Pošlarina plaćena u goioi u
Cena Din Л
GLASILO SAVEZA SOKOLA. KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni p>rilag „Sokolska prosveta"*
HH—1—	тшшшшш		шшт		Ш			
L}Ut>lj£k.H£k Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 5G Din ® Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska 3Z& OlctOljrtk 1033 nlica 6, telefon broj 2177 © Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku • Rukapisi se ne vraćaju							ш	Ood. IV Brol 42
Slovensko Sokolstvo 1 naše
dužnosli
Početkom ovoga meseca formiralo sc je na sednici u Ljubljani načelništvo Saveza slovenskog Sokolstva, gdo je za načelnika bio jednoglasno izabran br. dr. Miroslav Klinger, načelnik ČOS, a za zamenike načelnika brača: Miroslav Ambrožič, načelnik Saveza SKJ, Josip Kapelka, načelnik poljskog Sokolstva i inž. Nikola Manohin, načelnik ruskog Sokolstva. Time je Savez slovenskog Sokolstva definitivno dobio svoje teh-ničko vodstvo, dok je njegovo starešinstvo bilo izabrano več u leti ove godine u Ljubljani na čelu s bratom dr. Stanislavom Bukovskim, starostom ČOS. Za sedište Saveza odreden je Prag, što daje češkoslovačkom Sokolstvu obavezu za naročiti rad.
Savez slovenskog Sokolstva pri-prema za g. 1935 slet u Varšavi, čije čc vodstvo biti jedinstveno, a proste vežbe, koje če se na tom sletu vežbati, zajedničke. kao što če biti zajedničko i još drugo. Time se na tehničkom polju dolazi do potrebnog jedinstva. Stalno je, da če novo vodstvo Saveza ovu težnju za jedinstvom i što tesni-jom saradnjom nastojati i da sprovede i na drugim poljima rada. Kao prvo pitanje dolazi tu na red pitanje jedin-stvenog duha u slovenskom telesnom uzgoju. Nalazimo sc, nairne, pred mo-gučnošču jedinstvenog školovanja i odgajanja prednjaka, jedinstvene organizacije. jedinstvenog reda takmiče-nja i t. d., a osobito pruža se mnogo mogučnosti u tom pogledu pri takmiče-nju sokolskih takmičara, o kojim se je mogučnostima delomično i več do sada raspravljalo, a delomično sc i još raspravlja. Naročito se ovde pruža mogučnost što redovitijih tizajamnih veza u smučarstvu, atletici i u sporto-vima na vodi, a pogotovo pak u takmi-čenjima na spravama. Ovakva takmi-čenja za prvenstvo SSS u raznim gra-nama podala bi programima sletova i sokolskih priredaba bogatiji i živi ji sadržaj.
Ali slovensko Sokolstvo ima i još daljnjih zadataka. Prc svega preostaje
Šta smo i
U teška vremena kada je češki narod bio več na rubu svoje nacionalne propasti, kada je pangermansko more skoro poplavilo još jednu oa/.u slobod-nog slovenskog duha, javio je medu njima veliki Tirš. Svestan moči svoga naroda, verujuči u svetlu misionarsku budučnost Slovena, nadahnut fanatizmom velike ideje, on je smelo stao na put preporoda češkog naroda i s njim mnogobrojnog razjedinjenog Slovenstva. Odličan poznavalac istorije, s u-mom filozofa konstruktora, on je pro-na.šao način i osvetlio put i ciljcve slo-venskog preporoda. Život jc večito kre-tanje i borba za bolju budučnost, a za borbu je potrebna snaga i impulziven zdrav duh. Ali borba vodi k napretku tek onda, kada je svesna i kada cilj po-stignuča može da opravda i najteže žrtve. Tirš nam jc dao metode, kako čemo osnažiti naše mišice u svom je-dinstvenom sustavu telovežbe, a našem duhu i težnjama postavio je jasan i od-redeni cilj. On ne veruje u intenzivnost slovenskih masa, on ide za tim da ih probudi i da im da mogučnost uzgaja-nja i svojih plodova na njivi čovečan-ske kulture. Osnaži i preporodi prvo svoj narod, uvedi ga u kolo ostale slovenske brače i s njima skupa, kao jedna velika celina, stupi ravnopravno u zajednicu čovečanstva. Svršio se krvavi svetski rat i veči deo slovenskih plemena ujedinjenih u svojim nacionalnim državama prevalili su prvi etapu Tirševog puta. Postignuta jc mogučnost neograničenog usavršavanja u duhu sokolskih ideja, mogučnost javno i bez straha pokazati svoje pravo lice i s ob-novljenom snagom nastaviti svoj isto-rijski put. Na čelu sa Savezom slovenskog Sokolstva, milioni Slovena pobu-duju kod svojih neprijatelja zbunjc-nost i strah. Očekuje se snažno šircnje pokreta, pangermanska. štampa vapi o slovenskoi opasnosti i po svemu izgle-'da da je Tiršev san blizu svoga ostva-rcnja — probudena masa dižc se na noge. Da li je to stvarno tako? Sta smo mi učinili 11 našoj ujedinjcnoj slobod-
još mnogo rada na polju sokolske ideje. Iako če možda potrebe iziskivati da se pojedinim narodima u idejnom pogledu ostave osnove njihove individualnosti, ipak neče biti moguče da sc iz-begnu rešenja nekih temeljnih pitanja, naime pitanja političkog, kulturnog i socijalnog značaja. S tog razloga ne sme se, dakle, mimoiči potreba, koja nam rialaže što uže medusobne veze svega Slovenstva i u tom pogledu. Jer ko je drugi pozvaniji da bude nosilac ovih ideja nego Sokolstvo, u čijim je redovima oko milijon pripadnika. Ovakva jedna organizacija mora da ima odlučnu reč, koja joj i pripada, u Slovenstvu i u svetu uopče.
Svi pojedini slovenski savezi članovi su i Medunarodne gimnastične federacije. I tamo treba da se stvori slovenski blok, koji če još više ojačati ugled Sokolstva, ugled koji mu uosta-lom pripada i po broju članstva i po njegovom značenju. Radosna je danas činjenica, da je pretsednik Fedcracije br. Zamojski, starešina poljskog Sokolstva, i da je potpretsednik tehničke komisije Federacije br. dr. Klinger, načelnik SSS i ČOS.
U Savezu slovenskog Sokolstva vidimo i nekih nedostataka. U njemu, naime, još nema Bugara, dok smo Lu-žičke Srbe izgubili. Da li če novo vodstvo uspeti da pridobije Bugare u redove slovenske porodice, i da li če se interesovati i za sudbinu Lužičkih Srba? Nadalje ne sme se mimoiči takoder ni slovensko Sokolstvo u Americi. I s te strane postoje nerešena pitanja, koja nikako ne jačaju orga-nizam Slovenstva. Potrebno je stoga da se koncentrišu sve snage u Evropi i Americi, da bi Slovenstvo, a pre svega Sokolstvo, moglo da jmponuje svo-jom organizovanom snagom čitavom svetu i da svojim organizatorskim spo-sobnostima postigne medu kulturnim narodima ono mesto, koje mu zaista i pripada.
gde smo
noj Jugoslaviji? Odgovor može biti samo jedan. Učinili smo nešto, no ni iz daleka toliko koliko bi se moglo. Ni na čemu neosnovani jugoslovenski separa-tizam dugo je vremena kočio očekivani napredak, ali prebelili smo i rvjega. Na čemu sine' sada? Da li točno idemo onim putem kojim nas je poveo veliki Tirš, da li još uvek imamo pred očima njegov cilj? Naša prva zadača je bila: Osnažimo i preporodimo našu državu u duhu sokolskih načela. Skoro u svakom gradu Jugoslavije niklo je sokolsko društvo, vežba sc u sokolanama, prireduje sc akademije i javne nastupc. Da li je sve to znak snage i poleta? Stvarno nije, jer jedva 5% Stanovnika dotičnog mesta pripada dotičnom društvu, a jedva 1% redovno vežba. A od toga večina točno ne zna što su i zašto su ujedinjeni u sokolskim redovima. Masa od 90% gleda sa strane na sokolske produkcije isto tako kako bi gledala i na cirkuške pretstave ili utakmice sportaša, čak i s manje simpatija. Šilom medunarodnih političkih prilika postala je aktuelnom i naša druga zadača: Ujediniti braču u zajedničkom sveslo-venskom kolu. Sam život to imperativno zahteva. Vrhovni vladaid slovenskih država stali su na čelo toga pokreta. Od Sokolstva se zahteva da ono bude u prvim redovima i da da sve što može za ostvarenje toga cilja. Svaki ima pravo da nas zapita: Gde smo? Izgleda da se mi stidimo da javno propoveda-mo naša načela; suštinu ideje pokrivamo velom kazujistiki, a forme progla-šujemo za dogme. Neka zna svaki: Da smo mi borbena panslovenska organizacija. Biti Soko znači biti Slovcn. Mi nismo osvajači, ali snažnom mišicom uvele smo spremni braniti našu slobodu i naša načela. Naše sokolane nisu stvo-rene samo za prvake u pojedinim granatna telovežbe, one su škole za široke mase u kojima se trenira telo i duh Slovena. Sto ne zna ceo narod, ne zna niko. Naši prednjači nisu samo učitelji gimnastičkih veština, oni moraju biti apostoli čitavc Tirševe nauke. Pokaži-
mo svima šta smo. Čuje se u zadnje vreme da stari prokušani sokolski rad-nici ostavljaju sokolske redove, jer nisu zadovoljni s novim duhom. Zar je to moguče? Zar može borac ostaviti bojno polje kada vidi premoč svojih neprijatelja? Oni, koji propovedaju ustraj-nost u borbi ne mogu biti sami malo-
šenih mišljenja u našem Sokolskem glasniku po predmetu podignuča sokolski domova kod nas, u Jugoslaviji, koje su članke i mišljenja iznela izvesna brača, a medu njima i ja, kako bi se dalo najlakše nači sredstava i načina, da se izgrade sokolski domovi, onde, gde ih do sada nema. Manje — više, svi se mi, koji diskutujemo po ovom pitanju i koji iznos-imo svoja mišljenja i predloge, slažemo u tome, da sokolske domove neosporivo trebamo. Jedni predlažemo zadrugarstvo, jedni naročiti Savezni fond, jedni zastupaju mišljenje, da je najbolje što se učini iz sopstvenog znoja uz sopstvene žrtve i t. d., ali nikako ne dolazimo do ko-načnog i stalnog zaključka: kako ipak da se namaknu potrebna sredstva za gradnju sokolskih domova. Tim povodom, našao sam se ponovno pobuden da kao Sokol,-stavim pozvanima i celoj sokolskoj javnosti još dva, možda la-ko i bez naročitlh žrtava izvediva predloga, a to su sledeči:
I Predlog
Kada bi naš Sokolski savez, a i Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda obratili se i zamolili, da država dopusti gledom na veliku misiju Sokolstva u opšte, a u našem narodu i državi specijalno, da se pored državnih poštarskih maraka lepe na poštanske pošiljke i taksene marke Sokolstva, slično, kao što je do neki dan bio slučaj s markicama u korist Crvenog krsta. Verujem i to čvrsto verujem, da bi sc, para do pare, u kratko vreme tokom jedne godine dana, sakupila ogromna suma novaca, koja bi se potom stavila na raspolaganjc bratskom Sokolskom savezu da pod nadzorom Ministarstva fizič. vaspitanja naroda i odobrenim planovima po ovom potoni em, sagrade sokolski domovi, onde, gde su momen-tano najpotrebniji. Kada bi se recimo tokom godine 1934 kroz 6 meseci i to: januar, mart, maj, juli, septembar i novembar na svim poštama u državi pored državnih maraka lepile i sokolske marke, dobio bi Savez Sokola za tih 6 meseci minimum šest milijuna dinara, a to je velika suma za sokolske domove. I tako bi tokom godine 1934 pored novca koji eventualno ima koja jedinica za gradnju doma, bilo podig-nuto sa po cca. 50.000 Din oko 120 sokolskih domova u 120 sokolskih sela. Držim, da bi ovo bio najlakši način, da se dode do sredstava za ovo važnu svrhu, a i sigurno jemstvo za večan opstanak Sokolstva naročito u našim selima.
