UOi i'C'vK. V V-	~ f -» «V
LtTJ'BUAKA
Poštar!« ' plamena ih goferwn	Goaina WT. Pro! «.	ti 7a?reTffr, 7. ToFmaTa TOTfi.	PofcWn! W <=7n?» >!!tiara I SO
»Hrvati i Slovenci u Julijsko) Krajini su bez sumnje najgore tretirana manjina u cijeloj Evropi. Mi Poljaci duboko saosjeiamo sa jugoslavenskim manjinama u Istri i Gorici.<
(»P r z e gl ed Polsko-jugo-slowianskU — Poznanj)
UREDNIŠTVO IN UPRAVA
za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine v Ljub I jan i,
Erjavčeva cesta 4a
GlASllO SAVEZA

JUGOSIOVENSKSM! EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
NOVE ARETACIJE RAD! NEVJEROVANJA U TALIJANSKU
POBJEDU U ABESINIJI
KASTELIC JOSIP IZ LONJERA UHAPŠEN
ITALIJA SE NALAZI U KRITIČNOJ SITUACIJI
Događja se nešto jedinstveno, nešto što mora da ostavi težak trag na životu Italije kao države i kao naroda. Ne može više biti govora o mogućnosti velike pobjede i triumfalnog zaključka onoga što se razvija, nego se naprotiv može gotovo matematskom točnošću govoriti o porazu i slomu jednog golemog plana, za koji je fašizam vezao svoj daljnji opstanak. A to je upravo ono najvažnije u čitavom tom procesu oko afričkog rata: fašizam je bacio svoju eksisten-ciju na kocku. Biti ili ne biti! To je devi-za, s kojom je Mussolini ušao u afričku avanturu. I sa toga stajališta treba gledati na afrički rat.
U detaljima je vojnička strana afričkog rata takva, da doista nema izgleda u ikakvi novi veći uspjeh Talijana. Niti talijansko ministarstvo propagande nije više u stanju, da korigira opći utisak, koji abesinsko ratovanje ostavlja u svijetu. Nekoliko većih bitaka posljednjeg vremena na sjeveru i jugu talijanska je propaganda pokušala iskoristiti na bučan način, ali ne može se zatajiti, da Italija još nikako nije uspjela da osvoji niti onoliko koliko je bila osvojila 1896. Posljednja bitka u Tembienu, na sjeveru, pokazala je svu slabost talijanskih pozicija i veliku spremnost abesinske vojske, čitave divizije talijanske morale su da brane neke delikatne točke, gdje je bilo opasno, da abesinska vojska prekine vezu izmedju Adue i Makale. Maršal Badoglio je javio tu obranu, u kojoj su poginule hiljade i hiljade talijanskih vojnika, kao veliku — pobjedu. A i situacija oko grada Makale je veoma kritična za Italiju. Talijani će sigurno Makale braniti, makar i uz strahovite žrtve, jer se ne radi toliko o jednoj vojničkoj poziciji, koliko o jednoj prestižnoj tačci iz tog ratovanja: zauzeće Makale slavilo se u Italiji kao velika pobjeda fašizma u afričkom ratu. I, poslije tolikih neuspjeha, padne li još i Makale bit će to doista katastrofa. To nije isključeno. Prolaze tako mjeseci i rezultata velikih nema. Sto je najvažnije — Badoglio nije se maknuo niti za korak. I nije čudo, da se već govori o njegovom povlačenju. A niti na jugu kod Grazianija nema više slave. Bitke od Dola do Negelija i povlačenje rasa Deste, to je bila veća i bučnija stvar. Gledano sasvim kritički uspjeh je još uvijek ispod osrednjeg. Abesinija nije tu osjetljivije ugrožena, nego naprotiv ovime kao da se je u njezinu korist razdvojila snaga južne talijanske vojske u dva slabija kri-a- Važno je, da već mjesec dana nema na sektoru od Dagabura i Gerlogubija pra-ma araru got0V0 ikakvih dogodjaja.
'■asvim je razumljivo, da to sve osta-v ja svoj odraz i na raspoloženje talijan-s e vojske i talijanskog naroda. Depresija, oja se je opažala od početka rata. samo se pojačava iz dana u dan i mi u našem listu iznosimo epizode, koje to svje-oce Duševno je raspoloženje pomućeno ' u faš'stičkim redovima, a da i ne govorimo o učinku, koji imaju na široke narodne mase teške finansijske j ekonomske nnl.ke Italije pogoršane sankcijama. Pogotovo otkako je i na diplomatskom polju došlo do nekih važnih promjena.
U prvom redu treba spomenuti ono što se dogadja s Francuskom. Tamo je pao Lavalov kabinet, a pao je u prvom redu zbog fašističke vanjske politike Lavala. Francuska je unosila veliku zabunu u me-djunarodnu situaciju time što je pričala da Poštuje Društvo naroda i da je protiv rata, a stvarno je podupirala Italiju u ratu. To je bila Lavalova politika. Dbk je bio na vladi Mussolini je mogao jpak malo slobodnije da diše, jer su oni bili vezani obećanjima iz doba Rimskog sporazuma Zato su u Rimu drhtali onih dana kad je Lavai padao. Sad je u Francuskoj na vla-di Sarraut s Flandinom, koji uporno istt-
Trst, februara 1936. — Polovicom januara se Kastelič Josip iz Lonjera kod Trsta nepovoljno izrazio o abesinskem ratu. Rekao je, navodno, da taj rat nije pravedan i da će Talijani biti tučeni od Abe-slnaca. Par dana iza toga su ga uhapsili i od tada triko od njegovih ne zna gdje se
ču, da će poći novim putem u vanjskoj politici, da će definitivno stati na stranu En gleske i Društva naroda. Ovih dana se u Parizu vode mnoge konferencije, koje pokazuju, da Francuska doista napušta fašističku Lavalovu politiku i da prihvaća one ideje, koje propagira Herriot, a to je pojačanje veza s Malom antantom, Balkanskim paktom, Rusijom i Engleskom u okviru Društva naroda. U Rimu se uzrujavaju što u pariškim razgovorima svi ignoriraju Italiju. To je nakon toliko godina opet jednom prilika, da Pariz ne vodi računa o Rimu. Koliko će to utjecati na uspjeh talijanskog rata ne treba isticati.
U vezi s time treba spomenuti i ono što se dogadja u Velikoj Britaniji smrću Kralja Giure. Velika Britanija nije niti pod Kraljem Gjurom bila sklona Italiji, ali je Italija ipak računala s njegovim umiru-iućim tonom. On je bio već star i možda nije želio da doživi rat s Italijom pred
nalazi.
Sličnih slučajeva ima u posljednje vrijeme mnogo i to ne samo medju našim , ljudima već je i mnogo domaćih Talijana do sada stradalo radi nevjerovanja u talijansku pobjedu, a u samo] Italiji Je od početka rata uhapšeno na stotine ljudi koji su
smrt. Poznato je, da je želio da učini nešto za svog prijatelja kralja Viktora Emanuela i da je zbog toga bilo došlo do onog Laval-Hoareovog projekta o podjeli Abe-sinije, koji nije uspio. Njegova smrt dovodi medjutim na prijestolje jednog mladog čovjeka Eduarda VIII, za kojega znamo da ne voli fašizam, da simpatizira s britanskom radničkom partijom, koja vodi pro-tufašističku borbu, znamo da je odlučan i da će nastojati da učini nešto historijsko-to da će htjeti spasiti Britaniji pozicije u Africi i na Mediteranu u ovom opasnom momentu. I vidimo, da su njegova prva djela takve naravi, da izazivlju uzbudjenje u Rimu. Da ne spominjemo drugo, nego samo veliki program za naoružanje Velike Britanije.
A i pored toga ima na polju internacionalnih odnosa pojava, koje veoma za-brinjuju Italiju. Sporazum sredozemnih država za vojnu pomoć Engleskoj Je gotova
bilo kako izrazili sumnju u talijansku pobjedu. Medju njima ima i fašista kao što smo u posljednjem broju lista Javili slučaj fašiste Marcantoni-a Domenika iz Monte-fiore koji je radi toga izbačen iz stranke 1 konfiniran na pet godina.
stvar. Tu se sada izradjuju samo detalji. Ono glavno je objavljeno usred Ženeve: Turska, Grčka i Francuska su se obvezale i o tome nema više diskusije. To je izazvalo buru protesta iz Rima, ali bez — rezultata. Nadalje je interesantno to, da Njemačka ne pokazuje volje, da se odazove na ponude iz Rima, nego se sve više vezuje za London, o čemu svjedoče i neke konferencije u Londonu izmedju Edena i Neuratha. A brio je takvih pokušaja od strane Italije. Pa osim toga skretanje Austrije na liniju Male antante. I toliko drugih stvari. Ali to su sporedni detalji, o kojima nećemo sada govoriti, nego ćemo še ograničiti na iznesene konstatacije, koje daju prilično jasnu sliku o stanju Italije u ovom času, o stanju, koje je vrlo kritično i ako još nisu donesene petrolejske sankcije. Ako idućih dana dodje do sporazuma i o tome — stanje će se pogoršati naglo do očaja. (* *
PO NEDOLŽNEM OBSOJEN NA DVE LETI KONFINACIJE
Student Slavko Vičič iz Trnovega konfiniran
Reka, Januarja 1936. — (A g i s) — Nekaj dni pred Božičem so aretirali v Trnovem pri Ilirski Bistrici študenta Slavka Vičiča. Omenjeni je bil že leta 1933 aretiran in zaprt ter obsojen na policijsko nadzorstvo. Bil Je pa tudi sicer stalno nadzi-ran. in zasledovan in očividno v veliko napolje fašističnim prvakom v Bistrici. Ob
ponovni aretaciji mu prav za prav niso imeli kaj očitati. Zato so si enostavno izmislili, da Je prišel nekaj minut pozneje domov kot mu je določeno s policijskim nadzorstvom. Bil je postavljen pred reško koiriinacijsko komisijo in 14 t. m. konfiniran za dobo dveh let. Kam Je bil poslan, še ni znano. K tej krivični obsodbi naj še
pripomnimo toliko, da kolikor vemo Je bil Vičič leta 1933 obsojen na policijsko nadzorstvo za dobo treh let. Sedaj bi bil ta rok potekel in bil bi prost. Ker pa to ni bilo po volji raznim elementom v Bistrici, so sl izmislili zadevo o prekoračitvi določenega urnika, na podlagi česar so Vičiča aretirali in tudi konflnirali.
