Pcštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1	—
^OKOLvJ KI
OT~G.LA«SNIR
GLASILO SAVLZA GOKOLA KRALJtVINt		JUGOSLAVIJE
v 1 Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo Pllt/O ito 1 II ППС 1 a vii II 1 1 ' uPrava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i UU V dj Iv JUlJUdldVIJUi 1 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju ■<*»	Beograd, 30 april 1938 God. IX ♦ Broj 17	
Rođendan N j. Kr, Visočansiva Кпега Namesnika Pavla
Izjava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Obzirom na izvesna tumačenja koja su se prošlih dana pojavila i pokušala da dadu o stanovištu Sokolstva prema veri i verskim pitanjima, uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije iz-javljuje sledeče:
Stanovište Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije prema veri dovoljno je po-znato i više puta naglašeno. To stanovište je jasno, nedvoumno i autori-tativno odredila' i usvojila prva redovna glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, održana u Beogradu 29 marta 1931 godine, i ono je sadržano u knjiži „Putevima i ci-ljevima Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”—u poglavlju „Sokolstvo i vera” —, u kojima je obuhvačena idejna strana svega sokolskog vaspitnog rada i kojih se načela imaju da pridržavaju svi pripadnici jugoslovenskog Sokolstva.
Da bi ponovno upozorili na to u-tvrdeno stanovište Sokolstva prema veri, mi ga iznosimo kako je ono sadržano u pomenutim „Putevima i cilje-vima” i koje glasi:
„Sokolstvo i vera.
Sokolstvo kao ideja slobode pri-znaje i slobodu uvereuja i misli svakoga pojedinca. Od svoga članstva zahteva, da poštuje svako o-tvoreno i iskreno uverenje i mišljenje drugih >i pri torne da čuva čistoču sokolske ideologije.
Sokolstvo naročito poštuje i svako versko uverenj;e i osečanje, jer smatra, da je vera najsvetiji deo unutrašnjeg života svakog pojedinca. 1 taj bitni deo čovečjeg nazi-ranja na svet Sokolstvo ceni i poštuje. Usled toga, Sokolstvo je dužno da jednako poštuje i ispo-ljavanje svakog verskog uverenja i osečanja. Svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršava zapovesti i propise svoje vere i crkve.
Ovo nije samo naša formahia izjava, več to ima svoj duboki koren u našem unutrašnjem životu, koji mora da bude prožet sokolskim vrlinama lepote, dobrote i istine, a što mora da se svuda i uvek kod svakog pojedinca is-poljava iz same njegove duše.
U smislu sokolske idej;e i sokolskih nauka, svaki pripadnik sokolske organizacije mora da budo borac za istinu i pravdu, za sve što je dobro i lepo. Svaki naš pripadnik neka nastoji da se u-vek što više približi najvišoj (apso-lutnoj) istini i pravdi, dobroti i lepoti. U svrhu postignuča tog idealnog cilja, svakome su na ras-polaganju i sredstva, koja mu pru-ža njegova vera (crkva)”.
Svako drugo tumačenje koje bi se ma od	koga pokušalo da dade o stano-
vištu našega Sokolstva prema veri bilo hi	u očitoj protivnosti s gore izlo-
ženim načelima jugoslovenskog Sokolstva i njegove ideologije.
Uprava Saveza Sokola
Kraljevine Jugoslavije
Preko 5,ooo Sokola
iz župa Dravske banovine
poklonilo se na Rakeku spomeniku Kralja Ujedinitelja
U nedelju dne 24 o. m. Sokolstvo iz župa Dravske banovine priredilo je na Rakeku jednu veličanstvenu svečanost pred spomenikom Blaženopočiv-še Viteškog Kralja Aleksandra 1 Uje-dinitelja, poklonivši se s najdubljim pi-jetetom i blagodarnošču svetloj uspo-meni našeg Kralja Mučenika.
Kao što je poznato, spomenik Bla-ženopočivšem Viteškom Kralju Ujedi-nitelju na Rakeku bio je svečano otkri-ven 17 oktobra prošle godine. Sticajem izvesnih okolnosti i u želji da se Sokolstvo korporativno pokloni pred tim spomenikom, bilo je tada odlučeno, da se taj sokolski poklonstveni zbor priredi jednom drugom prilikom, a što je i izvršeno 24 o. m. Tako je ovaj poklonstveni zbor na Rakeku, koji je prvotno bio zamišljen kao poklonstveni zbor Sokolstva župe Ljubljana, pretvoren u jednu veličanstvenu manifesta-ciju pijeteta Sokolstva svih župa iz Dravske banovine kao i pretstavnika Sokolske župe Zagreb.
Veličanstvena sokolska povorka, u kojoj je bilo 5.259 Sokola i Sokolica sa preko 60 sokolskih zastava i sa sokolskom glazbom, na čelu sa I za-menikom starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bratom Ganglom i starešinstvom župa krenula je kroz svečano okičeno mesto na trg pred spomenik Kralja Mučenika, gde je več bi-
lo	sakupljeno nekoliko hiljada ljudi iz samoga mesta i iz bliže i dalje okolice. Sam trg bio je za ovu prigodu naročito lepo iskičen brojnim državnim zastavama. Divan prizor pružao se, ka-da su se brojni sokolski barjaktari postavili oko spomenika, i kada je ceo trg, na kojem se zbilo oko 8.000 učesnika, bio prekriven impozantnim brojem So-ikola i Sokolica, koji su u velikom delu došli u svečanim odorama.
