KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
PATENTNI SPIS BR. 16369
Fernseh Aktiengesellschaft, Berlin - Zehlen dorf, Nemaćka.
Istraživač svetlosnkn zrakom.
Prijava od 16 februara 1939.	Važi od 1 maja 1940.
Naznačeno pravo prvenstva 16 februara 1938 (Nemačka).
Kod poznatih uređaja za televiziono prenošenje pomoću istraživača svetlosnim zrakom, kod kojih se predmet koji treba da se prenosi istražuje u kakvom zatvorenom prostoru pomoću kakvog svetlosnog zraka i predmetom reflektovana svetlost utiče na svetlosno električne ćelije, postoji nezgoda, da se predmet koji treba da se prenosi ili lice koje treba da se prenosi nalazi u tamnom prostoru. Već je predlagano da se osvetljavanje prostora preduzme tako, da izvori za osvetlenje prostora imaju svetlost kakve druge spektralne oblasti no istražujući svetlosni zrak. Ovaj je postupak ipak zametan i nije doveo ni do kakvog zadovoljavajućeg rezultata.
Pronalazak se sastoji u istraživaču svetlosnim zrakom, kod kojeg se osvetljavanje zatvorenog prostora vrši pomoću jednog ili više izvora svetlosti kratko trajno za ono vreme, koje se ne iskorišćuje za istraživanje odnosno slaganje slike. Naročito može osvetljavanje prostora da se vrši za vreme promene redova i/ili slike, koja postoji n. pr. kod upotrebe cevi sa elektronskim zrakom u vreme povratnog hoda redova i/ili slike.
Na nacrtu je pronalazak bliže objašnjen na jednom šematički prikazanom primeru izvođenja: U zatvorenom prostoru 1 je postavljen predmet 2 koji treba da se prenosi i istražuje se svetlosnim zrakom 3, koji od kakvog svetlosnog izvora 4 preko soči-vnog sistema 5 ulazi u ovaj prostor 1 kroz kakav otvor. Istraživanje se vrši odgovarajućim, n. pr. po načinu redova vođenjem kakvog svetlosnog zraka pomoću kakve
podesne naprave, n. pr. pomoću Nipkowlje-vog kotura 6. Od predmeta reflektovana svetlost nailazi na svetlosno osetljive ćelije
7.	Time prouzrokovani električni impulsi se prenose preko sekundarnog elektronskog pojačivača 9 i po tome se prenose preko voda 10 i na ovaj priključenog ot-pravljača ili tome slično. Po pronalasku su sad u zatvorenom prostoru 1 postavljeni izvori 11 za osvetlenje, koji odašilju svetlost samo kratkovremeno za vreme menjanja redova i/ili slike. Upravljanje izvorima
11	osvetlenja se u pokazanom primeru izvođenja preduzima pomoću sinhroniziraju-ćih impulsa, koji se proizvode Nipkowlje-vim koturom 6 pomoću dopunskog izvora
12	svetlosti, ogledala 13 i svetlosno osetljive ćelije 14. Sinkronizirajući impulsi, koji se pojačavaju u pojačivaču 15, upravljaju preko naprave 16 svetlosnim izvorima 11 tako, da ovi zasvetle samo u vremenu, u kojem se ne vrši istraživanje predmeta 2.
Treba da se upotrebi svetlosni izvor koji radi bez lenjivosti ili koji za dotični slučaj radi praktično bez lenjivosti, n. pr. lampe za pražnjenje sa gasom (kao lampe sa živinom parom, svetleče cevi, fluorešci-rajuće lampe i t. d.), kod kojih se zaosta-juće svetlenje praktično ne javlja, tako, da se za vreme istraživanja slike ne vrši zračenje svetlosti svetlosnim izvorima 11. Radi olakšanja procesa paljenja u takvim lampama može izvesna mala zaostajuća struja teći i za vreme istraživanja slike i da se izbegne uticanje na ćeliju, osetljivu za svetlost, pomoću filtra, koji ugušuje spek-tralnu oblast zaostajućeg svetlenja. Kao
Din 15.—
zaostajuća struja može služiti jednosmisle-na struja ili takođe u datom slučaju kakva visokofrekventna naizmenična struja life-rovana kakvim naročitim izvorom energije.
Kao izvori osvetlenja mogu naročito korisno biti upotrebljene cevi sa katodnim zracima sa svetlečim štitom, čiji svetleči slojevi imaju veoma malo trajanje zaosta-jućeg svetlenja i tako su upravljani, da njihovo svetleče dejstvo praktično ne pada u vreme istraživanja slike. Takve cevi sa katodnim zracima mogu n. pr. biti tako izvedene, da imaju katodu, upravljajuću rešetku i anodu a elektronski zrak, za razliku od poznatih Braunovih cevi, nije oštro u-snopljen i nailazi na svetleči štit, čija svetleča substanca omogućuje naročito veliko svetlosno-tehničko iskorišćenje. Kod svetlečih substanci sa malim trajanjem zaosta-jućeg svetlenja mogu biti upotrebljeni filtri, pomoću kojih se sprečava uticanje spektralne oblasti, koja se javlja pri za-©stajućem svetlenju, na ćeliju osetljivu za svetlost. Umesto fluorescirajućih ili fosfo-rescirajućih masa uobičajenih kod Braunovih cevi mogu celishodno biti upotrebljene i substance, koje se pod uticajem elektronskog zraka dovode do usijanja, n. pr. tanki metalni listovi, mreže ili štitovi iz smeše cera i tora.
Svetlosni impulsi koji pomoću svetlos-nih izvora 11 utiču na ćelije 7 osetljive za svetlost mogu biti ugušivani ili neposredno na otpravljajućoj strani ili pak takođe naj-pre na prijemnoj strani, n. pr. istraživanjem, u vremenima povratnog hoda elektronskog zraka Braunove cevi. U predstavljenom primeru izvođenja se ugušivanje impulsa koji potiču od svetlosnih izvora 11 preduzima neposredno iza svetlosno električnih ćelija 7 i vrši se pomoću istraživanja u uređaju 9, koji se upravlja sinhroni-zirajućim impulsima davanim uređajem 15. Da bi se izbegla opasnost oštećenja foto-ćelije preopterećenjem za vreme trajanja osvetlenja, može se usisni napon fotoćeli-ja za vreme trajanja osvetlenja, isključiti n. pr. pomoću sinhronizirajućih impulsa.
Umesto Nipkovvljevog kotura može se za istraživanje svetlosnim zrakom upotre-biti i kakva cev za elektronske zrake, n. pr. kakva Braunova cev. Kod jednog takvog uređaja mogu visoki naponski vrhovi koji kod elektromagnetnog skretanja odgovaraju povratnom toku struje biti direktno upotrebljeni za to, da se izvori osvetlenja kratkovremeno stave u dejstvo. Korisno je, da se vreme osvetlenja izabere malo kraćim no vreme povratnog hoda elektronskog zraka odnosno vremena za menjanje redova ili .slike. Kratkotrajno osvet-
lenje može se vršiti ili samo u vremenima promene redova ili samo u vremenima premene slike ili i u oba vremena. Naročito kod osvetlenja za vreme trajanja promene redova se u zatvorenom prostoru postiže utisak kontinualnog osvetlenja.
Kao zatvoreni prostor ne treba da se razume samo do sada uobičajena kabina za istraživanje. Mogu se upotrebiti i veći prostori za istraživanje svetlosnim zrakom, koji su snabdeveni svetlosnim izvorima po pronalasku, tako, da kod istraživanja slike mogu biti prisutna i druga lica, n. pr. gledaoci i t. d.
Takođe je moguće, da se kratkotrajni impulsi osvetlenja mogu upotrebiti direktno kao sinkronizirajući impulsi i da se prenose sa signalima slike i da se ovi sinkronizirajući znaci na poznat način na prijemnoj strani upotrebe za skretanje katodnog zraka Braunove cevi.
Postupak osvetljavanja po pronalasku se može potpuno opšte upotrebiti svuda tamo, gde se osvetlenjem ne treba da smeta kaakav po sebi drukčiji uređaj, n. pr. sa slojevima osetljivim za svetlost ili t. si. i gde je u kratkim radnim pauzama uređaja data mogućnost za osvetijavanje prostora.
Patentni zahtevi:
1.	Istraživač svetlosnim zrakom, kod kojeg se predmet koji treba da se prenosi istražuje u kakvom zatvorenom prostoru pomoću kakvog svetlosnog traka i reflek-tovana svetlost utiče na ćelije osetljive za svetlost, naznačen time, što se osvetljava-nje zatvorenog prostora vrši kratkotrajno pomoću jednog ili više svetlosnih izvora za vreme, koje se ne upotrebljuje za istraživanje odnosno slaganje slike.
2.	Postupak za pogon istraživača svetlosnim zrakom po zahtevu 1, naznačen time, što se osvetljavanje preduzima za vreme menjanja redova i/ili slike (ii. pr. za vreme povratnog hoda elektronskog zraka Braunove cevi).
3.	Istraživač svetlosnim zrakom po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što su kao izvori osvetlenja upotrebljene lampe za pražnjenje sa gasom, n. pr. lampe sa živinom parom, svetleče cevi, fluorescirajuće lampe i t. d.
4.	Istraživač svetlosnim zrakom po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što su kao izvori osvetlenja upotrebljene cevi za katodne zrake sa svetlečim štitom.
5.	Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se izvori za osvetlenje uključuju odnosno isključuju sinhronizirajućim * impulsima ili strujama za skretanje ili naponima za skretanje.
6.	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se ćelije osetljive za svetlost i/ili sledeči pojačivači za vreme trajanja osvetljavanja kratkotrajno zatvaraju sin-hronizirajućim impulsima ili strujama ili naponima za skretanje.
7.	Postupak po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što se izvori za osvetlenje pogone visokim vrhovima napona koji se javljaju kod povratnog toka struje kakvog elektromagnetnog prekretnog aparata.
8.	Postupak po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što se vreme osvetljavanja bira kraćim no vreme menjanja redova ili slike (n. pr. vreme povratnog hoda).
9.	Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se kratkotrajni impulsi za o-svetlenje upotrebljuju kao sinhronizirajući impulsi.
Ad pat. br. 16369