ŠTEVILNE KONFINACIJE
ZARADI NEPOHAJANJA PRED VOJ ASKIII VAJ
Reka, januarja 1936. — (A g i s). — Že pred časom je bilo aretiranih v reški pokrajini več mladeničev. Oblast Jih Je pri-
stavljeni pred reško konfinacijsko komisijo, ki Jih je poslala na razne kraje v Južno Italijo. Kot je razvidno iz pisem se tem
javila zato, ker se niso udeleževali predvo-^' najnovejšim konflnirancem zelo slabo go-jaških vaj v predpisani uniformi ah pa za-i ui, ziasti pa se pritožujejo zaradi slabe in to, ker so izostali od vaj. Vsi ti so bili po-1 pomanjkljive hrane
BIVŠI OBSOJENEC NA KONFINACIJO DEZERTIRAL
MAVER MARIJ IZ BOLJUNCA IZGINIL
Trst, januarja 1936. — (A g i s). — Kot poročajo iz Boljunca je pred kratkim dezertiral iz italijanske armade Maver M a-r I j, doma Iz Boljunca. Pred leti Je b!l obsojen na pet let konfinacije zaradi prepevanja slovenskih pesmi. Bil pa je med tem poklican k služenju vojaškega roka. V teku roka Je izbruhnila italijansko-abesinska vojna in Maver je bil pridržan v vojaški
suknji. Bil je prideljen oddelku vojakov, določenih za italijanske kolonije vzh. Afrike, ki se imenujejo »battaglione complimento Africa orientale«. Pred ekspedicijo Je prosil za vojaški dopust z motivacijo, da se namerava pred odhodom v Afriko poročiti. Dopust mu je bil dovoljen in ko se Je vračal v vojašnico, ga je pot zanesla v drugo smer.
„MATERE VSEH DRŽAV, POMAGAJTE REŠITI NAŠE SINOVE SMRTI!"
V Londonu se je vršil pod pokroviteljstvom »Mednarodnega ženskega odbora proti vojni in fašizmu« velik sestanek. Delegatkinje so poslale italijanskim ženam sledeči pozdrav:
»Angleške žene pošiljajo izraz toplega prijateljstva italijanskemu ljudstvu, ki trpi pod posledicami vojne. Posebno pa pozdravljamo one žene, ki se bore v najtežjih okoliščinah za mir«. — Govorila je tudi italijanska delegatkinja, ki je ob koncu dejala:
»Pomagati moramo italijanskim ženam v njih borbi proti vojni, preprečiti moramo da ‘bi se požar, ki ga je fašizem
zanetil v Abesiniji, razširil. Vzdržati je treba mir z vsemi sredstvi! To je vzklik italijanskih žena. Matere vseh držav, pomagajte rešiti naše sinove smrti! Laž je, da je italijansko ljudstvo za vojno in fašizem!«
PET GODINA KONFINACIJE RADI SLABOG ODUŠEVLJENJA ZA RAT
Verona, januara 1936. — U Tarcintu Je direktor banke Domenico Padini uhapšen i osudjen na pet godina konfinacije radi toga što nije pokazao dovoljno osjećaja i oduševljenje za rat.
VELIKO ŠTEVILO NAŠIH FANTOV IN MOŽ POD POLICIJSKIM . NADZORSTVOM
Št. Peter na Krasu, januarja 1936. — (A g i s). — Naš Ust Je že poročal o defektu. ki Je nastal na električni naptrijarl «Bed Knežakom in II. Bistrico na dan napovedi mobilizacije v Italiji. Takrat Je bilo aretiranih veliko število naših lindi iz raztrib vasi na Pivki, osumljenih, da so zakrivili defekt. Zaradi pomanjkanja dokazov ni prišlo do nadaljnega postopanja in so MU vsi izpuščeni iz zaporov. Vendar pa so skoro vse aretirance obsodili na policijsko nadzorstvo In se morajo vsako nedeljo laviti na županstvu v Knežaku. Samo Zagon* Je ima pet takih grešnikov.
Vedno strožje odredbe zaradi prestopkov v pred« vojaških vajah
Trst, januarja 1936. — (A g Is). *— Obiskovalcem predvojaških vaj sé postavlja čim dalje več zahtev. Za vsako malenkost, ki jo obiskovalec zakrivi sledi kazen. Tako na primer ne sme nihče manjkati pri vajah. Ce kdo izostane zlasti večkrat po vrsti, je prijavljen oblastem in občutno kaznovan. Tudi če se predvojaških vaj ne udeleži v predpisani uniformi, pač pa v civilni obleki, se,to smatra, da je izostal od vaje ht je takoj prijavljen oblasti.
Lične vijesti'
Glavni urednik našega lista i član r»> dakcije zagrebačkog dnevnika »Novosti« Ive Mlhovilović postao je glavnim urednikom »Novosti«.
ITALIJA ĆE SKUPO MORATI DA PLATI
POSLJEDICE MUSSOLINIJEVE AVANTURE.
Sankcije koje bi došle u vezi sa zabranom nafte, toliko su ozbiljna pretnja za talijansku privredu, da se talijanska štampa već unapred žuri da odvuče pažnju narodnih masa od eventualnih novih unutrašnjih i spoljnih teškoća. Obuzeta strahom, fašistička štampa donosi klevete o »boljševičkim užasima«. Situacija fašističkog režima u Italiji pa i samog Mussolinija dosta je ozbiljna da bi se to moglo sakriti sličnim smešnim maskiranjem. Ali, nezavisno od toga, kako će se pitanje sankcija i dalje razvijati, produžavanje rata sa Abesi-nijom staviti će narodnu privredu Italije na ivicu katastrofe. Rat je toliko pokolebao privredni organizam Italije, da bi sada i prelaz na »normalne« uslove bio vezan sa velikim teškoćama. Sankcije su lišile Italiju znatnog dijela njenih spoljnih tržišta. U uslovima zaoštrene borbe za tržište tekstilne robe konkurenti Italije koriste se njenim otsustvom. da bi osvojile i njene pozicije. Japanska tekstilna idustrija računa da će konačno otstraniti Italiju sa tržišta Dalekog Istoka.
Ma kako se završio rat za Italiju, njenoj privredi nanijete su takve rane, koje ona neće moći da zaliječi vlastitim snagama. Talijanska narodna privreda morat će skupo da plaća posljedice kolonijalne avanture Mussolinija.
»ČEKAMO' PROMJENU, ALI ONAKOVU KAKOVU ŽELIMO«
MI
Pismo iz Južne Istre »...sve je poskupilo, ali ko ima novaca može da kupi svega. Medjutim rada nema, a i oni koji rade imaju vrlo slabe plaće. Svi čekamo da će brzo doći do velikih promjena, ali onako kako si mi to zamišljamo i kako mi želimo. Nadamo se da ćemo vas ovog ljeta moći sve zagrliti. Pišite nam kako je tamo i što se tu govori, jer čekamo... Ali pišite pametno i onako iz daleko, mi ćemo već razumjeti... Bog, dovidjenja itd.«
REKVIZICIJA VUNE U ITALIJI
U Rimu je objavljeno službeno saopćenje u kome kategorično demantu-ju vijesti stranih listova da su talijanske vlasti, na osnovu zakonskog dekreta od 30 prošlog mjeseca, o rekviziciji vune u cijeloj Italiji, počele da rekviriraju i onu vunu koja se kao tranzitna roba upućuje preko Italije u druge zemlje. U ovom saopćenju se podvlači da se rekvizicija odnosi samo na vunu koja se nalazi u Italiji i koja je svojina talijanskih gradjana, pa da ne može biti ni govora o tome da se vuna, koja je namijenjena tranzitu, podvrgava rekviziciju
PROPADANJE TRSTA USLIJED SANKCIJA
»Ženevski »Le Travail« od 27 januara, javlja iz Beča, da je trgovina kroz tršćansko pristanište u znatnom opadanju poslije primjene sankcija, čeho-slovačka namjerava da uputi svoju robu na jugòslovensko pristanište Sušak. Uskoro će biti zaključen sporazum izmed ju Jugoslavije i čehoslovačke o željezničkim tarifama, kojim će Jugoslavija izjednačiti željezničku tarifu do ove jugoslovenske luke sa željezničkom tarifom na Trst.
STANJE LJUDSTVA V TRSTU
December Januar rojenih	253	289
umrli	315	343
razlika — 62	J«
poroke	249	204
ZADRŽANA TALIJANSKA PAMUČNA ROBA POD AUSTRIJSKOM IIRMOM U Aleksandriji je zadržano 17 bala pamučne robe, pošto carinske vlasti nisu primile na znanje izjavu, da je to roba austrijskog, a ne talijanskog pori-jetla.
POVEĆANJE DAVKOV V.ITALIJI
Nekateri davki so se povišali za
odstotkov
V Rimu je izšla naredba vlade, s katero se znova povišujejo nekateri davki in davščine. Tako je povišana trošarina na električni tok za domačo porabo od 30 na 40 centimov za kw. Znova je uveden davek na svetilni plin na proizvodnjo umetnih tkanin in umetne svile, in sicer v višini 2.40 lir za kg. Povečana je tudi uvozna carina na bombaž, volno, premog in koks. Nekateri davki so se povečali za 200 odstotkov. Vsi dohodki povečanih in novih davkov se porabijo za vojno v Afriki. Obenem je bil izdan zakon o kreditu 444 milijonov lir za gradnjo novih bojnih ladij.