Spomenik Viteškog Kralja na Rakeku
Dne 28 o. m. Njegovo Kraljevsko Vi-sočanstvo Knez Namesnik Pavle navršio je četrdesetpetu godinu svoga života.
Odreden poslednjem voljom Blaženo-počivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja, nakon Njegove mučeničke smrti, Nj. Kr. Visočanstvo Knez Pavle preuzeo je, u jednom najbolnijem momentu naše nacionalne istorije i u jednom najozbiljnijem periodo vremena, u kojem su se preplitali mnogi veliki i sudbonosni međunarodni dogadaji, kao Prvi Namesnik našeg Mladog Kralja, Nj. Vel. Petra II, teško i nadasve odgovorno breme vršenja Kraljevske Vlasti. I evo več je skoro četiri godine od kada se je posvetio čuvanju sve-tog amaneta našeg velikog i neumrlog Kralja Ujedinitelja, ulažuči kroz sve to delikatno doba svoje visoke napore i svojo državničku mudrost da očuva Ju-goslaviiu, da ju ojača, konsoliduje i unapredi, da joj obezbedi spoljnji i u-nutrašnji mir, kako bi je jedinstvenu,
Svečanost je na znak načelnika Sokolske župe Ljubljana brata Lubeja počela koralom brata Švajgara „Duši paloga junaka”, koji je izvela glazba Sokolskog društva Ljubljana I Tabor.
Nakon toga je održao krasan govor starešina Sokolske župe Ljubbljana brat dr. Josip Pipenbaher, koji je plastično ocrtao veliki lik Viteškog Kralja U-jedinitelja.
Zatim je glazba zaigrala „Pesmu sokolskih legija”, čije su reči prihvatile pevanjem brojne hiljade prisutnih Sokola i Sokolica te ostalih učesnika.
Nakon toga govorio je u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije I zame-nik saveznog starešine brat Gangl, koji je uznositim pesničkim rečima veli-čao svetlu uspomenu na Kralja Mučenika. Tom prilikom je brat Gangl u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije položio na spomenik krasan venac.
snažnu, močnu i učvrščenu predao našo j narodnoj uzdanici, Nj. Vel. Kralju Petru II, na dan Njegovog punolet-stva. Pored velikih i teških državnič-kih napora i briga koje nosi kao Prvi Namesnik Krune, Nj. Kr. Visočanstvo Knez Pavle i kao duboki poznavalac i veliki ljubitelj umetnosti i lepoga i na torne polju prinosi našoj zemlji ret-ko dragocene priloge tog svog visokog umetničkog duha i shvačanja.
Sa budnim i podjednako velikim in-teresovanjem prati Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle sva stremljenja i u ostalim oblastima našeg javnog, kul-turnog i nacionalnog života, pa tako posebice i stremljenja našeg jugoslovenskog Sokolstva, čijem radu; i razvoju stalno poklanja svoju visoku blago-naklonost i živu pažnju, sleduiuči i u tomc pogledu visoki primer največeg zaštitnika jugoslovenskog Sokolstva, Bla-ženopočivšeg Viteškog Kralja Ujedhb-telja.
Nato su položili vence i pretstavnici Sokolskih župa: Ljubljana, Celje, Maribor, Kranj, Novo Mesto i Zagreb. Tom prilikom je starešina Sokolske župe Zagreb brat dr. Gavrančič rekao sledeče: „Sokolska župa Zagreb šalje nas u ovaj bratski krug da se zajedno s vama poklonimo neumrlom Neimaru Jugoslavije, ovde na granici Jugoslavije, kojoj je On orisao granice Svojim ju-načkim mačem. Sokolska župa Zagreb šalje nas, bračo i sestre, da vam i u ovoj svečanoj prilici kažemo, da smo bili, da jesmo i da ostajemo s vama solidarni u radosti i u tuzi, u dobru i u zlu. Zdravo”.
Na koncu ove dirljive veličanstvene sokolske komemorativne svečanosti svi učesnici otpevali su sokolsku himnu „Hej Sloveni”, koja se orila iz tisučn grla.
Ovaj velebni poklonstveni zbor Sokolstva iz naših severozapadnih župa
po svojoj dostojanstvenosti, uzornoj disciplini i redu ostavio je na sve dubok i neizbrisiv utisak.
POZDRAVNI TELEGRAM NJ. VEL.
KRALJU
Sa veličanstvenog poklonstvenog zbora Sokolstva pred spomenikom Kralja Ujedinitelja na Rakeku na predlog I zamenika saveznog starešine brata Gan-gla upućen je Nj. Vel. Kralju Petru II pozdravni telegram sledečeg sadržaja:
„Nj. Vel. Kralju Petru II — Beograd.
5.259 pripadnika Sokolske župe Ljubljana sa izaslanicima Sokolskih župa: Celje, Kranj, Maribor, Novo Mesto i Zagreb pred spomenikom velikog Oca, Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I U-jedinitelja na Rakeku klanjamo se Njegovem neumrlom imenu i uspomeni. Ujedno mislimo s ljubavljuj i odanošču na mladoga Kralja, upućujući Mu s ove pijetetne svečanosti iskrene sokolske bratske pozdrave. Neka živi naš mladi’ Kralj! Neka živi Dom i rod Karador-đevića! Neka živi Jugoslavija! Neka živi Sokolstvo! Zdravo! — Gangl”.
Isto tako upučen je i pozdravni telegram Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije.
OVE HILJADE AMERICKIH SOKOLA DOC1 CE NA X SLET
!z Udruženih Država Američkih štiri če na X slet u Pragu oko 2.000 učesnika, i to pripadnika obaju sokolskih saveza: Američke obce sokolske i Slovačke telovež^ene jednote Sokol. Nastup američkih Sokola sa njihovim prostim vežbama određen je za dan 5 jula.