Poštama bi se stavilo u zvaničnu dužnost, da isto_ kao i markice Crvenog krsta, rasprodaju pored državnih upo-redo i sokolske marke i poništavaju ih na svim poštanskim pošiljkama, na o-bičnim i preporučenim listovima, dopisnicama, novčanim listovima, novča-nim uputnicama i paketskim i t. d., jednom reči tamo i svagde, gde se lepe državne poštanske marke. Time bi se, bar ja držim, popularizovao Soko u samom narodu, a doprinelo bi mu se mnogo, a bez štete i tereta u opšte. Gradanstvo svih staleža i onako do-pisujuči, plača 1.50 Dinara za običan list, a kad bi platio više 0.50 Dinara dakle 2 Dinara, ne bi se bunio, a niti imao zašto buniti, jer 50 para ne pret-stavlja skoro nikakovu žrtvu. a baš tih 50 para činili bi i narodu i državi ogromne koristi.
Velim, Sokolstvu bi prestiž ne-obično porastao, a za dokaz navadam samo slučaj s novom cmisijom hilja-darki gde je prikazana ptica u letu, koju narod smatra za sokola i čuo sam lično govoriti, kako je Sokolstvu zbilja poklonjena velika pažnja, da je pret-stavljen čak i na samom novcu naše
* Donosimo i ovaj predlog iako se s njimc ne slažemo. Ur.
dušni. Ako ste u istinu iz kojih bilo razloga otišli, doditc ponovo u našu sredinu i pomozite onima, koji su ostali. Vreme je da se prekine s dogmatizi-ranjem forma i skine velo s pravih sokolskih načela.
Prof. Aleksandar Beljavski — Tuzla
zemlje. Dakle, možda i ne misleči na to, u puku je Sokolstvu time i nehotice možda, renome mnogo poTastao. Diči se zato što je Soko, jer Soko je pret-stavljen čak i na največoj novčanici naše države! Eto samo slučajnog primera !
Ovo bi iznesen moj prvi predlog i mišljenje.
II Predlog
Kad bi sc postupilo slično postup-ku Društva za zaštitu i vaspitanje dece u Beogradu, koje jo izdalo nekoliko milijuna komada prosvetnih markica s prikazom spomen kapele na Kajmak-čalanu. Svaka ta markica stoji jedan Dinar.
Društvo je uz preporuku svih mo-gučih ministarstva razaslalo diljem države svoje ljude, koji su po svim nadleštvima državnim i samoupravnim, pa čak i po privatnim preduzečima, razdelili ove markice uz naplatu odgo-varajuče sume novca. Društvo je dobilo za kratko vreme nekoliko milijuna dinara.
Nadleštva su ove markice preduj-miee isplatila iz kasc, a kasi se ta pre-dujmljena suma novca vrača postepe-no, jer nadleštva te markice lepe pored državne takse na sva dokumenta. Znam na primer opštinskc uprave, koje su uzele te markice »Prosvetnice Kajmak-čalan« po 3, 5 pa čak i 10.000 komada, a ispod 1000 komada nema opštinske uprave, koja je manje uzela. Stoji komad jedan Dinar, a taj jedan Dinar nikoga neče upropastiti ili oštediti, ali Dinar do Dinara, društvo je lepo skupilo nekoliko milijuna Dinara. Ja takoder te Prosvetnice Kajmakčalan lepim na zvanična dokumenta svih vrsta i nikada i nitko nije me u opšte upitao kakova je to marka i čemu služi, a svatko bi se zainteresovao, pitao i tra-žio obaveštenje, kad bi na takovoj jed-noj markiei video simbolički prikazan ili razvoj Sokolstva ili samoga Sokola u paradnoj opremi. Velim to, jer Sokolstvo je danas kod nas prodrlo u najšire slojeve naroda i čak u najza-bitnija sela. Tim veča bi Ijubav prema tomc Sokolstvu bila.
I u tom bi se slučaju opšte reklo, pazi kako se polaže pažnja na Sokole, da im čak u čast i biljege prave s nji-kovim sokolskim obeležjem.
Eto, to bi bio moj drugi predlog i mišljenje!
Što se tiče samog sokolskog zadru-garstva, kako ga idealno zamišljaju nekoja sokolska brača, kao Soko i kao idealista Soko, mogao bi reči samo toliko, da je ta ideja vredna svake pohvale, ali. mislim, neizvediva i po njoj nikada do domova. Treba imati u vidu, da danas puk ne veruje najidealnijoj stvari što sc tiče banaka i zadruga. Ima čudno iskustvo u torne. Danas gradanstvo bez razlike staleža opčenito veruje samo u onu uložnicu ili vred-nosni papir gde jasno i glasno stoji »Za ulog jamči država«, a sve ostalo makar bilo najbolje, makar bilo ne znam koliko sigurno, ne pali kod naroda, pa bio Soko ne znam koliko. Dao Bog da sokolsko zadrugarstvo bude provedeno, jer zbilja je idealno zamišljeno, ali ne verujem, da če i naj-idealniji Sokoli biti revni članovi i ula-gači.
Iznosim sve ove retke sa željom da posluže, ako mogu poslužiti, našem drago m Sokolstvu, čiji sam član srcem i dušom i kome želim samo ono, što bi mu bilo najbolje, pa molim sve zvane i merodavne da se pozabave o-vim predlozima i mišljenjem, jer više mišljenja mogu dovesti do jednog stal-noig i dobrog i korisnog rada. Ako se čeka na to, da svako društvo svojim znojem podigne svoj dom, velim slo-bodno pred svima, retki če ti i takovi biti, a ako i budu prezadužiče se preko ušiju, a dug je najzločestiji drug.
Stevan P. Bajič, Gerovo.
II pokrajinski slet Saveza SKJ
u Sarajevu na Vidovdan 1954
Sarajevo sc sprema da proslavi dva velika datuma:	dvadesetogodišnjicu
početka borbe za oslobodenje i dva-desetpetgodišnjicu osnivanja prve sokolske župe u Bosni i Hercegovini sa središtem u Sarajevu. Te dve godiš-njice proslaviče se u okviru 'pokrajin-skog sokolskog sleta, koji prireduju sarajevska, mostarska, cetinjska, užič-ka, tuzlanska, banjalučka i kragujevač-ka sokolska župa. Sarajevska sokolska župa, koja čc biti domačin sleta, čini velike pripreme za ovaj slet, koji čc svakako biti jedna od največih nacionalnih manifestacija Sarajeva.
Čctrnaest sekcija odbora organizu-je sve poslove oko ove velike manifestacije, na kojoj če uzeti učešča naj-manje oko trideset hiljada Sokola iz cele Jugoslavije, pored gostiju iz Če-škoslovačke i Poljske. Veliki stadion »Slavije« prcureduje sc za ovaj slet, tako da čc na njemu biti deset hiljada mesta za sedenje i dvadeset hiljada mesta za stajanje. Okolne zgrade i gra-dilišta urediče se za svlačionice i zborista vežbača.
Na glavni sletski dan otvoriče sc i sokolska izložba, koja če dati sliku rada i napora Sokolstva Bosne i Hercegovine od prvih početaka pa do danas.
Pokrajinski slet u Sarajevu biče komemoracija svim onim žrtvama koje je Sokolstvo tih krajeva dalo u borbi za oslobodenje. A te žrtve nisu ni neznatne ni malobrojne. Sokolstvo po-menutih krajeva s ponosom gleda na svoje heroje i žrtve, i pokrajinski slet biče velika apoteoza njihovim prega-ranjima.
Isto tako iduči Vidovdan u Sarajevu biče jedan veliki datum i za živo Sokolstvo, za celo jugoslovensko Sokolstvo. Slet če biti sav u znaku se-oskog Sokolstva, koje je našlo svoj pravi put u času kad jc br. Čcda Milič, jedan od sokolskih pionira bosnnsko-hercegovačkih krajeva, osnovao prvu sokolsku četu u Hercegovini. Od toga časa Sokolstvo ovih naših krasnih i junačkih krajeva dobilo je neverovatnu unutrašnju snagu i danas je eitav ovaj kraj, od Šumadije do Boke, posejan sokolskim četama, koje uspešno vrše veliki posao preporoda našeg sela. Vidovdanski slet biče ogledalo dosadaš-njeg rada na selu i on če jasno pokazati u čemu je misija jugoslovenskog Sokolstva u slobodnoj domovini. To daje veliku istorijsku važnost i zna-čenje slctu u Sarajevu i on če nesum-njivo biti uvod u jedan novi i široki razmah Sokolstva prema velikom cilju kome ono ide.
13 godišnjica Rapalla
Klub jugoslovenskih akademičara iz Trsta, Gorice i Istre u Ljubljani (ranijo Klub primorskih akademičara) javlja, da ima spremna predavanja: Rapallo kao i predavače. Pomenuti klub apelira na sva sokolska društva da sama prirede ili uz saradnju s ostalim nacionalnim društvima na 13 godišnjicu rapallskog ugovora spomen-večeri. Kako ove godine pada 12 novembar na ne-delju, uputno je, da se održi komemoracija u predvečerje t. j. u subotu ili pak u nedelju posle podne. Društva, koja žele predavače treba da se jave čim prc. Putnc troškove i cvent. hranu plačaju društva sama.
U petnaestoj godini oslobodenja i ujedinjcnja moramo da se setimo takoder i onih, koji čame pod jarmom italijanskog fašizma.
Bračo, dužnost nas veže! Izvršimo je!
Klub jugoslovenskih akademičara iz Trsta, Gorice i Istre u Ljubljani,
Šelcnburgova ulica 7/1.
Vincenc Štjepanek — Prag.
Sredstva za saniranje sokolskih domova9
U nizu višekratnih elanaka i izne-
/LoVEH/Ko
/0K0L/TK0
Pokrajinska takmičenja moravskog naraštaja
Kako radi sistematski češkoslovač-ko Sokolstvo vidimo takoder iz činje-nice, da se prireduju u pojedinim pokrajinama takmičenja članstva i naraštaja, da sc tako očuva pravi takmičar-ski duh. Moravske župe pozvale su ove Rodine svoje naraštajske takmičare u Tržebič, u mesto, gde su radila brada Mahal Jan i poznati legionarski pukov-nik Švec. Mesto s bogatom sokolskom tradicijom je u velikom broju posctilo takmičenja i pokazalo svestrano zanimanje za ove vrste priredaba. Učešče naraštaja iz svijit 12 moravskih župa potpuno je zadovoljilo. Za najbolju vrstu odreden je prelazni dar, koji je darovala Sokolska župa iz Olomuca za sokolski peteroboj. Pobedio jc naraštaj župe pukovnika šveca, koji jc osvojio svega 3535 točaka. Iza naraštaja ove župe dolaze: Mahalova, druga Brnska, Slovačka, Olomučka, Severo-moravska, Palackoga, Austrijska, Miličeva, Kralja Jurja, Pernštejnska, a na zadnjem mestu dolazi Prostjejovska.
