KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVE NAGA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 65 (2)
PATENTNI SPIS BR. 4412
Giovanni de Meo, pomorski arhitekt, Genova, Italija.
Usavršavanja u načinu pogona lačta.
Prijava od 27. jula 1925.
Ovaj pronalazak odnosi se na jedan nov sistem pogona za lade pomoču propelera, novoga tipa, nameštenih na naročilom mestu, radi izbegavanja ireperenja trgovačkih lada i poštanskih brodova, a specijalno o-nih, koji su snabdeveni, turbinskim postro-jenjima ili poslrojenjima sa unutarnjim sa-gorevanjem, i radi izbegavanja večine slučaj eva kvarenja vratila tih brodova.
Poznalo je, da je u brodarstvu upotreba turbinskih postrojenja donela velike koristi, naročilo u iskoriščavanju snage i upravljanju broda, ali predočavanja, po kojima bi vibracije, neugodne putnicima i štetne sa-mom brodu, imale da budu otklonjene, ni-su se ostvarile. To proizlazi iz fakta da ni-je motor j edini taj, koji izaziva vibracije, več i propeleri, čija krila u vodi dejstvu-ju na različit i naizmenični način u toku njihova kretanja, vršeči na taj način ispre-kidano dejstvo, koje ma da imajuči minimalni! jačinu, deluje poglavito na ležišta vratila; a pošto su rečeni propeleri name-šteni na pozadini brodova, i pošto su jako udaljeni od centra, ovo se dejstvo vrši na kraju polužnih krakova, i izazivaju na taj način, sa njihovom naizmeničnom kon-stantom, široke vibracije u elastičnem telu broda.
Moderni brodovi sa velikom brzinom gradenj su sa vrlo vitkim oblikom tela, tako bi naišli u vodi na što manji otpor, ali ka-da je more uzburkano, propeleri time što se nalaze na kraju broda pri polresima lade, izazivaju ubrzanja i vrlo ozbiljne neregularnosti u rotacionom kretanju vratila mašina, što napred navedene vibracije znatno poveča.
Važi od 1. marta 1926.
Ovi su potresi vrlo neugodni putnicima a naročilo onima, koji se nalaze na zadnjem kraju broda ali oni izazivaju. često i kvar u strukturi lade, na vratilama, bilo pogonim bilo same mašine, a naročilo na vratilama propelerskim koja su u slučaju vrlo vitkih linija kod brzih lada vrlo dugačka, i ova vratila podležu naizmenično raznim deni-velacijama što daje povoda za vrlo ozbilj-na kvarenja.
Ove su nepogode naročilo jake kod brodova sa turbinskim poslrojenjima ili motori-ma tipa Diesel sa poslrojenjima za umanji-vanje broja obrta, i veče su nego li kod brodova sa alternativnim parnim mašinama pošto ove nepogode proizlaze iz fakta, da se sa prvo navedenim poslrojenjima upo-trebljavaju propeleri manje veličine a sa velikom obrtnom brzinom.
Ovaj pronalazak ima za cilj da odstrani ove neugodnosti, upotrebljavajuči pored svega toga način pogona sa propelerom i udešen tako da poveča iskoriščavanje snage u svrhu ukupnog pogona broda.
Slika 1 pokazuje šematičan pogled sa Strane, jednog poštanskog broda, snabde-ven mehanizmom za pogon koji je predmet ovog pronalaska.
Slika 2 predstavlja horizontalni presek lade nacrtane u slici 1 isto tako šematički prikazana, na k oj oj se vide dispozicije ove sprave za pogon i njeno mesto postavljanja na telo broda.
Slika 3 je vertikalan izgled istog broda pokazujuči izmene, koje su izvršene u potopljenem delu tela broda koje omoguča-vaju primenu ove sprave za pogon.
Din. 20.
Slike 4 i 5 su preseči po linijama X—X i Y—Y slike 2.
Slika 6 pokazuje u večoj srazmeri spolj-ni horizontalni izgled propelera.
Slika 7 je poprečni izgled u večoj srazmeri jednog propelera, u aksialnoj projekciji.
Slika 8 je izgled sa strane, i delimičan presek, propelera izraden po pronalasku.
Slike 9, 10, 11 i 12 su konstruktivne po-jedinosti kotura koji noše propelerska krila.
Na levoj i desnoj strani, ispod potopne linije pri opterečenju, i simetrično prema sredini tela broda, izrade se udubljenja (A) čiji oblik i veličina omogučava da se ta-mo postavi odgovarajuči propeler, kao što če se to videti docnije.
Propeler je namešten na taj način, prema linijama tela broda, da voda ulazi u udubljenja— posredstvom aspiracije propelera, tako da strujanje ka zadnjem delu tela broda, koje je pod vodom, ne izaziva nikakav višak otpora tela broda, pri kretanju po-godnog propelera.
Oblici dispozicije ovih udubljenja su iz-radene na naročiti način, za svaki tip tela broda, i u srazmeri sa normalnom brzinom plovidbe broda; za tu svrho upotrebljavaju se poznati podatci o telima broda u po-kretu, ili još bolje oni se utvrde opitima u nekoj slanici (slanica za praktično ispi-tivanje tela brodova) na podelima brodova.
U svakom udubljenju namešten je pogoni propeler ma kakvog tipa na jedno vra-tilo koji nosi propeler B. Propeler se sa-stoji iz tri ili više propelerskih krila; njegova se osovina stavlja u jednu paralelnu ili prema vertikalnoj uzdužnoj ravni lade, nagnutu ravan i u takvu dubinu, da vrhovi propelerskih krila ne prelaze plovidbenu liniju ni pri najjačim potresima lade za vreme bure, ni pri naizmeničnom klačenju broda na jednu ili drugu stranu u smislu širine, pri uzburkanom moru.
Vratilo propelera (B) ulazi u telo broda kroz zaptivač, koji se nalazi u nekoj vrsti cevi (C) koja nosi kraj propelerskog vrati-la, koje je u mašinskom odelenju spojeno sa ležištem sa loptama (S) i sa zupčastim mehanizmom za smanjivanje obrtne brzine (D), koji mehanizem prenosi na vratila po-kret turbina (F).
Vratilo koje nosi propeler ima na svome kraju jedan podupirač (H). Na vratilu na dužini izmedu cevi (C) i podupirača (H) nalaze se učvrščene pomoču žljebova krila propelera i razni koturi (L) za držanje propelerskih krila (I) postavljeni su na vratilu pomoču klinaca (G) tako da je celina propelerskih krila rasporedena na obimu jednog kruga.
Propelerska krila su postavljena na ista
odstojanja jedno od drugog i učvrščeni su pomoču zavrtanja (M) i pomočnih sredsta-va (N) pogodnog tipa. Krila propelera, tri ili više, su na taj način postavljena geometrijski na jednu helikoidalnu površinu, koja je neprekidna i obuhvata ceo jedan obrt.
Pogon helikoidalnog propelera prenosi se naravno pomoču vratila (B) i ležišta sa loptama (S) sl. 2.
U slučaju da pokretne sile, koje dejsivuju na propelersko vratilo nisu suviše velike, krila (I) rnogu biti napravljena od istog komada sa koturima (L) koji ih drže i u slučaju večih pokretnih snaga mogu se u-potrebiti razna uredenja i za pokreina propelerska krila ili za druge sisteme kao što je naznačen u slikama 9, 10, 11 i 12 ili ma koga drugog danas poznatog sistema, ta-da bi se moglo, prema potrebi dati propelerskim krilima razne nagibe prema oso-vini propelerskog vratila (B) u nameri da se izmeni ugao helise. U svakom slučaju najbolji ugao helise, i. j. nagib u-zastopnih propelerskih krila, za izvesan tip tela broda i za izvesnu brzinu, u nameri da se dobije najbolje iskoriščavanje pogone snage treba utvrditi za svaki slučaj ili računom ili opitima u opiinoj slanici modeli-ma lade.
Položaj propelera, koji mogu isto biti ma koga tipa u centralnim delovima s leve i desne strane broda, t. j. u najjačem delu i tako da nemogu iziči iz vode ni pri najjačem klačenju lade u poprečnom smislu ni pri klačenju broda u uzdužnom i isio-vremenom poprečnom smislu kod ovog sistema sačinjava najbolji razlog, koji opravda otpadanje jakih potresa, izazvanih dejstvom propelera, koji su postavljeni na do danas u-običajen način.
Ako se ovom faktu još doda, da se u-zasiopna krila propelera nalaze u raznim transverzalnim ravnima, i od prilike u he-iikoidalnom strujanju vode potisnute na zadnjem delu broda, usled kretanja prethode-čih krila propelera, proizlazi da se sa o-vim načinom pogona izbegavaju prekidi dejstva propelerskih krila na vodu, i kao što je napred rečeno, pošto su ovi prekidi naj-glavniji uzrok potresa u brodovima, izo-stavljanjem ovoga uzroka, pomenuli potresi če da nestanu.
Prirodno je da je izlišno reči, da če se morati, pri primeni ovog načina pogona na lade, koji sačinjava ovaj pronalazak, izvršiti izvesne promene u telu broda ispod plo-vidbene linije, isto kao i raspored pogonih postrojenja broda. Ušteda, koja če biti po-stignuta primenom ovoga sistema, bez obzira na bolje iskoriščavanje snage, i nesta-janjem treperenja lada, biče tako velika, da bi bilo probitačno usvojiti ga u večini
slučajeva, čak i kod lada k oj e su več sa-gradene i koje su sada več u službi.
Na svaki način, primena helikoidalnog propelera, na lade koje se sada grade ni-je nikako teška. Primena ovoga sistema propelera je naročilo podesna kod brodo-va ratne mornarice, kod kojih sem gore navedenih preimučstava, propeler! bi, izra-deni ovako bili bolje zaštičeni od napada podvodnih lada.
Prirodno je da se mogu izvršiti izvesne promene u sistemu propelera, koji je gore opisan i nacrtan, a da se ne mora udalja-vati od principa ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Način pogona lada, kojim se izbega-vaju potresi broda, naznačen time, što su propeleri smešteni duž tela broda od prilike u njegovoj sredini, ispod plovidbene linije u specijalna uzdužna udubljenja i u iakvoj dubini da ne mogu, ni pri najja-čem klačenju broda u poprečnom smislu izači iz vode, pošto navedena udubljenja imaju takav oblik i veličinu, da nipošto ne ometaju krstanje propelera i slobodan pro-laz vode od kljuna ka kraju broda i ne povečavaju otpor broda.
2.	Način pogona lada po zahtevu 1, nazna-
čen time, što je svaki propeler sestavljen od podesnog broja kotura koji drže pokretno, ili nepokretno, krila helikoidalnog propelera i koji su raspodeljeni jedan za drugim na longitudinalnem propelerskem vratilu na uz-dužnom i obimnom odstojanju tako, da površine krila ostaju na jednoj neprekidnoj helikoidalnoj površini koja obrazuje čitav krug i ista krila sačinjavaju aksialnoj projekciji potpun krug, i ona su učvrščena na jednome pogonome vratilu, koje je držano na svom kraju, okrenutom zadnjem delu broda pomoču jednog podupirača učvršče-nog na telu broda, a sa druge strane ula-zi u brod kroz jednu cev koja ima zapti-vač i ide ka jednom ležištu sa loptama i najzad na kraju toga vratila nalazi se prenosni klin, koji sačinjava deo mehanizma za smanjivanje obrtne brzine u podesnom odnosu i koji je pokrenut motorom.
3.	Način pogona lada po zahtevima 1 i 2 naznačen time, što propelerska krila, ako su nepokretna imaju podesan ugao prema uzdužnom položaju, koji ona zauzimaju i u srazmeri sa največim iskoriščavanjem snage, ili što se mogu okrenuti, prema osovi-ni krila, koja je uspravna prema osovini kotura, koji drže ta krila, tako da se ta krila mogu okrenuti pod najpovoljnijim uglom kao što je napred rečeno.

■	.	■	il'j^ku73rj
o;
- fn 'Akrili,‘l	, i;i; mf-U^ivc-pi
• ' .
'
.
. r
■
■
■
■ r' '	: 1-" L / -	' ' !; ,
-
' .
■
■
fbO- -lom lim.vok q $j ijo>| j n-onbo
'
■
'
■
1
■
.
■
■
■



■■i o'	, vi ;;j., >
■
■
>1
'	'	'	i
■
.







ITI
I U __
y7Z/////////,'//7,
n-p /č