Američki Sokoli učestvovače svojorn vrstom i na sletskim takiničenjima. Za prve izbirne utakmice prijavilo se 70 takmičara. Definitivan izbor vrste biče odrecten ovih dana. Ova vrsta talcrni-čiče se zajedno sa ostalim slovenskim Sokolima a ne u zasebnoj grupi, kako je to ranije bilo predlagano.
Za članove vrste, te članove i članice koji če putovati na slet u Prag odredeno je posebno odelo. Članovi če imati bele hlače, tamno plavi kaput na jedan red, tamno plavu kapu (kao naša vojnička) sa peromi i belu košu-lju sa svetlo plavom kravatom.
Ovo odelo je odredeno zbog toga, što Sokoli u Americi nemaju svoju svečanu sokoisku odortt.
SLETSKA SCENA
Predračun za sletsku scenu „Izgra-đivati i odbraniti’” dostigao je iznos od Kč 1,200.000.(—, tako da če na ovu sletsku scenu biti utrošeno mnogo više nego i na jednom dosadašnjem sletu. Sletska scena biče izvedena devet puta, a prvi put na dan srednjoškol-skih igara 12 juna.
Samo podijum na kome če biti izveden deo sletske scene i njegovo pre-meštanje stajače oko 370.000.— kč. O-deča i drugi rekviziti 262.000.—, osvet-ljavanje bez instalacija 105.000.— ; samo osvetljavanje velikog srca stajače 46.000.
—	kč. Ostatak biče utrošen za inuziku, administrativne troškove i ostalo.
12.000 SOKOLA RADI U RAZNIM SLETSKIM ODBORIMA
U raznim sletskim odboriina radi na pripremama X sleta oko 12.000 Sokola. To su večinom Sokoli u sletskim odbo-rima u Pragu. Ovom broju treba dodati desetke hiljada Sokola u župama i sokolskim društvima, koji svi rade na pripremama X sleta spremajuči vežbače i druge učesnike za slet.
RAZNE SLETSKE VESTI
Osiguravajuče društvo Sekuritas u Pragu ponudilo je otseku za smeštaj učesnika svoje 4 zgrade na Smihovu. IJ ovim zgradama moči če biti smešteno po 1.200 Sokola, koji če imati ne samo besplatan stan, več društvo je obeča-lo, da če Sokole i pogostiti.
Omladini biče dozvoljcno razgledanje starog i novog dela praškog Grada.
češkoslovačko ministarstvo trgovine propagira X slet u inostranstvu i na taj način, što u svojoj poslednjoj brošuri ,,Prag u aprilu” donosi sliku grada Praga snimljenu iz aviona, zatim sliku sletišta i opsežan članak o Sokolstvu i X svesokolskom sletu.
Prvog glavnog sletskog dana odače Sokolstvo dostojnu poštu mrtvim sokolskim radnicima. Isto tako prvog glavnog sletskog dana, 3 jula, pokloniče se Sokolstvo i grobu Neznanog junaka na Staromjestskoj večnici, gde če prisustvo-stvovati i počasna četa Sokola.
Proslava mučeničke smrti mistra Jana Husa, koju češkoslovački narod svečano proslavlja svake godine, biče u-vrštena u sletski program? i izvršiče se 5 jula.
AUTOMOBILSK1 RAL.JE ZA X SLET U PRAGU
Po ugledu na čuveni automobilski ra-lje.Monte Karlo (u kome su ove godine učestvovali i Jugosloveni) održače se i međunarodni automobilski ralje u Prag na X svesokolski slet, i to prvi put u istoriji češkoslovačke Republike. Ovu ogromnu priredbu organizira Au-toklub ČSR i očekuje se, da če na njoj učestvovati mnogo automobilista iz jnostranstva i češkoslovačke. Automobi-
li	če biti označeni zasebnom zastavi-com, na kojoj če biti rimski broj X i ptica soko (kao što su male sokolske pretsletske značke.
PROPAGANDA X SLETA DOŠAPTAVANJEM
„Nojes Viner Tagblat” doneo je nedavno vest nemačke informacione kan-celarije DNB iz Varšave o učešču komunista na sletu. Vest je bila izdana i raširena od poljske telegrafske agencije PAT, koja je javljala, da je to vest iz Praga. Odmah posle toga ova vest je bila kategorički demantovana od strane češkoslovačke obce sokolske kao skroz neistinita i tendenciozna. Zvaničan demanti bio je dostavljen češkoslo-vačkoj novinarskoj agenciji ČTK, koja je demanti dostavila i svim agencijama u inostranstvu.
Iz ovoga se vidi, kako izvesnim stra-nama održanje velikog X jubilarnog svesokolskog sleta ne ide u račun.
POSETA I ODAVANJE POSTE PRETSEDN1KU OSLOBODITELJU MASARIKU U LANIMA
Poseta Lanimft i odavanje pošte pr-voin pretsedniku češkoslovačke Republike T. G. Masariku biče izvršeno za vreme sletskih dana nekoliko puta.