70 gođišnfica Sokola Plzenj I
Jedno izmedu največih i najagilni-j ih češkoslovačkih sokolskih društava. Sokol I u Plznju, slaviče 25 oktobra svoju 70 godišnjicu opstanka. Društvo je osnovao br. dr. Viljem Šel, koji mu je bio i prvi starosta. Danas je to društvo duša plzenjske sokolske župe, ko-ja je jedna od najboljih u češkoslovač-kom Sokolstvu, te broji oko 2.600 članstva i veliki broj sokolske omladine. Kao uvod u jubilarnu godi n u priredilo je ovo društvo veliku telovežbačku akademij u, zatim se je vršila jubilejna priredba pod geslom »Proteklo je 70 godina«. Dramatska sekcija priredila je vrlo uspelu igru iz sokolskog života »Iz prve dobe Sokolstva u Plznju«, koju je napisao br. Entner. Društvo je, razume se. pokazalo takoder i sa svojom javnom vežbom svu svoju silu i svežimi, priredilo je kazališnu scenu na svojem letnjem vežbalištu. smučarska takmičenja, turnir u odbojci, ceo niz raznih predavanja i t. d. U ovom jubi-larnom mesecu otvorcna jc društvena izložba, a na sam dan osnutka društva t. j. 25 oktobra biče velika telovežbačka akademija uz učestvovanje društvenog velikog orkestra i pevačkog zbora. Sve čana glavna skupština sazvana je za 28 oktobra, na dan godišnjice oslobodenja. Plzenjsko Sokolstvo stvorilo jc u toku 70 godina iz ponemčenog i nacionalno mlačnog industrijskog centra sadašnji nacionalno svesni Plzenj.
Takmičenja starlje brače u Plznju
Plzenjska sokolska župa priredila je 8 oktobra za sva svoja društva, gde vežbaju i stari j a brača, posebna takmičenja, koja su vrlo lepo uspela. Stara garda se je takmičila na vratilu, raz-hoju, konju u šir, skoku u visinu, ba-canju kugle s obe ruke i u jednom sa-stavu prostih vežaba. Izmedu 32 takmi-čara bio je najstariji brat Kosinka iz Plznja sa 62 god., trojica su bila stara preko 50 godina, 15 brače bilo je starije od 40 godina i ostali preko 35 godina. Prvenstvo je osvojio br. Matatko iz Plznja.
Ženska medunarodna takmičenja i Sokolstvo
Svojevremeno smo izvestili o glav-noj skupštini Međunarodne tclovežbač-ke unije, koja se je održavala ove godine u Lozani, te smo tom prilikom izvestili, da je bilo s. Jadvigi Zamojski poveren zadatak da izradi privremeni načrt takmičenja za žene na meduna-rodnim telovežbačkim takmičenjima u Budimpešti, koja se održavaju naredne godine. Kako izveštavaju navedena je sestra, načelnica poljskih Sokolica, iz vršila svoj zadatak i predložila naerr na merodavno mesto. Stoga če imati načelništva slovenskih sokolskih saveza naročito ČOS, SKJ i Poljske prilike da raspravljaju o učešču na pomenu-tim takmičenjima. ČOS zauzeče svoje stanovište u jesenjem zasedanju žen-skog načelništva. Kako je pak vreme za pripreme za ta takmičenja več pri-lično odmaklo, otllučilo ie pretsedni-štvo ČOS u sporazumu s tchničkim organima, da več sada raspiše izbirna takmičenja najboljih vežbačica da bu 'de za svaki slučaj sve pripravljeno. Iz-lučnA takmičenja biče več 22 oktobra u Pragu.
Takmičenja članica obuhvatače tri clela: telovežbački čas, što je običajno u pomenutom savezu, kojemu pripada takmičarska skupina, nadalje iz atlet skoga troboja i posebnog nastupa na pozornici. Za telovežbački čas donekle su propisane sprave tako, da iza ra.stu pa počinje vežbanje na razboju, na brvmi, preskocima na konju u šir. ve banje dvojica i zaključne zajedničke
vežbe. Na spravama vežba svaka tak-mičarka svoj sastav. Troboj obuhvata trčanje na 60 m, bacanje kopija i skok u daljinu. Odredena je i posebna lestvica za ocenjivanje pojedinih učinaka. Posebni nastupi na pozornici mogu da obuhvataju ritmičke vežbe, narodne plesove, koji mogu da su pračeni glaz-bom. Za takmičenje dolaze u obzir šesteročlanske vrste; mogu biti takoder i dve zamenice. Vrsta pak mora da takmiči u svim prepisanim disciplinama.
Novi prelazni darovi ČOS
ČOS raspisuje javni natečaj za umetnike slovenske narodnosti za pre-lazne darove dr. Miroslava Tirša i to za takmičenja vrsta članova višeg odelje-nja, nadalje za članice višega odeljenja i za prelazni dar dr. Jindržiha Vaničeka za takmičenja pojedinaca za prvenstvo ČOS. U odnosnom raspisu čitamo po-tanke odredbe glede pojedinih osnu-taka, u kojem okviru treba da se kreču bilo ideološki, bilo po sokolskoj strani uopče. Svi osnutci treba da su izvršeni najmanje u polovičnoj veličini, izradeni iz sadre ili bilo koje druge tvrde mase. Zadnji rok za predaju osnutaka je 15 januar 1934 god. U žiriu su sledeča brača: starosta ČOS dr. Bukovski, načelnik dr. Klinger i članica ženskog načelništva s. Vahtlova, prof. Maržatka, prof. Klouček, akademski kipar Šej-nost, Štipl, docent dr. inž. Krh i dr. Zakavec, prof. Univerziteta u Pragu. Raspisane su u svemu tri nagrade po 5000, 3000 i 2000 Kč.
Velik dar za gradnju sokolskog doma
U Rihnovu u českoslovačkoj spre-ma se tamošnje Sokolsko društvo za gradnju vlastitog doma. U tu svrhu da-rovao je vlasnik tamošnje opekarne br. Emil Bartik toliko opeka, koliko ih može sve pripadništvo društva na dan 8 oktobra odneti i odvesti iz opekarne. Razume se, da sc je spomenutog dana sakupilo u opekarni brata Bartika
ogromno mnoštvo sokolskih pripadnika iz Rihnova da učini svoju sokolsku dužnost. Deca sil došla sa svojim ko-licima tako, da je posmatrač imao prilike da opaža sve vrste kolica, koja su danas veselje dece, ali pojedini izmedu njih vukao je natovoreno toliko opeka na svojem vozilu, koliko je više mogao. Za decom je sledio naraštaj i razume se takoder i članstvo tako, da je nastala upravo šarolika povorka iz opekarne do gradilišta, koje je primilo sve vrste vozila, sve vrste pogonskih i uprežnih premetala, od kravlje uprege pa sve do modernog teretnog automobila. Na gra-dilištu su složili sve opeke, kako je prepisano za držanje opeke preko zime, da na proleče 1934 započnu s grad-njom svojeg doma.
Nove sokolske vežbaonice u Pragu
U zadnje vreme otvorila su tri praška sokolska društva svoje sokolske domove: Višegrad, Žižkov i Podoli. Dok su Višegradani podigli sasvim no-vu zgradu, Žižkovčani su samo dogradili dosadanjem svojem prilično velikom domu još četiri velike vežbaonice, jer su bile dosadašnje prostorije za tako jako društvo i suviše tesne.
Glavna skupština AOS
AOS, udruženje sviju čeških sokolskih društava u Americi, sazivlje za 25 oktobra svoju veliku skupštinu u Čikagu. Do sada su održane tri takve velike skupštine i to: prva 1918 god u Klivlendu, druga 1923 u Čikagu i treča ponovno vi Čikagu 1928 god. Pomenutc velike skupštine slične su saborima biv-šeg Jugoslovenskog sokolskog saveza na ko j ima se raspravlja o svim bitnim pitanjima organizacije. Za razliku od običnih skupština, gde su zastupane samo župe sa svojim delegatima, imaju na velikoj skupštini pravo sva društva na barem jednog delegata. Jedinice sa preko 200 članova imaju pravo na dva delegata. Župski načelnici i načelnici sačinjavaju sa saveznim vodstvom teh-nieki odbor sabora.
Kupujte zastavd kod
I. NEŠK.UEMLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
433-19
ix telovešbačtcog sveta
mm
mmm
BIVŠI
SOKOLSKI VASPITAČ — REKTOR VISOKE GIMNASTIČKE ŠKOLE U MOSKVI
Kako smo več više puta pisali, za vreme prevrata u Rusiji prestalo je za par godina sve sokolsko delovanje, i to radi toga, jer jc sovjetska vlada uze-la telesni uzgoj u svoje ruke i zabramla hilo kakvo privatno delovanje na tom polju. Radi toga su morala da prestanu radom takoder sva sokolska društva, pa je mnogo sokolskih prednjaka i vaspitača, koji su tamo delovali, moralo da napuste Rusiju, osobito ee-škoslovački sokolski radnici, koji su zatim vratili u svoju domovinu. Medutim to nije učinio Adolf Z-ig-mund, bivši sokolski radnik, koji je po-stao pristaša sovjetskog režima. On je, naime, nadalje ostao u Rusiji u želji da bi sredio tamošnje prilike u telesno-uzgojnom pogledu, koje su u ono doba bile vrlo slabe ili nikakove. Клко sov-jeti nisu nikako ‘hteli dopustiti da se telesni uzgoj prevodi po sokolskom su-stavu uveli su za celu Rusiju svoj naročiti’način telesnog vaspitanja, pogo-tovo kada im ni švedski sistem nije odgovarao. Zigmund se je prihvatio toga rada i sastavio je, može se tvrditi, na sokolskoj osnovi novi sveruski telovežbački sistem, pa jc zatim i bio ime-novan rektorom novoosnovane ruske visoke škole za telesni uzgoj u Moskvi.
CENTRALNI INSTITUT ZA TELESNI UZGOJ U POLJSKOJ
Mlada Poljska država takoder nije htela da zaostane za ostalim modernim državama ni na polju telesnog uzgoja. U toku nekoliko godina po-dignut je iz državnih sredstava neda-leko Varšave čitav skup najmoderni-jih zgrada i vežbališta, koji pretstav-ljaju Državni centralni institut za telesni uzgoj, o kojem smo svojevremeno več izvestili. Pomenuti institut za-pravo pretstavlja Poljsku državnu vi-soku školu za telesni uzgoj, od kuda izlaze na jednoj strani medu gradanska telesno - vaspitna društva, na drugoj strani medu vojsku svi potrebni in-struktori i učitelji, te profesori telo-vežbe i telesnog uzgoja sviju g ra na uopče. Tu školu može se s pravom postaviti uz bok g laso vi ti m telovežbačkim školama u Berlinu i Žuenviju kod Pariza. Ima pak još i tu naročitu prednost da, tako rekuč. sjedinjuje u jednom obliku obe spomenute Školč. Zemljište. gde sc rasprostire ško
skalice, svlačionice i uopšte sve što pripada modemom internatskom ku-palištu.