HAPŠENJA PO ITALIJI
Milan, januara 1936. — U nedjelju je jednom milanskom kinematografu uhap-io 12 osoba i svi se nalaze još u za-aru. Zadnjih dana je u Moden! profesor fieri otpušten iz službe rad) političkih zloga.	-
MLAD ANTIFAŠIST BACCI UMRL Umrl je mladi italijanski antifašist ihael' Bacci, ki je presedel sera let ječe. Na potu, ko je hotel pre-račiti ilegalno mejo, da bi se udele-znanega protivojnega kongresa v uxellesu, je izčrpan vsled tuberkuloze, jo je dobil v ječi, omagal in podlegel .porom kljub ogromni volji, ki ga je .potila na to težavno pot
TUDI DOBRO ZNAMENJE
GORIŠKI PREFEKT HOČE IMETI V OBČINSKIH SOSVETIH TUDI JUGOSLOVANE
L j u b 1 j a n a, februarja 1936. — Te dni je goriški prefekt v smislu občinskega zakona, ki je bil v končni obliki objavljen s kraljevim ukazom od 3. marca 1934. odredil, da naj se vsaj v večjih občinah goriške pokrajine imenujejo tako zvani občinski sosveti. Do sem bi bilo vse v redu. Čudno bi bilo na tem le to, da se šele sedaj ti sosveti imenujejo ... Kar pa nas je presenetilo, je bil članek, ki ga je ob tej priliki objavilo glavno fašistično glasilo za Julijsko Krajino »Popolo di Trieste« od 30. januarja t. 1. Med drugim je v tem članku, ki je bil natisnjen celo v kurzivnem tisku, poudarjal, da bo
»tako tudi drogorodni element, ki je pri zadnjih režimskih manifestacijah pokazal pravo razumevanje in odkrit pristanek, imel priliko, da bo pošteno sodeloval pri upravi javne stvari, v skupno korist, in se ne bo odtegoval od delovanja in življenja države in krajevnih institucij«.
Iz tega bi človek predvsem sklepal, kakor da bi se bil naš človek odtegnil in odtegoval vsemu javnemu delovanju, dočim je bilo, kakor smo tu v daljšem članku v božični številki našega lista dokumentarno dokazali, baš nasprotno. Fašistični režim je z močjo novih zakonov, s silo in zvijačo polagano docela izključil našega človeka od sodelovanja pri občinski in pokrajinski upravi in celo od zastopstva v parlamentu. Ravno
upravo slovanskih občin so poverili brezvestnim plačanim italijanskim podesta tom, ki so po svoji ljubi volji brez nadzorstva občinskih davkoplačevalcev razsipali z občinskim denarjem in vse občine zadolžili za težke milijone. Zaman so že tedaj naša glasila v Julijski Krajini pokazala na nevarnost takega početja in zahtevala sodelovanja domačega prebivalstva pri upravi javnega imetja.
Sedaj pa kar naenkrat tak glas od strani lista, ki je poznal doslej samo sovraštvo in gnev proti vsemu, kar je bilo slovensko,
ki skozi več let skuša sebe in svoje čitatelje prepričati, da »drugorodcev« v Julijski Krajini sploh ni več, odnosno, ako so sploh kdaj bili, da so se že popolnoma poitalijančili. Sedaj pa jih je kar naenkrat zopet odkril, jih kliče na pomoč in jim celo priznava najiskrenejšo lojalnost.
Kaj se je pa zgodilo, da je glavno fašistično glasilo preko noči izpremenilo svoje mnenje? Ali so se morda izp^e-menili naši bratje in sestre? Ali so res vsi kar naenkrat postali tako vneti in odkritosrčni pristaši fašističnega režima, da so vredni sodelovati z italijanskim podeštatom pri občinski upravi? Ne, nič takšnega se ni zgodilo. V daljni Afriki se bije boj, ki ne obeta dobrega konca za Italijo; nad sredozemskim morjem pa se zbirajo oblaki, ki utegnejo biti usod-
ni za fašizem in njegove pristaše. V takih časih je dobro zavarovati si hrbet. Ker se obeta dan obračuna, je primerno, da se odvali sokrivda pri zadolžitvi občin in pri zapravljanju občinskega denarja na domačine, Slovence in Hrvate, to tembolj, ker utegne že bližja bodočnost naprtiti občinam še neslutena bremena.
Sicer pa tudi od tega poziva fašističnega glasila ne bo posebnega kruha. Kajti ti sosveti nimajo prav nobene pravice. Smejo namreč samo izražati svoje mnenje o zadevah, o katerih bi jih utegnil vprašati za svet podeštat. Bili bi tedaj samo neki slamnati možje, ki bi pač nosili soodgovornost, a ne bi imeli nobene besede pri upravi. Toda ne glede na to, ni jasno, kdo od domačinov utegne priti v tak sosvet, kajti člane imenuje pokrajinski prefekt, iz ternov, ki jih predlagajo krajevne sindikalne organizacije; te pa so izključno v fašističnih rokah.
Prepričani smo, da bi vsi naši ljudje najrajši odklonili vsako, sodelovanje in s tem tudi vsako soodgovornost za sedanjo občinsko upravo, vemo pa tudi, da se bodo težko temu odrekli, ako jih bo prefekt za to pozval.
Saj vedo ti naši ljudje, ki bodo morali tudi to breme prevzeti nase, da ga ne bodo dolgo nosili in da kmalu pride čas, ko se bodo lahko ugotovili pravi krivci, ki ne bodo smeli zbežati zasluženi kazni.
CIJELA SVJETSKA ŠTAMPA PIŠE 0 PROGONIMA JUGOSLAVENA POD ITALIJOM
Francuski, švicarski, češki i poli ski listovi iavljaju o progonima našega naroda u JuHiskoj Krajini
U posljednje vrijeme smo registrirali u našem listu pisanje velikih svjetskih^ listova (Daily Herald, Oeuvre itd.) o našem narodu pod Italijom Ne treba niti nagla-sivati koliko je to važno za nas i našu stvar, a treba imati u vidu da se kroz ovo posljednje vrijeme pisalo u svijetu o nama više nego ikada do sada.
Patnje Jugoslavena pod fašističkom vlašću 4
»Ere N o u v e 11 e« od 29 januara, donosi izvještaj iz Trsta u kome osudjuje držanje fašističke Italije prema istarskim Ju-goslovenima. Protivno očekivanjima diplomatskih krugova, položaj jugoslovenske manjine u Italiji nije se popravio u posljednje vrijeme. U tome pogledu bar, prijateljski govor novog italijanskog opunomoćenog ministra u Beogradu ostao je bez posljedica. Otkako su započela neprijateljstva u Africi, policijski pretresi bivaju sve češći. U cijeloj Istri izvršena su 6 januara mnogobrojna hapšenja. Vlasti nisu našle za potrebno da objasne preduzete mjere.
Pored toga, vojni sud u Trstu osudio je na smrt dva Slovenca koji su ispred mobilizacije bili pobjegli u inostranstvo, a zatim se vratili kući. Jedan Jugosloven. koji je pred karabinijerima izjavio, da sumnja u pobjedu Italijana u Africi, osuđjen je na devet mjeseci zatvora i 6.000 lira globe.
Patnje Slavena u Istri
Večernji Ceske Slovo. Prag. od 29 januara, prenose pisanje zagrebačkih Novosti o progonima Slovenaca u JuHiskoj Krajini, koji su naročito pojačani od početka italijansko-abesinskog rata.
Hapšenje Slovenaca u masi
• »L e Travail« Ženeva, od 23 januara donosi iz Trsta vijest, da su tamo izvršena hapšenja u masi zbog aktivne propagande protiv rata i organizacije pasivne rezistencije, u Proseku, Trstu, Dolini, Općinama i Kontovelu. Medju ličnostima koje su uhapšene u Trstu nalazi se intelektualac dr. Tuma, činovnik Fcrluga i student Vremec. Ovih dana je uhapšeno preko 40 lica.
GLAS POLJSKOGA SVEĆENIKA
U OBRANU NAŠEG NARODA U JULIJSKOJ KRAJINI
»Mi Poljaci duboko saosjećamo s Hrvatima i Slovencima
pod Italijom«
»Przegled'Polsko - jugoslovanski«, koji izlazi u Poznanju đo-osi članak Wl. Cholodeckog pod na-.ovom »Ciežka dola mniejszosci jugo-owianskich we Wloszeh« (»Teška sud-ina jugoslovenskih manjina u Italiji«), članku se kaže:
»Malo dolaze vijesti u poljsku jav-ost o sudbini jugoslovenskih manjina Italiji. To je bez sumnje najteže i ajbezobzirnije tretirana manjina u ci-;loj Evropi. Manjina ta — Hrvati i lovenci — nastava Istru i Goricu i u osljednjih 15 godina lišena je svih kul-imih tekovina, koje su stečene veli-im trudom i žrtvama i dugotrajnim aučnim radom. Sva njihova društva i istitucije raspušteni su, sve su škole kinute, a bile su podignute vlastitim redstvima naroda samoga, a na kraju duzeto im je svako pravo i mogućnost a se služe svojim jezikom.«
G. Cholodecki ybavi se dalje znaće-jem katoličke crkve, u kojoj je narod >dino čuo svoju riječ. Na kraju oduzeto m je i to. S velikim poznavanjem stva-govori pisac o narodnom jeziku u crvi i o patriotizmu nižega klera, koji Je crkvi propovijedao, a u školi narod-im jezikom naučao vjeronauk. No ne ,mo fašističke vlasti, već i talijanski ‘Uni skočili su, da i iz crkve i iz ško-, uklone sasvim narodni jezik. Opisu-, djelovanje biskupa Santina i Marina koli su bijesnom mržnjom usta-orotiv svega što je još od brvotsk0. i i slovenskoga jezika ostalo u crkvi i školi Rimska kongregacija za obrede alu iè .a stranu tih b.'skupa i odbila roteste naroda i narodnoga svećen-
V£ianak završava; »Ako vlasti talinske koje pomaže talijanski kler u renlu talijanskoga duha, zastupaju »zobzirno, to nije čudo. No da vlasti
crkvene autohtonom elementu na onoj zemlji, koji Je tamo od vijekova, a slučajno se je našao pod talijanskom vlašću, oduzimaju tomu narodu najveće svetinje, što ih ima, crkveni obred i pravo na materinji jezik u pjesmi i molitvi — to je nečuveno.
