Ad pat.br. 11365
a
sr-

'\
. ....	• •'■‘rj'
i* j.	,	•.



v' .	».. *
t
•V

'/r-v-
. 'v,	' r’

/ ■ •
'V/.- ■
.....
\
T-.
ii ""
/■ /
' / / ./
/ /■" /
_ .


, l


v./'-'/...''- ■







' v
' I
i -i

»-





■ •
' ''	■	' >s



V
'f. .V »*»•'-; , y	■'	'
y
fežss .......
f /	’
■ .....:-S**V '......... •	■ :
■' ' ' ■ ' ■ / , • !

•• ...Ji .


,'C'
* 'V-
v.-'. • ■ • i'
* JJ >•*,
4^
■-..v-?
‘S,

/
Ad pat br. 11365








'










v





• 1


























< v


f
i:

■
V
''■■V v^"
■ y' 1
v.-
fi
'l., r'
r
- f',
■ v
i u.-4
rv.i

;

/:• •
*< / ' ,
l	r- • r
v.:-

i {• v
/ *v:1• ' ■
; ■" > ■

'

' v
■ -t" v ' ••
'Vv" ■' " V.':'

•■. i?.'
; vt-r- .
■ % •„
• •<.
' :>•

'• • v'	■»
x, '
**'•*:■ ;. •;







.> ,

•
•v:


iK,

sr.iHVr.
'
■ f,.	's.
• -v-t. ' •
I

' f
' .» —'v. x- • • • •


.-V	V*-



"■"v
!:
’ '• ' *■

N

v* •
‘ \
.	-h:-
■.<.
""v

v\
j.
.i_	■-
•>
- /) ■

'*r
V.
?:

- :
«r . .... ‘
r,9 5
Ad patbn1136b










.*
r
r:
f-1
> :».
N .Z '
<
‘
!! ?
tl
t :
V
6 !
K.
f i


“ '



• ... i
i . V l ’ j « ‘ * "
' .■ \

' '■ ■ LT1-
i/, • • • -	>
i : ;"j
'	'■	'	'• v '
; r-.'" ■
'	•' i: .	• • . .

, ■ ■ : ■■ i’
. . ■ :	:
f
■j . : .................
•< «• . •
i v ‘ i'	'
- • -
- — i\.	>• *. i'"'- ' ; ■
tir
i' ■	.	. - ■ .

.1
...
\


c •

$ •
1
,\



.‘v








1

‘j	■'
"v • t

/ /9 6"
. #








'






■-
\s

.. A ■- .
t .
'	fr-
’ *


* .

































.


KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (5).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1935
PATENTNI SPIS BR.11365
Societe Anonyme des Fours Continus Pieters, Bmningen, Švajcarska.
Vertikalna peč za kontinualno destilisanje.
Prijava od 14 decembra 1933.	Važi od 1 juna 1934.
Ovaj se pronalazak odnosi na vertikalne peči za kontinualno destilisanje proizvoljnih materija, kao na primer ugljena, lignita, treseta, bituminoznih škrljaca, drveta otpadaka i t. d.
Već je poznato da se kod vertikalnih peči za kontinualno destilisanje predvidjaju u zidovima retorte, po celoj visini zone za destilisanje, mnogostruki otvori, koji su u vezi sa vertikalnim kanalima, radi olakšavanja odilaska destilacionih gasova.
Ovaj raspored je pokazan u preseku u sl, 1 priloženog nacrta, u kojem je sa a obeležena retorta, u čijim su zidovima b izvedeni otvori b’.koji izlaze u vertikalne kanale c, koji se nalaze u vezi sa kolektorima d.
Ali ovaj raspored ima dve velike nezgode:
a)	. Laka prašina, koja je zahvaćena gasovima koji prolaze kroz otvore b1, pred vidjena za odilazak gasova, pada natrag velikim delom u vertikalni kanal c, koji vezuje otvore b', koji se nalaze s jedne iste strane retorte. Ovi kanali c se tako zapušuju potpuno posle izvesnog relativno kratkog vremena, sprečavajući svaki prolaz gasova i pričinjavajući tako nemogućim dobro funkcionisanje peći:
b)	. Mali otvori b' za prolazak gasova se zapušavaju dosta lako usled kondenzo-vanja tera katranskog ulja, koje se sadrži u destilacionim gasovima i koje, pomešano sa prašinom i zahvaćeno gasovima, obrazuje čepove velike tvrdine.
Ovaj pronalazak omogućuje otklanjanje ovih nezgoda. Pronalazak se odlikuje time, što se vertikalni kanali c za prikuplanje
gasova produžuju u svojoj osnovi u kanal, koji je prvenstveno nagnut ili vertikalan, i koji ih stavlja u direktnu vezu sa spoijaš-nošću. Ovaj kanal se završava u svom donjem delu jednom cevi, koja je zatvorena kakvim poklopcem ili kakvim zaptivenim vratima.
Pod ovakvim uslovima prašina, koja je zahvaćena gasovima i koja pada natrag u donji deo vertikalnog kanala za prikupljanje može biti lako uklonjen; dovoljno je da se otvori poklopac ili vrata, koja zatvaraju kanal na njegovom slobodnom kraju. Ovaj rad traje samo nekoliko minuta i može pružiti priliku samo ulasku svežeg vazduha, koji pošto se ovo otvaranje izvodi samo u relativno velikim razmacima vremena, ne vrši osetan uticaj na kvalitet prikupljenih gasova.
SI. 2 pokazuje u vertikalnom preseku primenu ovog rasporeda na jednu peć sa samo jednom retortom, a si. 3 pokazuje odgovarajući izgled u slučaju peći koja sadrži dve baterije retorti postavljenih jedna do druge.
Kao što je pokazano na si, 2, svaki od onih vertikalnih kanala c, koji prikupljaju destilacione gasove koji odilaze iz retorte a kroz otvore b1 izvedene u zidovima b ove retorte, produžuje se u svom dnu u nagnut kanal e, koji prolazi kroz zid f peći i koji izlazi napolje; ovaj kanal je zatvoren pomoću vrata ili poklopca e1? Prašina koja je gasovima zahvaćena u kanalu c za prikupljanje i koja pada u donji deo kanala, biva prikupljana u cevi e. Da bi se ista uklonila otvaraju se vrata ili poklopac e'
Din. 40.—
i prašina koja je nagomilana u kanalu e pada tada u sud ili proizvoljna kola e", postavljena ispod donjeg otvora kanala e, da bi bila uklonjena.
Da bi se sprečilo zapušavanje malih otvora b' za prolazak gasova, dovoljno je, s vremena na vreme, da se otvore poklopci e1 na dnu odgovarajućeg kanala e; tada se prouzrokuje pridolazak vazduha, zahvaljujući vertikalnom dimnjaku obrazovanom kanalom c, za prikupljanje gasova. Ovaj vazduh zagrejavši se unekoliko pri dodiru zidova i nailazeči zatim na tople gasove koji prolaze kroz prve otvore b\ proizvodi intenzivno sagorevanje, koje, zagre-javši kanal c po celoj njegovoj visini, uništava naslage katrana i prašine, koje su se nagomilale u malim otvorima b1 za prolazak gasova. Dovoljno je da se svakoga dana za vreme od nekoliko minuta pristupi ovom intezivnom grejanju, pa da se spreči svako tako loženje, čak i u veoma teškim slučajevima kad su gasovi opterećeni veoma gustim katranom.
Otvaranje vrata ili poklopac e' u do njem delu kanala e, koje je potrebno za uklanjanje nagomilane prašine u ovim kanalima, traje samo nekoliko minuta i može prouzrokovati samo veoma mali ulazak vazduha, koji ne utiče na kvalitet prikupljenih gasova.
Očevidno treba izbegavati svaki direktan ulazak vazduha u ove kanale c za prikupljanje gasova t.j. ulazak vazduha koji se može proizvesti kroz male pukotine ili sastavke koji okružuju kanale. Ovi ulasci vazduha ne samo da bi sprečili povoljno stvaranje pojave čišćenja koje, se žeii osva-riti po pronalasku, već bi još jako uma njili kvalitet deztilacionog gasa.
Da bi se ostvarila potpuna zaptivenost, spolja, zidova koji okružuju ove kanale za gas, kao i zidova koji obrazuju spoljni orno tač jedne grupe retorti, kad je više ovih udruženo u jednom i istom masivu, zid peći se okružuje, po celoj visini kanala c, ili pak po celoj visini destilacione zone, jednim slojem peska, ili proizvoljne druge materije u vidu praha, koja se ponaša kao pesak, t.j. koja se ne zgrudava pod dejstvom toplote.
Ovaj omotač g iz peska ili kakve druge materije u vidu praha u relativno debelom sloju biva održavan pomoću zida g1, koji je izveden na proizvoljan podesan način. Ovaj zid može ležati na spoljnim pojasima za armiranje u vidu profilisanih nosača g2 i može biti vezan sa ovima, što omogućuje, da im se veoma smanji debljina, koja bi inače bila potrebna radi davanja potrebnog otpora pritisku peska ili materije u vidu praha. Ovaj zid može biti zamenjen pločama iz lima.
Usled svoje velike pokretnosti, ova materija u vidu praha održava peći potpunu zaptivenost i pored postojanja pukotina ili medjuprostora, koji se mogu obrazovati u spoljnim zidovima peći.
U slučaju kad peć ima dve baterije, koje svaka sadrže po nekoliko retorti a (si. 3), mogu se udružiti u jedan jedini središni kanal svi vertikalni kanali za prikupljanje gasa iz obeju susednih retorti, koje su postavljene jedna do druge u jednom od zidova ove: srednji kanal e koji služi za u-klanjanje prašine zahvaćene u ovaj zajednički kanal, postavljen je tada vertikalno; oba bočna kanala su postavljena na isti način kao u slučaju iz si. 2.
Omotač g iz peska, ili kakve druge materije, u vidu praha, okružuje tada celinu obrazovanu baterijama retorti.
SI. 4 i 5 pokazuju detaljnije jednu kontinentalnu vertikalnu peć, konstruisani po pronalasku.
SI. 4 pokazuje vertikalni presek pri čemu levi deo odgovara preseku kroz jednu komoru peći, a desni deo odgovara preseku kroz bočni zid ložišta.
SI. 5 pokazuje vertikalni presek koji je izveden pod pravim uglom u odnosu na presek iz si. 4.
Peć se sastoji iz izvesnog broja retorti ili komora a rasporedjenih jedne pored drugih tako, da obrazuju bateriju u kojoj su dve destilacione komore grejane posredstvom srednjeg zida, koji obrazuje zid h za grejanje i koji je rasporedjen izmedju ove dve komore. Ovi zidovi za grejanje su rasporedjeni duž dugačkih strana komora a. U zidovima b koji se nalaze na manjim stranama svake od ovih komora izvedeni su, po celoj visini destilacione zone vertikalni kanali c, koji se nalaze u vezi sa komorama a pomoću mnogobrojnih otvora b1, koji su predvidjeni u zidovima b radi oslo-badjanja destalicionih gasova; svaki od ovih kanala je produžen u svojoj osnovi po jednim nagnutim kanalom e, koji svojim donjim krajem izlazi u spoljni deo peći i koji je zatvoren pomoću zaptivenog poklopca e', koji se može otvarati s vremena na vreme radi evakuisanja prašine, koja je zahvaćena u odgovarajući kanal c pomoću destilacionih gasova i koja se nalazi prikupljena u kanalu e. Ovi kanali e omogućuju isto tako, kao što je gore objašnjeno, da se vertikalni kanali c vrlo lako čiste i da se spreči, da katranske naslage zapuše ove, kao i male otvore b1 za prolazak gasova.
Destilacioni gasovi, koji prolaze kroz vertikalne kanale c, prikupljaju se u sudovima ili opštim kolektorima d, koji su u-pravljani pomoću registra (krmila) d'. Kad se pristupi čišćenju vertikalnih kanala c i otvora b1 otvarajući poklopac e' u donjem
cielu kanala e izoluju se sudovi d zatvaranjem krmila d1, i, otvarajući krmila d", kanali c se dovode u vezu sa kolektorima d3 koji su namenjeni da prime dim, koji re-zultuje iz sagorevanja naslaga katrana i prašine koje su se nagomilale u kanalima c i otvorima b1.
Celina komora a sa zidovima obrazuje jedan vertikalan blok izvesne visine u kojem šupljine sačinjavaju samo relativno mali deo. Ovo omogućuje, da se izvede zid koji je dobro isprepletan i koji je veoma čvrst. Celokupna otporna prema vatri zidna masa, koja okružuje destilacine komore, i sama je okružena zidom i iz crve-venih opeka, dosta zbijenim, koje obrazuju uspešan omotač protiv gubljenja toplote. Celokupan masiv je veoma armiran, spolja pomoću horizontalnih profila g2 i vertikalnih g8 tako, da se ostvaruje jedna celina veoma velike krutosti i stabilnosti. Ovaj tako obrazovani masiv, kao što je ranije pomenuto, okružen je omotačem g iz peska, ili kakve druge materije u vidu praha, koja se ne zgrudnjava pod dejstvom toplote; ovaj omotač koji je relativno debeo, biva održavan spoljnim zidom g1 iz crvenih opeka, koji leži na spoljnim profilisanim opasačima g2 i koji je utvrdjen u ovima.
Kao što je gore pomenuto, ovaj omotač g ostvaruje potpunu zaptivenost prema spoljašnosti i sprečava spoljni vazduh da piodre u kanale c za prolazak destilacionih gasova, što bi proizvelo sagorevanje ovih gasova.
Gorivo za tretiranje sa upisa direktno u gornji deo peči, bilo pomoću kakvog ele-vatora sa kofama, ili pomoću levka, ili pak pomoću kakvog vagoneta, koji se diže pomoću kakve penjalice. Svaka komora peći produžuje se u svom gornjem delu u koš j, dovoljne visine, da materija sama može biti dovoljna da obrazuje zatvarač dovoljne zaptivenosti bez umetanja ikakvoj drugog zatvarača. Prema tome ne može postojati nikakva praznina u komorama sa destilisa-nje. Iz toga ne može rezultovati nikakvo pregrevanje ni raspadanje destilacionih gasova.
Kad se materija sa destilisanje sastoji iz aglomerata uglja, ili drugih proizvoljnih materija, koje se pod uticajem toplote mogu uzajamno zgrudvati ili zalepiti za zidove retorti, ova se materija meša ili oblaže, pre svoga uvodjenja u peć sa kakvom drugom materijom, u vidu prašine, koja nema nikakve moći za zgrudnjavanje i koja na taj način sprečava svako slepljivanje. Ova materija može biti obrazovana iz prašine, koksa ili polukoksa, ili pak iz sirovog goriva koje treba tretirati, kad je potrebno da se destilišu aglomerati proizvedeni pomoću
polukoksa koji je proizašao iz ovog goriva. Ovaj postupak pruža tada korist da se u jednom jedinom destilacionom radu tretiraju dva razna goriva, koja bi inače trebalo da se tretiraiu uzastopno u dva podesno prilagodjena uredjaja.
U vertikalnim zidovima, koji obrazuju široke strane destilacionih komora, izvedeni su vertikalni kanali k, koji su veoma zap-tiveni za cirkulisanje plamena ili dima od grejanja; ovi kanali su obrazovani iz naslaganih opeka k1 koje se umeštaju jedna u drugu. U ovim kanalima su postavljen male opeke k2 koje leže na unulrašnjim ispadima velikih opeka ograničavajuće ove kanale; ove opeke k2 obrazuju osne pregrade u kanalima k. Plamenovi i gasovi od sagorevanja nailaze na ove pregrade, koje ostavljaju samo mali slobodan prosor izmedju sebe i unutrašnjih kanala k, iz toga proizilazi energično mešanje gasnih molekula, što aktiviše sagorevanje, kao i veoma prisan dodir toplih gasova sa zidovima koje treba zagrejati, što veoma uvećava prenos toplote. Izmena toplote je učinjena bržom, da se ostvaruje temperatura koja brzo opada iduči odozdo na više. t. j. suprotno silaženju materije u komore peći a. Tako se ostvaruju što je moguće bolje dobijanje produkata.
Iz toga izlazi, da je temperatura dima uvek veoma mala pri njegovom odlasku, u gornjem delu peći, u kolektore 1. Kalo rična delatnost peći je tako veoma uvećana.
(irejanje se ostvaruje pomoću bogatog gasa ili pomoću siromašnog gasa, koji se uvodi u sagorevače m u horizontalnom kanalu m\ koji je rasporedjen na izvesnom razmaku od osnove peći. Temperatura koja se postiže u ovom kanalu može biti veoma visoka, kao temperatura koja obično koristi za grejanje gasnih retorti ili koksnih peći. Otvori m2 za grejanje, koji su postavljeni iznad sagorevača m, omogućuju posmatra-nje toka sagorevanja.
Donji deo zidova, koji razdvaja komore a za destilisanje, rasporedjen je tako, da povratno dobija celokupnu toplotu, koja se sadrži u već destilisanoj materiji.
Ovo povratno dobijanje toplote je ostvareno pomoću jednovremenog dejstva više sredstava.
a) Pomoću vazduha koji služi sagore-vanju, i koji kruži kroz kanale n za povratno dobijanje, prodirući kroz kolektor n' koji je rasporedjen na dnu ovih, kanala n za povratno dobijanje nalaze sa ispod i u produženju kanala k za grejanje. Količina vazduha je regulisana pomoću slavine na za svaki zid za grejanje. Ovi kanali za povratno dobijanje toplote sadrže isto tako opeke n3, koje obrazuju osne prepreke,
istovetno sa opekama k2 kod kanala za grejanje.
b)	Vodom koja kruži kroz kotlove o, koji obrazuju zidove komora peći u donjem delu ove; ova se voda može pretvarati u paru u većim ili manjim količtnama prema njenoj brzini kruženja kroz kotlove; tako obrazovana para prodire direktno u komore a kroz otvor o1 izvedene bočno u gornjem delu kotlova. Ova para prolazeći kroz zaostatak od destilisanja, prikuplja direktnim dodirom toplotu, koja se nalazi u ovom zaostatku; u destilaaionoj zoni, na gornjem delu peći, ova para olakšava de-stilisanje, kao i izmenu toplote.
c)	Pomoću struje pare, nezavisno od one, koja je već obrazovana u peći povratnim dobijanjem toplote, kao što je po-menuto pod b), — pri čemu se ova struja pare uduvava u komore peći a, kroz uzane zidove ove, pomoću cevi p.
Materija koja izlazi iz peći jeste tako ohladjena na potpun način, u trenutku njenog dolaska na oscilišuće registre q; svaki kd ovih registara koji nosi težinu materije koja se nalazi u odgovarajućoj komori peći a sastoji se iz jednog dela, i može da osciliše oko horizontalne osovine q1 i u svom donjem delu ima oblik zdelice, koja odgovara jednom delu površine cilindra. Ovi registri su rasporedjeni svojom oscilacionom osovinom q' duž podužne ose svake komore, tako da se vadjenje materije iz peći izvodi na jednolik način po celoj dužini ovih komora. Ovi registri su upravljani nezavisno jedan od drugoga, pomoću poluga q2 stavljenih u dejstvo ručno. One mogu medjutim isto tako biti upravljane mehanički pomoću veze svih ovih poluga sa upravljajućom polugom q3.
Kada materija, koja treba da se desti-liše sadrži izvesnu proporciju dosta jaire prašine, i, naročito kad se koristi postupak oblaganja, koji je prethodno objašnjen, zaptivenost donjeg dela peći se ostvaruje jedino pomoću izvesne debljine ove materije, koja se nalazi izmedju oscilišućih registara ili nosača q i prvih otvora b' za prolazak gasova.
Kad se naprotiv materija za destilisanje javi u komadima izvesnih dimenzija, koje im ne omogućuju postizanje dovoljne zap-tivenosti, potrebno je da se rasporedi ispod oscilišućeg registra q jedan registar sa hidrauličkim zatvaranjem, čija je zaptivenost potpuna.
Ovaj je uredjaj pokazan na si. 6 i 7 koje pokazuju vertikalne preseke, koji odgovaraju donjem delu iz si. 4 i 5, odnosno, u većoj raztneri u slučaju ove variante izvodjenja.
Ovaj se registar sastoji iz jednog korita ili oluka s četvrtastog oblika, koji graniči otvor za vadjene iz peći i sadrži vodu, koja obrazuje hidraulički zatvarač, u koji je zagnjurena ivica t', koja je upravljena prema dole, suda t koji se može pomerati po načinu fijoke, horizontalnim kretanjem, pod dejstvom vučenja vršenog na jednom od njegovih krajeva, kod t2, pri ćemu se ova fijoka pomera na svom drugom kraju pomoću točkića t3 po nagnutoj ravni u, tako, da se može progresivno podizati i biti oslobodjena od korita ili oluka s, da bi zauzela horizontalan položaj i da bi otkrila otvor za vadjenje iz peći svojim krajnjim horizontalnim pomeranjem. Korito ili oluk s izvedeno je u donjem delu sanduka v, koji je rasporedjen spolja na levku w, koji je i sam rasporedjen ispod i oko oscilišućeg registra q.
Kretanje ovog hidrauličnog registra može biti izvodjeno veoma brzo; s druge strane se delimična vadjenja iz peći vrše u relativno dalekim razmacima vremena. Iz toga izlazi da je peć, praktično, uvek zatvorena potpuno zaptiveno.
Materija koja je izvadjena iz peći u vreme uklanjanja registra pada na poduž-ni transporter r, koji je zajednički za čitav red retorti rasporedjenih u bateriji jedna pored druge. Ovaj transporter vodi materiju ka drugim uredjajima za tretiranje, koji mogu biti smatrani kao potrebni posle destilisanja.
Destilacioni gasovi, koji su prikupljeni u sudove d, bivaju tretirani u kakvoj fab rici za povratno dobijanje, po poznatim postupcima za njihovo prečišćavanje od katrana i drugih sporednih produkata. Jedan deo ovih gasova može biti vraćen u peć radi zagrevanja peći kod m.
Patentni zahtevi;
1.	Vertikalna kontinualna peć za destilisanje svih materija, u kojoj zidovi retorti imaju po celoj vasini zone za destilisanje, mnogostruke otvore koji su vezani sa vertikalnim kanalima, da bi se olakšalo odi laženje destilacionih gasova, naznačena time što je svaki od ovih vertikalnih kanala (c) za prikupljanje gasova produžen u svojoj osnovi jednim kanalom (e) prvenstveno nagnutim ili vertikalnim, koji ga dovodi u direktnu vezu sa spoljašnošću i koji je zatvoren pomoću kakvog zaptivenog poklopca ili vrata (e1), koji se može s vremena na vreme otvarati radi evakuisanja prašine, koja je zahvaćena destilacionim gasovima i koja je prikupljena u ovom kanalu, ili pak radi čišćenja voih kanala (c) i malih otvora (bl) za gas sagorevanjem
taloga katrana i drugih pomoću vazduha upuštanog u ove kanale.
2.	Vertikalna kontinualna peć po zah-tevu 1, naznačena time, što su dva kolek-lorska kanala dveju retorti postavljenih jedna pored druge udružena u jedan jedini srednji kanal (c) koji je snabdeven donjim vertikalnim produženjem (e, si. 3) radi eva-kuisanja zahvaćene prašine i radi čišćenja.
3.	Vertikalna kontinualna peć, po zahtevi! 1, naznačene time, što je spolja na zidnoj masi peći u visini destilacione zone postavljen omotač (g) iz peska, ili kakve druge materije u vidu praha kojim se obez-bedjuje potpuna zaptivenost kanala i peći u odnosu prema spoljašnosti.
4.	Vertikalna kontinualna peć po zah tevu 1 i 3 naznašena time, što se sloj (g) peska ili kakve druge materije u vidu praha, koji obuhvata peć, održava pomoću kakvog zida (g1 ili pomoću ploča iz lima, koje su rasporedjene ili utvrdjene izmedju horizontalnih (g" i vertikalnih (g:l armatura peći, što omogućuje da se u mnogome smanji debijina ovog zida (g'.
5.	Vertikalna kontinualna peć po zahtevu 1, naznačena time, što su male opeke (k2) koje obrazaju osne pregrade postavljene u kanalima za grejanje destilacionih komora radi aktivisanja sagorevanja gasova, kao i radi izazivanja boljeg prenošenja toplote.
6.	Vertikalna kontinualna peć po zahtevu 1, naznačena povratnim dobijanjem toplote, koja se sadrži u destilisanoj materiji, na dnu peći, pomoću vazduha, koji je namenjen za sagorevanje gasova za grejanje, i koji se upušta u kanale (n) izvedene u zidnom masivu, izmedju deslilacio-nih komora, pri dnu kanala (k) za grejanje pre no što se dovede u dodir sa gasovima za grejanje.
7 Vertikalna kontinualna peć po zahtevu 1, naznačena time, povratnim dobijanjem toplote pomoću vode isparene u kotlovima (o), čiji zidovi obrazuju zidove destilacio nih komora na dnu peći, pri čemu ova pa ra prodire u komore (a) kroz otvore (o1) izvedene u gornjem delu ovih kotlova.
8.	Vertikalna kontinualna peć po zahtevu 1, naznačena time, što se vrši direktno uduvavanje pare u komore peći ispod destilacione zone, radi potpunog povratnog dobijanja toplote koja se sadrži u destila-cionom ostatku.
9.	Vertikalna kontinualna peć po zahtevu 1, naznačena time što se destilacione komore ili retorte, u svojoj osnovi, zatvaraju pomoću rtgistra koji mogu oscilisati oko jedne horizontalne osovine (q ), koja je ra-sporedjena duž podužne ose svake komore (a), pri čemu registar (q) ima oblik jedne zdelice i održava teret materije sadržane u komori tako, da se omogućuje brže spm štanje materije duž zidova no u srednjem delu.
10.	Vertikalna kontinualna peć, po zahtevu 1, naznačena time, što je svaka od destilacionih komora zatvorena u svome dnu, na potpuno zaptiven način, pomoću registra (s) sa hidrauličkim zatvaranjem, koji je rasporedjen pod oscilušićim registrom (q) koji služi kao nosač materije, pri čemu se ovaj registar sa hidrauličkim zatvaranjem u glavnom sastoji iz jedne fijoke koja je horizontalno pomerljiva i čiji jedan kraj klizi po nagnutoj ravni (u), radi omo-gućenja, da se ista oslobodi korita ili oluka, koje sačinjava hidraulički spoj.
11.	Vertikalna kontinualna peć, po zahtevu 1, nazeačena time, što se svaka od komora produžuje u svojem gorujem delu u koš (']), hoji prima materiju koja treba da se destiliše i koji ima dovoljnu visinu, da ova materija sama sobom obez-bedi zaptirenost komore (a) u njenom gornjem delu.
12.	Vertihalna kontinualna peć, po zahtevu 1, naznačena time, što se svako lepljenje materije, koja treba da se destiliše, za zidove ili svako zgrudnjnavanje materija koja treba da se destiliše a koja je sklona slepljivanju, izbegava oblaganje ove materije sklone slepljivanju kakvom drugom materijom koja nema ni u koliko moć slepijivanja.
13.	Vertikalna kontinualna peć, po zahtevu 1 i 12 naznačena time, što se materija za oblaganje, koja je namenjena da otkloni svako slepljivanje u peći, sastoji iz sirovog goriva, koje treba da se tretira, dok materija koja treba da se destiliše sadrži galomerate koksa ili polukoksa kojijepro-izašao iz ove sirove materije, tako da se u jednom jedinom radnom toku mogu de-stilisati dva razna goriva, koja bi inače trebalo uzastopno tretirati u dva uredjaja podesno prilagodjenja.




;
.
.
: . .
i! i	..
i.	.	.
■
... :
.
'
'
irr-^h :	V	■ r .
.
■