Centralni institut ima svega 4 vežbaonice, jedna izmedu njih odredena je za vežbanje žena. Sve su 6.5 m visoke; največa vežbaonica je duga 30 m, a široka 13; dve ostale muške kao i ženska vežbaonica mnogo su manj e i samo su 13 m duge i 12 m široke. Velika vežbaonica služi u zimsko vreme takoder za igranje tenisa i za ostale igre. Veliku telovežbačku senicu na stadionu več smo spomenili. Sve su vcžbaonicc opskrbljene samo s onim spravama, koje predvida novošvedski telovežbački sustav. Svaka vežbaonica ima još i naročito umivalište i svlačionice, tako, da je poskrbljeno za pot-punu udobnost vežbača.
Izvan zgrada nalaze se dva takmi-čišta, veče, koje je uredeno po načeli-ma modernih stadiona i manje, koje je odredeno samo za igre, te je potpuno obrašteno travom. Nadalje nalazi se 7 igrališta tenisa; u šumama, koje pri-padaju institutu, ureden je teren za
priredivanje raznih prekopoljskih trča-nja (kroskontri) i taborenja. Prema Visli leži takoder vrlo lepo zemljište za smučanje, kojirn se služe slušaoci za vreme zime delomično za učenje smučanja, delominčo za zabavu.
Od velike je vrednosti za čitavu ovu školu znanstveni zavod, koji sc deli u više odeljenja, kao: biometrički, anatomski i t. d. Za predavanja služi više predavaonica, medu njima jedna sa 240 sedišta, koja se amfiteatralno dižu oko predavačevog stola. Tu sc održavaju predavanja o raznim gra-nama telesnog uzgoja sa zornim vež-banjem. Ostale predavaonice nešto su manje i imaju samo oko 80 sedišta.
Poljska je država dokazala kako zna da ceni telesni uzgoj. Iz navedene državne škole iziči če u toku nekoliko godina veliki broj dobro uzgojenih pro-fesora, učitelja i instruktora za telesni uzgoj, i od nje če imati naročite koristi sve vojničke i civilne škole, te čitav niz telovežbačkih i sportskih udru-ženja.
la leži
oko 8 kilometara daleko od
glavnog mesta Varšave uz Vislu, te obuhvata ukupno oko 73 ha površine. Sve što je do sada tamo izgradenoga, bile to zgrade za gajenje telesnih vežaba kao i bivališta i svi potrebni sporedni prostori, a takoder i sva vežbališta, klizališta, teniska igrališta, pli-vališta i t. d. sve je to podignuto, ne-verovatno brzo, jer se je zauzeo za gradnju državne škole prvi muž Poljske, maršal Pilsudski, koji je takoder i njen pokrovitelj. Novčana sredstva dala jc država u iznosu od preko 100 milijona dinara, radila su na uređenju zemijišta i zgrada 24 tchnička činov-nika i oko 1800 radnika sviju struka, samo da jc država čim pre došla do zavoda za kojim žudi tako mnogo drugih država. Tako na pr. Češkoslovačka još ni danas ne može da pokaže nešto slična i borba za »Tiršev državni telesno - uzgojni zavod« još uvek traje, jer nema za tu svrhu dovoljno sredstava na raspolaganju.
Kako je škola namenjena u civilne i vojničke svrhe, doprinesli su za nje-nu izgradnju ministarstvo vojske i mi-nistarstvo prosvete. Isto je tako i glavni blok zgrada razdeljen u civilni internat i vojničke objekte, povrh toga pak postoji još posebno odeljenje za ženske, koje su sc posvetile študiju telesnog uzgoja. Glavna zgrada, koja naliči velikom slovu »U« obuhvata 100 X 75 m veliko dvorište, spaja pod jednim blokom bolnicu, kazinu podoficira, internat za civilne slušaoce, kazinu za oficire i redovite slušaoce, kuhinje, podrume i t. d. Na drugom kraju bloka podignuto jc zimsko plivalište, pro-storijc uprave, znanstveni institut, glavna vežbaonica i t. d. Porcd glavnog 'bloka zgrada nadodane su još dve manje vežbaonice i još 130 m duga, 23 m široka i 10 m visoka telovežbačka se-nica iz betona s ilovastim tlom. Ta Senica omogučava takoder i u leti uz slabo vreme gajenje svih telovačbač-kih grana na čietom zraku, jer se dadc čitava jedna stena otvoriti. Internat za muške slušaoce sastoji sc iz 60 sobica, koje mogu da prime 120 osoba, jer su u svakoj sobici po dve postelje s ostalim najmodernijim pokučstvom i svima udobnostima. Ovc prostorije služc slu-šačima dugoročnih tečajeva. Kako se u školi održavaju takoder i kratko ročni tečajevi, to su za njihove slu-šače odredene još daljne sobe, kojih je 10, a koje mogu da prime svaka po 6 osoba. Slušačima je na raspola-ganju kako smo več pomenuli prvorazredni kazino, koji služi za prehranu i zabavu slušača. Zimsko plivalište je uredeno najmodernijc. Sedam parnih peči i 4 električne sisaljke opskrbljuju cirkulaciju vode za plivalište, koje ima
10	metara visoko, 24 metra široko 34 metra dugo plivačko korito s na večom dubinom od 3.5 m. Razume sc da su na raspolaganju takoder i pr
Treči kongres jedinstva slovenskih žena u Beogradu. Ovih dana odr^an je u našoj prestonici III kongres jedinstva naših slovenskih žena. Ima iz-gleda da sc redovitim vezama stale-ških, kulturnih i privrednih udruženja slovenskih naroda ipak dodc konačno do uže medusobne saradnje. U ovom pogledu od velike je važnosti i ovo-godišnji kongres slovenskih feministki-nja, tim više, što su u udruženje pri-stupile i bugarske žene, pa se baš na ovogodišnjem kongresu pokazilo, da su odnosi medu Jugoslovcnkama i Bugar-kama bili srdačni » zbilja sestrinski.
Umro nestor hrvatskih učitelja. Početkom oktobra umro je u Križev-cima nestor hrvatskih učitelja g. Franjo Ožegovič. Pokojnik rodio sc 3 oktobra 1843, dakle upravo pre 90 godina u Križevcima, gde je i učio osnovnu školu. Gimnaziju pohadao je u Varaždinu, a oduševljen za slovenski! misao otišao je na preparandiju u Prag, gde je baš u ono vreme počco pokret nacionalnog otpora. Maturirao je u Zagrebu, a prvo svoje službeno mesto nastupio je u Požegi, otkuda je nakon 2 godine došao u rodne Križevce i tamo bio kroz punih 46 godina u aktivnoj službi. Bio je veoma cc-njen, iskren nacionalista te uvažavan kulturni radnik. Osnovao je pevačko društvo »Zvono« a radio je i u drugim društvima.
100-godišnjica rodenja A. Nobela.
Dne 21 . m. u Švedskoj svečano če se proslaviti 100-godišnjica velikog švedskog naučenjaka Alfreda Nobela, koji je ostavio svoj imetak poseb-nom fondu, koji svake godine deli nagrade ljudima zaslužnim za čovečan-stvo. Ovaj fond, nazvan po osmvaču Nobelov fond. podupirc i švedska vlada, a učenjaci čitavog sveta iz sviju područja nauke takmiče se za ovu nagradit, koja nema toliko materijalne vrednosti, kako moralnfc. Dosada je bilo podeljeno 166 nagrada, koje su primili naučcnjaci 15 naroda, a od toga broja najviše Nemci. Nagrade se dele za radove iz fizike, hemije, medicine i psihologije, književnosti i za mir.
70-godišnjica poljskog ustanka.
Ove godine poteklo je 70 godina, kako je nesrečno i s neuspehom završio ustanak poljskih patriota protiv rus-kog jarma. Ustanak je bio ugušen gru-bom šilom, kojom je prigodom bilo streljano mnogo ustaša i mnogo njih deportiranih u Sibiriju, dok su mnogi tome izbcgli pobegavši u Nemačku i Austriju. U ovom ustanku učestvova-
li	su i mnogi mladi češki intelektualci, od kojih su još i danas neki živi. Poljske izbeglicc Austrija jc u glavnome konfinirala u Kraljevom Gradcu, gde su mnogi ostali do svoje smrti. Nakon oslobodenja Poljska se je odužila još živučim starim borcima za slobodu, podelivši im ne samo najviša vojna odličja, i podelivši im oficirski čin s pravom nošenja uniforme i posebno;* znaka, po čemu ih svaki Poljak po-znajc kao ustaše, nego i meseenom penzijom. Ovih nekoliko desetina još živučih ustaša uživa u čitavoj Poljskoj osobito poštovanje. Da se ove godine proslavi i bratska saradnja izmedu Čeha i Poljaka pre 70 godina, došla jc u Češkoslovačku manja dclegacija tih starih veterana, koja je primljcna s največom pažnjom i počašču, kao i u Kraljevom Gradcu, gde če sc održati značajna spomen - svečanost, koja če sigurno još više zbližiti oba bratska slovenska naroda.
60-gcdišnjica komponiste Josipa Suka. Krajem ove godine navršava svoju 60%odišnjicu jedan od najboljih savremenih modernih čeških komposta brat Josip Suk. profesor državno« konzervatorija u Pragu, koji ove go-dine ovaj odlični muzički zavod vodi i kao rektor. Muzički svet proslavičc jubilej ovog značajnog komponiste konccrtima, na kojima če se isključivo izvadati njegove kompozicije, medu kojima zauzima vidno mesto i njegova svečana sokolska koračnica »U novi život«. Od kolike jc muzičke vrednosti ova koračnica, dokazuje i či-njenica. da če čuvena praška filharmonija na svom svečanom koncertu, koji se prireduje ovih dana u počast Suka, izvoditi baš ovu kompoziciju kao prvu tačku programa, a koja je bila i na prošlogodišnjoj Olimpijadi u Los Andelesu proglašena za olimpijsku koračnicu. dobivši pri raspisanom natečaju drugu nagradu i srebrnu meda-1 ju, dok prva nagrada uopče nije bila podeljena.
\ftm i тшк
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO PREDAVAC
Naše društvo priredilo je 24 septembra o. g. svoju drugu javnu vežbu. Mesne prilike u zadnje vreme nisu po-godovale razvoju Sokolstva, pa se ose-tio kao neki zastoj i mirovanje, ali za-slugom nekih agilnijih članova zapo-čet je rad s dvostrukom energijom i možemo reci, da smo s uspehom zado-
v°Uni-	V1	,	, ,
Javna je vezba u svakom pogledu uspela. Na programu je bilo ovih 9 točaka: 1) Devojčice IH i IV razr. izvo-dilc su proštu vežbu predvodene po s. Štefaniji Lukačin, učiteljici. 2) Ue-čaci III i IV razr. iz Prcdavca uvez-bani po bratu S. Majcenu, učitelju, vežbali su proštu vežbu zajedno s ce-ticom muške škol. dccc iz Rovišca, predvodeni po bratu načelniku Klime-ku. 3) Sprave, vežbala brača društava Bjelovar, Roviščc, Prcdavac. 4) Proste vežbe sa zastavicama ženske dccc III i IV razr. predvodene po s. Št. Lukačin. 5) Proste vežbe dečaka III i IV razr. predvodene po bratu S. Majcen. 6) Sprave isti članovi. 7) Dcvojeicc su izvodile proštu vežbu s veneima, predvodene po sestri Št. Lukačin. 8) Članice bjelovarskog Sokolskog društva predvodene po s. župskoj načelnici. 9^ Proste vežbe članova, predvodio br. žiipski načelnik Tatalovič. Brat Klimek
izveo je s decom, koju jc doveo, nekoliko igara. Župu Bjelovar zastupao je brat župski načelnik Tatalovič i sestra župska načelnica.