Prvi če odati dostojnu poštu Masariku delegati učesnika IV srednjoškol-skih igara. Sokolska deca, koja če prvi put učestvovati na sletu' i iz unutrašnjo-sti, pokloniče se senima Pretsednika Osloboditelja na dan 18 juna. Svaka sokolska župa biče zastupljena sa jed-nim svojim članom. Sokolski naraštaj odlazi u Lane 27 juna. U delegaciji biče zastupljena svaka župa sa jednim nara-štajcem i jednom naraštajkom. Sa češko-slovačkim učestvovače i jugoslovenski naraštaj. Naraštaj če poneti sa sobom i naraštajsku zastavu COS. 3. jula pokloniče se grobu prezidenta Masarika u Lanima članovi i članice, sa zastavom ČOS koju je Sokolstvu poklonio Ma-sarik.
Svaka delegacija položiče na grob jedan venac.
SLETSKA IZLOŽBA
Pored glavnih sletskih dana, druga največa priredba biče sletska izložba koja če se održati od 12 juna do 7 jula na sajmištu u Kralovskoj Obori u Pragu, kao što smo to več opširnije objavili.
Zadača sletske izložbe je da dopuni program sletskih svečanosti i da svima onima, koji če videti sokolski rad u telovežbenom pogledu kao i rezultate toga rada, pruži priliku da se istovre-meno osvedoče, da Sokolstvo pored te-lovežbe, kao svog glavnog vaspitnog sredstva, iskoriščavla i sva ostala sredstva za moralno i duševno vaspitanjc svog članstva.
Sadržina sletske izložbe označena je geslom „Sokolstvo u radu i borbi za narod”. Zato je svrha izložbe da u pot-punosti prikaže celokupan sokolski rad na podizanju češkoslovačkog naroda kao i da pruži pregled rada na docnijem političkoin i privrednom oslobođenju i
nastojanje da se ova sloboda i održi.
U glavnotn izložba je podeljena na dva glavna dela: na idejni i na pri-vredni deo. Detaljnije o samoj izložbi pisali smo več u jednom od prošlih brojeva.
Preporučamo svim našim učesnicima sleta, da na svaki način razgledaju i sletsku izložbu, koja če biti uređena kao ni na jednom sletu do sada te na kojoj če biti prikazana istorija čitavog sokol-skog delovanja od početka osnivanja Sokolstva pa do današnjeg doba.
IZ SL O U E N S KOG SOKOLSTUd
ZBOR PROSVETARA COS
Dne 9 o. m. održan je u Tirševom domu Pragu pod pretsedništvom br. A. Krejcija zbor prosvetara ČOS. U svom pozdravnom govoru br. Krejči je potsetio prisutne na važnost današnjeg vremena, u koje se prosvetari sastaju. Govorio je dalje, da se približava 20 godišnjica samostalnosti češkoslovačke Republike i svečani dani X jubilarnog svesgkolskog sleta, koji če biti vrhunac i značajan izražaj volje češkoslovačkog naroda.
Zatim je ukratko govorio o radu pro-svetnog odbora, spomenuo sletsku ško-lu, koja je postigla veoma dobar uspeh kako kvalitetom predavanja tako i u pogledu posete. Spomenuo je i pretsednika republike, koji je tri puta u ško-lama prosvetnog odbora ČOS održavao predavanja.
Rad za prošlu godinu bio je odobren bez debate. Isto tako primljeni su i iz-veštaji ostalih otseka (literarnog, škol-skog, pozorišnog, lutkarskog, apstinent-skog, književnog, otseka za študij sred-stava za sokoisku prosvetu, za veze sa župama i otseka za istoriju).
Iz opširnog i uspešnog rada prosvetnog odbora ČOS naveščemo naj-glavnije. U prošloj godini održanaje31 župska prosvetna škola, od kojih je bilo 12 jednodnevnih, 16 dvodnevnih i jedna trodnevna, zatim jedna je trajala 4 dana a jed no 7 dana. Vanrednih prosvetnih škola održano je u 29 župa, i to 59. Od tih je bilo 18 pozorišnih, 14 administrativnih, 6 lutkarskih, 5 za iz-vestioce novina, zatim o odbranbenosti, hronici, X sletu, zdravstvu i td.
Književnik Jarosla Kvapil održao je zatim predavanje sa temom: „Dvade-setogodišnjica narodne zakletve i pozorišnih svečanosti”, u kome je uglavnom govorio o situaciji pred sam svetski rat, dalje je objasnio cepanje političkih stranaka, postanak svetskog rata, grupiranje svih Čeha i prve početke spajanja sa Slovacima. Opisao je zatim ulogu književnika i (novinara i njihov uticaj na politiku i pretstavnike naroda, tako da je došlo do poznatih izjava čeških po-litičara u bečkom parlamentu i posle toga do narodne zakletve 13 aprila 1918 godine. Istakao je, kako je narod za svetski rat bio dobro pripremljen pede-setgodišnjim radom Sokolstva, o čemu su pružila dokaz hrabra dela čeških legija za vreme rata.
Posle toga nastavljen je rad zbora. Odlučeno je da se u avgustu posle sleta održi sastanak prosvetnih radnika u Zlinu, koji bi trajao 5 dana. Na tom sastanku raspravljače se o torne, da li Sokol gubi na svom značaju u javnom životu! i u tom slučaju, na koji način bi se to moglo sprečiti; zatim če se govoriti o sletskoj izložb'i i što je ona irnala da prikaže i kakav je postigla uspeh.
Zbor prosvetara posetili suj starešina ČOS br. d-r Bukovski, načelnica ČOS s. Provaznikova, tajnik br. d-r Vodička itd.
U nedelju 10 o. m. rad je produžen, kada je bio podnešen izveštaj o pregledu rada župskih prosvetara u prošloj godini prema godišnjim i/.vešta-jima. Prema tim izveštajima bilo je o-držano svega 170.947 raznih priredaba prosvetnog karaktera.
