Poštarina plaćena ц gotovu
SOKOLSK
.4#
л	г«	Cllll** I	1	••	/r	Izlazi 1., 11., i 21. svakog meseca * Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava
l'rgan aaveza sokola Kraijevme jugosiavije u Ljubljani, Narodni dom Telefon 2543 « Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
Ljubljana, 1. aprila 1930.
Broj 6.
God. I.
Dr. Lav Mazzura.
Zagreb, 28. marta.
Jutros oko 8 sati, u svom stanu u Jur jevskoj ulici br. 27 b, umro je br. dr. Lav Mazzura, advokat i starešina Sokolske župe Zagreb i član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Teška bol pritisla je našu dušu smrču čoveka, koji je odlično sluzio svojoj domovini, brata, koji je mo od najranije svoje mladosti istaknuti nobomik i gorljivi pristaša sokolske ideje.
osvedočeni Jugosloven učinio je veli* ke usluge i dobra mnogim političkim optuženicima. Pokojni Mazzura bio je cenjen kao odličan pravnik. Po slo* mu organizovao je od sokolskih četa narodnu stražu i bio je na čelu javne bezbednosti u Zagrebu.
Pok. dr. Mazzura naroeito se je istakao u sokolskom radu, kome se posvetio več od rane svoje mladosti. Bio je tada i marljiv vežbač. U Sokol* stvu pk. dr. »Muzzura zauzimao je najviše karike i spada u red najugled*
Dr. Lav Mazzura,
član uprave Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Zagreb.
Brat dr. Lav Mazzura ostavlja nas upravo u času, kada je naša organiza* cija u punom zamahu prikupljanja svih pozitivnih snaga svoga naroda, u doba, kada je naš Soko kraljevine Ju* goslavije raširio svoja krila, da pod njima bratskom ljubavlju obavije svi* ju, da ojača telesnu, duševnu i nacio* nalnu snagu naroda, da privede svu braču slozi i jednom bratskom, sokol* skom gnezdu, iz kojeg če se leči ptiči Sokoliči, verni sinovi Jugoslavije, 'bud* ni čuvari narodnog i državnog jedrn* stva.
Tim lepim sokolskim idealima služio je od rane svoje mladosti verno i pokojni brat dr. Lav Mazzura. U novoj zajednici Sokola kraljevine Ju* goslavije nalazio se je medu onima koji su torne radu i tim zadacima imali da daju smernice i inicijativu. kao član uprave Saveza i kao stare* šina jedne medu ponajvečih župa, po* kojni brat dr. Lav Mazzura imao je veliku i odgovornu zadaču. On je po* čeo predano da služi tim zadacima u našem pomlađenom Sokolstvu, uno* seči u taj rad veliku sokolsku ljubav I bratstvo, ali na tom putu požrtvov* nog rada neumitna ruka sudbine pre* rano j'e prekinula nit njegovog plod* nog života.
Smrču brata dra. Lava Mazzure naše Sokolstvo gubi jednoga od svo* jih starih, vernih i odličnih pobornika, čiji če nam rad ostati kao svetao pri* mer u najlepšoj uspomeni.
Dragom bratu Lavu, neka je večni pokoj!
Pokojni dr. Lav Mazzura rodio se u Zagrebu 1. januara 1876., kao sin dra. Sime Mazzure poznatog hrvat* skog političara i publiciste, istaknutog narodnog borca za Strossmayerovog vremena. Mazzure su stara dalmatin* ska porodica, čiji odvetci još i danas žive u Tijesnome kraj Šibenika. Skole pohadao je pk. dr. Mazzura u Zagre* bu. gde je studirao i pravo, a koje je r.astavio i završio u Pragu. Posvetio se je advokaturi. IVeč za rana pri* onuo je književnom i političkom ra* du. Saradivao je u mnogim političkim i stručnim listovima: »Hrvatskoj Mi* sli«, »Pokretu« — koje je i sam osno* vao — »Obzoru«, »Rečkorn Novom Li* stu«, »HrvatsKom Sokolu« i dr. God, 1896. učestvuje u osnivanju ujedinje* ne srpsko*hrvatske omladine, (Od g. 1910. do 1913. bio je poslanik koalicije u ugarsko*hrvatskom saboru u Bu* dimpešti, a od g. 1910. do 1921. član zagrebačkog gradskog zastopstva. Za vreme rata bio je vojni sudija i kao
ešina	D
_!
nijih sokolskih radenika. U nizu raz* nih sokolskih funkcija bio je tajnik i starešina bivšeg Hrvatskog Sokolskog Saveza i starešina bivše Sokolske žu* pe Fonove, god. 1919. po ujedinjenju Sokolstva. Kada se je kasnije Sokol* stvo opet razdvojilo, pk. dr. Mazzura se je puvukao i nije učestovao u so* kolskom radu sve do osnivanja So* kola kraljevine Jugoslavije, kada je bio imenovan članom uprave Saveza i starešinom zagrebačke župe.
Za svoj nacionalni rad bio je od* likovan ordenom Sv. Save III. stepena i Belog Orla V. stepena. U vojsci obnašao je čast kapetana u rezervi.
Povodom smrti brata dra. Lava Mazzure, uputio je Savez Sokola kra* Ijevine Jugoslavije porodici j zagre* bačkoj sokolskog župi sledeče brzo* javno saučešče:
Porodica dr. Lava IVLzzure, Zagreb.
Radi preteškog gubitka, koji je zadeslo cenjenu porodicu a i čitavo naše Sokolstvo noočekivanom smrču odličnog brata Lava iskreno i bratski aaučestvujemo u dubokoj boli. Njego* vem imenu i njegovom s pomenu več* na slava!
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije: Gangl.
Sokolska župa, Zagreb.
Iskreno i bratski eaučestvujemo u boli radi teškog gubitka, koji nas za* desio smrču brata župskog starešine
Mazzure.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije ' Gangl.
Sokolski fond dra. Lava Mazzure.
Zagreb, 28. marta.
U petak 28. marta održala jc So* kolska župa Zagreb žalobnu sednicu, na kojoj je zamenik starešine brat Franjo SchvvarzNvald lepim osečajnim rečima komemorirao uspomenu bla* gopokojnpg starešine brata Dra. Lava Mazzure. Tom prilikom zaključene su i sve posmrtne počasti, koje če se iskazati pokojniku. Na predlog brata kapetana Mladena Orlušiča donesen je zaključak, kojim župa osniva »Fond dra. Lava Mazzure za gradnju Sokol* skog doma u Zagrebu. Župa jc iz svo* jih skromnih sredstava votirala u taj fond 1000 Din, a članovi župe su od* mah uplatili daljnih Din 1500. Prinosi se šalju Gradskoj štedionici ili Srp* skoj banci d. d. u Zagrebu uz točnu naznaku svrhe.
Iza župske sednice održana je i žalobna sodnica uprave Sokolskog društva Zagreb I., na kojoj je stare* šina brat Viktor Heumer toplim re* čima setio se počivšeg župskog stare* šine. Ujedrio donesen je zaključak da društvo što dostojnije učestvuje spro* vodu.
Svečani poslednji ispračaj brata dra. Lava Mazzure.
Učestvovanje civilnih i vojnih vla* sti, Sokolstva i brojnog gradanstva.
Zagreb, 30. marta.
Uz učestvovanje predstavnika vlasti, delegata Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije, starešinstva zagre* bačke župe, društva Zagreb I. sa za* stavom i društva Zagreb II. u velikom broju, predstavnika ruskog Sokola u Zagrebu, delegata od 29 društava za* grebačke župe, predstavnika mnogih društava i korporacija, rodbine, pri* jatelja i znanaca, ispračen je na svom poslednjem putu brat dr. Lav Maz* zura.
Več davno pre odredenog sata sakupilo se pred mrtvačnicom na Mi* rogoju veliko mnoštvo uglednog gra* danstva.
Uz pokojnikov odar u mrtvašnici u odelu I. klase, držali su počasnu stražu Sokoli zagrebačke župe. Na* okolo bili su postavljeni mnogobrojni krasni venci od samog svežeg cveča. Medu ovima isticali su se u prvom redu rodbine, prijatelja i znanaca. Pored ovih naročito se je isticao ve* liki krasan venac Saveza SKJ sa nat* pisom na traki: Bratu Lavu — Savez Sokola kraljevine Jugoslavije. Nada* lje isticali su se krasni venci opštine grada Zagreba, (Panevropske unije, žhgrebačke sokolske župe, te društva Sv. Ivan Zelin i Oroslavije i još mno* go krasnih venaca i velikih buketa.
Nakon blagoslova mrtvog tela krenula je žalobna povorka prema obiteljskoj grobnici u arkadama. Iza križa stupala jc vojna glazba i odred pitomaca podoficirske škole
Savez Sokola kraljevine Jugoslavi* je zastupali su III. zam. starešine br. Lacko Križ, tajnik Saveza br. Ante Brozovič i član savezne uprave br. dr. Hugo Werk. Sledilo je zatim stare* šinstvo zagrebačke župe, predstavnici iz 29 društava župe, brojno članstvo društva Zagreb I. sa zastavom i Za* greb II. Bio je lep broj brače i sestara u odorama, dok ostali u građanskom odclu sa značkom. Na čelu povorke nosila su tri Sokola krasan savezni veriac. Sledili su zatim predstavnici vojnih i civilnih vlasti, društava i kor* poracija, pokojnikovi prijatelji i znanci j ibrojno odlično gradanstvo. Jedan Soko na malom jastučiču nosio je pokojnikova odličja.
Iza lesa stupala je u dubokoj crni* ni pokojnikova rodbina i to u prvom redu udova vgda. Vjera Mazzura, za* tim sinovi Šime i Krsto, a iza njih ostala brojna rodbina. Les su pratili vojnici i Sokoli.
Pred otvorenim grobom poredali su se vojnici i Sokoli čekajuči u sta* vu mirno dok. se završi ponovni bla* goslov mrtvog tela. Prigušeni jjecaj irelike boli pokojnikovih najbližih trgao je poslednje zvukove tužne glazbene melodije.
Nemi pogled brače pratio je po* kojnikov poslednji hod na večni po* činak i poslednji poklič: Slava bratu dru. Lavu Mazzuri! — zaustavi se na ledenoj ploči več prekritog groba.
Našim pretplatnicS.ma, čita-teljima i oglasivačima.
Da bi »Sokolski Glasnik« što bolje poslužio svojoj svrsi i da bi naše član* stvo, pretplatnici i svi prijatelji našeg lista bili što bolje upučeni o radu na* čeg Sokola i o svim aktualnostima u Sokolstvu uopšte, prema odluci Saveza SKJ, iiz 1 a z i t če »Sokolski Glas* nik«odsadaredovitotri puta mesečno i to: 1., 11. i 21. svakog meseca.
Udovoljavajuči ovim ukazanoj po trebi radi lepog širenja Sokolske misli, uvereni smo, da če svi Sokoli — po svojoj sokolskoj dužnosti — kao i svi pretplatnici, ’čitatelji, ogliasivači i pri* jatelji našeg lista uznajstojati da od fnda još izdašnije pomognu »Sokolski Glasnik« njegovim širenjem, prtetpla* tom i oglasima, kap i svojom aktivnom saradnjom.
Cena listu u pretplati i pojedinom broju ostaje nepromenjena.
UREDNIŠTVO I UPRAVA.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije primljen u Savez „Slovensko Sokolstvo".
Prag, 24. marta (radio-telegram):
Na jizčerašnjoj sednici Saveza Slovenskog Sokolstva, koja je cdriana u Tatranskoj Poljanci, gde se nalazi na lečenju prefsednik ČOS i SSS br. dr. Scheiner, donošena je rezolucija, kojom se Savez Sokola kraljevine Jugoslavije prima kao član Saveza Slovenskog Sokolstva, jer se na osnovu svoga Statuta brine za telesno i moralno vaspitanje svoga naroda u duhu Tyrševog sistema.
Pored ostaloga donesen je na sednici oficijelni zaključak, da če članovi Saveza Slovenskog Sokolstva uzeti največeg učešča na I. svesokolskom sletu u Beogradu.
Sa sednice otposlan je Savezu SKJ sledeči pozdravni telegram:
Prag, 24. marta.
SAVEZU SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
BEOGRAD.
Pozdravljamo vas kao novog člana Slovenskog Sokolstva. Na zdar! Czolem! Bod zdorov! Zdravo! — Dr. Scheiner, Adam Zamoyski, Dimitrij Vergun, František Mašek, Vincenc Štčpšnek.
Inž. Milenko Gavrilovič:	;
Selo i Sokolstvo4’.
Poslednjim velikim promenama, koje su se desile u Sokolstvu, ono ula* zi u novu eru svoga života. Posle jedne burne i revolucionarne predratne pe* riode, kada je Sokolstvo nosilo u sebi ideju slobode, došla je prva poratna perioda trzavica i sukoba koja sc je sada završila. Po svršenom političkom jedinstvu došlo je do cepanja u sokol* skim redovima i do stvaranja plemen* skih organizacija koje nisu htele ili nisu. mogle zajednički da rade. To je bio samo jedan deo, jedan mali oblik našeg unutrašnjeg nezdravog života, koji više ne postoji. Sa ukidanjem par* tizanstva došlo je do tešnjeg dodira medu našim plemcnimaf, a time i do uklanjajnja partikularističkih tenden* cija i pored ostalog i do stvaranja je* dinstvenog jugoslovenskog Sokolstva u kome su utonule sve zasebne ranije organizacije.
Šta je dužnost tog novog Sokola koji sada započinje svoj novi život? Po shvatanjima mnogih starih Sokola, samo u fizičkom podizanju naroda, jer ic pitanje slobode i nacionalne svesti definitivno rešeno. Međutim, to je sa* mo jednostrano shvatanje. To je samo jedna od dužnosti koju ono ima da iz* vrši. LT zdravom telu počiva i zdravi duh. rekli su ljudi davno pre nas. To znači da se i u pitanju duše i njenom vaspitanju mora posvetiti potrebna pažnja, jer bez kulturnog podizanja i zdravog morala nema ni zdravog živo* ta. To je polje na kome Sokolstvo kao organizacija može mnogo da učini. So* kolstvo, kroz jačanje tela i duha. treba da podiže ibnapreduje naš narod. Odr* žavanje tečajeva za nepismene borba protiv alkohola, borba za higijenu, ko* ja je u našim masama nepoznata, or* ganizovanje narodnih univerziteta, ko* ji, ako su postavljeni na zdravu osno* vu, mogu postati uspešno sredstvo za unapredenje širokih masa. — sve su to poslovi prosvetno socijalnog karale* tera na kojem Sokolstvo mora da sa* raduje.
Postoji još jedno polje rada na kome Sokolstvo može uspešno da de* luje i da bude od velike koristi, još jedna dužnost koju Sokolstvo ima da ispuni. To je ekonomsko podizanje. Ni zdravo telo, ni zdrav duh bez ekonom* skog prosperiteta ne mogu dovesti jed* no biče, pa ni čitav narod, do konač* nog cilja, t. j. do socijalno*ekonomske pravde i time do opšteg mira i zado* voljstva. Ako se sada posmatra struk* ture našeg života, vidi se da selo pret* stavlja večinu, te je prema tome i naj* veči i najvažniji problem današnjice. I zato, ako Sokolstvo, ovo novo što sada počinje, ima da saraduje na eko*
* Radi važnosti i aktuelnosti ovog
problema, prenosimo gornji članak u celini, kojeg je donela beogradska »Narodna Odbrana« u broju 12. od 23. o. m.
nomskom podizanju našeg naroda mora u prvom redu raditi na podiza* nju sela, kao osnove celoga života.
Selu je posvečena mala pažnja i ako se u njemu nalazi izvor snage cele naše zajcdnice. Naše selo u glav* nom ima zdravu osnovu. Mnogi naši k raj c vi več go dinama ima ju samo slo* bodnog seljaka, malog saopstvenika dok u drugim krajevima iščezavaju od* mah posle rata kmetovi. Oni postaju slobodni zemljoradnici i dobivaju po* trebnu zemlju. Jasno je, da naša agrar* na reforma, koja je vršgna posle rata, u mnogome ne zadovoljava. Mnogi onaj, koji bi trebao zemlje a nema je, nije je dobio, ili onaj. koji je dobio ni* je umneo da iskoristi priliku, koja mu se pružala. To su delimieni neuspesi, koji ni najmanje ne umanjuju značaj tendencije agrarne reforme, a to je stvaranje malog i zadovoljnog seljaka, čemu je ipak udaren zdrav temelj. Na žalost, to nije sve, več samo jedan deo problema. Potrebno je tu sitnu sop* stvenost, t. j. malog seljaka, osnovu so* cijalne pravde unaprediti toliko, da i ona oseti blagodati prosperiteta, koga sama ne uspeva da stvori jer radi samo sa svojim sopstvenim sredstvima i svo* jom sopstvenom snagom.
U celom ovom kompleksu pitanja unapredenja sela, specijalno mesto za* uzima polupasivno ili pasivno selo. To su naši brdski krajevi i naša golet, gde je oranice malo ili u opšte i nema. Unapredenje tih krajeva skopčano je sa velikim teškočama kako radi same mršave prirode tako i. radi prosečno niskog stepena kulture samoga sela. Svako unapredenje vezano je za kul* turu onih. na koje se to proteže kao i kod onih. koji vrše tu akciju. Čim ona ne postoji ili je mala, onda je i sama akcija spora, slaba, ili neefikasna. Va* raju se svi oni koji drukčije misle. Za* ,to na priemr kurzevi, koji su održava* ni u Južnoj Srbiji, za neke zanate nisu bili uspešni? Jednostavno zato, što oni, koji su trebali da se koriste njima, nisu osečali ni potrebu, niti su imali potrebnu veru u uspeh, i što se jc stalo kod prvog neuspeha. Zemljoradnička Janška napredovala je tek onda, kad je kultura počela da zalazi u mase. Ko može da ubedi onoga, koji nema vere i ne oseča potrebu da posluša date mu savete? Poticaj odozgo ili želje masa za progresom udaraju ovome solidne temelje i time obezbeduju i ekonomski prosperitet ovih masa.
To ne znači samo solidna škola. koja če početi odozdo, dajuči na pri* mer solidnu stručnu spremu onima koji je polaze, jer je to dug i spor na* čin. koji se često puta mora sprovoditi i šilom, putem samoga zakona. To zna* či i putem večite propagande i dobrim primerima stvoriti taj poticaj i buditi osečaj i želju progresa u masama, koje če ga onda početi tražiti. Neosporno je, da su rezultati prvoga načina t. j. vaspitanje iz osnove, veči i bolji ali
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
isto tako i drugi način t. j. propaganda, koja če buditi interes i želju za pro* gresom. donosi lepe rezultate samo ako je istrajna i dobro organizovana. Taj drugi put potreban je baš u novim i neformiranim zemljama u koje spa* damo mi, sa našim manje ili više primi« tivnim selom.
Naše je selo u krizi i ta je kriza raznovrsna. Ona se ispoljava i u moral« nom i materijalnom smislu i treba joj tražiti leka. Naš seljak prima izvesne navike, koje su na štetu kako moral* nog tako i materijalnog njegovog živo« ta. Daleko bi nas odvelo kada bi se upuštali u njihovo nabrajanje i traže« nje uzroka koji su do toga doveli, jer to nista ne bi umanjilo ili ublažilo sta« nje, koje postoji. Selu se u ovom po* ratnom vremenu, kada su mnogi ka* rakteri polj ulj ani i mnogi gubitci i energije i nacionalnog kapitala postu* pili, nije posvetila nikakva pažnja i ono je živelo samo za sebe. Sada treba pomoči i pomoč mu se mora pružiti. Svako oklevanje i svako čekanje ote* žava njegov položaj i iziskuje vede žrtve i vede napore za njegovo poprav« ljanje.
Pitanje je sada, ko treba da radi na podizanju sela. Odgovor je jasan: država a i samo društvo kao socijalna ustanova. To znači oni, koji više imaju i više znaju moraju poučavati one koji manje znaju i zato trebaju njihove po« moči. Država če putem škole podizati duhovni život sela, a zgodnom privred* nom politikom popravljati njegovo materijalno, stanje. Ali to je samo je* dan deo posla koji se mora izvršiti. Drugi deo, kad se govori baš o našem zaostalom selu, ima da izvrše oni, koji više znaju, a to je inteligencija ili va* roš, gde je ona u glavnom skupljena. Posao je velik i on iziskuje po red osta* loga i mnogo ljudi, koji če svojski i po utvrđenom planu da rade,
Rad ove vrste može se podeliti na pojedinačni ili na rad celih korporaci« ja. Rad pojedinaca, kolikogod bio uspešan manji je od dobro smišljene akcije korporacija, koje sprovode kon* centraciju snaga i vrše akciju na širo* koj osnovi, koja donosi i večih rezul* tata. Život korporacija nije kod nas dovoljno razvijen. U nas postoji dosta raznovrsnih korporacija, koje ne pret* stavljaju dovoljno žive organizme, ko* ji funkcionišu bez mana. Pored toga ima jedva nekoliko čiji je cilj rad na selu. Medu ovim poslednjim najvaž* nije je zadrugarstvo, koje, bez obzira na snagu sa kojom razpolaže, nije ka* dro da samo za sebe, reši problem se* la. Znači, da zadrugarstvo u njegovoj akciji oko podizanja sela treba pomo* či. Da uspeh bude velik potrebna je akcija na širokoj osnovi. Potrebno je da se istovremeno u raznim krajevima i raznim mestima započne jedna te ista akcija. Razume se, da ona mora biti u skladu prilika, koje vladaju u pojedi* nim krajevima.
Korporacija, koja bi danas mogla učiniti mnogo oko podizanja sela, to je baš Sokolstvo. Možda če se mnogi sokolski ideolozi čuditi tome i sma* trati da je ovakva akcija suprotna osnovnoj sokolskoj dogmi. To je usko* grudo shvatanje Sokolstva kao orga* nizacije za telesno podizanje našega naroda. To nije nikada bio jedini cilj. Iznad njega stajao je drugi cilj a to je kult slobode, koja je impregnirala du* še kako srbijanskih Sokola tako i onih u bivšoj monarhiji. I taj sokolski ide* al ostvaren je i slohoda je donešena. Sada dolazi drugi rad. Sada dolazi ču* vanje slobode a to može da učini samo duhovno i telesno zdrav narod, koji je UiZl°j' ekonomski jak. Ekonomska je o5?v,° najbolji zalog nacionalno*po* liticke slobode. I baš zato. Sokolstvo kao organizacija, koja je radila na stvaranju slobode, mora sada raditi i na ekononiskom jačanju, kao posred* rtom načinu čuvanja stečene slobode.
Ako je sada selo osnova današnje naše zajcHlnicc, onda Sokolstvo mora z-aci i u selo i tu vršiti svoju fizičko* duhovnmsokolsku akciju. Mnoga dru* siva pod uticanjem pojedinaca to 'i rade. Sokoli u Hercegovini pod vod* stvoin Cede Miliča, skromnog sokol* skog borca, koji zaslužuje svaku hvalu msu ograničili svoju akciju samo na varoš i na hzičko vaspitanje. Oni su zašli i u selo i osnovali seoske čete koje su posvetile veliku pažnju eko* nomskom podizanju cela i Seljaka u tom nasivnom kraju. Oni su počeli da sadc vocke, tamo, gde ih nije ranije ni* kada mko sadio. Oni su počeli da za* vode repu u krajeve gde je dotle nije bilo. beljak je u početku sumljivo vr* teo glavom, gledajuči u sve to. ali kada je osetio prve praktične koristi, pre* stan je da bude nepoverljiv. To je tiha i bez ikakve reklame vršcna akcija, koja je donela malih rezultata jer je bila ograničena na jedan kraj. ali spro. vodena svuda i po naročitom planu, ona bi donela velikih koristi i time znatno umanjila križu sela.
Po sokolskoj organizaciji u sva* kom društvu postoji prosvetna sekcija sa jednim pročelnikom na čelu. Ta sekcija ima da se brine za kulturno vaspitanje samih Sokola, pa onda i za tiesokole putem organizovanja javnih predavanja za Sokole i nesokole. Ona
treba da osnuje neku vrstu sokolskih univerziteta. Medutim, sve je to samo akcija u varoši, gde je ona doduše po* trebna ali ipak manje važna nego na selu, gde su prilike daleko gore. Sokoli bi morali zači na selo i po primeru So* kola Cede Miliča započeti i sa podiza* njem sela i seljaka. Sokolska starešin* stva morala bi voditi računa o prilika* ma, koje vladaju na njenoj teritoriji i prema njima udesiti plan za akciju, kako bi ona išla gladko i bez ikakvih teškoča.
Ta kulturna akcija u svakom poje* dinom Sokolu strala bi se, da Sokoli vrše pored fizičkih vežbi još i kulturno privrednu akciju. Svaki Soko seoske čete morao bi na primer zasaditi ne*
koliko vočki ili odgajiti nekoliko do* brih prasadi, ili podiči živinarnik na racionalnoj osnovi ili zasaditi nešto, što je potrebno, a ne postoji, več pre* ma tome, šta ko može i šta kome treba itd. Ova bi akcija bila naročito korisna baš za pasivne ili polupasivne krajeve kao što nam pokazuie rad Čede Miliča. Ona bi naišla na odobravanje sviju i na potporu merodavnih i tako bi uspela.
Na taj bi način sokolska društva postala nosiocima fizičkog vaspitanja i duhovno*ekonomskog budenja širo* kih masa. Sokolstvo bi privuklo i mase i sve one, koji bi želeli da rade na nji* hovom podizanju, a njihov broj nije tako mali.
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Dva sokolska pisma T. G. Masaryku.
Prilikom 80. rodendana pretsedni* ka Čehoslovačke republike T. G. Ma* saryka uputilo je pretsedništvo ČOS svom velikom bratu pismo sledečeg sadržaja:
Dragi brate,
u velebnom trenutku, kad Ti je sudbi* na bila sklona da dopuniš osamdesetu godinu svoje dobe u punoj svežosti i neobičnoj snazi, prebiremo sa pošto* vanjem listove opširne knjige Tvog bogatog života, prcnapunjenoga sa iz* razitim dokazima Tvog neumornog rada za dobro i napredak svoga na* roda.
Stupio si na prozornicu našeg jav* nog života u doba, kad se je naš narod prenuo iz omane romantičkog raspo* loženja, u kojoj su ga ostavile godine junačkih borba šesdesetih godina i po* čeo si tražiti nove puteve i nova sred* stva, kojima bi odsada kao karakteri* stična i individualna celina udovoljio brzom poletu sveopčeg napretka na* roda.
Ti, poslušan glasu svog srca i svo* je savesti, počeo si pun poverenja i snažno ugladivati puteve novim ideja* ma i nazorima, koji su čistili polje i kipeče valove našeg narodnog života, uzburkanog od zaleta i brzog pre* laza sa bučnog boj ista na tlo stvar* nog, proniknutog i duboko zasejanog delovanja oko podizanja cele naše na* rodne biti i stremljenja-
Išao si za pravdom u stvarnoj čežnji za napretkom iusavršenjem če* škog čoveka, kod čega si se upirad na nutranji, prirodeni značaj našeg puka i na njegove duševne odlike, bilo da su Ti odzvanjale iz nauka Chelčickog i psalama Češke brače, bilo iz propovedi ITusovih i nauka Komenskog, koji su pozivali bratstvu i ljubavi sviju za sve.
Za tim ciljem išao si nepokolebiv, protiv svakog protivljenja, nisi se bo* jao nikakvog boja i zalagao si sve svo* je bivstvo za svoje uverenje iduči za pravdom i uništenjem krivice.
I zbog toga si onda, kad su zagr* m d i prvi tutnji, nagoveštajuči početak svetskog rata da se nadvlada german* stvo, Ti bio medu prvima, koji su poj* mili njegov značaj za daljnu sudbinu čehoslovačkog naroda i koji su bez ustezanja žrtvovali sve za njegovo oslobodenje iz stogodišnjeg ropstva. U preziranju sviju napora, svega kru* tog trpljenja, svih opasnosti, koje su Ti pretile, ostavio si porodicu i domo* vinu i postavio se na čelo naše dale* kosežne borbe, kojii si rukom o ruku sa nosiocima ideje otpora u domovini po trnovjtim putevima i kroz grozote rata doveo do konačne pobede i do našeg oslodenja.
Za sve ovo, dragi brate, primi na* šu neizmernu i toplu zahvalu, tim top* liju, što si u tom ogromnom radu znao ceniti naše Sokolstvo, u či j u si prodro dušu i preuzeo njegovo geslo, kad si ispunio ovako svete nam ispovedi Tvrševog nauka.
Budi dakle iskreno u tom trenut*
ku pozdravljen od celog, prostra*
nog sokolskog tabora, koji še h
poštovanju klanja Tvorne radu i želi,
da bi Ti sudbina dodelila, da ostaneš
još puno godina saradnik za napredak
i svedok razmaha svog naroda, za ko*
jega si živio i radio čitav svoj dugi
vek. Budi zdrav!
%
Na zdar!
U Pragu, 3. marta 1030.
Predaedništvo Čehoslovačke Obce Sokolske.
Starešina ČOS br. dr. Scheiner poslao je sledeče pismo:
Bratu dr. Tomasu G. Masarvku, pretsedniku republike Čehoslovačke.
Dragi brate!
Prilikom Tvog osamdesetog ro*
dendana, kad Ti pretsedništvo Čeho*
slovačke Obce Sokolske izražava otvorenu odanost sve sokolske brače, ne mogu, a da se i ja ne pridružim svojom ličnom i dubokom zah valom i svojim divljenjem, kojim gledam u tom trenutku u Tvoj dasadanji rad.
Kao neposredni svedok Tvog sme* log i odlučnog rada kod našeg oslo* bodenja od prvog početka svetskog ra* ta, zahvaljujem tim toplije sudbini, koja Te je postavila na čelo našeg teškog boja za slobodu i dosudila Ti da dočekaš slavan čas, da vidiš ispu* njene svoje tako vruče želje i postig* nute tako smele načrte, koje si osno* vao i nezadrživo postigao u junačkom oduševljenju i u žarkoj ljubavi prema svom narodu.
Ostani nam još dugo, dugo zdrav na radost sviju nas, kao plamteči uzor odanog sina domovine, njenog spasi* telja i kao čvrsta zaštita njezinog na* pretka.
U Tatranskoj Poljani, februara 1930.
Na zdar!
Tvoj Dr- Scheiner.
Sokolska župa Masarykovau
Sokolska župa Masarykova bila je
osnovžna 16. februara 1919., god. za celu današnju Slovačku. Za starostu župe bio je izabran br. dr. Vovro Šro* bar, za zamenika staroste br. Ferd, Pisecky i evang. biskup br. S. Zoch, za načelnika Jarka Jelinek, za načel* nicu VI. Viktolinova, za tajnika br. Joško Novak. Skupština je predložila, da se naziv Češke Obce Sokolske pro* meni u Čehoslovačku Obec Sokolsku, što je bilo na škupštini ČOS ogd. 1920. u Pragu i primljeno. Več na jesen 1919. god. trebalo je Slovačku razdeliti na šest župa, od kojih je bratislavska pri* mila Masarykovo ime. Ova župa je krajem god. 1928. brojila 33 društva. Starešina župe je poznati slovački na* rodni radnik br. dr. Metod Bella. Župa ima i svoje vlastito glasilo »Bradlo« koje ureduje br. Venceslav Havliček.
Alois Jirasek — Soko.
Pokojni češki pesnik Alois Jirasek bih je član Sokolskog društva u Hro* novu od god. 1887., dakle 43 godine. Član praškog Sokola bio je od godine 1908. Posle oslobodenja izabralo ga čitav niz sokolskih društava svojim počasnim članovima i to društva: Brandys n. L., Bydžov Novy, Časlav, Pole Kralovo, Rožnov. Smirice, Vyso* čany, Zlin, Žamberk, Žižkov.
Pozdravi Savezu SKJ
Svetozar Miletič: Oduševljeni ju* goslovenskom sokolskom idejom gra* dani sela Svetozara Miletiča na svo* me zboru osnovali su Sokolsko dru* štvo te uzvišenom kralju Aleksandru i prestolonasledniku Petru, starešini jugoslovenskog Sokolstva i vama kli* ču sokolski Zdravo! U ime zbora Teodorovič Milivoje.
Crikvenica: Povodom osnutka So* kola kraljevine Jugoslavije u Sy. Je* leni, Crikvenica, bratski Zravo!
Stjepan Manestar, starosta.
Zenica: Sa prve odborske sedni* ce pozdravljamo našeg brata starešinu prestolonaslednika Petra i čitavu sa* veznu upravu želeči srečan i uspešan rad. Zdravo!
Sokolsko društvo Zenica.
Salovci:	Sa ustanovne skupštine
Sokolskog društva u Salovcima u Pre* komurju, • šaljemo bratske pozdrave i molimo te, da na najvišim mestima iz* rueiš izraze odanosti. Zdravo!
Stefanac, starešina.
Prozor. Sa prve skupštine održane pri osnutku Sokolskog društva Prozor, šaljemo Savezu sokolski pozdrav: Zdravo!
Dr. Simovič.
Masaryk o Sokolstvu.
God. 1886. u Athenaeu:
Na Soko naša generacija manje misli, nego to traži procvat naroda. Upravo žalosno je, da ima praški Soko tako malo članova, a najžalostnije je, što imaju naši akademičari ovako ma* lo smisla za veliki značaj Sokola.
i
T. G. Masaryk.
God. 1893. u knjiži »Naša savremena kriza«:
I zašto študenti ne bi mogli gajiti telovežbu? Ne bi li moglo biti — ako ne 1000, barem nekoliko stotina Soko* la — akademičara? I kad bi naši ljudi jedanput videli študente, zanimanje bi za njih naraslo.
God, 1909. u govoru naprednoj omla* dini u Hradou Kralovem:
Učite se i igranja i stupite u Soko,
što se samo po sebi razume. To nije njkakav problem. Gdegod mogu da ra* dim, svuda moram da budem. Šport i. telovežba je deo socijalnog i politič* kog vaspitanja. U telovežbi vaspitava se ljubav prema poštenju i časnosti. U tome je značaj Sokolstva. Vaša za* dača je, da ovu institucij u dovedete do novih ciljeva.
God. 1918. u prvom manifestu:
Iskustva dugog rata nas sile, da skrbimo za telo i duh budučih gene* racija. Ideali Fiingerovi i Tyrševi po* kazali su se u pravome svetlu u našoj armadi.
God. 1920. u pismu dr. Scheineru:
Da se niste dali preplašiti od gro* zečih poteškoča i da ste priredili slet, to je dokaz sokolske energije i organi* zatorične snage i samo po sebi uspeh, pored uspeha, koje ste postigli, to tvrdim, telovežbom.
God. 1920. u odgovoru na zaveru So* kolstva prilikom VII. sletu:
Izvršili ste deo narodnog i politi* čkog rada. Čini mi sc, da jc vaš slct krasan program za mir, program jedin* stvene organizacije celoga naroda, di* sciplinc, nikako mehaničke, več di* scipline ideje, ideje sokolske, narodne i državne.
God. 1920. u govoru na I. škupštini čehoslovaČkoga učiteljstva:
Na slčtu je, pored fizičkog uvež* banja, istakla se najviše strana običaja. Fakat je, da je Sokolstvo u najlepšem
smislu reči običajna svenarodna insti* tucija; ova svenarodna disciplina, ova energija, ova odvažnost i požrtvovnost svakoga je podvrgnula.
God. 1921. u čestitci dr. Scheineru:
Sečam se danas Tvoje šesdesetgo* dišnjice i'ne mogu da se ne bi setio rada Sokolstva za vreme rata i po pre* vratu. Zadača Sokolstva još nije svr* šena ■— želim Ti do ispunjenja toga zdravlje, jasnu misao i veselje prema radu.
God. 1922. u odgovoru na zdravicu sta* roste sokolske župe Krkonoške u Se* milah;
Na nešto si, brate, zaboravlo. Da sam i ja Soko i da je i to Sokolstvu dosta pomoglo.
God. 1923. u pismu iz Pariza:
Rado ispunjavam svoju članski: dužnost i šaljem svoj prinos prilikom lutrije Tyrševog doma. Za vreme bor* ba za naše oslobodenje, dobro se jc videlo, što je za nas uvek značila pra* vilno shvačena sokolska misao. Hoču da s Vama verujem, da če nam Tyršev dom pomoči vaspitati narod zdrav i zdrava mišljenja.
God. 1924. u cestici Renati Tyrševi:
Kod osnivanja legija za vreme ra* ta upoznao sam veliki značaj ideje i rada Tyrša i Fiignera, pa se radujem, što mi je data mila prilika, da Vam to
kažem.
God. 1926. na VIII. svesokolskom sletu:
Tyrš je upravo genijalnim i umet* ničkim nagonom harmonički povezao antički ideal lepote — dobra s našim narodnim programom, nastoječi da sintetizuje češko plemstvo sa češkim pukom. Tyrš je osnovao sokolsku po* rodicu i utisnuo joj je onu snagu i muževnost, koja se je stalno odvra* čala od surovosti i nasilja pa i od sen* timentalnog slabunjavog bratimlje* nja; veliki uzori naše slavne prošlosti, Žižka i njegova nepokolebiva hrab* rost kod obrane pravde i naroda i nekompromisni pacifizam Chelčickog. našli su u ideji sokolskoj harmonički izraz. Tvrš je bio u suglasju sa ondaš« njom mlađom naprednom generacijom oduševljeni demokrata i sokolskim bratstvom savesno je služio demokra* ciji i oslobođenju naroda.
God. 1926. uredniku »Vestnika sokolskoga«.
Kao svenarodna organizacija, ko* je se stara oko harmoničkog razvoja duše i teia, Sokol koracače sa duhom vremena. Ide tu pre svega za razume* vanje dobe i pravoga napretka. Tyr* ševo geslo bilo je: »Napred!« Napre* dak ne znaei stalnu, kroničnu nape* tor.t i uzbudenje, ne znači primiti sc svega, što razni ljudi drže za napre* dak' Onda: »Što je pravi napredak?« pitače se svaki misleči inteligenat. To j c problem ne samo Sokola, več i ce* loga naroda. Sokol je u praksi brat* stvo: brat mora da bude prema bratu tolerantan.
Sokol ne može zabraniti, da Stranci nc organizuju svoje telovežbe, sva* kako to čine po njegovom uzoru. So* kol ima več svoju tradiciju.i ima svo* je duhovne vode Tyrša i Fiignera. Glavna misao Tyrševa jest simfonija harmonija celog čoveka; Sokol mora nastojati, da njegova ideja 'bude u konkurenci ideja i da pobedi. Na to* me jc, da vode Sokola shvate zadače vremena i da uvek taktički postupaju.
Naš slet.
Prijave za slet.
Koligod prijave za slet od pojedi* nih društava i župa danomice stižu našem sletskom odboru, to sc 'ipak ne može danas reči ni približni broj onih, koji če na slet doč.i. Da jc ovo tačno što smo kazali, postojc^ dva razloga. Prvi razlog leži u tome. što mnoga na* ša društva na višekratni zahtev slet* skome odboru svoje prijave još ni do danas nisu dostavila i što če to kao neaktivna društva učiniti u poslednjem času, smatrajuči da još uvek do samo* ga sleta imaju dosta vremena da to učine. Drugi je razlog u tome, što če se broj prijavljenih u do danas prim* ljenim prijavama kod velike večine društava do poslednjega časa poveča* vati novim prijavama onih članova, koji se naknadno reše da podu na slet ili novih članova, koji sada stupaju u naše sokolske redove. Istina je, može* mo slobodno reči, da je broj prijavijo* nih več sada vrlo lep i da če se prema sadašnjem stanju postiči rekordan po* set našega sleta. Uza sve to moramo da osudimo na ovome mestu sve upra* ve onih naših društava, koja ni do da* nas nisu poslala svoje prve prijave na*
šem sletskom odboru. Predpostavka, da za to još uvek ima vremena nc sto* ji; jer se ne sme zaboraviti, da sletski odbor mora organizaciju sleta u vezi sa nastanbom, prchranom i raspode* lom članova, kao i raspodelom poseb* nih vozova blagovremeno izvesti, ako želimo da sve bude predvideno što treba i da sc svaki pojedinac sa sleta vrati zadovoljan.
Naglašujemo stoga da su sva dru* štva dužna da lodmah idostave slet* skom odboru svoje prijave, kao i to, da promene u broju prijavljenih isto tako blagovremeno javljaju sletskom odboru, jer sletski odbor sada več mo* ra na zna približan broj svih onih, koji če doči na slet. Pokažimo se kao Sokoli, izpunjavajmo na vreme i tačno sve ono što se od nas traži želimo li, da naš slet bude dokaz naše snage, uzor* nog rada, jedne misli, i čvrste volje za dobro svoga naroda i ljubljene do* movinc.
Školska omladina na I. svesokolskom sletu.
Program naših sletskih dana poči* nje danima školskc omladine. Ti su da* ni več utvrdeni i slet školskc omladine
ođržavaće se u subotu 7. i nedelju 8. juna. Interesovanje omladine za ovaj slet vrlo je veliko i prijave, što ih je do sada primio sletski odbor, nadmašuju svako ranije očekivanje. Isto se tako iz prijava moglo razabrati, da će se tih dana u Beogradu nači na okupu omla* dina iz svih naših srednjih i učiteljskih škola. Pored školske omladine iz cele naše države tih če dana doči na slet i jedna grupa učenika i učenica iz Če* hoslovačke u jačini od /00 do 800 daka pod vodstvom svojih nastavnika gim* nastike. Kako broj prijavljenih dano* mice raste to nismo u stanju dati pri* bližan broj omladine, ko j a če tih dana doči na slet; več čemo izneti brojne nodatkc, što ih je sletski odbor primio do 20. o. m. Celokupni broj^ do 20. o. m. iznosi 9377 učenika i učenica, od toga učenika ima 5479, učenica 3898.
Kako se iz ovih brojeva vidi inte* resovanje omladine je veliko i ove če se brojke još uveliko povečati do sa* moga sleta.
Program omladinskih dana sastoji se iz takmičenja i nastupa u zajedni* čkim vežbama. U subotu, 7. juna u 7. časova pre podne odpočeti če na sle* tištu takmičenje učenika i učenica viših razreda. Takmičenje se sastoji od prostih vežbi, lake atletike, a na ku* palištu na Savi biče takmičenje u pli* vanju na 40 i 50 metara. Završetak takmičenja u podne. Po podne od 3. časa unapred održače se na sletištu probe za zajedničko vežbanje. Nave* če u pozorištu na Vračaru akademija, isto tako održače se akademija i u sali druge muške gimnazije. Na ovim aka* demijama učestovati če svojim tačka* ma učenici i učenice iz čehoslovačke.
U nedelju 8. juna u 8. sati izjutra biče nastavak takmičenja u koliko iste ne bi bile završene ranijeg dana. U de« set i po časova svrštavanje omiadine za zajedničku povorku. koja če proči glavnim ulicama Beograda. Po podne u 3. sata javna vežba naše i čehosiova* .čke školske omladine.
Radovi na sletištu.
Koliko se više približavaju dani naše sokolske slave, naš prvi svesokol* ski slet, to nas sve više obuzima neko lagano uzbuđenje i mi sa nestrplje* njem pratimo razvitak tog dela. Uza sve to teško bi nam bilo objasniti sva ona učustva, što ih osečamo svakom zgodom, kada obilazimo naše sletište •i posmatramo rad na istome. Svaka promena unosi novu radost u naše du* še i mi se vesela pogleda smijemo jedan drugome i klikeemo od veselja. U poslednje doba naše sletište pred* stavlja svaki čas nove promene i poja* ’čani rad, sa sve to više radnilca uposle*
nih pri raznim poslovima; daje sliku neverovatnih promena po brzini i iz* gledu. Pre nedelju dana udarene su be* tonske podloge na kojima če počivati drvena konstrukcija tribina, a pre ne* koliko dana podignuti su prvi skeleti izradeni od masivne drvene grade na koje če biti naslonjene tribine. Same tribine opkoljavati če vežbalište sa sve četiri strane i biče visoke preko 18 me* tara. Publika če ulaziti na sletište kroz 4 velika ulaza, a pored toga biče tri ulaza za ulaz vežbača. Danomice stiže drvena grada iz Bosne železnieom. Do sada je na sletištu nagomilano grade za 30 vagona i to na oko predstavlja ogromnu količinu a što če tek biti on* da, kada na sletištu bude svih dvesto sedamdeset vagona. Izgradnja samog sletišta poverena je tesarskim poduze* čima: Košnjar Josip, Brankovič Du* šan, Kraševič Milutin i Petrovič Vasa koja več sada pokazuju pun smisao i spremu za što bolju i veliku izgrad* nju sletišta. Jedno od pomenutih po* duzeča izgradilo je i izložbeni paviljon naše države na medunarodnoj izložbi u Barceloni, koji je sav bio iz drveta i nagraden prvom nagradom. U vezi sa tim promenama, koje se svaki dan vidaju, beogradska javnost sa najve* čim interesovanjem prati te promene i oduševljava se za slet. Spremajmo se dakle i mi svi, da naš slet bude što lep* ši, veči i veličanstvaniji.
L. L.
&
ČLANSKA SLETSKA ZNAČKA.
Značku je izradio arhitekta brat Gligorije Samojlov, Beograd. Od mnogih prispelih radova, Žiri je prih* vatio ovu značku i dodelio joj prvu nagradu.
MAHMUD KONJHODŽIĆ (Ljubuški);
Sokolski rad u Hercegovačkim
selima.
Postignuti uspesi i smernice za budućnost.
Kao što su se u hercegovačkim brdima radali oružani pokreti za oslo* bodenje, tako i sada tamo postoji po* kret za kulturno podizanje naroda. Sokolska ideja duboko je prodrla u hcrcegovačka sela i sve sc više širi.
BR. ČEDO MILIČ, starešina Sokolske župe Mostar.
Inicijator i duša ovoga širenja Sokol* stva na selu je poznati nacionalni rad* nik br. Čedo Milič, starešina Sokol* 'ske župe Mostar.
On je u Hercegovini delovao još prije rata. Tada šu postojala društva »Pobratimstva«, koja su zbog delikat* nih političkih prilika, osnivana na ap* stinentskoj osnovi, ali se u njima ga* jila i telovežba. Godine 1912. istupili su hercegovački i krajiški pobratimi na proslavi društva »Prosvete« u Saraje* vu sa slobodnim vežbama. Nastup hcrccgovačkih i bosanskih seljaka iza* zvao je tada silan utisak.
Slučaj je htio da hercegovački seljaci opet istupe na proslavi društva »Prosvete« godine 1927., dakle tačno posle 15 godina. ali ovoga puta kao jugoslovenski Sokoli.
Seoske sokolske čete.
Širenje Sokolstva u Hercegovini postaje sve jače. Pošto sela još nisu do^tigla takvu snagu, da bi se u njima mogla osnivati sokolska društva, žu* pa Mostar uvela je jedan poseban tip sokolskih jedinica, koje se zovu sokol* ske čete. Dosada ih ima u župi 34 sa okruglo hiljadu petstotina Sokola*se* ljaka. Rad i poslovanje u četama slično je onomu u društvima i čete nisu ni* šta drugo, nego pripremne i prelazne jedinice, iz kojih če se posle razviti samostalna društva. Župa i matična društva u gradovima, brinu se o ovim
četama slično kao o svojoj omladini_______
spremaju ih za život. Svaka četa ima knjižnicu i čitaonicu, uredno vodi ad* ministraciju i šaljc župi svakog me* seca izveštaje o radu. Telovežba dola* zi na prvo mesto i to proste vežbe i laka atletika. Priredivane su dobro uspele utakmice.
Rad na selu — vatra od sirovog granja.
Ko pozna naše selo, lako če ra* zumeti, na kakve su teškoče naišli so* kolski radnici. Seljak izvaran od parti* zana sve je primao podrugljivo. Raditi na selu, značilo je biti spreman na ve* like žrtve i napore. Rad je bio sliean vatri naloženoj na sirovom granju, ko* ja se utrne čim se napusti. Ali Sokoli nisu klonuli, nego su radili svim sna* gama sa prirodenom žilavošču i istraj* nošču. Održano je na hiljade preda* vanja i razaslato u čete na hiljade knjiga.
Inteligencija van sokolskih redova nije Sokole pomogla u radu. Žalosna je pojava, da na čitavom področju u 34 čete rade svega četiri učitelja i tri sveštenika.
Ali Sokoli su bili pomagani od dr* žavnih i samoupravnih vlasti. Narod* na Odbrana i bivši Jug. Sokolski Savez četama slali su listove besplatno, a Savez Srp. Zemljoradničkih zadruga šalje stručrii list »Težak« u pola cene.
Privredno podizanje sela.
Zemljoradnja i mala seoska gaz* dinstva u ratu su sasvim zapuštena. Stanje u ekonomskom pogledu po se* lima bilo je očajno. Sokoli su uvideli brzo, da je uslov njihova napredova* nja privredno podizanje sela. Pored čisto sokolskog rada počeli su i u tom pravcu raditi. Rezultati, koje su oni za kratko vreme postigli, bili su vrlo dobri. Uvedene su mnoge biljke, koje se dobro rentiraju, a uz to su redovno slate upute u sela o svakom poljskom radu, čim bi se približila sezona toga rada. Poljoprivredne knjige i preda vanja slata su u sela i vodila se pro* paganda za racionalno obrađivanje zemlje i za moderne poljoprivredne sprave.
Svake godine ima da se priredi izložba novo uvedenih biljaka, na ko* joj bi se jasno videli uspesi raclonal* nog obrađvanja zemlje. Ovaj je pred* log stigao iz jedne čete.
Druga četa isto tako poslala je žu* r i jedan dobar predlog. Naš seljak preko zime je nezaposlen. Sada je po tom predlogu uvedeno, da svaki član čete mora preko zime izradivati pred* mete poljoprivrednog alata i domače industrije. Na prolječe bi se imala prirediti jedna izložba domače indu* strije, na kojoj bi se ovi predmeti unovčili u korist samih izlagača.
Narodni univerziteti po selima.
Naše selo je i u prosvetno*kultur* nom pogledu bilo zapušteno. Sokoli su se bacili i na ovo polje rada. Svake nedelje i svakog praznika drže se sa* stanei svih četa jednoga sreza, ali sva* ki put na drugom mestu, a svaka tri meseca drže se sastanci svih četa u sreskom matičnom društvu. Na ovim sastancima skuplja se uvelike narod iz okoline i tu se drže predavanja i daju sc sve upute seljacima. Ovi sastanci liče mnogo na narodne univerzitete koji postoje po gradovima i Oni su od velike važnosti za opšti napredak, a i napredak Sokolstva u selima.
Radi se i na suzbijanju analfabe* tizma, pa su svima četama poslati buk* vari i uputstva. Nekoliko naraštajaca iz sela biče poslato na poljoprivredne kurseve u Slovenačku, a u Poljoprivred* noj stanici u Gackom održače se dvo* mesečni poljoprivredni kurs za Sokole seljake. Prošlc godine je držan sokol* ski prednjački tečaj za sokolske čete, koji je dobro uspeo.
O svom ruhu i kruhu u Beograd.
Svesokolski slet u Beogradu 1930. godine posetiče i sokolske čete. Živo se spremaju za slet u svakom pogle* du. Najteže je obezbediti finansijsku stranu puta, jer je narod siromašan. Ali ipak u župi, kako u društvima ta* ko i u četama sistematski je prove* dena organizacija štednje ne samo za slet, nego i uopšte. Po društvima je uveden sistem markica, a po četama, zbog jednostavnosti, štedi se po spi* skovima. Provodcnje štednje uspelo je potpuno i time se razvija veoma po* treban smisao za štednju, a svaki Soko ima priliku da neosetno prikupi izveš* nu sumu novaca i poseti slet u Beo* gradu o svom ruhu i kruhu. Pored to* ga što u vreme sleta padaju važni polj* ski radovi kosidba i drugi, izgleda da če slet ipak biti dobro posečen od seljaka Sokola.
Širenje zadrugarstva.
Pored svega izloženoga, oseča se tendencija, da se u selima proširi za* drugarstvo, obaziruči se na rezultate, koje je zadrugarstvo pokazalo u dru* gim naprednim državama. Ovamo bi došle u obzir stočne=selekcijske, mle* karske, sirarske, pčelarske i druge za* druge. Ali ovo sve je još pitanje bu* dučnosti. Sokoli nastoje da u selima odgoje ne samo dobre Sokole, nego i dobre privrednike, sposobne za vode* nje svojih ustanova.
Preporučamo bradi i sestrama, koji pose-duju Zagreb, restauraciju „Varošku Plv-nlcu“ i „Kavanu Medulić“. Citajte naš oglas.
Uopšte program je veoma obilan, polje sada dosta široko, a kad se uzme u obzir opšta zaostalost, zadaci su ve* liki i teški. Ali svakom poslu se pri* stupa veoma obazrivo i svaki učinjeni korak napred je vrlo oprezan. Uvek se obazire na kulturni napredak sela uop* šte, tako da za svaku novu stvar se* Ijak bude dorastao i zreo.
Sokolske jedinice biče samo ini* cijatori svega rada i nastojače se da se selo privredno i prosvetno*kulturno podigne na što viši stepen.
U zgodnom momentu, kad četa zato sazre, ono če se pretvoriti u sa* mostalno društvo, koje če morati biti sigurno i uspevati u sokolskom radu, zato jer je osnovano na sigurnoj i zdravoj bazi.
Ovaj sokolski pokret treba podvu* či zato, jer je on duboko zahvatio u narod i tako se lagano ali sigurno iz* vršavaju osnovni sokolski principi: podizanje svega naroda preko Sokol* stva.
I. zam. st, Saveza br, Gangl i savezni načelnik br. V. Murnik sa tečajnicima.
Savezni prednjački tečaj u Ljubljani.
Da bi priprave za naš slet bile što temeljitije i da se što bolje dsko* risti još zadnje vreme, priredilo je sa* vezno načelništvo sedamdnevni pred* njački tečaj za uvežbanje sletskih pro* stih i natečajnih vežaba. Taj se je te* čaj održao u dvorani Sokola Ljubija* na, (Narodni dom) pod vodstvom sa* veznog načelnika br. dra. V. Murnika i trajao je od 17. do 24. marta o. g. Tečaju je učestvovalo 47 brače i sesta* ra iz 16 župa. Lep se je broj odazvao pozivu i da su svi učestvovali tečaju bar sa izvesnim znanjem prostih veža* ba, bio bi uspeh mnogo veči i sa ma* njim radom. Ne bi bilo potrebno vre* mena ni truda za one, koji su došli u tečaj da uopšte nauče proste vežbe. Svrha tečaja je bila da se vežbe dote* raiu i izglade i da se tečajnicima što bolje upotpuni znanje pravilne meto* de učenja ovih vežaba. Unatoč torne možemo da kažemo, da je tečaj veoma lepo uspeo, jer su se svi vratili svo* jim društvima sa dobrim znanjem. Osim prostih vežaba preradile su se takoder takmičarske vežbe za sve ode* le, a naročito se je posvetila pozor* nost poduči sudenja i ocenjivanja ovih vežaba.
Poduka u tečaju vršila se je od
8—1214 i od 15—17 sati. U slobodnom vremenu pregledali su učesnici tečaja znamenitosti Ljubljane, tako muzej, stari Ljubljanski grad i dr. Posetili su također i oba pozorišta.
Na koncu ne možemo a da ne na* pomenemo i ne prekorimo veliku ne* marnost pri javljanju učesnika. Samo nekoje župe prijavile su svoje učesnike u pravo doba i pravilno ispunile pri* javnicu, medutim druge su prijavile tik pred početkom samog tečaja. Neki su došli u tečaj uopšte neprijavljeni ili su prijavnicu doneli tek sa sobom. Vodstvu /tečaja je radi toga veoma oteščan rad na pripravama naro* čito u pogledu prehrane i stanova* nja. Skoro do zadnjeg časa nije mogao da se ustanovi tačan broj tečajnika. Ovakove netačnosti i neurednosti treba u buduče preprečiti. Povratiče se naime svi oni, koji ne budu u pravo doba prijavljeni. Također ne če se prhniti u tečaj ni oni, koji su bili pri* javljeni u pravo vreme, ali koji pak nisu prispeli u odredenom roku.
Učesnici i učesnice tečaja treba da najmarljivije i najtemeljitije isko* riste prikupljeno znanje u korist svo* jih župa!
PROF. DR. VLADO PETZ (Zagreb):
Tomas Masaryk,
Predavanje na svečanoj akademiji u nar. Kazalištu u Zagrebu 9. III. 1930.
Slovenski narodi stoječi geograf* ski izmedu istoka i zapada poslužili su se u izgradivanju svojih životnih forma temeljnim zasadama, što karakterizi* raju oba ova sveta, nastoječi spontano, da sjedine u jednoj višoj kulturnoj sintezi dva tipa života, dva kursa pro* gresa, zapadni racionalističkounateri* jalistički s istočnim iracionalnim spiri* tualnim. Možda se ne varamo, ako ka* žemo, da je zadača Slovena stvaranje harmonije pune čovečnosti, osnovane na skladnom popunjavanju vrlina, za* padne etike hrobrosti, junaštva i sna* ge s etikom istoka odricanjem i smi* renosti. Ako usvojimo ovu tezu, onda je zaista jedna od najlogičnijih nacio* nalno etičkih tvorba eminentno sloven* ske rasne individualnosti slovensko Sokolstvo, jer je ono u kompleks svo* jih idejnih zadataka 'Uvrstilo s jedne strane kult zdravoga tela, hrabrosti i viteštva, a s druge strane uzdizanje mo* ralnih vrednosti svih kategorija. Zače* to u doba nacionalnoga preporoda i buden ja slovenske duše, koja i prije nije prestala da se bori za svoju rasnu afirmaciju, Sokolstvo je izraslo iz celo* kupnog životnog naziranja slovenskih naroda, iz njegovih patnja i njegovih svetlih tradicija. Pa kadagod je u no* vijoj povesti Slovena došao čas, da se čežnje pretvore u delo, onda je sokol* ska misao bila živo vrelo narodnih ose* čaja i težnja, jer je sadržaj njezin ži* vio u dušama nacije daleko prije kon* kretnoga stvaranja sokolskih organi* zacija.
Kulturno historijski Sokolstvo je za Slovene značilo spontano formira* nje još neizraženih kulturnih težnja, fundiranih u jednoj naročitoj sloven* skoj dispoziciji. Socialno etička strana slovenskoga Sokolstva izražena je u oslanjanju na elemente opče čovečan* ske kulture., koja se od humanizma preko racionalizma i modernoga re* alizma manifestirala u naročitom isti* canju slobode, bratstva i jednakosti. Nacionalno znači sokolska misao po* tenciranje narodnih vrednosti, kao je* dina prava osnovka za uspešno posti* zavanje najviših opčih ciljeva kultur* noga čovečanstva.
Ovi kulturno historijski, socialno etički i nacionalni elementi slovenske sokolske ideologije odrazuju se u pot* punoj svojoj jesnoči i trajnoi pozitiv* nosti iz celokupnoga umovanja i kon* kretnoga delovanja današnjega našega slavljenoga svečara pretsednika Čeho*
slovačke republike, dr. Tomaša Ma*
sarvka.
Proživivši svoje detinjstvo u teš* kim materijalnim prilikama, iskusivši za* rana gorčinu i težinu briga za svag* dašnji kruh, on je to lakše mogao da izgradi svoju nutrinu i da je pripravi na velike zadatke, koje mu je odredio njegov vlastiti genij. Njegova mladost i vreme njegova študija davali su mu več dovoljno poticaja za kasniji umni razvitak. Čvrsti osnovi Masarykovih konstruktivnih pogleda na sve grane ljudskoga života udareni su več u pr* vim godinama njegova stvaranja. Ka* da je nemački historik Niebuhr utvr* dio, da u Platona nije bilo patriotizma, napisao je Masarvk prvu svoju češku raspravu pobijajuči navode Niebuhro* ve. Intelektualna izgradnja Masaryko* va duha ima svoje čvrste osnove u antičkoj, francuskoj, engleskoj, američ* koj, ruskoj i nemačkoj kulturi. Nje* gov lični razvitak odgovara razvoju češke nacionalne kulture, s tim dodat* kom, da je Masaryk dublje prodro u rusku kulturu i da je antičke i zapadne literature potpunije i sistematskije proživio nego. li mnogi njegovi zem* Ijaci. Nemačka literatura i filozofija nije mu dostajala, stoga je tražio ob* razovanje u zapadnim kulturama, da uzmogne stvoriti samostalni program i odgovarajuču sintezu.
Tomaš Masarvk kao filozof, socio* log, političar, naučenjak, kritičar i uči* telj omladine, bio je neustrašivi borac za istinu, pravdu, slobodu i demokra* ciju. Njegov svestrani študij filozofije i sociologije imao je konkretne i prak* tične ciljeve; njegovo bavljenje nau* kom i kritikom imalo je da posluži stvaranju realističkog gledanja na pi* tanja češkog narodnog života, a briga oko mladeži, nije ništa drugo nego per* sonifikacija jedne neobično žive tež* nje, da se za vremena priredi genera* cija, koja če biti sposobna, da delo duhovnoga i narodnoga oslobodcnja izvede u celosti do kraja, vršeči svoje delovanje po postavljenim načelima velikoga učitelja.
Zbijemo li golem i svestran rad Tomasa Masaryka na nekoliko osnov* nih področja imat čemo pred očima grandioznu koncepciju, izgrađenu s jedne strane na njegovoj genijalnoj ličnosti, a s druge strane na najrealni* jim potrebama i savremenim težnjama češkoga naroda. Uzdignuti ove težnje do svestrane svesne akcije za izvojc* vanje državne samostalnosti i prožeti svaki nacionalni čin opčim načelima
*
humaaiteta — bijaše Masarykov ži* votni ideal.
Današnji najdostojniji položaj, što mu ga je mogao dati narod utvrđuje očito, da se smišljeni programi osno* vani na istini i moralu, a opravdani na* učno filozofski, mogu još za života nji* hovih predstavnika, pretvoriti u naj« konkretnije uspehe. Ako želimo obu« hvatiti celu ličnost Masarykovu, ne možemo to učiniti gledajuči ga samo kao filozofa, niti kao sociologa, niti kao političara; več moramo držati na umu, da sav njegov misaoni rad izlazi iz iančanoga niza, duhovnih vrednosti, povezanih logičnim vezom, a upravlje* nih k jednom uzvišenom praktičkom cilju. Masaryk ne filozofira radi filo* zofije, njemu nije do teoretskoga ob« jašnjavanja filozofskih smerova, nje« gova filozofija nije sustavan prikaz fi« lozofijske misli i pogleda na život i svet, ali je zato tim više celovita slika, prenesena iz idejnog kruga u konkret« ni život. Masarykova filozofija kreče se u konkretnoj realnosti, ona se bavi njom i utječe na nju, a ujedno se iz« vršuje u samome životu njegovu, jer njegov je život živi argumenat njegove nauke. U svim svojim delima Masaryk ostaje u čvrstoj vezi s toplinom života, a svoje poglede razvija uvek na aktu« elnoj životnoj gradi. Umovanje se nje« govo stoga konkretizira uvek u social« no«političke i kulturne direktive, ima« juči pred očima, jedino životne ciljeve.
Nabačeno je pitanje, da li je Ma« saryk idealista i kako da se njegov pozitivistički i realistički stav dovede u sklad s njegovim religijskim shvača« njem. Pozitivizam izlazi iz činjenica, da se ljudski život vrlo malo upravlja razlozima i da je u tajne sveta vrlo teško zaviriti, pa da i vlastito srce ostaje često zagonetno. Ta je spoznaja dovela čoveka do rezignirana držanja, da se ne nalazi u posedu istine, nego samo u težnji za njom. Iz ove spozna« je nikao je Masarykov pozitivizam, za« pravo kao kritički oprez i nadasve ne« slomnjiva težnja za istinitošču, a s a verzij om protiv predrasuda i varavih iluzija. Masarykov pozitivizam nije su* ha doktrina, obeležena skrajnjim kon« zekvenoama, več jedno kritično gle« danje na život prožet naukom, gde je umna spoznaja jedinim čvrstim upo« rištem života, no gde je ujedno dopu« šteno podati se idealističkom zanosu sa ciljem oživljanja apstraktnih vred« nosti. Masaryk je idealista, jer oh traži čvrsto posedovanje vere u životnu moč ideja. On ne dopusta nikada zatajiti • sebe ni svojega uverenja. No Masary« kov idealizam preko faktične realnosti upravlja pogled prema ideji, on traži od čoveka potpunu predanost i život« no žrtvovanje. Taj je idealizam po freznom naučnom gledanju na život ispunjen dubokim verovanjem. Masa« rykovo životno shvačanje postavljeno je po njegovu idealizmu na etičku ozbiljnost, prodahnutu religijskim čuv« stvom, jer on je iako pozivist, ipak za« uzet za religiju duboka nepokolebiva uverenja, koje ljudski život i preko granica spoznaje stavlja sub speciem aeternitatis. »Budite realisti, da uzmog« nete ispuniti svoje ideale,« uči jednom prilikom Poincare, a Masarykov reali« zam čvrsto je prislonjen uz ovaj — da tako kažem — realistički idealizam. — fz ovih filozofskih načela proizlazi Masarykovo odlučno osudivanje libe* ralizma, koga on smatra filozofskim ra« cionalizmom. Liberalizam vrlo često i jednostrano negira verski i etički ži« votni i kulturni smisao. Češki liberali« zam — veli Masarvk — zadovoljava se pukim nacionalnim egoizmom, a taj vodi ahumanitetu, potiskivanju tudeg jezika i narodnosti. Problem češkoga života je verski problem, koji obuhva« ca sve ostale zadače, što ih je češki narod razvio več u svojoj reformaciji. Zadača je češkoga čoveka, da svu mo« dernu kulturnu punoču dovede u har« moniju s pravim duhom češkoga refor« nacionoga pokreta, da izradi u sebi u istinu češkoga čoveka, modernoga, fi« lazofskoga nastavljača čeških preda lirače. Češka humanitetna ideja, vodi« Ija je ideja čitavoga čovečanstva.
Liberalizam je svojim poreklom u
l.c-suglasiu s osnovnom idejom huma« niteta. Češko bratstvo nije fraternite
f.ancuske revolucije, jer je bratstvo osnovano na čuvstvu i ideji verskoj, dok je bratstvo revolucije bilo negaci« jo m čuvsfva verskoga, a imalo je iz« vor u političkoj težnji.
Praktička primena filozofijskih načela Masarykovih odrazuje se naro« čito u njegovoj teoriji političkoga realizma i najvišoj konsekvenciji ovo« ga: humanitetu. Treba imati odvažno« sti zagledati u slaboče svoje i svojega naroda otvoreno ih primati i tražiti put, da se svaladaju. Nije patriotično odvračati pogled od realne sadašnjosti, tražeči varave slike prošlosti, več treba otkrivati istinu, ma i gorka bila, učvr« stiti spoznaj u i njomc. prosvetliti čita« vo biče pojedinca i naroda. Nemože narodni program samo da bude osno« van na historiji: historija je doduše uvek bila magistra vitae, ali je ipak glavnom učiteljicom života sadašnjost — život sam. U tome realizmu ide Ma« saryk za stopama Havličkovim, koji je ustao protiv Kollara i njegova ro« mantizma i arheologizma. »Meni je, barem sada — veli Havliček — jedan
živi i žustri slovenski dečačič, iz ko« jega nešto može da bude — miliji nego svi staroslovenski božiči, što ih se ovdje iskopalo i iskapa.« — Nemože se iči napred, ako su oči obrnute na« trag, to treba spoznati, a ta spoznaja je snaga čovekova po njoj — ako ona izvire iz težnje za istinom — život po« staje progresivan »Naš patriotizam mora biti naprednost, a naša narodnost mora biti čovekoljublje«. Prema ovo« me posta vij enome načelu, politički re* alizam znači nauku i filozofiju dovesti u službu nacionalnih ideala.
Svoj nacionalizam izgraduje Ma« sarvk na bazi realizma i etike. Ne pri« znaj e odabrane narode, ali ne oseča po« trebe, da druge narode ponižuje za vo«
1 j u podizanja svojega naroda. On vidi mane i drugih naroda, kao i mane svo« jega, a smatra moralnom dužnošču, da se o vlastitom i tudem narodu govori otvoreno: jer narodnostno augurstvo je zapreka vlastitom napretku. Nije samo jezik izražaj nacionalnoga duha, nego država, politika, gospodarstvo, socialni rad, moralnost, nabožnost, znanost, filozofija i umetnost.
Naročito stajalište uzima Masarvk prema pitanju panslavizma i sloven« skog mesianizma, što su ga prepove* dali Kollar, Mickijevič, ruski slavjano* fili Hom j ako v, Kirij ejevski i naš P. Preradovič. Slovenski je mesianizam po Masarvku naučno neodrživ, upravo tako, kao pangermanski mesianizam. Ove političke teorije Masaryk gleda strogo kritički, jednako tako, kako kri« tički prosuduje zapadno kulturne teko« vine. Konsekventno iz toga izlazi, da Masaryk odlučno otklanja teoriju o propadanju zapadno«evropske kulture, a prema tome i kulturnu filozofiju Spenglerovu. Duboka spoznaja kulture svih naroda, filozofska kritika njihova razvitka upučuje nas na kulturnu sin« tezu na uzajamne snošaje ne samo slo« venskih, več svih naroda. Na stari pro« grom »ex oriente lux« odgovara Ma« saryk »da, ali i ex occidente«.
Čudoredna podloga svake politike jest humanitet, koji Ima da se shvati kao internationalni program. Humani« tet je nova reč za ljubav prema bliž« njemu. Sav narodni život ima se vo« diti prema idealu humaniteta i na to j bazi organizirati sve njegove prilike. Osnov svake nacionalne akcije jest istina i pravda, t. j. moral, a za stalno, čvrsto i dosledno moralno uverenje treba dubokc obrazovanosti. »Ideal hu« maniteta traži, da se sustavno svuda i u svemu i uvek opiremo zlu, vlastitom i tudem, nehumanitetu društva i njiho* vim organima. Humanitet nije senti« mentalnost nego rad.
Značenje rada je etičko i metafi« žičko. Tko ne radi taj je praznoverni orosjak, potucalo, koj* čeka čudesa. Moderna teorija napretka i razvoja znači teoriju rada. — Po ovoj teoriji rada u koju Masaryk je umio da unese toliko vedrine života, postao je on ujedno prorok budueih bol jih i sretni« jih dana, te večega sklada izmedu ma« nualnoga i duševnoga naprezanja sa« vremenoga ljudstva.
Ni za kojega velikoga čoveka sa« dašnjosti nemoženo u tolikoj meri reči, da je sveopči progres ljudskoga duha, koji se izrazio u politčkom, kulturnom i državnom životu naroda istočnih i zapadnih, s toliko promišljenom sinte« zom primenio na život i nacionalni raz« vitak svojega naroda, koliko je to uči« nio Tomaš Masaryk. Obrazovan na ra« cionalitičkom području evropskoga du« hovnoga stvaranja i prodahnut vred« nostima zapadno evropejske filozofije, Masaryk je ujedno duboko pročutio smisao etike slovenskoga istoka i nje« govu intimnu vezu s unutrašnjim ira« cionalnim silama života. Zahvalan kul« turnoj tradiciji gigantskog zapada, du« boko odan istinama izvojevanim kroz stoletne napore misaonih generacija romanskih i germanskih, on samo de« lomično usvaja gotova državno«poli« tička, nacionalna, socialna i filozofska iskustva. Tražeči naročiti izražaj slo« venske duše dovodi Masaryk ta iskust« va do duševnih kapitala svoje nacije, kojoj odreduje pod ovim uticajima na« ročiti preporodni smer.
U neprekinutoj duhovnoj vezi s češkim i slovačkim reformatorima Hu« som. Dobrovskim, Kollarom, Palackim, Havličkom i Smetanom, Masaryk je izgradio zgradu slobode svojega naro« da — ali ne samo slobode političke, več i slobode u smislu etičkoga pro« dahnuča, kulturnoga uskrsnuča pod večno svežim, večno savremenim ide« aloin humaniteta — čovečnosti.
Zagrebačka Sokolska župa radosna je što može i na ovaj način iskazati duboko poštovanje, jednom od najve« čih i najodvažnijih branilaca sokolskih ideala istine, pravde, časti, narhdnoga ponosa i rodne grude, jer njega slediti na putu humanizacije čoveka jest sveti zadatak slovenskoga Sokolstva.
Iako je njegovo životno delo več okrunjeno golemim uspesima i njego« vo umovanje več dosegnulo vrhunac, mi smo sretni, što osim bogatstvu nje« gova duha možemo još da se radujemo njegovu fizičkom zdravlju. Ovo neka mu se produži do skrajnih granica mo« gučnosti, jer jedan je samo dosad Slo* ven njegovih vrlina, jedan je samo Tomaš Мавагук.
IZ SAVEZA SKJ
Francuski dan.
Upravi Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije uputio je g. ministar pro* svete sledeče pismo:
»Francusku je zadesila velika ne* sreča. Neobuzdana poplava opusto* šila je mnoge njene plodne krajeve, usled čega je na tisuče porodica osta* lo bez krova. Pojedini gradovi i sela su potpuno u ruševinama. Osečanje čovečnosti nalaže, da se postradalima hitno pritekne u pomoč ali nama to naročito nalaže zahvalnost prema francuskom narodu, koji je za vreme poslednjeg rata dao bezbrojne prime* re, kako se pruža ruka prijatelju u ne* volji, primajuči naše izbeglice kao svoje sinove.
U znak ljubavi prema francuskom narodu i saosečanja teške nesreče, koja je zadesila Francusku, prirediče
se u celoj kraljevini 14. aprila 1930. g. francuski dan. Potrebno je da i sva sokolska društva u kraljevini uzmu učešče toga dana na manifestaciji za* hvalnosti našega naroda prema prija* teljskom francuskom narodu.
Stoga preporučujem upravi Save* za Sokola kraljevine Jugoslavije, da
14.	aprila ili do toga elana zaključno svi Sokoli prirede jedan javan čas, čiji če se prihod upotrebiti kao pomoč opustošenim pokrajinama Francuskc. Sav sakupljeni novac, sa uobičajenim spiskovima ima se slati Glavnom Od* boru Crvenog Krsta u Beogradu.«
O tome obaveštavamo sva brat« ska društva pozivaj uči ih, da udovo« Ije toj preporuci g. ministra prosvete.
Novac neka se šaljc Savezu u Beograd (Terazijc 7), koji če sakup« Ijenc priloge uputiti na odgovarajuče i mesto.
Pravila župe.
§ L
Ime, teritorija, sedište i pečat župe.
Župa se zove Sokolska župa 1
Teritoriju i sedište župe odreduje uprava Saveza. Pečat župe ima oblik kruga sa natpisom: Sokolska župa..........
§ 2.
Svrha.
Svrha župe je, da putem učlanje« nih društava uporednim vaspitanjem tela i duše po Tyrševom sokolskom sistemu udomačenem u našem narodu unapreduje telesno zdravlje, moral i nacionalnu svest državljana kraljevi« ne Jugoslavije.
§ 3.
Sredstva.
Svoju svrhu postizava župa:
1. Osnivanjem sokolskih društava i seoskih sokolskih četa u zajednici sa sokolskim društvom, kome imaju pri« pasti.
2. Davanjem inicijative društvima i četama za celokupni sokolski rad,
uticajem na pravilan i istrajan rad društava i kontrolisanjem stanja i ra« da društava.
3. Propagiranjem Sokolstva u naj* širim slojevima naroda putem sokol* skih društava i sokolskih četa, a pri* redivanjem predavanja, širenjem so* kolske literature u cilju podizanja te* lesne, moralne i nacionalne snage u narodu.
4. Priredivanjem sastanaka, jav« nih vežaba, utakmica, svečanosti, žup* skih i drugih sletova i izleta.
5. Priredivanjem tečajeva za struč* na usavršavanja, izašiljanjem prednja* ka po društvima i na savezne tečajeve.
6. Olakšicama, povlasticama i pot* porom predvidenom Zakonom i osni* vanju Sokola kraljevine Jugoslavije i Statutom o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
7. Izdavanjem župskog sokolskog lista samostalno ili zajednički sa jed* nom ili više susednih župa.
8. Prinosima društava, koje odre* duje uprava Saveza po predlogu župa.
9. Novčanom potporom, koju ba* novine dodeljuju svake goeline uprava* ma župa na svojoj teritoriji iz svojih specijalnih kredita za ovu svrhu i mo* ralnom pomoči društvima.
10. Pomaganjem pokreta protiv al« koholizma i pokreta za štednju po društvima i sokolskim četama.
11. Imenovanjem i razreševanjem društvenih uprava.
12. Dostavljanjem naredenja, uput* stava i prepiske od uprave Saveza dru* štvima i od društava sa obrazloženim mišljenjem upravi Saveza.
13. P odnašanjem predloga upravi Saveza, korisnih za napredak Sokol* stva.
14. Odašiljanjem prinosa upravi Sa* veza odredenih po istoj.
15. Odašiljanjem izvesta j a o svo* me stanju i radu na zahtev uprave Sa* veza i redovnog godišnjeg izveštaja do kraja januara meseca za proteklu upravnu godinu koja sc računa od 1. januara do 31. decembra sa iznašanjem celokupnog rada uz tabelaran upored* ni pregled sa stanjem iz prošle godine.
16. Izvršavanjem svih naloga upra* ve Saveza.
§ 4.
Članstvo.
Članom Sokolske župe može po* stati svako sokolsko društvo organizo* vano po pravilima ustanovljenim po upravi Saveza, ako prijavi svoj pri* stup, i ako bude primljeno po upravi Zupe.
Uprava Saveza odobrava pristup društva u župu.
1 N. pr.: Sokolska župa Ljubljana (ne: u Ljubljani).
Svako mesto načelno ima samo jedno sokolsko društvo. Veča mesta mogu iznimno imati više sokolskih dru* štava. Starešinstvo župe odlučuje o broju mesnih društava, odreduje im teritoriju.
Učlanjena društva moraju se po* koravati Zakonu o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, Statutu o or* ganizovanju i poslovanju Sokola kra* ijevinc Jugoslavije, tc svima odredba ma, pravilima, pravilnicima izdanim po saveznoj upravi i svima odredbama i zaključcima svoje župe.
§ 5.
Prestanak članstva.
Članstvo društva u župi prestaje:
1. Priključenjcm drugoj župi po saveznoj upravi uz prethodan spora* zum društva i župe.
2. Isključenjem iz članstva po sa* veznoj upravi a na predlog uprave žu* pe, naročito u onom slučaju, ako dru* štvo i na treči poziv uprave župe ne uplati župske i savezne prinose za mi* nulu godinu.
3. Prestankom društva.
§ 6.
Prava Članstva.
Svako društvo ima pravo da sara* duje kod svih župskih priredaba i tla u smislu ovih pravila učestvujc u radu župe.
Dužnost članstva.
Dužnosti članova jesu:
1. Da plačaju savezne i župske prinose, koje odreduje uprava Saveza.
2. Da saradujc u župskim javnim vežbama i utakmicama i da po pro* pisima tehničkog odbora prireduje javne vežbe.
3. Da šaljc izaslanikc u odbor žu* pe i župsku- glavnu skupštinu.
4. Da šalje vežbače u župski pred* njački tečaj.
5. Da izvršuje sve odredbe župske i savezne uprave.
§ 8-Uprava župe.
Upravne poslove župe vrši upra* va župe koju imenuje i razrešava upra* va Saveza, a koja se sastoji iz stare* šine, 1—2 zamenika, pretsednika pro* svetnog odbora, načelnika, načelnice,
1—3 zamenika načelnika, 1—3 zame* nicc načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova, 5—10 zamenika člano* va, 5 revizora i njihovih zamenika.
Uprava župe mora najdalje u ro* ku od 8 dana od dana svoga naime* novanja po upravi Saveza, sazvati pr* vu sednicu župe, na kojoj se ima iz* vršiti konstituisanjc u smislu ovih pra« vila.
§ 9.
Uprava /upe upravlja celokupnim sokolskim radom na teritoriji župe, stara se o idejnom vodstvu i vodi nad* zor nad celokupnim sokolskim radom na teritoriji župe.
U delokrug uprave župe naročito spada da:
1. Imenuje i razrešava društvene uprave i uprave sokolskih četa.
2. Odobrava osnivanje više dru* štava u večim mestima, odreduje im teritoriju, te daje dozvolu za učlanje« nje u ono društvo istoga mesta, koje leži izvan teritorije na kojoj stanuje član društva.
3. Podnosi predlog upravi Saveza o veličini redovnog i vanrednog dru* štvenog prinosa župi i Savezu. Sakup* lja od društava prinose za župu i Sa* vez i upravlja župskom imovinom.
4. Razdeljuje materijalnu pomoč društvima.
5. Saziva župsku glavnu skupšti* nu i podnosi izveštaj o radu, saziva odbor delegata društava i zbor dru*
štvenih načelnika i odreduje im mesto sastanka i dnevni red.
6. Prireduje župske javne vežbe, župske i okružne sletove, svečanosti, sastanke, predavanja i izdaje župski sokolski list.
7. Pribira materijal za osnivanje sokolskog muzeja.
8. Prepisuje prema naredenju upra* ve Saveza način vodenja administra* cije u društvima.
9. Imenuje i razrešava župski pro* svetni odbor iz sokolskih redova, te odseke odnosno referente uprave župe iz članova ili zamenika članova upra* ve župe.
10. Odreduje urednika i uredivački odbor župskog glasnika i drugih listo* va koje izdaje.
11. Rešava po predlozima presvet* nog odbora i župskih odseka odnosno referenata.
12. Rešava kao drugostepena vlast o prizivu u disciplinskom postupku.
13. Stara se o svima pitanj ima mo* ralne, fizičke i ekonomske prirode, ko* ja se odnose na župu.
14. Promatra sav nacionalni i kul* turni položaj naroda na teritoriji župe.
15. Imenuje jednog izaslanika u od* bor delegata župa.
16. Imenuje izaslanikc za glavnu skupštinu Saveza i to na svakih zapo* četih 500 članova jednog izaslanika.
§ 10.
Sva prepiska uprave župe vodi se pod potpisom starešine ili njegovog zamenika i premapotpisom sekretara.
Ako se prepiska odnosi na novča* ne i imovinske poslove, premapotpi* suje blagajnik, ako se odnosi na teh* nički rad premapotpisuje načelnik za članove, a načelnik i načelnica za čla* nice, ili njihovi zamenici, a ako se od* nosi na prosvetni rad, premapotpisuje pretsednik prosvetnog odbora. Refe* renti odseka premapotpisuju dopise, koji zasecaju u njihov delokrug.
Redovne sednice uprave župe dr* že se jedanput nedeljno u odredeni dan i čas bez naročitog poziva. Sed* nice saziva starešina ili njegov zame* nik. Član uprave župe, koji bez oprav* danja izostane sa sednice triput, srna* tra se da se odrekao članstva uprave, te se njihova imena dostavljaju upravi Saveza. Sednici imaju prisustvovati kako članovi, tako i članovi zamenici, koji sa istim pravima kao i članovi imaju učestvovati u celokupnom radu uprave župe.
Za donašanje zaključaka potrebno je, da na sednici prisustvuje naj manj e polovina članova uprave župe. Zaključ* ei se donose večinom glasova prisutnih članova uprave župe i to javno, a na 2ahtev bilo ma jednog člana tajno. Pri jednakoj podeli glasova odlučuje sta* rešina ili zamenik, koji inače ne glasa.
§ D.
Uprava župe ima pomočne i save* todavne organe.
Pomočni organi su prosvetni od* bor, čiji je zadatak, da u sporazumu sa župskim načelništvom organizujc, vodi i naclzire prosvetni rad u župi, i svi odseci župske uprave odnosno rc* ferenti, koji se imenuju prema potre* bama župe (zdravstveni, statistički, go* spodarski, saobračajni itd. odsek, od* nosno referent). Rad i sastav presvet* nog odbora i rad odseka, odnosno re* ferenata biče prema stvarnim potreba* ma odreden pravilnicima i poslovni* cima.
Savetodavni organi su:
1. Glavna skupština,
2. odbor delegata društava,
' 3. zbor društvenih načelnika.
8 12.
Glavna skupština.
Glavnu skupštinu sačinjavaju uprava župe i izaslanici društava. Glavnu skupštinu saziva i odreduje joj dnevni red uprava župe. Cdavnoj skupštini pretsedava starešina ili nje* gov zamenik. Glavna skupština se sa* živa prema potrebi, a najmanje jedan* put godišnje.
§ 13.
Na glavnoj skupštini koja se sa* živa 14 dana ranijc uz saopštcnje dnev* nog reda imaju pravo pristupa i ras* pravljanju svi članovi župskih društa* va, a pravo glasa imaju samo zastup« niei društava izabrani po upravi dru* štva i uprava župe. Uprava društva bira na svaku stotinu članova po jed* nog zastupnika. Na višak od najma* nje 50 članova dolazi takoder po je* dan zastupnik. Pravo glasa imaju čla* novi odnosno zastupnici samo u tom slučaju, ako je društvo udovoljilo svi* ma obavezama prema župi.
S 14.
U delokrug glavne skupštinc kao isključivo savetodavnog organa spada:
1. Izbor dvaju članova za overov* ljenje skupštinskog zapisnika.
2. Primanje izveštaja uprave župe
i revizora.	.	.
3. Podnašanje predloga upravi žu> pe o višini župskih doprinosa.
4. Podnašanje preiiloga upravi žu* pe u vezi sa godišnjim proračunom.
5. Davanje mišljenja u predmetu odredivanja mesta i vremena župskih sletova po predlogu tehničkog odbora.
Poslovnik
za primanje u članstvo i brisanje iz članstva.
6. Davanje mišljenja po svima pi« tanjima koja uprava župe iznese na dnevni red.
7. Podnašanje predloga upravi Sa« veza za imenovanje članova uprave župe, revizora i članova suda časti.
§ 15.
Raspravljanje na glavnoj skupšti« ni je javno. Ako glavna skupština ves inom glasova reši tajno raspravljanje, imaju prava prisustvovati samo zastup« nici društava i uprava župe.
§ 16.
Glavna skupština donosi pravova« Ijane zaključke, ako je zastupana po* lovina društava, koja pripadaju župi. Ako se ne sastane dovoljan broj, sa istim dnevnim redom ima se sazvati druga glavna skupština na isti dan za jedan sat docnije s napomenom, na kojoj če se zaključci donositi ђег ob« žira na broj zastupanih društava.
§ 17-
Zaključci se donose jednoglasno ili večinom glasova. Uz jednaki broj glas sova odlučuje glas pretsednika.
§ 18.
Glavnoj skupštini pretsedava žups ski starešina ili njegov zamenik. Ako su ovi otsutni bira glavna skupština pretsednika. Na skupštini se vodi zas pisnik, koji potpisuje starešina, tajnik i dva izabrana overovljača zapisnika.
§ 19.
Odbor delegata društava.
Odbor delegata društava je saves todavni organ uprave župe po svima pitanjima, koja uprava župe u toku upravne godine iznese na dnevni red pred odbor.
Odbor se sastoji iz uprave župe i iz po jednog delegata, koje uprava diuštva godišnjc bira na svojoj seds nici. Odboru pretsedava starešina ili njegov zamenik. Odbor zasedava u ses dištu župe ili prema potrebi u drugom mestu. Sednice saziva uprava župe najmanje triput godišnje 14 dana ras nije uz saopštenje dnevnog reda. Za pravovaljano donašanje zaključaka potrebno je prisustvo polovine ukups nih delegata društava. Ako se na zas kazanoj sednici ne skupi dovoljan broj delegata, nakon jednoga sata održače se sednica sa istim dnevnim redom, bez obzira na broj prisutnih delegata. Zaključci se donose večinom glasova. G. slučaju jednakc podele glasova ods lučuje glas pretsednika, koji inače ne glasa.
§ 20.
Tehnički vaspitni rad.
Tehnički i vaspitni rad u župi vos di načelnik i načelništvo župe, koji se moraju u svemu pokoravati odredbas •ma i propisima načelništva Saveza.
Župsko načelništvo čine župski nas čelnik i načelnica i njihovi zamenici.
Župsko načelništvo je sastavni deo uprave župe. te o svome radu izs veštava upravu župe.
Načelništvo župe nadležno je i konačno odlučuje samo u pitanjima strogo tehničke prirode, za koja je pos trebna naročita kvalifikacija, t. j. stručs na prednjačka sprema.
U koliko su sa takim pitanjem, kos je spada u nadležnost načelništva žus pe, spojeni materijalni izdaci, mora nas čelništvo predložiti Upravi župe, i mos že ga izvršiti tek onda, kada uprava župe predlog odobri i osigura potrebs na materijalna sredstva.
Za javne nastupe potrebna je sas glasnost sa upravom župe.
Načelništvo ima u prvom redu, da .se brine za uporedno t. j. nadeljeno i srazmerno telesno, moralno i nacionals no vaspitanjp. Prema tome ostaju u njegovoj nadležnosti izvršavanje ods redaba i propisa načelništva Saveza:
1. u pogledu pitanja vaspitnog sis stema i vaspitanja u opšte;
2. u pogledu pitanja vaspitne pris rode;
3. u pogledu pitanja načina orgas nizacije vaspitnih organa;
4. organizacija i vodstvo župskih javnih nastupa;
5. nadzor tehničkogsvaspitnog ras »la u društvima;
6. organizacija i briga za izvedbu župskih prednjačkih tečajeva.
Načelništvo župe ima kao pomočs ni organ župski tehnički odbor, koji ima, ako je potrebno, naročite odseke. Tchničkom odboru župskog načelnis Stva pretsedava župski načelnik ili njes gov zamenik, članovi(sice) pak su mu članovi načelništva, i potreban broj tehničkih stručnjaka, koje iz sokolskih rtdova imenuje i razrešava župsko nas čelništvo po odobrenju načelništva Sas veza.
U tchničkom odboru ima svog zas slapnika župski prosvetni odsek i pres ma potrebi takoder drugi odseci upras ^vc župe. Isto tako ima župsko načels ništvo svoga zastupnika u prosvetnom odseku i prema potrebi u drugim ods sccima. Ove zastupnike imenuje nas čelništvo izmedu svojih članova ili izs medu drugih članova tehničkog ods "bora.
Detaljan rad župskih tehničkih ors gana reguiiše se pravilnicima i poslov« nicima, koje propisuje načelništvo Sas veza.
§ 21.
Zbor načelnika društava sačinjas vaju:
1. tehnički odbor župe;
2. društveni načelnici i načelnice, ili njihovi zamenici.
Sednicama pretsedava načelnik žus pe ili njegov zamenik. Ovaj zbor sas živa i od redu je mu dnevni red načels ništvo župe po svom nahodenju ili po predlogu više od polovine načelnika diuštava.
Za pravovaljano donašanje zakljus čaka potrebno je prisustvo polovine ukupnih načelnika i načelnica društas va ili njihovih zamenika. Ako se na zakazanoj sednici ne skupi dovoljan broj načelnika i načelnica ili njihovih zamenika, nakon jednog sata održače se sednica sa istim dnevnim redom, bez obzira na broj prisutnih načelnika i načelnica ili njihovih zamenika. Zas ključci se donose večinom glasova. U slučaju jednake podele glasova odlus čuje'glas pretsednika, koji inače ne glasa.
§ 22.
Revizori.
Revizori računa paze na rukovanje novca, pregledaju račune i izveštavaju
0 tome odbor delegata društava i glavs nu skupštinu, te u računskim pitanji« ma podnose svoje predloge.
§ 23.
Ozledni fond.
Ozledni fond koji postoji samo pri upravi Saveza, podupire sve članove sokolske organizacije, koji su se ozles dili kod sokolskog rada. Organizaciju ovog fonda propisuje uprava Saveza pravilnikom.
§ 24.
Sud časti.
Župski sud časti rešava samo po sporovima časti nastalim između:
1. Članova uprave župe/
2. Uprave župe i uprave društava.
3. Članova uprave župe i članova uprave društava.
4. Članova uprave raznih društava.
5. Članova raznih društava.
6. članova društava, koja pripadaš ju raznim župama, u kome slučaju je nadležan sud časti one župe na čijoj teritoriji leži društvo kome pripada okrivljeni.
Sud časti sastavljaju pet članova
1 tri zamenika naimenovanih od upras ve Saveza, a za vreme od jedne godiš ne. Svi članovi se imenuju iz sokoTskih redova, koji stalno borave u sedišfu uprave župe. Svaka strana ima prava, da odredi sebi poverenika u obranu svojih interesa.
Najmladi član suda vrši dužnost delovode.
Sudski postupak počinje na zas htev jedne strane. Zahtev se dostavlja upravi župe pismenim putem najdalje za 14 dana od dana, kada je spor nas stao. Docnije prispele prijave ne uzis maju se u pretres.
_ Uprava župe kada primi zahtev, saziva odma sud časti, koji ima početi zasedanje u roku od 14 elana.
Sud časti odlučuje po slobodnom ubedenju. Odluka suda nakon proglas senja stranama, saopštava se upravi zupe radi izvršenja.
Protiv odluke suda časti nema mes sta zaim.
§ 25.
Prestanak župe.
Župa prestaje, kada o tome donese rešenje uprava Saveza.
Likvidacija župe ima se obaviti po naredenjima uprave Saveza.
Imovinu prestale župe preuzima u upravu uprava Saveza uz dužnost, da njen prihod upotrebljava za potporu pograničnih župa koje taku potporu trebaju.
Osnuje li se na teritoriju prestale župe u roku od pet godina nova župa Sokola kraljevine Jugoslavije, predače joj u vlasništvo uprava Saveza svu glavničnu imovinu prestale župe.
Nakon pet godina raspolaže upras va Saveza sa imovinom prestale župe slobodno.
Bude li teritorija jedne župe pos deljena na više župa, deli se medu nji* ma i imovina podeljene župe i to u razmeru u kom pojedina župa preuzis ma postoječa društva.
*
Ova pravila primljena su na seds nici izvršnog odbora tlne 21. marta o. g. i stupaju na snagu sa danom objave u
»Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	1.	zam.	starešine;
A. Brozovič, s. r. E. Gongi, s. r.
Jedinstveno knjigovodstvo za župe i društva.
Radi lakšeg vodenja i kontrole ras čunskog poslovanja župa i društava sa« vezna uprava je odlučila, da sa svima svojim jedinicama uvede jednoobrazne knjige, koje su date u izradu. čim budu gotove, razaslat če se župama i drus štvima. Prema gornjoj odluci poslove materijalne prirode župe če imati da vode u tri knjige i to:
1. Inventar;
2. Blagajnu (Amerikanski dnev« nik);
3. Knjigu društava na svakoj teris toriji, a društva če voditi:
1. Inventar i
2. Blagajnu (amerikanski dnevnik) Ove dve knjige su jednake i u župama i u društvima i tako su izradenje, da če ih moči i nestručni — funkcionar! vrlo lahko shvatiti i voditi. O preds njem se obaveštavaju bratske župe sa molbom da o ovome obaveste i svoja društva.
Zdravo!
Pečati za župe i društva.
Opaža se, da mnoge sokolske jes dinice upotrebljavaju pečate, a i tis skaniee, sa napisom i oblikom, koji nikako ne odgovara propisima Saveza, prem je Savez o tome izdao točne upute. U tom cilju i da se doskoči dos sadanjim greškama, donašamo ovde
cm
Pečat župe.
reprodukovane pečate za župe i drus štva u njihovom propisanom obliku i veličini. Napis na pečatu ima da bude ili samo latinicom ili samo čirilicom Mastilo za pečate župa ima da se upotrebljava u svetlo zelenoj boji, za društva u ljubičastoj boji.
Pečat društva.
Napisi imaju da glase: Sokolska župa Mostar, a ne Sokolska župa u Mostaru. Isto vredi i za društva, na ime: Sokolsko društvo Srem. Mitre« vica, a ne Sokolsko društvo u Srem Mitroviči.
Pečati mogu da se poruče kod Jus goslovcnske Sokolske Matice, Ljub* Ijana, Narodni dom.
Izveštaji o Masarykovoj proslavi.
Raspisom izvršnog odbora savezne uprave odštampanim u br. 2. »Sokols skog Glasnika«, propisano je svima so* kolskim društvima, da osamdesetgo« dišnjicu rođendana presidenta Čeho« slovačke republike proslave na najsve« čaniji način, prema propisanom progra« mu.
Da bi se proverilo izvršenje ovog propisa i prikupili potrebni podaci o opsegu, načinu i uspehu proslave, pozi« vaju se br. župske uprave:
a) da od svojih društava zatraže programe proslave i izveštaje o prosla« vi, prema priposlanom obrascu, koji se svakom društvu ima poslati u 3 primer« ka (za. društenu arhivu, 1 za župsku ar« hivu, a 1 za Savez);
b) da neposredno i putem društa« va prikupc sve što je u denvnoj štampi objavljeno o Masarvkovoj proslavi na teritoriji dotične župe.
c) da izveštaje sa priključenim no« vinskim^vestima pošalju Savezu naj« kasnijc do 15. aprila 1930.
Zdravo!
Baza za odmerenje savez-nog poreza.
Upučuju se sve bratske župske uprave, da na shodan, ali hitan način obaveste sva svoja bratska društva, da je za odmeru poreza merodavno sta« nje, koje je vladalo koncem decembra 1929. Samo po ovom stanju odmeriče se poreza. Iznimno za ovu godinu do« zvoljaja se, da društva odjave članove, koji su istupili, a prijave nove i to do
1.	aprila 1930. Ovako korigirano stanje biti če bazom oporezovanja.
Zdravo!
§ L
Ko želi postati članom, članicom Sokolskog društva, mora ispuniti po« sebni prijavni list i mora ga vlasto ručno potpisati. U prijavnom list,, mora se istači ime, prezime, dan, m:; /c i godina rodenja, zanimanje i bora vište. Pored toga prijavljeni ima n. vesti članstvo izvan sokolskih društa va sa funkcijama koje u tim društvima vrši. Za ustanovljenje doba staros:' ima se priložiti bilo ma kakva služben isprava iz koje se daje ustanoviti go dina rođenja i to kod onih članova kod kojih postoji sumnja, da li su na vršili 26«tu godinu života.
Prijavljenog moraju predložiti d« , člana, te jamčiti za društvenu neporoč nest prijavljenoga.
Iz prijavnog lista mora biti vidljivo da li je prijavljeni več bio član (člani
a)	drugog Sokolskog društva i koga te da li je od ovoga društva primio ka astr. broj, sokolski znak i legitimaciju. Ako se u ovom slučaju pokaže potreba za obaveštenje, imaju se potrebni po daci zatražiti od društva, kome je pri javljeni pripadao.
Prijavni list ima se ispostavljati i od muškog i ženskog naraštaja, kada nakon navršene 18. godine žele da stu« pe u društvo kao članovi. Kod ovakvih prijavljenih članova ne odreduje se okušajno vreme, jer se isti p rima ju za članove na osnovu predloga vode naraštajskog odelenja, koji predlog prethodno odobrava prednjački zbor. Ovo se pravilo analogno primenjuje i kod onih članova«članica, koji iz dru« goga sokolskog društva stupaju u dru« štvo. U ovakom slučaju može se ana« logno postupiti samo tada, ako se pre« 'a prijava novome društvu u vremenu od 14 dana računajuči od dana dose« lenja u mesto novoga društva. Ako u istom mestu ima više sokolskih dru« štava, onda se ima u drugo društvo stupiti najdalje u vremenu od 14 dana računajuči od istupanja iz prvoga dru« štva. Istupanje iz članstva predašnjega društva mora po istome pismeno biti mtvrdeno u otpusnici, u kojoj moraju biti sadržani svi podaci o članstvu.
§ 2.
Prijavne listove prima po upravi društva odredeni član koji podnosi pri« javni list zajedničkoj sednici uprave društva i prednjačkog zbora, nakon što je spisak prijavljenih članova bio objavljen 8 dana u društvenim prosto« rijama.
Ova zajednička sednica prima čla« na=članicu privremeno, dok ne pro« tekne pokušajno vreme, koje traje naj« manjc 6 meseci. Kada ovo vreme prode odlučuje se o konačnom primanju.
Za pravovaljanost donašanja za« ključaka na zajedničkoj sednici po« trebna je nadpolovična večina svih članova uprave društva i prednjačkog zbora.
§ 3.
Prijavljeni se prima na pokušajno vreme od najmanje 6 meseci, koje vre« me počinje sa danom privremenog pri« manja. Dan privremenog primanja ima
Medu najvažnije zadatke župskih prosvetnih odbora i društvenih pro« svetnih odseka, spada između ostalo« ga i sokolska obaveštajna služba. U užem smislu, ona obuhvata troje: a) pračenje pisanja štampe na teritoriji župe odnosno društva o Sokolu kralje« vine Jugoslavije i o Sokolstvu u opšte, te uredivanje zbirke novinskih iseča« ka o vestima o Sokolstvu;
b) Obaveštavanje naše javnosti o Sokolu kraljevine Jugoslavije i o So« kolstvu u opšte, a naročito o sokol« skom radu na teritoriji dotične župe odnosno društva, te nastojanje, da so« kolski rad bude prikazan u pravom svetlu.
Njegov pako značaj za narod, dr« žavu i Slovenstvo da bude pravilno ocenjen;
c) Izvest ava m o župske i društve« ne uprave o eventualnim napadajima na Sokolstvo ili na sokolske radenike, odnosno o netačnim i tendencioznim vestima o Sokolstvu, te njihovo siste« matsko suzbijanje.
U širem smislu, sokolska obave« štajna služba obuhvata i brigu i evi« denciju i o širenju sokolske štampe, a naročito naših sokolskih listova »Sokolski Glasnik«, »Sokoliča«, »Naše radosti« i »Soko« (bivši »Prednjak«).
d) Poslovnici župskih prosvetnih odbora i društvenih prosvetnih odseka predvidaju, u krugu potonjih, za taj vestioce za sokolsku štampu: dok prvi rad naročite funkcionare«časnike. Žup« ske odnosno društvene novinare i iz« (novinari) vrše obaveštajnu službu u užem smislu potonjima (izvestiocima za sokolsku štampu) je zadatak oba« veštajna služba u širem smislu briga
se potvrditi na prijavnom listu,. potpi« som starešine društva i tajnika.
Pokušajno vreme za slučaj potrebe nože se produžiti ali skratiti se nikako ne može. Pokušajno vreme oprašta se amo onim članovima, članicama, koji iz naraštaja ili iz drugog Sokolskog iruštva stupaju u društvo.
§ 4.
Spisak sa imenima članova i čla« lica primljenih na pokušajno vreme ima se objaviti u društvenim prosto«
■ ijama.
Protiv upisa članova, članica u društvo mogu se za 8 dana od dana ob« javljivanja spiska podneti upravi dru« štva pismeni prigovori vlastoručno pot« pisani.
Ako se protiv članova, članica u odredenom roku od 8 dana ne podnesu prigovori, ima se istima izdati odmah članska legitimacija i članski znak.
§ 5.
Prednjački zbor vodi statistiku ovih društvenih članova, članica, koji još nisu navršili 26. godinu života, te vodi evidenciju o opravdanom i ne« opravdanom izostanku od vežbe.
Ako član=članica neopravdano iz« >staje sa vežbe, prednjački zbor pred«« laže upravi društva pismenu opomenu. Ako član«članica nakon ove pismene opomene u vremenu od tri meseca ne« opravdano izostane od deset vežbi, prednjački zbor predlaže upravi dru« štva brisanje iz članstva.
§ 6.
Uprava društva briše iz članstva svakog člana«članicu ako je u zaostatku društvenih doprinosa za vreme duže od šest meseci, ukoliko uprava društva nije primila do znanja opravdanje. Uprava društva dužna je brisati iz članstva sve članove«članice ispod 26 godina u pogledu kojih prednjački zbor podnese predlog za brisanje iz članstva u smislu § 5. ovog poslovnika. Uprava društva na predlog prednjač« kog zbora rešava od vežbe samo one elanove«članice:
1. koji su u društvu zaposleni dru« gim sokolskim radom,
2. koji su opravdani lekarskim uve« rcnjem.
Član«članica imaju izostanak sa vežbe opravdati svome načelniku ili načelnici, a o opravdanju donosi za« ključak prednjački zbor.
§ 7.
U pogledu onih članova i članica, koji svojim obavezama nisu udovoljili, postupa se prema društvenim pravili« ma i ovom poslovniku.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sednici izvršnog odbora dne 21. marta
o.	g. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
i nastojanje za širenje sokolske štam« pe.
U poslovnicima, koji* če u toku meseca aprila biti objavljeni, njihove dužnosti i njihov krug rada tačno su utvrdeni.
e) Kako je, medutim, obzirom na novo stanje u kome se naše Sokolstvo nalazi posle osnivanja Sokola kralje« vine Jugoslavije obaveštajna služba od naročite je važnosti, koju poveča« va još i ta okolnost, da se nalazimo pred našim velikim svesokolskim sle« tom, pa se ne može čekati dok organi« zacija župskih prosvetnih odbora i društvenih prosvetnih odseka bude do kraja sprovedena, to Izvršni odbor Saveza određuje:
1. do konstituisanja župskih pro« svetnih odbora i društvenih prosvet« nih odseka prema propisima novih po« slovnika imaju postavljeni župski i društveni prosvetari odmah pristupiti organizaciji sokolske obaveštajne službe u naznačenom pravcu na svojim područjima, i to bilo lično bilo uz po« moč članova uprave, koje ova za taj posao odredi.
2. Župski i društveni prosvetari imaju naročito da se postaraju, da se u našim sokolskim listovima »Sok. Glasniku«, »Sokolieu« i »Našoj rado« sti« sit njihovih teritorija objave član« ci (izveštaji) o sokolskom radu i sta« nju Sokolstva u opšte. osobito posle osnivanja Sokola kraljevine Jugoslavi« je, kao i ideološki članci i praktični predloži za unapredenje sokolskog ra« da.
Izveštaji i članci moraju biti krat« ki, koncizni, jezgroviti i aktualni.
3. Župski i društveni prosvetari
Svim bratskim župama!
Organizacija obaveštajne službe u župama i društvima
za sokolsku štampu.
moraju odmah pristupiti i organizaciji za sistematsko širenje sokolske štam* pe.
U tu svrhu treba da odmah u ko* liko to več nisu učinili, prikupe tačne podatke o brojnom stanju pretplatni* ka na pomenute sokolske listove i da odmah započnu sa prikupljanjem no* vih pretplatnika.
4.	Obavezna je sledeča minimalna pretplata:
1. Za »Sokolski Glasnik«.
a) Svi članovi župskih i društve* nih uprava;
b) za župske i društvene knjižni* ce po jedan primerak;
u 10% celokupnog članstva.
2. za »Sokolić«:
a) po dva člana župskih i društve* nih uprava;
b) za župske i društvene knjižnice po jedan primerak;
c) 10% celokupnog naraštaja.
3. za »Našu radost«;
a) po jedan član župskih i društve* nih uprava;
b) za župske i društvene knjižni* ce po jedan primerak;
c) i 5% celokupne sokolske dece.
4. za »Soko«, bivši »Prednjak«:
a) svi članovi saveznog načelstva i uprave Saveza;
b) svi članovi župskog načelstva i- po tri člana župske uprave;
c) svi članovi društvenih pred* njačkih zborova i po dva člana uprave;
d) po jedan primerak za župske i društvene biblioteke tc po jedan pri* merak za tehničke biblioteke bilo žu* pe ili društva;
e) 10% vežbajučeg članstva.
Do 1. maja 1930. podneče župski prosvetari izveštaje o brojnom stanju pretplatnika prema priključenom ob* rascu..
Zdravo!
Pravilnik
za disciplinski postupak.
§ L
Disciplinski postupak protiv čla* nova sokolskih društava započinje pre* dajom tužbe, ili uredovnim putem, ako uprava društva sazna, da postoji sum* nja protiv člana, da se ogrešio o dru* štvena pravila i o ostala sokolska na* redenja.
§ 2.
Čim uprava društva dozna da po* stoji opravdana sumnja koja bi mogla služiti za osnovu disciplinskom po* stupku, na prvoj sednici ima se odlu* čiti o pokretanju disciplinskog po* stupka.
§ 3.
Za donašanje rešenja o pokretanju disciplinskog postupka dovoljna je nadpolovična večina glasova. Od reša* vanja i raspravljanja isključeni su tu* žitelj, osumnjičeni i oni članovi uprave društva, koji stoje sa osumnjičenim u rodbinskoj vezi.
§ 4.
Rešenje o pokretanju disciplinskog postupka ima da sadrži tačno činje* nično stanje i sve one okolnosti u po* gledu kojih se ima vršiti istraga. U re* šen ju se ima imenovati istražni pove* renik iz uprave društva ili iz sokolskih redova. Zadatak istražnog poverenika je da sprovede istragu po rešenju uprave društva i da priba vi sve po* trebne podatke za disciplinski! ras* pravu.
§ 5.	■
Uprava društva ima u roku od tri dana pismeno izvestiti osumnjičenoga da je protiv njega poveden disciplin* ski postupak. Osumnjičcnom sc isto* vremeno ima saopčiti ime istražnog poverenika.
§ 6.
Protiv rešenja o pokretanju disci* plinskog postupka nema mesta žalbi, ali osumnjičeni ima prava za tri dana od dostavljanja rešenja o pokretanju postupka zahtevati da se odredi drugi
istražni poverenik. Ovaj zahtev se ima pismeno dostaviti upravi društva sa tačnom oznakom razloga za izuzeče is* tražnoga poverenika.
§ 7.
O prigovoru izuzeča istražnoga po* verenika odlučuje uprava društva u prvoj idučoj sednici. Pri donašanju re* šenja istražni poverenik čije se izuzeče traži. ako je član uprave društva, nema prava glasa. Rešenje uprave društva po ovoj stvari konačno je.
§ 8.
Istražni poverenik vodi istragu sa* mostalno. Njemu se ima dostaviti op* tužba sa svima spisima.
§ 9.
Dužnost istražnog poverenika je da istražnim postupkom ustanovi tač* no stanje stvari sa oznakom dokaza koje ima pribaviti kako za osumnjiče* nog, tako i protiv njega. Istražni po* verenik može protegnuti istragu i na one čine, koji nisu navedeni u rešenju o pokretanju istrage ukoliko ovi čini stoje u vezi sa stanjem stvari ustanov* ljenom tokom istrage. Istražni pove* renik neposredno preslušava društvene članove i članove drugih sokolskih društava, pa i nečlanove, ako se ovi odazovu pozivu radi saslušanja. Istraž* ni poverenik ima prava neposrednog dopisivanja sa pojedincima i organiza* cijama ukoliko je to potrebno za is* tražni postupak. U ovakoj prepisci is* tražni poverenik ima navesti, da pre* pisku vrši kao postavljeni istražni po* verenik. Ako se prepiska ima voditi sa državnim ili samoupravnim vlasti* ma istražni poverenik upučuje svoju prepisku putem uprave društva.
§ 10.
O preslušanju osumnjičenoga ima se načiniti zapisnik na taj način, što če se u zapisnik voditi svako pitanje upučeno na osumnjičenog sa njegovim odgovorom, a zapisnik potpisuje osum* njičeni i istražni poverenik.
VEKOSLAV BUČAR, (Ljubljana);
Kod Lužičkih Srba.
(Nastavak 9.)
Rožant (nem. Rosenthal) najzname* atije je hodočašče katoličkih Lužičkih* rba. I stanovitim godišnjim dobama hodočasti oeamo na jiiljade i hiljade
Narodna nošnja u katoličkoj Lužici.
pobožnih duša. Veličanstvena crkva i ogroman dvospratan župni dvor svedo* če o bogastvu, koje se je ovde skupi* lo u toku decenija.
Pater Romuald primio me je u svojoj radnoj sobi, gde priprema jed* no svoje delo za štampu. Čestitam mu i ime Jugoslovena njegovu 60 godiš*
njieu. Vrlo se je obradovao jugoslo* venskim čestitkama tc mi je u znak zahvalnosti poktonio svoje delo »Ty* sac let huadovvnc mesto Rožant« kao »dopornnjenku na lubv wopyt na dnju
22.	6. 1929.« Radi nedostatka vreme* na, hteo sam odmah nastaviti svoj put, ali sam morao ostati kod njega na ručku. Pre ručka mi je ljubazno poka* zao krasnu crkvu i svoje gospodar* stvo, a iza ručka me je ispratio je* dan deo puta i pokazao mi krači put za Rahlovv.
Pater Romuald Domaška redovnik je cistercitskog reda i kao takav ad* ministrator rožantoke župe, Potpuno neovisan od budyšmskog nemačkog biskupa, lako je s uspehom razvijao svoje delo na svirn polj ima lužičko* srpskog narodnog pokreta. Rodio sc. je 28. juna 1869. g. u Koslovu. Iza svr* šene osnovne škole u Rožantu i Budy* šinu stupio je god. 1883. u lužičko*srp* ski katolički seminar u Pragu, gde je g. 1891. maturirao i stupio u cistercit* ski red. Zatim je študiran filozofiju, pedagogiku i bogc/slovlje, pre svega pak se je mnogo bavio s arapskim, asirskim i kaldejskim jezikom, te vi* som eksegetikom. Kao svečenik b o je duhovni pastir u samostanu Marijine Hvezdv u Lužici i nekim krajevima Češke. Od g. 1909 dalje, administrator je u Rožantu.
Kao dak je mnogo putovao. U svo* jim mladim godinama posetio je i pro* putovao Itaiiju, Švedsku, Norvešku i Knglesku. Češku pozna kao svoju Lu* žicu. Na svojim putovanjima po Če* škoj upoznao se je sa Sokolstvom, čiji je pripadnik i zagovornik još i danas.
U Iužičko*srpskoj literaturi zau* zima časno mesto. Uz znanstvena dela napisao je takoder više beletrističnih knjiga. Najpoznatija njegova dela su: Pregled češke književnosti, roman »Khodojty« te igrokazi »Slepi Benja* min« i »Namakanja hnadnovneje po* stavy w Roženče«. Poslednja se s us*
Ako osumnjičeni otkloni potpis na zapisniku, ima istražni poverenik da zatraži od njega obrazloženje zašto je potpis otklonio, a osumnjičeni može u posebnom pismu, koje se ima spisima priložiti navesti razloge otklanjanja svoga potpisa.
Osumnjičeni ima pravo da se brani i pismenim putem u kom slučaju se njegove izjave imaju priključiti spi* sima.
§ D-
Istražni poverenik saslušava sve* doke pojedinačno i usmeno.
§ 12-
O salušanju svakog svedoka vodi se zapisnik koji potpisuje istražni po* verenik i svedok. dok se ne postigne večina.
Ako svedok otkloni potpis, postu* pa se prema § 10. ovoga pravilnika.
§ 13.
Ako istražni poverenik ne može svedoka usmeno saslušati ili ako je usmeno salušanje skopčano sa teško* čama, rpože ovo saslušanje obaviti i pismeno na taj način, što če svedoku postaviti odredena pitanja na koja se svedok ima izjasniti.
Članove drugih sokolskih društava istražni poverenik saslušava po mo* gučnosti sam. Ako ovo saslušanje ne može lično obaviti, ima se radi saslu* šanja svedoka obratiti onom sokol* skom društvu, kome svedok pripada. U takvom slučaju saslušanje svedoka obaviče starešina ili po njemu odrede* no lice.
§ 14.
U svakoj zamolbi istražnog pove* renika ima se navesti rok za odgovor, koji ne može biti duži od 14 dana.
§ 15.
Istražni poverenik može osumnji* čenog saslušati više puta, te ima prava da osumnjičenemu u svom prisustvu dozvoli i uvid u sve istražne spise, ako bi ovo potrebno bilo radi odgovora osumnjičenoga na postavljena pitanja. Istražni poverenik mora osumnjičenoga saslušati svakako pre završetka istrage i pozvati ga da navede sve ono što ima u svoju obranu navesti.
S 16.
Istražni poverenik ima istragu naj* hitnijc završiti. Svaka disciplinska is* traga mora se završiti najdalje za dva
meseca iza dostavljanja spisa istraž* nom povereniku.
Ako iz važnih razloga ne bi bilo moguče istragu završiti u vremenu od dva meseca, na molbu istražnog pove* renika starešina može rok produžiti i to najviše sa još dva meseca.
§ 17.
Po završetku istrage istražni pove* renik dostavlja sve spise starešini. Is* tražne spise dostavlja istražni povere nik uz iserpan izveštaj, koji se ni u kom slučaju nc može odnositi na pred* log u pogledu kazne.
§ 18.
Član, kome je poverena dužnost istražnog poverenika, ne može odbiti
primanje dužnosti bez naročitih raz* loga.
§ 19.
Starešina proučava dostavljene spise, te odreduje ako ustanovi da je stvar dovoljno razjasnjena izvestitelja i to između članova uprave društva. Izvestitelj ima spise proučiti te pod* neti svoj izveštaj prvoj sednici uprave društva. Starešina može i sam biti iz* vestitelj.
§ 20.
Ako uprava društva ustanovi da stvar nije dovoljno razjašnjena, vrača spise istražnom povereniku na dopunu istrage i odreduje rok do koga se spisi imaju vratiti starešini.
§ 21.
Ako starešina smatra da jc stvar dovoljno razjašnjena, odreduje ras* pravu na prvoj sednici uprave društva, na kojoj se predmet raspravlja. Ras* pravljanje je tajno.
§ 22.
Na sednicu uprave društva, na ko* joj se ima raspraviti stvar, ima se po* zvati osumnjičeni i to sa pozivom naj* manje sedam dana pre sednice. U po* zivu se ima navesti, da osumnjičeni u roku od tri dana od dana primitka po* živa, ima prava uvida u sve spise, koji se nalaze kod izvestitelja, te ima prava predlagati dopunu istrage i da se več saslušani i po njemu prijavljeni novi svedoci neposredno saslušaju na samoj sednici. Osumnjičeni po isteku napred spomenuta tri dana ne može se ovim pravom poslužiti.
Uprava društva odlučuje o pred* logu osumnjičenoga u pogledu dopune istrage i u pogledu preslušanja svedo* ka i nabavljanja ostalih predloženih dokaznih sredstava.
§ 23.
Osumnjičeni ima prava prisustvo* vanja na sednici za vreme izveštaja iz* vestitelja i za vreme obavljanja dokaz* nog postupka, te po završenoj raspravi ima prava da navede sve ono što može navesti u svoju odbranu.
§ 24.
Na disciplinskoj sednici može osumnjičeni imati i branitelja izabia nog izmedu društvenih članova.
§ 25.
Kako osumnjičeni, tako i istražni poverenik ne mogu prisustvovati ono* me delu sednice, kada se raspravlja i rešava o krivici i kazni osumnjičenoga. Medutim i u ovome vremenu ima uprava društva prava saslušavati kako osumnjičenoga, tako i istražnog pove* renika, ako su potrebna daljnja raz* jašnjenja.
§ 26.
Nakon saslušanja izveštaja izve* stitelja ili za slučaj potrebe istražnoga poverenika, svedoka, osumnjičenoga i njegovog branitelja, rešava uprava dru* štva u tajnoj sednici i u otsutnosti osumnjičenoga, njegovog branitelja i istražnoga poverenika o torne
1.	da li je osumnjičeni kriv i u ko* joj meri,
2.	kakvom se kaznom ima kazniti.
§ 27.
Giasanje se ima obaviti posebno o svakoj krivici, a skupno u pogledu kazne.
Svaki član' uprave društva mora dati obrazloženo mišljenje o krivici osumnjičenoga. Prvi glasa izvestitelj, zatim azbučnim redom članovi uprave društva, a poslednji glasa starešina.
§ 28.
Rešenje se donosi večinom glaso* \a. Ako se glasovi podele na jednaki broj glasova, onda se rešenje donosi prema glasovima koji su za osumnji* čenoga povoljniji.
§ 29.
O pitanju kazne imaju glasati svi članovi uprave društva, dakle i oni, koji su glasali protiv krivice osumnji* čenoga. Pri donašanju rešenja odlu* čuje večina glasova, a ako se glasovi podele na jednaki broj glasova, onda se rešenje donosi prema glasovima, koji su za osumnjičenoga povoljniji. Ako se pri glasanju pokaže više miš* 1 j en ja imaju se najnepovoljniji glasovi dodavati manje povoljnima sve dotle, dok se ne postigne večina.
§ 30.
Disciplinske kazne su:
L Usmena ili pismena opomena.
2. Usmen ili pismen ukor. Pismeni ukor može biti pooštren objavom u društvenim prostorijama.
3. Zabrana nošenja sokolske odo* re i znaka, zabrana učestvovanja na priredbama, zabrana upotrebe društve* nih sprava i prostorija za određeno vreme.
4. Isključenje iz društva, bez ili sa predlogom za isključenje iz Saveza.
Za izricanje kazne u slučajevima pod 1., 2. i 3. dovoljna je obična večina glasova, a u slučaju pod 4. zahteva se večina od 5/.i glasova celokupne uprave društva.
§ 31.
Prisutnom osumnjičenom odnosno njegovom branitelju ima se presuda usmeno objaviti i obrazložiti.
§ 32.
Presuda se ima izraditi i pismeno, Presudu izrad-ije izvestitelj, a potpisuje presudu izvestitelj, starešina i tajnik.
§ 33.
Pismena presuda sadržava:
1. činjenično stanje,
2. postojanje krivice,
3. ustanovljenu kaznu,
4. napomenu o pravu na priziv.
Od dana donašanja presude naj*
dalje za 8 dana ima se prepis presude dostaviti optuženom i tužitelju. Prepis overovljava društveni tajnik.
§ 35.
Optuženi i tužitelj ima prava na priziv u svima slučajevima spomenu* tim u § 30. ovoga pravilnika.
§ 36.
Priziv na upravu župe ima se pre* dati pismeno u roku od 14 dana od
pehom prikazuje u mnogim lužičko* srpskim diletantskim pozorištima.
XVII.
Iz Rožanta vodi put u Rachlow (nem. Rachlau). Pokrajina, u saskoj Gornjoj Lužici prijatno valovita i ži* vopisna, postaje uvek jednoličnija. Počinje nepregledna ravnica. Rodno tlo prelazi u peskovitu zemlju, koja daje siromašnom puku samo malo hra* ne. Široki pašnjaci menjaju se sa skromnim poljima i prostranim šuma* ma, u kojima se nalaze samo malcni boriči. Naseobine su u početku još pri* lično guste, kasnije pak postaju sve rede. Pruska Gornja Lužica uopšte je vrlo retko naseljena.
Preko sela Šunow (nem. Schonau) i Копјесу (nem. Cunnewitz) približa* vam se polako Rachlowu. Kakvih pola sata pred selom, u sredini šume, sve* doči veliko pogranično kamenje, da ovde teče granica izmedu saske i pru* ske države. Medaši su na saskoj strani obojeni belo*zeleno i nose u beloj elip* si urezana slova K. S. (Konigreich Sa* chsen), a na pruskoj crno belo sa ure* zanim slovima K. P. (Konigreich Prcus* sen). Postavljeni su bili iza bečkog mira god. 1815., kad je bila Gornja Lužica razdeljena na Sasku i Prusku. Do bečkog mira je naime, sva Gornja Lužica pripadala ondašnjem saskom kraljcvstvu Narod bi još i dalje rado ostao pod Sasima, jer dobro zna, da ovi još ni izdaleka nisu tako nasilni, kao Prusi. Zanimljivo je, kako narod tumači na medašu uklesana slova. — K. P. znači »Kralj Paduch« (paduch tat), a K. S. »Kral Sprawny« (kralj pra* vedni).
U Rachlowu pokucam kod posed* nika Hernašta. čijcg sina sam upoznao več na sokolskom sletu u Rakojdama. Izvanredno je bio veseo mojej poseti, a kad me jc upoznao sa svojim ukuča* nima, bila je jednoglasna želja, da osta* nem kod njih harem nedelju dana. Na*
žalost, marao sam radi nedostatka vre* mena odbiti bratski poziv, ali obzirom na to, da je bila upravo subota, odlučio sam ostati u gostoljubivoj kuči preko nedelje.
P. Romuald Domaška.
Hernaštovi vrlo su bogati i ugledni seljaci. Uz jednospratnu kuču nižu se prostrane i moderno uredene gospo* darske zgrade; iz staje pak sc čuje lu* zanje konja i -mukanje goveda. — Stan je opremljen sasvim gradanski, uz or* mar za knjižnicu nalazi se telefon i radio. Svi su vrlo naobraženi i dobro narodno svesni. Sin Juraj podnačelnik je lužičko*srpskog sokolskog Saveza, a stari Uernašt član je mesnog škol* skog odbora. U kuči se govori samo lužičko*srpski, a ni sainnom nisu hteli govoriti drukčije.
Radi kišovitog vremena nišam mo* gao s njima u polje. Sedeli smo kod kuče u sobi i uz čašu piva razgovaras* mo o svemu i svačemu. Gospoda Iler* naštova pričala je razne doživljaje iz
svojih mladih godina, kad je još pose* čivala samostansku školu u selu Mari* jinc Hwezdy (nem. Marienstern), stari j c vešto risao razne dogodaje iz narod* ,nih borbi Lužičkih-Srba, umiljata kčer* ka u lepoj narodnoj nošnji marljivo je točila piče i nosila na stol razne posla* stice, dok jc Juraj oduševljeno budio uspomene na svoje doživljaje u Skop* lju i na Kosovom polju, koje je posetio prilikom pokrajirtskog sokolskog sleta. Sa suzama u očima je pričao, kako se je iz nemačkog Savla, kakvim ga jc učinila pruska škola, pretvorio u slo* venskog Pavla. Došavši iz školc nije hteo više razumeti svoj materinski je* zik te jc kasnije kao stari ji momak i prvak seoskih mladiča zabranjivao po noči pevanje slovenskih pesama. Kad se je počeo u Lužici osnivati Soko, ši* rili su Nemci o Sokolstvu gorostasne vesti. Slikali su ga kao protudržavno, veleizdajničku i za germanstvo opasnu organizaciji!. Juraj je verovao Nemci* ma te je smatrao za svoju patriotsku dužnost uništiti sokolski pokret, bilo na kojigod način. Stupio jc u sokolsko društvo kao špijun. Prisluškivao je i gledao, samo da bi mogao videti ili čuti nešto takva, što Nemci prcdbacuju So* kolstvu. Ali nigde ništa. Usprkos torne zalazio je još i nadalje u društvo te ie postao oduševljen vežbač. A kod tele* vežbe je jednog dana dašao do spozna* nja, da on nije to, što jc iz njega na* einila nemačka škola, nego da jc Srbin, član velike slovenske рогофсе. Stid ga jc bilo njegovog bivšeg delovanja te sc je skrušeno vratio iz sokolske vež* baonice u zagrljaj svoje slovenske tnajke. Nemačke bojne pesme nestale su iz sela. Još je Juraj vodio scoske mladiče na ašikovanje, ali odsada su izpod prozora lužičkih devojaka odzva* njale u tihu noč samo mekanc slovcn* ske melodije. S vremenom je upoznao lepotu i uzvišenost sokolske misli, uče* stvovao je na prednjačkom tečaju u Pragu, postao je podnačelnik lužičkog sokolskog Saveza, a kad se je organi*
Pravilnik
za inspektore uprave Saveza Sokola kraljevine
Jugoslavije.
čl. l.
Da bi se sokolski rad mogao spro* voditi jednoobrazno i u sokolskom duhu po svima društvima, u upravi So* kola kraljevine Jugoslavije postoje in* spektori.
. Čl. 2.
U delokrug inspektora spada:
1. Pregledanje celokupnog sokol* skog rada po župama i društvima.
2. Nadzor nad pripremama član* stva predvidenim uredbom o olakšica* raa u pogledu obaveze služenja u kadru za članove Sokola kraljevine Jugosla* vije.
Čl. 3.
Inspektori če s vremena na vreme u tom cilju, a. po prethodnom odobre* nju savezne uprave, obilaziti župe i društva i pregledati svu administracij u, prisustvovati vežbama, upoznati rad prosvetnih odbora i rad na pripremi članstva u pogledu olakšica služenja u kadru.
Čl. 4.
Prilikom pregleda davače inspek* tori potrebna uputstva i obaveštenja pojedinim društvenim i župskim funk* cionerima, a po potrebi održati i kon* ferenciju i sa celom upravom.
Čl. 5.
Po svršenom pregledu podnose inspektori pismene izveštaje upravi Saveza sa svojim mišljenjem, primed* bama i predlozima.
Čl. 6.
Inspektori paze naročito da se ee* Iokupan rad i držanje uprava župa i društava kao i poj edinih članova upra* ve kreče u duhu sokolskom.
Čl. 7.
Inspektori če pomagati, po odlu* ci savezne uprave akciju, da se sokol* ska ideja što jače učvrsti i što dublje ukoreni u narodu, ispitivače moguč* nost stvaranja sokolskih društava u pojedinim mestima.
Čl. 8.
U večim i jačim centrima inspek* tori če po mogučstvu i uz prethodnu dozvolu savezne uprave prisustvovati
pri javnim vežbama i drugim svečano* stima i o njima podnositi izveštaje sa svojim primedbama.
Čl. 9.
Prilikom inšpekcije starače.se in* spektori da saznaju sve teškoče i smet* nje, koje otežavaju ili sprečavaju uspe* šan rad župa i društava, nastojače da se upoznaju i sa svima prilikama u opšte koje vladaju u dotičnom mestu, pa če po potrebi odmah lično kod or* gana prosvetnih i vojnih, kao i drugih činiti predloge u cilju otklanjanja tih smetnji.
Čl. 10.
Inšpekciji je zadaea da starešin* stvu Saveza pruži što jasniju i verni* ju sliku celokupnog rada i stanja po* jedinih društava i župa.
Čl. 11.
Savczni inspektori stajače u naj* tešnjoj stalnoj vezi sa prosvetnim i tehničkim odborom i svima odborima i odsecima savezne uprave, a ovi če na traženje inspektora, upoznavati ih spe* cijalno o radu i prilikama kod onih župa i društava kod kojih če izvršiti inspekciju po nalogu savezne uprave.
Čl. 12.
Savezna uprava izdavače inspekto* rima punomoč za inšpekcije označuj u* či im reon rada, ali neče obaveštavati unapred župe i društva u kojima če se inšpekcija izvršiti.
Čl. 13.
Inspektori i bez punomoči imaju prava i dužnost, kao članovi savezne uprave, da se interesuju o radu poje* dinih župa i društava.
U ovakim prilikama ne vrše pre* glede rada župa, odnosno društava.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 21. marta o. g. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
dana dostave prepisa presude i to pu* tem uprave društva.
Uprava društva predani priziv sa svima spisima i eventualnim svojim izveštajem ima poslati upravi župe naj dalj e za 8 dana.
§37.
Uprava župe ako nade za potreb* no može usled priziva optuženoga od* rediti dopunu dokaznog postupka i za* htevati razjašnjenja.
Ako uprava župe neposredno obavlja dopunu dokaznog postupka, optuženi ima prava prisustvovanja ovom postupku.
Presuda uprave župe dostavlja se upravi društva sa overovljenim prepi* som po tajniku župe. Uprava društva dostavlja optuženom overovljeni pre* pis presude. Protiv presude uprave župe ima mesta prizivu na upravu Sa* veza. Priziv se ima predati putem uprave župe za 14 dana od dana do* stave.
§ 38.
Uprava društva dužna je presudu izvršiti odmah nakon pravomočnosti.
§ 39.
U slučaju isključenja iz Saveza ob* javljuje se po upravi Saveza isključe* nje u »Sokolskom Glasniku«, organu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
§ 40.
Ako uprava društva ustanovi da je krivica osumnjičenoga samo manje disciplinska pogreška, koja se može kazniti opomenom ili ukorom, može uprava društva ovu kaznu izreči i bez
Pokušajmo vreme za pri-manje u članstvo.
Kako društvena pravila predvidaju pri primanju u članstvo pokušajmo vreme od 6 meseci, te kako se ima smatrati, da su članovi bivšeg Hrvat* skog, Srpskog i Jugoslavenskog Sokola i Orla ovo pokušajno vreme prešli, več u svojim bivšim društvima, to se brat* ske župe upozoravaju, da na shodan način obaveste bratska društva, da čla* novi Hrvatskog, Srpskog i Jugosloven* skog Sokola i Orla ne podležu poku* nom vremenu od 6 meseci, ako su stu* pili u Soko kraljevine Jugoslavije naj* dalje do 5. juna 1930.
Zdravo! <
Vežbanje školske omladine u sokolskim vežbaonicama.
Na molbu Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije, gospodin Ministar prosvete, odlukom svojom P. Br. 10224 od 21. marta ove godine, odo* bio je:
»da se vežbanje fikolske tmla* cline isvudja, gde nema školske vežs baoniee, a postoji Sokolsko društvo, vrši u siokolskjoj vežbaonici, a pod .odstvom sokolskog predvodnika.
Vežbe če se obaviti u časfrvima odredenim šjtolskim rasporedom«.
skom bratu. Majka je tiho slušala si« novo pričanje, a kad je svršio rekla je sa suzama u očima: »A tko se je više razveselio povratka svog izgubljenog lina, kao njegova slovenska majka. Jmatrala sam ga več za sasvim izgub* Ijenog, a Sokolstvo mi ga je vratilo ...«
XVIII.
U nedelju probudio me Juraj pita* njem, hoču li iči sa njim u bližnje me* sto k misi u deset sati. Brzo se obukoh, jer na dvorištu čeka več upregnuta ko* čija. Vozimo se u Kulow (nem. Witti* ehenau), maleno mestancc u pruskoj Gornjoj Lužici.
disciplinskog postupka te rešenje o iz* ricanju ove kazne ima saopštiti osum* njičenom s tim, da se u roku od tri dana izjavi o primanju ili ne primanju kazne. Ako kažnjeni izjavi da kaznu ne prirna sprovodi se protiv njega re* dovan disciplinski postupak.
§ 41.
Svaku disciplinsku presudu protiv koje nije predan priziv i rešenje o iz* ricanju kazne po § 40. ovoga pravil* nika ima uprava društva u roku od 8 dana podneti po zvaničnoj dužnosti upravi župe, koja može zahtevati da joj se pošalju svi spisi radi odrediva* nja ponovnog postupka, ako su presu* dom povredena sokolska načela. Ova* ko rešenje uprava župe ima doneti za mesec dana od dana primitka presude.
§42.
Svi disciplinski spisi imaju se sa* čuvati u društvenoj arhivi za 5 godina od dana pravomočnosti presude.
§ 43.
- Naredenja sadržana u ovom pra* vilniku, primenjuju se i u disciplinskom postupku protiv članova sokolskih četa.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 21. marta
o.	g. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Prednje se dostavlja odelenju ra* di obaveštanja svih uprava područnih mu škola.
Po naredbi Ministra prosvete V. d. Načdnika Opšteg Odelenja.
Plaćanje takse prema prenosu imovine na Soko kraljevine Jugoslavije.
Prema § 12. Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije od 5. XII. pr. god. društva za fizičko i mo* ralno vaspitanje i to: Jugoslovenski Soko, Hrvatski Soko, Orao i Srpski Soko, u koliko se za tri nedelje od da* na stupanja na snagu ovog zakona ne ujedine i ne stupe u Soko kraljevine Jugoslavije, ukidaju se
Izvršujuči pom. zakonski propis, navedena društva ujedinjujuči preno* se i svoju imovinu (nekretnine) na Soko kraljevine Jugoslavije. Zbog ovoga nastalo je pitanje, da li če se prilikom ovoga prenosa plačati taksa.
Kako se ovi prenosi imaju vršiti na osnovu zakonskih naredenja i iz* medu lica, koje podleže plačanju do* punske prenosne takse, to se prema odeljku III. napomene 12. uz T. Br. 12 taksene tarife za njih neče napla* čivati takse od pravoga posla (T. Br.
12.	taksene tarife).
Dostavlja se prednje direkciji da sa istim upozna područne financijske vlasti.
crkvu. Gradič, koji broji približno 4000 Stanovnika (od toga polovinu Lužičkih Snba), ima široke, a ipak jednolične ulice, kaldrmisane surovim kamenjem. Usprkos nedelje grad kao da je izumro. Stanovništvo je skoro isključivo kato* ličko. Nekoč je grad pripadao saskom samostanu Marijine Hvezdy.
Lužičko * srpska katolička crkva dupkom je puna. Stari župnik Šolta drži lužičku propoved, koju sam skoro čitavu dobro razumeo. Iza mise pristu* pilo je mnogo Lužičanki k pričesti. Kao mumije su mi sc činilc pred oltarom klečeče črne pojave, koje su izazivale neopisiv dojam. Sve su u narodnim noš* njama, ali u crkvi imaju preko glave
Nabavka knjiga za župske i društvene knjižnice.
a)	U izdanju Sveslovenske Knji* žare u Beogradu izišla je početkom marta meseca 1930. najnovija knjiga dr. Bogumila Vošnjaka, opunomoče* nog ministra n. r., poznatog publiciste i nacionalnog radnika: »Pobeda Jugo* slavije«, broširana, štampana latinicom, na 129 str., cena jednog primerka 20 Din (bez poštarine).
Knjiga obraduje u 18 glava koje nose naslove:
»Dva sveta, Ekonomska zajednica
još crn i dugačak rubac, da izgledaju kao redovnice.
Iza službe božje odosmo sa starim Hernaštom u prodavaonieu duhana, da se opskrbimo za nedelju. Trgovina je puna seljaka. Herna.št ih pozna skoro sve. Ljubazno se rukuje s njima, a mno« gima predstavlja takoder i mene — »brata iz južne Srbije«. Nagovorim ovoga i onoga i naskoro je oko nas gužva; svaki hoče da vidi, kako izgleda »južni Srbin«.
U najživljem razgovoru progura se do nas malen čovuljak te mi se pred* stavi kao kulovvski učitelj. Govori sa* mo nemački. Ispituje me, odakle sam, kamo putujem i konačno izražava svo* je začudenje, da se tako dobro razu* mem sa lužičkim seljacima, premda govorimo svaki u svom slovenskom je* ziku. Reč po reč i čovuljak se ojunačio i poveo razgovor na političko polje.
»Dakle vi ste iz Jugoslavije. To je mlada država, koja ima još lepu bu* dučnost, dakako ako bude njena poli* tika pametna. Pre svega mora gledati na to, da se čim bliže osloni na nas Nemce, jer mi smo u Evropi najkultur* ni ji narod. Ali na naše iskreno prija* teljstvo može računati samo onda, ako bude drukčije postupati sa svojim na* rodnim manjinama, pre svega s kultur* nirn Nemeima, kojih ima u Jugoslaviji mnogo te im ne ide upravo dobro.«
Nabrajao je čitav niz nekorektno* sti, koje da smo skrivili iza prevrata protiv naših Nemaca. Čak ni sarajevski atentat nije zaboravio opisati onako Ludendorfski. Njegova namera bila mi je odmah jasna. Prisutnim lužičko*srp* skim seljacima hteo me je predstaviti kao zastupnika barbarskog naroda i tako pokvariti dobar dojam, koji je na njih učinio južnosrpski brat. Neko vreme sam čutke gutao njegova pred* bacivanja, ali buduči je bivao sve bez* obrazniji, u meni je uskipelo. Skočio sam mu u reč i bacio sam mu u obraz sve, što se je skupilo u mojoj duši za vreme moga putovanja po Lužici. Ni
Balkana, Za Balkanski Institut, Kraj
Slovenstva, Za Jugoslovensku školu rada, Knjiga idealizma, nauke i vere, Klemanso i Jugosloveni, Pesnik Jugo« slovenskog unitarizma (dr. A. Gradnik) Jugoslovensko kulturno jedinstvo i naše selo, Zagorci u Šumadiji. Za ško* lu karaktera, Panevropa i Jugosloven* stvo. Iz istorije administrativne podele Jugoslavije, Problem jugoslavenskog pisma, Francuska i Jugoslavija (1809. do 1813.), Smisao Jugoslavije, Pobeda Jugoslavije, Udes jedne generacije«. Veoma aktualna pitanja našeg nacio* nalnog i državnog problema sa gledišta istorijskog, kulturnog, socialnog i eti*
naj manj e krivice, koju su Nemci na* neli svojim slovenskim manjinama, na* ročito Lužičkim Srbima, nišam mu iz* ostavio. Razvila se je oštra debata, u kojoj se nije štedilo sa čim jačim izra* zima. Također i seljaci, koji su prilično dugo čutke slušali, razdelili su se u dva tabora. Nekoliko renegata marljivo je sekundiralo učiteljevim izlaganjima, ostali su mi pak značajno žmirkali oči* ma, tobože, samo mu reci, čega mu mi ne možemo, jer se može lako osvetiti nad nama. Kad smo bili več obojica skoro na vrhuncu uzbudenosti, stupi u trgovinu Juraj. Odmah je shvatio kavgu i s nekoliko krepkih dokaza iz učitelje* vog »kulturnog« delovanja pobeda se je nagnula na moju stranu. Osramočen, mali učitelj brzo se oprostio i otišao. Ali pobeda još nije bila sasvim moja. Predamnom se pojavila njegova žena, koja je sasula na mene bujicu reči. Po* kušao sam ju prekinuti, ali uzalud. Tek, kad je mislila da mi je rekla s\*e, što je bilo potrebno da se reče u obra* nu eistog nacionalizma svog nemačkog muža, otišla je.
Ispred trgovine gospodin učitelj tumačio je seljacima, da treba na svaki način »den serbischen Hetzer« stupiti na prste ...
LJ bližnjoj gostionici čekam, da upregne stari Hernašt konje. Gostiona je sedište kulowskog nemačkog turner* stva. što potvrduju brojne slike i nat* pisi na zidovima. Mnogo letaka poziva na »Gauturnfest des Lausitzer Elster* gaues von 3.—5. August in Zschor* n e g o s d a«. Nekoliko seljaka priselo je k mojem stolu te sam od njih saznao istinu o »čistom nacionalizmu« gospo* dina učitelja.
Gospodin učitelj je poljskog po* rekla te je do prevrata službovao u raznim krajevima poljske Šlezije. Iza prevrata ga Poljaei radi njegovog delo* vanja pod nemačkim gospodstvom ni* su Jiteli zadržati u državnoj službi. Ot* pusten iz Poljske nastanio se je bez sredstava u KuIowu. Moljakao i ulizi*
čkog, a iz prospektive opšte evropske, slovenske i balkanske politike. Delo provejava ideja narodnog i državnog jedinstva u duhu Jugoslovenstva, a potpuno odgovara našoj sokolskoj ide* ologiji.
Kritika (Zagrebačke »Novosti« od
23.	2. 1930., br. 54. čl. dr. Luje Vojno* viča, »Društvena Obnova« čl. Čedomi* • ra Mitrinoviča) izrazila se o knjiži veo* ma p o vol j no.
S obzirom na veoma zanimljivi i instruktivni sadržaj knjige, njezinu stvarnu vrednost, a naročito njezinu idejnu stranu treba da se ona što više raširi medu sokolskim redovima i da postane stalna sokolska lektira.
Stoga imaju sve bratske župe i sva jača bratska društva, da za svoje bi: bliotekc nabave po -dva primerka te knjige a ostala, financijski slabija dru* štva po jedan primerak i da nastoje da se knjiga što više čita u sokolskim a i nesokolskim krugovima.
Knjigu če bratskim župama i dru* štvima poslati po naručbi sam pisac.
b)	Od istoga pisca izašla je u iz danju Tiskovne zadruge u Ljubljani.
V. Z. Vasica u Zagrebu i Geče Kona u Beogradu i knjiga »U borbi za uje. dinjenu narodnu državu«, na 410 stra na, cena broširano 120 Din. U platnc nom povezu 140 Din.
Knjiga sadrži utiske i opažanja pisca iz doba svetskoga rata i stvara^ nja Jugoslavije, a naišla je na odličnu kritiku u svim dnevnim listovima iz= medu kojih »Lidovi Novini« u Brnu vele da je ovoj Vošnjakovoj knjiži mesto uz Masarykovu »Svetsku Revo; luciju« i Benešove »Uspomene«, a u beogradskom »Vremenu« g. dr. Jovan Radonič medu ostalim piše: »Vrednost ove interesantne publikacije odskače naročito stoga što je radena na osnovu savremenih beležaka, dokumenata i pi; ščeva dnevnika, u koji je podrobno unosio svoje razgovore sa našim i stra=
'iim državnicima, javnim radnicima.
Sav taj grozničavi, rad sve napore, sve nade i razočaranja, u toku tih bur* nih dana prikazao je dr. Vošnjak živo. slikovito i znalački, tako da je ova knji--ga jedna od najznačajnih priloga za istoriju našeg oslobodenja i ujedinje* nja«.
Knjiga se najtoplije preporuca svim bratskim društvima s tim da je po mogučnosti nabave neposredno od nisca. Bratske župe se upučuju da za svoje župske knjižice bezuslovno na* bave po jedan primerak te odlične knji* ge koja je za sokolski vaspitni i pro* svetni rad veoma korisna. Knjigu če bratskim župama poslati sam pisac, njegova je adresa dr. Bogutnil Vošnjak. Ministar N. R. Beograd, Bitoljska 3
Traže se prednjači.
Sokolska župa Celje raspisujt mesto župskog prednjaka. Mesečna plata po dogovoru. Nastup službe od; mah. Molbe poslati do 10. aprila o. g.
Uprava Sokolskog Glasnika traži u svim večim gradovima i industrijskim mestima akvizitere za oglase. Ponude uputite
Upravi Sokolskog Glasnika Ljubljana, Narodni dom.
vao se je oko Lužičkih Srba, da i oni mole, da ga pruska vlada namesti kao učitelja u Lužici. Svuda je govorio da je Poljak, a i njegova žena da je iz ugledne poljske porodice. Oboje govo= re dobro poljski, zato mu neče biti teško naučiti lužičko*srpski jezik, u kojem bi poučavao decu. Dobri Lužica-' ni su mu nasjeli i izradili njegovo na* meštenje. Čim je ali bio imenovan, po* kazao je svoju pravu boju. Počeo je progoniti Lužičke Srbe i srpski jezik gore od pravih Nemaca.
(Nastaviče se).
In memoriam.
Teško je zastajati se sa pionirom jedne misli u času kada ova postaja delom.
Jest, brat Mazzura dr. Lav bi< je pionirom Sokola kraljevine Jugo slavije: uveren, predan, veran, uravnotežen pionir, koji je znao i hteo nadovezati zahteve našega vremena zavetnoj sokolskoj misli: Jugoslovanstvo, Slovenstvo, čovečanstvo. I' provodenju te pionirske radnje, velike u zamisli i nadasve potrebite, snašla ga je nenadana, prerana, neumoljiva smrt.
Brate Lave! Iz zavetrine kamo s: se bio sklonuo, ne zato da ostaneš procul negotiis, nego da ih ne vidiš onakove, kakvi su bili, izveo Te it glas otadžbine u času, kada je nastu= pila nužda stvaranja novih nacionalnih vrednosti. — Poslušao si i stupio u prve redove, davši primer retke po* žrtvovnosti i gradanske odvažnosti.
Radi toga, opraštajuči se od Tebe u ovome listu sokolskog fada i stremljenja, sabirem čustva i misli svoje i svoje desetke tisuča brače u jedan zadnji pozdrav, u pozdrav pun ljubavi, vere i harnosti.
Brate Lave, hvala Ti i slava!
Werk dr. Hugo.
ovao prvi lužičko*srpski savczni pred* ijački tečaj u Kulowu, bio je medu 'lavnim organizatorima tečaja.
Njegovo pričanje činilo mi se kao teška ispoved, na koju je čekao več dugo. Imao sam utisak, da mi je na ši* roko otvorio svoje dobro srce, što mo* že učiniti samo sokolski brat sokol*
U kočiji vozimo se samo stari Hernašt sa Ženom i ja. Juraj je zajašio motor, a svi ostali vozili su se biciklima. Preko sela Hozk (nem. Hoške), koje je železnička stanica za Rachlow, do* došmo nakon posatne vožnje u Kulow, gde se zaustavismo na dvorištu neke gostionice, odakle podosmo peške u
Frednjački tečaj u Kulovvu.
Pravilnik
o radu revizionog odbora uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
čl. l.
.	Revizori	i njihovi zamenici, po*
stavljeni u upravu sokolskog Saveza po § 6. Zakona o osnivanju Sokola kra* ljevine Jugoslavije, sačinjavaju savez* ni revizioni odbor. Revizioni odbor se kcnstituiše prilikom prve plenarne sednice savezne uprave, birajući iz* medu sebe pretsednika i potpretsed* nika, koje potvrduje savezna uprava. Pretsednik po mogućnosti treba da ima svoj stalni boravak u mestu sedi* šta savezne uprave.
Čl. 2.
Delokrug je revizionog odbora:
1. da ispituje pravilnost knjigo* . odstva savezne uprave o prihodima i rashodima;
2. da vrši kontrolu učinjenih iz* ta taka u župama s obzirom na odred* bo zakona i statuta;
3. da vrši preglede blagajne savez* ne uprave:
4 da pregleda i ispituje završne račune i računske izveštaje savezne uprave;
5. da izveštava o utvrđenom sta* nju savezne uprave i
6. prema potrebi, a na osnovu na* ročitog ovlaščenja savezne uprave da vrši preglede knjiga, računa i blagajna i u ostalim jedinicama, potčinjenim sa*
' veznoj upravi.
Čl. 3.
Revizioni odbor sastaje se na sed* niče prilikom redovnih plenarnih sed* niea savezne uprave, a prema potrebi i češče, ali najmanje svakih 6 meseci. Sednice revizionog odbora saziva pret sednik. a u slučaju neodložne potrebe, ako je pretsednik sprečen, potpret* sednik.
Na sednice se pozivaju svi revi* zori i njihovi zamenici. Rešenja revi* zionog odbora donose se proštom ve* činom glasova prisutnih članova i za menika, a pravovaljani su, kad su pri* sutna barem tri revizora ili zamenika.
Na sednicama se odreduje način vršenja rada revizionog odbora i pri* premaju se izveštaji, koji revizioni od* bor ima da podnese saveznoj upravi. Na sednicama se vodi zapisnik, koji potpisuju svi prisutni. Zapisničara od* reduje pretsednik (potpretsednik). Re* vizori i zamenici, koji se sa donesenim rešenjem ne slažu, imaju pravo tra* žiti, da se njihovo mišljenje unese u zapisnik.
Čl. 4.
U slučaju neodložne potrebe, a na* ročito ako na sednici ne bi bila pri* sutna tri revizora ili zamenika ili ako se sednica ne bi mogla sazvati blago* vremeno, pretsednik (potpretsednik) revizionog odbora ima pravo i duž* nost, da u ime revizionog odbora od* luči po svom nahodenju, a u smislu delokruga revizionog odbora.
O takvim svojim odlukama pret* sednik (potpredsednik) izveštava re* vizioni odbor na narednoj sednici.
Čl. 5.
Izveštaje revizionog odbora pod* nosi pretsednik (potpredsednik) na ple* narnim sednicama savezne uprave, a u hitnim slučajevima izvršnem odboru.
Izveštaje potpisuju svi revizori ili zamenici, koji su učestvovali u radu revizionog odbora.
Revizori ili zamenici, koji se sa izvesta jem, donesenim večinom gla* sova ne slažu, imaju pravo tražiti, da se u izveštaj unese i njihovo odvojeno mišljenje.
Čl. 6.
Svi organi savezne uprave, koji rukuju materijalnim sredstvima Save* za dužni su, da pretsedniku i potpret* sedniku revizionog odbora kao i revi* zorima i njihovim zamenicima, delegi* ranim za vršenje revizionih poslova stave na raspoloženje knjige i ostala nužna dokumenta radi pregleda mate* rijalnog poslovanja savezne uprave.
Čl. 7.
Revizioni odbor ima svoj okrugao pečat sa natpisom »Savez Sokola kra* ljevine Jugoslavije — Revizioni odbor.«
Čl. 8.
Ovaj pravilnik može savezna upra va da izmeni ili dopuni samo po za* ključku plenarne sednice uprave i sa* mo po saslušanju mišljenja revizionog odbora.
♦
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 21. marta o. g. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I. zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
3. zabranom nošenja sokolskog znaka na odredeno vreme, zabran/im učestvovanja na priredbama, upotrebe sprava i prostorije na odredeno vreme;
4. isključenjem iz čete, sa ili bez predloga za isključenje iz Saveza.
Kazne izriče uprava čete nakon dovršenog disciplinskog pOstupka. Kazna pod 4. može se izreči samo on* da, ako su za nju glasale dve trečine celokupnog odbora.
Kažnjeni član i prijavljivač imaju pravo priziva u svima slučajevima. Pri* ziv se mora podneti putem uprave če* te pismeno za 14 dana iza dostave re* šenja i to na upravu župe, sa svim spisima disciplinskog postupka. Pro* tiv rešenja uprave župe ima mesta pri* živa na upravu Saveza za 14 dana od dana dostave rešenja uprave župe. Pri* ziv se ima predati putem uprave župe. Disciplinski postupak provešče se i u slučaju ako je član u meduvremenu istupio iz društva.
Glavna skupština.
Čl. 11.
Svake godine do 31. decembra so* kolska četa zaključuje sve svoje knji* ge i pravi pismene izveštaje za upravu župe, koje podnosi glavnoj skup* štini na odobrenje. Glavna skupština održava se svake godine najkasnije do
10.	januara, na koju se pozivaju čla* novi pismeno osam dana pre održanja sa oznakom dnevnog reda. Glavna skupština sokolske čete saziva se u sporazumu sa upravom društva, kome pripada četa, kako bi društvo poslalo svoje izaslanike na godišnju skupšti nu radi nadzora i upučivanja u radu.
Za održavanje glavne skupštine potrebna je nadpolovična večina člano* va čete. Ako ih u odredeni čas nema toliko skupština če se održati pola sa* ta kasnije bez obzira na broj prisut* nih članova.
Na godišnjoj skupštini, kojoj pret* sedava starešina ili njegov zamenik imaju pravo glasa samo oni članovi, koji su izvršili sve svoje obaveze pre* ma četi i ako su uplatili potpuno čla* narinu.
Glavna skupština saslušava i pri* ma izveštaje svili članova uprave o ra* du u prošloj godini, o imovini, inven* taru, knjižnici, prihodima i rashodima, proračunu za iduču godinu, te stavlja svoje primetbe ili predloge za buduei rad u četi.
Glavna skupština bira iz svoje sre* dine dvojicu overovljača zapisnika glavne skupštine.
Uprava čete.
Čl. 12.
Uprava župe prema podacima do* bivenim od sokolskog društva, kome četa pripada, imenuje u upravu sokol* ske čete:
Starešinu, zamenika starešine, taj* nika, blagajnika, načelnika i dva revi* zora.
Ako sokolska četa ima odsek tre* zvenosti, knjižicu i tamburaški zbor, te koji drugi odsek, župa če imenovati na isti način i njihove referente, koji su ujedno i članovi uprave.
Čl. 13.
Svi zaključci uprave čete ili glav* ne skupštine, izuzev one, koji zasecaju u redovni rad čete, pravovaljani su sa* mo onda, kada ih potvrdi matično društvo.
Čl. 14.
Sednice uprave održava ju se sva* ke nedelje, a zaključci tih sastanaka su pravovaljani, ako je na njima pri* sutna bar polovina članova uprave.
Starešina saziva i vodi sednice.
Tajnik vodi zapisnik svih sednica, upisuje nove članove i briše one, koji su istupili iz čete. On vodi delovodnik i čuva svu arhivu čete.
Blagajnik skuplja doprinose člano* va i druge prihode, te zavodi savezno i tačno sve primitke i izdatke u blagaj* ničku knjigu, vodi knjigu inventara, u koju zavodi društvenu imovinu. Blagajnik ne sme da učini nikakav izda* tak bez dozvole uprave čete. Tsto tako ne sme u ručnoj kasi da drži više od deset dinara.
Načelnik se brine oko vežbanja članova i vodi spisak o pohadanju vežbi.
Revizori vode nadzor nad celokup* nim računskim radom uprave čete.
Čl. 15.
Sav novac sokolske čete uprava čete mora da drži ili u Poštanskoj Ste* dionici ili u sigurnoj banci. Uprava če* te ne sme nikome da daje nikake po* zajmice od novca čete. Sav novac ko* ji u četi preteče na 31. XII. svake go* dine, uprava čete mora položiti u fond za podizanje sokolskog doma u svome mestu, sve dok se ne sagradi dom.
Čl. 16.
Sokolska četa upotrebljuje svoju imovinu isključivo za svoje ciljeve, te ne može ni pokretnu ni nepokretnu imovinu, ukoliko to prelazi redovne po* trebe čete, niti otuditi niti založiti bez prethodnog odobrenja uprave župe.
Sokolski znak.
Čl. 17.
Članovi čete imaju jedinstven znak, koji nose na narodnom odelu. Znak za članove je različit od znaka za naraštaj. Sokolski znak mogu da nose samo oni članovi i naraštajci, ko* ji su udovoljili svim sokolskim dužno* stima i koji su dobrog vladanja medu ljudima. Znak je vlasništvo sokolske čete, koja ga daje članstvu odnosno naraštaju na upotrebu uz eenu, koju Savez odredi.
Čl. 18.
Sokolski znak ne sme se nositi na političkim zborovima ili agitacijama, niti se sme pod znakom igrati karata ili njima sličnih hazardnih igara.
Prestanak čete.
Čl. 19.
Sokolska četa prestaje:
1. ako to glavna skupština zaključi u prisustvu dve trečine članstva i nad* polovičnom večinom glasova;
2. ako je uprava župe razreši zbog nerada.
Ako sokolska četa prestane sa ra* dom sva imovina prelazi u ruke matič* nog sokolskog društva s tim, da dru* štvo ne sme tu imovinu upotrebiti ni u koju svrhu, nego je čuva za slučaj upo* stave čete, kojoj če je predati u tom
slučaju. Ako se u vremenu od 3 godi* ne ne bi osnovala sokolska četa, imo= vina konačno pripada matičnom dru> štvu, s tim, da društvo u slučaju po* novnog osnivanja čete. posle toga roka pruži svu potrebnu pomoč osnovanoj četi iz svojih vlastitih sredstava.
Razne odredbe.
Čl. 20.
Kada se prosvetne i ekonomske prilike u jednom selu poboljšaju do to* ga stepena, da se u njemu može samo* stalno voditi sokolski rad, sokolska če* ta pretvoriče se u samostalno sokolsko društvo. Za ovo je potrebno odobrenje uprave župe.
Čl. 21.
Sve što nije predvideno ovim pravilnikom, predvideno je u pravilima, pravilnicima i poslovnicima Sokola kra* ljevine Jugoslavije, važi obavezno za sve sokolske čete.
*
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 21. marta o. g. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I. zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Pravilnik
*
sokolskih četa.
čl. l.
Četa se zove Sokolska četa u...........
a stoji pod zaštitom Sokolskog dru*
štva u ........... kao	njegovo odelenje
nad čijim če celokupnim radom vo* diti brigu.
Čl. 2.
Zadača je sokolske čete, da okup* lja u svojim redovima što veči broj sokolske omladine, da neguje sokolsku gimnastiku, šireči uz to prosvetu, pi* smenost, trezvenost i štednju u naro* du, da osniva čitaonice, knjižice, tam* buraške i pevačke zborove ističuči u svom radu uvek, da u privrednom ra* du i u modernoj obradi zemlje leži blagostanje pojedinaca kao osnovni uslov za pravilan razvoj sokolske or* ganizacije u selu.
Čl. 3.
Sokolske čete osnivaju se samo po selima, čije se stanovništvo bavi is* ključivo zemljoradnjom, ako su u ta* kim selima ekonomske, prosvetne pri* like i ostale prilike take, da se ne mo* žc osnovati ni održati sokolsko dru* štvo.
Članovi.
Čl. 4.
1. Redovnim članom sokolske če* te može postati svaki državljanin kra* ljevine Jugoslavije, ako se zanima zemljoradnjom, bez obzira na veru i političku pripadnost, ako je navršioda 18 godina života i ako priznaje osnov* na načela Sokola kraljevine Jugosla* vije, te ako je u svome društvenom ži* votu neporočan*na i nadležan*na u području delokruga sokolske čete.
2. Vanrednim članom sokolske če* te može biti svaki Sloven*ka, i ako ni* je državljanin kraljevine Jugoslavije, a stalno boravi na selu i ako ispunjava ostale uslove iz tačke 1.
3. Lica, koja se bave drugim za* nimanjem, kao što su trgovci, učitelji, sveštpnici, službenici, zanatlije itd. ne mogu biti članovi sokolske čete zbog svoga socijalnog položaja.
4. Lica, koja su članovi sokolskog društva, kojemu pripada dotična četa, ,i žive na teritoriju delovanja te čete, :maju sva prava i dužnosti u toj četi kno i tlanovi čete.
Čl. 5.
Novoupisani članovi stiču sva prava i dužnosti nakon 6 meseci njiho* va stupanja u četu, ako uprava čete ne donese drugu odluku.
Čl. 6.
Članovi sokolske čete su svi jed* naki sa jednakim pravima i dužno* stima.
Čl. 7.
Svaki član dužan je da plati upisni* nu kada se prijavi u četu i članarinu za jedan ili više meseci, kako to odluči uprava čete. Članarina se plača una* pred u višini od 1 do 5 dinara meseč* no, prema zaključku glavne skupštine čete, a u sporazumu sa upravnim od* borom društva, kome pripada ta četa. Svaki član čete platiče društvu, župi i Savezu godišnji prinos, kako to župa ili Savez narede.
Čl. 8.
U sokolskoj četi mogu se osnovati i odelenja sokolske dece i sokolskog naraštaja. Uprava sokolske čete pri* mače ih samo uz privolu njihovih ro* ditelja. Sokolskom decom se smatraju pripadnici od navršene 6. do 12. god., a naraštajem od navršene 12. do 18. god. Ni sokolska deca ni sokolski na* raštaj nemaju pravo glasa, a mogu prisustvovati članskim sastancima i skupštinama sokolske čete. Njihovu članarinu odreduje uprava sokolske čete u sporazumu sa upravom društva, kome pripada četa.
Disciplinske kazni.
Čl. 9.
Pravo kažnjavanja i istrage protiv bilo kojega člana sokolske organizacije po pravilniku za disciplinski postupak ima samo uprava one čete, u kojoj je dotični član.
Čl. 10.
Prestupci sokolskih pravila, nače* la, sokolske časti ili discipline kažnja* vaju se:
1. opomenom usmenom ili pisme* nom;
2. ukorom usmenim ili pismenim, koji može biti poostren objavom u društvenim prostori jama;
Pravilnik
gospodarskog odseka Saveza Sokola kraljevine
Jugoslavije.
§ l.
Svrha gospodarskog odseka jeste da nastoji kako bi se sokolska organi* zacija što više ojačala u finansijsko* gospodarskom pogledu.
§ 2.
Na čelu gospodarskog odseka sto* ji savezni gospodar, koga bira uprava Saveza izmedu svojih članova ili nji* hovih zamenika.
§ 3.
Gospodar je odgovoran za svoje poslovanje upravi Saveza. On je njen izvestitelj u svima gospodarskim po* slovima Saveza. Za rešavanje večih pi* tanja može savezni gospodar pozvati stručnjaka i izvan starešinstva Saveza.
§ 4.
Zadatak gospodarskog odseka je*
ste:
1. da obskrbljuje sve sokolske je* diniee sa svima sredstvima materijal* ne prirode koja su potrebna, da se po* stignu ciljevi Sokola kraljevine Jugo* slavije;
2. da pretresa sva finansijsko*go* spodarska pitanja Saveza i da podnosi predloge upravi Saveza;
3. da sastavlja pravilnike i poslov* nike za gospodarske odseke ostalih so* kolskih jedinica;
4. da vrši nadzor u svima pošto* ječim odsecima putem revizionog od* bora;
5. da pribira materijal za sastav budžeta i ovaj sastavlja i podnosi na odobrenje upravi Saveza;
6. da se stara, da se svi izdaci pra* vilno vrše i u okviru budžeta.
§ 5.
Gospodarski odsek ima pravo da putem revizionog odbora nadzirava u finansijsko* gospodarskom pogledu sve niže jedinice (župe i društva). Ako se revizija izvrši ?bog neurednosti koje jedinice, troškove revizije snosi dotič* na jedinica.
§ 6.
U slučaju potrebe ima gospodar* ski odsek pravo, da u sporazumu sa upravom Saveza sazove vanredni skup svih društvenih gospodara jedne župe kao i skup gospodara svih župa.
Svaki nalog, koji je skopčan sa novčanim izdacima, moči če se izvršiti tek onda, pošto dobije vizum saveznog gospodara, a ovaj če se dati samo u slučaju, ako je nalog pravilno izdan i ako ima budžetske mogučnosti.
§ 7.
Svaki nalog, koji je skopčan sa novčanim izdacima, moči če se izvr* šiti tek onda, pošto dobije vizum sa* veznog gospodara, a ovaj če se dati samo u slučaju, ako je nalog pravilno izdan i ako ima budžetske mogue* nosti.
§ 8.
Članove gospodarskog odseka, sa onim brojem, koji se pokaže potreb* nim, imenuje uprava Saveza iz svojih članova, po pregledu saveznog gospo* dara.
§ 9.
Gospodarski odsek odmah po ime* novanju ima se konstituisati izborom potpretsednika, koga potvrduje savez* na uprava. Zapisničara postavlja pret* sednik.
§ 10-
Gospodarski odsek drži svoje sed* nice, prema potrebi, a sednicu saziva pretsednik, odnosno potpredsednik, ako je pretsednik sprečen. Na sednice se pozivaju svi članovi odseka.
Na sednici se odreduje način vr* šenja rada u odseku te se primaju iz* veštaji, koje odsek podnosi upravi Sa* veza. Na sednici se vodi zapisnik, koji i potpsuju svi prisutni članovi odseka. Odsek donosi rešenja proštom veči* nom glasova, a rešenja su pravovalja* na, ako su osim pretsednika prisutna tri člana. Članovi imaju prava zahte* vati, da se njihova odvojena mnenja uvedu u zapisnik.
§ n.
U neodložnim hitnim slučajevima
može donositi izvršna rešenja pretsed* nik, odnosno u njegovoj sprečenosti potpretsednik i sa manjim brojem čla* nova, predvidenim u 10. §, pa i bez članova odseka, ali se svako ovako naredenje ima podneti prvoj najbližoj sednici na naknadno odobrenje.
§ 12.
Redovne tekuče poslove obavlja savezni gospodar sam, te o ovim po* slovima kao pretsednik, podnosi na* knadno izveštaj na sednici odseka.
§ 13.
Revizioni odbor dužan je na za* htev saveznog gospodara najhitnije sprovesti reviziju po 4.- t. § 4. i 5. § ovoga pravilnika. U ovom radu revizio* nog odbora ima prava učestvovati i savezni gospodar.
§ 14.
■ Izveštaje, koje gospodarski odsek podnosi upravi Saveza, potpisuju svi članovi odseka, sa pravom na odvoje* no mišljenje u izveštaju.
§ 15.
Gospodarski odsek ima svoj okru* gao pečat sa natpisom »Savez Sokola kraljevine Jugoslavije — Gospodarski
odsek.
§ 16.
Ovaj pravilnik može savezna upra* va da izmeni ili dopuni samo po za* ključku plenarne sednice uprave i sa* mo po saslušanju mišljenja gospodar* skog odseka.
Ovaj pravilnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 21. marta o. g. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	L	zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
Putopis br. M. Nowaka.
Lužičko*srpski umetnik br. iMčrčin Nowak*Njechornski, koji je krajem oktobra prošle godine izložio svoja umetnička dela u Ljubljani pod po* kroviteljstvom bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, objavljuje sada u podlistku »Serbskih Nowyn« pod nat* pisom »Slowjenske načiski« svoje l,tis ske iz Jugoslavije. Veoma lepo opisuje pokrajinske lepote Slovenije, koju je za vreme svog boravka u Jugoslaviji skoro celu proputovao.
God. I. — br. 6.
»S O K O L S K I GLASNIK«
Str. 9.
IS
Poslovnik
za sednice izvršnog odbora uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
§ 1.
Sednice izvršnog odbora održava* ju se prema potrebi, a u svakom slu* čaju, ako održanje sednice pismeno traži jedna trečina članova izvršnog odbora. .
§ 2-
Sednicu izvršnog odbora uz ozna* ku dnevnog reda saziva i na njoj preb sedava potstarešina najstariji po redu imenovanja, ili ako je on sprečen, pot* starešina sa teritorije uprave grada Beograda po redu imenovanja. Ako bi i ovaj potstarešina bio sprečen, sed* nieu saziva i pretsedava po godinama naistariji član starešinstva.
§ 3.
Pretsednik otvara sednicu, usta* novljava broj prisutnih članova, usta* navijava opravdanost ili neopravda* nost izostanka članova, te imenuje ove* rovljača zapisnika.
§ 4.
Zapisnik sednice izvršnog odbora vodi tajnik.
§ 5.
Na sednici izvršnog odbora dono* se se pravovaljani zaključci ako je scdnici prisutna polovina članova iz* vršnog odbora i ako je zaključak do* nesen večinom glasova prisutnih čla* nova. U slučaju jednake podele, odlu* čuje glas pretsednika.
§ 6.
Izvršni odbor otpravlja tekuće po* slove i pripremne radove po pitanjima celokupnog Sokolstva kraljevine Jugo* slavije. Na sednicu izvršnog odbora podnosi se:
1. zapisnik sednice,
2. izveštaj pretsednika,
3. izveštaj tajnika,
4. izveštaj načelnika,
5. izveštaj pretsednika prosvetnog odbora,
6. izveštaj blagajnika,
7. izveštaj glavnog urednika »So* kolskog Glasnika«,
8. izveštaj pretsednika odseka,
K ever»tualni predloži.
§ 7.
Članovi, protiv kojih je u toku po* stupak suda časti ili disciplinski po* stupak, ne mogu prisustvovati sedni* cama, dok se postupak ne dovrši. Za vreme trajanja postupka prestaje član* stvo u izvršnom odboru.
§ 8.
Tajnik vodi zapisnik kratko i jezgrovito, te beleži u zapisnik čitav tok sednice. Predloži i zaključci ima* ju se‘u zapisnik uvesti od reči do reči sa oznakom imena predlagača.
§ 9.
Overovljač zapisnika prati pazljivo tok sednice, pravi beleške, koje pri overovljenju zapisnika uporeduje sa sadržinom zapisnika. Overovljač je sa tajnikom odgovoran za tačnost i pra* vilnost zapisnika.
§ io.
Zapisnik mora biti načinjen i ove* rovljen pre početka iduče sednice.
§ 11.
Pretsednik se stara, da zaključci sadržani u zapisniku budu provedeni.
§ 12.
Sedmcama izvršnog odbora mogu prisustvovati i oni članovi savezne uprave, koji nisu članovi starešinstva.
§ 13.
Izvršni odbor može donašanje re* šenja u pojedinim pitanjima poveriti pretsedništ vu. U takvim slučaj e vima donose rešenja sporazumno pretsednik, tajnik, predlagač i referent.
C
Ovaj poslovnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 21. marta o.
g.	i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd. 21. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo! Jugoslovenska Sokolska Matica
Naš državni grb.
Heraldika (nauka o grbovima i zna*1 kovima) kod nas je slabo razvijena i još slabije gojena znanost. To je do* neklo razumljivo i dade se oprostiti, jer je heraldika bila najrazvijenija u srednjem veku, a gojilo ju viteštvo, ko* je je tada bilo na najvišem stepenu. Sva tri dela našeg naroda stenjahu ta* da pod tudiskim jarmom, gdc bejaše razvitak vlastite znanosti sprečavam — negde više. druge manje. Morilo ih je sto drugih briga, tako, da nisu imali prilike, da bi se bavili grboslovljem u onoj meri, kako je to bilo tada običaj u slobodnih i večih naroda. Tako se je ta znanost zanelarivala i omalovaža* vala. Zato ne trebamo se baš čuditi dejstvu, što danas teško nademo inte* lektualca, koji bi bio bar nekoliko po« tanje upučen u nauku o grbovima. Od* mah iza našeg oslododenja imali smo dovoljno drugog i prečeg posla, pak zato često naidemo i na najodličnije ljude, koji nemaju pravog pojma o na« šom državnom grbu, o njegovim poje« dinostima i znamenjima, a još manje znadu u koliko te pojedinosti odgova* raju zahtevima heraldike. Kakva u nas zabuna vlada u tom pogledu, lako opa« žamo svaki dan. Tako nalazimo pače i na različitim državnim uredima vrlo nejednake grbove svih mogučih rad« nja, ali sasvim pravilnog teško čemo
nači. Srpski deo državnoga grba je obi* čno bar donekle pravilan. No, vrlo če*1 sto nalazimo pogreške u hrvatskom de* lu i to u broju rasporeda pojedinih polja Najčešče je nepravilan slovenski deo, gde su tri zvezde (ne samo jedna!) sa po pet krakova, koje se postavljaju vrlo razlieito. O nepravilnosti pojedi* n ih boja ne treba ni da spominjemo
Kako n. pr. hočete, da stranac po* zna naš grb ako ga ni mi sami ne po* znamo! Sta če o nama misliti, kad bude. video da je simbol naše države tako raznolik te mu niti mi ne možemo protumačiti, koji je sasvim pravilan?
Taj je nedostatak uklonilo društvo Učiteljski dom u Mariboru, koje je naš državni grb izdalo u veličini 45 X54 cm na dosta jakoj lepenki. Grb je vrlo lepo izraden, a glavno je to, da odgos vara svim zahtevima heraldike te je dakle sjasvim pravilan. Zato ga je Mini* starstvo prosvete na osnovu mišljenja Glavnog Prosvetnog Save ta i na osnovi
mišljenja umetničkog odelenja odobri* lo odlukom O. N. broj 43.877/1926.
Grbu je priložen kratak opis, koji sadržava kratak razvitak grboslovlja i tumači razne boje i znakove u grbu, To je umesno i potrebno zato, jer se time širi pojam našeg pravilnog grba.
U prvome je redu dobro došao na* Šim školama, jer ga mogu upotreblja* vati i kao učilo. Tim putem če se naj* pre raširiti pravilno shvačanje. Prepo-ručujemo ga takoder svim našim državnim uredima, opštinama i narod* nim društvima, jer nije samo simbol naše države, več služi i kao ures svakoj pisarni.
Stoji 20 Din, više 10 Din za pošta* rinu i frankovanje. Dobiva se kod Ju* goslovenske Sokolske Matice, Ljubija* na. Narodni dom. Razašilje ga takoder nakladnik Učiteljski dom u Mariboru, u naročito zato v :mljenim omotima. u kojima je i najmanje oštečenje is* ključeno.
In delavk izdelujejo vsako leto dobre Palma- podpetnike iz kaučuka.
Palma rabi vsak pešec.
P a 1 ni a - podpetniki so cenejši in trpežnejši kakor najboljše usnje, nudijo elastično, dobrodejno hojo, preprečajo predčasno utrujenost in varujejo čevlje in telo.
Zahtevajte pri svojem čevljarju
izrecno
PALMA
Uprava Saveia Sokola kraljevine Jugoslavije javlja svim
bratskim župama i društvima te svoj braći i sestrama, da je dragi naš brat
Dr. Lav Mazzura
tlan uprave Saveza SKJ i starešina Sokolske iupe Zagreb
taj stari i odlični sokolski radnik i borac, ostavio naše redove. Slava i večan mu pomen medu nama! Poslednji mu bratski sokolski pozdrav: Zdravo!
Beograd, 28. marta 1930.
P. M. Petrovi*
Trgovina porculana i stakla Suša k, Stroesmayerova 8
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
Restauracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
V1 a s n i k: Ćiril Tratnik
F. Slamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugoone!
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne! - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke : TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 26-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska 2*, Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera iz lelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
Širite sokolski? гЛ sr '-r-:
t,SOXOLSXI GLASNIK1« „SOKO“ (pre „Prednjak") „SOKOLIC“
„NAŠU RADOST«
Tambure
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema preporuča poznata i največa radnja
J. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Veliki cjenik sa slikama na zahtjev šaljem svakome badava
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
MEDIC-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, einajlno-Iakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M ERAKL" za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Semen
za polje in vrt n
SEVER & KOMP.
Zahtevajte ponudbo
Traže se prednjači.
Sokolsko društvo u Tesliću (Bos* na) traži sposobnog prednjaka, koji bi se mogao uposliti kao bravar, elektri* čar, vinkler ili stolar. iPrednost imaju oni, koji su sposobni da vode kao di= rigenti sokolsku muziku.
Istome društvu potrebna bi bila učiteljica osnovne škole, koja je spo* sobna prednjačica. a isto tako i uči* tel j radi organizovanja seoskih sokol* skih četa i sokolskoga rada na selu. Za oboje bi društvo zamolilo preme* štaj na nadležnom mestu. Teslič je oveliko i živo industrijsko mesto. Pri*
jave pošaljite Sokolskom društvu Teslič.
*
Na području Kragujevačke sokol* ske župe može na jednom večem rud* niku dobiti službu dobar sokolski prednjak. Znati mora srpsko*hrvatski. Po zanimanju može biti električar, ko* vač stolar, činovnik administrativne ili računske struke itd. Muzički na* obraženi imaju prednost. Preuzeo bi dužnost načelnika društva. Naslov i daljnje upute daje: Uprava Sokolskog Glasnika, Ljubljana, Narodni dom. —
Tko oglašuje, taj napreduje!
S M &
Ml *.#8»?:
” 'Sru*č''
m
H
đ
g
vseh vrst po foto: (jrafijahalirizbah izvršuje za vsafem: stenMnaisolidnsje
KLISARNA-ST-DEU
ДОВ13ШШИАШШ
TRGOVACKA TISKARA
G.KRALJETA
- SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA GODINE 1890
® o
3.1
Ф C0 —
Ф o
S "S >>o
O
Is
ŠJ5
<D
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK»S
„Kavana Medulic“, Zagreb, IHca 59
Elegantna i najmodernije uređena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi najveca DVORANA BIL JARA sa osam biljara i
separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajaiište Sokola!
V las ni k: Čiril Tratnik
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i g ra del na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine £ 0^fSQ m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8
PREJE HENRIK KORN e- (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80
Telefon 29-80
:
■
%■
i
Posojilnica v Hariboru
Ustanovljena leta 1882. ф r. z. z o. p. ф Telefon štev 108
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °/o, na menice po 9 %. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
D
REGlST UOVANA ZADRUGA S OGRANIČKNIM JAMSTVOM
l
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
“21 “°VENSKA ^KOLŠKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POSTANSKO ČRKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
BAPiK
Zeljezara Vareš
.
Irska peč
Zaštitnl znak
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih pe<i: sivo že-ljezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i bese-mersko željezo za Čelik.
Metalni odljevi: od bronca, rnjedi, bakra, aluminija, sirovo i apretirano. Specijalni fosforni brone za velika
Poslanska i žoljeznička stanica: Vareš— Majda« Brzojavi: Željezara Vareš Telefon inter.^r. 2,3,4 i 5
naprezanja.
iPE R U ISI • Strojni dijelOVi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne
transmisije itd.
Materijah Ijevano željezo
Broj 100
Višina 94 cm, presjelc 34 X 30 cm, prostor grijanja 100 m3.
Broj 150
Višina 105 cm, presjek 38X31 cm, prostor grijanja 160 m3.
Broj 250
Višina 120 cm, presjek 41-5x34^ cm, prostor grijanja 250 m3.
Broj 350
Vieina 130 cm, presjek 45-5X39-6 cm, prostor grijanja 350 m3.
Odljevi Od Sivog Željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema norinalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev.otporan protivvatreikiselinama Strojni ljev, kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Hadsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlaslitim radionicama.
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavtfe (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara
Mica Koscevr.. - Tiska Učitelj ka tiskarna (predstavnik France Štrukelj); .vi u Ljubljani.