Mi Poljaci, koji smo u Bismarckovoj eri pod pruskim ropstvom, doživljavali slične progone, duboko saosjećamo s manjinama jugoslovenskim u Istri i Gorici.«
Valja uvažiti, da su Poljaci oduvijek bili vrlo obzirni u prosudjivanju talijanskih prilika i fašističkog režima. Naročito je poznata njihova sklonost, da bez pogovora prime svaku odluku rimske kurije. Koliko mora da je zgražanje poljske javnosti nad postupkom civilnih i crkvenih vlasti prema našemu narodu, kad jedan Poljak i svećenik katolički ovako oštrim riječima diže svoj glas dozivajući Poljacima u sjećanje najstrašnije dane iz historije poljskoga naroda:	prusko ropstvo i Bis-
marckove progone s kolonizacionim komisijama, koje su otimale Poljacima rodjenu zemlju i sa školskim zakonima, koji su danas u praksi u Julijskoj Krajini.
VELIKANSKA NEZAPOSLENOST MLADINE V ITALIJI
Trst, januarja 1936. — (A g i s).	_
Po statistikah je v Italiji brezposelnih pod fašističnim režimom 42 posto mladine. Ta procent je od vseh evropskih držav največji in je daleč pred brezposelnostjo v današnji Nemčiji, kjer je ta odstotek nekoliko manj kot za polovico nižji. Ni čudno torej, če se javljajo v velikih množinah prostovoljci za vzhodno Afriko, sai iim itak ne kaže drugače.
Slovenci „prostovoljci1* za Afriko
MED 450 VOJAKI NAMENJENIH V AFRIKO 60 SLOVENCEV
Trst, januarja 1936. — (Ag!s). V provinciji Siracusa je v nekem majhnem kraju stara vojašnica. V njo pošiljajo zadnje čase one vojake, ki so odbrani in določen! za ekspedicijo v Afriko. Med 450 vojaki je bilo 60 Slovencev, a v teku nekaj časa jih je ostalo samo še sedem. Vsi ostali so se skupno z Italijani »prostovoljno« javili za ekspedicijo v Afriko. To prostovoljno prijavljenje se vrši na ta način* da se ob vsaki ekspediciji v Afriko vrši žrebanje. Na kogar pade žreb se mora »prostovoljno« javiti In tudi »prostovoljno odit)«.
FAŠISTIČNA VLADA REKVIRIRA POLJSKE PRIDELKE
Veliko nezadovoljstvo ljudstva v Italiji
Trst, januarja 1936. — (Agis). — Italijansko ljudstvo je čim dalje bolj nezadovoljno in nestrpno. Pošiljanje ljudi na afriško morišče vznemirja Italijane nič manj kot Slovence in Hrvate, zlasti pa zadnji porazi, ki jih je doživela italijanska vojska na abesinskem bojišču. Največje nezadovoljstvo pa je izzval odlok za rekviriranje poljskih pridelkov in živine. Kmetom na Siciliji je bilo odvzetega polovico letošnjega pridelka ter mnogo živine. Vse to postopoma veča nezadovoljstvo italijanskega kmeta in delavca, kateremu je fašizem popolnoma, onemogočil obstoj.
Luzicktm Srbima se najstrožije zabranjuje da se služe svojim jezikom
Kopenhaški »Dagens Ingeder« javlja Iz Berlina:
kraćem roku germanizira Srbe u Niedi
ok2ji su bpznati Pod imen« Lužickih Srba. Sve škole sa srpskim zikom zatvorene su. Predavanja se ve Isključivo na njemačkom jeziku. U « kYa™ i društvenim ustanovama žabi njeno je sluziti se srpskim jezikom Ministarski cirkular zabranjuje ’ p prijetnjom kazne, da se Lužičkl Srbi ti tlraju kao nacionalna manjina. Njlho djeca moraju postati Nijemci. Za medj
cfće6 sTogd^štatniaizXkl°em *
tivnim režimima? Sl°b0de P°d aUt°rit
CEZAR I NERON
U današnjem Rimu je vf,6 toliko razvi-nP.kadan^ Mari Rim: legije, kohorte, Perli’ operatori. Mare nostrum itd., da u se ) stari Rimljani probudili od te halabuke oko rimske slave i misije Rima u svijetu.
v.	su se petkom o ponoći sreli na
Via del Impero Neron i Cezar. Cezar zapita Nerona:
»Sto misliš ti o Duceu a 1036 godini? Meni se cAni da ti mnogo natici.«
»Niti iz daleka« odvrati Neron »Ja sam se zadovoljio s time da zapalim Rim, ali naš kolega Duce hoće da zapali cijeli svijet«.
»Bojim se« završi Cezar, »da 6e zapaliti samo svoje ministarske fotelje .. .<
FAŠISTIČNA CIVILIZACIJA V AFRIKI
Neki fašist E. Zavaltan je napisal knji' go »Africa«. V njej piše med drugim: »Raz-mjerje med belimi in Urnimi ljudstvi je izključno problem oblasti Beli vlada, trni uboga; beij Vodi, črni dela: beli si pusti služili, (rni služi...
Bomo videli kaj bodo odgovorili na to Abesincil
GLASOVI TALIJANSKE ANTIFAŠISTIČKE ŠTAMPE
v' r
BRODOGRADILIŠTA U TRZiCU PRETVORENA U KASARNU
SITUACIJA U TALIJANSKIM KASARNAMA.
Bergamo, februara 1936. — Teško finansijsko stanje Italije očituje se, iz-medju ostaloga, i u kasarnama. Položaj vojnika se pogoršao. Iz kasarna odnose vojničke krevete, jer su kreveti potrebni u vojnim bolnicama, koje se svakog dana osnivaju, tako da su vojnici u kasarnama prisiljeni da spavaju na slami razastrtoj po podu. Vojnička hrana postaje sve gora i gora, a ima dana kada je nemoguće pojesti je. Kruh nema nikada propisanu težinu. Blagajne vojske su prazne, pa oficiri moraju da uvelike štede na vojničkoj hrani. U takovoj situaciji se nalazi i 28 pješadijski put stacioniran u Bergamu.
(»L’ informateur italien«)
KONFLIKTI IZMEDJU VOJSKE I MILICIJE NA FRONTI.
Ženevski »L e T r a v a i 1« donaša slijedeću vijest:
Mnogo dezertera urodjeničkih trupa došlo je u Imis, u Abesiniji. Urodjenici pri-čaiu da vlada velika nesloga izmedju vojske i milicije, a toj neslozi je uzrok u tome što se sa Crnim košuljama postupa bolje nego s vojnicima. Bilo je mnogo slučajeva tučnjave izmedju vojnika i milicio-ncra.
S druge strane neprijateljstvo izmedju urodjeničkih vojnika i Talijana je svakoga dana sve to veće.
(»L’ Idea popolare«)
I POD FAŠIZMOM IMA ŠTRAJKOVA
R i m, januara 1936. — Novine donašaju izvještaj ministra pravde o štrajkovima u 1935 godini. Izmedju ostaloga se vidi i slijedeće iz tog izvještaja:
»Radi zločina štrajkova bilo je 1935 god. izrečeno 12 kazni, a u sve je te godine štrajkovao 281 radnik.«
Štrajkova solidarnosti i protesta bilo je daleko više, ali štampa nije smjela da o tome piše (jer po talijanskom zakonu štrajk je zločin koji se kažnjava po Zakonu o zaštiti države Op. ur.). Medjutim posljednje naredbe kojima se mnoga poduzeća oglašuju za »pomoćna vojna poduzeća« imaju i tu svrhu da spriječe štrajkove, jer radnici u takovim poduzećima potpadaju pod vojni zakon i svako izostajanje sa posla smatra se kao vojno dezerterstvo te se tako i kažnjava.
(L’lnlornateur italien«)
AUTOMOBILI U TRSTU NE VOZE RADI POMANJKANJA BENZINA
Sva slagališta benzina i petroleuma su u Trstu rekvirirana od vlade. Nije moguća kupiti litru benzina ne samo za 4 lire, već ni za 10 lira. Svi autobusi koju su saobraćali izmedju grada i okolice su ukinuti. Niti u samom Trstu nema više autobusa. a i automobili su rijetki. Saobraćaj se vrši jedino tramvajima i poneki konjskom zapregom tako da je promet u gradu paraliziran.
Fašizam je već završio sa sakupljanjem staroga željeza i zlata. Još su ostala samo crkvena zvona, a jedan župnik iz okolice je već »ponudio« dva zvona sa zvonika svoje crkve.
(»L’idea popolare«)
BIJEDA RADNIKA U ITALIJI
Monferato, januara, 1936.	»....
ja se nalazim medju sretnicima koji imaju nosla. pa sam u dvije godine zaradio 7 hiljada lira ali za cijelu obitelj, uz najveću štednju, treba mi za to vrijeme najmanje 18 hiljada lira Moj sin je brijač 1 Poslije godinu i pol dana rada zaradjuje 7 (sedam) lira sedmično.
Vi ste informirani bolje nego mi, ali se i mi ovdje nadamo da će se stvari brzo srediti i da će biti bolje i za vas i za nas ...«	(»Avanti«)
BITKA U TEMBIJENU JE LOŠ PREDZNAK
U Italiji se slavi kao velika pobjeda bitka u Tembijenu, dok je preko 400 obitelji u Italiji zavijeno u crno. Medjutim pobjede nema. To je bila bitka obrane i iščekivanja koja bi mogla biti i loš predznak za talijansku vojsku.
