SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX. U Ljubljani, 28. februara 1927. BROJ 4.
VIII. glavnu skupštinu JSS
sazivljemo bez ikakvog drugog poziva
za dane 25., 26. i 27. marta 1927. u Beogradu u dvorani beogradske opštine.
Raspored glavne skupštine:
25. marta:	Dolazak	delegata.
26. marta:	U	10:	Otkriće spomenploče	u ratu	palim	Sokolima
u dvorani	sokolskog	društva	BeogradsMatica.
U	11	i ‘/s:	Polaganje	temeljnog kamena	prvog	Sokolskog
Doma u Beogradu.
U 15:	Sednica	zbora župskih načelnika.
U 15:	Sednica	redaktora	sokolskih	časopisa.
U 17:	Sednica	prosvetnog	zbora.
U 17:	Sednica	socijalnih	odseka.
U 20: Pouzdani zbor delegata. — Nakon zbora delegata sednica kandidacijonog odbora.
Sve ove sednice obdržavaju se u II. beogradskoj muškoj gimnaziji, Poincareova ulica.
27. marta: U 9: Glavna skupština JSS u dvorani beogradske opštine.
Raspored:
1. Izveštaj staroste.
2. Izveštaj tajnika.
3. Izveštaj načelnika.
4. Izveštaj blagajnika.
5. Izveštaj gospodara.
6. Izveštaji odseka i to redom: a) statistički; b) lekarski; c) prosvetni; č) za nezgode; d) željcznički; e) gra« đevni; f) odsek za odore; g) novinarski; h) socijalni i i) manjšinski.
7. Predloži odbora i starešinstva JSS.
8. Predloži župa.
9. Hitni predloži.
10. Odrcdcnje radnog programa za god. 1928.
11. Izveštaj revizora računa.
12. Absolutorij starešinstvu JSS.
13. Izbor starešinstva JSS.
14. Eventualija.
Članovima glavne skupštine jesu delegati župa i članovi starešinstva JSS. Svaka župa šalje za svakih započetih 500 članova i članica u župi udruženih. društava (po stanju saveznog katastra) po jednog delegata.
Svi predloži župa imadu se predložiti starešinstvu JSS najkasnije 14 dana pred glavnu skupštinu, inače če se o njima raspravljati samo onda, ako im skupština prizna hitnost.
Svi delegati moraju imati legitimacije potvrđene od župskog stare* šinstva.
O	podne zajednički ručak.
U 15 časova: Sokolski film u bioskopu »Narkino« na Terazijama.
U večer u 20 časova sokolska akademija u dvorani II. beogradske gimnazije, Poincareova ulica.
Zupe imadu da prijave delegate osam dana unapred, t. j. do 17. marta starešinstvu JSS i bcogradskoj sokolskoj župi (Kneginje Ljubice 11), da im se spremi konačište.
Delegati imadu sa sobom poneti svečanu odoru.
Sudelovanje svih delegata kod svih priredaba obavezatno!
ZDRAVO!
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog S a veza E. Gangl,	Dr.	R. Fux,
starosta'.	tajnik.
Pred glavnom skupštinom JSS
Kako svake, tako i ovc godinc sastat če se Jugoslovcnsko Sokolstvo na svoju glavnu skupštinu JSS. Po osmi je to puta, da se sastaje Jugo* slovensko Sokplstvo iz čitave države, da veča o svom radu, napredku, stvaranju i životu. Ovaj puta sastaje se ono po drugi puta u Beogradu i to ne možda slučajno, več da uz svoj realan rad veže jednu lepu manifestacij u, poklon senama junaka iz naših redova, koji su prosuli svoju krv za veliko delo ujedinjenja, da svoj organizacijoni rad okrune jednim lepim uspehom baš tog rada, polaganjem kamena temeljca za Sokolski Dom u prestolnici. Biče to lepa manifestacija ideje i rada.
No to nas ne može zadovoljiti. I to sve ako je mnogo i lepo, nije dosta. Od Jugoslovenskog Sokolstva hoče se više, jače i bolje.
Imajuči na umu, da je glavna godišnja skupština JSS pregled rada celokupne naše organizacije, onda treba, da pravilno shvatujue ovo, budemo i spremni da na skupštini samoj istupimo onako, kako bi taj pregled došao do lepog i savršenog izražaja. Skupštinu JSS imademo smatrati forumom na kome je dužnost da svatko iznese kritičan sud
o	toku i uspehu ovoga rada. No pre, nego se odlučimo na jedno ili drugo t. j. da uveličamo jedno, a kudimo drugo, treba da smo sami sa sobom na čistu, naime, da li smo svi mi do te naše organizacije tekom prošle godine dana izvršili svoju dužnost, da li smo toj našoj organizaciji dali sve ono što joj je potrebno za život, bujan rast i stalan napredak. Kritika uvek imade da počne od nas samih, pa uvereni da se na nas same nitko
ne može nabaeiti kamenom, taci nam je moguće da mirne savesti u kritici našoj prosledimo dalje, na više. Od svake druge kritike slabe koristi celini.
Delegati župa treba da ovo spremno prouče. Ponajpre dužnost im je da se upoznaju sa faktičnim stanjem svojih župa koje zastupaju, da Prouče i istraže gđe je uzročnik bolesti u njihovim redovima, koji šteti ne samo ovom jednom delu tela, več koji je opasan i po čitav organizam. Zahiri li nam jedan deo, trpit če od toga celina. Tek onda, kada čemo znati uzročnike bolesti, moči čemo da svi zajedno lečimo zlo. Ne može Se i ne sme kriviti jedno, ako ne vredi ono drugo. Ta to je sve povezano organskom celinom u jedan nerazrešivi sklop.
Kao da več danas slušamo jadikovke i tužbe: kriv je Savez ili ovaj ili onaj savezni funkcijonar. Kao da danas gledamo neku braču delegate u pozi — optužujem, sudim — i osudujem. Ne tako! To nije sokolski, la naša sokolska organizacija može samo onda uspevati i napredovati, ako je svaka njezina jedinica bila zadojena svešču pozitivnog rada i isti sprovadala. Gđe nema toga, nema ni napredka, a oni, koji izlaze iz ov°g mileua, nemaju prava kritike, jer su sami svojim držanjem poka« zali da su pravi antipodi svakog pozitivnog rada.
Nije naša zadača da bilo koga branimo, a niti unapred da osudujemo 'H da preveniramo pravu kritike. Ne, od nas je ova pomisao daleko. Šta v>se i sami velimo nije sve bilo onako, kako bi hteli i umeli i za čime nase srce teži. Šta više u srcima našim imade boli, da je sve to tako, a ne bi trebalo biti. A zašto? Odgovor jasan: u redovima našeg član* stva, od kuda imade da dode sva energija, impuls, život i snaga, preftialo Je onog pravog sokolskog vaspitanja, kojeg svi imademo u rečima, ali 'zostaje na delu. Pokazale su to društvene skupštine. čitajuč izveštaje funkcijonara u pretežnoj večini vidjeli smo svuda tužbe na članstvo, koje da ne vrši svojih dužnosti. U veeoj meri pokazale su nam to župske skupštine, gde je gotovo fotografski bilo prikazano ovo manjkavo sokolsko 'aspitanje. Odskočilo je pako naročito jedno, da se ono glavno, gospo* darsko pitanje, posvema zanemaruje. Ne velimo da se živi i radi bez racuna, ali, baš temeljem ovih izveštaja, možemo kazati, da se gospodari ikakovog programa. Na jednoj strani rasipava se u stvari, koje su bez svake stvarne koristi, a na drugoj strani onda nedostaje za ono što Je preka potreba. Loš gospodar — propala kuča! To je ono, što treba ■mati na umu. A sledstveno tome tko onda trpi? Naša vrhovna instanca Savez! Odakle da Savez, koji nema nikakovih prihoda, van porez, Podmiri sve ono, što nam je potrebno za fiksiranje naše organizacije, ako društva, pa župe, nc če ili ne mogu da vrše svojih dužnosti usled ^anjkavog ili nikakovog gospodarstva. Odakle da Savez sprovada sokolsko delo, kada se njegove odredbe shvataju da su izdane tek da su napisane, odakle da se administracija uzorno sprovada, kada jcdinice no odgovaraju, odakle da se pridigne sokolska štampa, kada se u mini* nialnoj meri saraduje, a jednako i pretplačuje? Sve ovo pokazuje, da u Jedinicima imademo i previše pasivnog držanja.
Istina i tome našlo bi se tu i tamo izgovora, izgovora uvaža van j a rednih, ali nerad ne može nikoga ispričati. Nerad funkcijonara izvor Jc svega zla, jer taj nerad izaziva apatiju članstva. To je jedna velika naša rana. Zato bi trebalo kod nas več sada pomišljati na to, da u redo*
vima našeg Sokolstva stvorimo kader sposobnih sokolskih funkcijonara, kako stvaramo prednjački kader. U tu svrhu neka sc več sada. radi na tome da svu pažnju posvetimo vaspitanju onih, koje mislimo da pozo« vemo u vodstvo društava i župa. Uz dobre prednjakc, budu li dobri administrativci, onda je briga za napredak i budučnost izlišna. Preko ovih i ovakovih biti če onda lagano sprovadati telovežbeni, organiza« cijoni i administrativni rad.
No	još jedno. Ocena	tog celokupnog rada ne može se	naslanjati
samo na	spoljašni uspeh ili	neuspeh, več i na	to, da li	je taj	rad uopšte
unapredio sokolsku stvar. A tu možemo da ukažemo na jedan veliki uspeh. Naše Jugoslovensko Sokolstvo minule je godine napredovalo. Ono stoječ strogo na svojim ustavnim normama, razvijalo je svoj rad u podpunom shvatanju svojih načela. Taj rad bio je provadan na bazi narodnog jedinstva, slavenskog stanovišta. Naši redovi, a naročito redovi našeg naraštaja ne samo da su se pojačali, nego su se i učvrstili, a dobra škola za	to bio nam praški	svesokolski slet,	koji je u	nama	potcncirao
sokolsko	mišlenje i volju.	Napredak opšte	sokolske	stvari	evidentan
je na svim linijama, a to je znakom, da je srčika naša zdrava, sposobna za život i da če deblo naše jugoslovenske sokolske lipe proširiti svoje grane da doista jednom obuhvati sve one, koji imadu smisla i volje da rade na ostvarenju sokolskih ideala.
Naša sokolska organizacija bazira na idealima, koje hočemo i ostva« riti samo nesebičnim dragovoljnim radom. Žrtve i slobodna volja jesu ono što nas pokrečc napred, što nas sili, da se dajemo u službu Sokolstva. Zato i ova spoznaj a imade da bude merodavna na Saveznoj skupštini. Pred očima nam mora lebditi samo jedan cilj, a to je interes ne poje« dinca, ne pojedine jedinice, več celine. Svi bez razlike treba da su prožeti jednom težnjom, služiti opštoj koristi naše stvari.
Pravi sokolski uspeh možemo očekivati samo od rada i to od rada, koji izvire od svakog pojedinog člana, a koji se obavlja ljubavlju i ve« seljem, a ne pod moraš, jer baš to je ponos naš, da svaki pravi Soko hoče a ne mora, jer ono što dragovoljno hočemo učiniti vredit če više i bolje, nego ako moramo. Budimo Sokoli i ništa manje, ali niti i više, nego Sokoli!	Ante Brozdvič.
Fran Drenik
Predzadnji iz redova prve naše brače, koji su god. 1863. osnovali u Ljubljani »Južnog Sokola«, u 88. godini života svoga legao je u grob. Brata Frana Drenika nijc više medu nama! Umro je 12. februara o. g. u 'svome domu u Ljubljani. Kraj njega stajao je njegov sin, naš brat Bojan — dedič sokolske svesti svoga oca.
Kada je u Pragu jedva niklo seme Tyršovog Sokolstva, Ljubljana je odmah prigrlila ovu ideju. Slavonski jug je tada sa slavenskim severom snašao isto breme političkog i nacijonalnog ropstva, pa su nacijonalni muževi, žudeč za slobodom, ovde na slavenskom jugu pravilno shvatili,
da ih preko svih zapreka i ograda može udružiti jedino sokolsko bratstvo. Samo ono da je kadro, da ih sa severnom braeom sveže u jednu celinu, pa da sve njihove moralne	i materijalne vrline	sli je	u jednu	silu.	I	medu
ovima, koji su savili prvo	sokolsko gnezdo u	našoj zemlji,	bio	je brat
Iran Drenik, koji je do poslednjeg daha života ostao veran svojim mlas denačkim idealima, dok ga	evo draga domača gruda	nije primila	u	svoja
nedra, da u njima odeniva	večati san. .
Brat Fran Drenik preživio je čitavo burno doba narodnog prepo* roda, budenja njegove svesti i ljutih borba za pravdu i ponos naroda. Južni Soko, kojeg je austrijska vlada za kratko vreme zabranila, odmah se pretvorio u »Ljubljanski Sokol«, u našu maticu, a pod značkom novoga
f Fran Drenik
'mena močno je plamtila ista ideja revolucijonarnog pokreta narodne misli i slobode, kojoj je Soko bio glasnikom, pobornikom i jedinim viteškim zaštitnikom.
Smelo i ponosno vijorila sc zastava Južno*Ljubljanskog Sokola u ruci brata Drcnika, koji ju nosio junački, ponosna držanja, kao vidan znak borbenosti i ncsavladive sokolske volje naše značajne brade, koji su svom snagom utirali put narodnom preporodu, te parče po parče naše zemlje trgali iz pandža nezasitnog austrijskog ernog orla, a palili Prve iskre narodne snage i slobode! Bilo je to veliko doba, kada je sokolska ideja prihvatila plameni krst, kad je njezin prvi vihroviti pohod Po našoj zemlji blagoslivljala bratska srdačna krv u kojoj se lomila bajoneta austrijskog žandarma!
Ova zastava, dragoccna naša sokolska relikvija, sada se poklonila nad njegovim grobom na zadnji bratski pozdrav. Blažen je onaj, koga pozdravlja sokolska svetinja!
Ja pako ukazujem na brata Frana Drenika kao uzornog Sokola, ukazujem na njega iz poštovanja do ovog plemenitog značaja, ukazujem na njega, da ga vide sva brača širom domovine, da ga vidi naš naraštaj, da se zaveremo svi: Po ovom .uzoru hočemo sokolski živeti i sokolski umreti! Sokolstvo, ono jedino, utire put narodu iz prošlosti u budučnost preko grobova — iz života u život!	E.	Gangl.
~~~~ IZ STAREŠINSTVA JSS
XLV. sednica starešinstva JSS 7. februara 1927
P risu t ni: starosta Gangl, Franke, Fux, Jeras, Kajzelj, Kandare, Košir, Marolt, Murnik, 'Poženel, Račič, Zelenko. Ispričani: Cobal, Gregorin, Ludvik, Smertnik, Švajgar, Turk. — Brat starosta izveštava da poljsko Sokolstvo ove godine slavi svoj 60»godišnji jubilej postanka.— Tajnik dr. Fux izveštava, da su bratska društva na Cetinju i u Virovitici sa svojih glavnih skupština poslala brzojavne pozdrave starešinstvu. Obim društvima imade se pismeno zahvaliti. — Brat Čobal če prisustvo* vati župskoj skupštini u Nišu. — Skupštini župe u Kranju 'kao delegat starešinstva prisustvovao je brat tajnik, koji ujedno podnosi iserpivi izveštaj o toku same skupštine. Gorenjska sokolska župa priredit čc ove godine svoj župski slet u Kranju za članstvo, a za naraštaj na Bo« hinju. Izveštaj se prima na znanje. — Nadalje brat tajnik izveštava
o	toku društvenih skupština u Beogradu, kako Matice, tako i Sokola I.
—	Glede sastanka sokolskih novinara uredio je stvar sa bratom Brozo* vičem, a stupio je u dodir i sa bratom Petrovičem u Subotici. Program sastanka, koji če se obdržavati 26. marta u Beogradu, odobrava se. — Starešina saopštuje, da če se dnevni red glavne Saveznc skupštine objaviti u 3. broju »Glasnika«. —- Za delegate na župskim skupštinama odreduju sc: župa Kragujevac brat starosta Gangl, župa Banja Luka brat Vojinovič; Šibenik brat Zelenko; Novo mesto brat dr. Kandare; Celje brat Kajzelj, Osijek brat Petrovič, Ljubljana brat dr. Fux. — Brat Marolt predlaže da se iz fonda za nezgode doznači društvu u Brežicama Din 150 za sestru Ninu Cigojevu. — Brat dr. Košir izveštava da sc 30. pr. m. održao sa= stanak društva »Trczvenost mladeži«. Odlučilo se, da sc dani 3.—10. aprila
o.	g. upotrebe za propagandu protiv alkoholizma. Tog dana imade svako u Savezu začlanjeno društvo prirediti predavanje protiv alkoholizma. Preporuča da i Savez jednako postupa u tom smislu. ■—■ Molbi saveza trezvenosti u Beogradu, koji moli za zamenu njihovog glasila sa »Sokol* skim Glasnikom« u tri primeraka, udovoljava sc. — Interno.
XLVI. sednica starešinstva JSS 14. februara 1927
P risu t ni:	podstarešina Kajzelj, Franke, Fux, Jeras, Kandare,
Košir, Ludvik, Marolt, Turk, Zelenko. Ispričani: Cobal, Gangl, Gre* gorin, Murnik, Smertnik. Brat podstarešina seča sc zaslužnog pokoj nog brata Frana Drenika, jednog od osnivačđ »Južnog Sokola«. U počast nje*
gova spomena svi prisutni ustaju i klicu trokratni: Slava! — Sokolskem društvu u Karlovcu izreči če se pismena sučut za pokojnom bivšom nas čelnicom sestrom Ružom Kubiček. — Tajnik brat Fux izveštava da novo osnovano društvo Monastir moli da ga se dodeli osječkoj župi. — Zupe Banja Luka, Kragujevac i Skoplje brzojavno su pozdravile Savez sa svojih skupština, isto tako društva Zemun i Biograd na moru. — Sokolsko društvo Jesenice zahvaljuje se na prisustvovanju brata staroste na njis hovoj skupštini. — ĆOS javlja da je film VIII. svesokolskog sleta dos vršen i da če doskora biti odaslan na Savez. — Brat Ludvik upozoruje na novi pravilnik ministarstva saobračaja u stvari trokratne goddšnjc polovične vožnje. Zaključak: imađe se čitava stvar proučiti i doneti konkretni predloži. — Brat Zelenko izveštava da je bio u Radomljah i Vel. Laščah glede adaptacije nekih kuča u sokolske domove. Jednako je govorio s delegatima društva iz Polja u stvari gradnje njihovog sos kolskog doma. — Brat Marolt podnosi svoj izveštaj o fondu za nezgode, spremljen za glavnu skupštinu. Prima se u celosti. — Predlog brata stas roste da se iz njegove zaklade izluči svota od Din 47.000 i osnuje nova zaklada na trajan spomen prvog staroste JSS pod imenom »Zaklada brata dra. Ivana Oražena«, a sama zaklada imade se vezati uz posebnu zaklads nicu i posve odeliti od saveznog novca, dok bi se 2/3 godišnjih kamata upotrebile za podporu jednog osirotelog naraštajca, a */з priklepala glavs niči, gospodarski odsek u principu prihvača. — Molba društva u Beltins cima odstupa se mariborskoj župi, da dade tačnu izjavu i predlog. — Gospodarski odsek predlaže da se naruče note za vežbe svih kategorija.
'— Knjiga brata dr. Košira nalazi se u štampi. — Župe Maribor i Mostar održat če svoje skupštine 6. marta. Isprika župe Mostar uzima se na znanje, dok se župu Maribor imade upitati s kojih je razloga prekoračila rok. — Slavenski Sokolski Savez javlja da če se sokolska škola obdržavati meseca aprila. O torne raspravljat če se na narednoj sednici. — Sokolska župa Zagreb javlja da če svoju skupštinu obdržavati 27. o. mj. istovremeno, kada se zaključuje i prodnjački tečaj za članice. Ovoj skupštini sudelovat če brat starešina i brat načelnik. — Pravni referent brat dr. Kandare izveštava da se brat Obrenovič obratio na JSS glede spora, koji je prošle godine izbio u društvu Leskovac izmedu upravnog odbora i revizora. Njegov dopis odstupa se župi, a o torne se on obaveštava pismeno. — Interno.
XLVII. sednica starešinstva JSS 21. februara 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Jeras, Kajzelj, Kandare, Košir, Marolt, Ludvik, Murnik, Račič, Turk. Ispričand:	Čobal,
Svajgar, Zelenko. — Brat starosta seča se preminule brače Urbana Zu* panca i Vlade Bobinca. U počast njihova spomena prisutni ustaju i kliču: Slava! — Porodici Zupanca i sokolskom društvu u Brodu na Savi poslat če se pismene sažalnice. — Dalje izveštava brat starešina iserpivo o toku župske skupštine u Kragujevcu, te o sednici beogradske župe, koja se obdržavala 14. o. mj. Izveštaji primaju se sa odobravanjem do znanja. — Brat načelnik čita jedan deo svog izveštaja za glavnu skupštinu Saveza. Prima se do znanja. — Glede slavenskc škole u Pragu obavestit če se ČOS, da starešinstvo nijc protivno ovoj školi, a ujedno če se zamoliti da pošalje tačan načrt ove škole. Kad če biti jasno kako je ova škola
zamišljena i doznamo, Sta se traži od nas, tada če se doneti detaljni zakljueci. — Brat tajnik izveštava da su župe Šibenik i Osijek sa svojih glavnih skupština poslale brzojavne pozdrave. — Brat Zamoyski šalje izraz sažalenja povodom nesreče, koja je zadesila naše krajevc od potresa.
— Svima izreči ee se zahvala. — Sokolsko društvo u Dol. Lendavi moli dozvolu da može šahirati darove za gradnju svog doma po eitavoj državi. Zakljueak: dozvola se ne može izdati, a društvo je ovlašteno da sabire darove jedino na teritoriju mariborske ž,upe i to po predhodnoj dozvoli župe. —• Župa Novi Sad izveštava da če svoju skupštinu održati 13. marta.
— Župa Split izveštava da ee održati glavnu skupštinu 6. marta. Sude* lovat ee brat Zelenko. — Brat Čobal šalje pismeni izveštaj o toku župske skupštine u Nišu. — Brat tajnik izveštava o uzornom toku skupštine župe Ljubljana. Brat Kajzelj podnosi izveštaj skupštine župe Celje. — Brat Kandare izveštava o toku skupštine župe Novo mesto. — Svi se izveštaji primaju na znanje. — Na predlog brata Marolta doznačuje se iz fonda za nezgode Din 280 sokolskom društvu u Žirah za ponesrečenog brata Frana Baenara. — Brat Jeras izveštava da je prosvetni odsek zakljueio, da se u »Sok. Glasniku« objavi poziv svima društvima, da se dana 27. marta sa govorima pred vrstom sete 6ft=godišnjiee poljskog Sokolstva. — Brat Jovan Udicki priposlao je rukopis jedne sokolske igre u tri čina sa zamolbom da ju Savez izda u svojoj nakladi. Zaključak: Brat Jeras imade pregledati rukopis. Za slučaj da je igra podesna za naraštaj, odštampat če se u »Sokolieu«. — Brat Jeras podvrgava kritici rad župskih predsednika prosvetnih odbora, od kojih večina nije poslala izveštaje o proslavi sokolskog saveznog dana. — Brat Kandare saopštuje objašnjenje, koje če se objaviti u »Sokol. Glasniku«, a odnosi se na disciplinarni postupak spram članova, koji ispred ovog postupka istupaju iz organizacije. —- Interno.
*
Poziv
na sednicu reda ktora sokolskih listova, koja če se obdržavati dne 26. marta o. g. u 3 časa posle p o d n e
u Beogradu.
Dnevni red:
1. Izveštaj o sadanjem stanju sokolske štampe JSS.
2. Organizacija sokolske izveštajne službe i sokolske štampe.
3. Financijalno pitanje sokolskih listova.
4. Sokolska štampa i javna državna pitanja.
Bratska starešinstva župa pozivljemo, da na ovu sednicu pošalju barem jednog delegata, a pozivljemo na ovaj sastanak i svu ostalu braču i sestre, koja se za ova važna pitanja zanimaju.
Zdravo!
Starešinstvo JSS.
*
Uređenje disciplinarnog postupka protiv članova koji su istupili
Starešinstvo JSS na svojoj sednici od 21. februara 1927. temeljem upita jedne župe, a na predlog organizacijonog i pravnog odseka zaklju* čilo je:
»Disciplinarni postupak imade se nastaviti i dovršiti unatoč tome, ako je član iza več povedenog disciplinarnog postupka istupio iz dotičnog društva. Ovakav je slučaj predviden i rešen več u društvenim pravilima (§ 12, zadnja alinea).
Ako član u vreme disciplinarnog postupka, kojeg je protiv njega povelo jedno društvo, prestupi u drugo društvo, tada prvo društvo odstupa sve disciplinarne akte novom društvu na dalnji postupak. Usled toga neka se u svakom slučaju prelaza člana iz jednog društva u drugo, društva međusobno podupiru, da se članovima onemoguči da na taj način izbegnu posledicama disciplinarnog postupka.
Za slučaj, da se protiv takovog člana disciplinarni postupak bilo iz kojih razloga ne bi mogao dovršiti, imade se svaki takav slučaj javiti saveznom starešinstvu, koje ga vodi u evidenciji.«
Starešinstvo JSS.
*
Sućut poljskog- Sokolstva povodom naše potresne katastrofe
Starešinstvo JSS primilo je sledeči brzojav:
Varšava. U ime Saveza i u svoje šal jem izraze iskre* nog saučešča povodom nesreče ko j a ie z a d e s i 1 a vašu d o m o v i n u. Zdravo! C z o 1 c m !	Zamoyski.
*
Upute za gradnju i uzdržavanje sokolskih domova
Večina sokolskog rada do danas se obavlja u zatvorcnim prosto* rijama, koje u večini ne odgovaraju sokolskom vaspitanju, jer su običnq iznajmljene ili izgradene u druge svrhe. Malo jc.društava koja su mogla još u predratna vremena misliti na vlastite društvene domove. Tek po ratu počele su svuda dugo gajcne želje za vlastitim domovima poprimati konkretne oblike, pa su sc negde pretvorile u prenagljeno delo. .ledno je sigurno, da postoji potreba vlastitih društvenih prostorija i ako sc razvoj sokolskog vaspitanja usmeruje praveem, da sc težište telesno vaspitnog rada koliko jc to moguče prenese u prirodu. Ova potreba danomice je nužnija i važnija, pa je	za	mnoga	naša društva	dandanašnji
životno	pitanje. Druga je činjenica	ta,	da su	se radi prenagljenosti u
mnogim slučajevima načinile osudne greške, koje sc gotovo nc dadu popraviti. Grešilo se u različitim smerovima, a ponajviše u financiranju gradnje.
Da sc rad naših društava i na tom polju dovede u sklad sa načelima naše organizacije i da se u tom radu uvede što veča opreznost i pra» vilnost,	od velike je važnosti, da se	u	buduče	tom radu s	naše Strane
posveti	što veča pažnja, a sve na podloži iskusfava, dobrih	i zlih, koja
su pojedina društva doživila.
U tom cilju izdaje starešinstvo JSS ove upute za gradnju i uzdrža« vanje sokolskih domova, a po kojima neka se u buduče udešava čitav rad, a više organizatome jcdinice neka udešavaju po ovim uputama svoj nadzor nad ovom važnom panogom sokolskoga rada.
Čl. L
Društvo, koje namerava sagraditi vlastiti dom izabrat će temeljem zaključka glavnog odbora »gradevni odbor«, sastavljen od ovih funkcijo* nara: Predsednika, podpredsednika, tajnika, blagajnika, gcspodara, knjigo* vode, gradevnog referenta, izvestitelja i po potrebi dva ili više činov* nika ili odbornika. Odbor sam se konstituisc, a tokom poslovne godine popunjuje se sam putem kooptacije uz odobrenje glavnog odbora. Gra* devni odbor odgovoran je društvenom odboru. Hitne i tekuče poslove rešava sam, dok za važnije odluke imade dobiti pristanak glavnog odbora.
Čl. 2.
Dužnosti članova gradevnog odbora jesu: a) Predsednik vodi sve poslove koji se odnose na gradnju, predsedava sednicama, izveštava upravni odbor, kojeg postaje članom po svojoj funkciji i sa starostom i tajnikom supodpisuje akta, koja se odnose u delokrug gradevnog odbora. U odsutnosti zamenjuje ga podpredsednik, b) Tajnik se brine za sed* ničke zapisnike i korespondencu, vodi evidencu akata i daje ih po potrebi na uvid ostalim članovima gradevnog odbora, naročito u stvarima, koje se odnose na njihov delokrug rada; potrebne odgovore po moguenosti sprema za obratnu poštu, otpremljene dopise unaša u delovodni protokol, a njihove kopije slaže kronološkim redom zajedno sa prispelim dopi* sima u sveske tako, da su akta jedne stvari pregledno spojena, n. pr.: gruntovne uknjižbe, porezni spisi, nabavka gradevnog materijala i t. d. Pre nego tajnik bilo koji akt uloži, mora sc uveriti, da je sve izvršeno, šta se imalo temeljem ovog akta obaviti, bilo to sada spram trečih lica, .bilo u unutarnjem poslovanju, c) Blagajnik vodi priručnu gradevnu bla* gajnu, koja mora da uvek bude strogo odelena od društvene blagajne. U njoj neka bude samo toliko imovine, koliko to ncophodno traže tekuči poslovi; sva ostala novčana sredstva imadu biti ukamačena kod novčanog zavoda kojeg odredi društveni odbor. Isplate obavlja jedino po zaključku plenarne sednice gradevnog odbora, ili temeljem predsednikove doznake. Blagajnik vodi blagajničku knjigu, evidencu uložene imovine, evidencu termina dospelih računa, evidencu izdanih sabirnih araka i dobročinitelja, čuva sva dokazala о primicima i obavljenim isplatama, pa sc brine, da knjigovoda imade u svako doba potrcban uvid u blagajničko poslovanje. Dopise, koji se odnose na blagajničko poslovanje, sprema sam blagajnik ili u dogovoru sa tajnikom, d) Gospodar se brine za sigurnost društvenog materijala koji je odreden za gradnju, bio taj materijal pomičan ili ne. On prima i izdaje materijal i alat, on vodi evidencu o imovini i inven* taru, evidencu darovatelja materijala i evidencu dragovoljnog ručnog rada društvenih članova. O svima važnim okolnostima, koje se odnose na stvarnu imovinu imade izveštavati predsednika, e) Knjigovoda vodi knjige o društvenoj imovini i poslovanju, koliko je namenjeno gradnji, po odredbama trgovačkog knjigovodstva. On se imade brinuti zato, da je narav blagajničkog i ostalog odborovog poslovanja u skladu sa zahtje* vima pravilnog knjigovodstva. O svim važnijim okolnostima u pogledu društvene imovine imade izveštavati predsednika. Svake godine dana 31. decembra imade zaključiti knjige i sastaviti bilancu te račun gubitka
1 dobitka. U hilancu imadu se uneti sve nabavljene vrednote po na* bavnoj ceni, sve društvu darovane vrednote po dnevnoj ceni s danom darivanja. No u oba slučaja sa primerenim odpisom gledom na izrab* ljenost ili druge okolnosti, koje bi snizavale vrednost. Interkalarni kamati smiju se pribrajati k vrednosti zemljišta i gradnje jedino za dobu, dok se zgrada uistini gradi i to najviše sa 4% godišnje. f) Gradevni referent vodi čitav stručan gradevni rad, prosuđuje kvalitetu materijala i rada, daje stručna mnenja kod izdavanja radova, brine se, da se uvažavaju javno« pravni pmpisi, vodi gradevni dnevnik, brine se za tačan obračun sa poduzetnikom i t. d. Ako je hitno potrebito, ovlašten je, a i dužan da u ime društva poduzme sve, šta je u tehničkom pogledu kod gradnje potrebito, da se zaštite društveni interesi; uostalom glede svojih od* redaba i predloga izveštava predsednika. Za slučaj, da je građevnom referentu odreden zamenik, onda ga ovaj može zastupati po nje* govoj odluci, a onda sa svima pravima i dužnostima; zato je ovlašten da sudeluje sednicama gradevnog odbora. Gradevni referent i njegov Kamenik moraju biti stručnjaci. g) Izvcstitelj sastavlja iz delovanja gras devnog odbora tačne izveštaje za župsko i savezno starešinstvo. Ove izveštaje šalje prama napredovanju gradnje po potrebi, a u slučaju in* tenzivnog rada svakih 14 dana preko glavnog odbora obim starešinstvima.
Izveštaji imadu biti tačna slika celokupnog rada, naročito napredo* vanja gradnje, u njima se ne smiju zatajiti nikakove počinjene greške, koje su se eventualno dogodile, jer če to biti važni podaci za poduku i ravnanje drugim društvima. Izveštaji moraju biti vidirani od predsed* nika i gradevnog referenta. Izvestitelj se nadalje mora brinuti, da se tačno drže odredbe ovog pravilnika. Izvestiteljsku funkciju može pre* uzeti gradevni referent u koliko nije preopterećen poslovilna svoje funkcije.
Čl. 3.
Sednicc građevnog odbora neka se obdržavaju u vreme intenzivnog rada najmanje jedan put tjedno, inače najmanje jedanput mesečno. U internom poslovanju akta podpisuju predsednik i tajnik gradevnog odbora, sva druga akta potpisuju se prama odredbama društvenih pravila, a supotpisuju ih predsednik gradevnog odbora i onaj činovnik ovog odbora, u čiju kompetencu spada dotična stvar. Čitavo nutarnje pošlo* vanje odbora neka bude takovo, da se tok svakog pitanja bar u bistvenim tačkama po stanju akata može u svako doba konstatovati; medusobna obaveštavanja odbornika neka budu uvek u svakom važnom pitanju i bistvenim tačkama pismena, datirana i potpisana.
Čl. 4.
Glavni odbor odreduje na godišnjoj skupštini po dva nadzornika koji nadziru rad gradevnog odbora i imadu pravo uvida u čitavo njegovo poslovanje. Nadzornici su dužni da svaki mesec glavnom odboru referišu
o	svojim opažanjima.
čl. 5.
Gradevni odbor posluje do potpune izgradnje doma, kada prestaje njegova zadača. Nakon dovršenog dela i zaključka računa pojedini funkcijonari imadu sačiniti tačne izveštaje o svome radu i ovima priložiti
sve potrebne dokumente. Na podloži ovih izvesta j a sačinit će se za glavni odbor sumarni izveštaj, ko ji imade sadržavati tačne podatke o stanju čitave gradnje, o neupo trebi jenom materijalu, tačan obračun svih dohodaka i izdataka, zatim tačne podatke o neuređenim obavezama društva i obavezama tudih stranaka do društva (garancije, kaucije). O izveštaju zaključuje glavni odbor na podloži izjava svojih nadzornika. Ako se izveštaj odobri i gradevnom odboru dade apsolutorij, prelazi čitavo dalnje poslovanje u neposredan dclokrug glavnog odbora.
Čl. 6.
Odredbe za slučaj drugačije organizacije.
Načelno neka vredi jedino do sada izloženi način organizacije g ras đevnog posla u delokrugu društva. Gde pako posluj u samostalna društva za gradnju sokolskih domova i gdc bi se u buduče radi važnih razloga ovakova samostalna društva osnivala, neka vrede sledeče odredbe:
A) Članovi sokolskih d ruš tava koji sudeluju u upravama več po* stoječih samostalnih društava za gradnju sokolskih domova, dužni su da udešavaju svoje sudelovanje u ovim društvima u smislu odredaba sokolskih organizacija i u smislu odredaba ovog pravilnika. Pravni odnos izmedu samostalnog gradevnog društva i sokolskog društva, kome je dom namenjen, mora se u pogledu sastava upravnih organa, uporabe doma i možebitnog prenosa prava vlasništva na dom tačno urediti, i to tako, da je gradevno društvo u tom pogledu pravno obavezatno. Sokolska društva u području kojih posluju samostalna gradevna društva, dužna su da izveštavaju svoju župu i savezno starešinstvo o radu ovih društava i o svim okolnostima, koje su bistvene za pravni odnos između sokolskih i samostalnih gradevnih društava.
B) Članovi sokolskih društava smiju u buduče osnivati samostalna gradevna društva jedino uz privolu odnosnog sokolskog društva te žup* skog i saveznog starešinstva, koje če takav osnutak jedino onda dozvoliti, ako če biti pruženi naročiti razlozi.
C) Gornje odredbe vrede i za slučaj, ako dom grade više prosvetnih društava istoga mesta zajedničkim srestvima, budi na skupan račun, budi u obliku zadruge, deoničkog društva ili slične skupne, organizacije.
U svima ovim slučajervima društva su dužna, da izvrše sve odredbe, koje su propisane ovim uputama za gradnju u vlastitom delokrugu.
Pripravni radovi.
Čl. 7.
Izbor prostora za gradnju domova:
Prostor neka bude koliko je to moguče suh i otvoren, a po mo* gučnosti tako velik, da uz zgradu ostaje dovoljno mesta za letno vežba* lište i manje javne nastupe. To neka bude princip, koji bi se smeo pre* kršiti jedino u iznimnim slučajevima. Ako to nije moguče, onda se neka pobrine za odgovarajuče letno vežbalište u bližini doma. 'Pre početka gradnje imade zemljište da bude gruntovno provedeno u vlasništvo društva. Zgrade na tudem zemljištu nisu dopustive. Kod kupovanja zemljišta treba paziti da je ono slobodno od svakog gruntovno unešenog tercta (hipoteka, raznih služnosti, koje su vezane uz gradnju i t. d.).
Čl. 8.
Gradevni načrti neka odgovaraju potrebama društva, proračunani po stanju članstva, kod česa valja uzeti u obzir i verovatni razvoj društva u budučnosti. Gradnje neka budu solidne bez nepotrebnog luksusa, ali uvek dostojanstvene i da odgovaraju svojoj svrsi. Neophodno je nužno, da se predvide sve potrebne izolacije protiv vlage, koja je kadra da kasnije prouzroči velike štete na društvenoj imovini.
Ako financijalni načrt ne dozvoljava da se čitava gradnja na jednom izvede, neka se načrti prilagode mogučnosti postepenog izgrađivanja. Izradba načrta neka se u svakom slučaju poveri jedino stručnjaku, kome neka društveni funkcijonari dadu potrebite podatke. Kod većih gradnja i dovoljnih srestava neka se raspiše natečaj za izradbu načrta.
Čl. 9.
Pre početka gradnje imade se izraditi tačan finanoijski načrt. Ovaj neka sadržajc detaljan proračun gradnje i svih ostalih izdataka, koji su u .vezi sa gradnjom, nadalje tačan i pouzdan pregled svih financijskih i ostalih raspoloživih srestava t. j.: raspoloživc gotovine, zalihe materijala, darove, zajmove, te predvidene eventualne dohodke od same zgrade. Gradevni materija!, koji se dade upotrebiti kod gradnje, računa se po dnevnoj ceni, a ostali samo sa 50%. Neizvršeni darovi uvažavaju se jedino °nda, ako su pravno osigurani, usmena obečanja ne mogu se uvažiti. 50% godišnjih dohodaka od zgrade ima da pokrije kamate načU njenog zajma i otplatu godišnje kvote na glavnicu, proračunanu najviše na 20*godišnju amortizaciju. Sve ove stavke moraju biti u finan« eijalnom načrtu, kojeg društva predlažu starešinstvu JSS na odobrenje
1	to tačno iznesene a potvrdene nužnim prilozima i proračunima. Uvaa zujuč dosadarija iskustva ppozoruje starešinstvo na veliku važnost i uva» žavanje ovog člana u interesu celokupnog Sokolstva.
Čl. 10.
Sabiranje srestava i darova več po postoječim odredbama načelno je dopustivo, ali samo na teritoriju vlastite župe. Izuzetak može dozvoliti samo savezno starešinstvo.
Čl. 11.
Gradevni i financijski načrt imadu društva blagovremeno predložiti na odobrenje župi i starešinstvu JSS. Sa gradnjom može se početi jedino nakon odobrenja.
Gradnja.
Čl. h.
Pre početka gradnje mora društvo zatražiti gradevnu dozvolu kod nadležne vlasti (opština, magistrat). Kako su često uz gradevnu dozvolu vezane razne obaveze, treba još pre nego se kupilo zemljištc ispitati sve važne okolnosti u tom pogledu (gradevni red, služnosti i t. d.) Sve pro» pise gradevne vlasti imade se strogo respektovati.
Čl. 13.
Gradevne radnje neka se uvek raspišu u javnoj ili ograničenoj licitaciji. Pogodba sa nudiocem noka bude pismena, posvc jasna i tačna; naročito valja izbječi svaki naknadni režijski rad, jer jc taj obično van*
redno skup. Gradnja u vlastitoj režiji ne preporuča se, jer za to manjka kod svih društava potrebne tačnosti i vremena.
Čl. 14.
Gradevni materijal, kojeg je dobilo društvo darovima ili kupnjom imade se shodno deponirati i osigurati ga protiv vremenskih nepogoda, požara i drugog oštećenja te krada. Kod gradnje neka se ovaj materijal po mogučnosti odstupi poduzetniku po dnevnoj ceni. Odstupi li mu se ovakav materijal na uporabu bez obračuna, šta se imade uzeti u obzir po postoječim dnevnim cenama u ponudi, tada se ima tačno nadzirati uporaba. Uporaba materijala bez računa i nadzora lagano zavede podu* zetnika na razbacivanje.
Čl. 15.
Nadzor gradnje dužnost je gradevnog referenta. On vodi gradevni dnevnik u koji mora dnevno unašati sve važnije dogadaje (vreme, tempe* raturu, broj zaposlenih radnika po strukama, efekt rada, sve izmere, koje su potrebne za obračun, sve dispozicije, koje su bile dane poduzet* niku i t. d.). Dnevnik mora biti tako tačan, da se na podloži njegovih podataka dade svakidnevno zaključiti obračun sa poduzetnikom. Dnevnik mora svaki dan potvrditi i priznati poduzetnik sa svojim podpisom. Di* rektive može davati poduzetniku jedino gradevni referent, o čem se mora poduzetnik obavestiti kod početka gradnje. Društveni funkcijonari mogu
i	smiju svoje želje ili opažanja glede stručne izvedbe gradnje saopštiti jedino gradevnom referentu, a nikako direktno poduzetniku. Gradevni referent imade dužnost da o svim stručnim odredbama glede gradnje izvesti predsednika gradevnog odbora.
Čl. 16.
Nakon dovršenja gradnje imade se što pre provesti interna ko* laudacija zgradc sa poduzetnikom. Kod toga imade se tačno konstatovati da li je poduzetnik izvršio sve svoje obaveze, a onda odrediti datum od kojeg teče garancijski rok poduzetnika, koji uostalom imade biti predviden u gradevnoj pogodbi. Kada poduzetnik dovrši sve radove, koji su bili odredeni u pogodbi i izvede sve popravke, kojih bi se po* treba kasnije ukazala kod kolaudacije, izvrši se obračun. Podlogu za obračun čine pogodba sa poduzetnikom, gradevni dnevnik i konačni načrti (t. j. načrti u koje su unešene sve promene, koje su se izvele u vreme gradnje na prvobitnim nacrfima, a koje tačno odgovaraju izvedbi).
Čl. 17.
Pre uselenja u zgradu imade se zatražiti kod nadležne vlasti dozvola uporabe. Odredbe ovih komisija su obavezne.
Uporaba zgrade.
Čl. 18.
Nakon dovršene gradnje najpreča je dužnost društva, da odredi pravilnu uporabu doma, od česa u največoj meri ovise troškovi uzdrža* vanja zgrade. Najbolji način rešenja jeste, da se namesti pouzdan upra* vitelj, za koga neka se po mogučnosti u domu predvidi stan. U svakom
slučaju imade se članstvu odrediti posebnim pravilnikom način uporabe prostorija, upute za sačuvanje društvene imovine i sankcije za slučaj štete. Da če se ove odredbe strogo vršiti, neka se odredi naročiti nad» zornik, koji če beležiti sve nepravilnosti i brinuti se, da se ove što pre uklone. Društveni odbori dužni su da nastupe svom strogošču i da dru= štvenu zgradu zaštite od prebrzog propadanja.
Čl. 19.
Več kod same gradnje neka se predvide sve nužne naprave za sigur* nost protiv požara i sredstva za gašenje (hidranti, požarničke sprave
i	t. d.), nadalje da imade dovoljno izlaza jz prostorija za slučaj panike. Društva neka odmah osiguraju svoje zgrade protiv požara.
Čl. 20.
Domovi neka služe u prvom redu sokolskim svrhama. U drugom redu mogu se iznajmiti prosvetnim i drugima Sokolstvu naklonjenim društvima, koja stoje na stanovištu jugoslavenskog narodnog jedinstva.
Uporaba sokolskih domova za kinematografe načelno nije dopustiva. Jedino u vanrednim slučajevima može ovakovu uporabu temeljem naro« Site molbe društva dozvoliti starešinstvo JSS. Unašanje dohodaka od kinematografskih predstava u financijski načrt nije dozvoljeno. Dozvo> ljena su kinematografska prikazivanja poučne i odgojne sadržine u vezi sa predavanjem.
Čl. 21.
Amortizacija predvidena u financijskom načrtu mora se tačno i neopozivo vršiti. Sva za ovo predvidena sredstva imade se upotrebiti jedino u tu svrhu. Za slučaj da u tu svrhu odredeni dohodci izostanu ili da se smanje, tada je društvo dužno da odmah potraži druga nado« mestiva vrela.
Nadzor JSS.
Čl. 22.
Savezna i župska starešinstva nadziru gradevnu delatnost društva u cilju, da se čitav rad obavlja u skladu sa načelima sokolske organizacije.
U tu svrhu savezno starešinstvo pridržaje si pravo:
Odobrenja gradevnih i financijskih načrta pre početka gradnje. Ove načrte šalje društvo župi, koja ih sa svojim opaskama i predlozima što pre predlaže starešinstvu JSS.
Poseban izvestitelj gradevnog odbora (čl. 2.) šalje tačne, redovite izveštaje i to jedan primerak župi, a drugi direktno starešinstvu JSS. Izveštaji moraju imati redovite brojeve i datum.
Članovi starešinstva župc i JSS imadu pravo da prisustvuju sednb cama gradevnog odbora i komisijama, koje su u vezi sa gradnjom.
Članovi gradevnog odbora neka budu svesni veličine i važnosti svoje zadače te svoje odgovornosti do društva i celokupne sokolske organizacije. Za istinitost izveštaja, a naročito glede podataka finan* cijskog načrta jamče župama i Savezu članovi gradevnog i glavnog odbora. Protiv članova, koji bi zanemarivali svojih dužnosti, imade društvo da povede disciplinarni postupak. Ne učini li toga društvo i ako su ugroženi važni interesi sokolske organizacije, tad je nadležno župsko starešinstvo ovlašteno, a na zahtjev saveznog starešinstva dužno, da
povede disciplinarni postupak protiv članova dotičnog glavnog i gra* đevnog odbora i da ovu istragu poveri posebnom komesaru, koji ne sme da bude članom dotičnog društva.
Čl. 23.
Svako društvo koje je sagradilo, ili gradi ili namerava sagraditi svoj dom, dužno je poslati starešinstvu JSS jedan kompletan primerak građevnih načrta i ako su se načrti za vreme gradnje promenili, tada jedan primerak promjenjenog načrta za arhiv JSS. Ovi su načrti skupna svojina celokupnog Sokolstva. Savezno je starešinstvo oviašteno da ove načrte po potrebi nadopunjene ili izmjenjene daje na raspolaganje drugim društvima. Zato neka društva ishode od projektanata dozvolu, odnosno izjavu, da dopuštaju uporabu načrta i za druga sokolska društva, a po potrebi preinaku načrta odgovarajuću prilikama dotičnog mesta. Ovu- se izjavu imade zajedno sa načrtom priposlati starešinstvu JSS. U statističke svrhe neka predlože društva starešinstvu JSS nakon dovršene gradnje konačni obračun sviju troškova.
Prelazne odredbe.
Gl. 24.
Društva, koja več grade svoje domove ili koja su ih več izgradila, neka izvrše one odredbe ovih uputstava, koje su bistvene da se poluči njihov cilj. Ti eiljevi jesu: Jedinstveni postupak kod gradnje i uporaba domova, ekonomska, pravilna i sigurna uporaba sredstava, čuvanje sokolske imovine, pregled i statistika izvršcnog rada i sokolske imovine te uzajamna pomoč medu društvima u cilju postignuča jedinstva organi* zacije i t. d.
Sva društva, koja su svoj dom več dogradila ili koja ga grade, neka pošalju starešinstvu JSS što pre gradevni i finaneijski načrt sa potrebnim izveštajem. Župska starešinstva ovlaštena su da odrede dotičnim d rus štvima za izvršenje ovog odredeni rok.
Čl. 25.
Društva, za koja grade dom posebna za to osnovana društva, neka predlože prepise pogodbe, koju imadu s ovim društvima i neka izveste o uzrocima ovakovog načina gradnje. Dalje, neka predlože sve načrte, gra* devne i financijske sa potrebnim izveštajima, koje neka ishode od dotičnih društava. Isto vredi i za društva, koja grade domove u zajednici sa drugim društvima.
Čl. 26.
Starešinstvo JSS namerava da po mogučnosti osnuje i oživotvori naročitu zakladu za gradnju sokolskih domova, a iz koje če se društvima u pažnje vrednim slučajevima davati podpore. Za ovu zakladu prigodom nje/: nog osnutka izraditi če se poseban pravilnik.
E. Gangl,	Dr.	Riko Fux,
starosta.	tajnik.
/ng. Franjo Zelenko, gradevni referent.
O	pom en a: Društva, koja poseduju načrte svojih domova, molimo, da što pre pošalju po jedan primerak starešinstvu JSS. Javilo se više društava sa molbama za načrte, koje starešinstvo ne može izraditi radi velikih troškova. Moguče da če se moči ved postoječi načrti upotrcbiti u drugim krajevima starešinstvo JSSl
*
SOKOLSKA ŠTAMPA
»Sokotič« god. IX.	br. 1. I ove	godine	naš -list za	jugoslovenski
sokolski naraštaj »Sokolič« produžio je	svojim	izlaženjem.	List je izašao
sa prvim svojim brojcm	obnovljen, tebnički 'preporoden i	ugodno deluje
na čitaoca. Sam naslovni list je izmenjen i ove godine prikazuje nara« štajca kako je razvio državni barjak, dok je toljagom prignječio glavu gadne zmijurine. Doista lepa simbolistika, koja svakom uleva u srce domovinski osečaj. I u tom prvom broju javljaju nam sc poznati već saradnici. Prvi Hajrudin čurič sa prikazom »Sokoli« i »Zašto smo So« koli?«, pa onda Nuša	Rapetova sa	lepom	apoteozom	1. decembru.
Javljaju nam se i opet naši pesnici: Igor Vidic, Albin Čebular, Nikola Došenović i Gjorgje Lopičić, a uz njih Rudolf Horvat mld. sa lepim člankom glede zarobljene brače »Grmade gore!«, dok J. Udicki raspreda temu za naraštajska predavanja 1. decembra. Joža Trdinova donosi "vežbe za devojeice, a onda slede vesti. Nadodamo li još, da je list ukrašen sa više ilustracija, onda več iz ovog kratkog prikaza vidimo, kako mu je sadržina obilata i sočna. I baš zato ovaj list preporučamo pažnji cclokupnog našeg Sokolstva. Širimo ga medu našu omladinu, da danas sutra kada stupi u članske redove, bude ne samo krepka telom, več snažna i zadojcna sokolskim duhom.	—	ab.
»Naša Radost« god. 111. br. 1. I naši mališani primili su svoj listič. To je »Naša Radost«, koja je sa svojim prvim ovogodišnjim brojem stupila u treče godište. I taj prvi broj pokazao nam njezin razvitak, jer se spram lanjskog godišta znatno proširila. Želja je uredništva, a i nas svih, da bi list ove godine što više bio proširen medu sokolskom decom, a to i on zavredujc, jer mu je sadržina toliko odgojna, da če doista delovati na dušu deteta, da Sc ono vaspitava onako, kako to propaguje Sokolstvo. Ante Brozovič u maloj pričici »Mala Sokolica« iznosi prve sokolske kreposti, jednako i Igor Vidic, dok Albin Čebular daje malu dramatsku sličicu »U našu Vipavu«. Završno dolazi članak »Alkohol unc« srečuje«, pa zagonetke i pitalice. Dakle jedno s drugim vidi se, da je list raznolik, doteran i jedan od najpodesnijih lističa za našu decu. Širimo ga prikupljajuč mu što više pretplatnika, da doista bude ono, što mu je zadača, naime sokolski bukvar naših najmanjih, najmladih. — ab.
»Soho Dušana Silnog« br. 1. za god. 1927. I taj list bratske nam beogradske župe produžio je svojim izlaženjem. Formom i tehnikom ostao je isti, tek se proširila redakcija, što je uz dosadanjeg urednika brata Voju Kujundžiča aktivno zasegnuo i brat dr. Gradojevič. Brača urednici, koliko se to razabire iz sadržine ovog prvog ovogodišnjeg broja, odlučila su, da dadu listu informativni smer, ne puštajuč s vida ni vaspitnu stranu. I ako brat Jehlička iz Užica piše o čehoslovačkom Sos kolstvu, prosvetno odelenje kragujevačke župe donosi jedan govor pred "vrstom »o telesnom vaspitanju«, sokolska župa Tuzla o »moralnom vas«
pitanju Sokolstva«, a onda slede župske vesti i upute. Vidi se da je intencija lista da okupi oko sebe južne župe, pa mu zato i redakcija namenjuje šire polje, što je samo pohvalno.	—	ab.
»Sokolska Misao« br. 2 i 3. Primili smo 2. i 3. broj somborske »Sokolske Misli«. Svoj sud o njoj več smo opetovano puta izrekli, pa nemarno razloga, da od toga odstupamo jer i ova dva broja podpunoma odgovaraju svojoj svrsi. Pažnje je vredan članak brata dra. Jeremiča »Snage napred«. Ovaj članak idejno je toliko jak, da zavređuje da se pročita po svim našim društvima kao govor pred vrstom. Sličnu temu raspreda i naredni članak »1918—1927«. 3. broj posvečuje spomenčlanke pokojnicima Cvijiću f Ribaru, a onda uvađa jednu zgodnu novotariju, naime donaša »Sokolski kalendar« u kome su po datumima izneseni naši sokolski i macijonalni spomendani. Ovo je dobro, jer tako če se mnogo društvo setiti da na koji od tih dana drži aktuelni nagovor o dogadaju tog dana. Bilo bi to dobro i svrsishodno. Tek jednu bismo učinili opasku, a ta jest, da je kalendar nepodpun. Kad je bratsko uredništvo odlučrlo da donaša taj spomen kalendar, dobro bi bilo, da ga posvema dotera i usavrši, biti če on onda lepo priručno pomagalo za rad naših društvenih prosvetnih odelenja. Bez zamerke. Inače su oba broja ispu* njena lepim informativnim vestima, pa to samo diže vrednost lista. — ab.
»Vesnik sokolske župe Pelar Veliki Oslobodilac u Tuzli« br. 4—6. Tuzlanska sokolska župa izdala je u jednoj svesci 4—6 broja svoga Vesnika (oktobar—decembar 1926). Večina sadržine, popračena sa ilu*> stracijama, posvečena je sokolskim svečanostima ove župe, koje su se obdržavale 19. septembra prošle godine u Tuzli. Zatim slede refleksije na praški slet i opis letovanja tuzlanskog sokolskog društva pod Ozre* nom i onog iz Lukavca u Olari, sve uz odnosne ilustracije. I bijelinsko sokolsko društvo daje opis svoga letovanja u Banji Koviljači. No naročita vredi upozoriti na članak brata Serdija Šerbiča »Naši muslimani i jugo* slavensko Sokolstvo«. U tom članku prikazan je odnos Islama uopštc, a naših muslimana napose prema Sokolstvu, pa sa zadovoljstvom kon« statuje, kako je u sokolskim društvima Bosne i Hercegovine vrlo lep broj aktivnih i oduševljenih Sokola muslimana. Još je zanimiv tabelarni prikaz rada i stanje tuzlanske župe, pa razne vesti. Sta se tiče tabe* larnog prikaza, več smo jednom rekli svoju, a i sada to nam je povodom, da preporučimo svima župama, koje imadu svoje vesnike, da u tome slede tuzlansku župu, jer doista zavreduje da bude ta tabela uzorom ostalima. Neka se vidi tko šta vredi, šta znaoi.	—	ab.
»Sokol na Jadranu« br. 1—2. Ovaj list sokolskih župa Split i Zadar* Šibenik ušao je ovim dvobrojem u svoje drugo godište. Odmah uvodno donosi župski poziv na ovogodišnji naraštajski slet u Splitu, da u na» rednom članku protumači zašto se ovaj slet priređuje. Ostala sadržina ispunjena je člankom pok. brata K. Vaničeka »Razdelite rad«, spomen član* kom pokojnicima splitske župe, češkim člankom o praškom sletu, na* stavkom članka iz prošlog godišta »Smernice telesnog odgoja dece«. Novost je članak H. Maeanoviča »Plivanje« i članak »Nekoji sustavi
i	smerovi telesnog odgoja«. Brača Boras i Lhotski donose sastave svojih vežbi, a onda slede vesti. List če svakako ove godine poslužiti kao jako propagandističko glasilo za naraštajski slet ove župe, pa mu je i sadr* žina ovog dvobroja opčenito uredena u tom pravcu.	—	ab.
RUŽA KUBIČKOVA
U petak 11. februara 1927. umrla je u Karlovcu sestra Ruža Kubičkova, supruga brata Karla Kubičeka, načelnika Sokolskog društva u Karlovcu, a majka sestre Manje Kubičkove, načelnice istoga društva. Sestra Ruža došla je u Karlovac iz Mlade Boleslavc u jesen g. 1906. za svojim suprugom, pa je odmah izabrana načelnikom. Tu je dužnost vršila sve do pred godinu — dve, kad ju je zamenila njena kčerka, sestra Manja. Skromna, savesna i požrtvovna baš kao i njezin suprug, sestra Ruža je, tek što je došla u Karlovac, stekla opšte simpa« tije i brzo je uspela da popuni odelenje vežbačica, koje su pod njezinim smišljenim i sigurnim vodstvom tehnički sve više napredovale, išle od uspeha do uspeha i doprinele svoj deo opštcm društvenom napretku. Zato su neprolazne zasluge pokojne sestre Ruže za Sokolsko društvo u Karlovcu, koje je svojoj nezaboravljenoj sestri i radenici priredilo svečan i dostojan pogreb. Pošto je iz bolnice kovčeg sa sestrom Ružom prenet u Sokolanu, ona je tu postavljena na odar, uz koji je stalno bila počasna sokolska straža. Na stotine i stotine gradana obredalo se ispred odra, da bi poslednji puta videli dragu pokojnicu. A u nedelju 13. febru« ara popodne učestvovao je, pored naraštaja i članstva Sokolskog društva, ogroman broj prijatelja i poznanika sestre Ruže, da je isprate do večnoga počivališta. U Sokolani' se s njome oprostio zamenik starešine brat pro« fesor Močan, a nad grobom starešina br. dr. Variola. Nije bilo oka, koje nije proplakalo za tom dragom, dobrom i vrednom našom radenicom. Večan pomen sestri Ruži!	Dr.	P.	F.
VLADO BOBINAC
Naše Sokolstvo izgubilo je u zadnje vreme mnogo dobrih Sokola, marljivih sokolskih radnika. Odlaze oni, koji su bili najbolji medu naj* boljima; odlaze tamo »kud za vazda gre se« ostavljajuč nas mlade, uče« nike svoje, da nastavimo onakvim žarom, samopregorom i ljubavlju na onom delu, na kojem su oni radili svom dušom i svojim močima za svoga života.
I	ta evo neumoljiva smrt opet je pokosila jednog Sokola, dragog brata Vladu Bobinca, velikog Jugoslavcna i starog sokolskog radnika. Brat Vlado ispustio je svoju sokolsku dušu; prestalo je kucati njegovo srce, koje je toliko ljubilo naš narod, dne 18. februara iza kratke i teške bolesti u Brodu na Savi. Otišao je od nas, a da nam nijo ostavio ni jednu utešljivu reč, kako da nastavimo po njemu započeto delo ostva« rivanja velike sokolske i jugoslavenske misli, za koju je on radio celog svog života.
Brat Vlado Bobinac od svoje rane mladosti pa do svoje smrti ostao je veran sokolskoj ideji. Sokolsku misao je usadio u svoje mlado srce za vreme svojih študija u Zagrebu. Tamo je on več u ono doba postao fanatičnim pristašom i pobornikom sokolske ideje. U doba osni«
vanja Hrv. Sokola u Brodu vodio je naraštaj i podmladak i odgojio zatočnike Sokolstva, koji su danas dobri sokolski radnici. Bio je načelnik sokolskog društva u Brodu i uspešno ga vodio dugo godina. Bio je uvek dobar sa članovima, a naraštajcima kao otac. Uvek je mislio na dobro Sokola u Brodu; uvek je tražio način, kako bi ga podigao medu najbolja sokolska društva u našoj domovini. Mnogi Sokoliči i male Sokolice imadu zahvaliti bratu Vladi, da su bili na mnogim sletovima i sokolskim priredbama, 'jer je on bio jedan od glavnih osnivača kluba »Zdravo«. Njegovom pobudom osnovan je ovaj klub od Sokola nevežbača i imao je svrhu, da iz svoje blagajne šalje sokolski naraštaj i decu na sokolske priredbe, ne bi li na taj način pomogli stvaranju dobrih Sokola.
Brat Vlado je bio nepokolebivi .lugoslaven i pristaša narodnog je* dinstva. A čitav svoj život stavio je u službu Sokolstvu i Jugoslavcnstvu. Ime brata Vlade spominjalo se i spominjat če se sa poštovanjem u cel oj brodskoj okolici.
Kada sam se opraštao od brata Vlade polazeei iz Broda, bio je još zdrav i veseo, i nišam slutio, da če mi zadnji puta izreči reči: »Dobrim putem si pošao. Ostani uvek dobar Jugoslaven i veran našoj sokolskoj ideji, kako si i do sada bio.«
Brate Vlado obečajem Ti, da ču ostati onakav, kakovim si me poznavao; da ču biti onakav, kakvog si me želio i odgojio; poslušat ču Tvoje očinske i bratske reči i nastojat ču biti onakvi Soko, kakav si Ti bio. Lahka Ti zemljica!	Emil.
URBAN ZUPANEC
U nedjelju 20. februara preminuo je u Ljubljani brat Urban
Zupanec, član Ljubljanskog Sokola, koji je bio članom ovoga društva
punih 52 godine, pa je do poslednjeg časa mladenačkim oduševljenjem
pratio razvoj i napredak Jugoslovenskog Sokolstva. Pokojni brat bio je
poznat širom Slovenije kao vrli lovac i trgovac. Politički nije se nikada
isticao, ali je zato bio oduševljen Soko do smrti. Poslednjih godina bio je
marljivim članom konjaničkog odseka, pa je još na svesokolskom sletu
u Ljubljani ponosno jašio uz ostalu braču. Neka mu je trajan spomen
u našim sokolskim redovima. Slava mu!
*
IZ ŽUPE PETRA MRKONJIĆA — BANJA LUKA
VIII. redovna glavna skupština župe Petra Mrkonjića održana je u nedelju 13. februara o. g. u Banjoj Luci. Zastupano je bilo od 12 dru* štava 8, a dva su ispričala svoj izostanak. Nakon podnešenih izveštaja
o	radu, razvila sc vrlo živa debata o torne, kako bi se rad još više pojačao i proširio, pa su u torne praven donešeni zaključci, da sva društva imadu obvezatno vežbati školsku decu, da se održi kratak tečaj za društvene funkcijonare kako bi se što bolje uputili u posao, te da župski odbor provede reviziju društava. — Posle toga prešlo se na izbor novoga odbora, te su izabrani svi dosedanji članovi, a nanovo su ušla po dva člana iz dru* štava u Cazinu i Mrkonjič Gradu. — Župski se slet ove godine neče
!
oclržavati, ali mesto toga održaee se župska javna vežba u Bihaću meseca juna. Na 12, jula pohodiče članstvo i naraštaj spomenik na Ćorkovači, koji je župa podigla g. 1925. — Nadalje je zaključeno da se župski prednjački tečaj ove godine ne drži, nego da sva društva upute članstvo u s avezni tečaj, koji traje mnogo duže, a osim toga je srazmerno daleko jeftiniji. — Sokolsko društvo u Cazinu primljcno je definitivno u sastav župe. — Na kraju je donešeno još nekoliko važnih zakljueaka u svrhu što jače organizacije i proširenja rada. P.
IZ ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD
Beogradska sokolska župa ušla je u ovu godinu čvrstom odlukom da razvije što intenzivniji rad na organizatornom polju. Odraz ove oilluke pokazale su več i ovogodišnje društvene skupštine, koje su sc odlikovale velikim interesovanjem za Sokolstvo. Samo pako starešinstvo donelo je više odluka glede izvedbe ovogodišnjeg programa, a tu dolazi najpre u obzir naraštajski slet. Inače po društvima je život obilat i bujan. Veliki aktivitet razvija sokolsko društvo u Zemunu, koje je dapače na svojoj ovogodišnjoj skupštini odlučilo, da osnuje fond za gradnju sokolskog doma u Zemunu. Vredna je spomena i akademija, koju je ovo društvo priredilo 6. februara. Retko je koja akademija požnjela toliko moralnog i materijalnog uspeha. Sve su tačke po izvedbi i po izboru bile u odličnoj harmoniji. Naročito se svidio »Turški marš« od brata Murnika. Prestolničko Sokolstvo, beogradsko, i ono se lepo razvija. I ako živimo u doba dansinga, šimia i čarlstona, skupštine beogradskih sokolskih društava pokazale su veliko interesovanje. Zna* čajna je naročito skupština Sokola I., koja je pokazala da je društvo prošle godine imalo mnogo moralnog uspeha. Broj članstva iznosi 700, a celokupna imovina društva preko 400 hiljada dinara. Svi govornici medutim su isticaii potrebu još življeg rada u budučnosti. Verovatno da če to i biti, jer je jamstvo u novom starešini, starom prokušanom sokolskom radniku Pcri Lazareviču. Jednako je bila važna skupština i Sokolske Matice, gde se vidilo, da je i ovo društvo prošle godine poka« zalo lep uspeh, povečalo broj članova, a naročtio u pitanju podizanja sokolskog doma postiglo lepe rezultate. Društvo je uvečalo svoju goto« vinu od lane za 25 hiljada dinara, a broj članstva iznosi 546. Ove godine čekaju društvo velike zadače. No kako je ono agilno, provest če ih, a sve pod vodstvom svog novog starešine brata Mihajla Lukiča i ostale odlične brače, koja su ušla u društvenu upravu. Dalje po redu naše agilno društvo jest ono u Staroj Pazovi, koje je jednako prošle godine razvijalo aktivan rad, što jc 'zasluga dosadanjeg starešine brata dra. Branka Cipčiča. No nema sumnje da če i novi starešina Živojin Mihajlovič nastaviti, gde je brat predšasnik prestao. Lepa karakteristika ovog društva jest, da ono radi na slavcnskom ujcdinjcnju tamošnje brače Srba i Slovaka. Rad ovog društva bio bi kud i kamo obilatiji, da su bolje financije. No društvo se zgodno dosetilo. Uzelo jc u zakup mesni »K.ino«, pa jc nada, da če pomoču prihoda ne samo se materijalno pomoči, več ostvariti i svoj davni san, podignuče Sokolskog Doma. U kolu ovih ne zaostaje ni bratsko društvo u Srem. Mitroviči, što se najbolje vidilo iz izveštaja funkcijonara na godišnjoj skupštini, gde jc starešinom izabran brat Franjo Gašparac. Konačno da sporrienemo
i naš Š a b a c. I on radi, i to lepo. Pokazala je to njegova poslednja akademija na kojoj je nastupio i zemunski Soko. Uvaži li se da šabački Sokoli vežbaju u jednoj zabitnoj kući, više ruševini, gđe je zimi rad nemoguč, onda se doista treba diviti energiji brade. No društvo se ozbiljno sprema da započne gradnjom svoga Doma. Uvažimo li jošte agilni rad načelnika brata Jurji Gradova, onda smo za podpun uspeh sigurni.
Eto toliko za sada o životu u beogradskoj župi.	T. B.
IZ GORENJSKE ŽUPE — KRANJ
Sokolsko društvo Jesenice u Gorenjskoj župi održalo je svoju 20. redovnu glavnu skupštinu na dan 9. januara o. g., u prisustvu sa» veznog starešine br. G an gl a. Skupština postala je time jedna vanredna manifestacija sokolske misli na Jesenicama, u ovom pograničnom, u pri» jašnjc vreme u naeionalnom pogledu teško izloženom industrijskem kraju. Starešina društva br. dr. Ob er snel pozdravio je srdacnim rečima br. Gangla, zahvaljujuči mu u ime svega članstva na njegovoj poseti. Nakon toga podneo je skupštini svoj izveštaj, polazeći sa istaks nutijih dogadaja u sokolskom svetu u prošloj godini i ocrtujuči u bitnim potezima rad Saveza i župe. O radu društvene uprave izjavio je, da je proveden u pravcu programa, na kojem je odbor bio izabran, a okaraktes risan prmcipima discipline, s motren osti i os ec a n j a duž* nos ti. Kriza, koja postoji u nokojim župskim društvima i u župi samoj, ne može se po njegovom mišljenju izlečiti drukčije nego ozbiljnim pri« menjivanjem ovih principa, i to pre svega odozdo, u svim podrobnostima svakodnevnog rada pojedinih župskih društava. Premda se nije moglo sve postiči što je odbor želeo i premda mu nijc sasvim uspelo dignuti društvo več u prošloj godini na onu visinu, koju treba da postigne, to je ipak uvercn, da	je stvoren dobar temelj	za dalnji rad. Odbor	imade
svest, da je vršio	evoju	dužnost, u koliko	je to bilo u njegovoj	moči,
i polaže skupštini račune o svom radu, uveren da je smer ovog rada jedino pravilan. Tajnik br. Ogrin pročitao je nakon toga poslanicu JSS i svoj izveštaj, a sledili su izveštaji ostalih fukcijonara. Izveštaj načelnika br. Buha istaiknuo je uspehe društvenog članstva na sve« sokolskom sletu u Pragu i na župskim priredbama. Članovi prosvetnog odbora prikazali su u svojim izveštajitna društveni prosvetni rad; po« večana je znatno izabranim dobrim knjigama društvena javna knjižnica, održana su predavanja i	glazbene priredbe;	društvo ima vlastitu muziku,
orkestar i pevački	zbor.	Blagajnik br. Čop	prikazao je društvene	finan«
sije; društvo je rezervisalo krajem godine 50.000 Din za sokolski »1’ro* svetni dom« i 4720 Din za organizacijski fond, koji služi za blagovre« meno podmirivanje župskog i saveznog poreza. — Posle izveštaja ras čunskih preglednika izglasana je odboru jednoglasno razrešnica, a savezni starešina br. Gangl održao je govor, koji po svom sadržaju premašuje uzani lokalni okvir. — Izbori nove uprave bili su brižljivo pripremljem, jer su članovi i članice več kod dolaska na skupštinu predali svoje glasovnice. Izabrani su starešinom br. dr. Obersnel, zamenicima njegovim br. Sušnik i Hlebanja, načelnikom br. Buh, načelnicom sestra Zavodnis kova, predsednikom prosvetnog odbora br. Pibrovec, tc dvanaest članova i članica za ostale funkcije. — Posle svršenog dnevnog reda skupštine
referisao je starešina br. dr. Obersnel još o stanju »Prosvetnog doma« i o izgledima, da se gradnja — koja je zbog nestašice sredstava pre dve godine obustavljena — doskoro opet nastavi. Novi odbor će svakako nastojati, da promišljenim radom i u tekućoj godini po mogočnosti i nastavkom gradnje, poziciju Sokolstva na Jesenicama što bolje učvrsti.
IZ ŠUMADIJSKE SOKOLSKE ŽUPE — KRAGUJEVAC
Godišnja skupština Šumadijske Sokolske Župe. Glavna skupština ove župe održana je 12. i 13. februara t. g. u Kragujevcu u prisustvu mnogih delegata svih društava učlanjenih u ovoj župi. Kako će ova župa ove godine održati svoj II. slet, to je 12. februara ceo dan hio pregled vežbi odredenih za slet, koje su sastavili članovi TO Župe. — Po podne istoga dana, u 17 časova, bila je vrlo živa sednica TO. Ras« pravljena su i rešena sva pitanja, koja su od velikog značaja za dalji tehnički rad u ovoj župi. Donete su odluke: 1. Da se sletske utakmice, radi olakšanja rada na samom sletu, održe ranije u Ćupriji i Čačku. Članske utakmice biče na samom sletu i na njih če se -— posle odobrenja TO JSS — pozvati i sva društva iz Srbije; 2. da se pre sleta ne može održati tečaj župskih prednjaka, več če se održati na jesen, o čemu če se definitivno odlučiti na idučoj sednici TO župe. Ako bi ko od prednjaka hteo ranije svršiti tečaj, preporučen je tečaj župe u Beogradu. Za naredni tečaj JSS nema kandidata, i 3. izabrana je komisija za ispit prednjaka.
13. februara u 9 časova održana je glavna skupština župe u pri« sustvu saveznog starešine brata Gangla kao izaslanika starešinstva JSS. Brat Gangl je bio predmet osobite pažnje svih Šumadinaca, čije je gostoprimstvo j iskrena ljubav karakterna erta. Oduševljeno pozdravljen b r. Gangl se divnim govorom zahvalio donoseči pozdrav stare« šinstva JSS. — Posle pročitanih godišnjih izveštaja, koji su primani akla« macijom, dato je puno poverenje starom starešinstvu i izabran odbor, u koji su ušli najizrazitiji predstavnici Sokolske Misli iz svih društava učlanjenih u župi. — Izveštajima je predstavljena prava slika sokolskoga rada u župi od njenog formiranja i -sa gledišta sokolskog sistema i ideo« logi je podvrgnuta ozbiljnoj kritiei. Konstatovano je, da se delatnost u oba pravca našega rada ne nalazi u stanju punog zamaha, več da je u fazi organizovanja, ma da se vide nesumnjivo pozitivni rezultati po« stupnog pribiranja. Pored toga, što je ova župa još relativno mlada organizacija, zapaženo je, da nedovoljen uspeh i sporiji napredak ima i svojih dubljih uzroka, medu kojima ima i takvih, koji ne deluju samo u Sumadijskoj Župi, več im je značaj mnogo zamašniji i uticaj mnogo širi. Posebne naše nevolje, koje ometaju rad, u prvom redu su nedo« voljan broj radnika i sasvim neznatna materijalna sredstva. Da nije toga mnoga lepa ideja i toliko lepih želja nebi ostalo neostvareno. — Obračena je največa pažnja naraštaju i i s k a z a n a želja stare« šinstva, da svaki naraštajac treba da p'rođje kr oz je dan krači obaveštajni tečaj radi up o zn a vanja sa osnovnim pojmovima iz sokolske ideolologije i si« stema.
Brat Gangl jCy sa puno zanosa uzdigao istoriski značaj Šumadije i pozvao nas na čuvanje lepih tradicija. Pohvalio je rad Starešinstva
i pozvao ga, da u istom pravcu nastavi intenzivan rad, koji mora uroditi plodom. Posle dosta žive diskusije odlučeno je, da ovogodišnji župski slot bude u Kragujevcu na Duhovo. — Posle bezs uspešnog napora Starešinstva i društva u Ćupriji, da se obnovi rad u Svilajncu, skupština je odlučila, da sc ovo društvo izbriše iz članstva u JSS ne napuštajuči rad na njegovoj obnovi.	II. P.
Brat Gangl u Šumadiji. 12. i 13. februara o. g. Šumadijski Sokoli imali su u svojoj sredini jednog retko dragog gosta. U Kragujevcu se održala tih dana godišnja glavna skupština Šumadijske Žuipe. JSS poslao je na ovu skupštinu kao svog izaslanika Saveznog starostu, brata En g. G a n g 1 a. Njegov dolazak očekivao se sa interesovanjem i nestrpljenjem i učinio je da su na ovoj skupštini, možda prvi put, bila zastupljena sva društva koja su u Župi učlanjena.
Brat Gangl je stari Sokolac i iskreni pobornik Jugoslovenstva. Njegov rad u tom pravcu nije bio nepoznat i našoj maloj predratnoj Otadžbini. A posle rata, kad je još postao starostom JSS, za nas je on značio ličnost koja oličava pravi Sokolski rad i siguran zalog za uspeh. Odmah se došlo do uverenja da če on povesti sokolske organizacije naj* sigurnijim putem ka ostvarenju Sokolske Misli...
Kod Šumadijskih Sokola brat Gangl uživa nepodeljenu ljubav i poverenje. A to poverenje i ljubav samo su porasli kad se na skupštini čula njegova snažna, rnuška, topla sokolska reč. Nijedan Sokolac, možda, nije u Kragujevcu tako toplo i iskreno pozdravljen kao brat Gangl, i na skupštini i po podne na svečanom sokolskom matineu, priređenom njemu u čast. Jer, pored istrajnog rada, savesnog vodenja sokolskih poslova Šumadijski Sokoli duguju bratu	Ganglu	i za iskrenu	i toplu reč o	Šumas
diji, o šumadijskim grobovima	i njcnoj	istorijskoj prošlosti, duguju mu
za neoeenjive njegove reči o Sokolstvu uopšte, o Šumadijskim Sokolima posebice...
Šumadijskim Sokolima bio	je drag	brat Gangl	i ranijc, dok	su ga
znali po peru i štampanoj reči,	posle ovog dolaska i	žive reči još	i više.
On če njima uvek biti i mio i koristan gost. I posle njegovog odlaska iz Kragujevca, oni ga toplo pozdravljaju.	Al. A. P.
IZ LJUBLJANSKE ŽUPE
Poslednji put Frana Drenika. U nedjelju 13. februara sahranjeni su zemni ostaci vrlog sokolskog radnika i narodnog organizatora Frana Drenika. Pred kučom žalosti sakupili su se zastupnici JSS i sokolska društva iz Ljubljane, šiške, Viča, Jescnicc sa barjacima. Osim Sokolstva sudelovao je. u pogrebu velik broj kulturnih i naprednih društava. Uli* cama kuda se pomicao sprovod stajao je gusti špalir gradanstva. Putem odpevane su po Glazbenoj Matici dve tužaljke. Do groba poncli su kovčeg sa pokojnikom članovi Ljubljanskog Sokola, a nad otvorenim grobom izrekao je opraštajno slovo podstarošta JSS brat Bogumil Kajzelj.
Glavna skupština sokolske župe Ljubljana. 20. februara održala se glavna godišnja skupština ljubljanske župe uz veliko sudelovanjc dru» štvenih delegata. 37 društava, osim društva Planina, poslali su 80 delegata, a bilo je prisutno mnogo članova i članica ljubljanskih sokolskih dru« štava. JSS zastupao je savezni tajnik brat dr. Riko Fux.
Starešina br. dr. Krcjči pozdravio je prisutne, a naročito savcznog delegata i braču sokolskog društva Žiri, koje je društvo iz komunika« cijonih razloga prešlo iz gorenjske u ljubljansku župu. U od ul jem govoru ocrtao je starešina prilike u župi i sve zapreke, koje su se prošle godine morale	svladati. Tajnik	br. Flegar dao je	iscrpiv pregled	stanja župe.
U župi	se prošle godine	priredilo 37 javnih	vežba, koje su	večinom lepo
uspele. Društvene su skupštine ove godine vrlo dobro protekle. Za godinu	1927. preporuča	više zanimanja za	letovanje omladine i interes
za strelačke družine. Načelnik br. Ryška	izvcstio je u	ime župskog
tehničkog odbora. Nakon izveštaja br. blagajnika Mačka izvestio je predsednik prosvetnog odbora Kosmač. Iz ovog se izveštaja vidi da u župi deluje 28 prosvetnih odbo~ra sa više od 200 prosvetnih radnika. U župi su dva apstinentska odseka sa tri glazbena odseka. Knjižnica imade 25, a predavanja je bilo 150. Iz izveštaja statističara brata Flegara vidi se, da župa broji 32 društva, 5 odseka sa 3681 člana i 1593 članica. Pošto je dosadanjem starešinstvu dan apsolutorij, prešlo se na novi izbor. Pošto dosadanji starešina br. dr. Krejči radi zaposlenosti nije mogao prihvatiti daljne kandidature, zahvalio mu se br. dr. Pestotnik, naglas šujue njegovo uzorno delovanje. Na to je starešinom župe izabran brat prof. Nande Marolt, načelnikom br. Jesih, predsednikom prosvetnog odelcnja br. dr. Igor Vidic. Novo birani starešina br. Marolt u markantnim je črtama prikazao dužnosti Sokolstva u ovoj godini. Pošto je brat Miklaue opširno izvestio o pripravama za ljubljanski pokrajinski slet, prihvatio je reč savezni delegat br. dr. Fux, naglasujuč potrebu najin« tenzivnijeg rada celokupnog članstva kod sokolskog rada. Nakon tri sata večanja starešina brat Marolt zaključio je ovu skupštinu iskrenim po« zivom na rad i srdačnim bratskim pozdravom celokupnom članstvu župe.
J.
Glavna godišnja skupština Sokola I. na Taboru u Ljubljani. 29. ja« nuara o. g. obdržavala se glavna skupština Sokola I. po prvi puta u novom Domu. Sudelovalo je 120 brače i sestara. Otvorio je skupštinu starešina br. dr. Pestotnik, koji je nakon dovršenih formalnosti u po« duljem programatskom govoru ocrtao dosadanji društveni rad i buduču zadaču, koju društvo imade izvesti. S radošeu gleda na prošlost, koja je ostvarila krasan dom, ali sa zabrinutošču gleda u budučnost, jer se bližaju teški časovi, kada ec društvo morati udovoljiti svima financijskim obavezama. Jedino gospodarska štednja i dobro promišleni financijski načrt, duh solidarnosti i biatstva jesu srestva, kojima če biti moguče da se svladaju sve poteškoče. Neumoran rad u vežbaonici i u sokolskoj prosveti, prava društvenost u društvu, neka dignu članstvo do pravog sokolskog vaspitanja, koje je ciljem svakog našeg rada. Dotakao se narednog pokrajinskog sleta i u vezi s time otvorenja Doma na Taboru, što če se provesti u delokrugu Sokola I. Društvo če ove godine proslaviti 20«godišnjicu opstanka i razviti če svoj barjak, a meseca maja biti če uobičajene svečanosti sokolske decc i naraštaja. Time je evo u širokim črtama prikazan rad za ovu godinu. Govor brata starešine bio je primljen velikim oduševljenjem, znak, da je članstvo svesno dužnosti, koje ga čekaju.
Tačan pregled društvenog rada dao je tajnik br. Tratar. Društvo broji koncem godine 1136 članova, tekom godine preminulo ih 13, koje
je br. tajnik imenice naveo, a skupštinari im odali spomen počast usta* janjem sa stolica. Naročitu pažnju posvećivao je odbor sokolskoj omla* dini u koju je svrhu žrtvovao sve, šta je mogao. Pohvalno ističe vežba* juće članstvo, koje si je samo pribavilo uredaj garderoba i pokućtvo za sobu prednjačkog zbora, a da time ni najmanje riije opteretilo društvenu blagajnu. Hvalom ističe rad priređivačkog odseka, koji se brine za sve priredbe a organizovao je redateljski zbor i jak blagajnički kadar. Dru* štvenu imovinu čuvali su i povisili svesna i dobra brača gospodari Vrečar i Turk Rajko. Brat tajnik izriče svima radnicima, dobrotvorima i poma> gačima bratsku zahvalu.
O	uzgojnom radu izvestio je načelnik brat Miklavc. Njegov izveštaj bio je dan vručom ljubavi do tehničkog rada i zvučio je kao apel na onaj deo članstva, koji po strani motri društveni rad, a da aktivno ne pomaže. U prošloj godini brojio je prednjački zbor 17 brače i 8 sestara, a koji su deloma bili zaposleni i u župskom', odnosno Saveznom teliničkom odboru. Iza toga daje statistiku vežbajučih, izveštaj blagajne prednjačkog zbora, o stručnoj knjižnici, koja broji 373 knjiga, o nastupima u društvu, u župi i Savezu, zajedno 24 puta, a u ovo se ubraja i nastup na medu* narodnoj utakmici u Lyonu, VIII. svesokolski slet u Pragu, župska utaks mica, župska lahkoatletska utakmica i društvena prednjačka škola. Kod svih ovih nastupa bilo je društvo časno zastupano kako po broju, tako i sa uspesima. Pozivom da se članstvo savesno pripravi za pokrajinski slct, otvorenje Tabora i za društvenu 20»godišnjicu, koje če sve priredbe pružiti priliku, da Soko I. pokaže svoj napredak i svoju snagu, zaključio je brat načelnik svoj izveštaj, koji je bio odobravanjem prihvačen.
Predsednik prosvetnog odbora brat Bajželj izvestio je o prosvetnom radu u prošloj godini. PO radio je zajedno sa prednjačkim zborom, pa je priredio prosvetnu školu za članstvo, koje je svesno sudelovalo, Tra» jala je osam subotnih večeri. Dalje je PO održao nagovore pred svim odelima u vežbaonici, za naraštaj posebna predavanja, a u kojima je naraštaj sam sudelovao, za deeu pričanje pričica, sudelovao je kod nekih priredaba i priredivao poučne i zabavne izlete. Nameravanog programa nije posvema realizovao, ali se nada, da če do proleča sVoj rad dovršiti. U delokrug PO spada i odsek za knjižnicu i glazbeni odsek. Prvi vodi dve javne knjižnice i to Simon Gregorčičevu i Ignac Gruntarovu. Obe su uspešno delovale i pozajmile 3575 posetnicima 9003 knjiga. Glazbeni odsek imade glazbu na limene instrumente i orkestar. Oba su po više puta nastupila u samom društvu, a i izvan njega. Glazbeni se odsek nada, da če se u buduče popuniti tako, da će društvo imati dobru mu* ziku, koja če mu biti na korist i ponos.
Blagajnički izveštaj podneo je br. Bratkovič. Blagajnički rad kretao se tačno u granicama proračuna, pa se gospodarilo sa največom skrbi i oprezom. Društvena se imovina povečala, pa iznosi Din 271.500. Isti je pročitao proračun za narednu godinu. Njegov je izveštaj bio odobren, a na predlog revizora dala je skupština apsolutorij.
Pošto je brat Flegar pročitao poslanicu JSS obavljen je izbor novog odbora i to aklamacijam. Izabrani su: star. dr. Pestotnik, zameni« s. Zers javova Milena, Turk Josip i Zelenko, načelnik Miklavc, načelnica s. Krže* tova, prosv. Bajželj, tajnik Tratar, blag. Zupan Iv., zapisn. Završnik, računov. Bratkovič, matičar Čotar, gospodar Vrečar, gosp. zam. Turk
Rajko, novinar i arhivar dr. Vidic, nadzorn. odsek Flegar, knjižničar Dermelj, odbornici: Smrekar, Prosenc, Gorjanc Tone, s. dr. Kambičeva, Šušteršič, Habe i Kvas, zamenici: Peršič, Eiberger, Verovšek i Gorjanc Jože. Novi odbor bio je živahno aklamiran, šta je znakom, da je članstvo podpunoma zadovoljno sa ovakovim sastavom.
Konačno je progovorio delegat župe Ljubljane br. Krapež Milko, župski podstarešina, koji je u duboko smišljenom govoru i oduševljenim rečima pozdravio skupštinare i izrazio želju, da bi Soko I. u novim pro* štorijama, koje si stekao sa toliko napora jednako uspešno delovao, kako je to do sada činio kroz 20 godina. U ime župe isporučuje društvu bratske čestitke k 20*godišnjoj proslavi.
Brat starešina zahvalio se bratu Krapežu na lepim rečima i zaključio ovu uspelu skupštinu. Zanimanje i oduševljenje, koje je pokazalo članstvo na glavnoj skupštini, najboljim je dokazom za rad i napredak u društvu.
—ž—
IZ SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR
Godišnja skupština sokolskog društva u Ptuju. U subotu 20. jan. obdržavala se u »Narodnom Domu« u Ptuju 9. redovita godišnja skup« ština sokolskog društva u Ptuju. Brat starosta dr. Šalamun pred izve* štajem o opštem radu setio se prošlc godine preminulih članova, a onda prešao na dnevni red. Svi izveštaji bili su jednoglasno prihvačeni. Važno je spomenuti izveštaj blagajnika iz kojeg se razabire, da je društvo imalo prošle godine Din 52.886 dohodka, a rashoda Din 50.138, dok imovina društva iznosi Din 43.335, što je doista lep uspeh rada. Jedan od največih izdataka bio je nabava društvenog barjaka, koji je stajao Din 12.130. Barjak je dovršen, pa če se razviti meseca juna o. g. Tog dana spremaju se u Ptuju velike svečanosti. Zanimiv je bio i izveštaj zdravstvenog odseka, pa odseka za gradnju Doma. Kod izbora ostala je u večini stara uprava. Prisutni župski starešina brat Novak lepim je rečima ocrtao značenje sokolskog bratstva i obodrio sve na daljni uspešan rad, a onda je društveni starešina zaključio skupštinu pozivom na prisutne da svatko izvrši svoju dužnost.	Novinar.
Godišnja skupština ljutomerskog Sokola održala se 30. januara uz lepo sudelovanje članstva, što je znakom da se ono zanima za društveni rad. Svi izveštaji funkcijonara bili su iserpivi i pokazali veliko delo, koje je društvo prošle godine dovršilo nadogradnjom svoga doma. Ugodna je činjenica da se povečao broj vežbača u svim kategorijama. Izabran je ponovno stari odbor, gotovo u celosti, pa je to jamstvo da če se jednakim radom nastaviti. Nakon oduševljenih reči prisutnog brata župskog staroste skupština je zaključena.	T.
I/. sokolskog društva MarenbergsVuhred. 10. februara održana je skupština Sokola u MarenbergusVuhred. Članstvo je gotovo u podpunom broju prisustvovalo skupštini, pa je tako svojim celokupnim nastupom dostojno manifestovalo sokolsku ideju. Župski delegat brat dr. Sernec pozdravio je društvo srdačnim rečima, pa je baš kao njegov pokrovitelj u manjšinskom odseku zaželio društvu živi napredak i razvoj. Starešinom izabran je inžiner brat Franjo Pahernik. I tako društvo opet gleda vedra čela u budučnost.	I.	B.
Sokolsko društvo u Varaždinu održalo je nedavno svoju godišnju skupštinu. Staroj upravi uspelo je da ukloni sve zapreke, koje su kočile normalan rad, pa zato i dosadanji uspeh zadovoljava. Kako u tehničkom, tako i u prosvetnom pogledu rad je bio obilat, a to potvrduju trinaest predavanja, tri veča nastupa i do trideset što različitih priredaba, što zabava. Starešinom ponovno je biran mami brat Nikola Metz, a načel* nikom brat Mrzljak. U novoj su upravi zastupani gotovi svi staleži i zvanja, jedino je čudno, da aktivno ni u kojem pogledu ne radi u dru» štvu nijedan profesor ni učitelj, iako ih imade blizu dvadeset začlanjenih.
IZ ŽUPE ALEKSE ŠANTIĆA — MOSTAR
Rad u sokolskim društvima župe »Aleksa Šantič« s jedne je strane povoljan, jer društva večim delom nastojc da svojim radom postanu centar kulturnog života u svom mestu, dok je s druge strane starešinstvo župe, uvidajuči da taj rad ipak nije takav da bi mogao da zadovolji današnje potrebe nacionalnega života, zaključilo, da se prilikom gos dišnjih društvenih skupština izašalju u društva pojedini članovi stare* šinstva, pa da se na taj način upozna i uđe u suštinu celokupnog života i rada kako društava samih tako i mesnih prilika, u kojima društva vrše svoj mnogo puta teški sokolski poziv.
Starešina župe obišao je društva u Crnoj Gori, Boki Kotorskoj i društvo Duvno u Bosni, a ovo poslednje je po svom tpoložaju i komu* nikaciji najudaljenije od sedišta župe, a brat župski statističar izvršio je pregled društava Čapljina, Metkovič, Opuzen i Konjic, u ovom po* slednjem prisustvovao je i skupštini.
Prema izveštajima naših dzaslanika o stanju pojedinih društava, konstatovalo se je da je najjače i jedino sredstvo za po* pravak stanja i buden j a života i svesti o potrebi So* kolstva u našem narodu česti pohodi župskih funkci* jo n ara u društva, kako bi ovi živom rečju a i primerom požrtvovnog rada i pregalaštvom za sokolske ideale mogli da ustanove greške u radu društava, a vatrenom rečju da zagreju i oduševe mnogu braču koja iz neznanja toliko greše i čine štetu Sokolstvu, da bi u dosta slučajeva bilo bolje da uopšte nemarno takvih sokolskih radnika.
U mnogo slučajeva starešine društava nisu onaj stožer ili centar, koji drži kontinuitet nad celokupnim radom u društvu, več se veruje da su starešine samo zato da stupanjem na čelo društva, popune jedno ugledno mesto, koje je bez dužnosti. O kakvom radu ili nastojanju starešina da se krenu ukočeni točkovi sokolskih društava nap red nema u mnogo slučajeva ni osečanja. Starešine društava moraju biti po duhu sokolske ili ma koje organizacije, živa radilačka sila za pokretanje svih onih, koji ih okružuju, treba da se s največom pažnjom traže i biraju, jer iskustvo nas uči da, ako su starešine slabo radeni ljudi, prelazi zaraza na okolinu i obratno, pa tvrdimo da su starešine za sve ne* . uspehe sokolske na j odgovorni j a lica.
Sokolstvo u Crnoj Gori novog je vremena i tek se pribire pa se nastoji podiči, ali u njoj ima Sokolstvo možda najviše izglcda na bujnoču života, samo ako sc ne pode sada u početku krivim putem. U Crnoj Gori živi deo najčistije naše rase, sa mnogo odlične sokolske tradicije i svesti o čojstvu i junaštvu, ali tarno je život društveni toliko rastrojen,
da osvaja nad svima pokrctima kafanska linija, koja je svakom strancu očita. Zbog toga sokolska organizacija u Crnoj Gori mora da ima osim dobrih radenih funkcijonara i ljudi dobrih	ideologa, koji	bi	rasne osobine
Crnogoraca vešto spleli u Sokolstvo i dali Sokolstvu	mnogo	rasnog
impulsa za životom, koji jc vičan bez golema mrijeti jada.
Mnogo treba premišljenosti pri sokolovanju u Crnoj Gori, jer pri« rodeni ponos Črnogorca mnogo smeta konstruktivjiom sokolskom radu, a to se vidi iz činjenice, da se mnogi istaknutiji sokolski funkcijonar aktivno bavi partijskom politikom, a to znači za Sokolstvo smrt, jer je naša nacija još daleko od toga da može da razlikuje ljude po vrednoći i radu, a ne ,po partijskom načelu.
U drugim društvima župe »Aleksa	Šantič« rad	se	kreče	prema
lokalnim prilikama i spoljašnjim uticajima, a i vreme gotovo uvek utiče na rad naših ljudi, što je iz temelja pogrešno, jer Sokolstvo nije zbog toga da prima život spolja več da ga u sebi preporada, razvija i dalje širi kroz narodne mase u dubinu i širinu da sav narod bude sokolski.
Ozbiljnu brigu treba da povede naše Sokolstvo o tom, kako i na koji način da se organizuju tečajevi za spremanje sokolskih funkcijonara, jer se zbog nedostatka ili nesrazmera u delovanju medu pojedinim funkcijonarima tako silno opažaju sukobi bez borbe pomenutih struja, da nam izgleda prema onoj narodnoj, što zidari preko dana saziđu to im vile obnoč poruše. Ako nečemo da sav rad u organizaciji pada na pojedince onda treba otpočeti i sa tečajevima funkcijonara.
Starešinstvo naše župe, opažajuči ove nedostatke, izradilo je knjige za jedinstveno vodenje čitave administracije, kako bi se zbog jedin* svenog vodenja organizacije lakše odgojili i osposobili funkcijonari i nadzornici, koje če starešinstvo češče izašiljati u pojedina društva radi forsiranja na jači i intenzivniji rad. Ovi funkcijonarisnadzornici imače dodeljena društva, čiji če rad u tančine poznavati, te tim načinom mislimo stvoriti jak i neprekidan kontakt sa centrom župske uprave, koja ne želi da leži na lovorikama.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SVETOZARA MILETIČA — NOVI SAD
Dovršena jc prošla godina, pa bi svakako trebalo dati bilanc rada župe Svctozara Miletiča. No na žalost i ako je taj bilanc povoljan, još uvek se kod nekih društvenih funkcijonara opaža veliki nehaj, pa nikako da uvide da je procvat župe ovi-san baš o njihovom radu. O tome je opctovano puta govora u župskim okružnicima, a bilo jc i govora na društvenim skupštinama, pa če možda to ipak doneti koristi. Prvo naše društvo u Novom Sadu, kao centru Vojvodine uzelo si za zadaou da oko sebe stvori centar Sokolstva u Vojvodini. I trebalo bi da tako bude, no inteligencija kao da voli više da se gubi u raznim zadjevicama, nego da svoje sile posveti pozitivnom sokolskom radu. Za ovu godinu kao da če biti centar naše župe So m bor, jer se onde sprema veliki župski slet, a i otvorenje Sokolskog Doma somborskog društva, koje je 13. januara priredilo u njemu svoju prvu svečanu akade* miju. U Berdanu osnovano je novo društvo, koje je odlučilo da razvije što jaču sokolsku akciju, pa je več početak vrlo dobar. Inače u celoj župi svuda su žive priprave za ovogodašnji rad, a najjači.aktivitet pokazuje
župski tehnički odbor, koji je čvrsto odlučio, da ovogodišnji slct župe bude na višini sokolske zadače.
IZ SOKOLSKE ŽUPE STROSSMAYER — OSIJEK
Rad osječke župe tek unutar godine dana počeo se jače razvijati. Pre toga mnogo je smetala ona neodredenost i večna napetost, kako če se razvijati proces separatizma. Danas je taj proces posvema do* vršen, pa je lagano pristupati radu i organizovanju, jer je i orijentacija laglja i jasnija. Zupsko matično društvo, osječko društvo radi sa mnogo volje i energije. Več sada obzirom na predstoječe priredbe ove godine, obavljena je razdioba rada u obe Sokolane. A sudeč po raznim priredbama društva u Dardi, Valpovu, Dalju, Djakovu, Vukovaru i Brodu na Savi, koje su bile priredene poslednih meseci, "vidi se da i ova društva lepo rade. Uz postojeea društva radi se i na osputku novih. Nedavno je opet privedeno u život društvo u Županji, koje je usled poznatog prepada prestalo raditi god. 1923. Dakako da obnova i opet nekima nije ugodna, ali kako se reče: »neprijatelja se ne bojimo, na njihov broj ne gledamo.« Osječko društvo, koje je najjača podpora župi, uzelo si za glavnu ovogodišnju zadaču gradnju Sokolskog Doma, a poznajuč agilnost brače ova ideja mogla bi se ostvariti. Društva su uz prisustvo župskih delegata obavila svoje skupštine, pa su večinom ostale stare uprave. U Po ž egi na mesto pokojnog brata Mravka izabran je starešinom brat Mirko Seljan, stari prokušani sokolski borac. U Brodu na Savi biran je starešinom br. Lazo Celap, koji če ujedno voditi i prosvetno odelenje. Dosadašnji agilni starešina br. dr. Kovačič povukao sc radi pre« opterečenosti zvanja, pa mu je skupština izrazila zapisničku hvalu na njegovom dugogodišnjem uspešnom radu. Ovo je društvo prošle godine poraslo za preko pedeset članova, što je za Brod mnogo, a inače rad mu je bio obilat i svestan. Župa je održala svoju ovogodišnju skupštinu u Vukovaru. Uz poznate tekuče poslove, raspravljalo se naročito o jakom ofenzivnem nacijonalističkom pokretu, koga su pokrenuli Nemci u Slavoniji, koji su se dapače tako ošilili da su započeli osnivanjem Turnvereina. O tome primljena je jedna rezolucija, koja če biti pobuda merodavnim faktorima, da ovaj pokret Nemaca drže na oku.	R.
IZ SPLITSKE SOKOLSKE ŽUPE
Naš ovogodišnji rad biti če u glavnom posvečen sletu sokolskog naraštaja. Priprave za taj slet več su u punom toku. Starešinstvo župe u tom je cilju i izdalo manifest, a na sva društva razaslalo okružnice. Sve predradnje za slet razdelene su u razne pododbore, sa pročelnicima iskusnijim članovima, dok če ostali dio članstva svakog pododbora sastojati iz samih naraštajaea i naraštajki, koji imadu da izrade sve detalje sletskih priredbi. Sam če slet trajati dva dana, a datum če se doskora odrediti. Po svim društvima bez razlike pokazujc se mnogo života. Agilno je društvo u Sin ju, gđe marljivo vežbaju sve katego* rije, a lepo posluje i društvena knjižnica, koja je lanjske godine izpos sudivala 300 knjiga. Društvo danas broji 268 članova i članica. U društvu je osnovana naročita naraštajska knjižnica, koja broji 327 poučno*za* bavnih svezaka. Za ovim eto nam Sokola u Milni, koji broji 107 čla» nova, a koje društvo pokazuje napredak u svakom pogledu. Soko u
Splitu održao je svoju 34. godišnju skupštinu. Iz svih izveštaja na skupštini videlo se, da je društvo intenzivno radilo na nacijonalnom polju, vodeči brigu o harmoničnom uzgoju duše i tela svojeg članstva. Divna je činjeniea, da društvo broji 100 vežbača, a imade 953 člana. Sve je to rukovodeno dobrim vodstvom brata starešine dra. Lavša, koji je i za ovu godinu biran starešinom. Treba da još spomenemo i so* kolsko društvo u Trogir u, koje radi predano i sokolski, tek teške financijalne prilike ne daju maha razvitku, kako bi to bilo poželjno. Društvo je več ovc godine imalo dve priredbe i akademij u sokolske dece i svetosavsku besedu, koje su ispale vrlo dobro u svakom pogledu. Dakako, da i druga društva rade, pa su kao ona u Nerezišču, Supetru, Postirama, Sučurcu i Podgori priredila razne priredbe, koje pokazuju veliku volju rada i stvaranja. Soko u Solinu u velike ja zaposlen akeijom oko gradnje Sokolskog Doma, pa izgleda da če i uspeti, što če biti za našu župu velika dobit.	J. S.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SUŠAK-RIJEKA
Iz Sokolskog društva Sušak. Godišnja skupština održana je u nedelju, dne 23. januara, u prisutnosti velikog broja brače i sestara. Delegat župe »Rijeka« bio je br. Milan Bačič. Nakon pozdravne besede starešine br. prof. Ivančiča bila jc pročitana poslanica bratskog Saveza, koju je prisutno članstvo vrlo pozorno saslušalo. Usledili su izveštaji pojedinih društvenih funkcijonara o radu društva u prošloj godini. Potom se prešlo na izbor nove društvene Uprave te je aklamacijom izabran novi Upravni Odbor sa starešinom br. Bogomirom Grkiničem, načelnikom br. Marijanom Borasom, načelnicom sestrom Izom Ciotti i predsednikom prosv. odbora br. prof. Ivanom Ivančičem. Društvo imade oko 600 članova. — Svet o savska beseda održana je dne 27. ja* nuara uz sudelovanje mesnog jugosl. pevačkog društva »Jeke sa Jadrana«, solospevačice gđice Pavice Kaftaničeve te violiniste mladog Lea Juričiča. Proslov je održao br. Nikola Vesin, direktor trgov, akademije. Uspeh je bio vrlo dobar. Cisti dobitak iznosio je oko 6 tisuča dinara, koji se podeli polovicom mesnoj »Dačkoj Menzi« a polovicom »Dečjem Sklos liištu«. — Veliki sokolski ples prireden je dne 5. februara s vrlo lepim moralnim i materijalnim uspehom. Za tu je priredbu bila dvorana ukusno ukrašena u narodnom stilu, pa je einila ugodan utisak na po* setioce. Mnogo je sestara i drugih dama došlo na ples u narodnim odelima, pa je šarenilo njihovo pomešano s odorama podavalo posebni kolorit celoj plesnoj dvorani. Poset je bio vanredan, raspolaženje izvršno pa je ovom priredbom društvo vrlo mnogo pridobilo.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ZADAR-ŠIBENIK
I ako je naša župa tek na putu organizovanja i posvemašnjeg administrativnog preustrojstva, to je rad u župi zadovoljavajuči. Svuda se vidi ono sokolsko kretanje, večno gibanje, težnja za boljim i savršc* nijim. I doista odraz svega toga pokazuju društva naše župe. Za danas da predočimo tek neka. Tu nam je prvo sokolsko društvo Bi ograd na M o r u. Osnovano je po bratu Pelicariou več god. 1907. koji je i od osnutka do danas starešinom ovog društva, koji je eto prošle godine poklonio društvu i Dom. Sada se u društvu razvija bujan život, a naročito
u vežbačem članstvu. Osnovao se i prcdnjački zbor, a svc živo radi za društvenu proslavu i razvičc barjaka. Brat Bratuš živo vodi prosvetni rad, dok brat tajnik Danek vodi pevački zbor, društveni orkestar i ta m s buraški zbor. Jednom reči sve radi, a uspeh rada vidjct če se na priredbi 9. marta. Članstvo: radnici, obrtnici i činovnici, rade bez razlike, a uzos rom im svima brat starešina. Društvo u Šibeniku radi postojano. Dokazala je to godišnja skupština, a naročito zaključak o gradnji Doma. Zemljište je več kupljeno, a izraduju se i načrti. Jodnako je i Soko u B e t i n i odlučio podiči svoj Dom. Društva od reda rade, a župa nastoji da to sve pridigne do prave sokolske višine. Tako je u poslednje vreme povedena reorganizacija bivšeg predratnog I. hrvatskog seoskog Sokola u M a n d a 1 i n i, a obnovljeno je i sokolsko društvo u Vodicama, koje je bilo osnovano još god. 1905. Društvo več sada broji 80 članova, a starešinom mu brat Miša Dukat. Tim obnovljenim društvima želimo da prionu uz ozbiljan rad, da budu ono, što su bila prod dvadeset i toliko godina.
IZ ŽUPE KRALJA PETRA SVAČIĆA — ZAGREB
Retko se javljamo, jer smo redovno vični da se javimo u uspesima i radu, koji su jači i znatniji za opčenitost. No iz toga ne sledi, da nije župa zabavljena onim sitnim organizatornim i administrativnim poslos vima, koji toliko apsorbiraju pojedince i društva, da je uz sve ovo, teško misliti i na vede akcije. Pa ipak u župi se danas održaje ženski prcdnjački tečaj, koji če doneti lepih rezultata, a o kojem ču progovoriti posebice. Lep je bio i prcdnjački tečaj zagrebačkog Sokola I. Najjači aktivitet zaslugom nekolicine brače 1 doista agilnog prednjačkog zbora razvija Sokolsko društvo I. u Zagrebu. Iako se ovo društvo imade boriti svojim internim poteškočama, to ove ne utiču na opšti rad. Imade volje i spremo, a ova če nadjačiti sve zapreke. U poslednje vreme društvo je imalo više priredaba,	od kojih	je bila	najbolja Strossmaycrova	proslava.
Predavanje brata dr.	Frohlicha	o Strossmaycru vrlo je uspelo, a	sve tačke
telovežbenog programa bile su izvedene precizno. Na žalost poslednjih dana snašla su župu dva teška udarca jedan za drugim. Redove župe ostavila su dva odlična brata i to dr. Stjepan Kučak, advokat i javni beležnik u Kutini. Pokojnik jo bio skromni radnik na sokolskoj njivi, osni« vačem bratskog društva u Kutini i njegovim velikim pobornikom. Za njim eto pokosila nam smrt brata Ivicu V e b 1 c a , veletrgovca u Zagrebu. 1 on je bio prekaljeni Soko, koji je materijalno mnogo žrtvovao za zagrebačko Sokolstvo, a naročito u vreme poslednjcg pokrajinskog sleta u Zagrebu. Nije bilo sokolske prigode, gdc brat Ivica nije obilno priskočio u pomoč. Još pred tjedan dana vežbao je u odjelu starije brače Sokola I., pun veselja i oduševljenja za sokolsku stvar, a danas evo več je u grobu. Sokolstvo je jednom	i drugom bratu	iskazalo doličnu poštu,	žaliv za
njima, kao za dobrom i iskrenom bračom. Neka im je trajna slava i spomen medu nama. — Bratsko Sokolsko društvo Zagreb II. održalo je svoju godišnju skupštinu. Rad ovog društva više je interne naravi, posvečen sistematskom radu. Dakako da bi bilo poželjno da to društvo ojača. U večini su	društva	održala	svoje godišnje skupštine, koje
su ukazale na mnoge manjkavosti. Ali zato pokazalo se i mnogo dobre volje da se ove manjkavosti poprave.	—ab.
Prednjački tečaj Sokolskog društva l. u Zagrebu. Prednjački zbor svakog društva mora se starati nc samo oko vodenja pojedinih katcgo* rija u društvu, nego i o torne kako če da popuni svoje redove mladim silatna. Stoga mora načelnik i ostali prednjači da motre, koji od vcžbača u članskoj kategoriji pokazuje naročitu marljivost u polasku satova i volju za učenjem. Takovc članove treba posebno okupiti, te ih pod* vrgnuti stalnoj metodičkoj obvezi.
U Sokolskom društvu I. postupalo se tako kroz god. 1926. te je osnovano posebno odelenjc pokusnih pripravnika, koji su vežbali pored članskoga takoder na prednjačkom času pod stalnim vodstvom.
Konačno je 9. novembra 1926. otvoren društveni prednjački tečaj u koji je ušlo 16 pokusnih pripravnika istoga društva. Tečaj je trajao do 30. decembra 1926. Predavalo se dnevno večerom po jedan do dva sata, a nedeljama dopodne. Več u početku tečaja zapaženo je živo inte* resovanje učesnika za sve predmete predavanja. Videlo se da su još u odelenju pokusnih pripravnika stekli strpljivost potrebnu za svlada* vanje tolike grade. Iz dana u dan	uvečavalo	se	njihovo znanje,	a brača
predavači poduzimali su od zgode	do zgode	kratka ispitivanja	da vide
kako učesnici shvataju. Rezultat tih ispitivanja bio je uvek dobar. Pred* meti tekli su kako sledi: 1. Vežbe na spravama (br. Borivoj Vuksan);
2. Sistem prostih vežbi, vežbe sa spravama i skupine (br. Bcrislav Vran);
3. Redovne vežbe (br. Berislav Vran); 4. Borilačke vežbe (br. Borivoj Vuksan); 5. Laka atletika (br. Borivoj Vuksan); 6. Igre (br. Dušan Bo* gunovič); 7. Anatomija, fiziologija i prva pomoč (br. B. Vuksan); 8. So* kolska misao, historija gimnastike i Sokolstva, te metodika (br. Dušan Bogunovič); 9. Organizacija Sokolstva i administracija (br. Ante Bro* zovič). Ukupno predavalo se 68 sati. Poprečni polazak sviju satova bio je 61 %, izostanak od sviju satova bio je 39 %. Disciplina učesnika tečaja bila je vrlo dobra, shvatanje predavanja lako, a interes za nauku odličan. 1 reba imati na umu da su ta brača morala pored tečaja polaziti redovne časove svoje kategorije, a nekoji su pomagali kod vodenja naraštajskih i dečjih odelenja. Velik je dakle bio napor i rad koji su izvršili.
Tečaj je završen 30. decembra	1926., a za	20.	februara bio je	odreden
prednjački ispit. Tehnički Odbor	župe izvešten	o danu ispita	sastavio
je ispitnu komisiju u koju su ušla brača: Emil Vukotič, Viktor Černe, Dušan Bogunovič, Ante Brozovič, Stevan Šuiea, Borivoj Vuksan i brat Veljko Rajič kao predsednik komisije.
Ispitu je pristupilo 12 brače: Dimitrije Baltič, Kazdmir Cividini, Milan Vukov, Ivan Rutar, Branko Jovanovič, Mihajlo Pražič, Marjan Čubelič, Vlado Beličevič, Lju Liščič, Bogomir Sctin, Stanislav Uzunov i Petar Venediktor. Šcstorica položila su ispit s odličnim uspehom, a šest sa povoljnim. — Prc podne trajale su pismene radnjc, započete usmenc i popodne završne. Kandidati su napeto očekivali konac ispita, a i njihovi znanci svračali su kroz dan da se izveste o toku ispita baš kao da so radi o doktoratu. Navcče u 20‘/s sati podeljene su im svedodžbe uz na* govor načelnika br. B. Miletiča, koji ih je pozdravio i čestitao na uspehu. Starešina br. dr. L. Car oslovio ih je opširnijim nagovorom o značenju prednjaka i koristi telovežbe. — Pored upravnog odbora i prednjačkog zbora društva prisustvovalo je torne činu starešinstvo i Tehnički Odbor
župe. Sestre iz tečaja koji se ovih dana održavao takodcr su došle da vide one, koji su takav tečaj več sretno završili.
Time je u Sokolu I. završen jedan perijod izdržljivog i korisnog rada. Stvoreni su novi poborniei sokolskog pokreta, koji če u Sokolstvu raditi ne samo voljom i oduševljenjem nego i znanjem. Nije dosta hteti, treba i umeti.	B.	V•
*
KRONIKA JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA
•
Na glavnoj godišnjoj skupštini sokolskog društva u Hrastniku za poslovnu godinu 1927. izabran je starešinom Lojze Hofbauer, načelnikom Pavel Bauerheim, načelnicom, Vera Iskra. — Sokolsko društvo u Zagorju ob Savi obdržavalo je svoju skupštinu 16. januara. Starešinom je izabran Poljšak Ferdo, načelnikom Kopriva Ivan. — Sokolsko društvo Vič isto je obdržavalo svoju skupštinu 16. januara. Starešinom je izabran brat Mesec, načelnikom Bruno Borštnik. — Istog daha održalo je skupštinu
i	društvo u Stražišču. Starešinom je izabran Jakob Bajželj, načelnikom Slavko Masterl. — Sokolsko društvo Vinica održalo je skupštinu 6. ja* nuara. Izabran je starešinom Rudolf Kavčič, načelnikom Milan Jereb, načelnicom Berta Lovšinova. — Sokolsko društvo u Metliki održalo je skupštinu 6. januara. Starešinom je izabran Dako Mahar, načelnikom \Veiss Franc, načelnicom Marija Ganglova. — Sokolsko društvo I. u Zagrebu priredilo je na obletnicu rođenja vladike Strossmayera svečanu sokolsku akademiju za sokolsku decu i naraštaj. O Strossmayeru je govorio unis versitetski profesor brat dr. Ilešič. Posle toga su deca i naraštaj izvela program. — Istog dana priredilo je i sokolsko društvo Križevci akade» miju. O Strossmayeru je'govorio načelnik brat Heruc.
*
Sokolski dan za god. 1926. III. izkaz. Daljni doprinosi za Sokolski dan za godinu 1926. jesu sledeči: Sokolska društva Imotski Din 325; Koprivnica Din 203.50; Mirna Din 48.50; Sisak Din 300; Draga Din 100; Prilep Din 50; Čepin Din 50; Teslič Din 700; Št. Vid nad Ljubljano Din 100; Trbovlje Din 64; Vočin Din 100; Sombor Din 312; Moravče Din 50; Pag Din 200; Kistanje Din 108.
IZ SLAVENSKOG SOKOLSTVA
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO •
Velika pažnja čehoslovačkog Sokolstva spram nas. Predsedništvo GOS na svojoj posljednjoj sednici zaključilo je, da če JSS posvetiti svoj sletski film, a u dokaz priznanja za veliko sudelovanje Jugoslovena na praškom sletu.
Jakost čehoslovačke sokolske štampe. ČOS izdala je statistički pr e* gled jačine naklade svojih listova. Iz ove statistike razabiremo, da glavni organ ČOS tjednik »Včstnik Sokolsky« imade 46.000 pretplatnika, »Cvi* čitel« mjesečnik 11.000; »Cvičitelka« mjesečnik 8.200; »Sokolske Bcsedy« mjesečnik za naraštaj 20.000; »Vzkršeni« mjesečnik za decu 30.000. »So»
kolsky Vestnik« je najrašireniji tjednik u čehoslovačkoj republici. U administraciji pomenutih listova zaposlena su šest činovnika i jedan sluga. — Dakle tako u brade Čehoslovaka, a kod nas? Zar mi ne bi mogli jednako? Razmišljajte brado!
Stanje čehoslovačkog Sokolstva. Československa Obec Sokolska iz* dala je statistiku Sokolstva za doba od god. 1920.—1925. uporedujud sa predratnim stanjem. Iz ove se statistike vidi da je čehoslovačko Sokolstvo u poredbi sa predratnim u poratnim vremenima ogromno poskočilo na« pred. Koncem decembra god. 1925. bilo je stanje: 53 župa; 2693 društava; 441 odsek; 243.326 članova; 91.803 članica; 37.125 naraštajca; 33.281 na» raštajka; 66.572 muške dece i 76.559 ženske dece1. Ukupno sviju pripad» nika 548.666 lica.
Najače župe čehoslovačkog Sokolstva. U čehoslovaokom Sokolstvu od sviju župa i radom i po broju svoga članstva ističu se župe: Vycho» dočeska, Podkrkonošska, Barakova, Pražska, Orlicka, Stredočeska i' Plzen« ska. Naročito Vychodočeska župa, koja broji 156 društava; 15.170 čla* nova; 3282 vežbača i vežbačica; 3291 naraštaja i 6677 dece. Podkrko* nošska župa imade 123 društava sa 2411 naraštaja; Barakova župa broji 14.351 člana; Pražska župa imade 2817 vežbača i vežbačica i 13.521 člana; Orlicka župa jaka je u naraštaju, jer ga imade 2789, dok Stredočeska župa imade 2772 vežbača i vežbačica, a 6017 dece.
Broj vežbaonica i vežbalista ČOS. Po statistici u čehoslovačkoj imade 580 sokolskih društava vlastite vežbaonice i 1198 letnih vežbališta. Dakle poprečno svako šesto društvo imade svoju vežbaonicu. Najviše je vežbaonica u župi pukovnika Švece 27, Tyršovoj 25, a Vychodoččska 22. Po jednu vlastitu vežbaonicu imade župa Nitranska, Podkarpatska
i	Rakouska. Bez vlastitih vežbaonica su župe V^chodoslavenska i Zas hranična.
Ruski jezik u Sokotstvu. »Sokolski Vestnik« organ ČOS donosi članak brata K. Bine »Učimo ruski«. Pisac u tome članku pledira za time, da bi ruski jezik postao saobračajnim jezikom čitavog Sokolstva, Zato traži da bi brača ruski Sokoli, koji su kod nas i u Čehoslovačkoj bili učiteljima ruskog jezika.
LUŽIČKO - SRPSKO SOKOLSTVO
Lužičkossrpsko Sokolstvo održalo je meseca januara svoju glavnu godišnju skupštinu u Budyšinu. Delegati sokolskih društava prisustvovali su u punom broju. Sedniei je predsedavao brat Michal Nawka, koji je pozdravio delegata i goste, medu kojima se nalazio nestor lužičkih literata prof. dr. Arnošt Muka i osnivač lužičkog Sokolstva redaktor Marko Smoler, Nato je skupština odpevala sokolsku pesmu »Hoj horje, serbski Sokole«, nato je opet progovorio savezni starosta, da dade pregled rada u minuloj godini. Zatim je dao izveštaj savezni načelnik brat dr. Herman Šleca. Savez je izdao »Sokolski Spewnik«. Jednako su i drugi funkcijonari podneli svoje izveštaje, pa se lepo razabralo, da se u lužičkossrpskom Sokolstvu počeo razvijati svestrani rad. Prešlo se na izbore, pa je stas rostom opet izabran brat Nawka, no on je radi visoke starosti taj izbor odklonio, pa je starostom izabran brat Jakub Šajba, njegovim zamenikom brat M. Pjctaš.
IZ RUSKOG SOKOLSTVA
Ruski Sokolski Savez u emigraciji, koji imade svoje sjelo u Pragu, poeeo je izdavati svoj list »Ruska sokolska misao«. Novo osnovana »Sokolska Matica« nastavlja sa izdavanjima, pa je izdala i drugu knjigu »Slovan«, koja sadržaje terminološki rečnik.
RAZNO ++**+*&+■********+*•
IZ INOSTRANIH TELOVEŽBENIH ORGANIZACIJA
iSlet nemačkih turnera. Godine 1928. spremaju se nemački turnori da prirode veliki svoj slet. To bi bio po redu 14. njihovi slet. Svakako je zanimivo promotriti, kako se nemaeko turnerstvo naglo širilo. To se najbolje razabire iz statistike njihovih sletova. 1. slet obdržavali su u Roburgu god. 1860. sa 1000 turnera; 2. god. 1861. u Berlinu sa 3000 tur« nera; 3. god. 1863. u Leipzigu sa 2000; 4. god. 1872. u Bonnu sa 5000; 5. god. 1880. u Frankfurtu sa 10.000; 6. god. 1885. u Drezdenu sa 18.000; 7. god. 1889. u MUnchenu sa 20.000; 8. god. 1894. u Breslau sa 20.000; 9. god. 1898. u Hamburgu sa 27.000; 10. god. 1903. u Norinhorgu sa 35.000; 11. god. 1908. u Frankfurtu sa 55.000; 12. god. 1913. u Leipzigu sa 65.000 i 13. god. 1923. u Munchenu kome je prisustvovalo do 300.000 osoba.
Ju go slovenska sokolska kapa u Belgiji. G. Goillier, ugledan trgovac u Gandu (Belgija), veliki pobornik telesnog vaspitanja, od sleta u Ljubs Ijani, kome je osobno prisustvovao, podržaje velike prijateljske veze sa ljubljanskim sokolskim krugovima. Neki je dan pisao jednom od pri* jatelja u Ljubljani, kako je bio oduševljen gledajue jugoslovenske sokolske natecatelje u Lyonu. A onda doslovno svršava: »Šaljem Vam posebno izdanje lista »Turner«, koji izlazi u Anversu, izdanog o VIГ. pokrajin* skom sletu u De Jevru. Na slikama čete prepoznati jugoslovensku kapicu, koja se i nama ukazala praktičnom i otmenom te smo je definitivno usvojili. Na sletu su sudelovali Francuzi, Holanderi i Fmglezi.«
Belgijski gimnaste izvode sokolske vežbe. Federation Royale Bclgc de Gymnastique zamolila je ČOS da smije na gimnastičkim svečano« stima u Ostendeu izvoditi sokolske proste vežbe za Sokolicc sa VIII. sve* sokolskog sleta. ČOS je to radosno dozvolila.