KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 53 (3)
db
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUAR A 1937
PATENTNI SPIS BR. 12786
Tvornica hemiskih proizvoda u Hrastniku d. d., Celje, Jugoslavija. (Pronalazač
Ing. Knop Vojo, Celje, Jugoslavija).
Postupak za konzervisanje stočne hrane.
Prijava od 11 februara 1933.	Važi od 1 juna 1936.
Stavljanje stočne hrane u silo (ansila-ža) u svrhu konzervisanja stočne hrane pu" tem prirodnog kiseljenja, ko je nastaje usled izvesnih vrsta bakterija, mlečne kiseline vezano je sa raznim nedostatcima: a) us-,led istovremenog razvijanja bakterija bu-terne -kiseline (koje se razvijajo naročite u prvim danima ansilaže stočne hrane, ka-da koncentracija stvorene mlečne kiseline još nije dovoljno jaka) nastaje buterna ki-selina neprijatnog mirisa, koja prouzro-kuje da mleko od krava, hranjenih sa na gore pomenuti način konzervisanom tiranom, postaje nepodesno za proizvodnju mlečnih proizvoda; b) usled encima oksi-daze nastopa, naročilo u početku kiseljenja, jaka raspiracija, što se može utvrditi rastenjem temperature stočne hrane koja prouzrokuje znatne gubitke na suvoj sup-stanci; c) usled zajedničkog dejstva pro-teolitičkih encima i encima dezamidaze nastopa dezagregacija i time vezana denatu-racija belančevina, koje se mogu konsta-tovati usled odvajanja amonijaka iz ami-no-kiselina proteina. Time se poništava-ju najvažnije i najskupocenije hranjive tvari - belančevina.
Drugi postupci predvidaju veštačko kiseljenje stočne hrane pre ansilaže pomo-ču mineralnih kiselina, kao što je hlorovo-donična kiselina, u svrhu postignuča koncentracije vodonikovih jona izmedu pH 3-4, ali i ovi su postupci vezani sa gubit-kom suve supstance od oko 6%.
Prema ovom pronalasku postupa se forsi ranim kiseljenjem sveže stočne hra-
ne pre ansilaže na taj način, što se ista meša sa takvim jedinjenjima, koja sadrže kal" cijumove jone vezane sa fosfornom kise-linom, kao što su na pr. koštani superfos-fat, mineralni superfosfat, fosfatna zgura i t. d. u količini, da se postigne koncentracija vodonikovih jona izmedu pH 1-3.
Osim toga ovoj se mešavini posle svršene ansilaže dodaju jedinjenja koja sadrže kreč u cilju sniženja kiselosti ansilira-nog produkta, koja još uz to povečavaju njegovu hranjivu vrednost, kao što je na pr. šlemovana ili gorska kreda.
Dalje se mogu posle svršene ansilaže dodavati hrani stočna so, spojevi gvožda, jodne soli, koja jedinjenja povečavaju hranjivu ili fiziološku vrednost stočne hrane.
Našlo se naime da se kod forsiranog" kiseljenja pre ansilaže stočne hrane do koncentracije vodonikovih jt5na izmedu pH 1-3 sprečava razvijanje svih štetnih bakterija, koje bi prouzrokovalo u početku pomenute nedostatke stočne hrane za vreme ansilaže. Respiraciju t. j. oksidacijo u ugljendioksid i vodu prouzrokuju encimi oksidaze, što sada nije mogučno i što se može utvrditi na osnovu činjenice, da sada nema gubitaka na suvoj supstanci, dok gubici kod obične ansilaže iznose više od 13%, a kod kiseljenja mineralnim kiselinama do pH 3-4 prosečno 6%. Pošto bakterije buterne kiseline pri koncentraciji vodonikovih jona izmedu pH 1-3 nisu sposobne za razvijanje, neče nastati nikakvo vrenje, buterne
Din. 5.—
kiseline. Isto tako je sprečena i svaka de-naturacija belančevina, što se može utvrdi-ti na osnovu toga, što se u tekučini u si-'lo-u nalaze tragovi amonijaka. Nastače samo mala količina mlečne kiseline, što se ne može smatrati kao šteta, pošto ova ima skoro istu hranjivu vrednost, kao sam še-čer, iz kojega je nastala.
Pri ovom postupku ostaju neprome-njeni 1 biokatalizatori, kao što su vitamini i encimi, naročito vitamin A, koji se nalaze u karotinu.
Kako je poznato, neorganski deo koš-tane supstance stočne hrane sastoji se iz 70% krečne soli fosforne kiseline, zato je potrebno istaknuti, da se u svrhu kiselje-nja po ovom pronalasku, baš upotreblja-vaju tvari, ko je su po svom sastavu analogne koštanoj supstanci i sastoje se od krečne soli fosfornih kiselina, kao što su superfosfati. Životinje trebaju naivne baš za vreme svoje steonosti velike količine kreča i fosforne kiseline za stvaranje kosti svog mladog. Osim toga fosforna kiselina služi u životinjskom organizmu za sintezu fosfatida odnosno fosfor-proteida.
Po završenoj ansilaži, koja može da traje oko 4 meseca, dodaju se stočnoj hrani supstance, koje sadrže kreč u oblika krede. Istovremeno mogu se dodati stočna so, jedinjenja gvožda i tragovi jodne soli. Količina dodatka krede odreduje se tako, da upravo bude dovoljna za vezivanje slobodne fosforne kiseline i monokalci-jumfosfata u cilju stvaranja dikalcijum-fosfata. Usled toga dobija se za stvaranje kosti u životinjskom organizmu optima-lan odnos izmedu kreča i fosforne kiseline. Dodatak soli gvožda utiče povoljno na stvaranje hemoglobina, soli joda na povečana sekreciju mleka.
Pošto kod stočne hrane, konzervisane
prema ovom postupku, sadržina karotina o staje nepromenjena, pokazuje zimski maslac, dobiven iz mleka krava, hranjenih stočnom hranom konzervisanom prema ovom pronalasku, istu žutu boju kao i le-tnji i sadrži istu količinu vitamina A. Dok na protiv kod hranjenja stočnom hranom, dobivenom prirodnim kiseljenjem, u ko-jem se karotin i vitamin A razaraju, zimski maslac pokazuje belu boju.
Stočna hrana konzervisana prema o-vom postupku ima svež i prijatan ukus i miriš, zadržava svoju prirodnu boju. Sadrži nepromenjeno belančevinu i ugljene hidrate, vitamine i encime, kao i znatne količine kreča i fosforne kiseline. Zbog toga konzervisanje stočne hrane prema o-vom pronalasku ima veliko značenje za poljoprivredu, a naročito za mlečnu indu-striju.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za konzervisanje stočne hrane, naznačen time, što se svežoj stočnoj hrani ravnomerno primešaju takva jedinjenja, koja sadrže kalcijumove jonove vezane sa fosfornom kiselinom, kao što su na pr. superfosfat, fosforna zgura i t. d. u količini, da se postigne koncentracija Vodenikovih jona izmedu pH 1-3.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se nakon svršene ansilaže (čuvanja u siloima), stočne hrane istoj dodaju supstance, koje sadrže kreča, kao na pr. šlemovana ili gorska kreda u takvoj količini, koja je upravo dovoljna za pretvara-nje kiselih krečnih soli fosforne kiseline (superfosfata i t. d.) u cilju stvaranja di-kalcijumfosfata, da se na taj način postigne optimalan odnos izmedu fosforne kiseline i kreča.