KONFERENCIJA ČEŠKOSLOVAČKIH SOKOLSKIH NOVINARA
Dne2i3o. m. održana je u Tirševom domu u Pragu konferencija urednika češkoslovačkih sokolskih listova i izve-stioca sokolskih novina. Ovoj konferen-ciji, kojoj je pretsedavao pretsednik no-novinarskog odbora ČOS brat dr. E. Dosoudil, bio je prisutan 141 sokolski novinar.
Broj češkoslovačkih sokolskih listova utoku 1937 godine povečao se za nova tri župska lista. Sem toga ČOS izdaje od 1937 godine i časopis „Sokolski jahač” i „Sokolski mjesic”. Sa redakcijama dnevnih listova došlo je do dobrih veza i mnogi listovi koji nisu do tada imali rubriku „Sokolstvo” uveli su je. Povečan je i broj sokolskih listova koje izdaju sokolske jedinice. Neke župe su za spreinu urednika listova odr-žale posebne tečajeve.
Veliki deo rasprave na ovoj konfe-renciji bio je posvečen budučem radu. Pre svega rešeno je da se usavrši novinarska agencija ČOS, da se izdaju kao do sada dnevne, nedeljniq i mesečne vesti, da se) i nadalje sve više produblja-vaju veze sa redakcijama dnevnih i ne-deljnih listova, da se zavede evidencija časopisa i isečaka kao i da se uvedu povremeni sastanci urednika sokolskih listova. Zatim če se urediti arhiv slika kao i .arhiv podataka o sokolskim radnicima.
Glavna pažnja biče posvečena organi-zovanju i održavanju stalnih škola za izvestioce i urednike sokolskih listova kao i radiu.
Zaključeno je također, da če u bu-dučnosti biti svakako potrebno da se izdaje nezavisni nepolitički stalni časopis „Sokolske novine”.
Zatim je raspravljano o čvrščoj organizaciji sokolskih urednika i zaključeno da novinarski odbor ovo pitanje prouči i pripremi eventualni predlog u ovom pravcu.
Drugi dan u nedelju 3. aprila urednici nastavili su rad na samom sletištu, gde im je br. d-r Hiler govorio o organizaciji predsletske obaveštajne službe a naročito o sletskoj obaveštajnoj službi, a br. d-r Partl o propagandi u zemlji i inostranstvu koja je u svakom pogledu uspelai i koja je pobudila veliko interesovanje inostranstva za X slet.
Posle toga sokolskim novinarima bile su date instrukcije o obaveštavanju svojih listova o sletskim priredbama za vreme glavnih sletskih dana;, i na koncu su projektanti sletišta br. Balaban i br. Krasni proveli učesnike konferen-cije kroz sletište, dajuči im razna detalj-na obaveštenja o radovima na gradnji tribina i t.d.
IZ STATISTIKE SAVEZA POLJSKOG SOKOLSTVA
Prema najnovijim statističkim podat-cima, imao je Savez poljskog Sokolstva na dan 1 januara 1937 god. u 6 oblasti, podeljenih na 58 okružja sa 832 sokolske jedinice, 38.593 člana i 8.711 članica, svega 47.304 članstva; narašta-ja imao je Savez 9.505 muškog i 4.342 ženskog; svega 13.847. Dakle ukupno pripadnika 61.151.
Prema statistici iz 1936 god. ove broj-ke pokazuju opadanje članstva a porast naraštaja. Izraženo u brojkama, inanje ima članova 2.932, članica 592, svega 3524, a više ima naraštaja muškog 1.735, i ženskog 614; svega 2.349.
Oblasti su ove: Krakovska sa sedi-štem u Krakovu; Malopoljska sa sedi-štem u Lavovu; Mazovjecka sa sedištem u Varšavi; Pomorska sa sedištem u Toru nju; Šleska sa sedištem u Katovicama i Velikopoljska sa sedištem u Poznanju.
Največa oblast je Velikopoljska sa 312 jedinica i 12.116 članova, zatim Malopoljska pa Šleska. Najmanja oblast je Pomorska sa 98 jedinica i 4.600 članova.
Vlastitu sokolanu ima 179 jedinica, vežbališta ima 167 jedinica, a stre-lišta 39 jedinica.
Vežbača ima: članova 11.444 (30°/o), članica 4.341 (49°/o).
U jedinicama je bilo otseka: 475 la-ko-atletskih, 8 teško-atletskih, 30 bok-serskih, 8 mačevalačkih, 42 streljačka, 42 smučarska, 31 veslački, 19 plivačkih, 17 teniških, 72 nogometna (sa 1592 člana), zatim otseka biciklističkih, za košarku, odboj ku itd.
Na tečajevima je učestvovalo 385 članova i članica, na utakmicama Saveza takmičilo se je 526 članova i 207 članica.
SEDN1CA UPRAVE COS
Proletnja sednica plenuma uprave COS održače se 21< i 22 maja o. g. Na dnevnom redu ove sednice je pored izve-štaja funkcionera i izveštaj o pripremama za X svesokolski slet.
ШШШ
Pripreme našega Sokolstva za X svesokolski slet u Pragu
Nekoliko momenaia praš~ kih vežaba članica, koje prikazuju skupinske veibe, pokrete u jednoj vrsti te momente iz rastupa i sastupa
(Smmct sa vežbanja članica Sokolskog društva Beograd«Mafica)
VESTI IZ ČOS
U godini 1937 je bilo svega u ČOS 170.974 raznih prosvetnih priredaba. Prema 1936 god. tih priredaba bilo je za 8.5°/o više. Najveće povečanje pojav-ljuje se u nagovorima, t.j. za 10,—o/o, za-tim u proslavama, u prikazivanju kulturnih filmova, održavanju prosvetnih škola. Isto tako se povečava broj slu-šalaca radio-predavanja priređivanih od strane prosvetnog odbora ČOS.