(»Giustizia e Libertà«)
VOJSKA U BOZENU SE OSJEĆA NELAGODNO
Milan, januara 1936.	— Bersaljeri
koji se nalaze u Bozenu tuže se kako se nelagodno osjećaju jer se stanovništvo Prema njima ponaša neprijateljski. Tako, na primjer, u gostionama moraju vojnici. Ponavljati narudžbu i po četiri pet puta, ier se stanovništvo pravi kao da ih ne razumije. — Vojnici na Siciliji se tuže na slabu hranu: sama pašta i kruh. Svi vojnici koji imnju svoje obitelji u mjestima gdje služe pozvani su da se odreknu brane u kasarni i da jedu kod svoje kuće.
(»Giustizia e Libertà«)
MRŽNJA NA FAŠIZAM U KALABRIJI
Kalabrija, januara 1936. — Vlada Čini titanske napore da sakrije istinu, ali uzalud. Tako na primjer, kod nas ogromna većina naroda mrzi fašizam i rat kojega ie fašizam započeo u Africi. Ta mržnja se naročito očituje po selima gdje su seljacima opljačkali zemlju, a ^csto 1 pokućstvo u kući. te su seljaci prisiljeni da rade na veleposjedima za 3 do 4 a najviše 5 'ira na dan. i to samo 5 do 6 dana u mje-secu
(»Avanti«)
Svi radnici su militarizovani
Trst, februara 1936. — I brodogradilišta u Tržiću su militarizirana i svi radnici su potpali pod volni zakon. Donašamo u prevodu naredbu ko]a le izdata radnicima u brodogradilišima. Naredba ]e povjerljiva i glasi:
»Ova naredba stupa na snagu danas i važit će sve dok je potpisana direkcija ne stavi van snage.
Naše poduzeće je proglašeno pomoćnim vojnim poduzećem. Na osnovu toga, počevši od danas, sve osoblie starije od 14 godina I bez obzira na spol, koje stalno ili privremeno ovisi od naše firme, smatrano je od sada pa do konca mobilizacije kao civilno mobilizirano osoblie.
To svojstvo civilnog mobiliziranog osoblja povlači sobom slijedeće posljedice:
1.	Obične disciplinske mjere radi nepoštovanja unutarnjeg reda se pooštrava-ju za jedan ili više stupanja prama stupnju prekršaja redovnih i vanrednih.
2.	Radi napuštanja dužnosti preko 24 sata ako se radi o osoblju koje je oslobo-djeno vojne dužnosti radi rada na brodogradilištu, ili radi napuštanja dužnosti preko 5 dana ako se radi o ostalom osoblju, kaznit će se prekršitelje kaznom odredje-nom za dezerterstvo po vojnom zakonu.
Obavještava se da samim tim što je poduzeće proglašeno »voinim pomoćnim poduzećem«, sve osoblje bez obzira na
spol i godine, potpada pod vojnu sudbenost i vojni sud osudjuje na kazne predvidjene zakonom o ratnoj disciplini za sve zločine:
a)	Napuštanje dužnosti (kazna predvi-djena vojnim zakonom za dezerterstvo).
b)	Napadaj na tehničke starešine (2 do 9 godina robije).
c)	Prijetnja i vrijcdjanje starješina (od 6 mjeseci do 3 godine).
d)	Neposlušnost prema tehničkim starješinama (do 1 godine roblje).
e)	Opstrukcija i sabotaža u poslu (od I do 5 godina robije, a ako je šteta važna tada ne manje od 7 godina robije).
GENERALNA DIREKCIJA.
Samomor slovenskega vojaka v Abesiniji
Pred dnevi je »Slovenec« poročal, da je slovenski vojak France Grohar padel na abesinskem bojišču za »slavo in veličino Italije«. Usoda tega vojaka pa je še bolj žalostna. Doma je iz Porezna, njegovi starši živijo na Koroškem, on sam je bil zaposlen na Jesenicah. Še preden je izbruhnila vojna z Abesinijo, je šel
služit' vojake v Italijo, ker ga vežejo materialne vezi na rojstni kraj. Še preden pa je odslužil rok, je moral v Abesinijo. Grozote vojne, ki jih je tam videl in doživel, so ga spravile v obup, tako da je prostovoljno končal svoje mlado življenje.
Dolga vrsta kazni zaradi tihotapstva
Pred goriškim sodiščem je bilo 31. jan. t. 1. veliko število obsodb zaradi tihotapstva na meji, ki se je v zadnjem času še bolj razširilo zaradi sankcij. Na 2346 lir denarne kazni, 3 mesece in 6 dni zapora so bili obsojeni Štraus Julija, Klavničar Izidor, Jakob Razpet, ker so tihotapili moko, sladkor in kavo ter zaradi prekoračenja meje brez potnega lista. Na 1.200 lir denarne kazni je bil obsojen Julij Magajna star 35 let iz Cerknega zaradi tobaka.
15 dni zapora in 100 lir denarne kazni je dobil Jakob Medvedič, star 47 let, za cikorijo.
Na 3 mesece in 2250 lir denarne kazni sta bili obsojeni Jereb Viktori-j a, stara 20 let in Jereb Katarina, stara 40 let iz Planine. Tihotapili sta jestvine.
350 lir denarne kazni je dobil Josip Volk, star 60 let, iz Vipave za tobak. Na 350 lir denarne kazni je bila obsojena Nusdorfer Bizjak Alojzija, stara 44 let, iz Branice, zaradi cigaret. 507 lir kazni je dobila Marija Kogoj iz Sred. Kanomlje, ker je tihotapila žito. Plesničar Štefanija, stara 35 let, iz Predgriž pri črnem vrhu, je dobila 3 mesece zapora in 2.250 lir den. kazni, ker je naganjala sina k tihotapstvu.
TALIJANSKI URODJENIČKI VOJNICI DEZERTIRAJU U KENJU
VHest službeno potvrdjena
Londonski »Times« od 25 januara donaša vijest iz Naroibi u engleskoj Kenji da je 380 talijanskih urodjeničkih vojnika prešlo granicu Kenje i da su predali svoje oružje engleskim vlastima. Vijest je kasnije službeno potvrdjena. Ti vojnici su bili internirani u logoru kod Isioli. Oni su bili došli sa eritrejske fronte kao pomoć generalu Grazianiu u Somaliju.
ŠE O KONFINACIJI DELPINOV
Gorica, februarja 1936. — (Agis). — V našem listu smo že dvakrat poročali o konfinaciji trgovcev Delpinov iz Gorice. V tem času smo izvedeli še sledeče: Omenjena trgovca nista brata, kakor je bilo javljeno, ampak oče in sin. Po narodnosti sta Slovenca in imata trgovino s podružnicami na Komu, v ul. Sv. Treh Kraljev in v ul. sv. Klare. Bila sta že mnogo časa v očeh italijanskih oblasti označena kot (ali vsaj delno) nefašistična elementa, kar pomeni pri njih protifašistična. Znana sta kot zelo solidna in natančna, pa tudi zelo vestna. Nikakor pa jim ni mogoče predbacivati kakega oderuštva. Ko je goriška kvestura poklicala njegove konsumente in preiskovala kupljeno blago je našla samo nekaj primerov, da je manjkalo po nekaj gramov. Tega ni mogoče šteti jim v zlo, ker je diferenca res malenkostna. Pa tudi že zaradi tega ne, ker je to mogoče zakrivil kak pomočnik nehote in nikakor ne Delpin sam. Ni bil konfiniran zaradi držanja velike količine mila, temveč je povod zgolj političen. Govori se, da ni Delpin nikoli dajal raznim fašističnim ustanovam, ko so te prosile kak dar v denarju aii blagu. Zaradi tega stališča (dajal ni namreč nikomur nobenega daru) je prišel v nemilost pri fašistih. Velika konkurenca trgovcev je seveda tudi kaj pripomogla k temu.
PRODAJEM ČETIRI GODIŠTA »ISTRE« 1932—1935, tvrdo uvezana u dva sveska i odlično sačuvana. Jurišević Josip, Trg Kralja Aleksandra 14 — Zagreb.
TALIJANI I JU GOS LOV EN I MORAJU RITI PRJATELJI KAŽE GROF SFORZA
Lidove novini. Brno, donašaju jedan člaynak grofa Sforze u kojemu se, izmedju ostalog kaže: Nekoliko godina poslije Mazzinija, pretstavnika italijanskog idealizma, pisao pretstavnik suprotnog tipa italijanskog duha, realista Cavour sa dubokim simpatijama za slobodu jugoslovenskog naroda. Cavourove riječi još i sada, a naročito sada. poslije dugog vremena, upro-pašćenog glupim nacionalističkim svadja-ma, imaju proročanski značaj, jer Cavour traži apsolutno sporazum izmedju oba naroda.
Cavour je u svom listu, u jeku italijanske borbe s Austrijom, kada su se pod Radeckim Hrvati u Lombardiji vjerno borili za Austriju, pisao Talijanima: »Potpuno je suvišno i uzaludno da mrzite Hrvate. Oni su upravo tako kao i vi žrtve egoističnog imperijalizma, koji natjeritje svoje podanike, podijeljene na jedanaest jezika, da se medjusobno bore. Ovi Hrvati moraju jednog dana da budu sa svojom braćom Južnim Slovenima najbolji prijatelji i saveznici slobodne Italije...«
UČITELJI EMIGRANTI !
J. U. U., sekcija za Dravsko banovi-no je pozvala učitelje emigrante, ki so bili ob postavitvi v državno službo prizadeti na odreditvi položajne grupe, da ji pošljejo podatke v svrho sestave prošnje za popravek. Prosim, da bi to stavili vsi, ki trpe škodo. Za prijavo podatkov zadostuje točen koncept izvoda iz ml. lista.
Podatki, katere sem prosil jaz, so v večini zbrani in bodo služili akciji za uveljavljenje naših pravic.
M. Drekonja — Turnišče
t GRGO VRATOV1Ć
U Puli je umro 29 januara Grgo Vratović, otac dr. Mirka Vratovića, pretsjednika bivšeg političkog društva »Edinost« za Istru. Pokojnik je umro u 88 godini.
Pokojniku laka domaća gruda,- a dr. Mirku 1 ostaloj porodici toplo saučešće.
8 FEBRUARA	1916
VELIKA POKLADNA ZABAVA EMIGRANATA U ZAGREBU
U „KOLU”
Ulazne oljene : članoni 6— din, nečlanovi io-- din, obiteljska ulaznica za članove l6-- din. Rezervirani stolovi 20-, din. Stolove se rezervira kod društva „ISTRA". Aleksandrov trg 4 ili na telefon 84-66.
čist prihod Ide u korist gradnje ISTARSKOG DOMA U ZAGREBU
MALE VESTI
V Pietro in Bagno v provinciji Forlì so žene zasedle županstvo in ga niso hotele kljub posredovanju orožništva zapustiti. Klicale so: Hočemo kruha in dela! Dol z vojno! Ko so nekatere izmed njih aretirali, je ogorčenje narastlo in morali so jih radi pomirjenja zopet izpustiti.
*
Iz pisma vojaka Iz Afrike: Molite zame in zaobljubite me Madoni naše zemlje: molite mnogo, ker se nahajam v peklu.
♦
Miličniki, k) so šli v Afriko so imeli obljubljeno po 12 lir dnevno. V resnici dobe le vojaške plače. Ni čudno če so nezadovoljni, ker so baš ti določeni kot priganjači vojaštva, morajo oblasti zelo paziti, da ne zgube njih zaupanja. Zato vsako nezadovoljstvo skušajo takoj udušiti s tem, da nezadovoljne miličnike razorože in jih pošljejo med delavce.
♦
Italijanski parnik »Fedora« se je zaletel v angleških vodah v sovjetski parnik »Pravda«. To ni nič čudnega, če pomislimo na dngleško meglo. Kar pa vse časopisje vneto komentira, je dejstvo, da jo. je italijanski parnik odkuril v neznano smer tako hitro, da ga niti angleške policijske ladje niso mogle zaslediti. Časopisje pravi, da je to njih stara navada.
*
V S. Franciscu delavci niso hoteli tovoriti na Italijansko ladjo, ker je bil večji del tovora namenjen za vojno.
V Seatle (USA) so pristaniški delavci
ustanovili posebne straže, ki morajo čuvati, da ne bi nalagali na italijanske ladie vojni material.
♦
Švedski mornarji z ladje »Goethe«, ki
je bila prodana Italiji, niso hoteli ladje pe-Ijati v Italijo, in so jih na zahtevo moral» izkrcati v Gdinju.
♦
Celo v Hamburgu, Berlinu In Klein so
bih razstreseni številni letaki proti vojni v Abesiniji in fašizmu.
350.000 vojaških čevljev v Nemčiji, čevlji bodo dostavljeni v prihodnjih šestih mesecih. Italija se je zavezala, da plača 25% v gotovini skozi švicarske banke, ostalo vsoto pa v rižu in oranžah.
*
Italijanska roba ne smije više da dolazi u Englesku. Ovih dana je u London prispjelo 400 sanduka limuna iz Italije, ali su odmah konfIskovani, pa potom uništeni.
*
Talijanska štampa počela je ponovno da prijeti sankcijonistlčklm državama, u prvom redu Vel. Britaniji. Prema pisanju štampe pooštrenje sankcija Italija smatra kao casus belil.
t JOAKIM TOMAŠIČ, POMORSKI KAPETAN
30 januara 1936 u 11 sati sahranjeni su u Zemunu posmrtni ostaci J o a k i m a Tomašič a, pomorskog kapetana u mirovini, uz veliko učešće emigranata iz Beograda i Zemuna i zemunskog gradjanstva.
Rodjen je 11 XI 1861 u Opatiji. Več za rane svo e mladosti posvetio se pomorskom životr koji mu je bio jedini cilj njegova postojat ja U doba nesavršene tehnike. kad je jedino hrabrost i neustrašivost mogla da donese slavu, on se mlad otisnuo širom pucine c r išavši cijeli svijet, a učestvovao je i u ekspediciji na Sjeverni Pol.
Proganjan i upropašćen moralno 1 materijalno fašističkim terorom bio Je primoran napustiti svoju rodnu grudu, svoje plavo more. da umre daleko na kopnu * daleko od rodnoga kraja.
Neka mu je laka zercLa.
UPOZORENJE DOPISNICIMA.
Molimo dopisnike i izvjestitelje društava, da nam dopise i izvještaje šalju na vrijeme, jer se redakcija lista zaključuje srijedom naveče. Ujedno molimo, da dopisi budu pisani samo na jeđnoi strani i to crnilom Hi mašinom.
REDAKCIJA.
OBUPNE GOSPODARSKE RAZMERE NA GORIŠKEM
PISMO »ISTRI« IZ GORICE H.
Pomoči od nikoder. Zadružno Zvezo v Gorici je vladni komisar tako likvidiral, da je ista vrnila svojim članicam le 40% vlog, a 60% so jih morale odpisati. Tudi drugi naši zavodi so morali prenehati z delovanjem, ako ne z lepa, pa z grda. Kaj pomenijo ti odpisi pri tako malem obratu se je že sedaj pokaza'o, kajti naši zavodi niso več v stanju, da bi mogli vračati zaupane jim vloge. Kmet, ki je imel naložen svoj skromen prihranek ni mogel več pomagati ne sebi ne svojemu sosedu in tako se je veriga vjela v zobovje koles, ki jih je gnala kriza. Povsod' likvidacije. Posojilnice so si pomagale na ta način, da so odstopile kako terjatev vlagatelju, dolžnik in upnik pa sta se med seboj pobotala. Odstopil mu je kos zemlje in dolg je bil plačan. Toda povsod se ni dalo tako likvidirati. Tako je v resnici, a v časopisju čitamo dnevno cele slavospeve češ, koliko se napravi za dobrobit kmeta. Kmet je bil v Julijski Krajini naravnost gnan v propast po vladnih in fašističnih činiteljih vse to se je seveda delalo z vednostjo vlade. Jugoslovanski živelj mora izginiti iz svojih domačij. Ko so se želje italijanskih imperjalistov uresničile, vsaj kolikor se tiče gospodarskega stanja našega naroda, se je porodil v glavah od strastnega sovraštva proti jugoslovanskemu življu navdahnjenih italijanskih mogotcev, načrt, ki naj bi bil krona vsemu destruktivnemu delovanju fašističnih faktorjev. V Benetkah se je namreč ustanovil zavod pod imenom »Rinascita agraria del Friuli orientale«. Vlada je za prvi hip votirala 110.000 lir kredita, da osigura delovanje temu zavodu, ki je imel namen kupovati zemljišča posestnikov jugoslovanske narodnosti in na njih naseljevati italijanske kolone. Najprej je kupil nekoliko večjih posestev in jih precej dobro plačal. Nato pa je stopil v stik s hipotekarnim zavodom iz Verone, oziroma postal mu je neke vrste afiliacija, in je od njega prevzel vsa posestva, ki jih je bil ta dražbenim potom pridobil. Priprava abesinske vojske je sicer nekoliko zadržala hitro napredovanje odtujevanja naše zemljiške posesti, ker so dotacije od strani vlade izostale, tako da sedaj ta akcija počiva za enkrat le na lavorikah za oderuške cene pridobljenih naših domačij,
Pač pa se je med tem časom nadaljevalo kolonizacijsko delo na teh posestvih, kjer je bila tu pa tam že uprava hipotekarnega zavoda iz Verone privlekla svoje kolone iz trevižke pokrajine. Ako so ti ljudje bili naseljeni ria Vipavskem ali v Brdih so še vzdržali, dočim so iz gorskega dela Goriške kmalu zbežali. Vztrajnost organizacije tega za nas usodepolnega nase Ijevanja ni mirovala. Da bi zadržali te kolone v naših krajih so jim začeli plačevati denarne podpore. To naj bi bilo ono privlačno sredstvo, ki naj bi te kolone privedlo v vsako našo goriško vas v kateri bi ti tvorili ono podlago na katero naj bi naslonili svoje raznarodovalno prodiranje. Ti koloni naj bodo bodoči trgovci in krčmarji, ki bodo vabili v naše kraje vedno nove kolone iz notranjosti Italije. Ti načrti so v izvedbi in kdo ve v koliko jih ne bo preprečila abesinska vojna.
Kmet je gospodarsko uničen, dočim je bil pred vojno dobro stoječ in le malenkostno zadolžen. Saj je pred vojno cela Julijska Krajina tvorila jug države, kjer je kmet z lahkoto in za visoke cene vnovčil svoje pridelke. Danes težko konkurirajo s pridelki iz notranjosti države, kajti ti pridelki imajo svoja prejšna inozemska tržišča, dočim se je morala trgovina z našimi kmetijskimi pridelki na novo preorijentirati. Vina ni več mogoče izvažati v Slovenijo. Koroško itd., črešnje. ki Se gre do na Dunaj pa so podvržene carini in visokim prevoznim stroškom, isto velja za zelenjavo.. Že itak nizke cene se vedno bolj nižajo, ker postaja izvoz vedno manjši, a robe vsled tega ostaja vedno več na ponudbo. Najvažnejše vprašanje, ^ ki je za našega kmeta najbolj pereče, je izvoz in prodaja vina. Vnovčenje vina tvori za našega kmeta življensko vprašanje. Vsled tega si morajo italijanski mogotci zapomniti, da morajo pri svojem asimilacijskem delu, poleg samonikle narodne zavesti našega ljudstva, računati tudi z ekonomskimi činitelji, ki so za naše, z zdravo miselnostjo nadarjeno ljudstvo, odločujoč faktor v njegovi borbi za obstanek proti onim. ki ga zatirajo. To ljudstvo hoče radi plemenske in kulturne sorodnosti stika s svojimi sonarodnjaki v Jugoslaviji, kajti v realizaciji teh stikov vidi tudi svoje gospodarsko vstajenje.
Ako zastavite priprostemu kmetu vprašanje, jeli raje pod Italijo ali pod Jugoslavijo, vam bo takoj odgovoril, da ne vidi v Jugoslaviji rešitve samo od duševnega robstva, ampak tudi svojo gospodarsko osvoboditev. Gospodarsko vprašanje je, ki ga navdaja s strahom pred bodočnostjo. V svojem obupu bi hotel pod kogarkoli, pod Nemca, čeprav Kitajca, samo ne pod Italijana. Ko se človek, ki tone bori s smrtjo, se poprime vsake bilke, samo da se reši iz vode. Kakor cel svet. tako vedo tudi naši rojaki, da je vojska v Abesiniji »drag«, špas da notranji dolg narašča kot reka ob velikih nalivih, da bodo bremena miljard. ki jih trošijo v Abesiniji no-
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
DEMISIJA DR- RAŽEMA
Savezni emigrantski direktorij uvažio je na svojoj sjednici od 22 decembra demisiju g. dr. Ivana Kažem a, direktora u Zagrebu, na položaj pot-pretsjednika Saveza Jugoslovenskih emigrantskih udruženja u Jugoslaviji.
SAVEZNO TAJNIŠTVO *
DAR DR. RAŽEMA BEOGRADSKOM DRUŠTVU
»Gospodin DR. IVO RAŽEM iz Zagreba prilikom svoje posjete novih društvenih prostorija dao je Din 100.— za socijalne svrhe udruženja »Istra—Trst—Gorica« u Beogradu na čemu mu se toplo blagodari«.
Glavna skupština društva »Istra« u Zagrebu
XIV. redovita godišnja glavna skupština »Istre«, udruženja Jugoslavena iz Julijske Krajine u Zagrebu, održat će so u nedjelju dno 16 februara 1936 u 9 sati u jutro u dvorani »Kola« u Zagrebu s ovim dnevnim redom:
1.	Otvorenje.
2.	Izvještaj tajnika.
3.	Izvještaj socijalnog otsjeka.
4.	Izvještaj omladinske sekcije.
5.	Izvještaj pjevačkog zbora.
6.	Izvještaj sekcije za medjusebnu pomoć.
7.	Izvještaj blagajnika.
8.	Ivještaj nadzornog odbora.
9.	Razrješnica upravnom i nadzornom odboru.
10.	Izbor upravnog i nadzornog odbora
11.	Slučajnosti.
Ne bude li u odredjeno vrijeme prisutan dovoljan broj redovitih članova, održat će se skupština pola sata kasnije i stvarati zaključke sa prisutnim članovima (§ 24 društvenih pravila).
PRAVO GLASA IMADU SAMO ONI ČLANOVI, KOJI SU NAVRŠILI 18 GODINU I NISU U ZAOSTATKU’ SA TROMJESEČNOM ČLANARINOM (§ 25).
Eventualni predloži za glavnu skupštinu im adu se dostaviti upravnom odboru barem tri dana prije glavno skupštine. _ ODBOR.
Glavna skupština »Istre« u Osijeku
Emigrantsko društvo »Istra« u Osijeku održat će svoju IV redovno glavnu godišnju skupštinu dana 9 februara o. g. u 10 sati prije podne u društvenim prostorijama u Jegerovoj ul. 2 II kat. Dnevni red:
1.	Pozdrav pretsjednika.
2.	Komemoracija žrtava.
3.	Izvještaji odbornika.
4.	Izvještaj revizora.
5.	Razrešnica upravi.
G. Izbor novoga odbora.
7. Rješavanje o prijedlozima članova.
Ako u zakazano vrijeme ne bude prisutan dovoljan broj članova, skupština će se održati pola sata kasnije sa prisutnim članovima. ODBOR.
Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu
POZIV NA GLAVNU GODIŠNJU SKUPŠTINU-
Udruženje Jugoslovena iz Istre. Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu održat će svoju četvrtu redovnu glavnu skupštinu u nedjelju, 9 februara o. g. « u 15 sati (poslije podne) u svojim prostorijama (Narodni Dom Kralja Aleksandra I.) u Zemunu sa slijedećim dnevnim redom:
1.	Pozdrav protsjodnika;
2.	Izvještaj tajnika;
3.	Izvještaj blagajnika;
4.	Izvještaj nadzornog odbora;
5.	Razrješnica staroj upravi;
6.	Izbor nove upravo;
7.	Slučajnosti.
U slučaju, da no budo u odredjeni sat prisutan dovoljan broj članova, skupština će se održati pola sata kasnije sa istim dnevnim redom i na istom mjestu.	, . .	, ,
Pozivaju se članovi, da izvole ovoj skupštini
sudjelovati.
Godišnja skupština Udruženja »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu
Dana 2 lebruara 1336 održana je u Beogradu godišnja skupština udruženja »Istra—Trsi—Gorica» u novim društvenim prostorijama u Invalidskom Domu Skupština jo protekla u redu. Prisustvo, vaio je preko 200 članova. Pošto su saslušani iz. vještaji tajnika, blagajnika i pročelnika sekcija, starom je odboru dalo razrešnica sa priznanjem za uspješan rad u prošloj radnoj godini.
Konstatovano je, da je novčani promet u ovoj godini bio tri puta veći negoli prošlo godine. No-voizabrani odbor sastavljen je kako slijedi:
a)	UPRAVNI ODBOR: protsjednik: DB. IVO MOGOROVIĆ potpretsjednik: ING. ANTE LO. BENCIN, tajnik I.: MARIJAN DUVIĆ, tajnik II.: DANILO FERJANČIČ, blagajnik: ČOK ANTON, knjUničar: SILVO KRIZMANČIĆ. _ ODBORNI. Cl: Dušan Ribar, Stanko Čok, Drago Furlan, Vjoko Primuž, Andrija Čoha, Zvonimir Blažič, Anton Batagel.
b)	NADZORNI ODBOR:	ALBIN RADIKON,
ALFONS LEGIŠA. IVO BOLONIĆ.
VSEM DRUŠTVOM VČLANJENIM V ZVEZI EMIGRANTSKIH ORGANIZACIJ
Čeravno poteče že koncem meseca februarja rok za vlaganje prošenj za dosego dovolenj za zaposlitev tujih državljanov jugoslovanske narodnosti, pa še vedno ni velik odstotek naših emigrantov vložil potrebnih prošenj.
Da se izbegne zadnje dneve meseca februarja velik naval prosilcev na pi sarne naših emigrantskih društev, ki iz-dajejo potrebne obrazce la, se morajo vsa emigrantska društva pobrigati pri lokalnem časopisju, da te dni objavi njihove ponovne pozive na emigrante, da se čimprej zglasijo v prostorih emigrantskih organizacij radi izdaje obrazcev la in radi sestave prošenj. Opozarjamo, da so z zakasnitvijo roka za vlaganje navedenih prošenj zvezane občutne denarne kazni, katere bodo prizadeti emigranti le težko plačali.
IZ ZVEZNEGA TAJNIŠTVA
DAR JUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU
mjesto vijenca na odar pok. Dorice B a f poklonila Je obitelj gosp. dra Frana Brnčl-ća 200 (dvjesta) dinara.
Najljepše se zahvaljuje Odbor.
sili davkoplačevalci, a bremena so že sedaj velika in neznosna, tako da našim ljudem bodočnost zares ni rožnata.
Italijansko časopisje že od septembra sem ne sme priobčevati nobenih poročil o gospodarskem stanju države. Notranji dolg znaša 107.078 000,000 Lir. V to svoto niso vštete obveznosti, ki jih je prevzela država za izvedbo svojega programa javnih del pri raznih, denarnih zavodih in ki znašajo po približni cenitvi 25 miljard. Seveda nimamo v zadnjem času. kot rečeno uradnih številk, v »Wirtschaft und Statistik« najdemo sledeče kalkulacije: od državne blagajne so bili po septembru najeti krediti v znesku 3% miljarde Lir in sicer za kritje bilančne pasive 1934/35 in zakladnih zapisov.
Kar se tiče izdatkov za vojne operacije v Afriki je težko dobiti točnih podatkov. Toliko vemo, da je bila podpisana 1 mi.! Ijarda obligacij v oktobru. Dovoljen je bil izvanredni kredit za kolonijalno območje v znesku 633 miljonov Lir. Ve se tudi, da je državna blagajna dobila za kritje svojih potreb sledeče likviditete: pri »Cassa depositi e prestiti« v Rimu posojilo 9.529 miljonov (t. 3- PG državni depozitni banki, Jijer so vsi penzijski fondi iz katerih se izplačujejo penzije), pri' socijalno-skrb-stvenem fondu (previdenze sociali) 1,350
Zbornik zakonskih propisa o zaposlenju stranaca u Jugoslaviji
od Vladislava D. Pavloviča, Beograd, 1936. Str. 304.
U toku prošle godine kod nas je u potpunosti izmjenjeno zakonodavstvo o zaposlenju stranih državljana. Umjesto Pravilnika od 24 novembra 1925, koji je donijet na osnovu Zakona o zaštiti radnika, sada je na snazi specijalna Ured-ba od 29 marta 1935, čije su odredbe pobliže provedene u život naročitim pravilnicima i uputstvima.
G. Vladislav D. Pavlovič, referent za r^dnike u ministarstvu socijalne politike 1 narodnog zdravlja, koji je i saradpvao na izradi zakonskih propisa, došao j e na sretnu ideju, da u jedan zbornik skupi sve zakonske propise o zaposlenju stranaca. On je to uradio u knjizi koja je ovih dana izišla iz štampe. U sestorim poglavljima knjige objavljeni su 1 protumačeni zakonski propisi.
Po riječima samog pisca, ovaj zbornik ima uglavnom »praktične ciljeve i potrebe onih kojima je ovo djelo namijenjeno«. Emigrantske organizacije pa i pojedini emigranti imat ce u ovoj knjizi pogodan pri-rucnik za ispunjenje svojih dužnosti.
Zbornik g. Pavloviča preporučen je sa strane g. ministra socijalne politike 1 narod, zdravlja pod St. br. 2977-936.
I mi najtoplije preporučujemo knjigu g. Pavloviča svima našim emigrantskim organizacijama.
Knjiga stoji u mekom povezu Din 40, a u tvrdom Din 50, poštarina Din 5. Preko Saveza mogu dobiti emigrantska društva knjigu od autora sa 25% popusta, to jest u mekom povezu za Din 30, a u tvrdom za Din 38.
Iz saveznog emigrantskog tajništva
KRSTNA PREDSTAVA IGRE »PRELOM« V KAMNIKU.
Naš priznani pisatelj prof. Lojze Pe-terlin-Batog je napisal »Prelom«, slavnostno narodno igro s petjem v treh dejanjih.
Krstna predstava te krasne nove igre bo v soboto 8. t. m. ob 8 zvečer v Narodni čitalnici v Kamniku. V nedeljo 9. t. m. ob 4. popoldne se bo igra ponovila istotam.
Režija je v spretnih rokah g. Rada Kolmana. Igralci so člani emigrantskega društva »Tabor« v Kamniku in domačini, ki z razumevanjem podpirajo delo emigrantskega društva.
Vabimo cen j. občinstvo, da se teh dveh predstav udeleži ter tako podpre napore idealnih narodnih delavcev. Ljubljančani, ki bi se želeli udeležiti nedeljske predstave, se lahko peljejo opoldne z vlakom v Kamnik, vrnejo se pa z večernim vlakom.
čisti dobiček je namenjen emigrantskemu društvu »Tabor« v Kamniku Podprimo ga, da bo lahko še z večjim uspehom vršilo svojo plemenito nalogo.
miljonov, pri »Banco di Napoli« 203 milione, zakladnih zapisov je bilo izdanih za 670 miljonov Lir. Skupaj bi bilo teh posojil približno 12 miljard Lir. Ta posojila so najbolj nevarna, ker ogrožajo likvidnost največjih državnih denarnih zavodov, ki morajo dnevno izvrševati isplačila, kakor penzije, invalidnine in druge zavarovalne rente itd.
Edini viri, ki jih namerava vlada uporabiti za kritje svojih potreb so povišanje taks na blagovni promet (tassa scambi) davek na dividende akcijskih družb, pristojbine na bencin, povišanje željezniških tarif itd. Iz vseh teh projektov pa ne bo mnogo sadu. ker bo v slučaju, da se cene produktom povišajo, konzum manjši. Edini dober posel je bila zopetna konverzija prejšnih državnih obligacij »consolidato« Vlada konvertira 60 miljard teh obligacij od dosedanjih 3%% na 5% in zahteva od konvertentov doplačilo na vsako obligacijo 15% celega zneska, tako .da upa državna blagajna s tem inkasirati 9 miljard Lir. Ideja ni^ slaba, toda ubogi konvertenti in njihovi žepi. Morda jih bo to spreobrnilo O zaseženih kreditih italijanskih državljanov v inozemstvu se ne ve koliko iznašajo. Vsekakor se finančne operacije bližajo kulminaciiski točki.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
ČLANCI IZ NAŠEGA KALENDARA U »HRVATSKOJ STRAŽI«
U zagrebačkoj »Hrvatskoj Straži« jt u dva navrata pisano o našim problemima na osnovu članaka iz »Jadranskog koledara«. Prvi članak iznaša prikaz nekadanje naše štampe u Julijskoj Krajini na osnovu članka dr Lava Čermelja o periodičnim publikacijama u Julij skoj Krajini. U drugom članku se iznaša broj Hrvata pod Italijom u vezi sa statistikom u našem koledaru pod naslovom »Pučanstvo Istre pred četvrt stoljeća«, članci su štampani kao podlistak.
Osim toga je u »Hrvatskoj Straži« izašla opširna kritika o našem koledaru, koju ćemo prenijeti u jednom od narednih brojeva »Istre«.
PREVODI MATIČIĆEVIH ROMANA NA ČEŠKI
G. František Moudry iz Brna preveo je Matičičev roman »Na krvavih poljanah«, koji izlazi u brnskom listu »Bu-doucnost« kao feljton.
Osim toga je preveo Matičičev roman »Na mrtvi straži«.
DRAMA »OČE BUDI VOLJA TVOJA« NAGRADJENA
Matica hrvatskih kazališnih dobrovoljaca u Zagrebu nagradila je na natječaju novu dramu Viktora Cara-Emina »Oče budi volja tvoja«.
PREDAVANJE O MATI BALOTI.
U pododboru Matice Hrvatske u Zagrebu održao je publicista Hijacint Petris predavanje o našem čakavskom pjesniku Mati Baloti.
Čajanka omladinske sekcije »Istre« u Zagrebu
U nedjelju 3 o. mj. u i sata popodne prire-djuje omladinska sekcija »Istre« u Zagrebu čajanku s plesom. Čajanka sc održava u društvo, nim prostorijama uz dobar džes i bullet. Pozivaju se braca i prijatelji da dodju u šio većem “Vi11-	ODBOR.
njegova
Franc Grafenauer in doba
PRED AVANJE^^DR^ JIJLIJ A^^imLLACHER JA V
» iJ' Š0,rt?k,-?In£ ?,3- Ìanuaria imel državni tožilec dr. Julij Fcllacher zelo lepo predavanje o enem izmed najbolj požrtvovalnih naših mož ki nam bo za vedno ostal kot vzgled trpljenja in bojev za svoj trpeči narod, o nedavno umrlem Irancu Grafenauerju.
*** izdavatelj je z živo besedo prikazal njegovo življenje, ki ni bilo drugega kol en sam boj in eno samo trpljenje. Radi premajhnega prostora ne moremo tukaj navesti vsega, kar ■ u g. predavatelj povedal o lom velikem Slovoncu-
»ISTRE« U
ČLANSKI SASTANAK T o irm m	SPLITU
. t	emigrnnnta Jueošfrrrthn*
iz Julijske Krajine i Zadra 11 Splitu javlja član. stvu, da se n tek. mjesecu neće održati običaini ““-,a5'.ak .r?'1' _ Pripremnog rada oko društvene
priredbo ,ć,anska. zabava, koja će se" održati dne 91 m„Yia *■ B' “ Prostorijama hotela »Ljbijana« od Pa u?apriIed- bist prihod namijenjen je
i»» «àS« a «"7-srJrsne.-:
'	POPRAVEK
roeaIi,3'df°lfUdTvKa? ^^Zro^rT P°-
ćlšču na Viču stud. chcm. Gasnarhu n £r0n°-
SL-'ES'aU’a "* '• =™ ““ KS'
U FOND „ISTRE’9
Omahen Krešimir, Kranj din Ivo Rupena, Košaki, Maribor Ivan Ladavac, veter.. Pirot Mr. Ph. Koštec Nikola, Zagreb ” Rusova Mara, Bitolj Panjek Eduard, Passau .
Mihec Joso, Mislinje U prošlom broju objavljeno
22,-
10.—
10.—
50.—
10.—
20.—
10.—
38.381.10
Ukupno din 38.513.10
ZAPLJENA «ISTRE«
Posljednji broj našega lista je bio zaplijenjen rješenjem Državnog tužio-štva kns. br. 238/36.
tijski ministej Rossoni. da tudi goriškim
cFbtV drZ‘ .?ovor' v katerim jim je naslikal, kako se jun bo še godilo dobro. Dvignila se bo živinoreja, perutninarstvo, na-pravib -se bodo novi sadovnjaki Itd. Kdo n,rvn JlnanSiraI m poveda’ Saj je vse za-r"if1?,0KPr' VSCi bIagi zinli- Take ,n sna-knr Ube Se za^nei° in končajo — ka-kniefi.vbe ™V£!ieni — z lepo okrožnico
vse koS&LS"vikata’ s tem pa ia tudi čudo no 8 1^ s,voiem g°voru — glejte Zvezo —8J ‘h -kar 50 uničiIi Zadružno
s® je dotaknil tudi, za Goriško
nova past *d0br° ve' kako koneai°- Zopet k?er ip vi m,sli- kakor Pri vojni škodi, n h	° nebr°i naših 'ìndi oškodova-
rla kaknr |Jn Pos°iilu Veronskega zavo-mnraik Pn Podeljevanju obrtnic. ko si np K°xati obliKaciie za denar, kate-
snfvki vab°a nikdar več videl’ kakor pri-sr e	za sindakate s katerimi si bil pri-
kopravatiZdtŽeVati °neà k' ,S° P0013^'* Pod-takrat k ‘ 0i sospodarski obstoj, kakor *ak at’ tko..f° « obljubljali snižanje davkov k tPhi l311 zv!šali- Vedno kadar so prišli *p hnL:Ì° •pr-?1!’ da te oškodujejo, ker se
o KUimmauiiSKi toCKi.	^	^ ^*uuujeju, is.cr
Zadnje čase je prispel v Gorico kine- dov grudi Sse/ifi tujce" tV0ÌÌ tVOjÌh đC'
»Istra« izlazi svakog
tjedna u petak. — Uredništvo j upirava nalaze se u Zagrebu. Masarykova ulica 28 II. — Broj čekovnog računa 36.789. — Prelnlai». /11», ako: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijeniku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA« Masarv,fi ««	kotlinu
■»   n__XJX rarlvrnlrn* TT nV&ra-rr — 1 r*	«Picrzlr- R f ftfS SI IT11T2 n .111 (TdVjlfVvmn	ćvl r* _«-» 1 .1	__■M'«  1___________» J ____ 1 _	_ _ ^ — kl v ĆI HI. 28 TT Iva*
za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijeniku — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masa/V*:ođIn'1 50 Di“, 2a po godine 25 Din, štvo odgovara: Dr Fran Brnčić. advokat. Varšavska r _ Tisak: Stečajnlna Jugoslavenske štampe j d.. Zagreb. Masarykova ulica 28a. — Za tiskan,28 kat. Telefon 67-80 — Za nredni-
«»KOvara: Rudolf Polanovtć. Zagreb, Dica 131-