Pre samog početka vežbe govorio je sakupljenom članstvu i narodu o sokolskoj ideologiji brat prosvetar Slavko Majcen i ukratko je ocrtao za-daču Sokola kao pokret kulturno na-rodnog značaja, zatim o nacionalizmu kao uslovu za svestrani razvoj našega naroda o Sokolstvu kod ostalih slovenskih naroda i uzajamnom radu, te
o	stanovištu koje Sokol zauzima prema ostalim društvima, koja stoje na-protiv Sokolstvu. Brat starešina Nikola Radmilovič pozdravio je i zahvalio se narodu na posetu i pozvao ga da pristupc u sokolske redove.
Iza dovršenog programa razvila se ugodna zabava.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO CELJE Načrt letnega telovadišča.
Vse brate in sestre, kakor tudi vse one darovalce, ki so prispevali v fond za graditev letnega telovadišča na Glaziji. bo gotovo zanimilo, kakšna je zamisel in načrt te ureditve. Zato jih opozarjamo, da so tehnični načrti letnega telovadišča celjskega Sokola razgrnjeni
v izložbi veletrg. br. R. Stermeekija. Vabimo vse, da si načrt ogledajo. Га načrt bodi vsem darovalcem v vzpodbudo pri delu zbiranja kamnov v krogu znancev in prijateljev. Vse brate in sestre, ki doslej še niso prispevali v fond sokolskega letnega telovadišča ponovno opozarjamo, da je naša akcija povsem ločena od akcije SK Celja, ki je naše delo kopiral, in nimamo z njegovo akcijo prav nič skupnega. To objavljamo, da ne bo zamenjave.
Odbor.
LETNO TELOVADIŠČE CELJSKEGA SOKOLA NA GLAZIJI
Delo nabiranja prispevkov v fond za graditev letnega telovadišča na Glaziji lepo napreduje. Na seji akcijskega odbora od 13 t. m. se je konstatim-lo, da je bilo v času od ponedeljka t. j
9.	t. m. do seje nabranih prav lepo šte vilo kamnov.
Obveznice za prispevke so podpisali:
Uradništvo poštnega urada: po 1
kamen: Boc Anton, upravnik; uradniki Gams Ivan, Kroflič Anton, Volkar Alojz, Burdijan Stana, Rihteršič Ju sta, Rihteršič Albina. Vengust Jernej, Debelak Marica Della-Mea Albin, Tkavc Ferdo, Peternel Marica, Pečar Hedviga, Faganeli Mara, Uršič L da, Črepinšek Ferdo, Hočevar Mirko; zva-ničniki Gergolj Janko in Kupec Matevž; po pol kamna: Kolenik Aleš.
Iz trgovskih krogov: 5 kamnov Stermeeki Rudolf. 3 kamne: Loibner Karol, po 2 kamna: Kramar Josip, Lukas Franc, Pšeničnik Miloš in Ravnikar Ivan: po 1 kamen: Cerlini Drago, Konfidcnti Frie. Drofenik Alojz, Go ričar Ana, Kopušar Franc, Lečnik An ton, Leskovšek Franc, Mislej Anton, Žumer Avgust in Vrtovec Filip.
Iz obrtniških krogov: Po 2 kamna: Robek Anton in Dobravc Mihael; po
1	kamen: Orel Anton, Žerovnik Alojz, Ušaj Andrej. Nerad Franjo in Kun-šek Franjo; 'A kamna pa Turin Josip.
Nastavljena Zvezne tiskarne: 2 kamna: Cetina Milan; po 1 kamen: Kovačič Karlo, Trampuš Slavko, Zupančič Mirko, Perc Karel in urednik Nove Dobe Rado Pečnik; 'A kamna: Višner Leopold.
Razni poklici: Blažen Jakob, viš dav. up. v p. 1 kamen, Grobelnik Gustav, rač. svetnik 1 kamen, Thaler 1 kamen, Ing. Osvald Anton, šef prog. sekcije 1 kamen; pol kamna pa Grmek Jakob.
Nameščenstvo mestnega načelstva, občinskih naprav in mestne policije je prispevalo skupni znesek Din 655’;—. Podoficirji vojnega okrožja so prispevali skupno Din 122'—.
Vsem bratom in sestram iskrena sokolska hvala!
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO KRUŠEVAC
U nedelju 24 septembra na stadionu »Car Lazar« ovdašnje matično sokolsko društvo održalo je — uz učešče svojih 8 seoskih sokolskih četa — svoj javni čas.
U dva i po časa po podne, pod pratnjom vojne muzike 47 p. p., pošla je povorka Sokola iz sokolane i prode-fiiovala je kroz varoš. Na čelu povorke Bile su zastave sokolskih četa, kao
1 ovdašnjih Sokola, zatim članstvo Sokola, dcca, podmladak, naraštaj, pi-tomci zavoda »Obiličevo« i čete.
Na programu je bilo jedanaest to-čaka, koje su izvela sva odeljenja Sokola, članovi četa i pitomci zavoda »Obiličevo«. Izvodene su pored prostih vežaba i onih na spravama još i laka atletika, odbojka i štafetno frčanje naraštajaca iz Kruševca i zavoda »Obiličevo« n dužini 4 X 80 metara.
Ceo program je izveden odlično.
Poslednja točka, štafetno trčanje naraštajaca, bila je vrlo uzbudljiva. Ircak> se za srebrni pehar, prelazni dar bi. dra Tihomira Protiča, šefa ov-dasnje bolnice i pretsednika prosvet-
02 odbora ovdašnjeg Sokolstva. Kako su pitomoi isti pehar več dva puta osvojili, to je ovom prilikom imalo da se resi, hode li pehar preči u svojinu pitomaca ih ce se još takmičiti za njega, jer ga treba tri puta uzastopce osvojiti pa da prede u svojinu jedne ekipe. Medutim ovom prilikom su dobili pehar naraštajci Kruševca, (vreme 4Г5).
Ova sokolska priredba dokazala je još jedanput više, da Sokolstvo kao organizacija zaslužuje svaku pažnju.
SOKOLSKA ČETA GLOBODER
8 oktobra o. g. Sokoli sela Globo-dera imali su retku svečanost. Izvršili su osvečenjc sokolske zastave, koju je podarila i kojoj je kurnovala sestra Ljubica Vlade Petkoviča, trg. iz Kruševca.
Osvečenjo su izvršila brača Rista Antonović i Borisa v Trnavac, svešte-nici, a u prisustvu pretstavnika vojnih i civilnih vlasti. Sokola matičnog društva Kruševac sa zastavom, sokolskih četa iz Stalaca i Konjuha sa zastavama, velikog broja učitelja-ca i seljaka meštana i iz okoline.
Posle osvečenja zastave održali su govore brača sveštenici ; sestra Ljubica Petkovič, kuma i darodavka zasta-
ve. koja je na kraju svoga govora pre-dala zastavit starešini matičnog društva Kruševac St. Nikolajeviču, a ovaj br. starešini mesne čete, koji je* pre-ciao zastavu zastavniku Radosavljeviču, koji primajuči zastavu izgovorio je i položio zavet.
Posle predaje zastave zastavnika br. dr. Tihomir Protič, pretsednik pro-svetnog odbora matičnog društva Kruševac održao je poduži govor u kome je vrlo slikovito i lepo izneo značaj i koristi Sokolstva po narodne slojeve.
Posle osvečenja i govora Sokoli mesne čete, pa onda iz ostalih sokolskih četa i matičnog društva Kruše-vac, izveli su nekoliko vrlo lepih vežbi, koje su ostavile dobar utisak na sve prisutne.
U podne je bio prireden ručak za sve prisutne gde je bilo .i nekoliko zdravica i recitacija od strane muške i ženske dece iz Sokolske čete Globo-der. Po ručku nastalo je narodno veselje.
iupa Cfublfana
OKROŽNE PROSVETNE KONFERENCE
Da se zamorejo končno formirati prosvetna okrožja in da pride ŽPO tudi v osebni kontakt s prav vsemi brati prosvetarji edinic naše župe, je sklenil ŽPO, da skliče okrožne prosvetne konference. Prva okrožna prosv. konferenca se vrši v nedeljo 22. t. m. v sokolskem domu v Domžalah in to za edinice kamniškega okrožja. Pričetek točno ob devetih. — Dnevni red: 1. 1. Otvoritev in poročilo predsednika ŽPO. 2. Delovni program za zimo. 3. Predlogi delegatov. 4. Volitev okrožnega prosv. nadzornika in 5. Slučajnosti.^ ŽPO opozarja vse brate društvene in četne prosvetarje kamniškega okrožja, da so dolžni brezpogojno udeležiti se te konference, za katero naj se tudi pripravijo, da zamorejo podati potrebne podatke predsedniku ŽPO. V kolikor so s statističnimi mesečnimi prosv. poročili še v zaostanku, naj jih prine-so s seboj. — Naslednja okrožna prosvetna konferenca se bo vršila za dolenjsko okrožje v nedeljo 29. t. m. v sokolskem domu v Ribnici s pričetkom ob devetih in z istim dnevnim redom, a tega dne bo tudi okrožna prosvetna konferenca notranjskega okrožja in to ob 9. uri v sokolskem domu v Dol. Logatcu in ne na Rakeku, kot je bilo v zadnji okrožnici javljeno. Tudi za prosvetarje iz teh dveh okrožij velja isto, kot za one iz kamniškega okrožja. Pri tej priliki ponovno opozarjamo na sokolska radiopredavanja ob petkih od 19. do pol 20 ure. — Zdravo!
SOKOL I TABOR, LJUBLJANA
Pretekli mesec so se vršile društvene lahkoatletske tekme obojega članstva in naraščaja. Ženski oddelki so tekmovali v sredo 27. sept. ob 19. zvečer, moš.ki pa kljub dežju in zelo slabemu terenu že v nedeljo 24. sept. ob 9. dop. Oboje tekme so potekle v najlepšem redu. Sodili so obakrat člani moškega vaditeljskega zbora: pri ženskih oddelkih tudi ženski vaditeljski zbor. Tekme članstva je vodil društveni načelnik br. Janko Sket, moškega naraščaja vodnik br. Lubej Lojze, ženske tekme pa društvena načelnica s. Vlada Tratarjeva.
Rezultati doseženi pri tekmovanju članstva so prav dobri. Da ni deževje močno zmočilo teren in ga razrahljalo bi bili uspehi v posameznih panogah gotovo boljši.
V	naslednjem navajamo potek in dosežene uspehe pri posameznih oddelkih:
Člani: Tekmovanje je bilo razpisano tako, da ni bil dosegljiv naslov društvenega prvaka v celoti pač pa le v posameznih panogah, kjer so dosegli zmagovalci te-le uspehe: Skok v dalj z zaletom (15 tekni.) 1. br. Čurda H. 602 cm; skok v viš. z zaletom (4 tekm.)
1.	br. Griinfeld I. 160 cm; skok v viš. ob palici (5 tekm.) 1. br. Gašperšič S. 320 cm.
Tekmovalo se je v dežju, zato so uspehi prav dobri.
Met krogle obojeročno 7'25 kg (14 tekm.) 1. br. Klemenčič S. 17‘40 cm; met kopja (3 tekm.) 1. br. Pečan M. 3472 cm; 2. br. Griinfeld I. 3465 cm; Hjj®* diska (6 tekm.) 1. br. Serše VI. 36JO cm; 2. br. Čurda A. 3665 cm.
Uspeh v metu diska je izredno dober.
Tek 100 m (18 tekm.) 1. br. Cesar VI. 123 sek.; 2. br. Sket B. 124 sek.; tek 400 m (10 tekm.) 1. br. Čurda A. 56'3 sek.
Posebno pri tekih sc je močno občutil izostanek nekaterih naših najboljših tekačev, ki so se opravičili radi posebnega treninga za balkanske igre.
Plezanje po vrvi 7 m iz seda (23 tekm.) 1. br. Sket B. 9'9 sek.; 2. br. Preskar H. 10 sek.; Plavanje 50 m prosto je radi hladnega, deževnega vremena odpadlo.
Moški naraščaj A. višji oddelek, troboj: 1. Ribnikar M.; 2. Petročnik 1. in Pustoslcmšek R.; 3. Ilaž M.; B. nižji oddelek, troboj: 1. Stojkovič D.; 2. Polak B.; Marine K.
Zmagovalci v posameznih panogah: Skok v višino: 1. Ribnikar M.
145 cm; skok v daljino: 1. Ilaž M. 518 cm; met krogle 5 kg, oberočno 1. Ribnikar M. 1992 cm.
Članice: Skok v daljino: 1. s. Pal-čičeva VI. 466 cm; skok v višino 1. s. Sketova M. 130 cm; met krogle 4 kg, oberočno 1. s. Sketova M. 1585 cm; met žoge s pentljo, oberočno 1. s. Pod-pacova M. 4928 cm; (2625 + 2303);
2.	Sketova M. 4800 cm; tek 60 m 1. s. Palčičeva VI. 8'8 sek.; 2. s. Podpacova M. 8‘9 sek.
V	skupni oceni je dosegla prvo mesto s. Sketova Milena, drugo Podpacova Marta, tretje Palčičeva Vlasta.
Naraščajnice so prav tako dosegle razmeroma dobre rezultate.
Skok v daljino 1. Makarovičeva S. 378 cm; skok v višino 1. Repotočniko-va M. 120 cm; met krogle 4 kg oberoč. 1. Repotočnikova M. 1294 cm (745 + 549); 2. Kralj ičeva A. 1283; met žoge s pentljo, oberoč. i. Kraljičeva A. 4055 cm (2085 + 1970); tek 60 m 1. Ropi-čeva N. 9'2 sek.
Agilnemu Sokolu I na Taboru želimo še mnogo tako lepo uspelih domačih prireditev.	M.	M.
V	nedeljo 8. oktobra je društvo priredilo celodneven peš-izlet v Beri-čevo ipri Sv. Jakobu ob Savi. Izlet je bil po sklepu vaditeljskega zbora in društvene uprave obvezen za vse telovadeče oddelke, kakor tudi za vse ostalo društveno članstvo. Z ozirom na to, da je taborska sokolska družina po številu članstva v Ljubljani najmočnejše društvo je bilo pričakovati veliko udeležbo. Ta društvena prireditev je imela popolen uspeh, kajti izleta se je udeležilo skupno 297 pripadnikov društva.
Po odhodu iz svojega sokolskega doma na Taboru smo najprej obiskali ljubljansko letališče. Vodstvo Aerokluba je z ljubeznivo vljudnostjo ustreglo želji društva ter dovolilo ogled letaliških naprav in aparatov.
Potem je šla dolga kolona Sokolov in Sokolic z letališča čez vas Hrastje na glavno cesto preko mostu čez Savo pri Sv. Jakobu ter nadalje proti Beričevu, kamor so izletniki prispeli opoldne. Pri vhodu v vas je na visokem zastavnem drogu vihrala v pozdrav velika državna trobojnica. Sprejem je bil prisrčen. Vsem je odleglo, kajti po dolgem potu si je marsikdo zaželel počitka. Na travniku pod Gradovo gostilno so že bile razpete ponjave na hladnih tleh, kosilo je bilo že skuhano, mreža za odbojko napeta, velika žoga, male žoge, medicinke, na-tezalna vrv ter to in ono, vse je čakalo in vabilo veselja in zabave željne izletnike. Razhod-Voljno! Tedaj pa kakor kadar izpustiš trume sokolov-ptic na lovu, tako so se oddelki razkropili in pričeli z raznovrstnimi igrami. — Takoj na to velik naval na kotle in le z veliko težavo je bilo razdeljeno kosilo, tako okusno in dobro.
—	Po kosilu. Godba, igre, kolo, zabava, ples, nogomet, odbojka, žoge, male žoge, medicinka, velika žoga, teki, skoki, vse karkoli si si poželel, vse si videl, vse imel. Število izletnikov se množi z domačini, z zamudniki in svojci dece, kateri prihajajo s kolesi in avtomobili. Navdušenje je veliko, zadovoljnost popolna.
Čas poteka, ura je pet. Prehitro je minilo. Povelje »odhod« in »zbor« nas je vse presenetilo. V strnjenih vrstah korakajo izletniki iz Geričevega proti domu prepevajoč sokolske koračnice in narodne pesmi, godba veselo udarja poskočne koračnice. Naša mala deca, pod 10 let, se krepko drži in junaško prikoraka in vzdrži do Tabora, kjer je razhod.
Prireditev je popolnoma uspela. Udeležencev je gotovo bilo še več, kakor uvodoma rečeno, ker je bilo težko prešteti vse One. ki so prišli kasneje. Ta izlet je popolnoma uspel in dosegel svoj namen.
Župa Maribor
SOKOLSKA ČETA PETEŠOVCI
Popravek in dodatek k članku Sok. gl. god. IV. br. 40. str. 3 od 6. okt. 1933. Brat Erker Milan, šol. upravitelj v Pe-tešovcih, je res za časa svojega bivanja tu uelanjen v SKJ Dol. Lendava. V Petešovcih je ustanovil prvo sokolsko postojanko, tamburaški zbor, za tem pa si je prizadeval, da je prišlo do ustanovitve Sokolske čete. Doslej je bil vedno zvest svetovalec in sotrud-nik nam ki smo prevzeli vodstvo čete. Erker nam vzgaja sokolski naraščaj in ravno on nam je izvežbal deeo za nastop e i k vezbam pritegnil še deeo iz Beniee. Marljivo je vežbal telovadbo naše dece, da je nastopila v sosednjih društvih in tu, ter ima zopet pripravljene telovadce in telovadke za nastop v Murskem Središču. Tudi sokolska predavanja je održal ter mu gre za trud in sodelovanje v naši četi vsa čast. Ostali dve učni osebi v Petešovcih res niso člani Sokola in ne sodelujejo, zaradi tega pozivamo dopisnika članka broj 40 str. 3. da se odzove s polnim podpisom in dokazom ker piše »Čudno je pa vendar, da izmed učiteljstva nihče v nobenem oziru ni sodeloval«. Lahko je, da je bil člank*ar napačno informiran, ali pa tiči med člankarjem in Erkerjem kakšno nesoglasje. Četa in javnost mora stati na strani pravice in resnice!
Žup« Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO BILEČA
Dne 6 septembra o. g. društvo je održalo svoju javnu vežbu i proslavilo 10 godišnjicu rodenja Prestolonaslednika Petra. Redovno svake godine odr-žava se na ovaj dan javna vežba, jer je za mesne prilike ovaj dan najpodes-niji. Sve čete došle su pod svojim zastavama, kojih ovo društvo ima šest, a na ulazu u grad pripremljen im je svečan doček. To je bilo rano u jutro. U 10 časova počelo je blagodarenjc u pravoslavnoj crkvi. Sokoli su došli korporativno pod zastavama i prisu-stvovali molitvi, a tako isto kasnijoj molitvi u musliman, bogomolji. Nakon ovoga bio je u parku zajednički ručak s bratskim četama. Prilikom ručka održao je nekoliko lepih prigodnih govora, a naročito je pobudio interes govor — pozdrav, jednog brata sa sela. Veči deo njegovog govora bio je u Štihovima. Takoder prilikom ručka nate-cali su se naši guslari iz sokolskih četa, koji če lepše i milozvučnije otpe-vati koju narodnu ili sokolsku pesmu. U 2'A časova formirana je pred soko-lanom impozantna povorka, koja je prošla kroz grad do na vežbalište. Program javne vežbe bio je ispunjen mno-gobrojnim točkama koje su izvedene precizno i skladno. Naročito su članovi četa pri nastupanju i vežbi iza-zvali buru oduševljenja i klicanja, ,ier su zaista sa svojim jakim i mladena-čkim stasom, te ostrim i točnim rad-njama, polučili veliki uspeh. Deca sa svojim vežbama s pevanjem i sve ostalo kao vežbe na spravama članova, bi-
lo	je za svaku pohvalu. Naveče je pri-redena igranka, koja jc odlično pose-čena.
jtupa Novo mesto
IZ MIRENSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
Jesen, čas dozoritve, je v deželi čas našega intenzivnega dela. Naše vrste se večajo, naša misel zavzema vse večji obseg. Vendar kakor odpada listje, da iz njih izraste drugo, novo, moč nejše, tako zapuščajo naše vrste tudi bratje in sestre, ki so nam gradili in pomagali zgraditi današnjo mogočno ju goslovansko zgradbo, da iz njih duha zraste novo še popolnejše življenje.
Smrtna kosa je zasegla tudi v naše vrste in ugrabila dvoje bratov-delavcev in nacionalistov.
Društvo Mirna je izgubilo v začetku oktobra agilnega in nadvse požrtvovalnega brata Kendo, večletnega člana društvene uprave in njenega vest nega blagajnika. Še pri zadnjem okrož nem zletu je pomagal na telovadišču in izvršil vso okrasitev prireditvenega prostora v splošno pohvalo. A našel pa si ga pri vsakem delu in rad je delal, sam prevzel nase vsa težja in odgovorna dela, tako, da ga bo društvo zelo pogrešalo.
Istočasno pa je Sokolsko društvo Trebnjo spremilo k večnemu počitku br. Broveta, davčnega upravitelja v. p., tudi navdušenega Sokola - Slovana in Jugoslovana. Vse njegovo življenje je bil boj proti germanstvu, kar pričajo številna preganjanja, ki jih je pretrpel pred in med svetovno vojno, ki so ime la višek v njegovi internaciji. Ko je stopil v pokoj, se je naselil v Trebnjem, kjer je mnogo pomagal v Sokolskem društvu. Pa tudi svoje sinove in hčerki je vzgojil v nacionalno - sokolskem duhu.
Obema bratoma večni pokoj — a vsem nam v lep spomin!
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO
MESTO
Doba številnih letošnjih nastopov je za nami in evo nas v novem delu za prihodnje leto. Telovadnica se je zopet napolnila in pričele so se redne telovadne ure vseh oddelkov, ki so se razveseljivo dvignili. Zlasti so polni oddelki dece, žal pa naraščaj ni tako številen, ker zelo pogrešamo naše di-jaštvo, ki se ni odzvalo v takem številu kot smo pričakovali. Upamo na. da se bo število naraščaja gotovo dvigni-
lo.	Med ostalimi oddelki naj nosebej omenimo močan oddelek starejših elanov, ki so na letošnjih zletih se povsod dobro odrezali in novoustanovljen oddelek starejših članic, ki je prvi in edini v vsej župi. Br. načelnik Papež in s. načelnica Adamičeva sta zato lahko na svojo lepo armado ponosna in jima želimo v novi sezoni veliko uspehov.
Skoro istočasno pa je pričel z novim programom tudi društveni PO, ki je otvoril prosvetno sezono v torek 10. t. m. s predavanjem filma »IX. vse-sokol. zlet v Pragi 1. 1932.« pred ool-no Sokolsko dvorano. Pred začetkom predstave je izpregovoril preds. društv. PO brat prof. Jare nekaj besed o Tyršovcm Sokolstvu ter se spomnil tudi obeneim 13 letnice našega žalostnega Koroškega plebiscita in s tem dostojno otvoril ta večer. Dne 9. in 10. popoldne pa so obiskale film tudi vse novomeške šole vseh vrst in tudi iz bližnjih okoliških šol je bflo mnogo navdušene šolske dece, Le žal pa moramo tudi tu konstatirati, da bi bila udeležba s strani našega dijaštva lahko len.ša. kar ni napravilo ravno u«od-
CIKORIJA
Naš pravi domači izdeleh
455— I ’
nega utiša, posebno, ko je bila vstop nina minimalna. Prosvetnemu odboru želimo v novem programu naivec uspehov in številnega obiska! Zdravo!
žtupa OsifeU
ŽUPSKO TAKMIČENJE 4 VI O. G.
Prema ovogodišnjim dispozicijama i zaključku zbora društvenih načelnika prisustvovale su ovogodišnjem žup-skom takmičenju samo vrste. Opseg takmičenja t. j. broj grana, letvice, u-putc i t. d. date su bile u propisima župskog trogodišnjeg plana.
U kategoriji članova muške i žen ske dece takmičile su se samo pobed ničke vrste iz okružnih takmičenja. U ostalim kategorijama sve prijavljene vrste.
Okružna takmičenja provela su sva okružja.
Pobcdničke vrste članova i dece bile su sledeče:
Članovi: II skup.: Vinkovci — Osijek d. g. III skup.: Vrbanja — Podr. Slatina, Donji Miholjac, Vukovar, O sijek g. g. — Našice — Dakovo — Slav. Požega. IV skup.: Vinkovci — Sopje — Podr. Podgajci —- Dalj — Er-devik — Slav. Brod — Osijek g. g. — Beli Manastir — Našice — Dakovo — Semeljci — Pleternica. V skup.: Vin kovci — Petrijevci — Brodski Varoš — Habjanovci — Beli Manastir — čačin ci — Budrovci — Selci. VI skup.: Vin kovci — Gornji Miholjac — Bcrkaso vo — Osijek g. g. — Baranjsko Petro voselo — Velimirovac — Durdanci.
Muška deca starija: Vinkovci — Podr. Slatina — Valpovo — Vukovar
— Osijek g. g. — Pctlovac — Orehovica — Dakovo — Semeljci — Slav. Požega.
Muška dcca mlada: Mirkovci — Belišče — Osijek d. g. — Beli Manastir
— Našice — Striživojna.
Ženska deca starija: Vinkovci —-Podr. Slatina — Valpovo — Vukovar
— Slav. Brod — Osijek d. g. — Petlo vac — Durdenovac — Vel. Kopanica
— Slav. Požega.
Ženska deca mlada: Vinkovci — Belišče — Osijek g. g. — Baranjsko Petrovo Selo — Striživojna.
Igre muške dece: Vinkovci — Vukovar — Brodski Varoš — Osijek d. g.
— Beli Manastir — Velimirovac — Slav. Požega.
Igre ženske dece: Vinkovci — Osijek g. g. — Petlovac — Vel. Kopanica
— Slav. Požega — Županja.
Odaziv vrsta uopšte na župskom takmičenju vidi se iz sledeceg pregleda.
Broj takmičara (vrsta i pojedinaca) na župskom takmičenju: U I skupini naraštajaca 6	vrsta	i	31	pojedinae.
naraštajki 7	vrsta	i	39	pojedinki
Svega 13 vrsta i 70 pojedinaca (-ki). U
II skupim: Članova 2 vrste i 11 poje dinaca, članica	2 vrste	i 12	pojedinki
naraštajaca 12	vrsta	i	67 pojedinaca
naraštajki 6 vrsta i 36 pojedinki. Svega 22 vrste i 126 pojedinaca (-ki). U III skupini: 2 vrste članova i 50 pojedina ca, 4 vrste članica i 24 pojedinke, 4 vrste naraštajaca i 19 pojedinaca, 3 vr ste naraštajki t 14 pojedinki. Svega u
III skupini 20 vrsta i 107 pojedinaca. U
IV skupini: 11 vrsta članova i 61 poje dinac. 1 vrsta članica i 5 pojedinki, na raštajaca 6 vrsta i 33 pojedinca. Svega u IV skupini 18 vrsta i 99 pojedinae (-ki). U V skupini: članova 7 vrsta i
33 pojedinca. Svega u V skupini 7 vrsta i 33 pojedinca. U VI skupim: članov«
5 vrsta i 26 pojedinaca. Svega u VI sku pini: 5 vrsta i 26 pojedinaca. Starije dee< učestvovalo je: muške 11 vrsta i 88 pojedinaca, ženske 9 vrsta i 72 pojedinke Svega 20 vrsta i 160 pojedinaca ( ki). Mlade dece: muške 4 vrste i 32 pojedines i ženske 3 vrste i 24 pojedinke. Svcgn
7	vrsta i 56 pojedinaca (-ki). Svega jc učestvovalo na takmičenjima članov,-
34 vrste i 181 pojedinae, članica 7 vrs!-i 41 pojedinka, naraštajaca 28 vrsta : 150 pojedinaca, naraštajki 16 vrsta i 8° pojedinki, muške dece 15 vrsta i 120 po jedinaca, ženske dece 12 vrsta i 9o po jedinki. Svega je, dakle, takmičllo 112 vrsta i 677 pojedinaca odnosno poje dinki.
ROSI J A ~ FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGUKANJE 0 BEOGRAD
Brojevi 112 takraičarskih vrsta t. j. 677 takmičara govore sami. To je po opsegu do sada največe takmičenje naše župe, a sigurno i jedno od najvećih župskih takmičenja u čitavom Save/.u. Takmičenje dece — u koliko nam je poznato — nije bilo uopče izvedeno u našem Savezu.
Zbog usporedenja donosimo bro-jeve učesnika na župskim takmičenji-ma u 3 zadnje godine.
1930 godine učestvovalo je 6 članova, 2 članice, 10 naraštajaca, 6 na-raštajki ili svega 24 učesnika. 1931 godine (slet u Vukovaru) 13 članova, 6 članica, 6 naraštajaca, 6 naraštajki ili svega 31 takmičar. 1932 godine (slet u Pragu) 4 naraštajaca i 3 naraštajkc ili svega 7 takmičara. 1933 godine u Osijeku članova 34, članica 7, naraštajaca 28, naraštajki 16, muške dece 16, ženske dece 12 ili svega 112.
Takmičenje je bilo održano na letujem vežbalištu Sokolskog društva Osijek gornji grad osim takmičenja dece, kojc je održano u Osječkom velesaj-mi. Uredaj sprava, a naročito onih za !aku atletiku, bio je uzoran, zahvalju-učl marljivosti brata M. Sile, pod čijim nadzorom se uredivalo vežbalište. Po-četak takmičenja članova bio je u 6, a dece u 8 sati. Čitavo takmičenje za-vršeno je u 13 i У: časova, zahvaljujoči dobroj organizaciji i upučenim su-cima.
Kako na takmičenju nije bio pri-sutan delegat T. O. Saveza, koji bi tre-bao da nam kaže kritičke stručne pri-medbe i ocenu samoga takmičenja, prisiljeni smo, da ostanemo kod opisa samog takmičenja.
Sami pak smatramo župsko takmičenje največe ovogodišnje naše tehnič-ko delo.
POLOŽILI DRUŠTVENI PREDNJAČKI TEČAJ
U Sokolskoj župi Osijek položili su društveni prednjački ispit sledeča brača i sestre i to: u Slavenskoj Požegi dne 8 i 9 aprila o. g.: br. Bosanac Uroš, Maričie Branko, Pavlovič Radomir, Va-radin Petar, te s. Hrkalovie Leposava, Jankovič Katica, Mravak Vera i Pje-vac Drinka — u Osijeku d. g. dne 5 i 6 maja o. g.: br. Pourača Miloš, Palič Ivan, Šnajder Franjo, Drabek Stjepan i Kovačevič Eugen — u Osijeku g. g. dne 6 i 7 maja o. g.: s. Bukvič Jozefina, Kokič Natalija, Sal Anica, Savadinovič Kovinka, Šepor Katica, Tomič Kajka i Litobac Justina — svi s ocenom spo-soban za prednjačkog pomočnika, odnosno pomočnicu.
Zupa SušaK - Ki/eka
SOKOLSKO DRUŠTVO CRIKVENICA
Naše Sokolsko društvo u zadnje vreme počelo je vrlo agilno da radi i napreduje, kako u tehničkom, tako i u prosvetnom i organizatomom smeru. Sokolana je dnevno puna i u njoj se ori pesma našeg podmlatka i naraštaja. I članstva ie svaki dan sve više i više.
Glavni rad društva je uperen u akciju za gradnju sokolskog doma, te je u tu svrhu osnovan posebni finansij-ski i gradevni odbor.
Sam finansijski odbor na čelu s bratom Antoni Turinom, na prvoj svojo j sednici sakupio je lepu svoticu za dom.
Brat Turina položio je odmah u gotovom 500 Din, brat Škarica Vinko 500 Din, brat Brož Franjo izjavljuje da doprinaša 1000 Din, brat Zupan Mate 1000 Din, brat Pažič Mirko 500 Din, a mnoga brača doprinašaju mesečno po 30, 40 i više dinara. Bračo i sestre, ugle-dajmo se u njih!
Dne 8 o. m. bila je konferencija prosvetara Vinodolsko-uskočkog okru-žja u Crikvenici na kojoj su bili izasla-nici bratske župe brača Bačič i Šepič iz Sušaka,
Na konferenciji su tretirana pitanja prosvetnog karaktera. Tražilo se je načina kako bi taj rad bio što uspeš-niji, složniji i jednoobrazniji.
f Brat Lukež Matko
U četvrtak dne 5 oktobra 1933 god. nakon kratke, ali teške bolesti zaklopio je za uvek umorne oči u karlovačkoj bolnici naš brat Lukež Matko, činovnik na srezu, daleko od svoje porodice. Pokop brata Lukeža izvršen je na kar-lovačkom groblju u subotu 7 oktobra.
Brat Lukež igrao je vidnu ulogu u predratnom Sokolstvu u našoj Liburniji i Istri. Bio je dogodišnji tajnik Vitczi-čeve župe u Volovskom-Opatiji.
U Kastav došao je pokojni brat Lukež u vreme našeg oslobođenja, 1921 godine, s br. Aničičem Ivom, sadašnjim sreskim načelnikom u Splitu, u počet-ku kao čin. kr. kot. ispostave u Kastvu, a kasnije službovao je kao činovnik sreza kastavskog, dok ga nije kruta i nemilosrdna smrt otrgla iz naše sredine i toliko mu ljubljene obitelji.
Pokojni brat Lukež bio je poznat kao vrlo sposoban, savestan i nada sve marljiv činovnik. Sve svojo sile posve-4ivao je uredu, svojoj obitelji, i usto i mnogim kulturno-nacionalnirti društ-
vima. Nabavljačka zadruga drž. činov-nika ima da zahvali svoj prosperitet ponajviše pok. br. Lukežu.
U našem društvu pok. brat vršio je dugi niz godina dužnost odbornika i revizora, a i inače svojim dobrim sa-vetima i umesnim prigovorima koristio je mnogo napretku našega društva.
Pokojni brat Matko ostavlja ucvi-Ijcnu suprugu našu sestru Elviru i dve neopskrbljene devojčice.	Dč
SOKOLSKO DRUŠTVO KRK
20 prošlog meseca započela je svojim radom ovde prosvetna škola za no-voupisano članstvo. Škola radi dva pu-ta sedmično, a pohada ju 18 nove brače (večinom financi i ostali činovnici koji do sada još nisu bili u Sokolu). Preda-vače se historija Sokolstva (br. Frleta), ideologija SKJ (br. Žic), Zašto vežba-mo? (br. J. Uravič), organizacija i administracija (br. Wenzlcr). Sva predavanja, lepo izradena, poslao je ŽPO.
U odboru je primljeno, da se po-duzmu korači kako bi se u Tirševu parku postavilo i brončano poprsje Tirša.
Zupa šibeniK - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO M AND ALI NA
Mandalinski Soko posetio je sa 67 svojih izletnika 10 IX slet naše župe u Drnišu. Nastupile su sve kategorije. Četvorica brače su se natecali u ovo-mu postigla znatan uspeh. Na slet sokolskih četa u Knin 1 X otišlo je malo članova, jer su se na brojnim izletima i sletovima ovc godine istrošili.
Moramo spomenuti i svečanost pri-godom otvorenja našeg letnjeg vežbali-šta 8 IX. Lepo uredeno, sjajno rasvet-ljeno, bilo je onu večer brojno posedeno od publike i članova. Sudelovala je i glazba kr. mornarice. Star. Vlahovič odr-žao je prigodni govor. Nastupile su u vežbama sve kategorije. Do pola noči trajalo je veselo raspoloženjc uz razne zabave i ples. Uspeh je bio vrlo dobar i moralno i materijalno. Ali ovaj višak samo je sitnica prema trošku učinjenim za ravnanje, zidanje, nasipanje i ogra-du vežbališta, što je pozobalo do 20.000 Din. Veliku zahvalnost gojimo prama komandantima Mornarske komande ; Izvidničke komande gg. Angjeli i Raj-hembergu te šefu gradevne sekcije inž. Mariču. Oni su pomogli u svemu u čemu su mogli.
Sada se povlačimo u školsku pro-storiju da preko jeseni i zime vežbamo nove vežbe za jubilarni slet u Zagrebu i II pokrajinski u Sarajevu.
Sokolsko društvo Mandalina poho-dio je 11 oktobra o. g. odaslanik br. Saveza arhitekt br. Karunovič. Pregledava neke sokolske domove u primorju, pa je na molbu starešine Vlahoviča po-hodio i Mandalinu. Tako je ovaj brat imao prigodu da vidi u kako nepovolj-nim prilikama radimo, kakve žrtve moramo doprinašati da izvršimo svoje sokolske dužnosti, i kakvom su Ijubav-lju prožeti naši vežbači, kad uza sve ovo moraju doprinašati i osetljive nov-čane žrtve, da se smognu sredstva za neophodne naše potrebe. Video je kako smo velikim troskom, trudom i samo-pregorom uredili naše letnje vežbalište i smestili na njemu sve potrebito sprave. Pregledao je i zemljišnu česticu, koja je vlasništvo našeg Sokola, a gde nameravamo graditi naš sokolski dom. Zemljište ima površine 480 m2, a uda-ljeno je od letnjeg vežbališta 20 m preko ceste. Brat če Korunovič najbolje moči da prosudi naše stanje, naše potrebe i da svojim stručnim i sokolskim zagovorom pomogne i kod 'or. Saveza i kod vlasti, da nam se za gradnju doma udeli jedna obilna pripomoč. Mi čemo za ovu svrhu do konca ove godine imati osiguranih 15.000 Din. Naš Soko zaslužuje da mu se pomogne. Za-služuje njegov 30 god. sokolski i nacionalni rad, svest njegovih članova, njihova ljubav i požrtvovnost za so-kolsku ideju, za narodno i državno je-dinstvo, osvedoeeno Jugoslovenstvo, kojemu su ostali verni i u najtežim danima austrijskog terora i italijanskog zuluma.
Na letnjem vežbalištu nameravamo podignuti, u južnom delu, dašearu. Zimi če nam služiti za držanje sprava, a leti čemo u sredinu smestiti pozor-nicu, u jednom krilu svlaeionicu i sprc-rnu za vežbačke potrebe, a u drugom kupku s tušem.
Zupa Varaždin
SOKOLSKA ČETA
DONJI VIDOVEC
1 oktobra o. g. održala je novo-osnovana četa Donji Vidovec svoj prvi javni nastup uz sudelovanje bratskih društava iz Kotoribe i Donje Dubrave. Nastupile su ove kategorije: 1) Muska deca iz Kotoribe (20); 2) Ženska deca iz Kotoribe (16); 3) »Petka« članovi iz Donje Dubrave; 4) Vežbe s puškama, deca iz Kotoribe (9); 5) Ženski naraštaj iz Kotoribe (6); 6) Članovi Donji Vidovec (16); 7) Muški naraštaj Donji Vidovec (14); 8) Preča — Donja Dubro-va; 9) Skupine — Donji Vidovec. Odigrana je i odbojka izmedu društva
Kotoriba i čete Donji Vidovec. Ovim prvim svojim vrlo uspešnim nastupom dokazala je ta nova četa da ima puno uslova za opstanak i daljni razvitak.
Župa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO VRŠAC
Osnivnje Sokolske čete u Gudurici
8	oktobra o. g. po podne osnovana je u selu Gudurici Sokolska četa. Za ovo osnivanje vladalo je još od ranije u građanstvu veliko interesovanje, te su se mnogi još ranije i upisali. Tamoš-nja inteligencija radila je veoma energično, samo da što pre dođe do osni-vanja.
Iz Vršca je otišao veliki broj Sokola i Sokolica s članovima uprave i muzikom. Sokoli su išli na 18 kola. Pred selom Sokole su dočekali tam. Sokoli, vatrogasci, pcv. društvo, inteligencija i mnoštvo gradanstva. Posle toga prešli su tamošnji članovi s članovima uprave iz Vršca u veliku salu, gde se je imala održati osnivačka skup-ština.
U prisustvu velikog broja članova
i	delegata, skupštinu je pozdravnim govorom otvorio pretsednik privr. Odb. br. Jovan Vcrner, iznoseči radost svih Guduričana, da je došlo do osnivanja sok. čete. Poziva sve prisutne, da što intenzivnije rade u četi, i time pokažu da su odani i verni Nj. Vel. Kralju i velikoj Jugoslaviji. Na kraju poziva sve prisutne da kliknu: »Da živi Nj. Vel. Kralj Aleksandar I i Nj. Kr. Vis. Prest. Petar«, što svi prihvačaju s dugim klicanjem.
Posle toga je pročitana lista nove uprave, koja je s aklamacijom prim-ljena, i to: starešina br. I. Kunert, po-sednik, zam. starešine br. I. Terzič be-ležnik, tajnik br. V. Kozlov, načelnik br. D. Vujič, učitelj, prosv. br. b. bm, upr. osn. škole i ostali članovi upra\c. Zatim je u ime Sokolskog društva Vršac najmladu Sokolsku četu pozdravio br. Radoslav Stojaninovič, zam. star., te im je izneo sve sokolske dužnosti i prava. Posle toga govorio je u ime Sokolske župe Vel. Bečkcrek br. Emil D. Stoj adino vic, član uprave župe, česti-tajuči najmladoj brači. Nakon toga formirala se povorka, te se prešlo kroz selo do vežbališta, gde je održana javna vežba, u kojoj su učestvovali Sokoli iz Vršca i iz novoosn. čete. Sve su tačke izvedene na opšte zadovoljstvo publike.
Javnoi vežbi prisustvovao je veliki broj publike, a primečen je veliki broj seljaka iz okoline. Naročito je bilo mnogo Rumuna iz obližnjcg sela Markovca.	E.	S.
Ц Za jesensku sađenje nuđam s §§ vočna stabla visoka i patu- §§ Ш Ijasta u najboljim sortama Ц Ш kao i špargijeve biljke u s Ц svakoj količini dok traje Ц Ц zaliha. Za sortu i zdravost^’ Ц jamčim.
I M. MARETIĆI | Ljubljana, Levčeva ul. 11 ц
»Spomen - Klince i*
Llcscre :c. c s večen/e sokolske zastave r.ajbolje i jeviino izradjuje MIRKO ŠMAT. graver Beograd, Terazije 1 451—41
Iv. ВгипВД i
pleskar in ličar S
se toplo priporoča vsem ■ cenj. naročnikom. — Delo ■ solidno! — Cene zmerne!^ S TELEFON H. 3476	"	■
Ljubljana -5
Kolodvorska ulica 23 S
©|9>
Џ/о4ед\а/УаА
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
I	V	LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
KUlAMIAfl-DEII
Ци>ЦАШ-ВШШ1НвУА11
31
m
trt ш
dl
(Л i
m
m
m
I
0!
&\
Oi
m
m
■*=
И»^|
Pl
81)1
dl
uU h
m
os
IL
447- 41
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
4Ш-4Г
ŠIRITE SOKOLSKU ! ! ŠTAMPU:	M
„SOKOLSKI GLASNIK* „SOKO“, „SOKOLIČ1
N. DRUCKER Zagreb, Iliča 39
BeogradtPasaž
Akademije Nauka
Vlastlti proizvod lak o-atletskih sprava, lopte za odboj ku, medicinka, košarka, lopte za bacanje itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKE!
450—40
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnica
L sveska:	E. G angl: O sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
III.	„	Br. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer I cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Dražen.
V.	„	Br. NHrosiav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Br. Miroslav Tyrš.
VII.	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Slovan, tifet).
VIII. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „ Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Тугба.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (VOLLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franio Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
J	U kartonu 15 Din
*Jugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ^Narodni dom	ш-п
Vele/on 25-43 / Slačim Doštanske štedioniee £jubljana 13.831
M* S.... M*	JM.	OCO-rt.«.™.	i	-4-6	««*-	e—n-N. ■-*«-* <4~k.Tbk. OMO*