ČEŠKOSL. SOKOLSTVO I ODBRAMBENO VASPITANJE
češkoslovačko Sokolstvo če obučavati u odbranbenom vaspitanju samo pripadnike sokolskih organizacija i neče svoje odbranbeno vaspitanje prenositi i na ostalo građanstvo, a to s obzirom na zakon o odbranbenom vaspitanju.
Pripreme za proslavil 50 godišnjice postajanja ČOS
1Г martu 1939 navršiče se 50 godina od kako postoji češkoslovačka obec sokolska, koji če jubilej češkoslovačko Sokolstvo svečano proslaviti.
Tom prilikom zamoliče se pretstav-nici naučnog, umetničkog, gospodar-skog, žurnalističkog i političkog života da dadu svoje mišljenje gledom na značaj Sokolstva u narodu! i državi i da izjave, šta bi sve još trebalo uraditi u budučem sokolskom radu.
U februaru 1939 god. izači če iz štampe povodom ovog jubileja pregledna istorija ČOS. Program same proslave biče odreden posle X svesokolskog sleta.
Skupšfina Saveza poljsko# Sokolstva
Savez poljskog Sokolstva održao je svoju godišnju skupštinu početkom o. m. Skupštini je prisustvovao i pret-stavnik državnog zavoda za telesno vaspitanje kapetan Vojtak i pretstavnik Saveza sportskih saveza major Kieskov-ski. Isto tako je bio prisutan starešina Saveza poljskog Sokolstva u Češko-slovačkoj, narodni poslanik d-r Volf, kao i drugi pretstavnici.
Sve to pokazuje, kako se Sokolstvu u Poljskoj u današnjem vremenu poklanja naročita pažnja, koju ono uosta-lom po svom značajui i zaslužuje.
Rad skupštine bio je podeljen na odbore: za prosvetna, tehnička, organi-zaciona i gospodarska pitanja.
Na skupštini je donešena i odluka o ciljevima i zadatcima poljskog Sokolstva u današnjici. Prema ovoj odluci Sokolstvo ostaje i nadalje verno svojim sokolskim principima, od kojih u prvi red spada rad i služba poljskom narodu i državi. Sokolstvo če i dalje raditi na vaspitanju svojih pripadnika u narodnom duhu prema etičko-moralnim principima, prema principima hriščan-skim, patriotskim, gradanskim? i zdravstvenim. Sokolstvo je van stranačko-po-tičkih sporova, naglavaša svoje izrazito poljsko obeležje) i prema torne bo-riče se odlučno protiv svih razornih e-lemenata, uperenih protiv vere, jedinstva naroda, a naročito protiv komunističkih (struja i uticaja jevreja. Stalna opasnost, koja preti Poljskoj iz njenog geograf -skog položaja, drži Sokolstvo u stalnoj pripremnosti za odbranu naroda i države.
Uprava Saveza je i prilikom ove skupštine dobila poverenje župa. Na čelo je ponovo izabran kao starešina Saveza pukovnik br. Fr. Arciševski iz Varšave, za načelnika izabran je profesor br. J Fazanovič iz Poznanja, a za načelnicu s. Jadviga Oolaševska.
Zatim je odlučeno da se u Lavovu o-drži slet poljskog sokolstva kao protu-teža sletu ukrajinskih Sokola, koji treba da se održi isto u Lavovu.
O	učešču poljskih Sokola na X sletu u Pragu bilo je vrlo malo govora. Pretsedatelj skupštine je izjavio, da ima izveštaj, da Savez poljskih Sokola sa sedištern u češkoslovačkoj neče uče-stvovati na X sletu u Pragu, a Savez poljskog Sokolstva u zemlji dobio je sada samo 55 pasoša za medunarodne utakmice u Pragu. O daljnjem učešču na sletu u Pragu nije bilo tada reša-
vano, iako nije tajna, da mnogi od iskrenih Sokola sa sigurnošču računaju, da če dobiti od nadležnih ustanova pa-soše za odlazak u Prag na X sve-sokolski slet. Nadati se je, da če glas slovenske krvi biti jači od onih koji rade na raskidanju bratskih veza slovenskih država.
Tečajev! Sokolske župe Sarajevo
U poslednjih 5 godina Sokolska župa Sarajevo, koja posvečuje punu pa-žnju stvaranju prednjačkog kadra, priredila je 32 različita tečaja kroz koje je prošlo 711 tečajaca i tečajki. Poslednji takav tečaj bio je opšti tečaj za vodnike sokolskih četa. Održan je od 7—20 marta o. g. u Sokolskom domu u Sarajevu. Tečaj je pohađalo 20 mladih Sokola iz sokolskih četa, koji su s punim oduševljenjem slušali izlaganja brače predavafia i s pravom sokolskom disciplinom izvodili vežbe koje su im pokazivali brača prednjači. Na tečaju su se ova mlada brača sa sela upoznala sa svim onim što če im za dalji rad biti potrebno, kao:	način vodenja časa
(praktično), Strojeve i sletske vežbe, sustav, red takmičenja, opšti rad u četama, administracija, nastava gadanja, organizacija, zadrugarstvo, ideologija, i-storija, poljoprivreda, anatomija, fizi-ologija, higijena, prva pomoč, napad iz vazduha itd.
Na završetku tečaja izvršen je ispit tečajaca, koji su pokazali da su do-voljno shvatili ono što im se predavalo. Sa puno poleta vratili su se tečajci u svoje čete gde če presaditi stečeno znanje s ovog potpuno uspelog tečaja.
Pored spomenutog tečaja održala je Sokolska župa Sarajevo i dvodnevni tečaj za načelnike društava, na kome su obradene proste vežbe za slet u Pragu. Od 27 prijavljenih tečaj je pohađalo 23 polaznika iz 16 društava. Svi su naučili vežbe. Na ovome tečaju učestvo-valo je 12 sestara, koje su takoder naučile vežbe.
Knjige i listovi
DR. A. PIHLER: „ODBRANBENOST"
Izašla je iz štampe knjiga „Odbran-benost”, u kojoj je izloženo sokolsko vaspitanje u duhu odbranbenosti i pripravnosti, koje je obavezno za sva sokolska društva i sokolske čete. Knjiga je izradena na osnovu zaključka zbora župskih načelnika i načelnica Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije a u sa-glasnosti sa načelnikom Saveza sloven-skog Sokolstva bratom dr. Miroslavom Klingerom po zaključku donetom na zborovanju u Kaštel Sučurcu 1937 g.
Knjiga sadrži ova poglavlja: 1) O-brazloženje osnova odbranbenosti i pripravnosti. — 2) Гirš o odbranbenosti.
— 3) Razvoj odbranbene misli. — 4) Današnje naše gledište i naš rad. — 5) Putevi sokolskog vaspitanja u odbranbenosti i pripravnosti. — 6) Za-sade sokolskog vaspitanja u duhu odbranbenosti i pripravnosti, — 7) E-lementi osnovne telovežbe kao vežba-nje odbranbeno. — 8) Elementi iz do-punske telovežbe kao vežbanje odbranbeno. — 9) Veštine i znanja koja se temelje na posebnom uvežbavanju. — 10) Primer raspodele grade na 10 vež-bovnih časova za vežbaonicu. — U) Primer rasporeda za letno vežbalište.
— 12) Pregled grade koju treba proči posebno sa obveznicama u pripravi. — 13) pregled grade za t.zv. mladi na-raštaj od 11—14 godina. — 14) Pregled grade za naraštaj od 14—18 godina. — 15) Raspored za članove. — 16) Raspored grade za pripravu bra-nilaca (obveznika). — 17) Raspored za one koji su otslužili vojni rok. — 19) Usredsredenje narodnih snaga. — 20) Ujedinjenje telesnog vaspitanja. — 21) Zaključak.
Kako se vidi iz sadržaja knjige i naročito u vezi sa sprovodenjem programa obaveznog telesnog vaspitanja knjiga je neophodno potrebna ne samo za svako društvo i četu, nego i za svakog sokolskog prednjaka, vodnika i funkcionera.
Knjiga se naručuje čekovnom uplat-nicom broj 60.071 uz centi od Din. 6,—
Iz naših župa
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIVA PALANKA
Zauzimanjem starešine društva brata Simona Đ. Vučetiča, pošad. pukovnika, i člana uprave brata Rakoviča Blazid, poljo-privrednog referenta, Sokolsko društvo Kriva Palanka dobilo je svoje letnje vežbalište. Vežbalište je podešeno za sve potrebe dru-štvenog rada, samo to jedino što je uda-ljeno od sokolane 1 km. i nalazi se do Spo-men kosturnice poginulim ratnicima od 1912 1918 god. U naokolo vežbališta posa-deno je oko stotinu sadnica raznovrsnih, koje če kasnije služiti za hladovinu.
Uprava Sokolskog društva obrazovala je fond za podizanje Sokolskog doma, te u najkračem vremenu počeče sa prikuplja-njem priloga. Zemljište na kome če se po-diči dom poklonila je Sokolskom društvu Crkvena Uprava u Krivoj Palanci, a nalazi se do samog „Opštinskog Borovog parka”.
Tehnički kao i prosvetni rad u društvu napreduje. Prosvetar društva brat Slavko Petrovič, sveštenik, pokazao je lepe uspehe sokolskim horom.
U najkračem vremenu društvo imače tamburaški orkestar, koji če voditi brat Dorde Ikonomovič.
^ Sokolsko društvo priprema za drugi dan Uskrsa svoju ovogod. prvu veliku zabavu, na kojoj če se prikazati dva pozorišna komada od Branislava Nušiča.
U toku ovoga leta ovo društvo napraviče jtdan izlet po obližnim mestima. — A. R. A.
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N/M
Dana 24 marta održalo je naše društvo u svom domu lepo uspelu zabavu. Program se sastojao iz ovih točaka: 1. vežbe muške dcce; 2. vežbe ženske dece; 3. ;,Šestorica”, muška deca; 4. vežbe za Prag, muški naraštaj; 5. „Suze u vetar”, pretstava (članovi i^ članice); 6. „Putnica bez prtljage”,' balet, ženska deca; 7. Šaljiva reportaža sa peva-r.jem.
Izvedba programa bila je vrlo dobra, te su izvadači posle svake tačke bili nagra-deni aplauzom.
U glavnom, ova polukorizmena zabava pokazala je, da naše društvo pretstavlja kulturno središte Biograda i da je sposobno zadovoljiti i ljude najkritičnijeg u-kusa.
Čisti prihod ove zabave išao je u fond za nabavku sprava. —	I.	M.
Telesno vaspitanje u svetu
FRANCUSKA
Novi pretsednik Unije francuskih gimnasta preuzeo je svoju funkciju na-kon što je bio odobren njegov izbor od strane ministra unutrašnjih po-slova (takav je u Francuskoj zakon). Časopis ,,Le Žimnast” donosi iz pera pretsednika Unije članke za načelnike društava. Na njegov predlog obavljen je i program gimnastičkog časa za vrhunske vežbače. U članku se dalje pred-laže, da se više pažnje posveti vežba-ma na spravama. U cilju povečanja broja dobrih vežbača na spravama pred-laže se održavanje utakmica za najbolje vežbače prema uzoru inostranstva. Ove godine prirediče se utakmice u peto-boju. Pored prostih vežbi, sastav se izabire od nekoliko vežbi kockom, u petoboj ide bacanje kugle, trčanje na 80 met. i dve sprave (jedna potporna
i	jedna visinska).
FINSKA
U Finskoj, gde je šport na visokom nivou, postoji organizacija, kojoj je cilj da čuva mladu državu i da brani u slučaju potrebe njenu samostalnost. To je svenarodna organizacija „Suojelus-kunta”, koja ima 120.000 pripadnika. Druga organizacija je „Lotta Svard”, u kojoj je učlanjeno 100.000 žen? i devojaka. Ove organizacije imaju voj-ničko obeležje; članovi nose vojničku uniformi! i polažu zakletvu, da se po-koravaju vojnom redu i disciplini i da če vršiti sve određene im zadatke. „Suo-jeluskunta” vrši sa svojim članovima vojnu obuku i ima sličnu razdeobu kao vojska (finska vojska ima svega 30.000 vojnika): pešadiju, poljsku i obalnu ar-tiljeriju, konjanike, bicikliste itd. „Lotta Svard” spretna žene za sve zadatke, koje žene mogu vršiti za vreme rata (privredne radove, kancelarijske, sao-bračajne poslove, sanitetsku službu, veze itd.). I članice „Lotta” organizacije nose uniforme, samo umesto kape nose tipičnu finsku maramu na glavi. Obe organizacije sil strogo nepolitičke i u doba mira su pretežno telovežbene i sportske.
Pored ovih organizacija postofi u Finskoj i organizacija „Hakkapeliitta”, koja je nastala iz odbranbenih razloga;, i u kojoj su udruženi sportski klu-bovi u cilju predvojničkog vaspitanja omladine. Dok su prve dve organizacije poluvojničke i imaju potporu od države (učestvuju i u vojnim manevri-ma), „Hakkapeliitta” je organizacija ne-vojnička i ne prima od države potpore.
Sve ove organizacije spremaju omla-dinu telesno i moralno i rezultat o-vakvog rada je visok nivo finske vojske.
Sokolska radio-predavanja radio~stanica Beograd«Zagreb~Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 1 maja održače se predavanje pok. dr. Karela Bakse o Pragu;
dne 12 maja predaje brat Ivanko Bendiš (Zagreb) o temi: „Kulturne veze Čehoslovaka i Jugoslovena”;
dne 15 maja održače se predavanje brata Rudolfa Halika (Prag) o temi: „Nacionalni značaj agrarnog pokreta u češkoslovačkoj”;
dne 26 maja održače se predavanje brata dr. Emila Dostala (Prag) o temi: „Iz češkoslovačke umetnosti”;
dne 5 juna održače se predavanje brata Jana Pelikana (Prag) o temi: „Značajne ličnosti Sokolstva”;
dne 9 juna predaje brat Engelbert Gangl (Ljubljana) o temi: „Zašto ide-mo u Prag”;
dne 19 juna predaje brat prof. Miloš Stanojevič (Petrovgrad) o temi: „Vaspitni značaj sokolskih sletova”;
dne 23 juna predaje brat dr. Alfred Pihler (Beograd) o temi: „Organizacija X svesokolskog sleta”.
ZA PRAKTIČNO BLAGAJNIČKO POSLOVANJE SOKOLSKIH JEDINICA
Brat Radoslav Vojnovič, šef saveznog knjigovodstva, izradio je za bratske je-dinice dnevnik za blagajničko poslovanje. Gospodarski otsek Saveza SKJ pre-gledao je ovai dnevnik i preporučio ga bratskim jedinicama, jer je vrlo praktičan i lak za vodenje, te omogućuje jednoobrazan rad u svima jedinicama.
Gospodarski otsek Saveza SKJ
Mali oglasi
Sokolsko društvo Daruvar traži kva-lifikovanog prednjaka. Interesenti neka jave i svoje privatno zanimanje radi nameštenja.
Kvartet Heroldove fanfare, potpuno nov i neoštećen, prodaje se kao su-višan. Za uslove i cenu obratiti se na Sokolsko društvo Vareš-Majdan (župa Sarajevo).
Sokolskom društvu Paraćin potreban je sposoban prednjak sa položenim društvenim ispitom, iskusan, taktičan i marljiv sokolski radnik, koji bi pored honorara dobio od društva stan u So-kolani sa ogrevom i osvetljenjem.
Ponude sa naznačenjem: koliko godina radi u Sokolstvu; kojim doku-mentima raspolaže i na koliki honorar reflektira, dostaviti Upravi Sokolskog društva — Paraćin.
DISKE
kopija, košarku, odbojku boonterange, sportske lukove, dvokoture i sve jim« nastičke sprave najbolje kakvoće na-bavicefe u specijalnoj
TV 0 R N I CI GIMNASTIČKIH SPRAVA
J. ORAŽEM
Ribnica na Dolenjskem
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 32 • Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa