Srbskohrvatska vadnica
za srednje in njim sorodne šole
ČETRTI LETNIK
Sestavil
DR- MIRKO RUPEL
s sodelovanjem IVANA LESICE
Kot učno knjigo odobrilo ministrstvo prosvete z odlokom S. n. br. 28.200 z dne 24. julija 1935.
I
V LJUBLJANI 1935 Založila Jugoslovanska knjigarna
51634
Vse pravice pridržane
i^amiSSS
v "v.

Natisnila Učiteljska tiskarna v Ljubljani (predstavnik France Štrukelj)
VEŽBE
BE>KBA nPBA
ByaH CBOj
Oj, 6yw cboj'! Ta CTBopeH jecn qimb, y rpy^,H hochiu, 6paTe, cpue ue.no: He kjiohh ayinom, h /ia hhch mjiht3b, nyT Beapa He6a ahjkh CBoje qe;io! fla aoiimh	hebojbe h myke,
na tcko c ^e^a KpBSB tc6h 3Hoj, th CKynn naMeT, ynpH 3jipaBe pyKe, h 6y^h cboj'!
Oj, 6ym CBoj! 3Haj, TBoja rjiaBa MJia/ia he6ojihke th 3^a™e cahke 6yah; ko chbh coko y3BHHH ce ha.ua, ari cbct je cb&t, h Jby;w t&k cy jby,n,h. ji a, 36kjba roHH c y3i\JiaBJba Te Mena, y ceČHHHfi Te 30Byh CB§Ta 60j; Ma ihto Te, 6paTe, y >KHBOTy qeKa: th 6y^H CBOj !
Oj, 6ym cboj! Taj cb§t th HHje nano, HH paj th HHje; pO£H TpHOM, HBOTOM j hh ^echo, jiebo jxa ce hhch m&ko, Beh paBHO noljH, aok Te hoch, cbctom: Kopaqaj 6e3 o63fipa KpenKO, jkhbo, cya6hha ,hok hč peKHe tč6h: Groj! h npaBHM Apa<H npaBO, kphbhm kphbo, h 6yw cboj!
Oj, 6ynH CBoj! Ta Bo>KjH th je 3aMeT, a Bor cbč mf>3fi ihto je jismc h Bapna; h HeKa th je Ba3aa Be^pa naM6T, h cpue Bpe^o, ^yma qHcra, jKapKa; HeK paBHo yM h cpue TBoje Ba>Ky, tek tako suhem qobek, 6paie moj, «a 3jih h ao6pn jby/m cmepho ka»:y: jxa, oh je CBoj!
Oj, 6yjih CBoj! An 6paT ch 6yw 6pahH, h pa^H 3a cbSt, aji' hč cjiymaj lmecka; h jby6h cbct, aji' hč ha^aj ce nnahn, j ep xB&/ia ^.y/iCKa BO/ja je Bpx necKa, y TBojoj cbčcth xBajia th je Tpyay, c nouiTeHa jmua Teqe nourreH 3Hoj, h hhch, 6paTe, »hbeo 3ajiyxy, Ka/j jecH cboj'.
Oj, 6y«H cboj h qčbek jbyACKOr 3Bau,a, na ah>kh qejio Kao cyHue tocto, jep KyKaBHiia tčk ce pfjH kjiaibs; tboj je3HK, cpue HeK cy Ba3^a hcto. 3a cjajHHM 3ji§tom ko 3a Botom r/te^H TeK MHheHHKa poncKHX no,zyiH poj; th rjieaaj, na /t' h ayuia 3JiaTa Bpe/ih, na 6yw cboj' !
JXa, 6yw CBoj! Ela Aotje ji' nohu xopa i\ne THcyh 3Be3Aa 3;iahaHHx ce Bftje, Ka^ TOBeK paqyH ch 3aBpinHT Mopa, h th ra CBpmyj, HeK th kao HHje; jep TBoje cpue maHyhe th th'o: Oj MHpHO, 6pajHe, caa ch paqyH 36poj, nomTeu.ak, qobek Ha 3emjbh ch 6ho — 6mo ch cboj'!
ayzyciu llienoa
rpaiwaTHKa
FIHCMO. — AKueHTH. (FIoHaBjbaifee § 1, § 7.)
Be>K6aft.a
1.	rioctabh y a36yMHH pe,n hmchhus (npn,neBe, 3aivieHHU,e ...) mirna 6p. 15.
2.	HanmiiH pacnopea muc™ (zincno3HUHjy) ropite necMe!
VEŽBA DRUGA
Zima na Cetinju
Novembar i decembar, to su najružnijl meseci na Cetinju. A gde su oni lepi? Svake zime imamo jaklh mrazeva i snega do pojasa. Usred zime, kad je vedro i nema severnoga vetra, sunce je vrlo prijatno i toplo, ono rastopl površinu snega, koja se posle, noču, smrzne, i za nekoliko toplih dana uhvatl se tako jaka kora po vrhu snega, da moga ljudi i stoka ici kuda hoče: nigde sneg pod nogama ne propada ili, kao što Črnogorci kaža, ne greza. Svake zime čiije se da je zavejao vetar pogdekoje čeljade na putu. Ima dana kad niko ne može da iznese poštu iz Kotora na Cetinje. Sneg i glad nateraja kiirjake te se po-katkad iz lovcensklh planina spuste u Cetinjsko Polje.
Pod golim kamenitlm vrhom Lovcena vidi se leti šuma od visokih stogodišnjlh biikava; zimi tako zaveje sneg, da se ne po-znaje gde su bile: ni vrhovi im se ne vide nimalo. U tlm mestima i svuda na Lovčenu gde ima duboklh jaruga i rupa nalazl se snega cele godine. Svake godine donose ga Crnogorke na Cetinje te prodaju. S one strane Lovcena nose ga u Kotor, i za svako breme dobijaja pola forinte; a kad su velike vručine, crnogorskč selo Zanjevdo, što leži na Lovčenu više Kotora, ima lep prihod otuda. Žene i devojke načine duguljastu veliku griidu od snega, dobro je zbiju, oblože je lisnatlm bukovim granjem, metnu oko nje uprte od konopca, pa s tom griidom na ledima osvanu u Kotoru. Čitav sat i više treba im dok sldu. Primorci im često u šali reknu: „Lako je vama: vi i sneg prodajete!" A oni odgovore: „Da ne ima nas ozgo, vi bi poskapali: leti vas hladimo, a zimi vas grejemo. Naš Lovčen više vredi nego vaše more!" Sa Lovčena snose i drva u Kotor te prodaju.
Ljubomir Nenadovič
Gramatika
Slogovi. — Rečenični znaci. — Velika i mala slova. (Ponavljanje, § 2 — 4.)
Vežbanja
1.	Podeli na slogove: Cetinje, jaukati, video, žestok, pri-tisnuti, zagušljiv, praznik, sedlo, koplje, borba, sunce, vočka, bratstvo, vojska, pozdravi, največi, počnem.
2.	Postavi zapetu: Mili Bože čuda velikogal Dunav naj-veča naša reka utiče u Črno More. Imam knjige zadačnice pera i pisaljke. Kupi jevtino a dobro 1 Kupi bičeš zadovoljanl Ao žalosti moje! — Ja sam hteo ali nišam mogao. Sve ovo daču tebi ako padneš i pokloniš mi se. Učinio je iako ne bi smeo. Nismo kupili jer nismo imali para. Mi čemo ti pomoči da grad osvojiš. Da grad osvojiš mi cemo ti pomoči. Kazao je što je znao. Sta sam učinio pita me. Pas koji laje ne ujeda. Pisaču kad budem imao vremena.
3.	Rastumači upotrebu velikih i malih slova: Črna Gora, Bohinjsko Jezero, Črno More, Božič, Veliki petak, Jugoslavenska akademija, odluka g. Ministra prosvete.
VEŽBA TREČA
S jeseni
Prije pet dana bijaše zaporedo pao debeli mraz, a sada su več tri dana što je nastalo ono muklo, jesensko vrijeme gdje se priroda nijemo pripravlja da od bujnoga života prijede k za-mrlosti. Več tri dana nebo je bez života. Kao da one zadnje večeri kad je sunce pri svom zapadu osvetljavalo tako imlo čitav kraj — izgorje posve i žar njegovih traka, a iza njih ostade na nebu samo još mrtvi pepeo; tako bez života, tako nijemo stoje na obzorju oni sTvkastl, hladni oblači; niti se miču, niti mijenjaju boju.
Pod tako mrtvim nebom stoji u vrtu samotno drvo. Još je puno lišča, ali to lišče sve je popareno, iznemoglo, klonulo, i vidi se: ima još toliko snage da se samo teško još drži na gran-čicama. Tako visi, držeči se uporno, da se ne otkine i mrtvo ne svall na zemlju, maglom ovlaženu.
Tu tjeskobu upotpunjuje dolina što se priižila dalje iza vrta. Od bogata dara zemljina zaostalo je tamo daleko, na sredini polja, samo još nekoliko praznih, suhih kiipova kukuruzovine. Tu sfiku obrubljuju brežuljci, obrasli gdjegdje šumom, a i tamo je negdje list Tst5 tako poparen.
Sve je to tako mirno, tako nijemo kao da to i nije djelo žive stvaralačke prirode, vec djelo ruka umjetnlčkih, izraženo kistom na mrtvome platnu. Pa i iste brbljave guske što se vide u susjednom dvorlštu stoje mirno na jednoj noži, uvukavši glave pod krila. Hladno je vani, na prekosutlansklm planinama, sigurno negdje ima snijega.	Janko Leskovar
Raspored misli
Nebo — drvo — dolina i šuma — mir.
Gramatika
Jednačenje suglasnika po zvučnosti i po načinu tvorbe. — Ispadanje suglasnika. — Istočni i južni izgovor. (Ponavljanje § 8, § 11, § 16.)
Vežbanja
1.	Napiši na srpskohrvatskom jeziku ove slovenačke reči: gladka, svatba, glasba, podpredsednik, sredstvo, sorodstvo; izza, oddaljen, petdeset, razširiti, brezžični.
2.	Rastumači oblike: uskršnji, spašču, raščistiti, iščeznuti, grožde, braždenje, razljutiti.
3.	Kaži ž. r. od postan, žalostan, grozdan; superlativ od je-zgrovit, jevtin; gen. jdn. od otac, čistac, grozdak; nom. mn. od dobitak, gubitak, početak.
4.	Kaži jekavske oblike: cvet, cveta, cvetovi; sneg, snežan; svetovati, mesec, terati; beo, leteo; lep, lepota; breg, bregovi; crep, crepič, grejati, smejati se.
BE>K6A METBPTA
Xepuer-HoBH
npaBO bejm ™Ka Jby6a Hena^obuh: y obom je qa-poČHOM npHMOpcKOM Kpajy cbč „HaMeniTeHO ahbho h qynecHo", ajiH caMO Kaji, hč ayBa „mfuiok" (jyiKii>aK) h kaa je H3Met)y CyropHHe h KyM6opCKor Pia bo^a MripHa; jep HHa^e, Kaa ce Ha« obhm bhcokhm njiaHHHaMa HaflHecy upHH 66jiauH, a c nyraHe b&Tap, oH/ja ce oBaj thxh 3aTOH, obo „qynecHO mčcto nyHO CBanor qapa", moikS 3a qac jxsl npeTBopH y naKJieHH Ka3aH.
A Taj ce npeo6pai OB^e noHeKa/i ačch y Ma/io na-caKa, 6aiu Kaa My ce tobck HajMatbe Ha#a.
He6o je Be^po Kao pftS^e oko, a y Ba3,nyxy Bjia/ia MpTBa THLUHHa, e;ie BpeMe, KaKBO ce caMO noiKejiera moiks. HajeztapeA ce Ha xopn30HTy nojaBH oč-Jiarah, kojh ce cbž BehMa uphh h ahjks y BncHHy. Majio noMa.no h oko TOr je^Hor 66ji3ka h&6o npeKpfuiH. yjeaho CTaHe ceBara, hč-6ecK3 apra^epnja oTnoMHe cboj' y>KacHH KOHuepaT, a Mope ce y3BHT7i5 h noupHfi.
Ajih h to rHeBHO BpeMe hms CBoje 6co6hts ap§>kh. Ko HHje y npHM0pjy >KHBeo, Taj He mo>k6 3H3th uita to 3haqfl, y /i,66poMe apyiuTBy Kpaj BSTpe ce/iera, #ok Ha-nojby, iijih 66jte ha Mopy, xyjfi BČTap h 6čchh o;iyja.
mapko u,ap
rpaMaTHKa
JoTOBaite. — ripe^a>Kett>e cyr;iacHHKa k, z, x y h, m, m h jih u,, 3, c. — npe./ia>Keifce ji y o. — HenocTojaHo a. (rioHaBJbatt>e §§ 9, 12-15).
Be>«6aH>a
1.	hamhhh oa obhx penn ofi^HKe ca joTOBaffaeM: jaK, 6jie,a, )khb, KpH>, up h (KOMnapaTHB); — KpeTaTH, noMarara, yTnuaTH, y.MHpaTH (npe3eHT); — hochth, m3mhth, jby6«th (HMnepcjjeKaT);— npeTpneTH, bo3hth, xb3jihth (iviaroJiCKH npH^eb TpnHH); — koct, očhtejb, neh, na}] (hhctp. jah.).
2.	ha^HHH oa obhx pein o6^HKe y kojhm3 npe^a3e k, z, x y a) h, m, ui: ByK, £pyr, ayx; ncnehn, no>KehH; 6) u,, 3, c: jyHaK, 6y6per, cnpoMax; MyKa, CHara, CHaxa; nehn, »ehn.
3.	Hcnope/m OBe pe^H ca c/ioBeHanKHMa: nocao, Mncao, neneo, bo, CTOua, KpHoue (hjih KpHJiue); Ta.ua, cajaM, camn-rn, ca CHHOM, H3arH3TH (HJ1U H3rH3TH).
4.	HanmuH: JeceH h npoJiehe (nope^eite). — Kpaj Mopa (cehan>e).
VEŽBA PETA
Nastojanje i ustrajanje
Mnogi se tuže na srecu da je slepa, ali ljudi su vise slčpi od nje. Ko gleda na svagdašnjl život, vidi da sreča stoji uz one kojl se znadu prometnuti. Ko radi i ne sustaje, taj ce do svoje
srede doči; ne treba baš osobitlh vrlina da se dotle dopre. Najviše se hoče razbora, nastojanja i ustrajanja, a za to ne treba biti veliki um.
Njiitn, največl astronom, b'io je zaista izvanredan um. Kad ga upftaše kako je mogao doci do svojih čudnovatlh izna-lazaka, odgovori: „Uvek razmišljajoči." A drugI put reče: „Kad mi se pojavi jedna misao, još onako nejasna, tamna i daleka, ja po njoj dubem i sve čekam dok se prvi tračak zore ne okrene u potpunu svetl5st."
U Dubrovniku je krasan spomenik velikom dubrovačk5m dobročinitelju i državniku Mihu Pracatu. Na spomeniku je iikle-sana mala gušterica, a evo što značl: Pracat je b'10 spočetka pukl siromah, ali nije zat5 mTslio da mora uvek takav ostati. Počeo je s malim raditi i trgovati i u kratko vreme došao je do veli-k5ga. Trgujoči tako s Carigradom i s Istokom, zateče ga nepo-goda: more proždre odjednom cel5 njegovo imanje, i on ostade siromah kao i pre. No volja za radom još ga nije ostavila. Počeo je opet 'iznova, sreča mu se nasmejala, i on je u kratko vreme stekao silnu imovinu. U obilju bio je več i zaboravio prvO ne-sreču, kad najedanpOt more opet uzavrelo i opet proguta njegov brod i trgovinu, a njega živa siromaha ostavl na žalu. Očajan stajao je jednog dana iiza zid na suncu ne znajuči što da počne. Razmfšljao i premišljao. I bilo mu je da svisne od tuge. Medutlm opazi malu guštericu gde se iiza zid penje, i svaki put, kad je baš pri vrhu, padne. Istom trideseti put uspe gušterici uzači. „Evo," usklikne Pracat, »gušterica je pametnija od mene; zašto da ne pokušam i ja još jedanpOt!" To i učinl. Sada mu se trud isplatio. On steče opet golemo bogatstvo, kakvo se malo kada videlo, a teško je prebrojiti sve što je na samrti ostavio svome gradu, sirotinji i zavodima.	Marin Beg0
Gramatika
Glagolske vrste (§ 38). — Upotreba infinitiva (§ 54).
Vežbanja
1.	Isporedi o ve glagole sa slovenačkima i kaži u koju vrstu i u koji razdeo idu: cvasti, nadem, dupsti, striči, diči ili dignuti, kleti, stisnuti, hteti, bojati se, tištati, šaptati, jahati, pijančovati.
2.	Odredi vrstu i razdeo glagolima u gornjem štivu!
3.	Mesto infinitiva postavi prezent sa da: Možeš otvoriti prozor. Hocu piti. Ne mogu ništa učiniti. Ne zna besediti, a ne ume čuteti. Želeli smo doci. Moram odmah ici. Ne moraš danas platiti. Nemoj sve potrošiti. Sutra cemo vam kazati. Gotov beše u grad uskočiti. Ljudi nisu navikli citati svaki dan. Držim za svoju dužnost opominjati te.
4.	Napiši: Pracat pripoveda o svojoj nesreči i sredi.
BE>KBA UIECTA
MpaBH
PaAHHH, MapJbHBH, OKpeTHH >Kype ce, 6p3ajy 3a nooioM. Cycpeiajy ce no cra3nu;aMa, CTaHy mšjiko Kao Aa ce nriTajy rae HMa/ie nooia, no3,npaBe ce na Kpehy Aajbe >KypHO u xhtho. hfikaa He MHpyjy h HHKaKOBa hx 3anpeKa He cycTaBA.a. Cbč HaABJia,najy. CHfryniHH byny rpflHy MpBHny Kpyxa, HcrpyxHy;ie KyKne, ocraTKe xpaHe, CBe HeKaKBOM CTpnjbHBomhy, yBepeHH /ta Mopajy Aohn no uujba. h ja, Kaa hx rjieasm rano ctpnjbhbs, paaHHe, jyHaqKe, dpaTCKH cjioiKHe, cčthm ce /tene CBora Hapoaa, CČTHM ce CBHX FbHXOBHX 3ajl3, nOpOKS h m3h3, HdHXOB6 6op6e o koct, h>hxobhx HHara, KpBaBHx CBat^a na hx bh/ihm rae AOJia36 k mčhh ^a hm henito ynhinem y cno-mehhny ikhboths kh>nre.
H ja He 3h3m ynHcara y Ty KH>Hry Hero ab§ peqn: ByAHxe MpaBH!	Pumpd KamaAtlHuh
rpaMaTHKa
npe3eHT (§ 39).
BoK6aH>a
1. Ha^HHH 1 ji. j^H. h 3 ji. mh.: npecra, HhH, Hahn, jiOHeTH, AOBecTH, upncTH, rpencTH, n^era, ycyTH, ,nyncTH, Tyhn, erpHhH, AHhn, HHtiH, nOHeTH, JKeTH, »eTH, HaAyTH ce, MJieTH, iKApeTH, TpTH, CT3TH, CMeTH, yMeTH, Ap>KaTH, BpCTH, TpH3TH, BpHIUTSTH, 3BHKAaTH, cja™, TKaTH, r^ojaTH, KpeTaTH, noM3rara, yrau;aTH, P33TH, yMHpaTH, ,ZipXT3TH, pB3TH Ce, THaTH, 3B3TH, UUT0B3TH, jia-jaTH, JIOBHKHB3TH, JXaTH, jeCTH.
2.	Peu,H y mhojkhhh: Onena ce nene y saTpn. Oh bhhč 6e3 noTpe6e. KonpHBa )Ke>Ke. LUto cme non, He cme J^aK. Koh> 306jbe, a bo ope. Oh CBe pa3yMe. KpymKa 3pn. Bojia bp«. Mo>i<e A a ycne. Thxo iuyMa rnanhe. IbaK nyTyje.
3.	PeMH y 3arpaAaMa peu,h y o6jiHKy nojn TpeSa (npe3eHT): JloMahnua (HacyTH) oneT nyHy	i^OMahnae (nehn) x./ie6. HeMoj Me, Majno, K^era Aa Me jbyAH He (KJiera). BaTpa BaTpy He (HiehH). >Khto (Bphn) Ha ryMHy. Mo>Ke Aa ce (cnacTH). FIch ce (kji3th). Cbh (nHcara). OHe ce (uieTaTH). Py»e (uBacra). Ohh ce (cycpecra). Kano 6p30 (Tp^ara)! .Ueua (BHKara). Hanu (Tetm). Ko ra He (Bo.neTH)! JyHauH ce He (Soja™). Kocth ce (MeTara) Ha Kpaj TaibHpa. H ja (MohH) Tano. (Mohn) a a HAem. Ohh He (MohH).
4.	Ha^HHH yriHTHe pe^ehhue: Mh cmo mapjbhbh. OBa Kft>nra je Aočpa. Obo HHje t3hho. CnpeMHH cie.
5.	HanHHH oApHMHe peMeHHiie: BpAO je bhcoko. Xohy Aa qyjeM. Ohh xohe CBe.
6.	HanHiLiH: Kpaj MpaBn^ana (orinc).
BE>KBA CEAMA
JlncHua h KypjaK
JlncHiia yna^He y je/iaH 6yHap. lipove Ty^a cnyqajHO Kypj3K, qyje rjiac h BHKy H3 6yHapa, norjie^a yHyTpa h bhah jiHCHuy rAe ce aSbh. Kaa ra jiHCHHa b?me, crajie ra mojihth h 3aK^HftaTH: „noxHTaj hito 6pu<e mo>Kem, AOHecH y»e h H3Byun Me!" Kypjan joj o6eha na he joj to oam3x yqHHHTH, caMO je 3anriTa kSko je Ty ynajia, kan je OHa TaKO xfiTpa h jiyi<aBa 3BepKa h He na ce jiaKO npeBapuTH. „y>Ke, y>Ke!" BHKHy OHa. „F1om63h! Bhahui na MČHH HHje ao aahry6e h pa3roBopa. \\3baw Me npBO na Me buns. nftTaj uito toa x6hem!"
/7o jlocuuiejy 06padoeuhy TpaMaTHKa
HMnepaTHB (§ 40).
Be>«6aH>a
PeuH HMnepaTHBe: KynHTH, KynoBaTH, pa3yMeTH, cnyiuaTH, n;iecTH, ap^ath, n^anath, aaphbath, pehn, noMohn, bhk3th, 6oja™ ce, HajiHra, 3B3th, K^em
VEŽBA OSMA
Isus u hramu
Roditelji Isusovi Tdahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe. I kad mu bi dvanaest godina, dodoše oni u Jerusalim po običaju praznika; i kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalfmu, i ne znade Josip i mati njegova, nego misleči da je s društvom, otidoše dan hoda i stadoše ga tražiti po rodbini i po znancima. 1 ne našavši ga, vratiše se u Jerusalim da ga traže; i posle tri dana nadoše ga u cfkvi gde sedi medu učiteljima, i sluša ih, i pita ih; i svi kojl ga sliišahu divljahu se njegovu razumu i odgovorima. I vTdevši ga, začudiše se, i mati njegova reče mu: „Sine, šta učini nama tako? Evo o tac tvoj i ja sa strahom tražasmo te." I reče im: „Zašto ste me tražili? Zar ne znate, da meni treba u onom biti što je oca mojega?" I oni ne razumeše reči što im reče. I side s njima i dode u Nazaret i bejaše im poslušan, i mati njegova čuvaše sve r€či ove u srcu svojemu.
Gramatika
Aorist i imperfekt: oblici (§§ 41, 42), značenje i upotreba (§§ 56, 57).
Vežbanja
1.	Načini aorist: zaboraviti, povuči, čuti, dignuti, diči, stig-nuti, stiči, iščeznuti, poginuti, skinuti, krenuti, stisnuti, smeti, znati, dati, hteti, doči.
2.	Reci u aoristu: Jutros sam pomuzla ovce, pomela kuču, ispekla hleb, donela vode, nešto sam oplela, a ti? Nisi pomuzla, nisi pomela kuču, nisi ispekla hleb, nisi donela vode; ništa nisi uradila.
3.	Načini imperfekt: tresti, krasti, peči, piti, trpeti, živeti, grmeti, mutiti, nositi, voziti, slaviti, misliti, gledati, držati, brati.
4.	Reci mesto perfekta aorist ili imperfekt: Postolar neki je krpio i šio cipele od-zore do mraka i veselo pevao. U znoju lica svoga othranjivao je svoju brojnu porodicu. S malim je bio zadovoljan. Pokraj njega stanovao je bogataš, koji je danju i noču mislio na svoj novac. Računao je po cele noči. Ujutru je hteo da spava, ali pevanje mu je smetalo. — Jednom je pozvao bokca i dao mu lepu svotu novaca. Bogac je uzeo novac i veseo se vratio kuči. Zakopao ga je, jer se bojao da če mu ga ko ukrasti. Ali s novcem je zakopao i svoje veselje. Noču nije mogao spavati: bojao se za novac. Napokon mu dosadio takav
život, iskopao je novac i odneo ga bogatašu govoreči: „Pre sam jeo koru suha hleba i pio sam hladnu vodu, a ni za kakvu brigu nišam znao; bio sam veseo, i ti si čuo kako sam pevao. Sada mi je sve to oteo nesrečni novac. Zato ti ga vračam."
5. Rastumači značenje aorista: Mladiči, učite marljivo, inače propadoste! Daj mi jesti, umreh od gladi!
BE>K6A JJEBETA Bpan
Biio, Ka>Ky, je^aH Bpaq, kojh je cwiynHO za Halje KpaAJbfiBua y ApyniTBy. CKynHBiiiH CBy /i,py>KHHy y co6y, yracH CBehy, noicpHje npma neiyia peiueTOM h 3anoBeAH CBHMa pe^OM a a npHcrynajy h neTJia jxa noniaAe no xpnTy y3^n>KyhH nojiaKo pemeTO. „Ja Beh 3H&M", pene Bpan, „Aa he nerao, kško ra ce caMO Kpa/iAHBau AOTaKHe, &3a rjia ca KyKypeKHyra."
Cbh cy peAOM npHcrynajiH h cbh tjižah^h neuia, a neTJiy HHje hh HaKpaj naMera 6h^o na KyKypeKH6.
„Ty", peqe Bpaq, „heuito HHje y peAy; §mo CBehy h nokajkhte pyne — cbh peAOM!"
Die,aa oh h Aoncra: y cbhx je jeAHa pyna ČHJia naljaBa (jep je Bpaq npHčra neTJia HaMa3ao Matjy), caMO y jeAHora črne cy oče pyne racre.
„Ebo BaM ra, čbo KpaAJbHBna!" bhkhS Bpaq 3rpa-čhbuih 6e^6pyKOra 3a BpaT.
TpaMaTHKa
HiarojiCKH npnjior caflaiiiffcH h npoiu;ih (§ 43).
Bei«6aH>a
1. ha^hhh i\naro;ickn npimor caAaiiifbH oahocho npoiu^n: TpecTH, nHcaTH, hochth, Byh«, crpHhn, Bphn, neBara, nyTOBaTH; yrjiea3th, pehn, moIih, noTpecTH, HahH, aoHh, [iomhc/ihth, bhk-HyTH, noMera.
2.	ymecro kočo LUTaMnaHnx o6;iHKa peuH iviarojiCKH npH;ior ca^amifah: raeda h he bhah. OHa je Hiiuia h uaclkclaci. Huiao je yjihuom h nuje zAedao hh jiebo hh aecho. Oh je tako ceaeo h zoeopuo caM ca cočom. Crpa,n,ao je, jep HHje cAyuiao cabete cra-pnjnx. Ako tako paduiue, bh ce6e ynponauihyjeTe. Kap, ceyAa3u y AoifeH rpaa, c ./ieBe CTpaHe CTOjH oiaBHa Kyna.
3.	ymecto kočo uitamnahnx o6;ihka peun niarojickh nph^or npom;iH: Kaa to nyje, chjiho ce pacpAH. JlerHe y h uohcpuje ,ce no ^Huy MapaMOM. KaA je douiAa Kyhn, OHa ce npeo6yHe. riomTO cy uojeAu oho ihto je koj'h hmbo y dncaraMa, oraaAHe. IlpeMfla My hhc3m hhk3,h hhhit3 Ha >Kao yiuHuo, aocTa caM npe-naTHO Ofl H>era.
VEŽBA DESETA
Car Dušan u Dubrovniku
Dubrovčani su poslali caru u susret „Beli Brod", na kome se sa caricom Jelenom, sinom Urošem i znatnom pratnjSm do-vezao iz Cavtata u Dubrovnik. Može se misliti koliko je svečan bio doček cara prijatelja! Od pristanlšta do ulaska ii grad put je bio zastrt skupocenlm prostlrkama i zasut cvečem i zelenilom. Dušan, dočekan i pračen knezom i svom vlastel5m dubrovačkom, svečano ude ii grad. Pred glavnim vratima gradsklm upftaše ga njegovi mrki ratnlci, zar neče povaditi mača i tako uči medu zidine grada. To bi bio znak da ulazl kao osvajač, kao gospodar. Vojvode su samo takve svečane ulaske careve gledale po Južn5j Mačed6niji, po Epiru i Tesaliji, po Albaniji i dalje južno i istočno, i svuda gde je njegova moč potresla carstvo bizantljsko. Ali ih car oštrlm pogledom ukori i prodažl put.
Pošto je Knežev Dvoronda bio malen, Dubrovnik je sjajnom gostu spremio bio stan van grada, u predgradu Pilama i na krasnoj uzvišici, odakle je divan pogled moru. Odatle je car silazio ii grad,
činio je pohode i izlete i vodio pregovore.	, , „ .,
' r	r o	Andra Uavrilovic
Gramatika
Glagolski pridev trpni (§ 44).
Vežbanja
Reci trpni pridev od ovih glagola: reči, prokleti, žeči, zvati, darovati, misliti, voziti, nositi, voditi, mutiti, namestiti, započeti, dignuti, šiti, sakriti, popiti, trpeti.
BE>KBA JEMHAECTA
j,ba nyTHHKa h ceKHpa
i^Bojnua nyTOB3xy y ApyuiTBy. Je^aH oa h>hx Ha^e ceKHpy h no^He ce xBajinra rČBopehu: „ Hamao caM ce-KHpy." HaTO My ApyrH peqe: ,,Giyiiiaj, 6paie, KaA 3a-jeAHO nyTyjeMO, Tpe6ao 6h Aa Ka^em: HamjiH cmo, a He Hamao caM." Ajih OBaj Hehe hh a a qyje 3a to.
Tano cy ohh nyroBajiH Aa.a>e, KaA H3a h>hx henh JbyAH Ha KOffcHMa noBHKame; „CeKHpy!"
„ Ilira freMO caA?" pe^e OBaj, »HacrpaAaheMo! Ohh he pehn Aa cmo hm mh yKpa;m ceKHpy."
„LUt6 th caa mčhe y to Memam? lllta freMo caa h hactpaaahemo ? Pčhh: mra hy caa h HacrpaAahy, KaA m&tio npe hhch xtčo Aa KaiKem: HaimiH cmo, Hero: Hamao
caM-	no JXocu.uiejy 06padoeuhy
TpaMaTHKa
r^aro^cKH npHAeB npouuiH (§ 44). — riep^eKT (§ 45).
Be>K6aH>a
1.	PeiiH r^arojicKH nphaeb npoHum: mhg/ihth, bh^era, 30-6aTH, AOHeTH, Byhn, kjicth, nočehn, jKehn,	£HrHy™, rpncm, 60cth, MpeTH, riHTH, XTCTH, KpaCTH, HBaCTH, naCTH, CpeCTH, CeCTH, jec™, pacTH, MohH, HhH, nohn, 3ahn, Hahn, HanhH, ycKpcHyrn, npoTerHyTH.
2.	PeuH y nep(fieKTy: XlyiuaH ce CMeje, a cecrpa ce JbyTH. KaKo ce BJiaaa MapKO? Ko ce He 6ojn? Hhko He n^a^e.
3.	PeuH y neptJ)eKTy: ran je CTyAeH, anu Bejiap h thx. Cmp-3Hyra myivia cja na d nocyra 6ncepoM h ^parHM KaMe^eM; ncubaHe h ApyMOBH Jieace noKpnBeHH CBeTJiyijaBHM CHeroM; ce^a^Ke Kyhnue cypHX 3HaoBa h cjiaMH3THx 6ejiHx Kp0B0Ba 6^HCTajy Ha cyHijy. OBgHMaHe cy peaoBHMa jica£hhx CBeha ihto BHce o crpexaMa jioMehn CBerao y cBe ,nyrHHe 6oje. H3 AHMitaKa cyKJbajy yBHC CTynoBH AHMa; je^HH jorn upHH Kao nai), ,npyrH 6ejm Kao cpe6po, a Tpeha Beh cbh MojipHKacTH h npo3npHH, aa ce 3a h>hm3 bhah AaJieica crpMHHa HH3 Kojy ce CK^H^y ceocna .aeua Ha Ma^eHHM caoHHuaMa. riyTOBH cy nycTH, ajiH th OHe KyhHue roBope na je aaHac CBaKa oa h.hx Kao ton^a KomHnua y Kojoj bpn h ihymh.
4.	HanHuiH: Ce.no yoHH BomHha.
BE>KEA /IBAHAECTA
Cbčth CaBa h tjaun
Cbcth CaBa je 6ho h yqhtejb. JčahOm ljaKy, je/iahnyt, HecTaHe 3acrpyr mena. ra 6h npoHamao Kpa/iJbHBua, cbčth CaBa y3BHKH6 rjiacHO CBojfiM ijauHMa: „Ko je yKpao mSa, narnhe My AaHac nqejia Ha Kany." KaA cy tjaun nočne h3am;ih Ha pyqaK, OHaj uito je yKpao 6ho m§a Henpe-CTaHO ce na3HO na My nqe;ia hč na^he Ha Kany h tako
je y KpaljH yXBaheH.	Hapodna upuuoeeiuKa
TpaMaTHKa
n^ycKBaMnep4>eKT (§ 45).
Be>K6aH>a
DiaroJie y 3arpa,naMa peuH y n^ycKBaMnep(J)eKTy: Mhtoiii ce He xTeAHe npeaaTH, npeivaa My TypuH MaTep (3apoČHTH). cth>Ke 6aH y npmviopje, am npe (aoIih) ByK. Cpeiome IjaBOJia KOJH (npeTBopHTH ce) y na^epa. Biue na hx je jiHcmia npe-BapH^a, na oiaa 3a h>om y noTepy, am OHa Beh Aa-neKO (yMahn). Ka3ao mh je KaKO Cnohn) ao HOBaua. Mh Beh (HaKynoBa™) uito HaM Tpe6a KaA ce nojaBHiiie ženine CTBapn. flpeMAa 036ha>h0 (pa36o^e™ ce), Mopao caM paahth.
VEŽBA TRINAESTA
Svedočanstvo o Veljku
Knez Miloš ce jednom reci za Hajdak-Veljka ovo: „Bog da ga prosti, čiidan čovek bejaše. Kad je mir, kad nema boja s Turcima, onda da ga zatvorlš u gvozdenl kavez, on ce opet nači kako ce pogrešiti, kako če učiniti što ne valja; a kad je krajina (rat), gde je najveca opasnost ne treba mu za-povedati, nego neka starijl samo rekne: „Veljko, sine, sad ja gledam u tebe", pa slobodno neka spava na oba iiha. Veljko če sabrati driižinu, izabrače sve bolje od boljih, napašče na Turke, razbiti ih, opleniti ih, i nTkad mnogo drugova nece izgubiti. Ciidan čovek bejaše, Bog da ga prosti."	mlan Q Miličevii
Gramatika
Futur (§ 46). — Upotreba futura (§ 59).
Vežbanja
1.	Reci futur od ovih glagola: gledati, nositi, pobegnuti, pobeci, plesti, dovesti, reci, obuci.
2.	Prevedi: Kad ih car sagleda, reče svima koji su se onde desili: „Sta čemo sad?" Onda če andeo reči: „Znate li šta?"... — Gde mu je brat? Biče poginuo. — Ako si cesto onuda prola-zila, bičeš opazila onaj suhi hrast.
VEŽBA ČETRNAESTA
Slepi i hromi
Jedan imučan čovek zasadi vinograd, ogradi ga plotom, i polazeči kliči u sebi pomisli: „Koga da postavim da čuva vinograd? Najbolje je da na vrata postavim jednoga slepca i jednoga hromoga, pa ako ko biide hteo da pokrade vinograd, slepac če čuti, a hromi če videti; a ako koji od njih dvojice bude hteo krasti, slepac ne vidi i pašče u jamu, a hromi nema nogu, pa neče moči da ode u ložu."
On tako i učini: postavi na vrata jednoga slčpca i jednoga hromoga, i otlde kuci.
Ova dvojica čuvahu vinograd, pa če posle nekog vremena reči slepac hromome: „0 brate, kako prijatan miriš dolazi iz vinograda!" Hromi mu odgovori: „Prijatno miriše grožde, ali je još slade za jelo. Samo, naš gospodar je vrlo mudar, te je po-stavio da mu čuvamo grožde mi, ti slep a ja hrom, pa ne mo-žemo doči do toga dobra i nasladiti se." Tada slepac reče: „Sto mi ranije nisi kazao da bismo se nasladili? lako sam slepac, ja sam snažan, i mogu da te ponesem. Nego, uzmi kotaricu, popni se na moja ramena da te nosim. Ti pokazuj put! Samo neka gospodar ne sazna šta smo učinili. Ako tebe upita, ti reci: „Go-spodaru, ti znaš da sam hrom." A ako mene upita, reči ču mu: „Gospodaru, slep sam!"I tak5 čemo nadmudriti našega gospodara."
I hromi uzjaše na slepca pa uda u vinograd gospodarev.
Kad je posle kratkoga vremena došao gospodar, on vide da je vinograd pokraden, te zapovedi da mu dovedu slepca, pa mu reče: „Ja te postavih da čuvaš vinograd, a ti me pokrade!"
2
Slepac mu odgovori: „Gospodaru, ne ljuti se! Ti znaš da sam ja slep, pa i kad bih hteo krasti, ne vidim. Nego je krao hromi, i ja ništa ne znam o tome."
Sada gospodar zapovedi da se dovede hromi, i reče mu: „Sve što si učinio, priznao mi slepac, i on mi reče da si ti za sve kriv." Hromi tada reče slepcu: „Da me ti nisi nosio, ja ne bih tamo sam mogao iči, jer sam hrom." A slepac reče njemu: „Da ti meni nisi put pokazivao, ne bih ja tamo mogao iči ni to učiniti."
Tada gospodar zapovedi da posade hromoga na slčpca, i
zapovedi da ih "izbija nemilostivo.	, , . . , „
r	'	iz „varlaama i joasafa
Gramatika
Futur sgzaktni (§ 46). — Upotreba (§ 60).
Vežbanja
1.	Spreži u futuru egzaktnom: nositi, misliti, peči.
2.	Infinitiv u zagradama zameni futurom odnosno futurom egzaktnim: Čim (imati) novaca, (kupiti) knjigu. Prijatelju, kad (doči), ja tebi (kazati). Ako ne (paziti), viv ništa (naučiti). Ako (raditi), (imati). Sto (nači), nečemo sakriti. Čim (pročitati) knjigu, (dati) je tebi. Kad (doči) kuči, (presvuči) se.
3.	Koji se futur egzaktni (u 2 tački) može zameniti pre-zentom ?
BE>KBA nETHAECTA
3ap xoheui th caM cbe na nojevem?
HeKaKBa UnraHKa peKJia: „j\a hm3mo Maoia, Kano hžmsmo 6pauiHa, na 6hcmo nocyAHJiH y cejiy Tencnjy Te 6hcmo ha^HHHJiH nmy." Oha3 je/mo UnraHMe peKHS: „Ja 6nx ČAHeo y neh jxa ce ncne^e." A Apyro, MftqyhH pyK0M Kao aa loto Harjio ncnpe« ce6e y3HM3 h Tpna y ycra, AO/ia: „A ja 6hx je oBaKO jeo." Hšto UftraHHH pa3MaxH6 rnakom Te AČTe no niaBH roBopehn: »nojiaKo! lilta en HaBajiHO? 3ap xohem th c§m cbž jia nojevem?"
rpaMaTHKa
floTeHUHja^ (§ 47).
Be>K6aH>a
1.	peuh noTeHunja^t h aiohtehh noTeHunja/t, a OH^a nx h3-Meitaj: j^mhth, xtcth, KynHTH.
2.	Hmsth hobaua — KynHTH Kii>Hry. Kan 6hx hmso (hjih: na hm3m) HOBau,a, KynHO 6hx Kft>Hry. TaKo Ha^HHH peneHHue oa obhx pehh: 3ha™ — pehn. Mh 3ha™ — ^ohn. Bhth 3^pab — o^max nohH c bama. 3apaHa He nyra — obo ce 3ancTa Aoro^HTH.
VEŽBA ŠESNAESTA
Naš učitelj
Nije prošlo ni mesec dana, i ml smo zavoleli gospodina. Nišam primečivao kako, ali mi smo se tako naučili na njega da smo iivek o njemu govorili.
N'ikad nas ne bi grdio. Pa ?pak, kad bi kojl od nas bio nemlran, i on zbog toga prestao da govori, a ona okrOgla črna stakla zasvetle na onQ stranu, nastao bi tajac kao vi crkvi. I posle mi bismo sami udarali onoga. A kad bi se osmeh prelio preko njegova lica, nasmejali bismo se zadovoljno, i odlanulo bi nam. On bi tada razvukao iisne, neprimetno bi se zatresao i onda bi se okrenuo i, kao da se stidl, skinuo bi pazljivo nao-čari i brisao velikim plavim rupcem staklo i krajeve od očiju. To su nam bili časovi največeg uživanja kad bismo se od dra-gosti veselo okretali jedno drugSm: „V'idi ciču, vidi našeg ciču!" O tome bismo posle školč govorili, zastajkujuči i ne misleči na ugrejanu m'irlsnu čorbu, smejuči se i mlatajuči rukama, a o tome bismo roditeljima dosadfvali za ručkom.
I čiča je divno znao da priča. Uopče, on je sve pričao; nama se bar sve čemu nas je god učio činilo kao pripovetka. On je govorio obične stvari kao što se nalaze i u školsklm knjT-gama, ali u njegovim ustima one su oživljavale, postajale toplije, primamljivije, prisnije, i nisu se zaboravljale. Sada, kad zamislim sebe u drugoj, zelenčj skamiji, izrezuckanoj i isplsančj imenima mojih prethodnlka, pa onda njegovo nepomično poprsje iza katedre, dnu duga mlrnu bradu i duboko, poluglasno grlo, ja sada razumem da je to bila samo velika ljubav koja je njegove reči zasladivala i obavijala u mekotu svilene marame. On bi počeo: „Deco moja!" — a cela bi se škola, kao klasje, nečujno okre-nula. Tada bi se svak nameštao tako da sedne što udobnije, pa
2*
da se, skrstlvši ruke ili položlvši ih pred^ se na skamiju, ne mora micati dok god ne zazvoni. I on bi pnčao o Isusu, i u nama bi se osmehnulo: mi bismo videli Isusa kako korača pustim libansklm putanjama. Ili bi govorio o Dunavu — i pred nama, pred decom ravnice, šančeva i bara sa šašom, počela bi bujati, širiti se i plaveti se ona tanka, k'fšna voda koja u proleče pro-tiče pred našim kapijama. Ili bi iizeo kredu i zaokružavao one svoje kao štampane lepe brojeve, i mi bismo, onak5 nepomični i nemih iisana, hvatali te 'iste brojeve, skakali po njima, redali ih i nadmetali se da unapred pogodimo kakav če i kakav broj mora sad ciča da potplše. Sečam se, bilo je trenutaka da nas njegovo pričanje tako zarobl i privuče da nam se čini da mi i nismo u školi, zaboravlmo sve, samo pazimo u dve svetle tačke njegovih naočara.
Kad bi zvono nestašno i pištavo zazvonilo, ciča bi d'ignuo glavu, zastao i začutao. Lice bi mu se polako skupilo u običnu strogost, a mi bismo izlazili zažarenlh ušiju i tek bismo na ulici
stali vikati.	Veljko Petrovič
Gramatika
Upotreba potencijala (§ 61).
Vežbanja
1. Rastumači upotrebu potencijala u gornjem štivu!
(2.) Napiši: Iz moga detinjstva (sečanje).
lati-
VEŽBA SEDAMNAESTA
Uskrs
Na sve strane, kud god se okrečete, vidite žurbu i pripremu za siitrašnjl veliki praznik. Ponegde več sve spremno, samo još kakva žena povezana šamijom briše prozore; negde stvari 'iznete u dvorlšte, a soba još onomad okrečena, pa sad peru patos; ovde opet iz kuče čujete kako lupa tiičak u metalnoj stupici: to se tiica šečer ili orasi; onde opet osetlte mTrls pržene kafe; preko puta u drugoj kiiči vidite kako se vrata otvore i izade dečko s tepsijom kolača, a za njim se pomoli domačica sa za-sakanlm rukavima i govori: „Neka ne pregorl kao one prve!" U nekSm dvorlštu opet vidite kako se iskupila deca, pa gledaju
kako se dere jagnje. Svuda se oseča rniris varzila i čisto gledate kako se deca okupila oko majke, pa gledaju kako ona šara jaja čezapom i več se za svako pogadajG čije če koje biti.
Na ulici je tek pravi metež. Na sve strane bleje jaganjci. Oko svakog stada okupljeno po dvadeset-trideset kupaca. Tu se vlče, cenjka, halall, tesliml. Kud se okrenete, sretnete nekoga što nosi jagnje na ledima ili u naročju, neki burence s vinom, neki punu korpu stvari. Segrti pronose nove cipele i odelo. Trgovine piine: jedni ulaze, drugi izlaze, a svaki nosi pod pa-zuhom kakvu prinovljenu stvar zavijenu u hartiju i žurl kiiči da proba kako če mu stajati.
I počne se spuštati veče. Ljudi se žure kiiči, žagor dnevni se stišava. Kroz sumrak se vidi još kako izroiču zadocneli seljaci. Jedni teraja zaostale ovce, s kojlma jagnjad doteraše, a ponekl opet na konju prokasa noseči piine bisage stvari; Kita radosno kiiči. Ciije se bat konjskih kopita i tužno blejanje ovaca.
Prozori na stanovima osvetljeni. Promiču senke: čas mala detinja prilika, čas velika ljudska, čas samo ruka, čas po dve, tri dečje glavice.
U zoru zabrujaše zvuci crkvenih zvona i objaviše vernima vaskrsenje Hristovo.
Sunce je izgrejalo i čisto zlati prirodu i uveličava opštu radost. Na ulici več nastala graja, trčkaranje i iiskllci dečji i radosni pozdravi srečnih ljudi.
Hristos vaskrse!	Radoje Domanovič
Gramatika
Promena imenica. (Ponavljanje §§ 18—22, 64.) Vežbanja
1. Reči u zagradama reci u padežu koji treba (jdn., a gde je moguče i mn.): Kupamo se u (reka). Sta si kazao (seka)? Oj (draga sestrica)! Znate li mnogo (pesma i pripovetka)? Čuvajte uspomenu (svoja majka)! Od (noga) do glave.
Oduševljavamo se (prošlost, instr.). Uspeo je (naša pomoč, instr.). Ljubimo se (bratska ljubav, instr.)! Oprostio se sa (mati i kči).
O (drug), kako je? O (Marko Kraljevič)! Molim (gospodin pisar)! O (dobri vitez)! Ima li mnogo (trgovac) u ovom gradu ? Koliko je (sat)? Nišam ga video pet (mesec).
Konj bez (sedlo). Video je devet (carstvo). To je još iz (ono doba).
2.	Reci u množini: Vojvoda je tako naredio. Vo je domača životinja. Golub leče nad krovom. Ovaj gospodin je Ceh. To sam naučio od onoga žeteoca. Taj zadatak nije lak. Gradanin kupuje od seljanina. Onoga čoveka poznajem. Dao sam tvome bratu. Došao je iz seoca. Konj striže uhom. Tele je nejako. Sta si kazao momčetu? Drvo služi za gradu. Drvo cveta.
3.	Napiši: Uskrs.
BE>KBA OCAMHAECTA
Xoya h non
Xoija h non Benepajin 3aje;mo qop6e. rioBpx qop6e
miobhjia MacT. Xoya, na 6h cbv MacT c&bho npe.ua ce,
,, i n, m -uu/ T ik „	rT.
pehn ne nony: „bB0 bhahih, ^parn moj none! Hama je
Bepa OBaKO: cbč ko no TaHKoj A/ian«." Tla none, no-
Ka3yjyhn To6o>Ke ojkhuom, k ce6n MacT npHBHjara. Ka/i
to non BH^e, pehn he My: „E ba/ia, y Hac HHje tako,
Hero je y Hac cbč obako: y36ypjb3HO h H3MemaHO." Ila
cbojOm ohchuom MacT h qop6y H3Mema.	Hapodna
rpaiwaTHKa
npe/ui03H. (noHaB^afce § 50.)
Be>K6aH>a
PeHH y 3arpaAaMa peuH y na,a,e}Ky koj'h Tpe6a: Koa (nyha) je HajSojbe. To je 6hjio nooie (paT). YcTao je npe (3opa). Bo^a CBe onepe ochm (npjbaB je3HK). EIyqe nyuiKa HH®e (Beorpaji). Ce^eo je nopea (BaTpa). Bh^o je yoHH (Hej,ejba). tp^hmo y3 (o6aJia). Kyha je H3Me}]y (6p.no). Me^y (cBeivio h tmhh3). CTaHy ce 6yHHTH npoTHB (oh). JyHaqKH ce čopno npoTHB (TypHHH). Ko c BparoM thkbc ca^H, o (rJiaBa) My ce pa36njajy. He >khbh iioBeK o (caM x;ie6). H,ne no (n^aHHHa). Bh^o je no (Benepa). lj,ap je onpaBHO c.nyre no (MapKo). 3no no (oh). tp™, Majno, y (nyjia 6e^a)! Jecn jih 6ho y (rpa^)? Oh 3aHohn y (je^aH ny-CTHitaK). Oh je npomao mhmo (mKOJia).
VEZBA DEVETNAESTA
Mečio grožde s glavom	cKu <r'
„Evo, ljudi, ostareh," reči če jedan šaljivac na selu, „a ne videh gde čovek gnječl grožde s glavom, a ni najmanje mu se pamet ne ometaše; no dok sam ga gledao, zdravo se sa mnom i veselo razgovaraše kao i oni što nogama gnječe, i dao mi je grožda te sam se si't nazobao." Svi mu se naokolo vatre počeše smejati i podrugfvati govoreči u šali: „Dosad si sličnije lagao, a dva je laž podebela. Gde če čovek glavom grožde mečiti, jesi li pri sebi?" Jedan se od društva setl (kojl je, možda, znao tu gatalicu) pak če reči: „To se zna da nije bez glave gnječio, ali nije glavom, no nogama u badnju gazio."
Vuk Vrčevič
Gramatika
Upotreba instrumentala (§ 62).
Vežbanja
1.	Reči u zagradama reci u instr. s predlogom s(a) ili, gde treba, bez njega: (Glava) rije, (rep) žile guli. [Igla.] Leti (belo perje) vije, zimi (junaci) vince pije. [Tikva.] Danju ga nigde ne vidim, a noču peva glasovito i (koplje) bode ponosito. [Komarac.] (Oči) prosi, (usta) ne pita. Karadorde dode (vojska) iz cele Suma-dije. Putujem (brat). Vatra se (slama) ne gasi. Ko (davo) tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Mahnu (sablja), otseče mu glavu. Rastane se (konjič).
2.	Rastumači upotrebu instrumentala: Upravlja kao hajduk kučom. Ne može više da vlada mačem. Karadorde je zavladao Srbijom. Ni luk jeo, ni lukom vonjao. Zakleh se Bogom velikim. Lepšom ču te oženiti ljubom. Vrba groždem ne rodi. Ne šali se mudrim rečima! Dunavom plovi lada lagana. On se zorom okupao. Nedeljom se odmaramo. Ljubi Gospoda svim srcem svojim! Konjic mu njiskom odgovara. Sirotinja zbori šapatom. Učini ga družba starešinom. Ko se ovcom učini, kurjači ga pojedu. Tudu majku majkom zoveš. Starešina nije svagda godi-nama najstariji u kuči. Ja sam zadovoljan onim što imam. Velik telom, malen delom.
BE>KBA JlBAflECETA
Moja Kyha, Moja CJio66.n.a
JlHCHua qacTHJia jeiKa na ra yBeqe ycTaBJba.na Ha kohak, ho oh hhk3ko HHje xtco octath robopehn aa je paA iihn CBČjoj kyhn. KaA ce onpocra c jihchhom h noije CBojoj Kyhn, OHAa JiHCHua npHcraHč 3a h>hm noH3Aa./ieKa aa bhah kakba je ta aeroba Kyha 3a k6j0m oh tojihko qe3H6 h Hehe aa ocraHe koa h>6 y ./ienoj nehhhh Ha ko-haky. J^omabuih jeiK ao jeahe kjiSaG, ybyqe ce noaa h>y y 6ykobo jminhe na ce npoterae kojihko je Ayr h peKHe: „M6ja Kyha, Moja cjio6oAa."	Hapodfia
tpamathka
ynoTpe6a naaema (OCHM HHCTpyMCHTajia) § 63.
Be>«6aH>a
1.	PacTyMaMH ynoTpe6y naae>Ka: Kaj; je Macna, HHje 6pauiHa. Bnhe bhh3 h ,nyBaHa. Tpefia mh HOBaua. Tano th M^a^ocTH TBoje! Bofl<e mhjih, qyAHa m jyHaKa! ,ZI,eua ce Hrpajy 3eu,a. Mehy ce KaMeHa. — CnaBy cjisbh cpncKH KHe3 Jla3ape. — OAHece ra naaiHHy Haaopy. Bh ce ABopy MOMe noTpyn,HCTe. To 3aqy;ie 6ery c;iyre. Ja caM cyHiry poljeHa cecTpnua. JbyTHH,a BoraaH h cecTpa My. Ja hy Teče HayHHTH cBeMy H>eroBy 3aHaTy. — Bor noMorao cbe M^aAHhe! X[ocTa ch Me c;iy)KHO. He MoaceTe aiy->khth Bory h 6oraTCTBy. Kojoj obuh CBoje pyHO cMeTa, onae HHje hh OBue hh pyHa.
2.	npebeflh: Tu je (h m a) mnogo knjig. Kaj je v tem zavoju? Nisem rekel tega. Ne morem storiti tega.
3.	Pen h y 3arpa,n,aMa peim y na,n,e>Ky ko j h Tpeča: nycrahy Te (TBoja Majna). H,BpMaK Aoije (MpaBH). JlacHo je noMohn (ch-poMax). Bor noMante (aeM<aK h Te)KaK). Bojao ce na He H3ry6n (cBoja rjiaBa).
VEŽBA DVADESET PRVA
A. Biser
Stranac jedan zašao u peščanu, bezvodnu piistoš. B'io je veoma gladan i strašna ga žeda mučila. Napokon dode do seno-vita palmova drveta i do studena izvora. Pokraj izvora vidi
malenu tčrbicu. „Hvala Bogu," reče stranac pddižači je, „to mora da su datule, koje če me spasti da ne umrem od gladi!" Otvorlvši željno torbicu krlkne prestrašen: „Bože, evo bisera!"
Siromah čovek bio bi od gladi iimro pokraj bisera, koji je stajao silnih novaca, ali se od srca pomoli Bogu i najedanput dode k izvoru na devi crnac, komu se sažali na nesrečnoga stranca te mu da hleba i voča i sedne ga pokraj sebe na devu.
„Eto gle, kako Bog sve premadro ureduje," reče cfnac, „ja sam držao gubitak bisera za veliku nesreču, a kad tamo, to je bila samo — sreča. Bog je zato odredio taj gubitak da bih ja ovamo dojahao i život tebi spasao."
B. Kako se Kraljevič Marko junaštvu naučio
Pitali Kraljeviča Marka kako je postao junak, a on od-
govorio da se junaštvu naučio od pasa i od dece: Kako jedno
pseto, makar bilo največe i najjače, pobegne, onda sva ostala
paščad, i najmanja i najslabija, trče za njim: tako isto i dete
kad pobegne, deca trče za njim. A kad se kako pseto ili dete,
makar bilo najmanje i najslabije, ispreči i stane da se brani,
onda slabo ko sme na nj udariti.	,
'	narodna
Gramatika
Pridevi. (Ponavljanje §§ 23-26.)
Vežbanja
1.	Reči u zagradama reci u padežu koji treba: Je li lakše ugostiti (sit ili gladan čovek)? Tako je bilo u (majčin dom). Dode momče (črno oko) na konjiču (lak skok, gen.)-„ Majka je bila (tvrdo srce, gen.). Bio sam u (stričev stan). Sta znaš iz (Prešernov život)? Divimo se (Markovo junaštvo). Pesnik priča to u (lepa i duboka pesma). Svako treba da sluša (kučni starešina).
2.	Prideve u zagradama reci u komparativu: Sta je (jako) od vatre? Sta je (veliko), ako oduzmeš,„a (maleno), ako pridaš? [Jama.] Janko je (krepak) nego Marko. Sta je (slatko) od šečera? Jagnje je (krotko) od psa.
3.	Reci superlativ i načini rečenice: debeo, besan, gorak, čist, slan, len, siromašan, bogat, lep, zao.
BE>KBA JlBAflECET flPyrA
JlyaS jiakomoct
y HenaRBO xepneroBaqKO cejio AOHe;iH 6nm npeA upKBy iieyraiueHa BanHa Aa npeKpHjy h a a 66&ie upKBy, na Hajierao HeKanaB qoBeK H3 Apyrora cejia, h y3Mč jenaH kom a a 0H0ra BanHa, naK ra thchS 3a nac h cboj nyr npoayjbh.
KaA Aoije Ha jeAHy peKy, Jia^e HHje 6hjio, Hero ce H3yje h no^hs ra30M xoahth, a boaa My ao mhmo nac npoije h 3a /yiaKy ra He 3aHece: ho oh ce AaAč Ha mrn-b3h>e. KaA je 6ho ycpeA pene, norne My ce BanHO pacra-nara h Tp6yx crpauiHO ropera, na y OHOj MyuH ynieA3 HeKOJiHKO A>yAH rAe c OHy crpaHy boaS oKonaBajy Ky-Kypy3, Te H3a CBera niaca 3anoM3}Ke: „Ax, 6paho, no-M03HTe, ano Bora 3HaTe, H3ropex." Ohh ra ^yAH ^me, ajiH npoMHCJie Aa ce mam; ho oh on6T je/maKO 3anoM3}Ke h 3aKJiHH>e, Te ohh jbyah noteky Ha o6ajiy h 3aqyijeHH nHTajy: „Ma k&ko H3rope, 3ji6 Te cmčjio? A caA ch h3 BOAe!" — „Ako bh He 3HaTe, 3h&m ja." Pacnaca ce, KaA jih HM3IH ihto BHAeTH! H3ropejia My Komyjba h cb& KO>Ka AO >ke^yna. — „UIt6 je to, 3jio te 3aAecH.n0! Harna BOAa joiu HHje HHKora hh oneKJia, a kSmojih TaKč H3ropejia!" — „HHje, 6paho, Barna BOAa, Hero hpkobho BanHO h Moja JiyA3 h HecpehHa JiaKOMOCT."	Hapodna
rpaMaTHKa
3amehhue. (nohabjbah>e §§ 27—32.) — ehk^hthkc (§ 66).
Be>K6aH>a
1. PenH y 3arpa,n,aMa peun y naAeacy koj'h Tpe6a: KyriHO je oa (moj OTau). Hncaivi joiu 6ho y (h>hxob BpT). Bn^eo caM (H,e3HH 6paT). Xohem jih ca (ja)? Hehy c (th). — He Mory th noMohH (HHLUTa, hhctp.). Oh je 6e3 (HiiiTa). j3,ahy th KH>Hry (noja toa) HcejiHiu. He 6phhh ce 3a (hhlut3). Hnje ca3Hao oa (hhko). 4oBeK ce 6paHH (iuto roA, hhctp.) ce Moate.
2.	YMecTo kočo uiTaMnaHnx HMeHHua peijH jihtoc 3aMeHHae, rj.e je Moryhe h eHKJiHTHKe: CBe hy yqHHHTH 3a ceciupy. FIocTapahy ce 3a 6pauia. BH,n,eo caM dpyzoee. J\ao caM 6pahu. Harnao caM KH>uzy. Oh je Hamao HOBHa,Huny.
3.	PacTyMa™ ynoTpe6y noK33HHX 3aMeHHu;a: OBa kft.nra je jienma o/i Te TBoje. Obhm pynaMa caM ra cnacao. jxo\)h ho 0B0ra apbeta! no^h ohome apbety! pne ch kynho to oae^o? kanab OTaU, T3K3B chh.
4.	AHa^H3yj 33MeHHae: Ko ByK3 ra!ja, SncTpo Bajba ji a ivie,zi,a. Ko je n0r0AH0 ByKa? Kora Bor nyBa, 0H0ra nyuiK3 He 6nje. Kors ch n03/ipaBH0? LLJto je nouuio hh3 Bo,ziy, He Bpaha ce y3 boay. UlTa caB cbct bhah, a ce6e he bhah? (Ohh.)
5.	ilpebeah: Človek, ki (luto) si mi o njem pravil, ni prišel. Pero, ki z njim pišem, je zelo dobro. Izgubil je knjigo, ki sem mu jo bil dal. — Ko je prišel, je vse„ povedal. Skoči in ga zgrabi. Iskal sem ga, a ga nisem našel. Čeprav je hitel, je zamudil. Ali so se ji smejali? Nisem se vas spomnil. Jaz se mu bom javil.
VEŽBA DVADESET TREČA
Pravedna presuda
U Sarajevu jedan trgovac tvrdica izgubi zašivenu kesu no-vaca, pa pusti telala, i obreče da če dati s blagoslovom sto groša onome koji je biide našao. Pošto telal vičuči prode po sokacima, eto ti jednoga seljaka gde nosi kesu: „Evo, trgovce, valjada su ovo tvoji novci što si ih izgubio." Tvrdica piin radosti spopadne kesu pak je otvorl i stane novce brojati; ali mu se odmah okrene radost na žalost kad pomisli da mu valja dati sto groša onome što je našao; i stane misliti kako mu ne bi dao. Tako, pošto izbrojl novce, reče seljaku: „Ti si dakle, pobratime, izvadio tvojih sto groša, jer je u kesi bilo dsam stotina groša, a sad nema više od sedam stotina ? Dobro si učinio! Hvala ti!" Siromah čovek se upropastl kad čiije to, i vise mu biide žao što ga bedi nego za obrečenlh sto groša; zat5 se stane klčti i preklinjati da se on novaca nije ni dotakao, nego je doneo ono što je našao. Tvrdica pak ostane tvrdo pri sv5me.
Tako se malo pomalo svade i oteraju se kadiji na sud. Pošto se obojica zakunu: tvrdica da je li kesi bilo osam stotina groša, a sada nema do sedam stotina, seljak pak da se on novca nije ni dotakao, nego da je onako doneo kao što je našao,
/V\MrtM/l
onda im mudrl kadija, poznavši šta je i kako je, presudl ovako: „Vi obojica imate pravo: ti si, trgovce, izgubio osam stotina groša, a ti si, Hero, našao samo sedam stotina; tako to nisu novci toga trg5vca, nego nekakva driig5g čoveka. Ti dakle, Hero, nosi te novce kliči pa ih ostavi dok ne dode onaj kojl je izgubio sedam stotina groša; a ti, trgovče, čekaj dok ti se ne javi onaj kojl je našao osam stotina groša."	Narodna
Gramatika
Brojevi. (Ponavljanje §§ 33—37, 65.)
•J
Vežbanja
1.	Reči u zagradama reci u obliku koji treba: 14 (pesma), 24 (pesma), 2 (oko), 56 (čovek), 8343 (čovek), 2893 (kilometar), 11 (kilometar). — Sečam se 3 (starac). Daj onim 4 (starac). Došli su ljudi iz 2 (grad). Putuje sa 2 (pratilac). Bio je u 3 (kuča).
2.	Mesto osnovnih brojeva reci brojne imenice na -ica:
5	momaka, 3 Turčina, 6 prijatelja, 10 seljaka.
3.	Brojke zameni oblicima dvoje, troje...: Ostade mu (2 siročad). To sam čuo od (2 deca). (4 čobančad) sedelo je u hladu.
4.	Brojke zameni oblicima dvoji, troji . . .: 3 kola, 5 lestve,
6	jasle, 2 novine.
5.	Postavi subjekt u dvojinu: Momak peva. (Dva, oba, tri, četiri momka . . .) Lovac je pričao. Došao je čovek. Žena je pevala. Učenik nije znao. Sin mu je poginuo.
\
PREGLED GRAMATIKE
PISMO
§ 1. Cirilica i latinica
Srpskohrvatski jezik piše se č i r i 1 s k i m ili latinskim slo-vima. Sva slova skupa čine azbuku ili alfabet. Azbučni red čirilskih slova je ovo:
Latinica	Cirilica
	rukopisna		štampana		kurzivna
a A	sO/	cd	a	A	a A
b B	J		6	B	6 E
v V	J-		B	B	e B
g G		<r	r	r	z r
d D	■r		Ji	n	d JI
3 D	/	v	1)	-h	f) B
e E			e	E	e E
ž Ž	/OtO	O/C	>K	>K	M >K
2 Z	/r	^	3	3	3 3
i I	MS	11,	H	H	u H
jJ	■r		j	J	j J
k K	JL		K	K	k K
Latinica	Cirilica
rukopisna	štampana	kurzivna
1 L A	ji JI	ji ji
lj Lj ^b	Jb Jb	Jb Jb
m M ^f O	m M	M M
n N /h/	H H	H H
nj Nj ^	h, It,	h> H>
o O xy	O O	O o
P P M/	n n	k (n) n
r R c^	p P	p p
s S ^	c C	c c
t T Mžjcffi/	T T	m (m) T c c v
K
h Ti	h n
u U ^ ^	y y	yy
f F ^r (fi	4> <i>	0 0
h H ' /OO
(Z
x X	x x
c C	u U	u u
č Č yc/	h H	H v dž Dž
m y	9 v
s s	M/y
m	ui Lil	m LU
Imena slova su sr. roda, na pr. ovo	a, veliko	B, palatalno c.
§ 2. Rečenični znaci
1.	tačka (.)
2.	zapeta ili zarez (,)
3.	tačka i zapeta (;)
4.	dve tačke (:)
5.	upitnik (?)
6.	uzvičnik (!)
7.	navodnici („")
8.	zagrada ()
9.	črta (—) 10. apostrof (')
Ti se znaci upotrebljavaju, uglavnome, kao u slovenačkom jeziku, osim tačke i zapete.
Tačka se stavlja na kraju rečenice i iza skračenica (g., br., tj., itd.). Iza naslova, uvrh članaka, iza potpisa i iza rednih bro-jeva (15 marta 1935 godine) ne mora se stavljati tačka.
Lav, vuk, medved i lisica su zverad. On je mlad, a pametan. Potrči, stiči češ! Evo, /a sam ddšao.
2. To je, bez siimnje, dobar znak. On je, dakle, rdav čovek. Ta, zaboga, videče vas!
Zapeta odvaja od ostalih rečeničnih delova: 1. kao u slovenačkom jeziku: vokativ, apoziciju, reči u nabrajanju, reči u suprotnosti, imperativ, samostalne uzvike; 2. umetnute reči.
1. Ja ga zdvem, a on ne čuje. Gost če otiči, ali če domačin ostati. Nije imao opanaka, nego je išao bos. Nije meni moja rana teška, več je meni na srdašcu teško. — Krava je moja, dakle je moje i tele. — Sve ču učiniti, samo ga neču opomenuti.
Kisa pada, i vetar duva. Dače Bog, pa če dobro biti. Niti grmi, nit' se zemlja trese. — Ili grmi, il' se zemlja trese.
Sve naporedo složene rečenice odvajaju se zapetom, dakle ne samo suprotne (a, ali, nego, več), zaključne {dakle) i is-ključne {samo) nego i sastavne (i, pa, niti) i rastavne {ili).
Pa m t i. Ako je medu rečenicama koje su vezane sastavnim ili rastavnim svezicama tešnja veza, onda se one ne odvajaju zapetom, na pr. Uzme buzdovan i razmahne njime. On sede pa poče pričati. Niti smo tamo bili niti smo ista videli.
A. Tačka
B. Zapeta
Zapeta uz zasebne reči 1. Ti si, Bože, veliki! Lava, cara svth životinja, svi se boje.
Zapeta uz rečenice
2.	Sve ovo daču tebi, ako padneš i pokloniš mi se. Ne bismo ga kaznili, kad ne bi bio pogrešio. — Ddšao je, iako nije javio. Nečemo se osramotiti, premda smo u velikoj bedi. Moram sve kazati, makar mi se ko i narugao. Nišam ddšao, jer nišam mogao. Nije mogla odmah da pročita, budiičl da nije dobro videla. — On je posve osiromašio, tako da več nije imao ni opanaka. I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila.
Od zavisnih rečenica odvajaju se zapetom pogodbene (ako, kad), dopusne (iako, premda, makar), uzročne (jer, buduči da) i posledične (tako da, da).
3.	Ddšao sam da vas pozdravim. — Doci ču kad budem imao vremena. Pričekaj dok se vratiml Večeračemo pošto svršimo ovaj posao. — On radi kako mu savest nalaže. Srdili su se na me kao da sam im ja kriv. Narod pre 1000 godlna nije govorio kao što mi danas govorimo. — Pre ču doči nego što se nadaš. Ti si to lepše izradio negoli sam se ja nadao. — Kažu da to nije istina.
Ostale zavisne rečenice, tj. namerne (da), vremenske (kada, dok, pošto), načinske (kako, kao da, kao što), poredbene (nego, negoli) i izrične (da) ne odvajaju se zapetom.
Pamti. Sve te zavisne rečenice odvajaju se zapetom kad su u inverziji, tj. kad stoje pred glavnom rečenicom: Da vas pozdravim, ddšao sam. Kad budem imao vremena, doči ču. Pošto svršimo ovaj posao, večeračemo. Itd.
4.	Daj ti meni koga ja hoču! Je li to sve što si doneo? Pas kbji laje ne iijeda. Blago čdveku u čijem duhu nema lukav-stva. — Pristane uz obalu gde je voda bila niska. Trava ne raste kud vojska prode.
I odnosne rečenice (ko, što, koji, čiji; gde, kud) obično se ne odvajaju zapetom.
Pamti. Ali kad su u inverziji ili kad su umetnute, stavlja se zapeta, na pr. Ko se boji vrabaca, neka ne seje proje. Kud vojska prode, trava ne raste. Kraljeva kči, koja je bila vrlo lepa, uzme ključe.
§ 3. Velika i mala slova
Velika slova upotrebljavaju se, uglavnome, kao u slove-načkom jeziku, osim u nekim slučajevima. Zato zapamti:
1. Ako je geografsko ime sastavljeno od dva dela ili više njih, svaki se deo piše velikim slovom, na pr. Fruška Gora, Egejsko More, Ohridsko Jezero, Sar-Planina.
2.	Imena praznika pišu se velikim slovom: Božič, Uskrs; ako su sastavljena, piše se samo prvi deo velikim slovom: Nova godina, Veliki petak, Durdev dan.
3.	Nazivi ustanova pišu se samo početnim velikim slovom: Srpska kraljevska akademija, Prva hrvatska štedionica; ali ako koji deo sastavljenice služi mesto celog naziva, piše se velikim slovom: Akademija (tj. Srpska kraljevska akademija), Štedionica (tj. Prva hrvatska štedionica).
4.	Velikim slovom pišu se imena zvezda, na pr. Jupiter, Vlššiči, Danica, S unče, Mesec, Zemlja.
5.	Velikim se slovom pišu reči iz počasti u neposrednom obračanju, tj. u pismima i molbama (Ti, Tvoj, Vaš, Gospodine Ministre), ili kada se upotrebljavaju mesto vlastitog imena (govor g. Bana, odluke g. Ministra p ros vete).
6.	Pridevi od Bog i Alah pišu se Božji, Alahov.
§ 4. Podela reči na slogove
1.	Suglasnik medu dva samoglasnika pripada potonjem slogu: ve-tar, nje-gov; od dva samoglasnika drugi pripada potonjem slogu: u-ve-o-ci, mi-sa-o.
2.	Dva suglasnika sa samoglasnikom iza sebe pripadaju potonjem slogu: a) kad je prvi s, š, z, ž, a drugi ma koji suglasnik, na pr. pa-sti, li-šče, u-zduh, ju-žni;
b) kad je drugi /, Ij, r, j, v, a prvi ma koji suglasnik (osim U lj> r> J> v)> na Pr- sa-blast, ze-mlja, o-gro-man, pti-čji, ti-kva (ali: dr-ven, bor-je, zdrav-lje).
3.	Svi se ostali suglasnici razdvajaju tako da jedan pripada jednom, a drugi drugom slogu, na pr. sil-ni, ret-ki, kon-ci, več-ni, sud-ba.
4.	Po gornjim pravilima vladaju se i tri ili više suglasnika, na pr. se-stra (st idu zajedno po pravilu 2 a, a tr po pravilu 2b), dru-štvo, grad-ski, voj-ska.
5.	Složenice, ako se osečaju kao takve, odvajaju se bez obzira na gornja pravila, na pr. ras-te-ra-ti (ne ra-ste-ra-ti), ob-ja-vi-ti; ali ra-zum, o-te-ti (iako su nastale od raz-um, ot-eti, jer se danas ne osečaju više kao složenice).
GLASOVI
SAMOGLASNICI
§ 5. Samoglasnici srpskohrvatskoga jezika
Samoglasnici su a, e, i, o, u i katkada r (mrtav, prst).
Kada se samoglasno r nahodi iza samoglasnika ili pred njim, može se obeležiti apostrofom: umro, groce, zardati.
U srpskohrvatskom jeziku nema poluglasa kao u slovenač-kome (pes, starec, izgov. pas, starac).
§ 6. Dugi i kratki samoglasnici
Samoglasnici su dugi ili kratki. U reči dan je a dugo; ono se izgovara otegnuto kao da su dva a: daan. Tako još glava (izgovori glaava), zec (zeec), početak (počeetak), sin (siirt), srna (srrna) ... U rečima brat, magla, riba, selo svi su samoglasnici kratki.
§ 7. Akcenti
1.	Dugi samoglasnici izgovaraju se tako da glas pada ili da se diže. Tako u reči dan jačina glasa a silazi s višine na niže kao da a izgovaramo u dva sloga bez prekida: daln. U reči glava jačina glasa a u prvom sloga uzlazi iz nižine na više kao da a izgovaramo u dva sloga bez prekida: gibava.
2.	Takvu razliku opažamo i kod kratkih samoglasnika. U reči brat glas pada, ali vrlo brzo (brže nego u reči dan), jer je slog kratak. U reči magla glas se u prvom slogu diže, ali krače vremena nego u reči glava, jer je slog kratak.
Prema tome razlikujemo dva si lažna akcenta (glas pada: dan, brat) i dva uzlazna (glas se diže: glava, magla).
Silazni akcenat na dugom slogu zove se dugosilazni; beleži se znakom " (dan);
silazni akcenat na kratkom slogu zove se kratkosilazni; beleži se znakom " (brat);
uzlazni akcenat na dugom slogu zove se dugouzlazni; beleži se znakom ' (glava);
uzlazni akcenat na kratkom slogu zove se kratkouzlazni; beleži se znakom " (magla).
Nenaglašeni samoglasnici su obično kratki, ali mogu biti i dugi. Dužinu beležimo znakom idem, pitam, staraca.
Napomena. Ako pred rečju sa dugosilaznim ili kratko-silaznim akcentom stoji proklitika (predlog ili svezica), onda reč često gubi akcenat, a proklitika dobiva sad kratkosilazni sad kratkouzlazni akcenat, na pr. glavu — ii glavu (izgov. uglavu), tri — i tri, Udu — u larfu, vodu — po vodu, brata — od brata.
§ 8. Istočni i južni izgovor
U mnogim rečima govori se na istoku e {cvet, dete, pesma, ovde), na jugu ije ili je (cvijet, dijete, pjesma, ovdfe), na zapadu i (cvit, dite, pisma, ovdi). Prema tome razlikujemo istočni (ekavski), južni (jekavski) i zapadni (ikavski) izgovor. U knji-ževnom jeziku upotrebljavaju se danas dva izgovora: istočni i južni.
1.	Ako je u istočnom izgovoru dugo e, govori se u južnom redovno ije; ako je u istočnom izgovoru kratko e, govori se u južnom redovno je.
Napomena. Mesto ije stoji u južnom izgovoru je (dugo je): a) u gen. množine onih imenica koje u nom. jednine imaju kratko je, na pr. vjera, gen. mn. vjera; medvjed: medvjeda; — b) u oblicima s produženim je ispred dva suglasnika od kojih je prvi rt, l, Ij, r, v, na pr. pridjevak — pridjevka, vidjeti — vidjevši, koljeno — koljence.
2.	Ispred o i j stoji u južnom izgovoru i mesto je: cio (ist. ceo), vidio (ist. video), grijati (ist. grejati), smijati (ist. smejati).
3.	Iza r stoji u južnom izgovoru ponajviše e mesto je: istočno i južno: vremena, bregovi. U glagolima III vrste ostaje je: gorjeti.
4.	Za istočno nišam, nisi... (u dijalektima i nesam, nesi. ..) govori se u južnom izgovoru nišam... ili nijesam ...
§ 9. Nepostojano a
1.	Glas a ko j i u jednim oblicima iste reči stoji, a u drugima ga nema zove se nepostojano a; ono pripada osnovi, na pr. pas — ps-a, psu . . ddbar — dobr-a, dobro; sedam — sedm-i. U slovenačkom jeziku mesto njega stoji poluglas (d): pes (izg. pas), dober, sedem.
2.	Nepostojano a imaju i neki predloži prema tome, je li reč bez njega lako ili teško izgovoriti; tako treba pisati predlog sa (mesto s) ispred s, s, z, i i ispred mnom, a predlog ka (mesto k)
3*
ispred k, g i h: s očem, s maj kom — sa sinom, sa ženom, sa mnom; k lavu — ka grobu; uz reku — uza Savu; iz neba — iza sna ... Slično je još: sašiti, izagnati (ili izgnati), razapeti ili raspeti...
SUGLASNICI
§ 10. Deoba suglasnika
1.	Suglasnici se dele u palatalne i tvrde. Danas su pala-talni j, lj, nj, č, d; nekad ih je bilo više, ali su danas postali tvrdi (na pr. c, ž, s, c).
2.	Suglasnici se još dele u a) z v u č n e
b	d	8	z	ž	d	dž	v	
p	t	k	s	š	č	C	f	h
b) bezvučne
3. Glasova c i d nema u slovenačkom jeziku. Glas c se izgovara mekše nego c (sredina jezika prilazi mestu iza gornjih prednjih zuba); d se izgovara na istom mestu gde i c, samo je zvučno. — Glas dž (I5) je isti glas kao c u slov. rečima določba, opravičba.
§ 11. Jednačenje suglasnika
I.	Jednačenje po zvučnosti. Zvučan i bezvučan suglasnik (v. § 10) ne mogu stajati jedan do drugoga u istoj reči, nego se moraju izjednačiti, tj. prvi se mora menjati prema drugome:
a)	ako je drugi suglasnik bezvučan, mora i prvi postati bezvučan: vrabac — vrap-ca; sladak — slat-ka; beg — bek-stvo;
b)	ako je drugi zvučan, mora i prvi postati zvučan: top — tob-džija; svat — svad-ba; svak — svag-da; glas — glaz-ba.
Ispred v mogu stajati i zvučni i bezvučni suglasnici: dva — tvoj; ono se ne menja ispred bezvučnoga suglasnika: ov-ca, kolev-ka. — Suglasnik d ostaje pred nastavcima -ski i -stvo (grad-skl, brd-ski, sred-stvo).
I slovenački jezik poznaje ovo jednačenje, samo se ono u pismu ne beleži (etimološki pravopis). U srpskohrvatskom jeziku se piše onako kako se govori (fonetski pravopis).
II.	Jednačenje po načinu tvorbe. Suglasnici s i z ispred suglasnika c, c, d, dž, lj, nj prelaze u s i z: lisče (slov. listje), plešču (fut. od plesti), košče (vok. od kosac), mišlju (slov. mislijo), bešnji (komp. od besan); tako još iščekivati (od is-čekivati, a to od iz-čekivati); grožde (slov. grozdje), bojažnju (slov. bojaznijo).
Pamti. Suglasnik z u glagolskim predmecima (bez-, iz-) ne menja se ispred lj i nj: razljutiti, izljubiti, iznjušiti.
§ 12. Prelaženje suglasnika k, g, h
1.	Suglasnici k, g, h ispred samoglasnika e prelaze u č, i, š. Vokativ: čtače (od dak-e), druže (od drug-e), siromaše (od
siromah-e); prezent: pečem (od pek-em), strižem (od strig-em); aorist: peče (od pek-e), diže (od dig-e); glag. trpni pridev: pečen (od pek-en), žezen (od žeg-en).
2.	Suglasnici k, g, h ispred samoglasnika i prelaze u c, z, s. Dativ i lokativ jdn. imenica ženskoga roda: ruci, u ruci
(od ruk-i), knjiži (od knjig-i), snasi (od snah-i); množina imenica muškoga roda (osim gen. i ak.): daci, dacima (od dak-i[ma]); druži, druzima (od drug-i[ma]); siromasi, siromasima (od siromah-i[ma]); imperativ: peci (od pek-i), strizi (od strig-i); imperfekt: pecijah (od pek-ijah), strizijah (od strig-ijah).
Napomena. U nekim slučajevima k, g, h ostaju u dativu i lokativu jdn. imenica ž. r.: kocki, Olgi, seki (v. § 20).
§ 13. Prelaženje suglasnika c u č, z u f.
J
Suglasnik c prelazi u č ispred -e u vokativu jednine imenica muškoga roda: stric — strlč-e, starce, trgovče. Pod istim uslovima prelazi i 2 u ž, ali samo u rečima knez i vitez — kneze, viteze.
§ 14. Jotovanje suglasnika
Kad stoji glas j iza nekih suglasnika, spaja se s njima. To spajanje zove se jotovanje.
k +/ prelazi		U Č	c + j prelazi		U Č
g+J	n	,, i	z+j	n	» i
h + f	n	„ š	s+j	»	,, š
t+j	n	,, č	C+7	rt	,, č
d + j	H	„ d	d + j	ft	,, d
			"7 + J	n	» 71/
P+j	»	pij	lj+j	»	„ lj
b+j	n	„ bij			
771+7*	rt	„ mlj	71+7	tr	» nj
v +7	»	,, vlj	l+j	n	.. lj
			r + /	»i	.. 7"
Jotovanje dolazi najčešče u komparativu, u prezentu, u imperfektu, u glagolskom pridevu trpnom i u instrumentalu jednine imenica ženskoga roda na suglasnik.
Komparativ: jači (od jak-ji), draži, tiši, žuči, bledi, skuplji, grižblji, življl, nižT, višT, vruči, ridi, krnji, širi.
Prezent: vičem (od vik-jem), lažem, jašem, krečem, glodem, kapljem, zobljem, hramljem, micem, vSžem, pišem, orem.
Imperfekt: lečah (od let-jah), vidah, ljubljah, trpljah, mamljah, slavljah, vožah, nošah.
Glagolski pridev trpni: kičen (od kit-jen), roden, kupljen, sldmljen, bačen, vozen, nošen, umanjen, ranjen, moljen, stvoren.
Instrumental jednine: pameču (od pamet-ju), zapovedu, kaplju, zoblju, ozimlju, ljubavlju, noču, čadu, obitelju.
Napomena. U instrumentalu jednine imenica ženskoga roda na suglasnik ostaju suglasnici z, s, r pa i j iza njih bez promene: sluzju, rosopasju, stvar ju.
Isporedi još: cveče, lida, koplje, podneblje, zdravlje — slov. cvetje, ladja, kopje, podnebje, zdravje.
§ 15. Prelaženje suglasnika l u o
1.	Mesto slovenačkog -l na kraju reči u srpskohrvatskome jeziku stoji -o: bio, sedeo, dao, kotao, misao — slov. bil, sedel...
2.	I na kraju sloga pretvara se / u o: zete-lac, gen. žeteo-ca.
3.	Ako ima pred tim o još jedno o, onda se oba sliju u dugo o: sto (od stoo, slov. stol), sto-ca (od stoo-ca, stol-ca).
Napomena. Neke reči mogu imati o ili l (krioce ili krilce, seoce ili selce, seoski ili selskl, topal ili topao), a neke samo l {palci, stalni, zahvalni, silni, škotski). U stranim rečima ostaje l: apostol, konzul, ali: andeo.
§ 16. Ispadanje suglasnika
1.	Od dva jednaka suglasnika jedan ispada: iza (slov. izza), odeliti (slov. oddeliti); tako još: pedeset (od peddeset, a to od petdeset), rasipati (od rassipati, a to od raz-sipati); raširiti (od rašširiti, a to od rasširiti odn. raz-širiti). — Udvojeni suglasnik piše se samo u superlativu prideva koji se počinju suglasnikom j: najjači, najjužnijl.
2.	t i d ispadaju ispred c, č i č: otac, gen. oca (od ot-ca); zadatak, mn. zadaci (od zadat-ci); sudac, gen. suca (od sud-ca); predak, mn. preči (od pred-ci); vok. oče (od ot-če), vok. suče (od sud-če); tražiti, fut. traziču (od tražit-ču).
3. Suglasnik t ispada izmedu dva suglasnika od kojih je prvi s ili š, a drugi k, m, n, nj: listak, gen. liska (slov. listka); usta — usmeno (od ustmeno); bolestan — bolesna (od bolestna); godište — godišnji (od godištnji).
Suglasnik d ispada, ako se nalazi izmedu z (ž) i n: grozdan — grozna (od grozdna); nuždan — nužna (od nuždna).
REČI
§ 17. Vrste reči
1.	imenica (supstantiv)
2.	pridev (adjektiv)
3.	zamenica (pronomen)
4.	broj (numeral)
5.	glagol (verb)
Promenljive reči imaju osnovu (žen-, nosi-) i završetke, koji se dodaju osnovi (žen-a, žen-e, žen-i...; nosi-m, nosi-š...).
6.	predlog (prepozicija)
7.	prilog (adverb)
8.	sve z i ca (konjunkcija)
9.	uzvik (interjekcija)
c _
2 >3 S £
o u
a
<D C
IMENICE
§ 18. Rod, broj i padeži
1.	Imenice su a) muškoga roda (jelen; prijatelj)-, b) žensko ga roda (kuča; rSč); c) srednjega roda (selo; polje; Ime; tane).
2.	Imenice se menjaju (dekliniraju). U imenskoj pro-meni (deklinaciji) razlikujemo dva broja (jedninu i množinu) i sedam padeža (nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, lokativ, instrumental).
3.	Opšte napomene o jednakim padežima:
a)	Lok. jdn. jednak je po obliku sa dativom u svim premenama i brojevima.
b)	U gen. mn. imaju imenice obično završetak -a, osim imenica ž. r. na suglasnik (reč-i).
c)	U dat., lok. i instr. mn. završetak je -ama (za imenice ž. r. na -a) ili -ima (za vse ostale imenice).
č) Vok. mn. je po obliku uvek jednak sa nominativom.
č) Imenice sr. r. imaju jednake oblike za nom., ak., vok. jednine i množine.
§ 19. Promena imenica	muškoga roda
Jednina:
Nom. jelen, grad	prijatelj, kraj
gen. jelen-a, grad-a	prijatelj-a, kraj-a
dat. jelen-u	prijatelj-u
ak. jelen-a, grad	prijatelj-a, kraj
vok. jelen-e!	prijatelj-u!
lok. jelen-u	prijatelj-u
instr. jelen-om	prijatelj-em
Množina:
Nom. jelen-i, grad-ov-i	prijatelj-i, kraj-ev-i
gen. jelgn-a, grad-ov-a	prijatelj-a, kraj-ev-a
dat. jelen-ima, grad-dv-ima	prijatelj-ima, kraj-ev-ima
ak. jelen-e, grad-ov-e	prijatelj-e, kraj-ev-e
vok. jelen-i! grad-ov-i!	prijatelj-i i kraj-ev-i!
lok. jelen-ima, grad-dv-ima	prijatelj-ima, kraj-ev-ima
instr. jelen-ima, grad-dv-ima	prijatelj-ima, kraj-ev-ima
1.	Nom. jdn. a) Imenice m. roda na -o i -e koje su imena lica i životinja menjaju se kao jelen; samo im je vok. jednak nominativu. To su imenice kao Marko, Vule, Božo, zelenko, brale.
b) -I na kraju reči prelazi u -o: kdtao, pakao (slov. kotel, pekel). U ostalim padežima ostaje /: kotla, kotlu . . ., pakla, paklu ... (§15).
2.	Gen. jdn. a) t i d gube se ispred c: oca (nom. otac), siica (nom. sudac); tako i u svim padežima gde ima c (§ 16).
b) -/ na kraju sloga prelazi u o: žeteo-ca (od žetel-ca, ispor. nom. žete-lac); ono prelazi još u svim padežima, osim gen. množine (§ 15).
3.	Ak. jdn. Imenice koje znače živa biča imaju akuzativ jednak genitivu (jelen-a, prijatelj-a), a onima koje znače stvari, akuzativ je jednak nominativu {grad, kraj).
4.	Vok. jdn. a) Imenice koje se u nom. jednine svršuju na tvrdi suglasnik imaju završetak -e (jelen-e), a koje se svršuju na (stari ili današnji) palatalni suglasnik imaju završetak -u (prijatelj-u).
b)	Ispred -e prelaze k u č, g u z, h u š (§ 12): dač-e, druz-e, siromaš-e; c prelazi u č (strice, starce), z u ž, ali samo u rečima kneze i viteze (§ 13).
c)	t i d gube se ispred c: oče (nom. otac), suče (nom. sudac) (§ 16).
č) Imenice na -ar i -ir imaju -u (jer je r bilo nekada pala-talno, isp. slov. pisarja, pastirja) ili -e (jer je r danas tvrdo): pisaru ili pisare, glavaru ili glavare, pastlru ili pastire ... — Imenica gospodar ima samo gdspodaru, a car i Lazar samo čare, Lazare.
5.	Instr. jdn. a) Iza tvrdih suglasnika stoji završetak -om (jelen-om), a iza palatalnih (starih i današnjih) završetak -em (prijatelj-em, starc-em).
b)	Imenice na -ar i -ir mogu imati -em ili -om: pisarem ili pisarom, glavarem ili glavarom, pastirem ili pastirom. — Imenica car ima samo carem.
c)	Završetak -om ili -em imaju još padež, mesec, hmelj, a jež i zec imaju samo jezom i zScom.
č) Imenica put ima putem, ako je bez predloga (idem svojim putem), ili putom, ako stoji iza predloga (tamo za putom).
6.	Nom. mn. a) Suglasnici k, g, h prelaze u c, z, s: dak — dac-i, drug — druz-i, siromah — sirdmas-i. Tako biva i u vok., dat., lok. i instr. množine (§ 12).
b)	Neke imenice dobijaju u množini na osnovu -ov (ako se osnova svršuje na tvrdi suglasnik) ili -ev (ako se osnova svršuje na palatalni suglasnik). Takva se množina zove duga množina.
Jednosložne imenice imaju samo dugu množinu (grad--ov-i, top-ov-i, sin-ov-i, vol-ov-i, broj-ev-i) ili samo kratku (konj-i, ps-i, crv-i, mrSv-i, prst-i, vlas-i, Rus-i), ali ponajviše imaju dugu i kratku (glasovi ili glasi, drugovi ili druži, miševi ili miši, noževi ili noži). — Imenice z§c i knSz imaju u množini zecovi ili zečevi, knezovi ili kneževi.
Dvosložne imenice imaju samo kratku množinu (jeleni, lonci), malo ih ima samo dugu (troškovi, točkovi, vetrovi, poslovi), a neke i dugu i kratku (sokblovi ili sokoli, labudovi ili labudi, golubovi ili gdlubi, slučajevi ili slučaji, češljevi ili češlji).
Trosložne i višesložne imenice imaju samo kratku množinu (trgovc-i, vodeničar-i).
c)	Gotovo sve imenice koje znače ljude pa se u nom.jednine svršuju na -in odbacuju u množini taj nastavak: ukučan-in — ukučšn-i, Srb-in — Srb-i, hriščan-in — hriščan-i. . .; tako i Turčin (od Turk-in), mn. Turc-i. — Ne odbacuju -in reči cekin i ma-gazin, a ni domačin ni tudin.
7.	Gen. mn. a) Koje imenice imaju nepostojano a u nom. jdn., imaju ga i u gen. mn.: starac — starac-a; tako i vrabac-a, trgovac-a, lovdc-a, zetelac-a.
b) Neke imenice imaju završetak -i, a neke -iju: crvl, mravT, meseca ili meseci, sata ili sati, hvata ili hvati, prsta, prsti ili prstiju, nokata, noktl ili ndktiju. Oblici na -iju su ostaci dvojine.
8.	Dat., lok. i instr. mn. Pored konjima i zubima govori se i konjma, zubma.
9.	Imenica veče, večera ... je u jednini muškoga ili srednjega roda. Ako glasi večer, večeri. . onda je ženskoga roda. U množini je uvek ženskoga roda.
10.	Imenica čovek glasi u množini u nom. i vok. ljudi, u gen. ljudi, u dat., lok. i instr. ljud(i)ma, u ak. ljude.
11.	Imenica dan obično se menja: dan, dana, danu . . ., ali ima za gen., dat., lok. jdn. i oblik dnš ili dnevi, za nom. mn. dni ili dnevi, za ak. mn. dne ili dnevi.
§ 20. Promena imenica ženskoga roda s nastavkom -a
	Jednina:	Množina:
Nom.	kuč-a	kuč-e
gen.	kuč-e	kuč-a
dat.	kuč-i	kuč-ama
ak.	kuč-u	kuč-e
vok.	kuč-o!	kuč-e l
lok.	kuč-i	kuč-ama
instr.	kuč-om	kuč-ama
Napomene
1.	Dat. i lok. jdn. Suglasnici k, g, h prelaze ispred i u c, z, s (§ 12): muk-a — muc-i, slog-a — sloz-i, snah-a — snas-i. To izostane kod imenica koje imaju na kraju -cka, -zga i -čka (kocki, mazgi, mački), kod ličnih imena (Anki, Olgi), kod imena odmila (haki, seki) i kod imenica koje se upotrebljavaju uz imena (agi, tetki).
2.	Vok. jdn. Trosložne i višesložne imenice na -ica imaju u vok. obično završetak -e: sestrice, majčice. — Ženska dvo-složna imena sa dugouzlaznim akcentom imaju u vokativu -o (Mara — Maro, Stana — Stano), a svima drugim ženskim i muškim imenima vokativ je obično jednak nominativu (Marta, Jelena; Luka, Nikola).
3. Gen. mn. a) Mnoge imenice koje imaju ispred -a u no-minativu jednine bar dva suglasnika (pesm-a) umeču u gen. množine izmedu ta dva suglasnika nepostojano a: pesama, devojaka, ovacS, sestara. — Izmedu st, št, zd, zd ne umeče se nepostojano a; gen. množine: krasta, tasta, zvezda, nuzda.
b)	Neke imenice na -a pred kojim su dva suglasnika ili više njih mogu imati gen. množine bez nepostojanog a i sa za-vršetkom -i ili -a: majki ili mijka, vojski ili vojska, borbi ili borba, sumnji ili sumnja\ govori se i pripovetkl mesto pripove-daka, crkvT mesto crkava.
c)	Pored rukč, noga, sluga ima u gen. množine i ruku, nogu, slugu; to su ostaci stare dvojine.
§ 21. Promena imenica ženskoga roda na suglasnik
	Jednina:		Množina:
Nom.	reč		ršč-i
gen.	ršč-i		reč-T
dat.	reč-i		rečima
ak.	reč		ršč-i
vok.	reč-i!		ršč-i!
lok.	reč-i		reč-ima
instr.	ršč-ju il	li reč-i	reč-ima
Napomene
1.	Instr. jdn. a) Završetak je -ju (slov. -jo), ali kad pred imenicom stoji pridev, zamenica ili predlog, može da bude i završetak -i: Maže se mašču. — Maže se dobrOm mašču {masti). Svojom rSčju {reči). Sa žalošču {žalosti).
b) Suglasnik j od završetka -ju spaja se s različnim su-glasnicima po pravilima jotovanja (§ 14): pameču (od pamet-ju), zapovedu (od zapoved-ju) . . . Bez promene ostaju suglasnici z, s, r i j iza njih: sluzju, rdsopasju, stvarju.
Suglasnici s i z prelaze ispred palatalnih suglasnika u š i ž: mišlju (od mislju), mašču (od mascu), bojažnju (od bojaznju) (§11).
2.	Gen. mn. Imenice kost, kokoš, uš (ili vaš) i prsi imaju pored oblika na -i još stare dvojinske oblike kostiju, kokošiju, iišiju {vašiju) i prsiju. (Ispor. ruku, ndgul)
3.	Dat., lok. i instr. mn. Pored rečima, stvarima govori se i rečma, stvarma.
4. Imenica kči ima (osim nom. jdn.) sve oblike po obrascu reč: kči, kčer-i, kčer-i, kčer . . . Imenica mati menja se u jednini kao u slovenačkom jeziku, osim instr. jdn., koji glasi mater-om. U množini menja se po obrascu kuča.
§ 22. Promena imenica srednjega roda
		Jcdnina:		
Nom.	A. sel-o	polj-e	B. Ime	tane
gen.	sel-a	polj-a	imcn-a	tanet-a
dat.	sel-u	pdlj-u	Imen-u	tanet-u
ak.	sel-o	polj-e	Ime	tane
vok.	sel-o!	polj-el	Ime!	tane !
lok.	sel-u	pdlj-u	imen-u	tanet-u
instr.	sel-om	polj-em	imen-om	tanet-om
		Množina:		
Nom.	sel-a	polj-a	imen-a	tanet-a
gen.	sel-a	polj-a.	imen-S	tanet-a
dat.	sel-ima	polj-ima	imen-ima	tanet-ima
ak.	sel-a	polj-a	imen-a	tanet-a
vok.	sil-a !	polj-a!	imen-a!	tanet-a !
lok.	sel-ima	polj-ima	imen-ima	tanet-ima
instr.	sel-ima	po j-ima	imen-ima	tanet-ima
Napomene
A. — 1. Instr. jdn. Iza tvrdih suglasnika stoji završetak -om (sel-om, pism-om), a iza palatalnih (starih i današnjih) završetak -em (pdlj-em, sunc-em).
2.	Gen. mn. a) Koje imenice imaju ispred -o ili -e u'no-minativu jdn. dva suglasnika (pism-o, koplj-e), one umeču izmedu njih u gen. množine nepostojano a: pisarna, kopalja, vesals. Tako još seoce (od selce) — selaca, krioce (od krilce) krilaca. — b) Imenice na -stvo i -štvo mogu imati gen. množine s nepostojanim a ili bez njega: carstava ili cirstva, društava ili društva. — c) Izmedu st, zd, št, žd ne umeče se nepostojano a; gen. mn.: mSsta, ognjlšta, gnezda, gvožda.
3.	Imenice oko i uho menjaju se u jednini kao selo (gen. dka, uha . . .); u množini (nom. oči, uši) su ženskoga roda i menjaju se po obrascu reč. Gen. mn. im je dvojak: oči ili očiju, uši ili iišija. —
Kad je imenici oko značenje preneseno (na pr. oko u mreže), onda glasi množina oka, oka, očima . . . Oblik ušesa upotrebljava se onda kad se misle velike uši.
4.	Imenice telo, čudo, nebo menjaju se u jednini kao selo, a u množini glase tšla ili telesa, čuda ili čudesa, nebesa.
5.	Imenica kolo (gen. kola, dat. kolu) = slov. „kolo", „krog". Množina: kolesa (= slov. „kolesa") ili kola (slov. „krogi", „voz").
6.	Imenica doba (u značenju „vreme") srednjega je roda i ne menja se; često se ni atribut uz tu imenicu ne menja, na pr. to je iz dnog doba; od to doba. — Imenica dob je ženskoga roda i menja se (po obrascu ršč); ona znači koliko je kome godina, na pr. ja sam s tobom jedne dobi.
B. — 1. Kao ime menjaju se imenice kojima se osnova u svim padežima, osim nom. jdn., svršuje na -n (breme, bremen-a, vreme, pleme, rame), a kao tane one kojima se osnova svršuje na -t (diigme, dugmet-a, cehe, tele, pile, jagnje, unuče, mdmče, čdbanče, ždribe, siroče, dače, dete).
2.	Množina. Imenice s osnovom na -t retko imaju množinu. Imaju je na pr. imenice tane, dugme, čebe — taneta, dugmeta, če-beta. Mesto množine ostalih imenica služe zbirne imenice ženskoga roda na -ad, a za neke mogu se uzeti i oblici muškoga roda: telad ili teoci, pilad ili piliči, jagnjad ili jagnjiči (ili jaganjci), iinučad ili unučiči, mdmčad, ždrebad . . . Imenica dete ima mesto množine oblik deca. — Imenice na -ad menjaju se kao rSč (zapoved), ali mogu u dat., lok. i instr. imati završetak -ma: telad-ma.
3.	Imenica drvo menja se u jednini dfvo, drva ... ili drvo, drveta ... i znači ono što slov. „drvo" ili „drevo". Množina glasi drva, drva, drvima . . . (slov. „drva") ili drveta, drveta, drve-tima . . . (slov. „ drevesa").
4.	Imenice ižze i puce mogu se menjati u jednini i u množini po obrascu tane ili po obrascu polje: liže, užeta... ili liže, uža; puce, puceta ... ili puce, puca . . . (gen. mn. puca ili putaca).
5.	Imenice jdje i zvonce imaju dvojake oblike samo u jednini: jaje, jajeta... ili jaje, jaja...; zvonce, zvonceta... ili zvonce, zvonca... Množina: jaja, zvonca (gen. zvonaca). — Za množinu imenice pseto, pseta . . . služe oblici psi ili piščad.
PRIDEVI
§ 23. Odredeni i neodredeni pridevi
Pridevi imaju kao u slovenačkom jeziku neodredeni (star, stara, staro; dobar, dobra, dobro) ili odredeni oblik (stari, stara, staro; dobri, dobra, dobro). — Pridevi na -ov, -ev, -in (bratov, očev, materin) imaju samo neodredeni, a oni na -ski, -ški, -čki, -ji (ljudski, siromaški, junački, Božji) samo odredeni oblik.
§ 24. Promena neodredenih prideva
	muški	ženski	srednji ro
		Jednina :	
Nom.	nov (tud)	nov-a (tud-a)	nov-o (tud-1
gen.	nov-a	nove	nov-a
dat.	nbv-u.	nov-oj	nov-a
ak.	nov-a, nov	nov-u	nov-o
vok.	—	—	_
lok.	nov-u	nov-oj	nov-a
instr.	nov-lm	nov-om	ndv-Tm
		Množina:	
Nom.	ndv-i	nov-e	nov-a
gen.	nov-Th	nov-Th	nov-ih
dat.	ndo-Tm(a)	nov-im(a)	nov-Tm(a)
ak.	nov-e	nov-e	nov-a
vok.	—	—	—
lok.	nov-lm(a)	nov-lm(a)	nov-Tm(a)
instr.	nov-Tm(a)	nov-T m(a)	nov-Tm(a)
Napomena. Završeci za m. i sr. rod jednine su, osim u instr., jednaki završecima imenica m. i sr. roda. Ta se promena zbog toga zove i imenska.
§ 25. Promena odredenih prideva
muškirod	srednji rod
Jednina:
Nom. ndv-T	tud-I	ndv-0	tud-6
gen. nov-og(a)	tud-eg(a)	ndv-og(a)	tud-eg(a)
dat. ndv-6m(u),-ome tiid-em(u)	ndv-om(u),-ome tud-šm(u)
ak. ndv-og(a), nov-T tud-5g(a), tud-i	ndv-0	tud-š
vok. ndv-T	tud-T	n8v-0	tud-6
lok. ndv-om(e)	tud-em(u)	ndv-om(e)	tiid-em(u)
instr. ndv-im
tiid-Tm
ndv-im
tud-im
Množina:
Nom.	nov-T (tudi)	nov-a (tuda)
gen.	ndv-lh	ndv-lh
dat.	ndv-im(a)	ndv-Im(a)
ak.	nov-S	nov-a
vok.	nov-T	nov-a
lok.	nov-im(a)	ndv-im(a)
instr.	ndv-im(a)	ndv-im(a)
Ženski rod: promena je ista kao u neodredenih prideva (§ 24), samo je samoglasnik u završetku svih padeža dug (nova, tuda).
Napomene
1.	Kojim se pridevima osnova svršuje na tvrdi suglasnik, oni primaju u muškom i srednjem rodu završetke -og(a),-om(u)..., a pridevi s osnovom na (stari ili današnji) palatalni suglasnik primaju -eg(a), -em(u) . . .
2.	U dat., lok. i instr. mn. uzima se oblik na -ima kad je pridev sam: Pomozi glaanima! Pred imenicom stoji uvek oblik na -im: Pomozi gladnim pticama!
3.	Kao odredeni pridevi menjaju se i imena Zrinjski, Rački, Mušickr.
§ 26. Poredba prideva
Pridevi imaju tri stepena: pozitiv, komparativ, superlativ.
Komparativ pravi se nastavcima I. -ji, -ja, -je; II. -iji, -ija, -ije; III. -ši, -ša, -še.
I. -ji, -ja, -je
1.	Nastavak -ji imaju jednosložni pridevi sa dugosilaznim (") akcentom (jik, drag, žut itd.); j od nastavka spaja se sa su-glasnicima po pravilima jotovanja (§ 14): jači (od jak-ji), draži (od drag-ji), žuči (od žut-ji), bledi (od bled-ji), skuplji (od skup-ji), griiblji (od grub-ji), življl (od živ-ji), bfži (od brz-ji), vruČT (od vruč-ji), ridl (od rid-ji), krnjt (od krnj-ji); — s ispred palatalnog suglasnika prelazi u s (§ 11): čvršči (od čvrst-ji). — Zapamti. I pridevi beo, dug, tih, strčg imaju komparativ s nastavkom -ji: beljl, duži, tišT, stroži.
2.	Nastavak -ji imaju dvosložni pridevi na -ak i -ok, ali gube u komparativu -ak i -ok (kratak, sladak, dubok itd.); j od nastavka spaja se sa suglasnicima po pravilima jotovanja, § 14: krači (od
krat-ji), sladi (od slad-ji), dubljl (od dub-ji), nizi (od niz-ji), višl (od vis-ji), tanjl (od tan-ji), širi (od šir-ji); — s ispred palatal-nog suglasnika prelazi u s (§ 11): žeščl (žest-ok). — Zapamti: težak — teži; dalek — dalji; debeo — debljl.
3. Nastavak -ji dobijaju na osnovu (odbacivši nepostojano a) pridevi gorak, besan, lasan, tesan — gorčl, bešnjl, lašnjl, tešnjl.
II.	-i/i, -i/a, -ije
1.	Nastavak -iji imaju jednosložni pridevi sa kratkosilaznim ("") akcentom, a neki i sa dugosilaznim akcentom ("): čist — čist-iji, lošijl, novijl, slabijl, sporijl, starijl, strmijl, zdravijl; pust — pust-ijl, slanijl, svetijl, lenijl.
2.	Tako gotovo svi dvosložni i svi višesložni pridevi: marljiv — marljivijl, zadovoljnijl. . <
3.	Pridevi gibak, krepak, ljubak glase u komparativu gip-čijl, krepčijl, Ijiipčijl ili Ijiipkijl, a krotak i vitak imaju krotkijl, vitkijl.
III.	-si, -ša, -še
Taj nastavak imaju samo tri prideva: lak, lip, mek — lak-šl, lep-šl, mek-šl.
Nepravilni komparativi
dobar — boljl, zao — gori, velik — večl, malen — manjl.
Superlativ nastaje od komparativa s predmetkom naj-: najjačl, najkračl, najčistijl, nijmarljivijl, najgipčijl, najlakšl, najboljl.
Komparativ i superlativ menjaju se kao odredeni pridevi.
ZAMENICE
§ 27. Deoba
Zamenice su: 1. lične (personalne);
2.	prisvojne (posesivne);
3.	pokazne (demonstrativne);
4.	u pitne (interogativne);
5.	odnosne (relativne);
6.	neodredene (indefinitne).
§ 28. Lične zamenice
Lične zamenice su: jdn.: j a (za prvo lice), ti (za drugo lice), on, ona, dno (za treče lice); mn.: mi (za prvo lice), vi (za drugo lice), dni, dne, dna (za treče lice); povratna zamenica je sebe.
Jednina:
Nom. ja
gen. mene — me dat. meni—mi ak. mene — me vok. — lok. meni
Pro
ti
tebe — te tebi—ti tebe — te tt
tebi
mena:
Množina: mi	vi
nas — nas
vas-
■vas
nama — nam vama — vam nis — nas vas — vas
instr. m no m, mnome tobom
nama nama
Nom. 6n
dna
gen. njega —ga njS—je dat. njemu—mu njoj—joj
dno
3
13 O h.
oni
vi
vama vama
one dna
ak.
vok.
lok.
njih — ih njima — im njih — ih
njima njima
njega—ga, nj nju—je,ju °
>10
.„T i
njemu	njoj	s
instr. njim, njime njom, njome j
Zamenica sebe ima instr. sobom (slov. seboj); ostali padeži su jednaki slovenačkima.
Napomene
1.	Krači oblici u gen., dat. i ak. zovu se enklitike (§ 66). Iza predloga mogu stajati od enklitika samo akuzativi me, te, se i nj, a pišu se uvek odeljeno od predloga: za me, preda me, na te, za nj, na nj, preda nj.
2.	Enklitika za ak. jdn. ž. r. glasi je ili ju; ju upotrebljava se samo ispred glagola je, na pr. j a sam je našao, ali: on ju je našao.
3.	U instrumentalu uzima se oblik mnome, ako stoji sam, a oblik mnom, ako je iza predloga: ponosi se mnome — podi sa mnom. — Govori se: sa mnom, ali s tobom.
4.	Nom. mn. za 1 i 2 lice (mi, vi) nema ženskoga roda: mi smo = slov. mi smo ili me smo.
5.	Dativ si (na pr. slov. „vzemi si to knjigo") treba izostav-ljati: uzmi ovu knjigu!
§ 29. Prisvojne zamenice
Prisvojne zamenice su: 1. moj, moja, moje; naš, -a, -e, 2. tv6j, tvoja, tvoje; vaš, -a, -e; 3. njegov, -a, -o; njen, -a, -o ili njezin, -a, -o; njihov, -a, -o; 4. svoj, svoja, svoje.
	Prom ena:			
		Jednina:		
Nom.	mdj	mdja	mdje	
gen.	mojeg(a), mog(a)	moje	mojeg(a), i	mog(a)
dat.	mojem(u), mom(u),	mojoj	mdjem(u),	mom(u),
	mome		mome	
ak.	mdj — mdjeg(a), mog(a)	moju	moje	
vok.	mdj	moja	mdje	
lok.	mdjem(u), mom(e)	mojoj	mojem(u),	mom(e)
instr.	mojim	mojorn	mojim	
		Množina:		
Nom.	moji	moje	moja	
gen.		mdjlh		
dat.		mojlm(a)		
ak.	moje	moje	moja	
vok.	moji	moje	moja	
lok.		mojlm(a)		
instr.		moji m (a)		
Kao moj menjaju se tvoj i svoj; zatim naš i vaš; te dve zamenice imaju u gen. našeg(a), vašeg(a), u dat. i lok. našem (u), vašem (u). — Zamenice njegov, njihov, njen, njezin menjaju se kao neodredeni pridev (nov).
§ 30. Pokazne zamenice
1.	Pokazne zamenice su: ovaj, dva, ovo; taj, ta, to; onaj, ona, onO; — ovakav, takav, onakav; ovitki, taki, onaki; ovolik, tolik, onolik; ovolikl, toliki, onolikl.
2.	Zamenica ovaj pokazuje ono što je blizu lica koje govori; zamenica taj pokazuje ono što je blizu lica s kojim se govori; zamenica dnaj pokazuje ono što je daleko i od lica koje govori i od onoga s kojim se govori.
3.	Ovaj, taj, dnaj, ovaki, taki, onaki, ovoliki, toliki i onolikl imaju u promeni završetke odredenih (dv-oga, ov-omu..., t-oga, t-čmu ..., on-oga, on-omu . . .), a ostali završetke neodredenih prideva (ovakav, ovakv-a, ovakv-u ..., ovolik, ovolik-a .. .).
4.	Medu pokazne zamenice idu još isti i sam; isti menja se kao odredeni pridev; sam u značenju „bez ikoga drugog" menja se neodredeno ili odredeno (načtoh u sobi Milana sama [samoga]), a u značenju „sam glavom" samo odredeno (dobio je pomoč od samoga kneza).
5.	Stara pokazna zamenica s- („ovaj") sačuvana je u nekim prilozima: danas (= ovaj dan), letos (= ovo leto, slov. to poletje), jutros (= ovo jutro) itd.
§ 31. Upitne i odnosne zamenice
Upitne: ko? — kdo? šta? — kaj?
kojl, -a, -e? — kateri, -a, -o? čijT, -a, -e? — čigav, -a, -o? kakav, -kva, -kvo ? — kakšen ?
Odnosne: kd — kdor što — kar
kojl, -S, -g — kateri, ki
čijT, -a, -e — čigar
kakav, -kva, -kvo — kakršen
P r o m e n a. Upitne i odnosne zamenice su u srpsko-hrvatskom jeziku iste, pa im je i promena ista.
1. Nom.	kd	šta, šlo ,
gen.	koga, kog	čega, šta
dat.	komu, kome, kom	čemu
ak.	koga, kog	šta, što
vok.	—	—
lok.	kome, kom	čemu, čem
instr.	kim, kime	čim, čime
2.	kojl i čijT menjaju se kao odredeni pridev (tudi);
3.	kakav menja se kao neodredeni pridev (nov, dobar). Pa m t i. Mesto slov. ki, ki ga, ki mu . . . stoji u srpsko-
hrvatskom jeziku što, što ga, što mu . . ., na pr. to je dak što ga je učitelj pohvalio; to je dak što su mu ukrali knjige.
§ 32. Neodredene zamenice
1. a) neko niko svako iko
nešto rilšta svašta išta koješta gdešto neki (nikojl) svaki i kojl	gdekojl
nekakav nikakav svakakav ikakav kojekakav nečijl niči/l svačijl ičijl
Pamti: neki i svaki stoje mesto nekojl, svakojl; mesto rilkojl služi nijedan; neko — nekdo, nešto — nekaj, neki — neki, nekakav — nekakšen, nečiji — nekoga, nekega človeka; nika
—	nikdo, nihče, nlšta — nič, (nikoji) nijedan — noben, nlkakav
—	nikakršen, ničijt — nikogar, nobenega človeka; svako — vsakdo, svašta — marsikaj (razne stvari), svaki — vsak, sva-kakav — vsakršen, svačijl — vsakogar, vsakega človeka; iko — (sploh) kdo, išta — (sploh) kaj, ikojT — (sploh) kateri, ikakav
—	(sploh) kakšen, ičijl — (sploh) katerega, (sploh) katerega človeka; koješta — marsikaj, kojekakav — kakršenkoli; gdešto
—	marsikaj, gdekoji — marsikateri.
b) kogod (kdo)	ko god (kdorkoli)
Neodredene zamenice načinjene su od upitnih ili odnosnih a) s predmecima ne-, ni-, sva-, i-, koje-, gde-, b) s dodatkom god. Koje su načinjene od ko i što ili šta (na pr. neko, nešto, ništa ...), one su imeničke, a ostale pridevne.
2.	Mesto rečce god ima i dodatak mu drago, na pr. ko mu drago (kdorkoli), koji mu drago (katerikoli) i si.
3.	Neodredene zamenice menjaju se kao upitne i odnosne zamenice od kojih su sastavljene, na pr. neko, nekoga, nekomu ..., koješta, koječega..., štogod, čegagod..., kakav god, kakva god...
4.	Kad neodredene zamenice s predmetkom ni- stoje s predlogom, predlog se meče u sredinu: ni od koga (mesto od nikoga), ni u kakvu gradu (mesto u nikakvu gradu). — Cesto stoje i enkli-tike izmedu zamenice i dodatka god: ko se god (m. ko god se) boji, neka otide-
5.	Medu neodredene zamenice ide i sav, sva, sve; menja se kao odredeni pridev: sav, svega, svemu...; u gen. mn. ima pored svth još oblik sviju.
štogod (kaj) kojigod (neki) kakavgod (nekakšen) čijlgod (od nekoga)
što god (karkoli) koji god (katerikoli) kakav god (kakršenkoli) čiji god (čigarkoli)
BROJEVI § 33. Osnovni brojevi
(0 ništica, niila)
1	jedan, -dna, -dno
2	dva, §, -a
3	trt
4	četiri
5 pet
6	šest	40	četrdesgt
7	sedam	50	pedeset
8	osam	60	šezdeset
9	devet	70	sedamdeset
10	deset	80	osamdeset
11 jedanaest		90	devedeset
12	dvanaest	100	sto, stotina
13	trinaest	200	dvesta, dve stdtine
14	četrnaest	300	trista, tri stdtine
15	petnaest	400	četiri stotine
16	šesnaest	500	pet stotina
17	sedamnaest	600	šest stotina
18	osamnaest	1000	hiljada, tisuča
19	devetnaest	2000	dve hiljade (tisuče)
20	dvadeset	3000	tri hiljade (tisuče)
21	dvadeset i jedan, -dna, -dno	4000	četiri hiljade (tisuče)
22	dvadeset i dva, -e, -a	5000	pSt hiljada (tisuča)
30	trideset	1,000.000	milion
§ 34. Promena brojeva
1. Jedan, -dna, -dno ima (osim u nom.) završetke odredenih prideva: m. r. jedan, jedn-og(a) ..., ž. r. jedna, jedn-e, jedn-oj..., sr. r. jedno, jedn-og(a) . ..
	m. i sr. r.	i. r.	m., ž. i sr.r.	m., ž.i sr.r.
Nom.	dva	dv§	tri	četiri
gen.	dvaju	dve ju	triju	četiriju
dat.	dvema (dvama)	dvema	t rima	četirma
ak.	dva	dve	tri	četiri
vok.	dva	dve	tri	četiri
lok.	dvema (dvama)	dvema	t rim a	četirma
instr.	dvema (dvama)	dvema	t rima	četirma
Kao dva menjaju se oba, obadva, a kao dv§ menjaju se obe, obadve.
3.	Brojevi pet, šest, sedam itd. ne menjaju se.
4.	Brojevi stotina, hiljada (tisuča) menjaju se kao imenice ženskoga roda, ali stoje često u ak. mesto u drugim padežima: Došao je sa stotinom (stdtinu) momaka.
§ 35. Dvojina
Nom., ak., vok. dva lonca	dva pisma
gen. dvaju lonaca dvaju pisarna
dat., lok., instr. dvama loncima dvama pismima
Uz nom., ak. i vok. dva (oba, obadva), tri i cedri stoje imenice m. i sr. roda u dvojini. Imenice imaju samo jedan oblik dvojine, i to za nom., ak. i vok. (= gen. jednine: lonca, pisma); za ostale padeže uzimaju se oblici iz množine: lonaca, loncima ... Iza predloga ne menjaju se ni brojevi ni imenice: kod dva lonca, sa dva lonca. — Uz dve (obe, dbadve), tri i četiri stoje imenice ž. roda u množini: dve puške, dveju piišaka, dvema puškama.
Napomena. Imenica se upravlja samo prema jedinicama: 21 (dvadeset i jedan) starac; 502 (pet stotina i dva) čoveka.
§ 36. Redni brojevi
Zasebne oblike imaju redni brojevi: prvi, drugI, treči, četvrti, stoti, hiljaditl ili tisučnT; svi ostali postaju od osnovnih brojeva primajuci nastavke -r, -a, -o: pet-T, -a, -o; šest-i, -a, -o ... jedanaest-i, a, -o; četrdeset (i) četvrti, -a, -o. Menjaju se kao odredeni pridevi.
§ 37. Brojne imenice i pridevi
1.	Mesto brojeva 2—99 mogu se uzeti brojne imenice na -ica: dvojica (obojica), trojica, četvdrica, petorica . . . Upotreblja-vaju se samo za lica muškoga roda. — Reči uz njih stoje u gen. množine: trojica lovaca, nas petorica, sa desetoricom prijatelja.
2.	Brojne imenice srednjega roda su: dvoje (bboje), troje, cetvoro, petoro, desetoro . . . Upotrebljavaju se uz genitiv zbirnih imenica koje služe mesto množine imenica srednjega roda (petoro teladi, četvoro čdbančadi, dvoje dece) i uz genitiv ličnih zamenica koje se tiču i muških i ženskih lica (njih dvoje = jedno žensko i jedno muško); katkad one stoje same (dvoje valja pamtiti).
Promena. Nom., ak., vok.: dvoje četvoro
gen.: dvoga četvorga dat., lok., instr.: dvoma četvorma
Kao dvoje menjaju se brojevi oboje i troje, a kao četvoro svi ostali. — Napomena. Kad stoje s imenicama, a naročito iza predloga, ti se brojevi ne menjaju: dstavio kuču na dvoje dece; kvočka sa sedmoro piladi.
3. Brojni pridevi dvdji, -e, -a, troji, četvori. .. govore se samo u množini. Oni stoje uz imenice koje u množini čine celinu (dvoji opanci, četvore rukavice) i uz imenice koje se govore samo u množini (troje gusle, petora vrata). — Menjaju se kao pridevi.
GLAGOLI
§ 38. Glagoli po vrstama
Glagoli se dele, kao u slovenačkom jeziku, u šest vrsta, a neke od tih vrsta i u razdele.
I vrsta
Infinitivna osnova nema nastavka, na pr. tres-ti, li-ti.
1	razdeo: osnova na t ili d, na pr. plesti (od plet-ti), plet-em; krasti (od krad-ti), krad-em. — Ovamo idu još: cvasti, cvdtem; rasti, rastem; presti, predem; dovesti, dovedem; sresti, sretem (bolje sretnem po II), sesti, sedem (bolje sednem po II), pasti, (padnem po II); (iči, nači, poči), id-em, nadem (od naid-em), podem itd.
2	razdeo: osnova na s ili z, na pr. tres-ti, tres-em; gristi (od griz-ti), griz-em. — Ovamo idu još: nesti, nesem; donesti (običnije: doneti), donesem; spasti, spasem; vrsti se, vfzem se; vesti, vezem; dovesti, dovezem itd.
3	razdeo: osnova na p ili b ili v, na pr. crpsti (od crp-ti), crp-em; grepsti (od greb-ti), greb-em; pleti (od plev-ti), plev-em. — Ovamo idu još: iisuti (od usup-ti), uspem; dupsti, dubem; zepsti, zebem itd.
4	razdeo: osnova na k ili g ili h, na pr. peči (od pek-ti), pečem (od pek-em); striči (od strig-ti), strižem (od strig-em); vrči (od vrh-ti), vršem (od vrh-em). — Ovamo idu još: reči, rečem, (reknem po II); seči, sečem; v uči, vučem; tuči, tučem; žeči, žežem; leči, ležem (legnem po II); moči, mogu; diči (dignuti, dignem po II); sfiči (stignuti, stignem po II); pdbeči (pobegnuti, pobegnem po II); mači (maknuti, maknem po II); niči (niknuti, niknem po II); naviči (naviknuti, naviknem po H) itd.
5	razdeo: osnova na n ili m, na pr .početi (od počeil-ti), počn-em; uzeti (od uzem-ti), uzm-em. — Ovamo idu još kleti, kimem; napeti napnem; žeti, žnjem (žanjem); dieti, dtmem; žeti, žmem; naduti, nadmem itd.
6	razdeo: osnova na rili /, na pr. mreti (od mer-ti), mr-em; mleti (od mel-ti, prez. mel-jem po V 2). —Ovamo idu još: dreti, derem; ždreti, žderem; prostreti, prostrem ; upreti, Sprem; obazreti se, obazrem se; trti, trem ili tarem; klati (od kol-ti, prez. koljem po V 2) itd.
7	razdeo: osnova na samoglasnike i, u, a, e, na pr. bi-ti, bi-jem; ču-ti, ču-jem; zna-ti, znam (od zna-jem); sme-ti, smem (od sme-jem, isp. jek. smijem). — Ovamo idu još: liti, lijem; piti, pijem; obuti, obujem; stati (stanem po II); dospeti, dospem itd.
II	vrsta
Infinitivna osnova na nu (u slovenačkom jeziku ml), na pr. dig-nu-ti, dig-ne-m. — Ovamo idu još: skinuti, skinem; kre-nuti, kr§nem; tonuti, tonem; poginuti, poginem; stisnuti, stisnem itd.
III	vrsta
Infinitivna osnova na e, koje se iza palatala pretvara u a, na pr. gor-e-ti, drž-a-ti (od drg-e-ti).
1	razdeo: infinitivna osnova na e, prezentska na eje, na pr. um-e-ti, umem (od um-eje-m, isp. jekavsko um-ije-m).
2	razdeo infinitivna osnova na e ili a, prezentska na i, na pr. vid-e-ti, vid-i-m; bež-a-ti, bež-i-m. — Ovamo idu još: čiiteti (pored čutati), čutim; trpeti, trpim; vdleti, volim; zeleneti, zelenim; vreti, vrim; zreti, zrim (zrem po I 6); h teti (hoču) itd.; ležati, ležim; trčati, trčim; blejati, blejlm; bojati se, bojim se; tištati (isporedi slov. tiščati), tistim; vrištati, vrištlm; zviždati, zviždlm itd.
IV	vrsta
Infinitivna osnova na i, na pr. hval-i-ti, hval-lm. — Ovamo idu još: baciti, baclm; kupiti, kupim; platiti, platlm; kititi, kitlm; krojiti, krojim itd.
V	vrsta
Infinitivna osnova na a, na pr. kop-a-ti, vez-a-ti, br-a-ti, brij-a-ti.
1 razdeo: infinitivna i prezentska osnova na a, na primer kop-a-ti, kop-a-m. — Ovamo idu još klizati se, klizam se; spre-mati, spremam; tkati, tkam (čem od tčem po V 3); hirati, biram; češljati, češljam; sijati, sijam (sjati, sjam); bivati, bivam; spavati, spavam itd.
2	razdeo: infinitivna osnova na a, prezentska na je, na pr. vez-a-ti, vezem (od vez-je-m). — Ovamo idu još: glodati, glodem; kretati, k reče m; metati, mečem; šaptati, šapčem; lagati, lažem; pomagati, pomažem; plakati, plačem; vikati, vičem; dihati, dišem; jahati, jašem; mahati, mašem; micati, mičem; uticati, iitičem; zobati, zobljem (pored zobam po VI); sipati, sipljem (pored sipam po V 1); hramati, hramljem; dozivati, dozivljem (pored dozivam po V 1); mazati, mažem; puzati, pužem; rzati, ržem; brisati, brišem, penjati, penjem', verati se, verem se; umirati, umirem; drati, orern, iskati, istem; drhtati, drščem itd.
3	razdeo: infinitivna osnova na ar, prezentska na e (i koren je u infinitivu različan od korena u prezentu), na primer br-a-ti, ber-e-m. — Ovamo idu još prati, perem; rvati se, rvem se; gnati, ženem; zvati, zdvem. — Napomena: ovamo brojimo i glagole kdv-a-ti, ku-je-m; trov-a-ti, tru-je-m; snovati, snujem; bljuvati, bljujem; pljuvati, pljujem; psovati, psiljem, štdvati, štujem.
4	razdeo: infinitivna osnova na a (ispred a je j), prezentska naje, na pr. bri-ja-ti, bri-je-m; sejati, sejem; lajati, lajem; grejati, grejem; kajati se, kajem se; smejati se, smejem se; trajati, tršjem; ovamo idu i glagoli davati, dajem (ili davam po V 1); poznavati, poznajem.
VI vrsta
Infinitivna osnova na ova (eva) ili iva, prezentska na uje, na pr. kup-ova-ti, kiip-uje-m; voj-eva-ti, voj-uje-m; dar-iva-ti, dar-uje-m. — Ovamo idu još: milovati, mllujem; trgovati, trgujem; verovati, verujem; pijančovati, pijančujem; učiteljovati, učiteljujem; kraljevati, kraljujem; dovikivati, dovikujem; nočivati, nočujem; osu-(tivati, osudujem; zabranjivati, zabranjujem itd.
Glagoli s bestematskim prezentom
To su glagoli dati, da-m (pored dadem), jesti, je-m (pored jedem), biti, sam (jesam).
				§ 39. Prezent		
Jdn.	1	lice	tres-e-m	pi-je-m	del-i-m	gled-a-m
	2	»	tres-e-š	pi-je-š	del-T-š	gled-a-š
	3		tres-e	pl-je	del-i	gied-a
Mn.	1	»	tres-e-mo	pi-je-mo	del-l-mo	gled-a-mo
	2	»	tres-e-te	pi-je-te	del-T-te	gled-a-te
	3	n	tres-u	pi-ju	del-e	gled-aju
Prezentskoj osnovi (trese-, pije-, deli-, gleda-) dodaju se za-vršeci kao u slovenačkom jeziku: -m, -š, -mo, -te, a u 3 1. mn. završetak se spojio sa završnim vokalom prezentske osnove; buduči da se taj završetak danas razlikuje od završetka u slovenačkom jeziku, zato zapamti ovo pravilo:
ako je u 1 1. jdn. -em, onda je u 3 1. mn. -u;
n n » » n n -jem „ ,, „ „ „ ,, "JO," » » n n » n -ITTl „ ,, ,, „ ,, ,, -<?,
» » » n n n "O m „ ,, „ ,, ,, „ -ajll.
Isporedi slov. tresejo, tres-o — sh. tres-u; pijejo, pi-jo — pi-ju; delijo, del-e — del-e; gled-ajo — gled-aju.
Napomene
1.	U glagola V 2 nastaju glasovne promene po pravilima jotovanja (§ 14): vičem (od vik-jem) . . . vicu (vik-ju); laže m . . . lazu; krečem . . . krečd. — Glagoli I 4 pretvaraju suglasnike k, g, h ispred e u c, ž, š (§ 12), ali u 3 1. mn. ostaju k, g, h: rečem (od rek-em), rečeš (od rek-eš)... rek-u; tučem ... tulcu; strižem... strigu; žezem . . . žegu; vršem , . . vrhu.
2.	Glagoli iimeti, razumeti (III 1) i uspeti, dospeti (I 7) imaju u prezentu umem, razumem, uspem, dospem . . . umeju, razumeju, uspeju, ddspeju.
3.	Glagol zreti (zreo bivati) ima zrim, zriš, zri, zrimo, zrite, zru ili zrem . . .; vreti ima vrim, vrtš, vri, vrimo, vrite, vrti.
4.	Glagol znati ima znim . . . znaju ili znadem . . . znadu; imati: imam . . . imajo ili imadem . . . imado.
5.	Glagol dati: dam, daš, da, damo, date, dadu ili dadem . ..; jesti: jem, j§š, jS, jemo, jete, jedu ili jedem . . .
6.	Glagol moči: mogu, možeš, može, možemo, možete, mogu.
7.	Glagol hteti: hoču, hočeš, hoče, hočemo, hočete, hoče ili ču, češ, če, čemo, čete, če; odrični oblik: neču, nečeš, nšče, ne-čemo, nečete, neče.
8.	Glagol biti: jesam, jesi, jest(e), jesmo, jeste, jesu ili sam, si, je, smo, ste, su; odrični oblik: nišam, nisi, nije, nismo, niste, nisu.
§ 40. Imperativ
Završeci za 2 lice jdn., 1 i 2 lice mn. jesu: A. -i, -imo, -ite; B. -aj, •ajmo, -ajte; C. -j, -jmo, -jte; Č. -ji, -jimo, -jite.
A.	Prve završetke primaju glagoli sa prezentom na -em i -im: tres-em — tres-i, -imo, -ite; reč-em — rec-i (od rek-i); striž-em — striz-i (od strig-i); nos-im — nos-i.
B.	Druge završetke primaju glagoli sa prezentom na -am: gled-am — gled-aj, -ajmo, -ajte.
C.	Trece završetke primaju glagoli sa prezentom na -jem, ako je pred -jem samoglasnik: ču-jem — ču-j, -jmo, -jte.
Č. Cetvrte završetke primaju glagoli sa prezentom na -jem, ako je pred -jem suglasnik: vtčem (od vik-jem) — vici (od vik-ji), vičimo, vičite; laži, jasi. . . (jotovanje, § 14).
Napomena: razumem (od razume-jem)—razumej; brojim — broj (ne: broji!); bojim se — boj se; krojim — kroj; biti — budi, budimo, budite.
§ 41. Aorist
Aorist ima ove završetke: A. Jdn. 1. -h mn. 1. -smo B. Jdn. 1. -oh mn. 1. -osmo
2.	—	2. -ste	2. -e	2. -oste
3.	— 3. -še	3. -e	3. -oše
A.	Prvi se završeci dodaju infinitivnoj osnovi, ako se svr-šuje na samoglasnik. Na pr. skdči-ti: skoči-h (slov. skočil[a] sem), skoči (skočil si), skoči (skočil je), skdči-smo, skoči-ste, skdči-še; poče-ti: pdče-h, poče, poče, poče-smo, poče-ste, poče-še; pokaza-ti: pokaza-h . . .; mahnu-ti: mahnu-h . . .; bi-ti: bi-h, bi . . .
B.	Drugi se završeci dodaju infinitivnoj osnovi, ako se svršuje na suglasnik. Na pr. stre s-ti: stres-oh, strSs-e, stres-e, stres-osmo, stres-oste, stres-oše; reči (rek-ti): rek-oh, reče (od rek-e), reče, rek-osmo, rek-oste, rek-oše; leči (od leg-ti): leg-oh, lež-e (od leg-e) . . .
Napomene
1. Glagoli II vrste koji mogu imati infinitiv i po I 4 (dig-nuti— diči) imaju u aoristu dva oblika: dignu-h... ili dig-oh, diže..pobegnu-h ili pobeg-oh, maknu-h ili mak-oh. — Ali ima i glagola koji imaju infinitiv samo po II vrsti (na pr. trgnuti), a tvore aorist sa -nu- ili bez njega: trgnu-h ili trg-oh, trže...; nagnu-h ili nag-oh, iščeznu-h ili iščez-oh, pdkisnu-h ili pokis-oh, poginu-h ili pogib-oh (inf. poginuti je od pogibnuti), skinu-h ili skid-oh (skinuti od skidnuti), krenu-h ili kret-oh (krenuti od kret-nuti). — Zapamti: stisnuti — stlsnu-h . . . ili stiskoh, stište, stište, stiskosmo ...; vrisnuti — vrisnu-h ... ili vriskoh, vrište .. •
2.	Glagoli smeti, znati i stati imaju dva aorista: smeh ili smedoh, znah ili znadoh, stah ili stadoh. Tako još hteti i dati: hteh ili htedoh, dah ili dadoh.
3.	Glagoli nači, doči, proči imaju nadoh, dodoh, prodoh, a iči, otiči imaju Idoh, otidoh ili odoh.
§ 42. Imperfekt
Imperfekt ima ove završetke:
Jdn.	A. 1.	-ijah	B. -jah	C. -ah
	2.	-ijaše	-jaše	-aše
	3.	-ijaše	-jaše	-aše
Mn.	1.	-ijasmo	-jasmo	-asmo
	2.	-ijaste	-jaste	-aste
	3.	-ijahu	-jahu	-ahu
A.	Prvi završeci dodaju se infinitivnoj osnovi, ako se ona svršuje na suglasnik (glagoli I): tres-ti: tres-ijah (tresel, -sla sem), tres-ijaše (tresel si), tresijaše (tresel je), tres-ijasmo, tres-ijaste, tres-ijahu; ples-ti (od plet-ti): plet-ijah; peči (od pek-ti), pec-ijah (od pek-ijah).
B.	Druge završetke dobijaju ponajviše glagoli s prezentom na -im (III 2, IV), neki s prezentom na -em (II) i neki s prezentom na -jem (I 7). Završeci se dodaju prezentskoj osnovi bez završnog samoglasnika i, e ili je. Na pr. let-i-m: lečah (od let-jah), lečaše...; vid-i-m: vidah (od vid-jah); nos-i-m: nošah (od nos-jah); ton-e-m: ton-jah; pi-je-m: pi-jah; ču-je-m: ču jah.
C.	Treči završeci dodaju se infinitivnoj osnovi, ako se ona svršuje na a (glagoli III 2, V, VI): leža-ti: ležah (od leža-ah), pisa-ti: pisah; putova-ti: phiovah.
Napomene
1.	Neki glagoli I vrste mogu imati završetak -ah ili -jah: plet-ijah i plet-ah (ovo drugo rede), greb-ijah (rede) i greb-ah, pec-ijah i pečah (od pek-jah, rede), žez-ijah i žežah (od žeg-jah, rede), kun-ijah i kiinjah (rede).
2.	Glagoli imati i znati imaju a) imah, znah; b) imadah, znMah; c) imadijah, znadijah.
3.	Glagol iimeti: umejah; biti: bejah ili beh; iči: Mah; hteti: hočah (retko je hotijah); moči: mogah.
§ 43. Glagolski priloži
1.	Glagolski prilog sadašnji (particip prezenta) pravi se od nesvršenih glagola. On postaje kada se 3 licu mn. prezenta doda završetak -či: idu — idu-či; znaju — znaju-ci.
2.	Glagolski prilog prošli (particip perfekta I) postaje od infinitivne osnove. Ako se infinitivna osnova svršuje na samoglasnik, završetak je -v ili -vsi; ako se infinitivna osnova svršuje na suglasnik, završetak je -av ili -avši: opazi-ti — dpazi-v(ši); istres-ti — istres-av(ši). Pravi se od svršenih glagola.
§ 44. Glagolski pridevi
I.	Glagolski pridev prošli (particip perfekta II) postaje kada se infinitivnoj osnovi dodaju završeci -o, -la, -lo (ako se infinitivna osnova svršuje na samoglasnik) ili -ao, -la, -lo (ako se infinitivna osnova svršuje na suglasnik): traži-ti — trazi-o, traži-la, traži-lo; t res-ti— tres-ao, tres-la, tres-lo; reči (od rek-ti) — rek-ao, rek-la, rek-lo.
Napomene. a) Ako se infinitivna osnova svršuje na t ili d, onda se ti suglasnici gube: ples-ti (od plet-ti) — pleo, plela, plelo (od plet-1, ispor. slov. plet-el); kras-ti (od krad-ti) — krao, -la, -lo (od krad-1, ispor. slov. krad-el). — b) Neki glagoli II vrste imaju prošli pridev s nu ili bez njega: uskrs-nu-ti — uskrsnu-o, uskrsnu-la ili uskrs-ao, uskrs-la; nagnuti — nagnu-o ili nag-ao; protegnuti — protegnu-o ili proleg-ao. — c) iči— išao; doči — došao; nači — našao. — č) rasti — rastao, rasla.
II.	Glagolski pridev trpni (particip perfekta pasivni) imaju samo prelazni glagoli; završeci su: 1) -en, -ena, -eno; 2) -n, -na, -no; 3) -t, -ta, -to.
1.	Prvi se završeci dodaju infinitivnoj osnovi, ako se svršuje na suglasnik ili na i (glagoli I i III): tres-ti — tres-en, -ena, -eno-, ples-ti (od plet-ti) — plet-en, -ena, -eno; peči (od pek-ti) — pečen, -ena, -eno (od pek-en); rodi-ti — rdd-en (od rodi-en, rodj-en); ljubi-ti — ljubljen (od ljubi-en, ljubj-en). Zapamti: kis ti-ti — krsten; namesti-ti — namešten.
2.	Drugi se završeci dodaju infinitivnoj osnovi, ako se svršuje na -a (glagoli III 2, V, VI): drža-ti — drža-n; veza-ti — veza-n; kupova-ti — kupova-n.
3.	Treči se završeci dodaju infinitivnoj osnovi glagola II (pri-tisnu-ti) i glagola I 5 (poče-ti): prltisnu-t, poče-t, prokle-t.
Napomene. a) Glagoli I 7 umeču v ili j da se ukine zev: ši-ti— ši-v-en (ili ši-t); izuti — izu-v-en (ili izu-t); sakri-ti— sakri-v-en (ili sakri-t); popi-ti — popi-j-en (ili popi-1); bi-ti — bi-j-en (ili bit). — b) Glagoli III vrste (videti) poveli su se za glagolima IV vrste: viden, tfpljen (kao da im je infinitiv vidi-ti, trpi-ti). — c) Glagoli s infinitivnom osnovom na a mogu imati pored završetka n i završetak t: veza-t, kiipova-t.
§ 45. Perfekt i pluskvamperfekt
1.	Perfekt pravi se od glagolskog prideva prošlog (tražio) i skračenog prezenta glagola biti: tražio, -la, -o sam, tražio, -la, -lo si.. . — Na po mena. Rečca je i su izostavljaju se često u poslovicama, u pesmama i na početku pripovedaka: Ostareo, a pameti ne stekao. Uranila vila i devojka. Vodili svatovi devojku. — Rečca je izostavlja se kod povratnih glagola: Smejao se. Bojao se.
2.	Pluskvamperfekt pravi se od imperfekta glagola biti (tj. bejah ili beh) ili od perfekta glagola biti (tj. bio sam) i glagolskog prideva prošlog: bejah (beh) tražio ili bio sam tražio.
§ 46. Futur i futur egzaktni
1.	Futur pravi se od skračenog prezenta glagola hteti i infinitiva: ja ču tražiti, ti češ tražiti. . . — Ako oblici ču, češ. . . dolaze iza infinitiva, spajaju se s njim; infinitiv se svršuje na suglasnik t koji ispred ču ispada: tražit-ču daje tražiču, tražičeš. . .; plešču, pleščeš ... (§ 11 i 16). Kod glagola na -či nema spajanja: ja ču reči ili reči ču.
2.	Futur egzaktni pravi se od glagolskog prideva prošlog (tražio) i trenutnog prezenta glagola biti (budem, budeš . . .):
Jdn. 1. budem tražio, -la, -lo mn. 1. budemo tražili, -le, -la
2.	budeš „ „ „	2. budete „ „ „
3.	bude „ „ „	3. buda „ „ „
§ 47. Potencijal
Potencijal je složeni glagolski oblik od pomočnog glagola ja bih, ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi i glagolskog prideva prošlog, na pr. ja bih tražio ili tražio bih.
Složeni potencijal gradi se od potencijala glagola biti (ja bih bio) i glagolskog prideva prošlog (tražio), na pr. ja bih bio tražio ili tražio bih bio.
§ 48. Pasiv
Trpno stanje se gradi od različitih oblika glagola bivati i biti i glagolskog trpnog prideva (tresen). Oblici glagola tresti glase:
infinitiv: biti (bivati) tresen pluskvamperfekt: bejah bio tresen
futur egzaktni: imperativ: kondicional: glag. prilog sad.:
prezent: perfekt:
futur: aorist
bivam tresen tresen sam ili bio
sam tresen biču tresen bih tresen
budem bio tresen budi tresen bio bih tresen buduči tresen
glag. prilog prošli: bivši tresen.
imperfekt: bejah (beh) tresen
PRILOŽI
§ 49. Najobičniji priloži
1.	Vremenski priloži: kada, kad, sada, sid, ddmah (takoj), iivek (vedno), jiičer (včeraj), danas, siitra (jutri), ujutru (zjutraj), ilveče (zvečer), danju (podnevi), noču (ponoči), jil trd s (danes zjutraj, davi), večeras (danes zvečer), leti (poleti), zimi (pozimi), pre (prej), posle (poslej).
2.	Mesni priloži: gde (kje, kjer), negde (nekje), nigde (nikjer), kuda (kod), kamo, ovamo (semkaj), dnamo (tjakaj), ovde (tukaj), onde (tamkaj), napolju (zunaj), napolje (ven), unutra, na-pred, natrag (nazaj), daleko, gore, dole.
3.	Načinski priloži: ovako, onako (tako), drukče (drugače), zaista (zares), više (več), jdš(te) (še), nipošto (nikakor ne), dobro, jasno, veselo, lepo . ..
PREDLOŽI
§ 50. Najvažniji predloži
Predloži su prosti (iz, medu, po, kraj) ili složeni (izmerfu, pokraj). Vežu se s jednim padežem, sa dva ili sa tri padeža.
Predloži s jednim padežem
1. S genitivom: bez (brez), blizu, do, duž (vzdolž), iz, iza, izmedu (izmed, med), kod (pri), kraj, mesto, nakon (po), niže (pod), od, oko, osim (razen), pored (poleg, ob, pri), posle (po), preko,
protiv (proti), pre (pred), radi, uoči (dan pred), više (nad), vrh, zbog; —2. s dativom: k; — 3. s akuzativom: kroz (skozi), mimo, niz (navzdol po), uz (navzgor po, ob); — 4. s loka-tivom: pri (tik pri), prema (proti).
Predloži sa dva padeža
1. S genitivom i instrumentalom: s(a); — 2. s akuzativom i lokativom: na, o (o, ob, na), po (po, za); — 3. s akuzativom i instrumentalom: medu (med), nad, pod, pred.
Predloži sa tri padeža
1. S genitivom, akuzativom i lokativom: u, na pr.: u Srba, u njega (pri Srbih, pri njem); u kuču (v hišo); u kuči (v hiši); — 2. s genitivom, akuzativom i instrumentalom: za.
SVEZICE § 51. Naporedne i zavisne svezice
Naporedne svezice su
a)	sastavne: i (slov.: in, tudi), pa, te (in, ter), ni, niti;
b)	suprotne: a, ali (toda), nego, več (marveč);
c)	rastavne: ili (ali);
č) zaključne: dakle (torej);
č) isključne: samo, samo što (samo da);
Zavisne svezice su
a)	namerne: da;
b)	vremenske: kada (kadar, ko), dok (dokler), dokle (dokler), pošto (ko), čim;
c)	načinske i poredbene: kako (kakor), kao da (kakor da), kao što (kakor), nego (nego, kakor), negoli (kakor);
č) izrične: da;
č) uzročne: jer (ker), buduči da (ker), što (ker), kako (ker);
d)	posledične: tako da, da, te (da); dž) pogodbene: ako, kad, /i, da;
d) dopusne: iako (čeprav), premda (čeprav), makar (čeprav).
SINTAKSA
REČENICE
§ 52. Prosta rečenica
Rečenica koja stoji sama za se zove se prosta. Kao u slovenačkom jeziku ona je neproširena (učenik piše) ili pro-širena (valjan učenik pišš svoje zadatke kod kuče).
§ 53. Složena rečenica
Kad se dve rečenice ili više njih slažu u jednu celinu, na-staje složena rečenica.
1.	Složene rečenice vezane naporednim svezicama (§ 51) zovu se naporedo složene (slov.: priredje). Naporedne rečenice su:
a)	sastavne (kopulativne): kiša pada, i vetar duva;
b)	suprotne (adverzativne): on če otiči, ali ču ja ostati;
c)	rastavne (disjunktivne): ili grmi, il' se zemlja trese; č) zaključne (konkluzivne): krava je moja, dakle je
moje i tele;
č) i s k 1 j u č n e (ekskluzivne): sve ču učiniii, samo necu platiti.
2.	Složene rečenice vezane zavisnim svezicama (§ 51) ili odnosnim zamenicama zovu se rečenični sklop (slov.: podredje). Tu razlikujemo glavnu i zavisnu rečenicu. Zavisne rečenice su:
a)	namerne (finalne): ddšao sam da vas pozdravim;
b)	vremenske (temporalne): doči ču kad budem mogao;
c)	načinske (modalne) i poredbene (komparativne): on radi kako mu savest nalaže; pre ču doči nego se nadaš;
č) izrične (deklarativne): kažu da to nije istina; č) uzročne (kauzalne): nišam došao, jer nišam mogao;
d)	posledične (konsekutivne): on je posve osiromašio, tako da več nije imao ni opanaka;
dž) pogodbene (kondicionalne): sve ču ti dati, ako pogodiš;
d)	dopusne (koncesivne): došao je, iako nije javio;
e)	odnosne (relativne): daj ti meni koga ja hdču. Ovamo idu još: f) zavisnoupitne rečenice (indirektna
pitanja): reci zašto si došao. — Ispor. još § 2.
ZNAČENJE 1 UPOTREBA NEKIH GLAGOLSKIH OBLIKA
§ 54. Infinitiv
1.	Infinitiv služi, kao i u slovenačkom jeziku, za dodatak drugim glagolima, imenicama i pridevima, na pr. ne mogu kazati; moraš pisati; on je imao običaj odgovoriti; kadar je stiči. Ali često mesto infinitiva uzima se rečenica sa da i prezentom, na pr. ne mogu da kažem; moraš da pišeš; on je imao običaj da odgovori; kadar je da stigne.
2.	Infinitiv služi za gradenje futura: ja ču tražiti ili tražiču (v. § 46). Razlikovati treba: hočete li iči? (futur, slov.: ali boste šli?) — hočete li da i dete? (prezent, slov.: ali hočete iti?)
§ 55. Imperativ
Pored značenja koje ima u slovenačkom jeziku imperativ služi i u živom pričanju: drugim licem jdn. imperativa kazuju se prošli dogadaji uza subjekte sva tri lica jednine i množine. To je istoriski imperativ, na pr. sednemo na kola pa teraj za njim; oni se poplaše pa beži; kad ih stigosmo, mi udri po njima.
§ 56. Aorist
1.	Kada se aorist upotrebljava u pričanju, onda znači tre-nutak izvršene radnje u prošlosti. Tvori se redovno od svršenih glagola i može se zameniti prezentom ili perfektom svršenih glagola, na pr.: Uze Marko knjige starostavne, pa opremi sebe i Sarina, Šarinu se na ramena bacl, otidoše u Kosovo ravno. — Ušavši u kuču, vi de še dete s Marijom, i padoše i pokloni še mu se.
2.	Kad se aoristom nešto priopčuje, javlja, spominje ili pita, onda se aorist ne može zameniti prezentom, nego samo perfektom svršenog glagola. Primeri: Snio sam, kneže, gde ti jašeš na konju pak za gazi u veliko blato; zagllbl se, a j a se desih blizu tebe i iz v a dih te iz blata. — Stražari poviču: „Uteko še Turci!" — Pisao sam vam da se umirite, a vi me do danas ne poslušaste. — Pita ih: „Sta uradi ste?"
3.	Katkad se aorist upotrebljava za buduče dogadaje, na pr.: Daj mi času vode, umreh (= umreču) od žedi. — Gospode, izbavi nas, izgibosmo (= izginučemo).
§ 57. Imperfekt
Imperfektom se kazuju dogadaji koji su u prošlosti trajali ili se ponavljali. Tvori se samo od nesvršenih glagola i može se uvek zameniti perfektom nesvršenih glagola. Primeri: Čbbanin prode kroz šumu, i iduči čujaše i razume'vaše sve što govore ptice. Ozdravlja.hu svi kojt ga se ddticahu.
§ 58. Glagolski prilog sadašnji
Taj se oblik u srpskohrvatskom jeziku ne menja, dok se u slovenačkom jeziku upotrebljava kao pridev, pa se i menja. Takve oblike treba razvezati u zgodnu rečenicu ili uzeti zgodan pridev. Na pr. slov. jokajoče dete — sh. dete kdje plače (ne: pla-čuče dete); slov. pogladi ga z drhtečo roko — sh. pogladl ga drhtavom (pridev! ne: drščučom) rukom.
§ 59. Futur
Futurom se kazuje, kao u slovenačkom jeziku, trajan ili trenutan buduči dogadaj. Ali često futur gubi svoje pravo zna-čenje i naznačuje prošlu svršenu radnju (stoji, dakle, mesto ao-rista ili istoriskog prezenta); naročito upotrebljava se taj (isto-riski) futur od glagola reči, na pr.: KnSz Miloš če jednom reči za Hajduk-Veljka: „Bog da ga prosti, čudan čovek bejaše." — Katkad se infinitiv reči izostavlja: Brat joj kaže da ga posluša, a sestra če nato: „Zašto me nagovaraš?"
Futur glagola biti u vezi sa glag. pridevom prošlim (biču pohvalio) izriče neizvestan prošli dogadaj: Strah je mene, biče poginuo (slov.: morda, najbrž je p.).
§ 60. Futur egzaktni
Futur egzaktni stoji samo u zavisnim rečenicama, naročito u onima sa svezicama ako, kad i čim, i naznačuje radnju koja se u budučnosti ima da dogodi pre one radnje koja je izrečena u glavnoj rečenici običnim futurom: Dobro čete sve naučiti, ako budete pazili.
Svršeni glagoli mogu imati prezent mesto futura egzaktnog: Čim dodem (budem ddšao) kuči, napisaču zadatak.
§ 61. Potencijal i kondicional
1. Potencijal se upotrebljava kao u slovenačkom jeziku (ja bih mleka; čitao bih dinju i noču; popio bih ga u kapi vode;
5»
radim da bih što zaradio), ali često se njime kazuju i dogadaji koji su se u prošlosti ponavljali: 6n bi dolazio k meni, pa bi smo se sitima šetali (= on je imao običaj dolaziti . . .).
2. Kondicional je složeni glagolski izraz od dve rečenice: u jednoj se iznosi pogodba ili uslov, u drugoj glagolska radnja koja se vrši ili koja bi se mogla pod izvesnom pogodbom vršiti. U obe rečenice obično stoji potencijal (kad bih imao novaca, kupio bih knjigu), ali ima i drugih načina gradenja kondicio-nala (da imam novaca, kupio bih knjigu; ako dobijem novaca, kupiču knjigu).
ZNAČENJE I UPOTREBA PADEŽA § 62. Instrumental
Instrumental s predlogom s (sa)
Predlog s (sa) znači društvo ili zajednicu (s kim si, onaki si; i dem s a sestrom), raskidanje (rastavio si me s konjem; oprostio se s očem) i način (sa strahom sam stajao pred njim; primili su ga s radošču).
Instrumental bez predloga
1.	Kad instrumental znači sredstvo ili orude, pred njim nema predloga: vatra se slamo m (slov. s slamo) ne gasi; trava se zanje srpom (slov. s srpom).
2.	Instrumental bez predloga stoji uz glagole vladati, gospodovati, upravljati..., mirisati, vonjati, zadajati..., ženiti se, kleti se, šaliti se .. ., trgovati, obilovati, roditi. . .: KaraSorde zavlada Srbijom; dni dobro upravljajo, svojim kučama; miriše smi-Ijem i boslljem; oženio se sirotnom devGjkom; on se Bogom kunijaše; šali se glavom; trguje različitom robom; zemlja obiluje žitom; polje urodilo pšenicom.
3.	Instrumental bez predloga znači mesto (na pitanje kuda? uz glagole kretanja i gledanja), vreme (na pitanje kada? kada obično?), način (na pitanje kako?) i uzrok (uz glagole dičiti se, ponositi se, hvaliti se . . .): teško je morem putovati; pogleda poljem zelenim; nedeljom se odmaramo; kiša pada kapljicama; ponosi se kao mačka ogorelOm šapom.
4.	Instrumental bez predloga služi kao dodatak predikata uz glagole učiniti, postaviti, imenovati, zvati. . . (predikatni
instrumental) : družba ga učim starešinom; tučtu mijku maj ko m zove. — Napomena. Predikatni instrumental stoji i mesto nominativa: Vukašin postane kraljem (kralj); naša zemlja može se nazvati rodnom (rodna).
5. Instrumental bez predloga stoji uz prideve obilja i osku-dice (bogat, siromašan, velik, malen . . .): Fruška. Gora vinom izobilna; velik t Si o m, malen delom; blago vama koji ste siromašni duhom!
§ 63. Ostali padeži
Ti se padeži, uglavnom, upotrebljavaju kao u slovenačkom jeziku. Razlike su ove.
Geniti v
1.	Partitivni genitiv stoji uz 3 1. jdn. glagola biti, imati, trebati: biče ki še (slov.: dež bo); u ovoj šumi ima vukova (slov.: so volkovi); u svakom žitu ima kukolja; takvlh ljudi treba narodu. — Uz glagole imati i trebati subjekt može stajati i u nominativu: na dvome brdu imaju (= jesu) tri hrasta; tak v i ljudi trebaju narodu.
2.	Genitiv igre stoji uz glagole igrati se i si.: igramo se lopte; igr&mo se slipOga miša; skaču skoka; meču se kamena.
3.	Genitivom se izriče uzvikivanje, zaklinjanje i čudenje: Eto tvoje sablje, a evo moje glave! Tako mi vere! Bože mili, čuda veliko ga!
4.	Uz odrične prelazne glagole objekt je u genitivu ili u akuzativu (u slov. jeziku samo u genitivu); naročito stoje u akuzativu zamenice srednjega roda: nišam našao svoje knjige (svoju k nji g u); j a to ne odobravam; ne priznajem o v G.
Dati v
1.	Uz glagole micanja dativ stoji često bez predloga: svaki ode svome dvoru; pustiču te tvojoj majci.
2.	Dativ (a u slov. jeziku genitiv) stoji uz glagole učiti se, doseliti se: mladiči su se učili pismenosti i znanju; dosetio se jadu.	,
3.	Prisvojni dativ češče se upotrebljava u srpskohrvatskom jeziku nego u slovenačkom: devojka stoji moru na obali (= na obali mora); žena mu (== njegova žena); žalosna mu majka (= njegova majka).
Akuzativ
Neki glagoli (služiti, pomoči, smetati, savetovati i dr.) slažu se s akuzativom ili s dativom: služio sam dobra gosp odara (dobru gospodaru); Bog pomogao sve dobre ljude (svim dobrim Ifiidma)! on nas (nama) smeta; savetujem te (ti) da to učinlš.
Vokati v
Vokativ služi za dozivanje: zaboga, brate, pomozi! — U narodnim pesmama često stoji vokativ mesto nominativa (subjekta): vino pije Kraljeviču Marko.
SLAGANJE
§ 64. Slaganje nekih imenica
1.	Kada su imenice muškoga roda na -o (sluga, vojvoda...) u jednini, onda stoje dodaci uz njih i pridevne reči predikata u muškom rodu: njegov sluga je bolestan; kad su u množini, dodaci i pridevne reči predikata stoje u ženskom rodu: njegove sluge su bolesne.
2.	Ako su zbirne imenice (brača, gospoda, deca, telšd, mom-.čad. .) subjekt, onda je glagolski predikat obično u množini: deca skaču; momčad pevaju. Dodaci uz njih i pridevne reči predikata ostaju u jednini u ženskom rodu: mala deca su živa; naša momčad su vesela.
§ 65. Slaganje brojeva
1.	Ako je subjekt u dvojini, onda je glagolski predikat u množini, a pridevne reči predikata mogu biti u dvojini ili u množini: dva momka pevaju; dva mlada sina bila (ili bili) su kod kuče.
2.	Ako su brojne imenice na -ica (dvojica, trojica . . .) subjekt, glagolski je predikat u množini, a pridevne reči predikata ili su u ženskom rodu jednine ili u muškom rodu množine: trojica lovaca idu u lov; tu su bila dvojica; mi smo obojica jahali.
3.	Ako su brojne imenice srednjega roda (dvoje, petoro...) subjekt, glagolski predikat stoji u množini ili u jednini, a pridevne reči predikata ili su u muškom rodu množine (ako je govor o odrasloj čeljadi) ili u srednjem rodu jednine: oboje bejahu pravedni pred Bogom; četvoro čobančadi sedelo je u hladu.
§ 66. Enklitike
1.	Enklitike su: a) zamenice: me, te, se, nas, vas, ga, ju, je, ih; mi, ti, si, nam, vam, mu, joj, im; — b) glagoli: sam, si, je, smo, ste, su; ču, češ, če, čemo, čete, če; kondicionalno bih, bi, bi, bismo, biste, bi; — c) partikula: li.
2.	Enklitike ne mogu stajati na početku rečenice (ni glavne ni zavisne) ni iza svezica i i a; izuzetak čini glagol je u pita-njima i kondicionalno bih, bi. . ., na pr.: Ja sam u školi. Ntsam mu dao. Iako nišam hteo, ja sam morao doči (slov.: Čeprav nisem hotel, sem moral priti). Pozdravi ga i reče mu (Pozdravil ga Je in mu rekel). Tražio sam ga, a nije ga bilo. — Je li marljiv? Bi li hteo kazati? Bih.
3.	Kad ima u jednoj rečenici više enklitika jedna do druge, one stoje ovim redom: a) najpre glagolske enklitike (osim je), onda zamenice, na pr.: Ti češ ga nači. Zlatna su joj krila. (Zlatno joj je krilo.)
b)	Od zamenica stoji najpre dativ i genitiv, a onda tek akuzativ, na pr.: Žao mi ga bejaše. Boji ga se (slov. boji se ga). On mu ga dade. Čim mi se (slov. zdi se mi).
c)	Partikula li stoji iza prve reči ili, ako je pred tom ne, iza druge reči u rečenici; na pr.: Hočeš li vode? Ne znaš li čitati ?
\
STIVA
BpaHKo Paduieeuh
1. MČJIHTBa
Meceij jacHH, 3Be3,na jaTO h cyHauiu,e ymhjbato, 3opy, ihto HaM He6o mapa, a h myft>y, ihto ra napa, h Ty cžUHy rpČMa 6yKy, h o;iyje CTpauiHy xyny — Th catBopn, BeJbH Bo^e. Ko OB&KO JOLUTe MO)Ke! U,Behe jbynko h a,o^ihhy, CTaflO, Bpejio h n^aHHHy, Tflxy peKy, chjiho Mčpe, h noj, He6oM opjia rope,
h Haj, op/iom uiapHy Ayry, h c/iaByja y tom nyry h jorn iteroB r^ac yMH;iHH — Th caTBopH, Bo>Ke ckuihh. Ochm Apyror obač CBera mčhe ctboph hh oa mera;
motlhhm ayxom th-noay^hy,
h y mehe flymy cyHy. XBajia, Bo>Ke, Ha nap obh; oj n0M03H, 6^aroc^6BH, a& mh KaKo c npaBa nyTa Ayma MJIŽUS He 3&7iyTa!
BpaHKo PaflHMeBHh (1824 — 1853) pojino ce y Bpoay Ha Csbh. y BeHy, r«e je yqno npaBa h MejHuHHy, yMpo je y uBeTy MJianocm — Oh je 3a4eTHHK HOBHje cpncKe jiHpHKe; nHcao je Jiane, Beape jiHqHe h pOAOJby6He necMe. yrJ!eaao ce Ha HapoHHe necMe. HapoiHTo je no3HaT h>eroB „T>am<h pacTaHaK".
Radoje Domanovič
2. Slava
Pisac se vrada na konju iz Kragujevca kudi. Sumoran dan duboke jeseni. Od Mijata, dečka siromašne i vredne udovice Milene, dozna da i oni slave. Nadaju se gostima: doci če im čak i tetka iz Saranova, obližnjeg sela.
Nije ni pet minuta prošlo kako se rastadoh s Mijatom, a susretnem Milenu, Mijatovu nanu.
Na plečima joj burence, te glavu povila i korača teško, klizajuči se po kaljavu putu čas levo čas desno. Obučena u iskrplje-nu gunju; krajeve od tkane šarene suknje zakačila za pojas, te se vidi diigačka debela košulja, mokra od kise i ukaljana po dnu. Bosa. Noge modrikavocrvene od hladnoče. S biireta curl voda. Lice joj mokro od kise i znoja.
Kad me ugleda, prede u kraj puta, nasloni burdnce na vrljike te ga pažljivo skide s pleča, a zatlm otkačl siiknju od pojasa te pokrl košulju i uputl se meni. Ja sam i Tnače, čim sam je spazio, zadržao konja da 'ide polako, nogu pred nogu, a sad ga zaustavim. Milena pride i pozdravi se.
„Otkud ti, Milena?"
„Od Stamenke Pavlove. Grebenala sam tamo, pa danas podoh kiiči malo ranije da spremim za sutra. Uzela sam i ovo malo vina, koliko da se prelije kolač i napije u slavu. Sta ču ? Tak5 je to ostalo od starih, pa valja i mladima predati."
„Imaš gostija?"
„Dok mi pokojni Petar beše živ i dolazili su, a sad gotovo niko." Milena zastade, iizdahnu duboko, pa kao za se, gledajoči u zemlju dodade: „1 da te zovem, adeta radi, ali znam da nečeš doči. Tvoji 'ida MTloju. Tamo i'du svi bolj! i bogatijl, a kod mene ko če i doči u jad i sirotinju? Pa i sirčmah neče sirotome poči. Tako i jeste: dosta mu je i svoje nevolje, akamoli da i tudu gleda."
„E, ja ču ti siitra doči na ručak i hvala ti na pozivu," rekoh potresen njenim rečima.
Milena me blagodarno pogleda. U očima joj zasijaše siize, a zagušenlm, drhtavlm glasom jedva prošaputa: „Hvala i tebi, a ja sam spremila, iako sam sirota. Neču se zastideti."
Jedva sam se uzdržao da suzu ne pustim. Pozdravim se
i obodem konja te pode kasom.
*
Milena je pre sedam godlna ostala udovica sa dvoje dece, Milanom i Mijatom.
Muž joj, Petar, nije bio bogat, ali je imao taman toliko, da ne trpi nT p čemu oskudice. Dugo bolovanje njegovo i lečenje preko dve godine mnogo ga oštetl. Kad umre, ostavi samo kučicu od brvana i nešto vodnjaka oko kuče, što u isto vreme beše i dvorlšte.
Milena je redak primer žene i matere. Cela okolina govori o njoj s poštovanjem. Radila je neumorno po tudlm kiičama i
zaradivala i za sebe i da decu održl.
*
Siitradan održlm reč. Dan isti kao prošll: mutni oblači, maglovita, sitna kisica izmešana sa susnežicom bije u lice, vetar jauče, klopara golo granje na drveču.
Kad sam ušao u dvdrlšte Milenino, obuze me čudna tuga. Mala brvnara pokrivena slamom i šašom; na široki dimnjak kuljaju gusti mlazevi cfna dima. Nekoliko okisllh kokošaka stoje ispod streje na jednoj noži. Kiidravo neko pseto, mokro od kiše, sa podvijenlm repom izide odnekud i zalaja, ali preko srca, tek kao iz neke zvanične dužnosti.
Otvorise se kiična vrata i ja udoh unutra. Na sredini kiiče vatrlšte na kome pište sirova drva, a kisa kaplje kroz odžak, te gasi i ono malo žara. Vetar duva i zviždl izmedu brvana i razvejava po kuči dim što se dize od sirovih dfva na vatri. Kraj ognjlšta drvena, sniska sovra, na njoj su drveni čanci sa jelom, drvene kašike, slavskl kolač i na njemu trokrata, tanka, voštana sveča, savijena u donjem kraju u veliki kotur na kome i stoji. U jednoj staklenoj boci vino, a kraj boce jedna velika čaša. Za sovrom su na tronožnlm stoličicama sedeli domači i „tetka iz Saranova" o kojoj mi juče prlčaše Mijat.
Milenu susretoh na vratima. Milan i Mijat štiikoše u kraj kiiče kad ja udoh.
Milena mesto da se pozdravi sa mnom, pride Milanu, iize ga za ruku, i glas joj zadrhta: „Gosti, sine moj, domačine majčin! Ljubi se, sine, s gostom, tvoja je slava! . . . Spremila je nana, hrano moja, svega, neče te biti stld . . . Ljubi se s gostom, ovo je poštena kiiča, spremila je tvoja nana da proslavi, iako smo sirotinja!"
Glas je izdade. Zagrll sina i zajeca, a siize linuše niz obraze i pokapaše po kosi Milanovčj.
Radoje Domanovič (1873 — 1908) rodio se u Ovsištu. Bio je gimnazijski nastavnik i činovnik Ministarstva prosvete. Umro je u Beogradu. — Domanovič je pisac satirično-humorističnih pripovedaka (n. pr. Kraljevič Marko po drugi put medu Srbima, Stradija); crtao je i seljački život.
BojucAae M.iuh
3. JecčH
Chbo, cyM0pHO He6o. C^ CTapnx orpa^a ^aBHO yBeM x^aA0^ea{ Beh je cyMčpH0 cnycTHo Bpe>Ke, a AOJie, CKpxaHe BeTpOM, no 3ČMJbH rp^H^Hiie jiejKč. CBe MpanHa osoph jecčH, h cbž je nycTo h t3bho :
6e3 jkhbot3 je CBe. h3meaa k30 a3 c^mpt ym0phy nphpoay cteace, h 0h3 thxo mps . . .
A no KajbaBčM ApyMy, norpy>KeH y CMepHčj Tyrn, y6or0 cnpoBOA ce Kpehe: MprnaBo, MajieHO KJbyce jiaraHO T&Jbnre by*ie, a BpaT je npy)Kn;io A^rB .. . h KHina aocaaho chiih, h cnpČBOA npo;ia3H tako, ii66o)kho h nč^ako.
BojncJiaB HJinh (1862— 1894) poano ce y Beorpaay. Eno je y aphob-hoj cJiy>K6H, Haj3aA BHueKOH3yji y npHiLiTHHH (noja je Ta.ua 6ma joiu TypcKa). yMpo je y Beorpaay. — Kao JinpcKH necHHK oh je ycaBpuino necHHMKH o6jihk h 060raTH0 necHHHKH je3HK. hberoBe necMe [cy OTMeHe, coa^He h 3ByqHe. Ha h. cy ce yrcie.na.iiH MHorn necHHUH.
Ksaver Šandor Dalski
4. Na Badnjak
Nad citavim su krajem visjeli od pFvoga jutra gusti, više bijeli nego sivi oblači. Od zemlje pfšila ml'iječna magla dižuči se u treptavlm pahuljicama i zastiruči daleko naokolo svaki dol, svaki rov, svaki grm. Tek visove bregova i vfške najvišeg drveča nije zahvatala. A bijaše čiča, griska zima. Svaki korak po otvrd-nuloj zemlji čuo se gore u sobu uz tutanj i jeku; na staklima se prozora složio smrznutl led u najdivnije slike cviječa, te je golema stara peč jedina mogla nadjačati stiiden polutamne sobe.
„Danas je Badnjak," šapnem gledajuči kroz prozor u prekrasni zimski kraj, i sjetim se da moj susjed, illustrissimus Ba-torič, vjeran „običajima otaca", na taj dan lovi iivijek lov, te ga več požalih u duši što ovaj put neče moči da lovi. Ta ko bi, zaboga, inislio danas na to kod te maglovite smrzlice! — Nijesam u misli ni dovfšio 'izreke, kad začujem dolje lovačkl rog, lavež pasa i glas moga Batoriča.
„Zar gospodin još spava? Zar je zaboravio što je danas? Ej momče, skoči gore i kaži da smo ovdje 'i da ga u lov zovemo," čiio sam kako glasno govori mome sluzi.
Ne bijaše dakle druge, moradoh se prometnuti lovcem i poči s Batoričem.
Lov se nikako ne mogaše razviti. Pšima otupio njuh od stiideni, po tvrdoj se smrznutoj zemlji takoder nije mogao osta-viti trag, pa ako bi goniči i naišli slučajno na zvijeri, ne mo-gosmo opet mi lovci ništa od magle. Tako prodosmo najbolje mete. I nikako ne htjede da na bolje krene. Magla se doista
iizela cfizati i miješati s oblacima, ali je	počeo padati snijeg,
najprije u sitnim tvfdlm zrnima, zatim u	velikim krpama, dok
se nije gusto spustio i za kratak čas sve	prikrio svojim čistim bijellm plastem.
„Eto, juri Božič na bijelcu!" usklikne veselo Batorič. Driigda bi kao pravi lovac očajavao s takoga snijega, ali je danas Badnjak, pa na Božič želi vidjeti snijega. „Baš mi je milo, ma i ne dobili pečenke! Barem čemo se k polnočki sanjkati. Pa da, tužan li je Božič bez snijega!"
Snijeg uistinu padaše tako gusto, iistrajno i neprekidno da je bilo potpuno opravdano nadati se saniku. Črne grude na polju sve vise iščezavale, več se ni jedan jarak medu slogo-vima ne raspoznavaše; po pustim se brežuljcima niski gfmovi borovice svojim črnim granjem oštro lučili od jasnoga bijeloga plašta snježn5ga i pričfnjali se kao pjege na runu starih kraljevskih mantlja. Golo granje drveča, po kom su se hvatale fine igle inja, sad se sve više sagibalo pod trhom snijega. Zrak, oblači, sva višina, sve se gubilo u sipanju snijega; ni od kuda se ne čuje nista, tek se tužno kojiput nezgrapnlm graktom javile vrane i svrake poliječuči nisklm kratkim letom od jednoga polja do drugoga. Ili bi časomice zamnio dolje, iz ravnine, od potoka i cfnlh voda, čeznutljiv krik divlje patke, da se onda odmah raspllne u dalekčm ovom miru. Inače sve tiho; ukočena, gluha, gotovo nedohitna tišina, u kojoj su i naši koraci odjekivali, te je glasno pod nama škripio i cvilio mladi snijeg. Nešto svečano, veličanstveno naleglo na sav kraj, baš ko da se pripravlja da dost5jno dočeka mladoga kralja nebeskoga.
Oko bližnje šume, što se bez svakoga gibanja pred nama širila, zgustio se zrak u flnu prozlrnu koprenu; na kraju šume, a na kosi brijega, dizale se k nebu vite jele i tanki borovi, okičeni po tamnozelenlm hvojama rubovima netom zapala snijega, kojl su se pričfnjali kano da su sačinjeni od milijuna i milijuna zvjezdlca najčistijega srebra i bisera, a izazivali u gledalaca spomen na one minule sretne dane kad je tako nestrpljivo, tak5 bogobojno očekivao Božič i njegovo drvce, i njegove darove!
I ja ne mogoh odoljeti želji da podem u šumu! Ostavlm svoje mjesto i lovce, požurlm se naprijed te zadem unutra. Kao da sam stupio u vilinske dvore ili u koju prekrasnu gotičku crkvu. Ravna stabla grabrova, biikava i mladih hrastova nizahu
se ii duge redove tankih visokih stupova, hlepeči k nebesnim višinama i u gornjim granama svijajuči se u veleban svod; (svaka grančica, svaka svrž okičena je bijellm snTjegom i čini se kano da je od mramora, te priliči onim divnfm uresima starih gotičklh hramova. Sve je to u pridušenu svijetlu zlmsk5ga dana tonulo u polutamnlm sjenama, a Tpak svjetlucalo nježnlm brijeskom kojl je strujio iz b'ijeloga snijega, baš kano u crkvi u predve-čerje kad na tamnlm zTdovima dršče trak vječne liiči. SnTjeg jedva prodiraše ovdje do tla, po kdjem se prosulo pocfnjeno lišče, tvoreči takč debeo, gust sag.
Kratki se zimski dan sve više svračao za bregove. U mračni zrak sve jače i jače prodirala siva večer, snijeg je prestao padati, no zato zapuhao oštar vjetar brijuči grisko i bolno od bregova ii puste, t^mne dolove. S drveča i krovova s'ipao nam je u lice snijeg kojl je b"io na njima naslagan. Po nebeskom se svodu tjerali i komešali oblači i magle, čas se trgajuči, čas na krilima žurnoga sjevera h'itro brodeči onamo za gore. Iz višina oblačnih čiilo se gdje šumi jato divljlh giisaka, kano da prolazl bujica žestoke vode, a zatlm se još nekoliko časaka pronosilo zrakom brbljavo im gakanje. Na istoku, nad gorama, žutjeli se oblači mjedenom bojom, a gore u sredini neba rastrgali se oni, te kroz usku, modro zalltu pukotinu zakrijesila sitna zvijezda svojim treptavlm zlatnim trakom, dopiruči do nas ko da nagovješčuje blizinu svetoga časa.
Napokon se po dosta visokčm snijegu dokopasmo umorni i gladni do brezovičkog vrta. Stara se kurija u sivoj tami svojim visokim, kosim krovom i črnim zidovima usred nepreglednoga snijega pričinjala još sablasnijom, i s malih prozora s'ipahu ra-svijetljene sobe kroz smrznuta stakla crvenosjajnu svjetlost, koja je u trokutnlm repovima padala u vanjsku tminu, titrajuči u hladnoj, obasjanoj pari i praveči na bijelom snijegu duge sjajne plohe, iz kojlh se caklili i krijesili leči snijega kano po bijelsj svili razasuti alemi i smaragdi. Ne znam, i ovaj običnl zimski prizor imao je za me neki osobit, svečan božični biljeg.
Sjevernjak sve jače hujao i brijao; iz dTmnjaka stare kurije upravo sukljao gust, crn dim i svjedočio da su peči tople. Kako smo željno čeznuli za toplim kutičem kojl nas je ondje gore čekao!
U staroj je kuriji sve odisalo m'irIsom pečenih kolača, gibanica i kuhanih šunka. Iz kuhinje se čiio zapovjedalačkl glas
staroga kuhara Petra i žurna zaposlenost slušklnja. Štropot ribeža, miižara i noževa zvonkom se jekom razlijegao po svlm kutovima plemičkoga dvora, te miješajači se veselim glasovima poslenlka tako je jasno odavao radost koju donosi u kuču Božič.
Ksaver Šandor Dalski, svojim imenom Ljuba Babic (1854—1934), rodio se u Gredicama (u Zagorju). Bio je državni činovnik, a kasnije politik. Umro je u rodnom mestu. — Napisao je mnogo romana i pripovedaka iz hrvatske prošlosti i savremenog života, naročito iz života zagorskih plemiča (Pod starim krovovima, Na rodenoj grudi, Durdica Agiceva itd.). Dalski je jedan od najboljih i najpoznatijih pripovedača novijeg doba.
Eopucae CiuaHKoeuh
5. Bo>KHh
haho Moja c;iiitka! 3opa nyi;a, aSh ce aaHH. ilpžhrhja oajeKyje h noTpeca npo3ope. Ca yflHue AonHpe otuTap 6aT hobhx UHnejia. Bnuie Moje iviaBe jio j&CTyKa nopeljaHe xajbhhe h npe-o6yKa, ofl koj'hx me 3afl,^xh>yje mhphc ha hhctoty h hobo. Hcnoa hkohč nyuk^pa kžhahjio, mhphc o a t&MjaHa co6y nyHH. A co6a Ton^ia, onpaHa, mcko H&MeiiiTeHa h yTyTKaHa ... A th ch y KyxHft,H: Kpo3a caH Te myjgm Kano ndcjiyjem, yhochui kophto, sžkpan Tonjie Boae. ohas ji,o;ia3Hm k mčhh, otkphb3ui Me, noBHjaui TBČje KdumaTč CMeKypaHe pyne noja Me h oh&ko ro-JiHiuaBa, yrpejaHa chom .zutoKeiu Me H3 nocrejbč h y3HMam y KpHJio fljy6ehH me Meljy ohh : „x&jfle, CHHe, ycT3HH, BojkhIi aouiao . . . Xajae, aoMahHHe Mčjl"
A npH Tčj pe^H „flomafrhhe" oceTiiM kSko th Ha6paH3 Toruia ycTa 3afl,pxTe, h cy3a KaHe h& Moj Bpeo 66pa3.
Kynaiu Me. CBa ce toiihiii y nyHohH h 6e^HHH Moje CHare. A 3BOHa 3BOHe! He 3B0He, Hero HeKano thxo, H3£a.nČKa, Kao cbčm CHarčM h Ha CBe crpaHe 6pyje, K0Jie6ajy ce. k3h^hjio nyuK3pa. MHpHiuy onajaHH Iihjihmh y co6h h caaMa H3 xacypa. Ca prnue ce pa3&6Hpy Beh niacoBH. np66iija MoapHHa Kp03 npo3ope h jiomh ce ca cb<hviouihy cbehe y ™paKy. OSjianHin Me. Ajih CBe je o^ejio ha m&hh BejiHKO — ijhnejie, M&KiiiHpe. Ja
ce jbythm.
»Hiije, HHje . . . Joiu th je KpaTKO. Ta th ch mh b&tihkh. Ja, kojihkh ch!"
h pauiHpHBiiiH pyKe, oh&ko Kjienehn oAMHiem ce na 6h Me 6ojbe Bftfle^a kojihkh caM. h aa 6hx 6ho Beha, CTapnja, oni-cyjem mh oneB cbhjich Mop nojac. PberoB caxaT Mehem mh y Henpa, bSahih jiaHau, h pacnopet)yjew ra na mh Jienuie h hct3k-HyTHje ctojh. Ha Mčj mhjih (J)ec Mehem KHTKy, CTapy, 6MeBy, noja mh no Hcnoj, yuiHjy AonHpe. OnpeMflm Me. /Jam CBehy, čocH^aK, MapaMHuy. MaK no KiinHje Hcnpaham Me h jejmaKO ca CBHjy crp&Ha 3&r;ie,n,am Me h nonpaBJbaui o,n;e.7io Ha mčhh. Man h Kaa, H3aJ)eM h& ynHuy h noMčmaM ce c /ipyroBHMa, ja bhahm TBojy r;iaBy rae BHpii H3 KiinHje h r^e^a Me, npa™ . . .
Jom H3j,a^eKa 3aMHpnme T&MjaH. H3H&A upKBč ce ;ie;iyja Kpyr CBeraocTH oa CBeha h npočnja ce KperoBHMa Kpo3 t3mhh KpoB. Hyje ce ™xa necMa. ohh mh ce 3aceHč oa m^a3čBa to-jihkhx BOiHTaHi« CBeha ihto hx je oko upKBe npHnajbeHo. a OHa, upKBa, ycpČA thx CBeha Koje JiH)Ky h,eHe KaMeHe 3HA0Be, oh&ko iHHpoKa h BejiHKa, jacHO OAyAapa oa BeApHHe CBaHyha. Jom c Kpaja y^Hue ckmasm Kany, ač>6po je yrypaM y Heapa na mh je hč 6h ko H3ByKao h na;ihm CBehy. JeABa aKO ce nporypaM no nopTe. CByAa CBeT, jeAHO no Apyror npnnHBeHO, 3rymeHo, ca cBehčM y pyu,h, r0^6r^aB0 h CBaKii qac KpcrehH ce, noHaBjba MOJiHTBe h jih necMe ihto Aonnpy H3 upKBč.
BpahaM ce Kyhn. k&nnja uinpoM OTBOpeHa. /[BopHuiTe no-HHinheHO. HpBa noA crpexoM HacnaraHa y3a 30a, ApBJb&HHK 6antn H3& Kyhe. HcnoA Sac^MaKa H36aHeHO Tpyifce, Kpne h ocTajio ihto je 6imo npe. nariHua ce l$k;ih c&xaHHMa, 6čjih ce AjraHKa h iiinpoKa M^paMa ihto nČKpHBa TČCTHje nyHe boač. Oko oritHiHTa KpKhy jiohhh, a noA bpiuhhkom uBpqH neneite. y^a30M y co6y. MajKa Me to6ojk He bhah. heuito cnpeMa no patj)OBHMa h ype-i]yje ui6^>e, 3apcJ)OBe h ja6yKe.
„Xphctoc ce poah!"
ČHa ce OKpčHe. na Kaa Me bhah y (J)ecy c KHhaHKOM ohcbom o nojacy, hhcto hč Bepyjyhn caM to ja, npn^a3H mh.
„BaHCTHHy ce poflH!"
h Kao aa 6h npe OHa Mojy pyKy nojby6H./ia, TaKO mh TeuiKO npy«a CBojy h ue^HBa Me y veno, ohh, 66pBe h o6pa3e.
EopHcaB CTaHKOBHh (1876—1927) poawo ce y Bpan.y. Bho je tiH-hobhhk MHHHCTapdBa npocBeie; yMpo je y Beorpa«y — Hanncao je BHiue npHnoBeaaKa (Hajjienme y 36npuH CiapH aaHH), poMaH HenHCTa KpB h apaMe KonnaHa h TamaHa. CTaHKOBHh je necHHK ciapora Bpaaa.
T>ypa JaKtuuh
6. Ha JInnapy
Jecre jih mh poa, CHpomihn mara?
Hrt' Cy H B3C, mo)Kfla, jazui OTpoBajiH, mh Bac je, c/ia6e, nporČHHO cbSt — na AoijocTe caMo Aa, na^ Jby,ae 3H3mo, na ce h mh mSjio 60Jbe yn03H3M0 y ABoneBy Ty>KHOM neBajyhH ceT?
Mh cmo Mane, a^' cmo 3hajie na Hac Hžhe hhko xteth, hhko cmeth tako BOJieTH Kao th —
—	hnjy Hh!
Moje THue Jiene, je,n,HHH Apyrapn, y HOBOMe CTaHy no3HaHHU,H CTapn, cpue BaM je Aočpo, necMa BaM je mSa; ara Moje cpue, ajm Moje rpyj.H ;ie,neHOM cy 3^o6om p336iijajiH Jbfnu, na ce MecTO cj^ua yxB3TH0 Jien.
C SejiOM 6y^čM,
ca 3yM6y/iom, mapeH-pajeM, pajcKHM MajeM, UBeheM, MHpoM, ca ^enRpoM
JieTHMO TH MH Cpil,a TOnHTH —
—	hnjy hn!
Moje raiie Mase, ja^HH cHpoTaHH, npoiiiJiH cy Me Mbho Mojn Jienn nami: yBe^o je UBehe, o/i,6ero Me Maj, a Ha ,nyiiiH octs ko ckjjx3h3 6hjt>ka H Ji' ko Ty>KaH MHpHC yBe./10r 66CHJbK3 je/iHa TeuiKa paHa, Te»3K y3ancaj.
06jamH>etba. CeT = ceiy (žalost, otožnost); cpua t o n h t h = cpue toiththj oa6ero Me Maj: npoiima je Moja MJiaaocT.
T>ypa JaKuiHh (1832 — 1878) po^Ho ce y CpncKoj UpaH (y BaHaiy). C;iy>KHo je Kao yiHTejb h HacraBHHK upTaH>a y pa3HHM MecTHMa, a yMpo je Kao KopeKTop /lp>i<aBHe uiTaMnapnje y Beorpaay — y >KHBOTy HHje 6ho cpehaH; to noKa3yjy h h>eroBe necMe, nyHe 6oJia h ropnHHe. Oct3bho je h TpH Apawe (Ceo6a Cp6ajba, JejmcaBeia, OraHoje r.iaBaiu) h MHoro npnnoBe-jana; Haj6o;be cy ohe y KojHMa onHcyje jkhbot Cp6a y 6HBiuoj YrapcKoj (CnpoTa BaHahaHKa, CpncKo qo6aHqe, riona Thxomhp). JaKuiHh nae Met)y HajBehe necHHKe.
JbyčoMup Henadoeuh
7. Ca UČTHHba
Kafl,a CHeroBH OKonHč, na^a npecT3Hy x^aane KHiue h Kaa rpaHč Ton^o Jieme c^Hue, OH^a ce Ha LJeraibCKOM nojby p&-3acTpy ŠJincKč JiHBaae ca HajJienmiiM HBeheii; 6ha3 u&/iy Hčh Kpo3 OTBOpeHe npo3ope aiymaTe neBa&e HeH3ČpojHHX ai3Byja, a BHiue ce6e i\ne;iaTe je^aH komSa n^aBor HanyjbCKOr He6a. UeTHite je Jieno. HeMa ohč TeiuKč BpyhiiHč ihto Mbk npHMopje, HeMa OHe »ecTOKe rpo3HHiie ihto CB3K0r JieTa noxo,n,H o6ajie pene 3čtč h Cna^apcKor Je3epa. Ha U,eTHH>y je B33,nyx mhct, npH-jaTaH h 3,npaB. no cbhm3 čko^hhm 6pAHMa, rae hčmS iuyMč, pacTe h UBeTa MHpncaBa >Ka^(J)Hja. >K6yH ao >K6yH3 npHTHCHyo je caB npžaeo ao H>eryiH3 h ao MeBa. HidKajt Ha obč bhchhc He ^0^1330 6hš 3aryui^HBa 0M0pHHa ihto ce oceha y paBHHuaMa.
JyTpa h Benepn HM3jy CBoje ocočhtč n./i3HHHCKč Hapn; cbyaa je be^HKa THuiHHa, csmo ce c MaHacrapa iyje t&hkh ivrac mmcr hbshobs 3boh3. Oho cbar^a n03flp3bh h3./ia3ak h 3&;ia33k cyHiia. Hčcto je niac iteroB noMčmaH cs j3chhm nracoM U,pHO-ropKČ ko j 3 hflyhh Kp03 obč njI3HHHe Ty)kh 3a norHHyjiHM CHHOM h jih 6paT0M. CTOTHHe roahha ta ce aba rjisca no3H3jy h 3Sjej;HO p^3^e»y Kpo3 obč sy6pabe. riorjeKoja nyuiKa c 6pera np6;iOMH THmHHy; to hekfi UpHoropau no;i33h hjih aoji33h, na xohe aa ce jaBH h a3 nč3ii:pabh Op^ob Kpui h CBoje mmo UeTHite.
Jby6oMHp HeHaflOBHh (1826—1895), chh npoie Mamje, BojBoje, ahiijio-MaTe h ap>KaBHHKa, nncua no3Ha™x .MeMoapa". Poaho ce y BpaHKOBHHH (Kpaj BaJbeBa). Bho je npocjiecop n HaieaHHK y MnHHCTapcTBy npocBeTe. YMpo je y BajheBy. — flHcao je necMe, a jih cy My Haj6ojbH nyTonHCH (IlHCMa o UpHO-ropuHMa, IlHCMa H3 HeManKe, FlHCMa H3 MTajiHje). yMeo je aa npnqa npn-
pojiho, BeapO H flyXOBHTO.
Vladimir Vidrič
8. Leto
U travi se žute cvjetovi i zuje zlacane pčele, za sjenatim onim stablima krupni se oblači bijele.
A dalje iza tih zlatno se polje valovito, mirno i s huma se k
I nebo se plavi visoko kud nečujno laste plove. Pod brijegom iz crvenlh krovSva podnevn5 zvono zove.
krovova stere
i spok5jno — humu vere . . .
Vladimir Vidrič (1875—1909), iz Zagreba, bio je odvetnički pero-voda. Ostavio je samo malenu zbirku pesama, ali ide medu najoriginal-nije pesnike. On je umetnik malih, sitnih pesama.
Vuk St. Karadžič
9. Ivanjdan
Srbi pripovedaju da je Ivanjdan tak5 veliki svetac da na njega Sunce na nebu triput od straha stane. (Joči Ivanja dne je običaj na nekim mestima (kao na pr. u Jadru) paliti lflu oko tora: nagule čobani lile (brezove ili trešnjove) i metnO u pro-cepove, te načine kao velike kite, pa iioči Ivanja dne, pošto se smrkne, zapale one procepove i obnesu oko torova, potom neke zadenu ii tor te izgore, a neke uzmu čobani i iznesu na kakvo brdo, gde dode i više čobana, te se igraju. Tako se pall lila i iioči Petrova dne. Na nekim mestima, kao po Sremu, beru de-vojke iioči Ivanja dne ivanjsko cveče te vi'ja vence i meču ispred kuče po stresi ili po plotu. Beruči devSjke cveče pevaju različne pesme, a osobito ovu:
Ivanjsko cveče Petrovsko, Ivan ga bere te bere: majci ga baca u krilo, a majka s krila na zemlju.
Gdešto devojke metnu na Ivanjdan u lonac zemlje i u nju poseja nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je nikla ili iiklijala: ako su klice savijene kao prsten, onda vele
da ce se one godine udati. (Joči ivanja dne gdekoje devojke metnO belance od jajeta u čašu vode te prenoči pod strehom, pa na Ivanjdan iijutru po njemu pogadaju hoče li se skoro udati.
Objašnjenja. Lila: ono što se oguli s brezove ili trešnjove kore kao hartija; lila ima u sebi smole i može goreti kao luč.
Vuk Stefanovic Karadžič (1787—1864) rodio se u Tršiču. Za vreme Karadordeva ustanka bio je pisar kod vojvode Curčije, a onda u raznim službama. G. 1813, kad su Turci ponova ovladali Srbijom, otide u Beč. Tu je radio na književnom i naučnom polju do svoje smrti. Kosti su mu prenesene u Beograd.
Vuk je bio samouk. Pod uticajem Jerneja Kopitara on se potpuno osposobio za naučni rad. [zdao je najlepše narodne pesme, pripovetke i poslovice koje je sakupio na svojim putovanjima. Napisao je prvu grama-tiku narodnoga jezika i prvi srpski rečnik.
Vuk je reformirao azbuku i uveo fonetski pravopis (po načelu: piši kao što govoriš). Uspeo je da dovrši ono što je započeo Dositej Obra-dovič: uveo je u književnost narodni govor i tako postao tvorcem današnjega srpskohrvatskog književnog jezika.
Joeau Jlviuh
10. IlojiHe
Ha a 0CTpB0M nyhhm qeivinpeca h 6čpa MflaAO KpynHč cyHiie npjKii, nyH0 ruiaMa, h Tpen™ ha^ mym0m h ha,n 66anama CiiaH h MOflap MHpRc npojiehHOra Mopa.
Jby6nqacTe rope, rp&HHrae, xo CBČpa, 3pn;a,/ie ce y ,HHy. MnpHa h 6e3 neHe, noBpuiHHa myinra h u,e^HBa creHe. Cboa ce cbeijih, Tonami, cr^icneH, h3haa bčjia.
npax cyHHaHH Tpen™ HaA HcnpSHHM necKOM — h cpeSpHii ra;ie6 noHeKaa ce bh/tfi, CBerayi^a Ha^ boaom. H MHpmiiy xpfl^H MHpHcoM oa pn6a h MOjipnjeM BpecKOM.
CbS je TaKO Tiixo ... H y Mojoj ymn np0Ay>KeH0 bh/i,hm 6bo MiipHO Mčpe, LuyMe OJieŽHApa, jbyfiHqacTe rope h 6jiža 6630p ihto ce CBnjeTJin h nyuiH.
Hčmo CToje y h>čj cpečpHaere poflHe
o6ajie h b{3th; h cbčtjih h naM
m^a^o, KpynHO cyHije; h He iuyiiiTe bžjih.
CBe je t&kč thxo . . . Miip . . . CBy.na je no^He.
06jauitt>eH>a. MoApnjeM m. mojiphm; cBHjeuiH m. cbetjih.
JoBaH JlyqHh H3 Tpe6HH>a (potjeH 1874) cjiy5KHo je Kao tohobhhk MHHHeTapeTBa HHOCTpaHHx jiejia y CocjiHjH, PHMy, MaapHfly hta. — /IyHHh nmiie necMe, nyTonnce u KpmHKe. Kao necHHK oh je ycaBpiuno cthx h o6oraTHo necHHiKH je3HK. IlecMe cy My OTMeHe, ca cjajHHM cJiHKaMa h jienHM nopeijeitHMa.
Ivan Mažuranič
11. Oluja
Noe je vani slijepa, gluha, nTgdje glasa, več što sipi rosa sitna ko da nebo plače. Mrak se gustl, pomrčina gusta zapodjede ravnicom i gorom, da ne vidiš pred očima prsta, akamoli stažu pred sobome. Teško onome koga sade stiže u putu nočea črna, a nočlšta, jadan, ne imade!
Pognaše se nebom vjetri, a odande plahe munje, nebeskijem ognjem sjecajuči: sad ti smrtne bliješte oči, sad još giišču, neg' bi prije, navlače ti na vid tmTnu, pak za njima čuj sad grmljavinu gdjeno najprije izdaleka tutnjl, pak sve bliže, krupnije, strašnije iirnebes se gromki goram' orl.
Stoji tutanj neba i ravnine, stoji jeka drage i planine: sva je zgoda, biče grada teška. Teško onome koga sade stiže u putu nočea črna, a nočišta, jadan, ne imade!
Ivan Mažuranič (1814—1890) rodio se u Novom Vinodolskom. Bio je isprva advokat, onda politik i ban. Umro je u Zagrebu. — Mažuranič rano je prionuo uz Gaja i njegove misli i počeo svoj književni rad kračim pesmama. G. 1846 izašao mu je spev Smrt Smail-age Čengiča, u kojem opeva borbu „za krst časni i slobodu zlatnu". To je jedno od najboijih dela srpskohrvatske književnosti.
Muacih BypHUH
12. MAHJia
C&h>hbo Be^e y cejia cyTOH bčah, y3 h>hx ce JiaKo hoJih cnyniTa Aax. npiipoaa ahiiie jane, h cbhm3 toah THLUHHa h BeTpHh hm. 03ro, cpeA He6a cma, nyHaHH Meceu, chhbS HečecKH KaKfi caH. A 3be3^a cbe bftine h bhiue r^eaajy ksko H3AHiue ymophh h 6ntah ash.
MHJiaH TiypqHH, potjeH 1880 y naHqeBy, je KitH>KeBHHK. Ochm kh>h->kcbhhx n nojihthtikhx pacnpaBa nncao je h necMe.
Ayzyctu IUenoa
13. y KpaH>y
OrarocMo y Kpaifc. Ja Kao Aa caM ce npecejino y Apyrfi cbčt — y paj. IlpeM mhOm nyne cba ahbot3 KpaifcCKora ropja, cbh ohh CTpMH bf)xobh, OCyTH t3mh0m j&tiobhhom, CBH XJiaAOBHTH kjiahuh, nehyiuabh noreiiH, cbeivi03&flehh npoimamiH, chthč upKBHq,e h^Bpx 6pAa, a k TOMy Ha 6pe>KyjbKy to CTapč, CTapaMKč MecTamue. Ty ce joiu Bftjy noA m&xom ocTaun crapora rp&ACKčra 3HAa, oh^e ce neibe noA očjiaKe ha nehHHH chbh nponykm Topaa, r^e cy hčksa m^hh^h Bemraue, Ty crapa rp&AHHa AaBH0x KpaKbCK0x BojBOAa, OHAe CTapHHCKa roTHHKa upKBa, nyHa KaMeH0x BHTe30Ba h 3M^jeBa. Fla KaA yBene na^a pyMčH Ha ropace BpxoBe, KaA haaa^eKO nyjem KaKO noKyu,K3B3jy cpeSpor^acHa 3boh3 ! HiiKaA He 3a6opaBHx jeAHor npH3opa — BenepHHue. Beh ce Mpa-mhjio; noA MpKHM cb6aobhm3 roTHHKe upKBe ApxTaxy CBehe, opryjbe 6pyja^e qyAH0BaT0 Kao rpoM, uinpoM upKBe K^eiaxy cejb^KHae. HcnoA 6e;ie neie pyMeHHJio hm ce njmO, miemehhto /mue, npn >Kapy cBeha 6McT3xy hm ce iipHe bcjihkS o^h, a ii3 rp^a hm ce opnjia CTapHHCKa c^OBeHCKa necMa. Tora CKji§Aa, t&ko HeacHa, npftnpocTa, ajw h y3BHiueHa cyr^acja He ^yx hhksa y cbom >khboty. CthchJt y KyTy ivieAax Taj Hapoa, G7iymax Taj neB, h Ayuia mh ce Ay66Ko noTpece.
AyrycT UleHoa (1838—1881) pojmo ce y 3arpe6y, rje je noneo yihth npaBHe HayKe, a flOBpuiHO hx y flpary. BpaTHBiiiH ce y 3arpe6 nociajie rpaacKHM ceHaropoM. yiupo je o« TeniKe 6o.iecTn noje ce aočaoHo koa bc.th-Kor noTpeca r. 1880. — Hanncao je mhoto necaMa h KpHTHKa, a HajBiime ce npoc.MBno CBojHM npnnoBeTKaMa h poMaHHMa (3jiaTapeBO 3JiaT0, Cejbanca 6yHa, flHoreHec, K-aeTBa hta.) y nojHMa je npiiKa3ao 3arpe6am<y h xpBaTCKy npoiujiocT.
Stevan Sremac
14. Nedelja u banatskom selu
Lepa je nedelja sviid na ovom Božjem svetu; lepa i u gradu, ali tek m'isllm da nije nigde lepša nedelja nego u selu. U selu se još u subotu posle podne opaža da se približuje. Drukčije je u kuči i pred kučom. U kuci se riba i čisti. Dečurlija je komotnija subotom; može se igrati i kaljati do mile volje. „Neka, i tako je sutra nedelja, presvuči če se," vele stariji prljavoj deci. DevSjke spremaja vezene suknje za rogalj, momci mažu cizme da omekšaja, a babe traže diigmad i nalivajo zejtin u kandilo i pale kandilo, i krste se kad zazvoni na večernje, i raspituju kojl če gospodin-popa sutra da služI, i nareduju da se tatine cizme dobro namažu mašču i istfljaja, jer se prošle nedelje tužio da su ga ubijale i morao ih još u porti skinuti.
Ah, kako je lepa nedelja u selu! Lepa od ran5ga jutra pa sve do ponedeljnlka iijutru. Neka svečana tišina još od jutra kazuje da je praznik. Ispred svake kiiče počiščeno i poliveno, a sve miriše na mokru prašinu. Sve selo čisto kao umiveno lice. Ispred kuča ovde onde vidaju se gomile dece gde cisto obučene stoje, ne igraju se da se ne iskaljajfl. Na nogama im čizmice, na plečima, preko košulje od tankog srpskog platna, svileni prslučiči sa srebrnSm piicadi, a na glavi novi čisti šeširiči, iz kojlh još nisu pili vode na Tisi ni jeli duda. Za šeširom žiičkasto kovllje; ras-cvetalo se na suncu, pa pokrilo i iimotalo sav šešlr. Sva deca umivena i očešljana, a kosica im namazana zejtinom. Sve na njima cisto, a često i novo, pa i deca dobila neki svečani, nedeljnl izgled, pa i samima im nešto neobično; nekako su ograničeni, ne smeju da se rvu, da se pentraju na drvo i jedu diid, ne smeju da se jure i šorajO nogama prašinu, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledajo čiji je prsluk lepši i ko ima večl red srebrne diigmadi. Ali čim se svršl liturgija, oni se odmah raskomote. Još u crkvenoj porti svuku čizme, pa bosi lete kučama sa čizmicama u rukama.
Stari sede pred kučom pa pučkaju na lule. DevSjke se provrednile, pa rade kod svojih kuca; rade da se satru. Tfpe sve i ne odgovaraju, samo da ih puste posle podne na rogalj ii kolo. Ala če da se šarenl posle podne sokak od momaka i od devojaka! Ala če da zamiriše od kalopera i majčine dušice rogalj gde se vije kolo 1
Stevan Sremac (1855 — 1906) iz Sente (Bačka) bio je profesor u Nišu i u Beogradu. Umro je u Sokobanji. — Sremac je pisao realistične pripovetke iz savremenog života, koje su večinom humoristične i satirične; najbolje su Ivkova slava, Pop Čira i pop Spira, Vukadin, Zona Zamfirova. Zbirka „Iz knjiga starostavnih" donosi pesnička pripovedanja iz narodne isto-rije. Sremac ide medu najbolje humoriste i realiste.
Jocuu Ko3apau
15. Jleme Bene y cjiaBOHCKOM ce;iy
CyHue ce no^čJio Hani6aTH Haa myMHiiy, a y iiejiGj npnpOAH 3aqe heno }khb&XHHje rHČafte h cnpeMaite. Flao je Beh Mpa^an, a JieTifcH noBeiapau pa36jia>KHBao tonjih 3paK, kojh je CBe BehMa H3MHiiao xjiaflOBHTOM 3arpjbajy nniiBeTHe, 3Be3,n,aHe h6hn.
Braa je jiftnaifcCKa Beqep; aah piopah h cycrao nao ha noHHHaK, a o a he^a^ieke xpacroBe iuyme aenpiiiao XJia,a,aK hocehh ca co6om tSlukh OM&MJbHBfl MHpnc c 6yjHHX jihba^a, ycnaBJbyjyhH c ftHMe y CBe to ,zi,y6jbH caH n.e;iy npHpoay. h Taj mhphc, h BenepifcH Mfip, h nojeahhh rjiacoBH, cb& to je Kao npHTajeHo roBopHJio: aaj mh a,a otnohhhčm; paHOra jyrpa na ao MpaKa najih^a Me TeiuKa »era, kocth mh nyijajy no cbemy tejiy, aaj borne oiaTKčra cha Aa me cyTpa ojkhbh h oKpenn hobom cHarOM .. .
TaKč mojih h y3j,hiiie, t&ko manhe h ubhjih cba Bo>Kja npHpo.ua, catpta tciukhm jicth^hm nocJiOM tie3HyhH 3& chom Kao Ubčt 3a pocčM.
JIjTa^aK peji, iiphhx, ,npBeHHx Kyha HH3ao ce Heaor^eflHO jeAHHM np^BueM; y BeqepH>čM nojiyMpaKy npHHHH>ajy ce srpane ABa nyra Behe Hero ihto jecy, aok bhth, 6ejiH 3bohhk upKBe Kao aa je noj. He6o oramao, Te My 3JiaTHčra KpH)Ka h He bhahiu. TeK oBfle oHfle 3&cjao nomeKojH npo3op, OB^e OHAe npoJia3č jorn 3žKacHe™ paAnum c noda; TeK npe,a r^eKojOM kyhom ce.n,H no ABoje Tpoje hejbaflh pa3roBapajyhH ce h qeKajyhH aok 66Jbe 3&xjiax& aa ce y cnapHčj co6h y3MorHe jiaKine yCHyTH.
Jocnn Ko3apau. (1858—1906) poano ce y Bhhkobuhm3. Bho je myMap y CjiaBOHHjn. YMpo je y cbom poflHOM Meciy. — Ko3apau je nncao npnnoBeTKe h poMaHe h3 c.iaB0iicK0ra >KHBOTa. Hajnosnaraje My je ne.m MptBH Kanma™.
Velimir Deželic
16. Jadranskom moru
Ko tebe jednom vidi, more sinje, zaboravit te nikad više nece, i duh mu iivek kano galeb lede na talasa ti blistavo milinje.
Uz tebe rod je čudi golubinje, sve više nebo nek mu dade sreče da iivek samo napred, napred krece zauvek otrv siize materinje.
Ko tebe jednom, sinje more, zgleda, s magljskom ga nekom vežeš modi, i teško mu je vec od tebe poci.
Od tebe misao krenut mu se ne da, i sveti šiimor tvoga talasanja ko večna pesma dušom mu ozvanja.
Velimir Deželič (roden 1864) bibliotekar in arhivar u Zagrebu. — Deželic je pesnik (Kopnom i morem, Zvuci iz katakomba) i pisac romana iz domače istorije (na pr. Prvi kralj).
Josan U,8ujuh
17. Kpac h hoben
Teorpa^cke npMHKe h CKyneHa }khboth3 cpeAcrBa Kpa-iHKora HOBena BpiiiH^a cy mčcto noBčJbaH yTHuaj Ha H3BecHe upTe Kap^ktepa. 36or 6cKy,HHue cpe^craBa 3a jkhbot Jbynu cy ce HayiiHJiH na 6yny yMepeHH y np6xTeBHMa; hapoqhto cy ckpomhh y je;iy. no3HaTo je Beh Aa Mory noaHocHra KpajH>y HeMamTHHy, y CBaKOM oiyqajy MHoro b&uie Hero ct&hobhhihtbo h3 o6^hjkh>hx njIOAHHX o0jišcth. Taj hapomhth, yr^^BHOMe CKpOMHH h CKyHeHH Ha^HH jKHBOTa y JX&nmaijhjh, Xepu,eroBHHH h UpHOj Topn Morao 6h ce h&3BaTH KpaUIKH hahhh iKHBOTa.
Hdhxobo Tejio je bpjio ejižcTHHHo: Mory cnaKara ca crehč Ha CTČHy 6e3 TeuiKoha h Bepara ce no mnpanaMa ;iaKo Kao K03e. Ca mhom cy ce ne^h ha bhcokc njižihhhcke BpxoBe ^>yah oa 80 rČAHHa, h ja HŽcaM 3&na3Ho na ce MHoro 3aayBajy. TlpApona Kpaca habhkjia je Jby,a,e na 6yny jkhji3bh, HCTpajHH h aobht^hbh,
jep Mopajy H3H^a3HTH cpeACTBa Aa caB^aaajy TeuiKohe Koje y Kp&cy hčcto hckpcžb3jy. Ofl^HKyjy ce h jkhbom yo6pii3HJbOM, noja ce pa3B0^a MO)KAa h noA yTHuajeM h^ahm KpauiKira nojaBa, Kao ihto cy peKe Koje nČHHpy h oneT ce noj^BJbyjy, MpaHHe nehHHe ca 6McraBHM CTa^aKraraMa, 0TB0peHe jaMe „y Koje ce mojkč nacTH y 6e3AaH ao h& apyry crpaHy 3eMJbe", h Apyre; ithx0be npH^e h ./iereHAe hčcto cy Hž^axHyTe obhm ythhajhma. Tpe6a tomč jom aoaa™ na je h Ba3ayx hhct, npospanaH, BeAap, jep hčma 6apa h Hcnapeiia, h3y3hm3jyhh hekč AeaoBe nojba. To ce jacHO bhah 3a BpeMe Kiima, y jecčH h npojiehe, k3aa njby-ckobh Tpajy no hekojihko A3h3. ta^a H36njajy H3Bopn totobo a$ok cBaKe nyKOTHHč, hSk h Ha nyTy, a nč>HeKaA h y KyhaMa; Ha6yjajy notoiin ko j h cy hhane cyBH. Ajih Beh hekojihko nacoBa noc/ie kiime CBe ce ctkuiS: bhji6bhth nčtouh h h3boph npecyuie; He ocTaHe HftrAe Sape, CBa khuihhua oa,e y noHope h nyKOTHHe, h HOBeK mo5kč meTara, a na ce hh HajMafte He yKa^a, Kao no rpaadbhma koj'h cy H3j6oJbe kahcuihcahh h Ka^apmhcahh. Hacy-npoT 3eMJbHuiTy Kčje je c^CTaBJbeHo oa HenponycTJbHBHx creHa, obj,e je AaKjie CBe mhcto h 6e3 6apyuiTHH3. CKopo hčma BJiare y Ba3ayxy, ™ja ce ™croha h cbokhhs j'3ko dceha h 6^arotbčpho
yTHHe H& 3Ap3BJbe CT&HOBHHIHTBa.
36or obhx y3pčKa pa3B0;io ce y AHHapcKOM Kpacy Bp^o 3flpaB0 CTŽHOBHHUITBO, yCTO jČAHO OA Hajn^OAHHj'HX y EBponH. >Khboth3 cpeacTBa Mel]yTHM He oaroBapajy 3h3th0m yBehaBas>y CTŽHOBHHHITB3. Ra 6u ce csBJiafla^e MaTepHjame TeuiKohe kojč noTHiy h3 caiue npnpoAč Kp3C3, pa3BM0 ce ABOjaKO KpeTaite, Koje ce BpuiH CKopo CBaKe roAHHč: cTonapcna KpeTafta h nce-jbabah>a.
36or npnpauiTajs ct&hobhhihtbs jČAaH H>eroB Aeo npHHyijeH je aa ce HcejbaBa Aa 6h Apyrn a£o Morao jkhbcth oa oho msjio cpeACTšBa 3a jkhbot Koja Kpsc Aaje. To je jeA3H oa H3jj3i0x y3pčKa Kojii je y TOKy BeKčBa H3a3HB30 BejiHKč ceo6e ctžhobhhk3 AHHapcKOrs Kpaca y Cp6Hjy h jy)KHoc^6BeHCKe 3eMJbe hž jičBOj CTpaHH C3Bč h JlyH3Ba. 3H3H8jHe cy nocjieAHU,e obhx MHrpaaiija y e™6rpa(})ckom, ^hhfbhcthmkom h hauhoha^hom nor^eAy.
Ob3 KpeT3Hj3 cy ce nojsnaBaaa y TOKy cytuHHX roAHHS Koje ce y Kpžcy j3He oceTe Hero y ApyrnM KpajeBHMa. Cyuia, Koje hm3 h 66hiihhx roAHHa, nocT3je tša3 npeiepaHa. Hcnapn noT-nyHO h oho Ma^o B^are uito ce caHyB3^o y upBeHHUH Koja ce HaKynH^a 6h^o y nyK0THH3Ma Kpe^ftaKa 6mo h^ AHy BpT3ia;
naK ce jaKO Hcyiue h .zma KpauiKHX no;b3. >Kht3 H3rope hjih 3^kp)KJbajy. >KeTBa npona^ne Kao u naiuifcauH h .raba^e, noje cy h iiHaMe MaJie h HeaoBOJbHe. Hh pemo ctshobhhihtbo (15—20 ha je^HOM KBaApaTHOM KH^iOMeTpy) HeMa cpe^CTaBa 3a jkhbot hh 3a ce6e hh 3& cTOKy. Obo notcthhe Ha Be^HKe ceo6e h Ha CTOMap-ck3 KpeTflfta Koja ce TaKoije npeo6pahajy h y k0hahh0 Hcejba-Baite; pa^n Tora ce y AHHapcKHM KpajeBHMa ct^hobhhuitbo Bp^o npope;ui, a erd^špcTBo ons/me.
npocTpaHa KpamKa očmct Kao u,ejiHHa HHHHJia je HajBehy npenpeKy ythti;ajHMa ca CTpaHč, a Be^iHKe 3&TBOpeHe ztenpecnje 3HaTHO cy noMorjie ,n,a ce nojeAHHč očmcth H30Jiyjy. T&kb3 je ČHJia yjiora AHHapcKčra Kpaca y TOKy HCTopHjcKHX BpeMeHa: oh je npeTCTaBjbao ujHpoKy npeqary npeno kojč ce (H3y3čB phmcko fl66a) je^Ba Monno npeji33HTH CBe no n6c/ie.n,K>HX j,eueH0ja Kaa cy cirpaijeHH nyTOBH o a Ja^paHCKor Mčpa npeMa 3a^eljy. OcBa-ja.hh, ceo6e HapčAa, ijHBHJiH33UHje Koje cy ^o^a3H/[e ca jaapaHCKe o6a;ie 3aycTaB^>a^H cy ce h& npBOj KpatuKOj npena3H, ro^oj, CTeHOBHTOj h 6e3 )KHBOTHHX Cpe^CTaBa. y KpaillKHM OČJiaCTHMa
ce ojxp>Kao jiyro BpeMeHa HajHHCTHja naTpHj&pxa.JiHH jkhbot Ha Ba^KaHCKOM no;iyocTpBy. KpaniKa TBpijaBa, crapa UpHš Topa, o,aynpji3 ce ocBajaft.y, y MHoroMe ojiaroMpehH KpaniKoj npnpoAH 3eMjbHiiiTa, Koja OTOKaBa npo,n,HpaH>e, a jiaKO ce čpaHii. Ochm TČra y CBaKOj KpaniKoj ofi^acra, Hap0qHT0 y bgjihkhm KpauiKHM nojbHMa, pa3BHjao ce 36or tt.HX0Be H3ABojeHocra y MHoroMe 3ace6aH jkhbot ca BHuie hjih Maibe H3Meii>eHHM oČH^ajHMa, Ha-BHK3M3 H MeHTaJIHTČTOM CT3HOBHHIHTB3. Y KpSLUKHM nOJbHMS CB3K3 Bapoiu hm3 CBoje oco6hto o6efle»cje, CBčj neq3T.
JoBaH U,BHjHh (1865—1927) poano ce y J1o3hhuh. Bho je npo^ecop reorpai})Hje Ha 6eorpaacKOM yHHBep3HTeiy. J/Mpo je y BeorpaAy. — LlBiijHh ce 6aBHO npoyiaBaH>eM EajiKaHCKor nojiyocTpBa ii napoaiior >khbot<i. Cbo]hm HaynHHM jMHMa CTeKao je eBponCKH rjiac.
Joean JoeaHoeuh 3Maj
18. necMa o necMH
(ofljiomak)
T^e je 6ojia, rae je jajia, rae cy	ao6pe hyaH,
—	necMa S^iajKH;	— necM3 c' op«;
r^e ce KJiOHe, r^,e ce nsaa, ihto hč MO)Kem ^pyKHe pehn,
—	necM3 CHa>KH;	— necMa 36op0;
flecMa Mopa 6hth CBera, 6ftTH HHCTa,
6ain ko 3be3jta y bhchhh m to ce 6jik cra. Mopa 6hth 6oro^aha, n^emehhta, Mopa 6hth 66acjaHa, HCTHHHTa.
Mčpa Tehn H3 /iy6HHe cpua 3^paBa. — T&Ka necMa cbž ocBaja, noKopaBa.
JoBaH JoBaHOBHh 3Maj (1833—1904) po,i.no ce y Hobom Caav, rae je hakoh cBpmeHHX hayka 6ho jicmhhk. >KnBeo je hcko BpeMe h y Beorpaay, y 3arpe6y, a Hajaaj y KaMeirauH, i\ae je h yMpo. — Oh je je^an oa Haj-BehHX h Ha]'3aMy)KHBjHx necHHKa. IfceroBe cy necMe BeoMa pa3HOBpcHe, a HajBHine cy no3H3Te fteroBe Jieije h majbHBe necMe.
Dositej Obradovič
19. Iz „Života"
Rad bih bio da što ostavlm čfme ce se kogod od moga roda koristiti; rad bih bio da srpskoj junosti svlm srcem pre-poručlm nauku i prosvečenje razuma koje sam od mladosti svoje želeo i tražio. Zato mislim da opišem različite sliičajeve koji su mi se desili za dvadeset i pet godlna moga putovanja po svetu. Nadam se da ču svoje čitatelje poučiti opisujoči razne običaje naroda i ljudi s kojlma sam živeo.
Jer vaspitanje omladine stvar je najnužnija i najkorisnija, od nje zavisi sva naša dobrota ili zloča, sva sreča ili nesreča. Zato roditelji treba najviše da se staraju da svojoj deci dadu dobro vaspitanje: da ih ne maze i da ih odučavajfl od zla još od kolevke. A naročito da njihova mlada srca napoje ljubavlju prema pravdi i istini.
*
Pošao sam u školu još za života matere svoje, i pamtlm dobro da je za mene bila velika radost da idem u školu s bii-kvarom u ruci. Samo mi je bilo žao što mi je biikvar bio sav izderan, jer je iz njega učio ranije moj brat Ilija, pa ga je u
me yTexe HČMa /ipyre,
—	necMa ctftike;
a r^e cyMH>a cse oSapa,
—	necMa mute;
jep y necMH h SmS mp^ate, jby6aB BTOa; y necMH je UBeTaK Bepe, mejiem haaa.
*
Heryj necMy, it>om hein CKporaT Jbyra THrpa; a ji« necMa He CMe 6hth nfera Krpa.
takvo stanje ddveo kao da su kurjači iz njega učili. Stari učitelj Dobra (tako se zvao moj prvi učitelj) bio je zadovoljan što sam u školi miran i lepo učim, i brzo me zavole vise od svlh mojih drugova. I videči da se ja plašim kad on driigog kažnjava i da plačem zajedno s njim, boječi se da i mene ne kazni, a on, da me izbavl od straha i da me oslobodl, počeo se sa mnom raz-govarati i govorio mi je zašto je bio prinuden da kažnjava i da dobra deca nčmaju nicega da se boje. A kad je video kako gledam u nove biikvare mojih drugova, obečao mi je da če mi pokloniti nov časlovac čim svršlm biikvar, i svoje je obečanje ispunio.
Dositej Obradovic (1742—1811) rodio se u Čakovu u Banatu. Kao dečak došao je u manastir Hopovo u Fruškoj Gori, gde se zakaluderio. G. 1760 odbegne iz manastira; živeo je u Zagrebu, Dalmaciji, Grčkoj, Turskoj i u Beču. Proputovao je i Nemačku, Francusku, Englesku i Italiju. Govorio je mnogo jezika. Pred kraj života nastani se u oslobodenom Beogradu, gde je umro kao ministar prosvete. — Najvažnije mu je delo „Život i priključenija", u kome je opisao svoj život. Napisao je i mnogo poučnih sastava, basana i si. — Njegova zasluga je i u tome što je prvi veliki pisac koji nije hteo da piše crkvenoslovenskim jezikom kojim su se služili u ono doba; njegov jezik je prost i razumljiv, iako još nije sasvim čist narodni jezik.
rietuap ripepadoBuh
20. Moja Jiatja
ri/ioBH, njioBH, Mdja jial)o,	Kaa Te žmo Beh 3aHec;ia
y ko j' roAep Kpaj;	TBoje cy,a,6e Mčh,
ja th itfijba jorn He hž1)0x,	p&ciihh jejipa, npy)kh Btoa, caMa iihjb ch £aj. ujiobh naa h hoH.
y3Aaj ce y BeTpa B0Jby
h bajičba 6er, y 6yayhHQcT rjie^aj 6ojby, k He6y AiirHH CTer.
IleTap TIpepaAOBHh (1818—1872) poano ce y rpa6poBHHUH Kpaj Bje-jioBapa. Kao o^huhp (HanpeaoBao je ao reHepajiCKor mhhb) cjiy>KH0 je y pa-3j1hmhthm MecTHMa AycTpHje. Ympo je y <I>apa4ieJTfly y /loitoj AycTpnjn. — Hanncao je MHoro KpacHnx necaMa c0K0^ehH HapoA CBoj 3a cBe ihto je jierio h mieMeHHTO. Oh je 3aHocaH necHHK HapoaHor jenHHCTBa h ojyaieB;beH neCHHK CBeKOJIHKOr CJIOBCHCTBa.
Simo Matavulj
21. Na mladč leto
Osvanu nebo vedro, a zemlja sledena. Crkva beše dtipkom piina. Nad gomilom plamtl polijelej; kroz oblačiče mirišljiva dima blistaju se ikone, a odežda na starcu protopopu treperl kaonoti od žežena zlata. Dok sunce granu, beše otslužena i jiitrenja i leturdija, a za dva debela sahata niko se ne mače sa svoga mesta. Posle službe proto započe svoje diigo slovo. Pozdravlja pastvu želeči joj svakS dobro.
Dok je to bivalo, vrata se otškrinuše, te se progura u crkvu neki pomorski vojnlk. Malo ga ko i opazi, a ne pozna ga niko. Beše to momče piino, rumeno kao jabuka. On glednO oko sebe i nasmeja se, pa onda privukoše i njega protove na-očari kao zmljske oči pticicu . . . Tako je trajalo i trajalo. Jedva se več propovednlk pokloni, a u isti mah zagrmeše prangije u porti, i zvona zazvoniše. Gomila pravovernih pokrenu se i raz-mrvl. Svak zadovoljno guta navoru i Kita iz crkve. Nekolicina što behu bliže vojniku poznadoše ga. Svakome se od njih lice namračl, što on i ne opazi.
„Ti li si, Jovica! ... A kad dode?" pitajo ga.
„Zadocnio se parobrod, pa smo nočili na m5ru, a iskrcali se malo pre. No je li nana ovde, znate li? Svfnuh u crkvu radi nje!"
Oni se zglednuše. Neki se poljubiše s njim pa bež', a neki izmakoše i bez toga. Jedan postariji čovek započe: „Moj ku-miču ... ti ne znaš . . . Bog ..." pa se zaplaka i otide. Momka kao da piiška ubi. Poblede, a noge mu počeše klecati.
Neke žene primakoše mu se. Jedna ispijena baba zaleleka: „Otišla je Bogu na istinu!"
„Ma . .
Ali i njemu umre reč u ustima, te se strovall na klupu. Teše ga ženske, ako im i ne razbira reči.
A andeo mladoga leta šapče mu: „Plači, Jovica, suza ne štedi, jer je to jedlno što još možeš dati svojoj majci! Tuži, dete, ali pomlšljaj da nisi sam kojemu tugu donoslm."
Simo Matavulj (1852—1908) rodio se u Sibeniku. Bio je učitelj i profesor u Crnoj Gori i Srbiji. Umro je u Beogradu. — Napisao je velik broj pripovedaka iz primorskog, crnogorskog i beogradskog života (zbirke: Iz Črne Gore i Primorja, Sa Jadrana; romani: Bakonja fra-Brne, Uskok).
Laza Lazarevič
22. Starinska zadruga
Kako vetar popuhuje, tako se s brazda kao neke bele aveti krecu golemi pramenovi magle; nose se stranSm na koja vetar diše, pa posle se u sitnim beličastim kristalicima kao oboci vešaju tebi o bradu i brkove i konju o dlaku. To je ono što ja kažem: ako nfsu muhe, a on5 je Inje. Noge se mrznu, a oči siize. Več ni rakija ne može više da zagreje srca, i ti se nestrpljivo osvrčeš nečeš li gde da ugledaš kuču i domačina kojl voli goste.
Ja, Boga mi, znam kuda ču. Ja idem kod Matije Benadlča. Ono mi je kiiča što pred njom o šljivi ubogovetno visi čutura s prepečenicom. „Ko god prode, nek srkne I" tako veli Matija. A kad mu dodeš u kuču, na rukama če da te nose.
More, cisto me mrzl da pričam, to treba videti. Kakva je to kiiča, starinska zadruga — čitava vojska! Dodi samo liveče, a da ti se nadaja, pa če te presresti jedna snaha na samom putu s lučem u ruci. Druga stoji u šljiviku, treča je pred stajom, četvrta odbija pse, peta u kuhinji, šesta u sobi kuda te vode — citavi svatovi! I sve je u njih veselo, sve skromno, sve zadovoljno. A ne dao ti Bog da se pobiješ s kime iz njihove kiiče, jer od njih ima šestorica u samčj vojsci, a jedan je baš pravi vojnik stajačak, pod zastavom u Beogradu.
Niti nj'ima treba moba. Sta če im moba kod tolikih ruku? Leti u njih oru tri pluga bez prestanka; a kad trgovci podu lučiti svinje, dobro zabrekne čemer u Matije.
Matija Benadič je čovek sasvim star. Na čelu mu se vidi belega od rane koju je dobio u Hajduk-Veljkovu šancu. Osim njegove čeljadije i celo ga selo zove dedom. Žena mu je davno u zbegu umrla. Od starijeg brata ostala mu je snaha, koja s njime sada deli starešinstvo. Radojka joj "ime. Ona za sofrom sedi desno od dede, i u kuči se ništa važnije ne dešava dok ona ne da svoj glas, ili bar dok je deda ne zapita. Ona potpuno razume svoj položaj i ne zloupotrebljava ga. Na pr. deda zapita: „Sta veliš, snaho, za Maričičev zabran? Da uzmemo?"
„Kako ti narediš, brato, ti si muška glava."
Ona ljubi dedu ii ruku, a sve drugo, što 'inače nije običaj u našem selu, i ženskč i miiško ljubi mu ii ruku.
Posle Matije i Radojke još je član kučevnog saveta naj-starijl sin dedin, Blagoje. Osim njih troga niko se ni" za šta
u kuci nč pita, nego sve slepo sliiša i pokorava se. Ako je Matija odneo porez, Radojka otišla crkvi, a Blagoje da polaže stoci — u kuci je kao u školi odakle je izišao učitelj. Sve je složno, veselo i ljiipko, i svako gleda tom prilikom da se dobro išall i ismeje. Kako se, pak, koje od njih troga pojavi na vrata, odmah nastaje red, ozbiljnost i poslušnost. Njih troje se pogdešto hoti-mično sklone da se deca provesele i ljudi serbes napuše duhana.
Laza Lazarevič (1851—1890) rodio se u Sapcu. Bio je lečnik u vojnoj službi. Umro je u Beogradu. — U svojim pripovetkama slikao je život i ljude tako verno kao da ih očima gledamo. Odlikuje se i lepim jezikom. Najpoznatije su mu pripovetke: Prvi put s očem na jutrenje, Sve če to narod pozlatiti, Skolska ikona, Na bunaru.
...	'.. 1'.. ... ■. -iN ' : . .'".""';	' '.'£ri .... ■.■
JaHKO' Bece.mmeuh
23. Bpafca
CejbauH Mapno h MapHHKO nairrejiHhH »HBe y 3aapy3n, a jih MJiaijH 6paT MapHHKO xohe aa ce mnem, ycnpKoc oneBy aMaHeiy.
Mapno ce MHoro 3aMHc;mo. illta he Aa paAH, KaKO Aa otkjiohh HanacT? To Seme n.eroBa mhcso. JI a ra mojih — mojiho ra je; A3 My 3anČBeAH — Hehe ra ndoiymaTH. A aMčrneT? . . . 3&mhc.1ho ce mčbek, r.nabe he ahhcč.
CBaHy. Mžphhko OAe y MexaHy aa notpa^kh kmčts h he-kojihko jbyah. ripn^ao je cbhm3 h cbakčme uita je h k3ko je. no ce;iy 6yKHy h nac Aa he ITanTe^hhh Aa ce AeJie. JbyAH, »eHe, Aeua, cb£ roBopame o Aeo6H H>HXOB0j. 33Bhaji>hbuh ce CMejame h be;ie: „TemTO, Teurro, ny<ie thkb3 !"
Bhjio je hckčmhjio cyHiie c jeAHor konjb3 kaa ce oa Me-x&hč Kpere M^phhko c KMeTOM h jom HeKO^HHHHOM česana. ycnyT je npncTajsjio jeAHO no jčaho, a KaA Aoljome Kyhn — nyHa &B;iHja: Bpft! MapHHKO je cbhm3 oSjamitaBso ksko je to 6h.to HcnoieTKa. JbyAH CJiymaxy; hčko My OAo6p3Bame, a MHorfl ra h Kopame 3& Taj nocrynaK. Eto th h none.
»JTočpo jyTpo!"
„Bor noMorao! B^arocJioBH, o^e!"
„Bor b3c 6jiar0ctobh0! A un-a je to, MapHHKO, koa Bac? iijta paahte bh, jbyah?"
„ria eTO, nono, x6heMO as ce ačjihmo, jš h MapKO."
„J\a ce AČJiHTe? HnnomTo!"
„MčpaMo!"
y T3j m3x noBHKauie: „Eto MapKa! Eto Mapna!"
CBe ce yraja. H3 Kyhe	MapKO, ro-noniaB h 6ntA y
nor^ieja no Hapoay na BHKHy: »IITra he OBaj Hapo^ OB^e?"
Kmčt no^e yaapara niTžnoM y 3emjby: „na čto, Mamo, no3Bao Hac M3phhko."
„A iuta?"
„3ham, xba^a Bory, 3auiTo!" peqe M&phhko ocopahbo.
„Ja he 3h3m!"
„E, na Jieno: x6hy aa ce a^ahm!"
„A, 3žit0?"
„Jecr, 3aTo!"
„Je ji' Te cpaMOTa, HecpeTHH^e je/i,3h, na noA ce/iy KOcy tohhui IHTO y M^a^octh hhch yiHHHO ? Je Ji' Te cpaMOTa?"
„HeMčj th ty mčhh Ba3A3H; ja xohy na ce a&ihm — na Kpaj!"
„E, Ao6po," peie MapKO h Bpara ce y Kyhy. H3H^e bryn. Hocehn o6a risHTejiHjHHa cpeSpitaKa y pyKaMa. „Xoah 6b3mo, 6paT#" pene M3pftHKy. M&phhko npirtje.
„}^jheiii na ce flejifim?" ynHTa ra t3ko ch&khhm nracoM aa ce CByA3 opno.
„Xohy!"
»flpjkh!" peqe Mapno h npy»h My nHiuTO;b. M&phhko y3e.
„Ren' ca/i!" BHKHy M3pKO.
„lllta?"
„Zlea' a3 ce ačjihmo!" pene h ynpe nnuiTOJb y M&piiHKa. MapiiHKO npoč^e^e.
„Hehy ja T3Kč!" pene oh.
„Ja k3k0 th xoheui?"
„Ra .neno no^e^HMO HMaH>e."
„Oho ce He ^eM; obako Hajnpe! Ta mh cmo 6paha, ha je^hom cmo cpay jieatajin; mh He cmčmo 6hth jeji,3h ^pyr5M tyt]hhh. Oho ihto 3bžcmo Hame h£ cmč 6hth hhka^a Moje h TBoje, Hero oneT Harne!" He 6exy to pe^h, Hero rpmjbabhha; He 6exy to nonie.a,h, Hero myii>e.
„Aji' j a Hehy Tano!"
„Ja xohy ob&ko! A ano Hehem, naMTH: OH^a Hehem hh h&ihth. C obhm heMO ce Ha aeo6H CBaKaa cpecra! I/apn, 6paTe! Yaph! Ako Me npeacHBHiii, jkUbh; a ano Te npeJKHBiiM, y6Hhy ce! ... KaA He Mory JiSnfiM penHMa, OH^a opy>KjeM MčpaM qy-b3th aMaHeT!"
MapHHKO HcnycTH nnuiTOJb Ha 3eM^>y. Kao aa My cna^e heka KČnpeHa c 6HHjy. Haje^aHnyT bh,ne ko^hko je 3a6pa3,a,ho. Oh ndfleTe h na^e Mapny oko BpaTa, na ra rp^arne h jby6jbauie. 3anJiaK3 CBe uito 6eiue y aBJinjH.
„0, 6paTe, mojihm Te, onpocTH mh!" jeuame MapHHKO. „Bor HeKa HaM o66j'huh onpocni!" pe^e MapKo Kpo3 cy3e.
JaHKO BecejiHHOBHh (1862—1905) poano ce y IipHo6apcK0M Cajiaujy y ManBH. Bho je yTOiejb, a KacHHje apaMaTypr 6eorpaacKor n030pHiiiTa. yMpo je y FjioroBuy. — y npiinoBeTKaMa H3 ceocKor >khbot3 onncao je SoraTo mambahcko ce.no h cejbamce 3aapyre. flo3HaT je iteroB hctophckh poMaH XajayK CiaHKO.
Narodna
24. Marko Kraljevič i Andrijaš
Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala, lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala,	^
lipo plinke dilila i lipo se razdiljala, i razdiliv se, opet se sazivala.
Vec mi nigde zarobiše tri junačke dobre konje, /_ /j,
dva siromaha, tere sta dva konjiča mnogo lipo razdrla.
0	tretjega ne mogoše junaci se pogoditi, neg li su se razgnivala i mnogo se sapsovala. Ono to mi ne bihu, družino, dva siromaha, da jedno mi biše vitez Marko Kraljeviču, vitez Marko Kraljeviču i brajen mu Andrijašu,
mladi vitezi. Tuj si Marko potrže svitlu sablju pozlačenu
1	udari Andrijaša brajena u srdašce.
On mi ranjen prionu za njegovu desnu ruku, tere knezu Marku potihora besijaše: „Jeda mi t» mogu, mili brate, umoliti: nemoj to mi vaditi sabljice iz srdašca,
mili brajene, dokle ti ne naručam do dvi do tri beside! Kada dojdeš, kneže Marko, k našoj majci junačkoj, nemoj to joj, ja te molim, kriva dila učiniti; i moj dil češ podati, kneže Marko, našoj majci, zašto si ga nigdar veče od mene ne dočeka.
Ak' li te bude mila majka uprašati,
viteze Marko: ,što mi ti je, sinko, sabljica sva krvava?' nemoj to joj, mili brate, sve istinu kazovati, ni naju majku nikako zlovoljiti; da reci to ovako našoj majci junačkoj: ,susrite me, mila majko, jedan tihi jelenčac, koji mi se ne hti s drumka ukloniti,
junačka majko, ni on meni, mila majko, ni ja njemu. I tuj stavši potrgoh moju sablju junačku, i udarih tihoga jelenka u srdašce, i kada ja pogledah onoga tiha jelenka gdi se htiše na drumku s dušicom razdiliti, vide mi ga milo biše kako mojega brajena,
tihoga jelenka, i da bi mi na povrate, ne bih ti ga zagubio.' I kada te jošče bude naju majka uprašati: ,da gdi ti je, kneže Marko, tvoj brat Andrijašu?' ne reci mi našoj majci istine poništore. ,Ostao je', reci, ,junak, mila majko, u tujoj zemlji, iz koje se ne može od milinja odiliti,
Andrijašu;
onde mi je obljubio jednu gizdavu devojku. I otkle je junak tuj devojku obljubio, nikad veče nije pošal sa mnome vojevati, sa mnome nije veče ni plinka razdilio. Ona t' mu je dala mnoga bilja nepoznana i onoga vinca junaku od zabitja,
-------gizdava devojka.
Li uskori mu se hočeš, mila majko, nadati.' A kad na te napadu gusari u crnoj gori, nemoj to se prid njimi, mili brate, pripadnuti, da iz glasa poklikni brajena Andrijaša, bud da me češ zaman, brate, pri potribi klikovati; kada mi te začuju moje ime klikujuči
kleti gusari, taj čas če se od tebe junaci razbignuti kako su se vazdakrat, brajene, razbigovali kada su te začuli moje ime klikovati; a neka ti vidi tvoja ljubima družina, koji me si, tvoga brata, bez krivine zagubio!"
Objašnjenja. Sta (dvojina): su; vrime, lipo, plinke, dilila... (ikavski oblici): vreme, lepo, plen(ke), delila; nigda: nekada; tri junačke dobre konje: tri junačka dobra konja; razgnivati se: rasrditi se; da: več; potihora: tiho; besi j a še: besedaše; jed a: da li; dil: deo; z a št o: jer; vide: videči; milo: žao; i da bi mi na povrate: kad bi se moglo povratiti natrag; zagubio: pogubio; poništore: nipošto; od mil in j a: zbog ljubavi; obljubio: zavoleo; vince od z a bi t j a: vino koje proizvodi zaborav; li: ali; pripadnuti se: prepasti se; bud: iako; vazdakrat: svaki put; ljubima: draga.
Narodna pesma Marko Kraljevič i Andrijaš je pesma dugoga stiha ili bugarštica. Bugarštice (od bugariti = pevati) ispevane su stihom od 15 ili 16 slogova (a nekad i od više); stih je prelomljen odmorom (cezurom) u dva članka, tako da drugi članak ima 8 slogova. Iza svakih nekoliko stihova je kratak pripev („dva siromaha", „mladi vitezi", „mili brajene"). Bugarštice ne pevaju se više u narodu, njih poznajemo u veoma malom broju iz starih zapisa. One opevaju iste junake i iste dogadaje koje i pesme kratkoga stiha, ali u njima nema pomena o dogadajima pre Kosova, o hajducima i uskocima. Od guslarskih pesama razlikuju se i time što imaju više starinskih črta i što su krače, zbijenije, bez ponavljanja.
Misli se da su te pesme dobile poleta u doba pred tursku invaziju na dvorovima vladara i velikaša; odatle su se širile u dublje narodne slojeve, ali su se u 17 veku počele gubiti i zadržale se samo u Dalmaciji, gde su početkom 18 veka nestale.
MllAOBdH rAUmah
25. npBa 6pa3na
Mhohh je yMpo Myx<, a OHa ce HHje xTeJia npeyflara, Hero je HeroBaJia CBojy aeuy, «Ba cima h je,HHy Khep. Zlo6pn ibym noMarajiH cy joj CBanaA y ?e>KeM paay nojbcnoM. Y3opy joj Majio arne h nocejy. OcTajio pasu caMa: 0K0naBa, ruieBe h >KaH>e.
Hacrao je ^acHH nocT. 3nMa Beh npeBa.ra.Jia. Ha CBe crpaHe pa3Mfi^e^h ce Bpe/iHH paTapn. Opy ft>HBe noneBajyfrn h HžUajyhH ce A66poj roflHHH.
Ten y no^ne CTHme MHOHa H3 qapuiHje. Hnuia je TaMo 3opo>i aa oSiiije CeHa/ihha. OritaH je o netpoby ahe ^obpiuho ie-TBpTfi pa3pea, a CeHa^HH je o,n,Max no npeo6pa>KeK>y nornao y uiK0fly. T^MaH MHOHa jio^e y BohibaK, a ,ZIyiHaHKa ncna^e m Kyhe. CTyT0JbH,?ia Heurro y Jieny mapeHy Top6HtiHuy na ce hekyn >kyph.
„Ky,a; hem th, hymahka?"
„Eho, ae! 3ap h th aoije?" o^roboph ,ZI,ymaHKa totobo Kao h 36yH.eHa, na HacTaBH: „Bauj ao6po &a. He ocTaHč Kyha caMa. Eto, ja nomjia tamo ao 6paTa ..."
„E? T^e je oh?"
„Ha h>hbh tSmo ;i33a. Pene as My OAHeceM pyyaK."
„A 3ap Hehe aoJih Aa pyH3?"
„Hehe."
„A 3auiT0?"
„6thih30 je c bojiobhma h pa^iom."
„E!" hhcto yckjihkhe Mhohs, „na ihto mh oam3x hč kah<eiii, secejia čhjia? Zlaj m&hh ty top6huy! Ja hy my čahem"
„HeKa, H3H0, th ch yMOpHa. OAHehy My ja. Fla ohaS . . ." „lllTa, Heao?"
„PeKao mh 6pajie na th hč kaacem oam3x. Xohy, bera, na 66pafl,yjeM HaHy."
„0, Bor mh ra 66paAOB3o! Hhcsm ja, ačte, yMčpH3. Ta HHcaM hh oceth^a Kan caM aohuis, ex, 6am th He b&Jba nocao. LLIto mh oam3x he K333? Bhahih th itera! Rž] mh ty top6huy! IloAHe je ebo npeBaraao! A je ra ČTHuiao oašbho ?" „Ta h Hiije. Ten sko je C3A crarao h£ h>HBy." Mhohs 6p30 y3č tdp6huy oa XlyuiaHKe, 3ar;ieA3 uiTa je cnpeMjbeHO, na OAe )KypHo. JlyiHaHKa octs npeA KyhOM — rjie-
aajyhh ihcto 3^yi]eh0 3a CBojčM MajKOM.
*
hbiiBa h3^ jia3a HČMa bhihč on naua opanb3. 3eMJb3 no-TaKina; na n je a66pa roAHHa, poAii abč TpH npcTHHe japnue. OritaH t3m3h o6pa3Ano npBy 6pa3Ay na xohe A3 OBpšTH, KaA eto th My MajKč.
„hyt0 Mora M3TOpua, kSko mh paAn!" k«ihkhy Mhohs pa-AOCho npHTpnaBuiH, na y3e rjMHTH h jbyčhth OraaHa. OraaH ce m3ji0 h3heh3ah.
„ria cpehaH th paA, aomžifchhe Moj!" hsctsbh MnoHa. ..Hie, ivie! Kano je to KpacHa 6pa3ahua, na Kano je Ay6oKa! . . . O, MČHe JiyAe! Tobophm nojeiiiTa, a th ch yMčpaH, pa6othh*ie Mčj! ... Žlejia, eBo, eBO ceja th cnpemh^a pynaK." Ty MnoHa 6p30 noBaAH h3 Top6Hii,e ihto je cnpeMJbeHO. IlpocTpe Top6Huy na pa3peAH no fboj mmo cojih, jiyka, hckojihko neieHHX KpoM-rrnpa, T3HKy noraiHL^, 3acrpyr Memr3HHKa.
„yct3bh p3ji0, CHHe! XI,6ct3 CH mh paAHo!" pene MHOHa, h cy3e joj rpyxHyme.
„lllta th je, hsho?" peie orft3h ceAHyBuiH. „Tfi oranem?"
»Hhihts, chhe, hhiuts! Eto, CMejčM ce! X(e.na, y3MH, iviaaah ch, 3HŽM ... Bora mh, h ja ce 3&6aBHx mžLjio zone. y h^puihjh ... JI a 3Ham Kano yHHTejb xb3jih CeH3AHHa!"
„Ce^H h th, h3ho, Aa py43Mo 3£ijeAHO," pene Orii>3H jii>-Mehn h ftoj nap^e noraHHije.
„HeKa, CHHe, pyqahy ja kča nyhe. ,Zlym3HK3 Me hčkS," ČAroBopH Mhohs crojehH h Kao ABopehn chhs. „Th mhcjihhj, h ja caM yMčpHa. HncaM, ČraaHe. M6ry ja B33A3H cT^ja™, chhko . . . Ams y3mh! HeKa, crahn hern. He Moparn th cbe a&hsc y3opara . . . E, r;ie th itera! Baui ope Kao MaTčparu Kance mčhh ilymaHK3 ... A ja mhcMm, majiH ce!" H oneT joj cy3e yAapHme. Oh3 hx čpiirne pyK3B0M h cMeje ce.
Orn>3h ce hhcto 36yhho. hekh njiamčh yaapho my y mii,e. 3ayc™ aa pekhe heuito, na 6aui he yme. MftoH3 ra 6nčT Hya.h. flo^e Aa hepČTS c h>hme kso ačte . .. cbe crojehH. Pene ksko he oqybath nmehhije c tč h>hbč camo 3a S^arAaHe. Mdcnhe oa ft,e necHHuy, KČJia1! 3a KpCHO HMe. „C3mo aKo AČ>6po poAH," pene OrftaH, „3ham h cžma, hSho, aa ham je ob3 h>hba nohajtakiua. >Khto ce totobo cbjIksa hsrjiabhhma." B0, poahhe, chhe! Mopa Poahth. ObAe hhk3a HHje 6mo hh rjiabhhue hh jbyjba. BftAeheui kako he ty 6hth A66pa nuieHHua."
OrftaH nopyqa na ce AHHce Te npracBara ončT paao h 6uihhy BOJiOBe. Mhohs ctoj'h h rjieAa chhs ksko kso nčt;mh nocKaKyje Terjiehn 33 pynHu;y h H3BHjajyhH pa/ioM 4ac h3 jeAHy nac hk flpyry CTpaHy. PaA je tčjksk, a a£thh>3 pyKa jorn Hej&hk3. heko^hko nyt3 MnoHa xteae Aa nphtp™ h Aa My noMorHč, a^H HeniTO He CMeAe. Hh caMa He 3ha 33ihto. npiičpa Top6H-mhuy ns nčije n6;i3k0 KyhH. ocbpt3^3 ce HeSpojeHO nyT3 h r;ieA3Ji3 Orft,3h3. Bhacjis je ksa je jteopso hsk h Tpehy 6p33Ay.
06y3č je hek3 ^jUhs p3Aoer, h nižine joj ce — h CMeje joj ce. He 3h3 hh caMa 33hito . . . M3;io, n3 tek np636opn oh3ko cšm3 : „Ta pej. je jeahom aa h mehe Bor 66p3flyje! H 33p ja hhcsm cpehH3? Ko to ka)ke? ... Te k3ko csm cpehHs! Mope, hm3m ja chhs, hm3m aom3Hhh3, xej! . . . hehe mehh bhme no-c^obara ty}]e pyke . . . Aja! . . . hema hhko 0BŽK0r ačthha. Eho ra ope! momak je to! ... Joni roahhy, abe, na hy ra h o>ke-hhth, 3ko Bor až! O, t3 h MČjs he Kyha nponeBa™."
JtyiiiaHKa He naMTH aa je HKaa bh.ne.rca Majny Bece.rcHjy Hero Ta/i, Ka£ ce Bpamrca ca h>hbS nsa Jia3a. J3,6mjia je kyhh neBymehn HŠKy Bece.rcy necMHH,y.
MnjioBaH rjiHiuHh (1847—1908) poaho ce y Tpauy koa BajbeBa. Bho je ypeAHHK CpncKHx HOBHHa, ApaMaTypr HapoAHor no3opmuTa h noMohHHK ynpaBHHKa HapoiHe 6H6jiHOTeKe. YMpo je y /I.y6poBHHKy. — T^Huinh je 3acH0Ba0 peaJiHCTH'iKy npimoBeTKy H3 ceocnora »HBOTa. C jby6aBJby onncyje cejbana h 6paHH ra oa ce6nHHHX h noKBapeHHX jhyah. no3Haia My je KOMe-ahja floaba^a.
Narodna
26. Hasan
Sta se bijell u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi ? Da je snijeg, ved bi okopnio, labudovi — vec bi poletjeli. N'it' je snijeg, nit' su labudovi, nego šator age Hasan-age; on boluje od ljutijeh rana, oblazl ga mati i sestrica,
a ljubovca od stlda ne mogla.
>r
Kadli mu je ranam' bolje bilo, on poruč! vjern5j ljubi svojčj: „Ne čekaj me u dvoru bijelomu, ni u dvoru, ni u rodu momu." Kad kaduna riječi razumjela, još je, jadna, u toj misli stala, jeka stade konja oko dvora; tad pobježe Hasan-aginica da vrat lomi kuli niz pendžere; za njom trče dvije kčeri djevojke: „Vrati nam se, mila majko naša! Nije ovo babo Hasan-aga, več daidža Pintorovic-beže."
I vrati se Hasan aginica, ter se vješa bratu oko vrata: „Da, moj brate, velike sramote, gdje me šalje od petoro djece!"
aginica
Beže muči, ništa ne govori, več se maša u džepe svione, i vadi joj knjTgu oproštenja da uzimlje potpuno vjenčanje, da gre s njime majci unatrage. Kad kaduna knjTgu proučila, dva je sina u čelo ljubila, a dvije kčeri u rumena lica; a s malahnlm u bešici sinkom odijelit se nikako ne mogla, več je bratac za ruke iizeo i jedva je s sinkom rastavio, ter je meče sebi na konjiča, s njome grede dvoru bijelomu.
U rodu je malo vrijeme stala, malo vrijeme, ni nedjelju dana; dobra kada i od roda dobra, ddbrd kadu prose sa svlh strana, a najviše imotskl kadija. Kaduna se bratu svomu moli: „Aj, tako te ne želila, braco, nemoj mene davat nT za koga da ne puca jadno srce moje gledajuči sirotice svoje." Ali beže ništa ne hajaše, več nju daje imotskom kadiji.
Još kaduna bratu se moljaše da napiše lfstak bijele knjige, da je šalje imotskom kadiji: „Djevojka te lijepo pozdravljaše, a u knjiži lijepo te moljaše: kad pokupiš gospodu svatove i kad podeš njenom bijelčm dvoru, diig pokrivač nosi na djevojku; kada bude agi mimo dvora, nek ne vidi sirotice svoje."
Kad kadiji bijela knjiga dode, gospodu je svate pokupio, svate kupi, grede po djevojku. Dobro svati došli do djevojke, i zdravo se povratili s njome; a kad bili agi mimo dvora, d vij e j e k čer ce s pendžera gled ahu, a dva sina pred nju ishodahu, tere svojoj majci govorahu: „Svrat\inam se, mila majko naša, da mi tebe iižinati damo!"
Kad to čiila Hasan-aginica, starješini svata govorila: „ Bogom brate, svata starješina, ustavi mi konje uza dvora da darujem sirotice moje." Ustaviše konje uza dvora, svoju djecu lijepo darovala: svakom sinku nože pozlačene, svakoj kčeri čohu do poljane, a malome u bešici sinku — njemu šalje u bošči haljine. A to gleda junak Hasan-aga pak dozlvlje do dva sina svoja: „Hod' te amo, sirotice moje, kad se neče smilovati na vas majka vaša srca kamenoga!"
Kad to čiila Hasan-aginica, bijellm licem ii zemlju udrila, iiput se je s duš5m rastavila od žalosti gledajuč' sirote.
Objašnjenja. Bijeli, bijelomu, r i j e č i, dvije... : čitaj b'jeli, b'jelomu, r'ječi, dv'je . ..; ljutijeh = ljutih; r an a m' = ranama; i vadi joj knjigu oproštenja da uzimlje potpuno vjenča-nje: razvodno pismo da se može preudati; tebe = tebi; čohu do poljane: dugu haljinu; do dva sina = dva sina.
Puuapd KaiuaAiiHuh Jepemoe
27. McejbeHHUH
Ofljia3H^h cy MčpeM 6p6aHn,0M 6p30M, rapaBH h kphihh, nyT BejiHKor rpa^a o^aH^ie KpžHy rB03^eH0M HeMaHH y Kpa-jeBe HOBe.
0^a3H^h cy, a ceno hx ivieflajio ca cbojhm KyhniiaMa ckpomhhm, ca neumaHHM JKa^iom, c& upkbom 6S;iom, h ra^ieČHMa ha xpH^,hma chbhm, rjie^a^o hx cejio HeKyn jkžuiocho h ty)kh0, oeraBjbeHO cejio.
36oroM, 36oroM — Maxa;ih cy pynuHMa njia^HHM »eHaMa h& očajiH, cHhyuiHoj amk, h 6opjy, h ^ČBopjy h M&cflHHHUHMa — 36oroM, 36oroM!
r&neSH cy JieTe;ih 3&./ia})OM Bec/i&HHučM, ^eTe^h h ončT ce Bpa-ha^h Ha ponHHe h kpuih ceou,a Aparor Kao Aa sene j^hshkhm m6m-UHMa: Ta Kyaa heTe, KyAa, 6bo je Bame cejio h pč^eHa BaM rpyaa.
IT 3BOHO c& UpKBČ UaH>Ka^io SpaKOM h mkuio h Typč6HO: BpaTHTe ce, BpaTHTe! H ueMnpecH mpkh ca ceocKčr rpočjba cyMčpHO cy HieAaJiH 3a čpoAHUOM 6p30M Kao Aa iH&nyfry k]3uihhm jbyAHMa: hema hh OB&KBa rpo6jba y Tyl^HHH xjiaAHOj.
PHKapa KaTaJiHHHh JepeTOB po^no ce 1869 y Bojiockom y Mctph. Bho je HcnpBa TproBau, 33THM TajHHK y pa3HHM HaunoHaJiHHM ycTaHOBaMa. — KaTajiHHHh je n3«ao Brnue KitHra necaMa h upraua (npHMopKHibe, Mae, Ca JaapaHa, HauiHM MopeM h miiihm KpajeM htj.).
Silvije Kranjčevič
28. Pred knjigom ]
Nije čelik moja desna, al' te krepko srcu nosi; suza moja, tebe svijesna, krvave ti liste rosi! Otvaram ti svoje grudi, grijem tebe na svom žaru, i tamo mi ono biidi što je boštvo na oltaru!
Grudi moje burno biju, ti si njima bilo dala; oči moje vatr5m griju, a ti si ih zagrijala. Krilo moje raste jače s tvoga daha od vijekova; s tobom moja duša plače, baštino mi pradjedova!
Moj je djedo ocu raomu na samrti tebe predo; reko j' babo čedu svomu da sam i ja tvoje čedo.
ijesti roda moga
A ja vatrom žarke snage do zadnjega biču dana: list domače lipe drage i slavenskog debla grana!
I kunem se ostat tako dok mi Božje sunce svijeti, i za tvoje slovo svako i živjeti i umrijeti. 1 kunem se cijela sebe žrtvovati tvomu zmaju; iščupače onda tebe, kad mi srce iščupaju!
Ah, gdje nema polja pusta kud se naše kosti bijele, gdje se vrana jata gusta sve uz našu krv vesele?! Boli spomen, al' jednako kunem ti se pravdom neba: tvoje gorko slovo svako oplakati kako treba!
I tako mi djeda moga, i prsiju majke moje, i tako mi svega tvoga što ti sveto i mi'lo je, i tako mi moga groba, i zvijezde što me vodi: b'iču žrtvom svako doba 'imenu ti i slobodi!
Gle giisala slave naše, na tebe ih evo skladam! To nam Božje vile daše da ne plačem, da se nadam;
Tumačenja. Tamo mi ono budi što... slov.: tam (na prsih) mi bodi tisto, kar . . . ; m r i j e = mre.
Silvije Strahimir Kranj če vič (1865—1908) rodio se u Senju, a najveci deo svoga života preveo je u Bosni kao učitelj. Umro je u Sarajevu. — Kranjčevic je jedan od najjačih pesnika novijeg vremena. Pesme su mu domoljubne i misaone, često pune gorčine i nezadovoljstva s poretkom u svetu.
BAaduMup Hci3op
29. ilojia3aK
HečecKa BpaTa 36pa oTBdpHJia, CHHy^ih aou,h,	cy rope;
3acja ko cpe6po oho CHH>e Mope; y ^yry nraua npxHy, ;ieTHy BHJia.
MHpHuiy a^re, CMftjbe h KynHHe. 06^aK, y JiHKy M^a^a 6ojoBHHKa, HpBeH ce ajokS ca MdpcKe nyiHHe. Ha xyMy cyKjba ahm ca JKpTBeHHKa.
y ropaoj cjiaBH rpaHy M^a^o cyHiie: npocHn^e 3JiaTO Ha Mo^pe BpxyHiie, 3BHje3/i,e tpyhh h3 cmpeke h 6ope.
Č>HHjy njiaMHHX, y»apeHa ./mija hh3 ropy mhčihtbo cjihe ko 6yjHu;a h pyKe AH5KČ, K^ftqe: „Mope! Mope!"
ta sva povijest moga roda s giislinlh se žica čiije, sa giisala nam sloboda ljepše dane prorokuje!
Njenoj sreči moja kfvca, — a kad dode umrijeti, metnite mi blizu srca povijesti nam listak sveti! I kako se pt'ica vije, moj če dašak da se gubi, jer se lako, Iako mrije, kad se povijest svoja ljubi!
BjiaAHMHp Ha3op pojino ce r. 1876 y nocrapy Ha OTOKy Epaiy. Bho je npocjiecop h AHpeKTop y CriJiHTy, 3a/ipy, na3HHy, KacTBy h y 3arpe6y, a aaHac je ynpaBHTeJb Aenjer CK.iOHHiuTa HapoaHe 3amTHTe y 3arpe6y. — Ha3op je OAJimaH neciiHK h nncau. /Ioce.-beibe XpBaTa h ao6a HapoAHHX KpajbeBa onncao je y 36npuH necaMa „XpBaTCKH KpajbeBH". I~Io3HaTe cy My npnnoBeTKe Bc.to Jo)Ke, CTOHMeHa h ap.
Ce. Caea
30. HeiwaH>HHa 6eceaa
H oh, S^ajKeHH CTapau, nouiTO hx Kao čtsu, nocaBeTOBa npemyaphm pe^HMa aa npecT3Hy c jeuatt>eM h cy3aMa, jep je t&ko Bomja bojba 6nna, H3a6pa njieMeHHTOra h Aparora chh3 OreBaHa HČMaHDy, na hm ra npe/ia^e roBopehn: »OBora HMajTeMecTO MeHe: H>era noc^yjčM Ha npecro y ApacaBH, Xphctom mh AapoBaHOj." H nouiTO ra caM b&HHa h H3BpcH0 6jiarocnoBH cb3khm 6-aaro-cjiobom, noMe ra yHHTH Aa ce TpyAH 6 cbskOm 6jiarčM Aejiy h na 6y^e 6jiara cpua npeMa cBČTy xpHuih3HCK0M Kojii My oh npeAaAe.
H Apyr5ra n^eMeHHTčr h Aparčr chhs, kh§33 ByK3H3, 6ria-rOCJIOBH h nOCT3BH 3a BejIHKOr khč33, h Aa^e My aobojfaho 3ČMJbe. ria hx nocT3Bfi 063 ČJiarii OTau, npejiš ce h roBopauue hm: „Chhobh, HeMčjTe 3a6opaBJbaTH moj'hx 3akoh3, pe^H MČje HeK3 nyB3jy Bame cpue! mhjiocths>3 h Bep3 HeK3 b3c He oct3b^>3jy, H3nHUJHTe hx Ha n^iohh cjima CBojera, h HahH freTe SjiaroAeT. H ndMfimjbajTe Ha oho luto je Ad6po npeA BoroM h npeA Jby.fl.HMa. y3AajTe ce cbhm cpueM y Bora, a HeMčjTe ce bejiimath cboj'om myn,pomhy. Ha cbhm3 cbojhm nytebhma 3hajte Aa bam nyreBH Tpeča Aa 6yny npaBH, na bsm ce Hdre Hehe cnoTHiiaTH.
Ja BaM čby 3anoBčA AajčM: Aa jby60te 6paT 6paTa, HeMajyhH hhk3kbč 3Jio6e Mei]y co6om. Obomc, Kao h o a Bora h oa MeHe ndca^eHOM Ha moj npecro, th ce noKopaBaj h 6yw My nocjiyujaH! A th Kojii freiu BJiaAa™ He Bpe^aj 6paTa CBojera, Hero rs n6imyj. Jep ko He jby6H SpaTa CBojera, Bor3 He jby6n. BGr je Jby6aB. Ko Jby6n Bora, HeKa h SpaTa CBojera Jby6a. Ako hč xTeAneTe h He nocJiymaTe Me, opyjKje he bsc nojecra. HeKa BaM je, chhobh mojh Apsrn, Miip oa TocnoAa Bora h Cnaca Hsrnera Hcyca XpHera. Xlyx Bo>KjH HeKa no^fiBa h3 BaMa, yKpenjbyjyhn Bac h 3aKJiaft>3jyhH oa cbhx BHAJbHBHX HenpHjsTč^a h ynyhyjyfcH Bac Ha nyT MHpa.
Mftp 6yah h BaMa, BJiacraio Moja h 6ojbaph! Miip BaM 6yah cbhm3, CTaAO XpHCTOBO pa3yMH0, KOjČ mh B6rOM ČH npeA3H0, h Koje nacaBiHH, Hen0Bpe})eH0 c3^yB3x, Kao nacrap ač>6pH flymy
CBČjy ncwž>KyhH Bac. H 6jiaro,neT rocno^a Haiuera Hcyca XpncTa h jby6aB Bora Oua h yqemiie CBeTčra ,H,yxa HeKa je ca CBHMa BŽMa! AMHH!"
Cb. CaBa (1174—1235). PacTKo, HajMJiatjH chh CTeBaHa HeMaite, oTHiiiao je Kao MJiaflHh y CBeTy ropy, 3aKajiytjepno ce h npHMHO HMe CaBa. OcHOBao je caMOcramy cpnc«y upKBy h nocrao npBHM aerniM apxHenHCKonoM. MHoro je yTHuao Ha KyjiTypHH h itojihth^kh jkhbot cpejftOBeKOBne Cp6nje. YMpo je Ha noBpaTKy h3 Cbctc SeM.te y TpHOBy. Cb. CaBa je h npBH cpncKH KHjHJKeBHHK: npocTO, a m Tonao h hcjkho je oimcao žkhbot cb. CHMeyna (Tj. cBora oua CTeBaHa Heinafte).
Ivo Vojnovič
31. Poslije boja
Baka
(zaklimatala glavom pa se naslonila o kosu i zamislila):
. Muž mi Uroš . . . eh, odavna na Marici poginuo. Sva me djeca ostaviia i pomrla
boreči se amo tamo
za sto gospodara.
Ostala sam donapokon
s piinom kiiččm unučadi.
Ali, eto . . . Zazvao ih
car Lazare
svijeh ii boj . . .
Gdje su?
Sto su ?
Bog ih znao!
Bice pali — ko ostali.
Ali snahe?... Eh? Pobjegle!
A ja sama
ostala sam
tako stara i nevoljna
da ni Turci ne htjedoše
zaklati me.
»Prestara je," doviknuše pa mi kuču užegoše...
na Kosovu
Ali baka mudra bila pa jedlnog i nejakog
unučiča — ii peč skrila.
(Dolazi unučič, go i bos, ali rumen kao jabuka, a vuče za sobom dugu sablju)
Unučič: Bako!... Bako! Gledaj što sam našo!
Baka: Sablju, dušo? Ala mi junaka!
Unučič: Tam u gfmu, ispod lipe, baš gdje lep tir zasio mi. Ja dotrčah da ga ščaplm . . . Hup ! . . . Imam ga . .. Jao, bako! ... Leptlr ode, a ja pao na junaka što u hladu počinuo.
Baka: Junak ? ... Kakav ?
Unučic:
Htio sam ga pitat, bako, al' je mrtav bio, vas u licu pomodrio. Ja ga zovem — ne čuje me, ja ga turnem — ne goni me. Mrtav, bako, kao mrtav! A ja tad mu sablju oteh. „Ta ce meni služit," rekoh.
Unu
cic:
Opaši mi sablju, bako, da sad 1 ja u boj krenem gdje je čajko — da ga nadem.
Bak
a:
Bak
a:
Tebi, ... tebi! Uj, jagnješce malo!
Miič', delijo od leptlra! Ti češ kviču razorenu
—	podignuti, ti češ polja pogažena
—	izorati,
a kad klasje biide piino
—	kao dan as, tad češ tvoje trude žeti...
Unučid:
Neču, . . . neču! Sablja je moja! Ja ču biti što je cajko b'io: junak . . . junak!
Ivo Vojnovic (1857—1929) rodio se u Dubrovniku. Bio je upravni činovnik u raznim krajevima i dramaturg kazališta u Zagrebu. Umro je u Beogradu. — Pisao je pripovetke (Perom i olovkom, Geranium, Stari grijesi) i drame (Psihe, Ekvinokcij, Dubrovačka trilogija, lmperatrix, Lazarevo vaskresenje, Smrt majke Jugoviča, Gospoda sa suncokretom, Maškerate ispod kuplja). Po umetničkom obliku i misaonom sadržaju svojih dela, Vojnovic je jedan od najboljih dramskih pisaca.
MeaH ryudyAuh
32. O1066.HH
O Jiftjena, o Apara, o aiaTKa c^očoao, Aap ~y kom cba fijiara bhimbfi HaM B6r je no.
y3pome hcthhh on Harne cbč mabe, ypecy jeahhh oa obe ay6pabe!
CbS cpe6pa, CBa 3JiaTa, cbh ^yflckh jkhboth hž Mory 6ht njiaTa TBčj qHCTčj jbenoTH!
HBaH ryH,ayjiHfc (1588—1638) H3 BMcreocKe ay6poBaHKe nopoaime BpuiHo je «0 CMpTH pa3He ay>KHocTH y cjiy5K6H peny6flHKe. — rynay.'iHh je HajBehH necHHK y ay6poBawKoj KHsHHceBHocTH, HajBaa<HHja aejia cy My: Cy3e CHHa pa3MeTHora, cneB o 6jiynHOM CHHy, ,Hy6paBKa, nacrapcna nrpa, HanucaHa y cJiaBy ,uy6poBam<e cjio6oa.e, n en Ocm3h. y H>eMy Fj-n/ivanh oneBa no6eay FloJbana na;i cyjiT3H0M OcMaHOM r. 1621 h cJiaBH riojbCKy, Ta^a Hajjany CJ10BčHCKy ZjpžKaBV.
Narodna
33. Starina Novak i knez Bogosav
Vino piju Novak i Radivoj, a kod Bosne, kod vode studene, kod nekoga kneza Bogosava. A kad su se vina ponaplli, knez Bogosav stade besjediti: „Pobratime, Starina Novače, kaži pravo, tako bio zdravo! Sa šta, brate, ode u hajduke? Kakva tebe otjera nevolja vrat lomiti, po gori hoditi, po hajduci, po lošu zanatu, a pod starost kad ti nije vrijeme?"
Veli njemu Starina Novače: „Pobratime, kneže Bogosave, kad me pitaš, pravo da ti kažem: jest mi bilo za nevolju ljutu; ako možeš znati i pamtiti, kad Jerina Smederevo gradi, pa naredi mene u argatluk, argatovah tri godine dana, i ja vukoh drvlje i kamenje, sve uz moja kola i volove, i za pune do tri godinice ja ne stekoh pare ni dinara, ni zaslužih na noge opanke! I to bih joj, brate, oprostio.
Kad sagradl Smedereva grada, dnda stade pa i kule zida,
pozlačuje vrata i pendžere, pa nametnu namet na vilaet: sve na kucu po tri litre zlata, to je, brate, po trista diikata! Ko imade, i predade blago; ko predade, onaj i ostade; ja sam bio čovjek siromašan, ne imadoh da predadem blago, uzeh biidak s čim sam argatovo, pa s budakom odoh u hajduke, pa se nigdje zdržati ne mogoh u državi Jerine proklete, več pobjegoh do studene Drine, pa se maših Bosne kamenite.
A kad dodoh blizu Romanije, tu sam turške svatove susreo, oni vode kadunu djevojku; svi svatovi s mirom prolazili, zaostalo Tiire mladoženja na doratu, konju velikome; ono ne htje da prolazl s mirom, več poteže trostruku kandžiju, tri su na njoj lule od tumbaka, pa iidara mene po plečima; triput sam ga Bogom pobratio: „Mollm ti se, Tiire mladoženja, a tako ti sreče i junaštva, i tak5 ti sretnoga veselja, prodi me se, hajde putem s mirom, vidiš da sam čovjek siromašan 1" Opet Tiire da s' okanl neče, več me stade večma udarati. Kad je mene malo zaboljelo, i ja sam se vrlo razljutio, pa potegoh biidak sa ramena te udarih Tiire na doratu: kako sam ga Iako udario, iimah sam ga s konja oborio, i k njemu sam onda priletio,
udarih ga još dva i" tri puta dok sam njega s dušSm rastavio; hvatih mu se rukom u džepove, kod njeg' nadoh do tri kese blaga, pa ih pustih sebi u njedarca; otpasah mu sablju od pojasa, njem' otpasah, a sebi pripasah; ostavih mu budak više glave da čim če ga zakopati Turci, pa posjedoh njegova dorata, odoh pravo gori Romaniji. To gledaju svi turški svatovi, ne htjedoše mene ni tjerati, ja ne htješe, jali ne smjedoše. Evo ima četr'est godina, Romaniju goru obiknuo bolje, brate, nego moje dvore, jer ja čuvam druma kroz planinu, dočekujem Sarajlije mlade te otimam i srebro i zlato i rijepu čohu i kadifu, odijevam i sebe i društvo, a kadar sam stici i uteči, i na strašnu mjestu postajati, ne bojim se nikoga do Boga."
Objašnjenja. Starina Novak hajdukovao je u istočnoj i severnoj Srbiji i u Rumuniji; spaljen je 1601 g.; narodna pesma prenosi mu hajdučki život i u Bosnu i dovodi ga u vezu sa dogadajima u kojima nije učestvovao (smederevski grad graden je u početku 15 veka); s a št a: zbog čega; po hajduci: u hajducima; litra: stara mera, 321 gram; Romani j a: vi-soravan u Bosni; čuvam druma: čuvam drum.
Hapodna	34. Crapii Byj£whh
ZljeBojKa je CBoje ohh Meja: „maphe ohh, ^a 6h hč r^e^a^ie! CBe n/ie^acre, ^Hac He BHAjecTe rAje np61]Oiiie Typun JlHjeBftaHH, npoBeAome H3 rope xajAyKe: ByjaAHHa ca o6aABa chh3.
Ha tt>HMa je qyAH0 OAHjeJio: Ha OHOMe cTapčM Byj&AHHy, Ha H>eM 6hh>hui 6a cyxOra 3JiaTa, y neM name ha ahbšh H3Jia3e; Ha MnjiHhy Byj&AHHOBHhy, jom je h& H>eM Jbenme OAHjeJio; Ha ByjiHhy, 6paTy MiiJiHheBy, ha iviabh my hekpkjih-nejiehka, 6am MejičHKa oa ABaHaeer nepa, CBaKO nepo no o a JiHTpy 3JI3T3."
KaA cy shjih 6njejiy JlHjeBHy, yrjieAatue npoKJieTč JlHjeBHO rAje y H>eMy ČHjejift ce Kyjia. TaA roBopfl crapH ByjaAHHe; „0 chhobh, MOjH cokojiobh, BHAHTe jih npOK^ČTO JlHjeBHO rAje y H>eMy 6HjeM ce Kyji3? OHAje he Hac 6hth h mynhth: npeSnjaTH h Hore h pyKe, h BaAHTH Hauie ohh napHe.
O CHHOBH, MOjH COKOJIOBH,
hč 6yahte cpu,a yaobhhka, ho 6yahte cjiua jyhahkora, he OAajTe Apyra hh jeAHora, He OAajTe bh jaT3Ke Hame KOA KOjHX CMO 3HMe 3HM0B3JIH, 3HM0B3JIH, 6jiarO 0CTaBJb3JIH: He OAŠjTe KpHM3pHHe MJI3AČ KOA KOj0X CMO pyjHO BHHO nHJIH, pyjHO BHHO nHJIH y nOT3jH."
KaA a0i)0uie y JlHjeBHO paBHč, MeTHyme hx Typrui y TŽMHHiiy. TaMHOBame Tpn čiijejia AaHa, aok cy Typo,h BHjehe BHjehajiH ksko he hx 6hth h myqhth. KaA npoljorne Tpn čiijejia A3H3, H3BeA0uie CTapor ByjaAHHa, npeČHuie My h Hore h pyKe.
Ka^ CTaAOiue bžUht ohh napHe, roBope My TypuH JlHjeBftaHH: „K&3yj, Kyjo, CTapfl Byja.zi.HHe, Ka3yj, Kyjo, Apy«HHy ocTajiy h j^Tane Kya, cy aoxoahjih, AOXOAH^H, 3HMe 3HM0BSJ1H,
3HMOBa^H, 6;iaro ocTaBJba/iH; K^3yj, Kyjo, KpHM^pHu;e MJiaae koa kojhx cre pyjHO bhho num, nujiH pyjHO bhho y noTajn!"
Aji' roBOpS CTapH Byjž,a,hhe: „He JiynyjTe, TypijH JlHjeBH>aHH! Kaj, He Ka3ax tč xftTpe Hore KČjeHO cy KOHjMa yTjeaa;ie, h he Ka3ax 3a jyha<4ke pyne K0jeH0 cy Konjba npe^iaMa^e h Ha rojie ca6;be ya,apajie, ja he KŽ3ax 3a ji&aobhbe ohh noje cy Me h£ 3jio HaBdAH^ie r;ie,zi,ajyhH c HajBHuie njiaHHHč, r^iej!i;ajyhH aojbe Ha ,a;pyMOBe Kyn npo^a3e Typun h tprobuh."
06jauiH>eH>a. JlHjeBK>3hh: H3 JlHjeBHa (JIhbhs) y Eochh; hekpkjih-■lejieHKa: MejieHKa noja ce OKpehe no BeTpy; He 6yanie cpua yao-b ni k a : he 6y«HTe kyk3bhue; Kaj He Ka3ax 3a te x h t p e Hore, ... ja he na3ax 3a ji a >k jb h b e ohh: Kaj hhc3m xieo Ka3a™ aa cnaceM CBoje XHTpe Hore,. . . Hehy hh K333TH na 6hx cnacao CBoje jiaHUbHBe oto; K0jeH0 : Koje.
Narodna	Smrt Ivana Senjanina
Sanak snila Ivanova majka gdje je Senje tarna popanula, gdje se vedro nebo prolomilo, sjajan mjesec pao na zemljicu, na Riižicu posred Senja crkvu; gdje zvijezde kraju pribjegnule, a Danica krvava izljegla, a kiika joj ptica kukavica usred Senja na bijeloj crkvi.
Kad se baka iz sna probudila, iize štaku u desnicu ruku, ode pravo ka Riižici crkvi te kazuje protopop-Nedjeljku, kazuje mu što je u snu snila. A kad stari baku saslušao, on joj ode sanak tolkovati: „Ciiješ mene, ostarjela majko, zlo si snila, a gore ce biti: što je Senje tama popanula, ono ce ti pusto ostanuti; što 1' se vedro nebo prolomilo i što mjesec pao na Riižicu, to ce tebi Ivo poginuti; što su zvijezde kraju pribjegnule, to ce ostat mnoge udovice; što j' Danica krvava izljegla, to češ stara ostat kukavica; što 1' ti ptica kiika na Riižici, to če ti je oboriti Turci, a i mene stara pogubiti."
Tek što stari u riječi bješe,
al' eto ti Senjanina Iva:
sav mu vranac ii krv ogreznuo,
na Ivanu sedamnaest rana,
nosi desnu u lijevoj ruku;
dogna vranca pred bijelfl crkvu,
pa govori ostarjeloj majci:
„Skin' me, majko, sa konja vrančiča,
umlj mene studenom vodicom,
a pričesti vinom crvenijem."
Hitro ga je mati poslušala,
skide njega sa konja pomamna
pa ga umi studenom vodicSm
i zali ga vinom crvenijem;
pa ga pita ostarjela majka:
„Sto bi, sine, u zemlji Taliji?"
Ode Ivo 'vak5 govoriti: „Dobro, mati, u zemlji Taliji: dosta, majko, roblja narobismo, a još više blaga zadobismo, pa se zdravo doma povratismo; no kad bTsmo na prvom konaku, tu nas stize i prva potjera, črni konji, a črni junaci, črne nose oko glave čalme; pojednom se vatrom preturismo, od njih niko ne ostade, majko, od nas niko ne pogibe, majko; no kad bTsmo na drugSm konaku, tu nas stTže i druga potjera, bijeli konji, a bjeljl junaci, bijele im oko glave čalme; pojednom se vatrSm preturismo, od nas niko ne pogibe, majko; no kad bTsmo na trečem konaku, tu nas stTže i treča potjera, črna striika, a diigačka puška, pregorjele noge do koljena; pojednom se vatrSm preturismo, a po drugI bTti započesmo, od njih, majko, niko ne pogibe, od nas, majko, niko ne ostade, do ostade tvoj sine Ivane; i on ti je rana dopanuo, evo desne u lijevoj rukel"
To govori, a s dušom se bori, to 'izusti, laku dušu piisti i iimrije, žalosna mu majka. Bog mu dao u raju naselje, nama, bračo, zdravlje i veselje!
Objašnjenja. Ivan Senjanin: misli se da je to istoriski Ivan Vlat-kovic, vojvoda senjskih Uskoka, koji je živeo s kraja 16 i u početku 17 veka; mnogo je ratovao s Turcima; Sen je: Senj; Talija: Italija; pojednom: jedanput, po prvi put; a po drugi: a po drugi put.
Petar Petrovič Njegoš
36. Vuk Mandušič
Otvaraju daci vrata, kad evo Vuk Mandušič; namračio se i crnl mu brci pali na izlomljene toke, džeferdar prebijen nosi u ruke, i sjeda kod ognja sav krvav; nikome ni „pomoz' Bog". Začude se kad ga onakoga vide.
Vladika Danilo
Što je, Vuče? Grdno li izgledaš! Vidu da si s krvave poljane, gazio si negde vatru živu, i Bog znade do tebe samoga je li 'iko tu živ pretekao: er bez muke ne prskaja toke, ni se lome takvi džeferdari te s' od vitke žice sakovani.
Vuk Mandušič (mrko priča)
Na Sčepandan dode mi odiva, iz Stitarah ljetos povedena, i kaza mi: „Evo haračlije u Stitare da kiipe harače!" Te ja skiipi pedeset momčadl i zapadni s njima pod Stitare da posiječem Turke izjelice. PiičO piiške lješanskčm nahijom, — mislim: ida Turci u harače, pa na raju stravu udaraju; kad boj čiijem u PrSgonoviče, te ja poteč' sa onom driižinom; a kad tamo, miika i nevolja! Udarilo dvjesta haračlljah, poturice ljuta Arnauta, na krvavu Radanovu kulu. Sam se Radfln u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama sok5 sivi, piinl piiške svome gospodaru. Radun gada s prozora od kule, sedminu je na obor ubio.
No mu ddšla bješe pogibija:
Turci bjehu slamu i sijeno
oko b'ijele kule nanijeli,
pa zažegli sa svakoje strane.
Plam se diga bješe u nebesa
i kulu mu bješe dohvatio,
a on gada piiškom, ne prestaje;
popijeva tanko, glasovito,
pripijeva Baja i Novaka,
pripijeva Draška i Viikotu,
'i dva Vuka od sela Trnjlnah,
Markoviča i Tomanoviča,
a klikuje i žive i mrtve,
vidi strašna uru pred očima.
Nama živa srca popucaše,
potrčasmo kuli Radunovoj,
oko nje se poklasmo s Turcima,
izbavismo iz kule Radona,
ma izgore ojadela kula.
Jošt nam deko ii pomoč priskoči,
te od kule počerasmo Turke
do Kokotah više Lješkopolja;
osamdeset 'i tri posjekosmo.
I u boju kod bijele kule
olova mi toke izlomiše,
a u razdvoj boja krvavoga
najpotonja koja piiče tiirska
(džeferdara držah pred očima)
prestriže ga — ostala mu pusta! (plače) —
po remiku, ka da trska bješe!
Vise žalim pusta džeferdara
no da mi je ruku okinula!
Za mi ga je ka jednoga sina,
ža mi ga je ka brata rodnoga,
ere bješe piiška mimo puške;
srečan bješe, a ubojit bješe;
oko njega ruke ne previjah,
svagda bješe kao ogledalo:
u hiljadu driigijeh piišakah
poznati ga ščaše kada piikne.
Pa sam doša do tebe, vladiko, na moru je od svašta majstorah: bi 1' mi mogli piišku prekovati?
Vladika Danilo
Mrki Vuče, podigni brkove da ti vidu toke na prsima, da prebrojlm zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Mrtvu glavu ne diže iz groba, ni prekova bistra džeferdara. Zdravo tvoja glava na ramena, ti ceš piišku drugu nabaviti, a u ruke Mandušica Vuka bice svaka puška ubojita!
(Vladika ustade i dade Mandušiču iz odaje svoje jedan dobar
džeferdar.)
Objašnjenja. Daci: manastirski daci; u ruke: u rukama; vidu: vidim; negde: negdje; er: jer; Ščepandan: 26. XII; odiva: udata de-vojka (ona je odiva kuči i ukučanima odakle se udala); Stitarah, ha-račlijah, pušakah: gen. mn. mesto Stitara, haračlija, pušaka ; Stitari, Progonoviči: sela u lješanskoj nahiji; u Progonovice: u Progono-vičima; na obor: na oboru; diga: digao; Bajo, Novak, Vukota, dva Vuka; hajduci i junaci iz narodnih pesama; de k o: gdjeko; poče-rasmo: potjerasmo," do Kokotah: Kokoti su selo; Lješkopolje: uz reku Moraču; u razdvoj: nasvršetku; po remiku: zrno je preseklo cev baš onde gde je remik (remen) za pušku privezan; oko njega ruke ne previjah: nišam imao mnogo posla oko džeferdara da bih ga čistio.
Petar Petrovič Njegoš (1813—1851) rodio se u Njegušima. Nasledio je strica viadiku Petra I kao knez i vladika Črne Gore. Umro je u Ce-tinju. — Dela: Luča Mikrokozma, religiozno-misaoni spev, Lažni car Sčepan Mali, drama u stihovima, i Gorski vijenac, najlepše i najbolje delo. Gorski vijenac je spev u obliku dramskih prizora; opeva istrebljenje domačih poturica, koje je bilo izvršeno najverovatnije 1709. Najlepše u Gorskom vijencu su visoke misli, junački tipovi, živi opisi narodnog života, snažno patriotsko osečanje, uzvišen poetski dah i zvonki stihovi. Gorski vijenac doživeo je oko 30 izdanja i preveden je gotovo na sve evropske jezike.
Izreke iz Gorskog vijenca. Bez muke se pjesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova. — De (= gdje) se gusle u kuču (= kuči) ne čuju, tu je mrtva ikuča i ljudi. — U dobru je lako dobro biti, na muci se poznaju junaci. — Nadeno je draže negubljena, iza tuče vedrije je nebo, iza tuge bistrija je duša, iza plača veselije poješ. — Oči zbore što im veli srce. — Jaki zubi i tvrd orah slome. — Čašu meda jošt niko ne popi što je časom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.
Jby6oMup Henadoeuh
37. Ko.a H>eroiua
Ja caM ce6n npeTcraBjbao	upHČropcKOr Kao h
Apyre b^žahkc : y ayroj upHoj MaHTHjn, c KaMHJišBKOM Ha r^aBH, c 6poj&HHijaMa y pyuH. Tž.KBy caM h aiHKy H3	roAHHa
H>eroBHx BH^ao. Y bcjihkoj, chhckoj' ctojihhh ceaeo je KpynaH iiOBeK y upHoropcKHM x^JbHHaMa c upHČropcKčM KanOM Ha nnaBH; Apacao je rB03aeHe M^uinae y pyun Te ftiiMa i;apao BaTpy. Jej,Ba je Morao npHMeraTH pa je hčko yuiao.
HiiKora apyror Hnje 6hjio y co6h. flpBHM norJieaoM yBe-phm ce pa je to B^^HKa. flpoijeM Kpo3 co6y h ha abš Tpfl KopaKa 3ayct3bhm ce npe^ h>hm. Oh ČKpeTe r;i3by h nor^e^a Me. Ja My ce iiokjiohhm h peKHČM: „zl,o6p6 jyTpo, rocnoAapy." Oh mh oaroBopH: »JJdfipa bh cpeha," h 6am3x npo,ny>kh: „Bh CTe H3 ,H,&JiMaijHje?" — „Hhc3m, r6cnoaapy, ja caM H3 Cpčnje!" H Ka»eM My KpaTKO: pa caM 6ho npo<|)ecop y Beorpaay, pa caM 3HM0B30 y napH3y, p a tkAš. nyTyjčM pa bhahm HT3;mjy, a npe CBera Ka3ao caM My KaKO ce 36bčm. Moje Me hhhh My ce n03HaT0, h 6aM3x Me 3anHTa: „Jecre im ihto nHcajiH?" — „JecaM." — „Je jih Barna OižiBeHCKa BHJia h hobhhc LlIyM&-AHHKa?" — „Jecre, rdcno,n,apy!" — H&to ce oh oCBpTe h npii-Byqe k BaTpn je,a,Hy CTOJiHuy: »Cje/iHTe," pene, „mft cmo CTapfi no3H3HHu,H. CaM Bac je Bor nocjiao Aa Me y oboj' caMohn pa3ro-BopHTe." npy»H mh pyKy Te ce ca mhom pyKOB3. 33thm ce 3aMHCJi0 h yhyTa, na H3 thx mhcjih nocjie hškojihko TpeHyTaKa jaHHM rjiacoM y3BHKHy: „Ajia ce mh Oiobchh Hap66oB3CMo!" h Kao HeKa cpAft>a yKŽ3a My ce Ha Muy.
IlHTaO Me 3&thm mhoto o CpfiHJH. IlpeM/ia CaM ojiabho h3 Cpčnje, 6nčT caM My npn^ao cbe ihto caM 3Hao. Oh je bjjjio n&)kjbhbo CJiyiuao. y tomč pa3roBopy 3anHTa me: „LLIt6 ce Beh je/mom He AHJKčTe ha TypKe ko« tojihkhx JiHjeniix npftjiHKa? IUto h£ nperHčTe jeAHOM? Ila bh otyfla, a ja čwobyn; pa ce Ha KocoBy cžcTaHeMo."
npn p^CT3HKy pe^e mh B^a^HKa pa My CBaKH ^aH h npe h noc^e no^He ao^a3HM. „113 heMO," Be™, „3ajejiHO hHh no
38. riOHČTaK 6yHe npoTHB Aaxnja
bp»e mhjih, hyaa be^hkčra! Kaa ce iuhaiiie no 3eMJbH Cp6njH, no CpSnjH 3eMJbn jia npeBpHč H Aa apyra nocTaHe cy.fl.Hja, Ty khc30bh HHCy pa^H k3b3h, hht' cy paflH Typun H3jejiHiie, a ji' je paaa CHpoTHH>a paja, noja r;i66a AaBaTH He momcč, hh TpnHTH TypcKčra 3yjiyMa; h paflH cy bo>KjH yroAHHUH, jep je KpBua H3 3eMJbe npdBpejia. 3eMflH AOUJO, B^Jba BOjČBaTH, 3& KpcT nacHH KpBuy npojiHjeBaTH CBaKH CBoje Aa noKaje crape. He6oM CBei^H crame BojeBaTH h npmhke pa3jihhhe meta™ bhhi' Cp6nje no He6y BeApOMe. 'b&Ky npBy npH;iHKy Bprouie: oa TpHnyHa ao CBerora T^pija CBSKy Hohuy Mjeceu, ce XBaTauie Aa ce CpčjbH Ha opy>Kje AH>Ky, aji' ce Cp6jbH AHrHyT He CMjeAouie. ,Hpyry CBeun Bprouie npHJiHKy: oa ToypijeBa ao ,H,MHTpoBa AaHa CBe čapjauH kpb3bh HAOiue bhhi' CpČHje no He6y beapome Aa ce Cp6jbH Ha opy)Kje AH®y, aJi' ce CpfijbH AHrHyr He CMjeAouie. Tpehy cbčuh Bprouie nphjihky: rpoM 3arpMH Ha CBČTOra CaBy, ycpeA 3hmč, KaA My BpnjeMe HHje, CHHy Myn>a Ha M^chč Bepnre, nČTpece ce 3emjba oa hctok3 Aa ce CpfijbH Ha opy«je AHacy, an' ce CpSjbH AHi~HyT He CMjeAouie. A qeTBpTy Bprouie npraHKy bhhi' Cpčnje ha He6y beapome:
yxB3TH ce cyHue y npojbehe, y npojbehe Ha CBeior TpHnyHa, je^aH AaHaK TpH nyra ce XBaTa, a Tpfi nyTa nrpa Ha HCTOKy.
To r.neAajy Typu,h BnorpauH h h3 rpa^a cbhx ceaaM Aax0ja: Ar&HJiHja h KyqyK-A;iHja, h aba spata^spa Oo^nha mjiaaa, MeMea-^ra h c HiHMe Myc-&ra, Myjia -Jycy^- BeJiHKH Aaxnja, J^epBHui-šira rpaACKii t3hhi,iHja, CTapau, Ooho oa ctothhč Jbfrra. CBe ce^aM ce cžcrajio AaxRja BHorpaAy Ha CTŽMfioji-KŽnHjH, orpHyjiH cKepjieTHe ČHHjHiue, cy3e pČHe, a npHJiHKe rjie^e: „Ajia, K^paaiu, nyAHHjex npHJiHKa! Oho, jojiAaiH, no Hac Ao6po HHje, na on ja^a cbhx cčasm aaxflja HaHHHHme oa CT&KJia TencHjy, 3&rpa6Hiue boaS H3 J],yHaB3, Ha He6ojmy ky;iy H3Hecome, H3Bpx Kyjie Bprome TencHjy, y Tencnjy 3BHje3Ae noxB3Tame Aa r^eA3jy He6ecKe npnjiHKe, uito he ft>hm3 6hth ao nocjbeTK3. Oko ce cšcraine a&xnje, HSA TencHjOM JiHue orJieAsme; ksa A3XHje jiHii,e orjieAsme, CBe A^xnje ohhm3 BHAjeuie: hh na jeahom rvižbe he Snjame.
KaA tč BHAje cbe ceAaM AaxHja, noTerome HapaK oa nejiHKa, Te p^36Htue oa ct3kji3 Tencnjy, 6au;Hme je hh3 6Hje^y ky/iy, HH3 6nje,ny Kyjiy y J[yHaBO, oa Tencnje HeK noTpouiKa hčms! Ila oa jaAa cbhx cčasm Aaxflja nomeTame 6pi«khh, HeBecejm hh3 He6ojuiy Kyjiy JaKiHHheBy,
OTiueTame y K&By BejiHKy, nan cjeflome no k&bh BejiiiKoj, CBe cjejiome je^aH ao ,npyrora, CTapu,a 06ny BprJiH y 3aqe^>e, Siijejia My 6paj,a ao nojaca; naK noBHKa CBe cea,aM aaxHja: „K hama 6p)ke, x6ye h bah3h, noH^CHTe KHjiire HHijHjejie, Te rJie^ajTe ihto HaM Kitare Kaa<y, ihto he hama 6hth ao nocibetka."
riotekome x6ye h bah3h, AOHecoiue Kibiire HHi.iHje.Jie; KHjftre rjie^e, rpč3He cy3e poHč, MxHjaMa ob^ko roBope: „TypH,h 6paho, CBe ceaaM flaxHja, 'b&ko hama hhijhjejih ka»y: kaa cy 'h&kč 6HBa;ie npiMHKe bhui' Cp6nje no He6y Be^poMe, eb' djiohaa net ctothh' ro^rha; ran je cpncKO ndrHHy;io HapcTBO, mh cmo ohj.a uapcTBO 3aa06mh, ii abS BJiauiKa napa nory6HJiH: KoHCTaHTHHa Hacpe^ UapHrpaAa, yKpaj Hlapna, yKpaj BO^e x^aflHe, h Jla3apa Ha no^>y KocoBy; Mh^oui yČH 3a Jla3y MypaTa, an' ra ,a,o6po Mhjioih He AOTyqe, Beh CBe MypaT y jKHBOTy čjerne, flOK my cpncKO uapcTBO ocboj'hcmo OH^a ce6n Be3npe ^63hb2: ,Typi;h čpaho, jia^e h be3hph, ja yMpHjex, BaMa ao6hx uapcTBo; Hero obo MeHe noaiymajTe Aa BaM uapcTBo Ayr6BjeiHO 6y.zi.ei bh HeMojTe pajH ropKH 6hth, Behe pajH Bp^o aočpn 6y,n'Te; HeK je xapai neraaecT #HHapii, HeK je xapan h TpH,n,ec'T AHHapii; He H3HOc'Te r^o6a hh nope3a, He H3Hdc'Te Ha pajy Snje^a;
He AKpajTe y H>HX0Be upKBe, hh y 3šk0h, hhth y noniTefte; He rjepajre ocBere Ha pajH. LUto je MeHe Mhjiohi pacnopno, to je cpeha BČjHHMKa AOHHjejia: He mojkč ce uapcTBO 33ač>6hth Ha flymeKy CBe AysaH nymehH.
Bh hčmojte pajy p33rohhth no myMaMa Aa oa Bac 3&3Hpe, Hero na3'Te pajy ko chhobc; tžiko he BaM ayro 6hth uapcTBO. Ako ji' MČHe to he nocjiyujaTe, Beh noHHčTe 3y^yM ^hhht pajn, bh het' ohaa h3ry6hth uapcTBO.' u§p ymphje, a mh 0ctaa0cm0, h mh Hauier n,apa h£ cnymacMO, Beh BeJiHKH 3yjiyM n0,n,Hr0CM0: n6ra3HCMO h>hxobo nouiTeite, cbakojake 6njeAe h3hochcmo, h Ha pajy rjio6e hsbeuihcmo, h rphčty Bory y^hhhcmo. Caa cy 'H&KČ nocTa.ne npHJiHKe, can he hžtko h3ry6hth aapcTBo; hč 6ojTe ce Kpajba hh jeAHora, kpajb hžl uapa yn,3phth Hehe, hhth m03kč Kp3JbeCTBO h3 UapCTBO, jep je TaKč oa Bora ndcrsjio; *iyBajTe ce paje CHpoTHfte: kaa yctahe kyka h mothk3, 6iihe TypKOM no MeAHjn MyKa, y LLl3My he K3Ae nponJiaKaTH, jepa he hx paja yuBHje^HTH. TypuH 6paho, CBe ceAaM AaxHja, t&Ko HaujH HHyHjejiH Ka»y Aa he Barne Kyhe noropjeTH, bh Aaxnje niaBe nory6HTH; H3 orfeHuiTa npoHHh he bsm TpaBa, a MyHape nonacT nayqHHa, Hehe hm3t ko je3aH ^uhth;
h
^LA
124
KyA cy HaniH apyMH h Ka^apMe, h Kyj,a cy Typiin npdJia3HJiH h C KOffcCKHjeM nJIOHaiVl' 3hjI}ipSLJlH, H3 K/iHHa he npOHHKHyra TpaBa, ApyMOBH he nojKejbeT Typai<a, a TypaKa HiiiMije 6hth HShe. T&ko Kffcftre HmiHjejm ka»y."
06jauiH>eH>a. flaxHje: 6ame h jammapH kojh cy 1801 caMcmjiacHo 3aB^aaajiH y Cp6njH; iiihaiiie: 3 ji. jaH. HMnep<J). oa xtcth; a a apyra nocTaHe cyAHja: Aace npoMeHH BJiacr; k h e 3 o b h ; yrjieAHH jbyAH H3 Hapoaa kojh cy, CBaKH y CBojoj khokhhh, cj^jkhjih Kao hekh nocpeaHHUH H3Mehy TypcKHx bmcth h HapoAa; Bojkjh yrojHimn: CBeun; ja noKaje CTape: aa ce ocBera 3a CBoje npeTKe; n p h ji n k a! nojaBa, 3HaK ; tpnnyh: TpH(})yH (1 $e6pyap); Mjeceu ce XBaTame: 6hjio je noMpa^eite Mecena (oahoch ce Ha noMpaieite Meceua y noMeTKy roAHHe 1800, 1801 h 1804); 6apjauH k p b a b h HAome: 6apjami 03HaqaBajy KOMeiy Koja ce jaBHJia y oho ao6a (1806); HacHe BepHre: npa3HHK, 16 jaH.; y x b a t h ce cyHue: 6hjio je noMpanefte cyHua (30 jaH. 1804); CTaM6oji-KanHja: HeKaaa Ha 6eorpaACKOM rpaay; Kpo3 h>y je np0Jia3H0 nyr 3a Uapnrpaa (CraM6oji); He6ojma k y ji a: ha HyHaBy y aoiteM rpaay; oj Tencnje hek no-t p o m k a HeMa: aa HeMa hh komaaa os n>e; KaBa: KaBaHa; BJianiKii: xpHmhaHCKH; KoHCTaHTHHa: KoHCiaHTHH XI, nocnea.H>n uap BH3aHTHje (f 1453); rpHOTa: rpexoia: Meanja: M^AHHa; Lila m: Capnja.
Na sve strane Dorde knjige posla, u svlh gradsklh sedamn'est nahlja na kmetove selske poglavare: „Svakl svoga ubljte siibašu; žene, djecu u zbjegove krijte!"
Kad to čiile srpske poglavice, namah oni poslušaše Borda: svi skočiše na noge lagane, pripasaše svijetlo orožje, svaki svoga ubiše siibašu, žene, djecu u zbjeg odvedoše.
Kad je Dorde Srbije uzbunio i s Turcima veče zavadio, onda Dorde prode kroz nahije,
Narodna
39. Karadorde
pa popall turške karaule, i obori turške teferiče, i udari na turške palanke, sve palanke on turške popall, žensk5, miiško, sve pod mač udari, teško Srbije s Turcima zavadl. Turci misle da je raja šala, al' je raja gradovima glava; usta raja ko iz zemlje trava! U gradove satjeraše Turke; trči Dorde od grada do grada i gradane svagdje dovikuje: „Ciijete li, vi Turci gradani! Na gradov'ma otvarajte vrata, izmed' sebe dajte zulumčare, ak' hočete mirni da biidete, da gradova caru ne kvarimo: jer ako ih vi dati nečete, izmed' sebe Turke zulumčare, te gradove raja načinila, gradila ih po devet godlna, kadra ih je za dan oboriti i sa carem kavgu zametnuti; a kada se s carem zavadlmo, da ustane svih sedam kraljeva da nas mire, pomirit nas neče; bičemo se, more, do jednoga!"
Tad gradani siize prolijevahu i Dordiju 'vako govorahu: „Beg-Dordije,^od Srbije glavo! Davačemo što god raja iste; ne kvarite carevlh gradova, ni sa carem zamečite kavge; mi dačemo Turke zulumčare." Pa gradani ustadoše Turci, na gradov'ma otvoriše vrata, izmed' sebe daju zulumčare, zulumčare izjelice Turke, predaju ih u srbinjske ruke.
Bože mili i Bogorodice! Kada Srbiji dokopaše Turke zulumčare u bijele ruke, pa ih staše Srbiji razvoditi preko polja bez svijeh haljlna, bez čuraka i bez anterlja, bez saruka u malim kapama, be.z čizama i bez jemenlja, gole, bose topuzima tuka: „More baša, kam' poreza naša?" U p5 polja Dorde sablju vadi, zulumcarske otsijeca glave. A kad Borde 'isiječe Turke, Tsiječe Turke zulumčare, onda Borde u gradove ude; što bi Tiirak' po gradov'ma bijellm, što bi Tiirak' za sječe, isiječe; za predaje što bi, to predade; za krštenje što bi, to iskrstl.
Kad je Borde Srbijom zavlado, i Srbiju krstom prekrstio, i svojijem krilom zakrilio od Vidina pa do vode Drine, od Kosova te do Biograda, 'vako Dorde Drini govorio: „DrIno, vodo, plemenita medo izmed' Bosne i izmed' Srbije! Naskoro če i to vrijeme doči, kada ču ja i tebeka priječi i čestitu Bosnu polaziti!"
Hapodna
40. Boj Ha MHiuapy
riojieTje^a ABa BpaHa raBpaHa ca Miiiiiapa, noa>a uinpoKOra, a oa Illanua, rpaaa Sftje^ora, Kj3BaBHjex KJbyHa ao 0Mnjy h KpB3BHX Hory ao KO^eHa.
npejierjeiiie CBy 6oraTy MaHBy, BajiOBHTy ZlpHHy npe6pOAHuie, h qecTHTy BocHy npeje3AHiue, Te naAouie hži KpajnHy JbyTy, 6am y BaKyn, npoKJieTy najiaHKy, a Ha Kyjiy KyjiHH-KaneTaHa; KaKO nikuie, o6a 3arp&KTaiue.
Ty H3Jia3H Kafla KyjiHHOBa, H3Jia3HJia Te je roBopHJia: „Ja ABa BpaHa, abž no Bory 6paTa! Jecre ji' CKČpo oa AOH>e KpajHHe, oa Miiiuapa, nojba ninpoKora, a oa LUanua, rpaaa 6iijejiora? JecTe ji' bha'jih MHory TypcKy BčjcKy oko LLIanua, rpaAa čiijeJiora, h y bojcuh TypcKe norjiaBHue? Jecre ji' bha^h Mora rocnoAapa, rocnoAapa KyjiHH-KaneTaHa, ko j' je rjiaBa Ha cto xHJbaA' BojcKč h Kojn ce uapy 3aTeKao Aa h' Cp6Hjy 3eMjby yMHpHTH h oa paje noKynHT xapaHe, Aa he U,pHor Ibčplja yxB3THTH h )khb3 ra uapy onpeMHTH h Aa h' HCjeh cpncKe norji3BHue Kdj' cy K3Bry HsjnpHje 3&MeTHyjiH? Ka)K'Te MČHe KaA he KyjiHH Aohn, KaA he Aohn Aa ce H>eMy HaAaM ?"
Aji' 6£cjeA§ ABHje Tiiue BpaHč: „Oj rocnoljo, KyjiHHOBa Jby6o, paAH 6hcmo Ao6pe Ka3aT rjiace, He mojkčmo, Beh KaK0H0 jecre:
MH CMO CKČpO oa AOHbe KpajHHČ
a oa Illanua, rpaAa čftjejiora, ca Miiuiapa, nojba uinpoKora; BHAjeJiH cmo MHory TypcKy BčjcKy oko LLIanua, rpaAa 6iijeJiora, h y BojcuH TypcKč norjiaBHue, h bha'^h cmo TBora rocnoAapa, rocnoAapa KyjiHH-KaneTaHa,
h bha'™ cmo UpHora TaopijHja y MHiu£py, noJby iHHpoKOMe; y Toop^nja neTH'ecT xHJbaA' Cp6a, a y TBora KyjiHH-KaneTaHa — y H>er' 6jeuie cto xhjbaa' TypaK3. Ty CMO 6hjih, OMHMa r^eAa^h Kaa ce ABHje yAapHiue BojcKe y MHiuapy, no^y iHHpoKOMe: jeAHO cpncKa, a Apyro je TypcKa; npeA TypcKOM je KyjiHH-KaneTaHe, a npeA cpncKOM rfeTpoBHhy Tbopije; cpncKa BojcKa Typcny HaABJiaAaJia: nornče th KyjiHH-KaneTaHe, nory60 ra IleTpoBHhy "Boptje; c h>hm ndrnfie tphacct XHJb3A' TypaK'; H3rH6ouie TypcKe ndrjiaBHue, no H3Čopy 6oJbH oa Sojbera, oa MecTHTe BOCHČ kamehhte. HHTH HA§ Ky^HH-KaneTaHe,
HHTH HAe, HHTH he TH AČhH,
hht' ce HaAaj, hhth ra norjieAaj, xpaHH CHHa, naK maM Ha BojcKy: CpČHja ce yMHpHT He mojkč!"
KaA t6 3a^y Ky/iHHOBa KaAa, jbyt0 hbhjih, ao Bora ce nyje, jaAHKyje kSho KyKaBHu;a, a npeBphe kžiko jiacraBHU,a; na oBaKO npoKJiHibaTH CTaAe: „Bho LLIanny, he čhjejiho ce,
Beh y )KHBOj BaTpH H3r6pHO,
jep koa Tefie TypuH H3rH6ome! UpHH Tbopi^e, Aa Te Bor y6Hje!
OtK3KO CH TH 33KpajHHH0, MHČry th ch MajKy yubhjejiho, a jby6čBn;y y poA onpeMHO, h cecTpnuy y upHO 3abho. H MeHe ch jaAHy yu,BHjejiHO, jep mh 3ry6H Mora rocnoAapa, rocnoAapa KyjiHH-KaneTaHa."
To rČBopH, a c AymOM ce 6opH, AOJbe naje, rope He yeraAe, Beh h ČHa yMpe oa 5K3.aocth.
06jaiuHjeH>a. Boj Ha MHiuapy ko.h LLIanua 6ho je 1 aBrycTa 1806 r.; y tom 6ojy noraHyo je KyjiHH- KaneTaH, 3anoBejHHK TypcKe BojcKe noja je H3 BocHe Hanaja^a Ha cpncKe ycTaHHKe; BaKyn: BaKy4>y Bochh; Hajnpnje: hht. abocjio>kho, Hajnp(h)je; Kaw'Te Mene: Ka>KHTe MeHH; y p o a: k poflHTeJbHMa.
ByK Cui. Kapayuh
41. YcTaHaK Ha Ubcth
Mmoiii Ha Ubčth yjyrpy A6lje y TaKOBO, h OHaj ašh oHAe koa upKBe ynHHH CKynmTHHy, h CTaHe ce jaBHO AoroBapaTH c HapoAOM h c KMeTOBHMa una he caA y^HHHTH. H caB ca6op Halje Aa ApyKHe hhk3ko 6hth He mokč, Hero aa ce 6ftjy c Typ-uhma aok cbh he h3rhhy; h jorn uito je hajqyahhje, h cšmh erapuH h kmčtobh, koj'h cy CBarAa 6mh npoTHBHH 6yHH, h ohh caA noBHHy Aa HČMa apyror cnaceK>a, Hero Aa ce 6njy c Typ-UHMa h aa ce čpaHč aok ce y3mo)ke. H cbh oio>kho craHy mo-^th Mhjiohis aa hm oh 6yač CTapeuiHHa h Aa hx He h3aa. Mhjiolu hm h& to OArČBopH aa he hm čh 6hth erapeniHHs, aKO he ohh itera cJiyui3TH h H3Meijy ce6e ce Kao 6paha na3HTH onpo-cthbhih jeAaH ApyrčMe, aKO je kojh KOMe hito HajKao ytihhho. H Ha to nphctahy cbh.
MiiJioui nocjie tč CKynuiTHHč othač ca cbojhm CTapHM h caA hahobo nphctablhhm MOMUHMa y UpHyhy, h OHAe nočne ay-rora npemhiujbaifcs h Behaita othač y BajaT, te ce o6yne y CBOje bdjboackč xžubhhe h npHname dpy>Kje cpe6pHo, na oh&ko ha-KHheH H3Hije Meljy momke Hocehn y pyuH cbčj' b5j'boackh čžpjak, kojh je aocaa jiokso herae cakphbeh, na npy5Kii 6apjaK Chmh llacTpMuy r0B0pehH: „Ebo MČHe, a čto BaM paTa c TypuHMa!"
y CBHMa je, KojR cy Ty 6hjih, cpue o n paAOCTH 33Hrpa.no kaa cy bhačjih Mhjiouis t£ko hakhheha, h behma cy My ce 66pa-aobajih Hero 63e6ao cyHuy, jep je cbskh y cč6h nomhcjiho: caA
je 3&hct3 p3t, h oh npHCT3jČ c h3m3. IlaCTpMSU, y3MČ 6špj3k h3 MftjiomeBe pyKč, Te rs nočoAč y 3eMJby, h cT3Hy ce noa 6&pjaK KynHTH jyHaun; a Mhjioie ce Bpa™ y co6y, na cčahč c nHcapoM, Te p^cnhine kft>nre H3 CBe CTpaHe Aa ycraje H3 6py»je h mmo h bčjihko h Aa 6njy TypKe rAe toa 3e^eHy CTpii3y bjIač. Ha t3kč rjiacobe hapoa ckomh h nobaahbuih h3 kjisaš h h3 na^eba CBoje caKpHBČHO opy»je, CTaHe ce opy>k3th hshobo.
lovan Skerlič
42. Vuk Karadžič
Vuk Karadžic je jedna od najoriginalnijih i najjačih ličnosti cele srpske književnosti. Samouk, bez školsklh i književnih tradicija, samostalan i borben duh, on napušta staže kojima se dotle išlo, i započinje nov pokret kojl bi se mogao nazvati književnSm revolucijom. U borbi, svestan svoje snage i vrednosti, pokazuje retku snagu, hrabrost i istrajnost. Za nekih četrdeset godlna on če se boriti sa crkvenlm i književnim ljudima, iivek polemi-čar prvoga reda, borben, nasrtljiv, neukrotiv, po potrebi surov, iivek duboko ubeden da 'istina mora pobediti. Samo čovek takve snage i tolike vere mogao je odneti jednu od najtežlh i največlh pobeda u srpskoj književnosti.
Karadžič je pripadao onom jakom naraštaju kojl je u početku 19 veka stvorio Srbiju, naraštaju iz čijlh su seljačklh red5va izišli vojskovode i državnlci prvoga reda. On je imao prirodnu bistrinu i oštroumlje srbijanskoga seljaka, retku sposobnost da brzo shvatl i primi, i da posle samostalno i dosledno izvodi zaključke. Kopitar ga je odmah nazvao „najbolj5m glavom" medu Srbima, i kada je video kako je ovaj čovek, kojl je samo osnovnu školu svršio, brzo ušao u nauku o jeziku, nazvao ga je bez ustezanja „gramatičarsklm genijem". U svakoj prilici Karadžič če pokazi-vati jaku pamet, oštar kritičkl diih, velika duhovna energiju, zbog čega če ga Mušicki nazvati „bodrIm i krilatim Vukom".
Rad Vuka Karadžiča je ogrSman. On je najradinijl i naj-plodnijl srpskl pisac. Za pola veka neumorne i neprekidne de-latnosti on je izveo nekoliko velikih poslova, od kojih bi svaki za se bi'o dovoljan za ceo vek jednog običn5g čoveka. On Srbima i Hrvatima daje jedan književni jezik, učinlvši time vise no iko za duhovnS jedinstvo narodnS. On prikaplja srpske narodne pesme i upoznaje zapadnl svet s njima. On opisuje život svog naroda u svima obllcima i u svima krajevima. On stvara nov pravopis, potpuno prilagoden glas5vnoj prirodi našega jezika. On je prvi istdrik obnovljene Srbije.
NajvečI deo njegova posla, to je skupljanje narodnih urno-tvorina i borba za narodni jezik. Dok su drugI bili piini prezi-ranja za „slepačke i govedarske pesme", on je prvi medu Srbima počeo sistematski skupljati narodna poeziju. U taj posao ne samo da je iineo svoju veliku radna snagu i istrajnost no i izvesno
uročteno razumevanje posla, gotovo knjizevan ukus. Njegove su zbirke pesama ne samo najranije i največe no u isti mah i najbolje, jer od sakupljenog materijala on je štampao samo ono što je najbolje. Taj sakupljačkl posao je radio bolje no 'iko u čelom slovenstvu, i njegove zbirke zauzimaju prvo mesto u svima slovenskim knjizevnostima. Te zbirke imale su velika knjizevnu i naučnO vrednost. Prikupljajači narodne umotvorine i opisujoči narodni život u svlm našim krajevima, bez obzira na verska i politička razdvojenost, on je Srbima dao pojam da su jedna velika duševna celina, i time silno prineo stvaranju jednog opšteg nacionalnog osečanja. Epsko opevanje narodne prošlosti, veličanje stare slave, jako je uticalo na ojačanje narodne svesti u srpskom narodu. Njegove zbirke postale su opštenarodno blago i naročito jako uticale u krajevima na periferiji, gde je narodna snaga bila opala i izvor narodne poezije presušio. U Evropi su te zbirke pobudile veliki interes i simpatije za srpskl narod. I tim prikupljanjem narodnih pesama i opisivanjem na-rodnog života, isticanjem narodne čistote i osobenosti, Vuk Ka-radžič je postao glavni tvorac srpskoga nacionalizma u 19 veku.
U pitanju jezika i pravopisa njegov rad bTo je presudan. On je jednom za svagda suzbio ruskoslovenskl jezik iz srpske književnosti i Tzvojevao pobedu narodnom jeziku. On nije pot-puno iispeo u onom što je prvi mah zamišljao: da isključivO narodni jezik, bez "ikakvlh pozajmljenlca iz staroga jezika i bez 'ikakvlh stranlh uticaja, postane knjTževnl jezik; nije iispeo ni da južno narečje potisne sva druga narečja. Ali je iispeo da se taj narodni jezik popne na visinu knj'iževn5g jezika za Srbe i Hrvate. On daje prva gramatiku i prvi rečnlk našeg žlvog jezika, postaje „zakonodavac knjizevnog jezika". Idači logično za piscima 18 veka kojl su napustili crkvena azbuku i prihvatili gradanska azbuku onakvu kakvu je Petar Veliki stvorio, on stvara novi pravopis, najuproščenijl i najrazumnijl pravopis kojl danas postojl.
Na knjizevnom polju on takoder ima zaslaga, ali vise posrednih. On je položio osnove našem knjizevnom jeziku, i svojim radovima, pisanim vrlo čistim, jasnim, krepkim stilom, pokazao je kako treba dobro pisati. On se uspešno borio protiv klasicizma i školske književnosti, i tražio književnost na narodnom osnovu i blisku narodu. Njegovo shvatanje naroda i narodne poezije primili su docnijl romantičari, razvijali njegove ideje, razra-divali motive koje su u njegovim zbirkama narodnih pesama
nalazili. On je bio duhovni otac srpskoga romantizma, i naraštaj od šezdesetlh godlna, koji ga je slavio kao nekog svetitelja, s dosta razloga nazvan je „Vukova omladina".
Vuk Karadžič i Dositej Obradovič glavni su pisci nove srpske književnosti. Ono što je Dositej Obradovič bio krajem 18 veka, to je Karadžič bio u polovini 19 veka: književni reformator i nacionalni tvorac.
Jovan Skerlič (1877—1914) iz Beograda bio je profesor književnosti na beogradskom Univerzitetu. — Pisao je kritike i velik broj rasprava iz istorije književnosti; največe mu je delo Istorija nove srpske književnosti.
Jbydeeuiu raj
43. Moja MajKa
Kaj. cmo, ocoShto y npojiehe, noABenep npeA KyhOM ceAejm, Majna c njieraBOM, a ja y3 H>y c k&kbomfoa HrpoM, na k a a 6h cejbaijH Bpahajyhn ce c paAa CBČra mhmo Hac npo;ia3HJiH, OHa 6h Me 6jiarRM iviacOM onoMHHbajia Aa rjiefl.aM Ty>KHy CHpoTHH>y Kano nia/ma h yMčpHa, 6oca h no./iyHara hoch Temno 6peMe y6oiuTBa CBora. To čejame oco6hto y oho Bprne KaA cy ce rjiajuie roAHHe jaBjba^e je^Ha 3& ApyrOM, na K3A je 0CKyAnu,a cbom okojihhom t&ico B^a^aJia na cy MHorii yMHpajiH oa hišah. Jl,BaAeceT 6h ce AO TpHAeceT r.naAHHX cHpoMaxa cbskh AaH HaxpaHHJio y Kyhn m6jhx AočpHX pojtHTejba. Joni bhahm CBojy Majny Kano chp6thh>h, noja je ceAera no cry6aMa, ačcho h jiSbo, Ha apbchhm TaftHpHMa Ačjih KyxaHO jejio h xjie6au. 3&ropuH cy je cpAa^HO h 3axBajiH0 6jiarocivhajiH 3k Ta AoSpomiHCTBa, ajin je mhoto Beha HarpaAa čfijia y 6^aroc^čBy BomjeM KČjK ce Ao6pHM npHMepoM Henpe-CT3H0 pacnpocTHpe. H ČBAe, h OHAe, h cB3i\a.e OH3 očpahame noračA Hejanora CBora chh3 Ha HapoAHy rojioTHH.y.
npnnoBeAajia mh je Aa hm3 HapčAa koj'h cy cpehHH, Te HHcy hh 6och, hh rwiH, hh iviaAHH. kaa 6hx je 3anHTao 33luto je ynpaBo OBaj hžhh HapoA cnpoMamaH, roBopn^a 6h mh MfipHO h jbynKo: „CBeMy je cHpoMaiuTBy y3poK, luto rocnoAa Taj HapoA cacBHM 3aHeMapyjy h 3anyiuTajy, Te y jisthhckom h HeMsmcčM je3HKy KpHjy CBe 3H3H>e h CBy HayKy CBojy, a CHp6M3uiHy CBojy 6pahy hctč kpbh Hehe Aa o6&cjajy hh jčahom 3paK0M HayKč Ha MaTepHHCKOM je3HKy. JI a hmš Taj HapoA Ha cBojeM je3HKy cbhx nČTpe6HHx kh>Hra, Aa ce 3HaAč h>hm3 c^jkhth, 6apeM 6h ce
tojihko h3 Hdhx Hayqno naMčTH pa ra he 6h cBaKa 6e,n,a CH&mjia HenpnnpaBHa. 3hSo 6h pa3pejinTu cHary CBojy pa ^ocko^h CBanoj noTpefiH h cbSkom 3^y. KifcHra, kh>Hra Tpefia ha HapoAHOM je3HKy, na he Hapoa pa3ym CBčj čhctphth, o^ejio he nonpaBjba™ h 3a raa^ha jieta aMČape h >khthhhc Beh yh^npčfl nyhhth!"
Zly66KO 6h ce y Moje cpue yceKJie tč h T&KBe pen« MČje MaTepe.
Jbyfl,eBHT Taj (1809—1872). Pcuuio ce y KpaiiHHH. y nem™, rjie je yqno npaBa, yno3Hao ce ca JaHOM KoJiapoM, CBeoioBeHCKHM poao;by6oM; noa iteroBHM yTHuajeM nocBeino ce 6yijea,y HapoflHe CBecra koj. XpBaia t. 1835 noKpeHyo je npBe xpBaTCKe HOBHHe (HoBHHe xpBaTCKe, aouHHje HjinpcKe HOBHHe ca KH)H)KeBHHM npHJioroM flaHHua HJinpcKa). r^aBHa My je 3ac;iyra iiito je koa XpBaTa ype,nho npaBonHc h KftHiKeBHH je3HK oflačpaBiiiH mccto KajnaBCKor Hape^ja, Ha KojeM cy ohh jo rana nucam, uiTOKaBCKO Hapeije, Aaioie oho Hapeije KojHM je nncao h ByK KapaijHh. yiupo je y 3arpe6y.
AAeKca LUaHiUuh
44. kymahobo
Cbh ha KOJbeHa, cbh ! . . . čb^je je 6fijia CBeiuTeHa BaTpa acpTBe 6^ar6poj,He uito cy je MaxoM uiHpoKHjex KpHJia opjiobh hauih pacnji^mtje^h . . . Hena c mčjihtbom cb3kh nčjby6h tjio cbeto
c nora je bhihh>3 3arpmh^a jena ocbete cMtkS! H ko tajiac 6ypHH CHftHjex Mčpa pa3^Ma ce uinpoM, npeKO paBHHHa h ry/i,ypa TMypHfl', po6^>e pa npeHe h pa po6jby jaBH: Be/iHKH no>Kap yerpenT3H3 cyHi;a kSko ce paija H3a ropa njiaBH' . . .
Cbh ha kčjbeha, cbh! . . . ob^je je jiyqe nypnypHOM KpB^>y 33)Kerji3 aio6o,na, Cp6njy Crapy pa chobs o6yqe y cjaj h 6;rajec3K ko y pd6a phbhS, Kitna je oho rocnotja uapniia y OTcjeBy IjepAaHa h rpHBHa n/ie,a;a,7ia o3ro, c bhcokhx Ssjikohš, c nosje^a ksko Hivrnepa-rop jč3,a,h y3 ypHe6ecHfi kjihk h no3apab 3boh3 . . .
Cbh na Ko;beHa, cbh \ ... w CBaKH heka
c mojihtbom nojby6h tjio cbčto
c nora je bhihh>3 3arpmh^a jena . . .
06jauiH.eH>a. TMypHn' = TMypHHX; naaBH' = naaBHx; HMne-p-aTop = uap /lyiiiaH.
AjieKca UlaHTHh (1868—1924) poano ce h yMpo je y MocTapy. — UlaHTnh je H3aao Bnrne necmmKHx 36npKn h aBe Kpahe apaMe y cthxobhm3 (floa MaraoM, XacaH-arHHHua). Haj6oJbe cy iteroBe naTpHOTCKe necMe; 36or poao-a>y6Hnx ocehaita oh je 3a BpeMe cbctckof paTa roH>eH oa aycrpiijcKHx b.mcth.
Jocuu Jypaj LLliupocMajep
45. JeAHHCTBO
JeAHHCTBO, caora h Jby6aB Haiuera HapoAa 6hjia mh je h jecT mh h ca,n,a jeAHHa h HajBeha jKejba Ha obom cBeTy. Ja caM 3& to jeahhctbo, xy CJiory h Jby6aB Ba3Aa mhcjiho, Ba3Aa pa^ho, na Ma Aa cy Me mhoth paAH Tora KpHBO cyaujm h ocyAHJiH. A 3a to je/UKHCTBO Hapo^a Hauiera ja caM npiinpaBaH h >khbot cboj' »pTBOBaTH. HapoA HaM je cnpoMamaH, 6ujy ra TeiuKe HČBOJbe, HapOA Haui HeMa npHjaTejba. Ajih cBČMy he ce Aa™ noMohn, ano aotjemo ao c/iore h jby6aBH, aKo AotjčMO a o jeflHHCTBa. H ja, Ka^a ce 6;yAčM p^CTajao c obhm cbčtom, noc;ieAH>a he mh mo-jihtba 6hth 3a jeažhctbo hšpoaa Mora. CBeMoryhH beqhh Bo>Ke, CMHJiyj ce MČMy Ao6poMy HapoAy h yjeAHHH ra!
JocHn Jypaj lllTpocMajep (1815—1905) poano ce y OcHjeKy, a yMpo je Kao 6ncKyn y ToaKOBy. — lllTpocMajep je jeaaH oa HajBehiix ao6poTBopa HapoaHHX, 3acHHBaq HajBHUiHX npocBeTHHX n y.ueTHnqKHx ycTaHOBa: Jyrocaa-BeHCKe aKaaeMHje 3HaHocra h yMjeTHOCTH, CBeyHHJiHiiiTa h FaaepHje cJiHKa y 3a-rpe6y; yT>aKOBy je noaHrao BeaHiaHCTBeHy upKBy. HajBimie je Hacrojao otom aa ce yjeanHe Jy«hh OioBeHH n na ce cbh OioBeHH luto Burne 36ah>Ke na aa 3a-jeaHHHKH paae 3a CBoj HanpeaaK. y tom paay 6ho je oaayiaH h HeycTpauiHB.
Branislav Nušič
46. Sinjel
Na Ploči, više Moralije, taman nas stegao mraz, koji htede da nam dosadl vise nego puška neprijateljska. Onda sam razumeo zašto naši kažu da hoče koji put i duša da zamrzne od studi. Grudi se teško dižu; kapci na očima otežali; zglavci po telu skočanjeni; ruku ili n°gu jedva krečeš, a prst, izgleda, prebiče
se, ako ga saviješ. Onaj vazduh koji dišeš — kao da gutaš kriške leda.
A Ploča pusta i gola. Sto je bilo trnja i suvaraka, počupali smo i pobrali za jedan dan. Muka golema dok se dode do malo dfva. Svak5 jutro kola snose ii Niš, u bolnicu, po nekoliko promFzllh. Nema dana da stoka ne lipše. Toliko dana nismo videli sunca ni svetla dana kao da nam je Bog odrekao milost.
A moj drug Aleksa nije imao ni šinjela. Kad dode veče, on se jadnlk nudi čas jednom čas driigom pod čebe, ali rekoh: gde i duša počne da mrzne, tu nema ni milosti ni prijateljstva. Ko bi onda na Ploči i svome rodenom ushipio pola čebeta? Niko. Jedne je noči niidio i pare jednom da ga pusti, a onaj nije hteo ni da otškrlne čebe u koje se zavio, več onako strese jedn5m nogom i doviknu mu: „Makni!"
Komesar, koji je svaki dan slazio ii Niš za hranu, donese jednog dana jedan iskvaren, star šinjel. Umro u bolnici neki ranjenlk, a bolničar mu prodao šinjel za dvanaest groša, onako ispod ruke. Komesar se setio jadnog Alekse, kupio za njega i, Boga mi, Aleksa mu se kao dete zaradovao. Dobro mu došlo da se zagreje i on jedanput, ako se na Ploči može pod šinjelom da zagreje kogod.
Sinjel još dosta zdrav, po krajevima malo iskrzan, a pod pazuhom, blizu kuka, okrpljeno mesto i riipa kroz koju je, valjda, prošlo tane od kojega je umro u bolnici onaj što ga je pre Alekse nosio. Obukao ga Aleksa, pa se i raduje i ponosi kao dete o Velik-danu. Namešta ga, udešava, čisti, pipa se po džepo-vima, pa tek, u onom džepu iznutra na grudima, nade jedno pismo.
„Daj ga," rekoh, „iz njega bar možemo videti čijl je šinjel bio." Pročitali smo na glas:
„DragI sine! Mesec dana več nemarno od tebe nikakva glasa. Raspitivao sam se, pa čiijem da ste na Pirotu. Javi nam se, bolan, gde ste, i naročito kako si sa zdr&vljem. Ovde je velika zima, a tamo mora da je još gore. Ciijemo da neče više biti rata, da je več primirje. Blagodarim Gospodu Bogu, samo kad si izneo čitavu glavu. Da znaš kako tvoja majka jednako misli na tebe. Svaka noč te sanja, i svako jutro mi priča svoj san: te ne znam 6v5, te ne znam ono, a hvala Bogu, sve na dobro sanja. Jošte i sada majka radi kao što sam ti ono pre pisao: deli s tobom svaki zalogaj; namešta kraj stola 'i treče
mesto za tebe; vadi jelo i tebi u tanjlr; sve kao da si ti ovde za stolom. Kad joj zaigra oko ili zabrfdl obraz ili ma šta tako, ona kaže: to ti misliš na nju. Znaš je, valjda. Ženska posla! Moli se svaki dan za tebe, i svaki dan pali kandilo; i ja se, sinko, svaki dan molim Bogu . . .
Težak sam malo na peru, a imam još mnogo, mnogo da ti pišem. Kad sednem da ti pišem, a majka sedi kraj mene, pa mi sve ne da da svršlrn, nego bi htela sve i sva u jedno pismo.
Majka te tvoja ljubi u oba obraza i u čelo, i u usta, i grle te i svi te pozdravljajo, a tvoj otac najviše, i m5ll te da mu odmah na ovo pismo odgovoriš.
S pozdravom, tvoj otac	Dorde."
Kad sam dočitao pismo, pogledasmo se ja i Aleksa ispod očija. Nismo ni reči pregovorili, samo Aleksa iize ono pismo, savi ga lepo, i ponova metnO u džep. „Sta češ s njim?" „Hoču da ga čuvam," reče.
Objašnjenja. Ploča: mesto izmedu Niša i Bele Palanke; M orali] a: stara kula kod Niša; Velik-dan: Uskrs.
Branislav Nušič rodio se 1864 g. u Beogradu. Svršivši prava, bio je u raznim državnim službama. — Nušič piše putopise, ozbiljne i šaljive pripovetke, a najviše drame. Najpoznatija su mu dela: Pripovetke jednoga kaplara, Devetsto petnaesta, drame Knez Ivo od Semberije, Običan čovek, Narodni poslanik. Nušid je najpoznatiji §avremeni humprist.	r
Ivo Andric
47. Za velikog rata
Niska seoska soba. Mrak i sparina. Pokriveni čebetom i koma-dima haljetaka, leže jedno do drugog mati i" troje dece. Ispod nogQ im prolazi pruga mesečine koja se širi i sužuje, več prema
tome kako mesec putuje s oblacima. Dete na kraju budi se i odbacuje pokrlvku kao tegobu sna. Diže glavu. Ogleda se i počinje da plače, najpre tiho i pri-gušeno, a onda sve jače i silnije kao kisa pred zoru.
Dete (kroz plač): Ma-ma, ma-ama! . .. Ja gladan, daj mi hleba!
Mati (se budi, ali se čini da ga ne čuje).
Dete (plače sve glasnije).
Dete: Mama, boli me tibu, ja gladan.
Mati: Evo, dušo, mame. Nemoj plakati, nemoj!
Dete (kroz plač): Gladan . . . hoču hleba.
Mati: Ne jede se, dušo, ponoči. De, spavaj, de, pa če siitra
mama dati hleba, i šečera, i pite i svašta Marijanu. Dete: Neču ja pite. Hoču hleba. (Zacene se plača.) Bo-llmeti-bu! Mati: Pst! Eto fra-Nikole. Eto ga s prutom. Ha, ha! — Koto
ne-če da spa-va? Dete (se zavlačl pod pokrivač i samo još plače). Mati: Nemoj, fra-Nikola, nemoj biti Marijana. Sliiša on mamu.
Spava . . . evo, zaspao je. Dete (još jeca samo, kratko i odmereno kao kisa koja staje.
Pruga se svetla sužuje. Mati, rasanjena, dohvata sa zida krunicu i počinje da moli. Brzo, brzo se miču njene iisne . . .).
Ivo Andrič rodio se 1892 g. u Travniku. Za vreme rata hapšen je i zatvaran. Posle oslobodenja stupio je u službu Ministarstva inostranih dela. — Andric je pesnik (zbirka: Ex Ponto) i pripovedač (Put Alije Derdeleza) te ide medu najbolje savremene pisce.
Jovan V. Jovanovič
48. Kralj Petar I
Francusko-pruskl rat doveo je kralja Petra u redove dobro-voljaca kojl su se borili za Francusku protiv Nemačke. U ovome ratu je stekao svoj vojničkl glas.
Trebalo je, nekada, izvršiti opasan zadatak, predati zapo-vest komandiru jedne francuske čete u bojnim redovima kod Vilerseksela za koju je komandant mislio da je opkoljena Nem-cima. U isto vreme trebalo je izvršiti i uhodenje neprijatelja. Komandant pozove nazočne da se jave za taj posao. Medu prvima je bio knez Kara, kako su ga driigovi zvali. „Zar opet Vi?" reče komandant i dade mu zapovest. Kralj Petar je pošao da tražl komandira, a nemačke ga pretstraže uhvate i povedu u svoj logor. Dokle je čekao da ga izvedu pred sud nemačklh oficfra, kralj je smisljao kako če da pobegne. I evo čemu se do-setio. Imajuči u džepu nekoliko zlatnika, on ih izvuče i baci pred svoja dva čuvara. Nemci skočiše da dohvate one novce. Dokle su se oni valjali po zemlji za napoleonima, dotie je kralj Petar,
prošavši kroz pruska mrtva stražu, bežao u pravcu francuskoga logora. Došavši do rčke Loare, on je u nja skočio, preplivao i došao zdrav medu driigove.
JI. LLIuAep
49. Hefcy Aa HanyuiTaM CBojy BojcKy
Bimo je to 3JiocpeTHe roAHHe 1916 K&na je je^aH Aeo cpncne BojcKč Aomao jo J&ApaHCKčra Mopa h weKao caBe3HHiKč 6po-AOBJbe Aa hx npeBe3č Ha ocrpBo Kp4>. HaoieAHHK npecTOJia h pereHT A^eKcaH^ap 6ojao ce HaBajie aycTpRjcKe BojcKč H3a Jieija. CaTpBeHH yMopoM h neiviepoM Ayro cy Mena™ H36aBjbeft>e H3 TeuiKOra no.ro)Kaja.
HanoKčH Aoije caBe3Hnm<a TopnHJbapKa. Oa paAOcra cbh ce 0ayuiebhme. A^h k&kbo pasonapatbe, k&kbo henphjatho H3He-Hal]eft,e KaAa pa3&6pame Aa HeMa Beh caMO Ta je^na TopnHJbapKa.
3anoBeAH0K TopnH^apKč n030Be H&aieAHiiKa npecTOJia A^en-caHApa y 6pčA Aa ra npeBČ3e Ha OApe^eHO Mecro. HacTaAe MyK;iH Tajau, a ohaS 3anHTa KpajbeBHh A^eKcaHAap: „Mo;ihm, rAe cy BaM ;ial]e 3a npeB03 Hame BojcKč?"
„Ja hmšm HMor Aa yKpu,aM jeAHHč Bauie BHCO^aHCTBO, a Tor nponHca MopaM ce Ap^aTH, jep caAa HčMa pacno^o>KHBor 6po-AOBJba," oabpatfl 3anobeahhk topnh^>apke. „KaA je t&ko, h3bo-jiHTe nohH 6e3 MČHe," pe^e AjieKcaHAap. „3ap ja Aa ce yKpu3M npe Moje BojcKč, a luto je tcjkč, jom h 6č3 h>č? HiinomTO, Ma KaKBa 6hjia HanacT, Hehy Aa HanyuiTaM CBojy BčjcKy."
50. Bože pravde
Jovan Dorčtevič
Bože pravde, Ti što spase od propasti dosad nas, čuj i otsad naše glase i otsad nam budi spas! Mocnom rukom vodi, brani buducnosti naše brod! Bože, spasi, Bože, hrani našeg Kralja i naš rod!
Iz mračnoga sinu groba naše kriine ndvi sjaj, nastalo je ndvo doba, novu sreču, Bože, daj! Kraljevinu našu brani, petvekovne borbe plod! Kralja Petra, Bože, hrani, moli Ti se sav naš rod!
RECNIK
A
adet, -a — navada aja — ne
akamoli — kaj šele
akcen(a)t, -nta — naglas
ala! — ah! hej!
alem, -a — dragi kamen, demant
ali — toda
ama — toda, niti
amanet, -a — v varstvo zaupano
blago, izročilo ambar, -a — žitnica, skedenj amo — sem(kaj) anterija — spodnja obleka z rokavi
argatluk, -a — dnina; težko delo argatovati, -ujem — delati za
dnino; trdo delati avet, -i — strah, prikazen, pošast avlija — dvorišče
B
baba — stara mati babo, -a, m. r. — oče baciti, baclm — vreči, zagnati badanj, -dnja — bedenj, kad Badnjak — dan pred božičem,
sveti večer baka — babica, stara mati bakrač, bakrača — bakren kotel bara — močvirje, mlaka bar(em) — vsaj barjak, -a — zastava bariiština — barje, močvirje basamak, -a — stopnica baština — dediščina bat, -a — topot, čepet bediti, bedim — po krivem dolžiti
bekstvo — beg, pobeg belance, -eta — beljak beleg, -a — znak, pečat belega — znamenje bešika — zibelka bezdan, -a — brezno, prepad bezvučan, -čna — nezveneč bilo — utrip, utripanje biljeg v. beleg
binjlš, binjiša — škrlatni plašč biskup, -a — škof blagdan, -a — praznik blago — zaklad blagodaran, -rna — hvaležen blagodariti, blagodarim — zahvaljevati, zahvaliti blagodet, -i — blagodat, blagoslov
blejati,-Tm — beketati; zijala prodajati, zijati blesnuti, -nem — zableščati se blistav, -a — blesteč, lesketajoč bdca — steklenica bogac, bokca — ubožec bogobojan, -jna — bogaboječ bogodan, -a — od Boga dan boja — barva bolj a — bol(est) borba o kost — boj za obstanek borovica — brin bdsiljak,-slljka; bosilje — bosiljek
(dišeča rastlina) bošča — povoj, cula braca, m. r. — bratec brajan, -a; brajen, -a; brale, -a —
bratec brašno — moka
brežuljak,-ljka — hribček, griček
briga — skrb
brižan, -zna — zaskrbljen
brodica — ladjica
brojan, -jna — številen
brojanice, ž. r. mn. — molek
brdjiti, -Tm — šteti
brojka — številka
brujati, -Tm — brenčati, brneti
brvnara — lesena hiša
brvno — bruno, deska
brzati, -am — hiteti
biibreg, -a — obist
budak, -a — motika
buduči da — ker
bujoti, -am — rasti, naraščati
bujica — hudournik
buka — hrum
bukvar, -a — abecednik
bula — mak
buna — upor, vstaja
bunar, bunara — vodnjak
buniti, bunim se — puntati se
bure, -eta — sod
burence, -eta — sodček
buzdovan, buzdovana — kij
C
cakliti, -Tm se — lesketati se,
svetiti se canjkati, -am — tožiti, stokati celivati, celivam — poljubovati cenjkati, -am se — pogajati se člča — ostra zima cipela — čevelj
c rep,-a — črepinja, opeka, strešnik cfpsti, -pem — črpati crvenica — rdeča zemlja Cveti, Cveti, ž. r. mn. — cvetna nedelja
cvileti, -Tm — tarnati, javkati
Č
čador, čaddra — šator čad, -i — saje čadav, -a — sajast čak — celo
čakšire, čakšTra, ž. r. mn. — hlače
čalma — turban
čanak,-nka — torilce, lesena skleda
čardak, -a — skedenj, shramba
za koruzo čarm — črni čaršija — trg
čas, -a — trenotek; čas... čas —
zdaj... zdaj časak, -ska — trenotek, sekunda časlovac, -vca — horologij (cer-^ kvena knjiga)
Časne verige — praznik (16. ozir.
29. januarja) časnT post — velikonočni post časomice — od časa do časa častiti, -Tm — gostiti čedo — dete, otrok čelenka — srebrn ali zlat okras
na kapi čelik, -a — jeklo čeljsd, -i — družina; ljudje čeljade, -eta — človek čeljadija — družina čemer, -a — grenkoba, nadloga, gorjč
čempres, -a — cipresa česnica — božična pogača češalj, -šlja — glavnik čeznuti, -nem — hrepeneti čeznutljiv — hrepeneč čiča, m. r. — stric, striček čijl — čigav; čigar čijigod — (od) nekoga čiji god — čigarkoli čika, m. r. — stric, striček činiti, -Tm — delati, tvoriti; čini
se — zdi se činovmk, -a — uradnik čirak, čiraka — svečnik čistac, -sca — klopotec (jajce) čitav, -a — ves, cel čizma — škorenj čdbanče, -eta — pastirček čdbanin, -a — pastir čoha — sukno čorba — juha
Č
čajko — očka čebe, -eta — odeja
čemer, -a — pas z mošnjo, mošnja čeretati, čeretam — kramljati čezap, čezapa — jedka voda,
ločilna voda čilim, -a — preproga čud, -i — narav(a) čurak, -rka — vrhnja obleka (s
krznom obšita), kožuh čurka — pura
čuteti (čutati), -Trn — molčati
D
daidža, m. r. — ujec dakle — torej danak, danka — dan danguba — izguba časa; kratek čas
danju — podnevi dašak, -ška (deminutiv od dah) — dih
dati, dam (dadem) se na što —
lotiti se česa datula — datelj
daviti, davim se — dušiti se, toniti del — no!
dečurlija, -e — otročad dela! — no! daj! delatnost, -i — delavnost delija, -e, m. r. — junak dedba — delitev desiti, -im se — primeriti se,
muditi se, biti dešavati, -a se — dogajati se deva — kamela
divan, divana — svet, posvetovanje
diviti, divim se — čuditi se divota — krasota dizati, -žem — dvigati do, predi, s gen. — do; pri, poleg; razen, samo dobaviti (-Im) se bolesti — nakopati si bolezen dobročinitelj, -a — dobrotnik docno — kasno, pozno doček, -a — sprejem doči, dodem — priti
dogadaj, -a — dogodek ddhvatati, -am — dosegati; jemati
dohvatiti, -Tm — doseči; prijeti doista — zares dok — dokler dokopati, -am — zagrabiti dolac, doca — dolinica dolazak, -ska — prihod dolaziti, -im — prihajati domačin, -a — gospodar donapokon — naposled doneti, donesem — prinesti dopanuti, -nem — priteči, prileteti; zadobiti
dopirati, -em — segati, prihajati ddpreti, doprem — prispeti, prodreti
dorat, -a — rjaveč (konj) dosadan, -dna - dolgočasen dosaditi, dosadlm — naškoditi; dolgočasiti; dosadio mu život — naveličal se je življenja dosetiti, -im se čemu — spomniti se česa
doskdčiti, doskočim — priskočiti;
odpomoči dotači, dotaknem — dotekniti dotle — dotlej, do ondod dovesti, dovezem — pripeljati dovikivati, dovikuiem — klicati dovitljiv — iznajdljiv dragost, -osti — prisrčnost, veselje drhtati, drščem — drgetati drug, -a; drugar, drugara — tovariš drugda — druge krati drukčg — drugače drum, druma (dem. drumak,-mka)
— cesta društvo — družba drveče — drevje drvljanlk, drvljanika — kup drv drvo, -(et)a — drvo, drevo dud, duda — murva duga — mavrica dugin — mavričen dugmad, -i — dušice (pri lučcah) dugme, -eta — gumb
dugosilazni akcenat — dolgi padajoči naglas dugouzlazni akcenat — dolgi rastoči naglas dugdv(j)ečan, -čna — dolgotrajen dunuti, -em — zapihati dupkom pun — prenapolnjen,
natlačen dupsti, dubem — dolbsti dušek, -a — blazina duž, predi, s gen. — vzdolž
Dž
džarati, džaram — bezati (ogenj) džeferdar, džeferdara — puška damaščanka
D
davo, davola — vrag derdan, derdana — ogrlica
ele — pač eno! — glej!
G
gadati, gadam — streljati, meriti
gakati, gačem — gagati
garav, -a — sajast, črn
gatalica — šaljiva uganka
gavran, -a — krokar, vran
gaz, -a — brod, plitvina
gde — kje, kjer; ki; ko, kako
gdegde — ponekod
gdeko — kdo, nekdo
gdekoji — marsikateri
gdešto — marsikaj; ponekod
gdjegdje v. gdegde
gdjeno — gde
gibanica — potica
glavnica — snet
godina — leto; letina
gddišnji — letni
godište — letnik, leto
golem, golema — velik, ogromen
golišav, -a — nag, gol
gomila — gruča, množica gorak, -rka — grenak, bridek gorčina — grenkoba, trpkost gord, gorda — ošaben, ponosen gotovo — skoro grabar, -bra — gaber grad, -a — toča grad, -a — grad, mesto gradina — grajska razvalina gradanin, -a — meščan graja — vpitje, glasno govorjenje grana — veja grančica — vejica granje — vejevje granuti, granem — iziti, prisvetiti grdan, -dna — grd, velik grditi, grdim — zmerjati, psovati grebenati, -am — držati (volno ali lan)
grivna — zapestnica grizak, -ska — grizoč, oster grliti, -im — objemati grml/avina — grmenje groblje — pokopališče grozdan, -zna — grozdnat (poln grozdja); grozne suze — kakor grozdne jagode velike solze groznica — mrzlica gruda — kepa
gruhnuti, -em — izbruhniti; za-grmeti; suze gruhnu — solze privro gubitak, -tka — izguba gudura — jarek, dolina, soteska gunj, gunja — suknja gusar, -a — morski ropar; razbojnik
gušiti, gušim (se) — dušiti (se) gušterica — kuščar gutati, -am — goltati, požirati gvozden — železen gvožde — železo
H
hajati, -em — skrbeti, marati halaliti, halalim — blagoslavljati; želeti, darovati
haljetak, -tka — del obleke haljina — obleka hapsiti, -im — zapirati (v ječo) harač, harača — davek (osebni
davek na moško glavo) haračlija, m. r. — izterjevalec
davka (harača) hartija — papir hasura — rogožina hlad, -a — senca hladak, -tka — senčica; hlad(ek) hladolež, -a — slak hlodovina — hlad hodža, m. r. — turški duhovnik hora — čas hotimično — nalašč hramati, hramljem — šepati hrano! — srček! hrid, -i — skala hriščanin, -a — kristjan hiijati, -Tm — bučati, šumeti hiika — šum, bučanje hum, huma — holm, grič hvat, -a — seženj hvatati, -am — loviti hvatiti, -Tm — uloviti, prijeti -hvoja — veja
I
i — in, tudi
iako — čeprav, četudi
ičijl — (sploh) katerega, (sploh)
katerega človeka ikad — (sploh) kdaj ikakav, -kva — (sploh) kakšen iko, ikoga — (sploh) kdo ikojT — (sploh) kateri ikona — sveta podoba ili — ali
imanje — imetje, premoženje,
posestvo ime odmila — ljubkovalno ime,
hipokoristikon imučan, -čna — imovit, bog*at inače — sicer, drugače inat, inata — prepir indžijel, indžijela — evangelij; koran
ipak — vendar
iskaljati, iskaljam — pomazati iskati, istem — zahtevati iskrsavati, iskrsavam — pojavljati
se (iznenada) iskrzati, -am — odrgniti, oguliti ispasti, ispadnem — izpasti; planiti
isporediti, -Tm — primeriti ispračati, -am — spremljati isprečiii, isprečlm se — postaviti
se (v bran) istaknut — v oči bijoč, imeniten isticati, -čem — poudarjati istina — resnica; o tiči Bogu na
istinu — umreti istim — resnični istom — šele istrajan, -jnu — vztrajen istrljati, istrljam — izdrgniti istruhnuo, -nula — strohnel iščekivati, iščekujšm — pričakovati
iščezavati, iščezavam — izginjati iščeznuti, -nem — izginiti iščupati, -am — iztrgati, izpuliti ista, ičega — (sploh) kaj izači, izadem — iziti, iti (ven) izbaviti, -Tm — rešiti izbili, izbijem — izbiti, izbruhniti, priti, pokazati se izbrojiti, izbrojim — našteti izdati, -am; izdade je glas — odpovedal ji je glas izderati, izderem — raztrgati,
strgati izelica — požrešnež izginuti, -nem — poginiti izglavničati, -am — postati sne-tljiv
izjelica v. izelica izlazak, -ska — izhod, vzhod izleči, izlegnem — izlesti, iziti izlječi v. izleči
izmači (izmaknuti), izmaknem —
ubežati, uiti izmicati, -čem — izmikati, bežati, hiteti
iznalazak, -ska — iznajdba iznalaziti, -Im — iznajti, najti izričan, -čna — izjaven izuzetak, -tka — izjema izvaditi, -Im — izvleči, vzeti iz
J
ja kako? — kako pa ? jačina — jakost, moč, sila ja . . . ja — ali . . . ali j ali — ali
jarica — jara pšenica
jaruga — jarek, struga
jastuk, -a — blazina
jatak, -a — skrivač (hajdukov)
jaukati, jaučem — tožiti; tuliti
jednačenje — prilikovanje
jednom — enkrat, nekoč
jeka — jek, odmev
jemenije, ž. r. mn. — copate
jer — ker
jevtin — poceni
jezan, jezdna — turška molitev
jezgrovit — jedrnat
joldaš, -a — tovariš
još (jošt, jdšte) — še
jotovanje — mehčanje
jiičer — včeraj
junost, -i — mladina
juriti, jurim — hiteti, dreveti
jutrenja, ž. r.; jutrenje, sr. r. —
zornica, jutrnica jutros — danes zjutraj, davi
K
kad (kada) — ko, kadar kada — (turška) gospa kadar, -dra biti — sposoben biti,
moči kadifa — žamet kadija, m. r. — sodnik kadli — ko
kaduna — (turška) gospa kajati, -em se — kesati se kakav, -kva — kakšen; kakršen kakavgod, kakvagod — nekak(šen)
kakav god, kakva god — kakršenkoli
kakono — kakor kaldrma — tlak kaldrmisati, -šem — tlakovati kaljati, kaljam — blatiti kaljav, -a — blaten, umazan kaloper, -a — meta kaluder, -a — menih kamilavka — meniška kapa kandilo — viseča svetilka, večna luč
kandžija — bič, korobač kano — kakor kaonoti — kakor kap, -i — kaplja kapak, -pka — pokrov; veka kapija, -e — vrata, duri kardaš, kardaša — tovariš, prijatelj
karaula — stražnica
kas, -a — dir
kašika — žlica
katkad(a) — včasih
kavez, -a — kletka
kavga — prepir; biti rad kavzi —
biti prepirljiv kazallšte — gledališče kazan, -a — kotel; vrtinec kazati, kažem — reči; kažem —
rečem, pravim kesa — mošnja kičanka — kapa z resami kist, -a — čopič klšan, -šna — deževen kitka — čop, rese; kapa s čopom kleti, kunem se — prisegati, rotiti se
klikovati, -ujem — vriskati; klicati
klizati, -am se — drseti klčnuti, klonem — nagniti; k.
dušom — izgubiti pogum kloparati,-am — klopotati, ropotati
kmet, -a — vaški sodnik; tlačan ko, koga — kdo; kdor kod, predi, s gen. — pri
ko god, koga god — kdorkoli
kogod, kogagod — kdo, nekdo
kojekakav, -kva — kakršenkoli
koješta, koječega — marsikaj
kdjlgod — neki
koji god — katerikoli
kola, kola, sr. r. mn. — voz
kolevka — zibelka
komešati, -am se — premikati se
konak, -a — prenočišče
konopac, -pca — konopec, vrv
kdprena — tenčica
kora — skorja
korpa — koš
kos — poševen, ležeč
kosa,-e — lasje; gorsko pobočje,
gorski hrbet kosica, -e — laski kdšnica — panj kdšulja — srajca kotarica — košara, koš kdtur, -a — okrogla plošča kovilje — balovina, bodalica kradljivac, -Tvca — tat krada — kraja krajina — meja; vojska kratkosilaznl akcenat — kratki
padajoči naglas kratkouzlaznl akcenat — kratki
rastoči naglas krečnjak, -a — apnenec kretanje — premikanje kretati, k reče m — gibati, premikati; pomikati se, iti krevet, -a — postelja kriška — kos
krktati, krkčem — šumeti, vreti krnj, krnja — okrnjen, okrušen krov, krova — streha kroz, predi, s ak. — skoz(i) kfsno ime — slava — praznik
hišnega patrona krst, krsta — križ, krščanstvo krstina — kopica krstiti, -im se — križati se kršan, -šna — skalnat; močan, vrl krunica — molek krupan, -pna — debel, močan
kuča — hiša kuda — kod
kud god — koderkoli, kamorkoli kuja — psica kuk, kuka — kolk kuka — kramp, rovnica kukac, -kca — žuželka, črv, hrošč kukavica — kukavica; strahopetec; revež kiikolj, -a — plevel kukuruz, -a — koruza kukuruzovina — koruzna slama kula — stolp, grad kuljati, -am — valiti se kupina — robida, robidnica kurija — dvor, grad kurjak, -a — volk kvočka — koklja
L
lak — lahek lala, m. r. — dvorjan lanac, -nca — veriga lasan, -sna — lahek lavež, -a — lajanje laz, -a — njivica (med kamenjem) lečmk, -a — zdravnik ledac, leča — kristal leda, sr. r. mn. — hrbet lelujati, -am se — zibati se, valoviti
lepršati, -am — frfotati, veti leptlr, -a (dial. lepir) — metulj leti — poleti letnji — poletni
leto — poletje; mlado l.— novo leto leturčRja — maša (pri pravoslavnih) lice — obraz, oseba ličan, -čna — oseben ličnost, -i — osebnost linuti, linem — uliti se lipanjski — junijski lipsati, llpšem — poginiti, stegniti
se, crkniti llšče — listje logor, -a — tabor(išče) Idpta — žoga
loš — slab, nesrečen
lovački — lovski
loža — vinska trta, vinograd
luč, luča — smolnata treska; bakla
luča — žarek
lučiti, lučim — ločiti, izločati, od-birati
lud, luda — neumen
luddvati, ludujem — noreti
lug, -a — log
lulc, -a — česen, čebula
luka — loka, livada; pristanišče
lukav, -a — lokav, zvit
lula — pipa; obroč
lupa — razbijanje, trkanje
lupati, lupam — udarjati, tolči
Lj
ljuba — žena
ljubičast — vijoličast
ljubiti, ljubim — poljubovati
ljubovca — žena
ljudski — človeški
ljulj, -a — ljuljka
M
ma — toda; ma kojl— katerikoli
makar — čeprav
maknuti (mači), maknem se —
geniti se malahan, -hna — majhen mana — napaka manastir, -a — samostan mantija — meniška kuta; plašč marama — robec, ruta maramica — robček maslimk, -a — oljčni gaj mašati, -am se — prijemati mašice, ž. r. mn. — majhne klešče
(za ogenj) mašiti, -Tm se — prijeti se matorac, -rca — stari mazga — mezeg maziti, mazim — razvajati mečiti, mečim — tlačiti, stiskati meden — meden; bakren medu, predi, s instr. — med
medutlm — medtem; toda mehana — krčma, gostilna mek — mehak mekota — mehkoba melem, -a — obliž, zdravilo menjati, menjam — sklanjati, spregati
mesni prilog — krajevni prislov
meta — tarča, cilj
metati, mečem — staviti, (po)-
stavljati, polagati mežganik, mežganika — pretla-
čen fižol micati, -čem — premikati mičenlk, -a — podkupljenec mir, -a — vonj miriš, -a — vonj mirisati, mirišem — duhati; dišati, dehteti; m. čime — dišati po čem mirisav, -a — dehteč misaonT —• miselni mjeden v. meden mladoženja, m. r. — ženin mlatati, -am — mahati, kriliti mlaz, -a — curek; m. dima —
stolp dima mlitav, -a — medel, slaboten moba — prostovoljno poljsko delo molba — prošnja moliti, molim — prositi; m. se
Bogu — moliti mdmak, -mka — fant; hlapec mdmče, -eta — fantič, fante mor — temnomoder more (more) — morje more! — hej! motka — kol, drog mozda — morda mrav, -a — mravlja mraz, -a — mraz, slana mrk — črn, teman miičati, -Tm — molčati mukao, -kla — molčeč, zamolkel munara — minaret (stolp) munja — blisk muva — muha mužar, -a — možnar
N
nabujati, -am — narasti nači, rtadem — najti nadjačati, -am — premagati nadmetati, nadmečem se — tekmovati, kosati se naduti, nadmem se — napihniti se nadvladati, nadvladam — premagati
nadžak, -a — kopača, rovnica nagoveščivati, nagoveščujem — naznanjati nahija — okrožje, okraj naiči, naidem — naleteti najedared — nenadoma, na mah nakon, predi, s gen. — po nalaziti, -Tm — nahajati; n, se — biti
naleči, nategnem — mimo priti namah — takoj nameštati, -am — postavljati namet, -a — doklada, davek nana — mati
niočari, ž. r. mn. — naočniki napast, -i — nesreča, nezgoda napokon — naposled, končno napolje — ven napolju — zunaj narediti, naredim — odrediti, ukazati
naredivati, naredujem — ukazovati, naročevati nardbiti, naroblm — naloviti sužnjev
naročit — poseben nasmejati — smehljajoč nasrtljiv — napadalen nastavak, -stavka — obrazilo nastavnlk, -a — učitelj nastojanje — prizadevanje nastojati, -im o čemu — skrbeti
za kaj, truditi se za kaj nastradati, nastradam — pasti v nesrečo
natapati, natapam — namakati, topiti
naterati, -am — nagnati
natrag — nazaj
natuči,-čem — natolči; potisniti (kapo)
naučan, -čna — znanstven naumiti, -im — nameriti, skleniti navala — napad navaliti, navalim — napasti; planiti
naviči (naviknuti), naviknem —
navaditi navika — navada navikao, -kla — navajen navoditi, na.vod.im — navajati,
napeljevati navora — obhajilo (pri pravoslavnih)
nazivati, nazlvam Boga — pozdravljati nebolik — kakor nebo, vzvišen nečijl — nekoga, nekega človeka nedelja — nedelja; teden nedohitan, -tna — nedosegljiv nedovoljan, -Ijna — nezadosten negde (negdje) — nekje nejačak, -čka — slaboten, šibak nek (a) — naj; neka! — pusti! nekakav, -kva — nekakšen neko, nekoga — nekdo nekolicina, -e — nekateri (moški),
nekaj (moških) neman, -i — pošast nemaština — uboštvo, revščina neddreden — nedoločen nepogoda — neurje, nevihta nepomičan, -čna — nepremičen nepostojan, -a — nestalen, gibljiv nepovreden — nepoškodovan,
neoskrunjen neprekidan, -dna — nepretrgan neprimetan, -tna — neopazljiv, neviden
nestašan, -sna — razposajen,
nemiren nestati, nestanem — izginiti,
zmanjkati nešto, nečega — nekaj netom — komaj
nevolja — nadloga, nesreča, stiska
nevoljan, -Ijna — reven, nadložen nezgrapan, -pna — neotesan,
okoren, neroden rilčiji — nikogar, nobenega človeka
niči (niknuti), niknem — pognati,
vzkliti, vznikniti riigde — nikjer nijedan, -dna -— noben nikad(a) — nikoli nikakav, -kva — nikakršen niko, nikoga — nikdo, nihče nipošto — nikakor ne nista, riičega — nič niz, predi, s ak. — navzdol po no — toda noču — ponoči novčimica — denarnica novine, ž. r. mn. — časnik nato! — glej!
nuždan, nužna — potreben
Nj
njisak, -ska — rezgetanje
O
obarati, obaram — prevračati;
podirati običan, -čna — navaden o bič i, dbidem — obhoditi; obiskati d biči (dbiknuti), obiknem — privaditi se obilovati, -ujem čime — imeti kaj
v izobilju oblaziti, -Tm — okoli hoditi;
obiskovati obneti, obnesem — nesti naokrog oboci, obodaca, mn. — uhani obor, -a — staja; dvorišče oboriti, oborim — prevrniti, zrušiti, porušiti; o. glavu — povesiti glavo obradovati, -ujem — razveseliti obraz, -a — lice obreči, -čem — obljubiti obuzimati, -am — objemati
dčajan, -jna — obupan očajavati, očajavam — obupovati odaja — izba
odbacivati, odbacujem — odpaho-vati
odakle — odkoder
odati, -am — izdati, ovaditi
odavati, odajem što — ovajati kaj,
pričati o čem odavno — davno, pred davnim odelo — obleka ddežda — mašna obleka odijelo v. odelo ddisati, -šem — dišati odjednom — nenadoma odlanuti, ddlanem — odleči odmah — takoj oddl(j)eti, -tm — upreti se odrediti, odredim — določiti odreden — določen odričan, -čna — nikalen odudarati, -am — ločiti se, odražati se
oduševljavati, -ševljavam — navduševati odvajati, odvajam — ločiti odžak, -a — dimnik ograničiti, -Tm — omejiti ogreznuti, -nem — utoniti, po-
grezniti se ojadeo, -ela — nesrečen, žalosten oka — mera (1,276 kg) okaniti, okanim se — opustiti dkinuti, -nem — odtrgati dkisao, -sla — premočen okrečiti, dkrečTm — pobeliti
(z apnom) okupiti, -Tm — zbrati olovo — svinec, svinčenka oluja — nevihta, vihar ometati, ometam se — motiti se,
mešati se omorina — sopar(ic)a onakav, -kva, -kvo; onaki —
tak(šen) onako — tako(le) onamo — tja(kaj) onda — tedaj
onde — tam(kaj)
ondlik; onolikl — tolik(šen)
onomad — ondan, nedavno
dnuda — ondod
opadnuti, -nem — odpasti, upasti,
propasti opajati, -em — izprašiti opasan, -sna — nevaren opravdan, -a — opravičen opraviti, -Tm — popraviti, odpraviti opremiti, opremim — o(d)praviti oprostiti, oprostim se s kim —
posloviti se od koga orgulje — orgle 6 rit i, -Tm se — razlegati se osečanje — čutenje, čut dsečati, -am — čutiti osetiti, -Tm — začutiti, občutiti osim, predi, s gen. — razen oskudica — pomanjkanje osnovnT broj — glavni števnik osobenost, -i — posebnost osobit — poseben dstaviti, -Tm — zapustiti, pustiti ostrvo — otok
osvanuti, osvanem — vstati, pojaviti se; napočiti osvrnuti, osvrnem se — ozreti se osvrtati, osvrčem se — ozirati se oštetiti, -Tm — oškodovati otegnuti, otegnem — zategniti oterati, -am — odgnati, spoditi 6 tet i, dtmem — iztrgati, izviti,
(od)vzeti, ugrabiti o tiči, dtidem (odem) — oditi otimati, -am — jemati, ropati dtjerati v. oterati
otkačiti, -Tm suknju — spustiti
izpodrecano krilo dtkinuti, -nem — odtrgati otkloniti, otklonTm — odvrniti,
odstraniti btmen, -a — imeniten, plemenit otškrinuti, dtškrTnem — napol
odpreti, privzdigniti ovaj, dva, ovo — ta ovakav, -kva; ovakT — tak(šen) čvamo — sem(kaj)
ovde — tu(kaj) ovolik; ovolikT — tolik(šen) ozbTljan, -Ijna — resen ozbiljnost, -osti — resnoba dzTm, -i — ozimina ozvanjati, ozvanjam — zveneti džica — žlica
P
padež, -a — sklon
pahiiljica — kosem, kosmič
pakao, -kla — pekel
palanka — trg
parče, -eta — košček
pastva, -e — župljani, farani
patka — raca
patos, -a — pod, tla
paučina — pajčevina
pčela — čebela
pečenje — pečenka
pendžer, -a — okno
penjati, penjem se — vzpenjati se
pentrati, -am se — plezati
penušav, -a — peneč se
perovoda, m. r. — zapisnikar,
koncipist petao, petla — petelin peti, penjem — dvigati petlič, -a — petelinček petvekovan, -vna — petstoleten pevanka — petje pevušiti, pevušTm — popevati pile, -eta — piščanec pipati, -am — tipati pisaljka — svinčnik pištav, -a — cvileč, vreščav, rezek pita — potica
pitom — krotek, domač; obdelan plač, -a — jok
plimuti, planem — vzplamteti plaveti, -Tm se — modriti se plemenština — plemenitost plivati, -am — plavati pljesak, -ska — plosk(anje) pljusak, -ska — naliv, ploha ploča — plošča; podkev ploha — ploskev
po, predi, s ak. — za
pobeda — zmaga
počupati, -am — potrgati, populiti
poči, podem — pojti, iti
podrugivati, podrugujem se —
posmehovati se pogadati, pdgadam — ugibati;
p. se — pogajati se pogdekojl — nekateri, kakšen,
marsikateri pogibija — poguba, pogin poginuti, -nem — poginiti, umreti pogodba — pogoj pogodbeni — pogojni pogoditi, pogodim — ugeniti, zadeti
pogruziti, -Tm — potopiti pohod, -a — obisk pohoditi, pohodim — obiskati pohvatati, -am — poloviti, zajeti pojas, -a — pas pokatkad — včasih, semtertja pokrenuti, pokrenem se — kreniti polako — počasi polaziti,-im — odhajati; obiskovati poletan, -tna — vznesen polijelej, -a — lestenec pomaman, -mna — besen, divji ponegde — ponekod ponekad — včasih poneki — neki, (ne)kateri popanuti, -nem — popasti, zgrabiti pored, predi, s gen. — poleg, ob, pri poredak, -tka — red, ureditev pdredba prideva — stopnjevanje
pridevnikov poredbeni — primerjalni poredenje — primera, primerjava porez, -a — davek porodica — družina porok, -a — madež, napaka porta — cerkveno dvorišče posavetovati, -ujem koga — svetovati komu poskapati, -am — popadati, po-crkati
posle, predi, s gen. — po poslenik, -a — delavec
posl(j)edak, -tka — konec poslovica — pregovor postarati, -am se — pobrigati se postojati, -Tm — obstati, biti postolar, -a — čevljar posve — povsem, popolnoma pošto — potem ko, ko potaja — skrivališče potakši — slabši potera — zasledovanje poterati, -am — pognati, pregnati poticati, -čem — izhajati, izvirati potjera v. potera potjerati v. poterati potonjl — naslednji, poznejši potpun — popoln; pdtpuno —
popolnoma potrčati, -Tm — steči, poleteti potrgnuti, -nem — potegniti, izdreti potsticati, -čem — spodbujati poturica, m. r. — poturčenec povaditi, -im — vzeti ven, izvleči povest, -i — zgodovina povetarac, -rca — vetrc, sapica povijest v. povest pozajmljenica — izposojenka poziv, -a — vabilo pozorište — gledališče požaliti, -Tm — obžalovati požeči, -žežem — zažgati prangija — možnar, topič pratilac, -ioca — spremljevalec pratiti, -Tm — spremljati pratnja — spremstvo pravac, -vca — smer pravda — pravica pravedan, -dna — pravičen praviti, -Tm — delati, tvoriti prš, predi, s gen. — pred; prS,
pril. — prej prebiti, prebijem — zlomiti prečaga — poprečnica, pregraja preči, predem — preiti predak, -tka — prednik predgrade — predmestje predmetak, -tka — predpona pregnuti, pregnem — preganiti, odločiti se
prekriliti, prekrillm — pokriti preložiti, -Tm — prehajati prema, predi, s lok. — k, proti, po premda — čeprav prenuti, -nem — prebuditi Preobraženje — praznik (6. ozir.
19. avg.) preobuka — čisto perilo prepasti, prepadnem se — ustrašiti se
prepatiti, -Tm — pretrpeti prepečenica — žganje (dvakrat
žgano) prepreka — zapreka prepuknuti, -nem — počiti presresti, presretnem — priti naproti
prestati, pristanem — nehati presuda — sodba, razsodba presudan, -dna — odločilen presvuci, -čem se — preobleči se preturiti,-Tm se vatrOm — ustreliti preiidati, -am se — ponovno orno-žiti se
prevaliti, prevalim — miniti, preiti prevrtati, prevrčem — prevračati;
spreminjati glas pričati, pričam — pripovedovati pričestiti, pričestim — obhajati pričinjati, pričlnjam se — zdeti se prigušiti, prigušim — udušiti; pri-
gušen glas — pridušen glas prihod, -a — dohodek prihvatiti, -Tm — sprejeti, prijeti p rije v. pre
priječi, prijedem v. preči prikiipljati, prikupljam — zbirati prilika — prilika, postava, slika prilog, -a — prislov primamljiv — mamljiv, vabljiv primečivati, primečujem — opazovati
primetiti, primStTm — opaziti prindviti, prinovim — (na novo)
dokupiti prinuditi, -Tm — prisiliti prionuti, -nem — prijeti se pripevati, pripevam — opevati
pripiti, pripijem — pritisniti se priprema — priprava pristajati, -em za kim — teči za
kom, slediti komu pristati, -nem za kim — iti za kom pritrčati, -Tm — priteči prijav, -a — umazan probati, probam — poskusiti probijati, probijam — predirati prčči, prodem — preiti, zgrešiti,
mimo iti produljiti, prdduljlm — podaljšati,
nadaljevati produžiti, produzlm — nadaljevati progurati, proguram se — preriniti se
progiitati, -am — pogoltniti prohtev, -a — zahteva prokasati, -am — (mimo) jezditi v diru
prolaziti, -Tm — prehajati, hoditi
mimo proleče — pomlad promena — pregibanje (sklanjatev, spregatev) prometnuti, -nem (se) — spremeniti (se)
promicati,-čem — iti (mimo), švigati mimo prondsiti, pronoslm — prenašati, raznašati; p. se — razširjati se, širiti se
prdplanak, -planka — goličava propukao, -kla — počen, razpokan prorediti, proredlm — zredčiti prostlrka — pogrinjalo, preproga proticati, -čem — teči (mimo) protiv, predi, s gen. — proti proto; prdtopop, -a — višji duhovnik (pravoslavni) provesti, provedem — prepeljati;
prebiti, preživeti provredniti, provredmm se — postati marljiv, poboljšati se prozboriti, prozborim — spregovoriti
prozlran, -rna — prozoren, presojen
prozor, -a — okno prozračan, -čna — prozoren, presojen
prskati, -am — pokati prslučič, -a — majhen telovnik prsluk, -a — telovnik prut, -a — prot, šiba prutič, -a — protec, šibica pružiti, -Tm se — razprostreti se pržiti, -Tm — pražiti, žgati, peči pseto — pes
pucati, -am — pokati, streljati;
zora puca — zora vstaja puce, -(et)a — gumb puckarati, -am — prasketati pučina — morska gladina puči, puknem — počiti; odpreti
se, pokazati se pučkati, -am — puhati puki — pravi; p. siromah — velik
siromak pukotina — razpoka puri — poln
pustinjak, -a — puščavnik pustoš, -i — puščava put, predi, s gen. — proti putanja — steza puzati, -zem — lesti, plezati
R
rabotruk, -a — delavec rad; r. sam iči — rad grem rad, -a — delo radin — delaven raditi, radlm — delati radni — delovni radmk, -a — delavec radnja — delo, dejanje raf, -a — polica rakija — žganje ralo, -a — plug rasanjen — predramljen raskidanje — ločitev raspitivati, raspitujem se — poizvedovati, povpraševati rasplinuti, rasplmem se — razkaditi se, izgubiti se
rasporiti, rasporim — razparati rastajati, -jem se — ločiti se rastanak, -anka — ločitev, slovo rastapati, rastapam — topiti rastati, -nem se s kim — ločiti se od koga, posloviti se od koga rastaviti, -Tm — ločiti rastavnT — ločilni rasteraii, -am — razgnati rat, -a — vojska ratar, -a — poljedelec ratnlk, -a — vojščak razastreti, razastrem — razprostreti
razbirati, razbiram — razločevati,
razumevati razbor, -a — pamet, razsodnost razdragati, -am — razveseliti, razigrati
razgovdriti, razgovorlm koga — potolažiti koga; pokramljati s kom
razmileti, -Tm se — razlesti se razmrviti, -Tm — (ra)zdrobiti razo riti, razorTm — razdejati, razrušiti
razradivati, razradujem — izdelovati
razrediti, razredTm — razvrstiti razvoditi, razvodTm — voditi (na
vse strani) razvodnT — ločilni rda — rja; malopridnež rdav — hudoben, zloben, slab reč, -i — beseda reč c a — besedica rečenica — stavek rečeničnt — stavčni; r. znaci — ločila
rečnlk, -nika — slovar
red, -a — vrsta
redni broj — vrstilni števnik
redati, redam — vrstiti
rid, rida — rjavordeč
roba — blago
rdblje, -a — sužnji
rod, roda — spol
rodan, -dna — rodoviten
rogalj, -glja — ogel
roniti, -Tm — potapljati se; roniti
siize — pretakati solze ropina — izjedena stena rosopas, -i — sv. Petra ključ
(cvetlica) ručak, -čka — kosilo ručati, ručam — kositi rumen, -i — rdečica; zarja rumen, rumena — rdeč rumeniti, -Tm — rdečiti rupa — luknja, jama ruzan, -zna — grd rzati, ržem — rezgetati
S
sablast, -i — pošast sablastan, -sna — pošasten sačiniti, sačinlm — sestaviti sad (sada) — sedaj, zdaj sig, -a — preproga sahan, -a — bakrena skleda sahat v. sat sam rt = smrt
samrtnik, -a — mrlič, mrtvec sanik, -a — sanenec, sanik sadnice, ž. r. mn. — sanke Sarajlija, m. r. — Sarajevčan saruk,-a — turban sat, -a — ura
sat(j)erati, -am — zgnati, nagnati satvoriti, satvorlm = stvoriti savest, -i — vest savet, -a — svet, nasvet saviti, savijem — zviti, zložiti savladati, savladam — premagati savremen — sodoben saznati, -am — zvedeti sažaliti, -Tm se na što — usmiliti se česa
seča — sekanje, klanje, pokolj
sečati, -am se — spominjati se
sed, seda — siv
seja; seka — sestra
selo — družba, večerna zabava
seljačkT — kmetiški
sena; senka — senca
sendvit — senčnat seoba — selitev seoce, -a — vasica seoskl — vaški serbes — brezskrbno seta — žalost, otožnost setan, -tna — otožen, žalosten setiti, -Tm se — spomniti se sevati, sevam — bliskati se sevnuti, sevnem — zabliskati se shvatanje — razumevanje ^ ; -*» shvatiti,-Tm — zagrabiti; razumeti siči, sidem — zlesti, iti (dol) sičušan, -sna — majhen, droban,
neznaten silaziti, -Tm — iti (navzdol) šitan, -tna — droban sječa v. seča sjena v. sena sjetiti se v. setiti se skamija — klop
skerletan, -tna — škrlaten, bagren skidati, skidam — snemati skinuti, -nem — sneti, sleči sklizati, -am se — drsati se skldmšte — zavetišče skloniti, sklonTm se — izogniti se, skriti se
skočanjiti, skočanjTm se — zmrzniti
(kakor kost) skračenica — kratica skrhati, -am — zlomiti skrstiti, -Tm — prekrižati skrušiti, skrusTm — streti skučen — omejen, siromašen skup, skdpa — drag skupiti, -Trn — zbrati skiipljati, skupljam — zbirati skupocen — dragocen slava — praznik hišnega patrona slavuj, slavuja — slavec slaziti, -Tm — iti dol slediti, sledim — poledeneti, zmrzniti
slog, sloga — ogon (na njivi prostor med dvema razoroma) slovenstvo (slovenstvo) — slovan-stvo
slovo — črka, beseda; govor složiti, složTm — zložiti; zediniti smeran,-rna — ponižen, dostojen, pokoren
smesti, smetem — zmesti, zmešati smetati, smštam — ovirati, v napoto biti; nadlegovati, motiti smeti, smšm — smeti; upati si smežuran, -a — zgrbančen smilje — moleč (cvetlica) smrknuti, -ne se — zmračiti se smfzlica — zmrzlež snaga — moč snažan, -zna — močan snažiti, snšžim — krepiti sniti, sntm — sanjati snizak, -ska — nizek sofra — miza sokak, sokaka — ulica sokdliti, -im — vzpodbujati, vne-
mati sovra v. sofra
spas, -a — rešitev; Spas — Od-
rešenik spasenje — rešitev spasti, spadnem — (od)pasti spasti, spasem — rešiti spokojan, -jna — miren, brezskrben spor — počasen spreman, -mna — pripravljen spremati, spršmam — pripravljati spremiti, spremim — pripraviti sprovod, -a — pogreb srdsšce — srčece srdn/a — jeza
srebrnjak, srebrnjaka — pištola
(s srebrom okovana) sresti, sretnem — srečati srtati, srcem — hiteti stado — čreda staja — hlev
stajačak; vojnlk stajačak — vojak, ki stalno služi stajati, stojim — stati; stoji tutanj
— začne se grmenje stan, -a — stanovanje stanovništvo — prebivalstvo
starostavan, -vna — starodaven stati, -nem — obstati; postaviti
se, stopiti; začeti steči, -čem — doseči, (pri)dobiti stšg, -a — zastava stegnuti, stSgnem — pritisniti stepen, -a — stopnja sterati, sterem — razprostirati stezati, stežem — stiskati stiči v. stignuti stid, -a — sram stideti, -Tm se — sramovati se stignuti (stiči), stignem — doseči,
dohiteti, prispeti, priti stišati, -am se — umiriti se, potihniti
stišavati, stišavam se — umirjati
se, polegati se sto, stola — miza stočarski — živinorejski stoka — živina stradati, stradam — trpeti stran — tuj strana — stran; tujina stranac, -nca — tujec strava — strah, groza straža; mrtva s. — bojna prednja straža
streha (streja) — napušč, kap striza — odstrižek sukna; sukno strovaliti, strovallm — zvrniti strpljiv — potrpežljiv strpljivost, -osti — potrpežljivost struka — plašč stube, ž. r. mn. — stopnice - stud, -i — mraz studen, -i — mraz studen, studena — mrzel stup, stupa — steber stupica — možnarček stutoljiti, -Tm — skrivaj vtekniti stvaralačkT — ustvarjajoč stvdriti, stvorlm se — nenadoma
se prikazati subaša, m. r. — podpaša (turški
policijski uradnik) sud, suda — sodišče sudac, suca — sodnik
sudba (sudbina) — usoda suknja — krilo siimnja — dvom sumoran,-rna — mračen, žalosten sumrak, -a — somrak suncokret, -a — sončnica sunuti, sunem — malo naliti, vliti;
šiniti, švigniti sur, sura — siv susnežica — sneg z dežjem susresti, susretfnjem — srečati susretati, -am se — srečavati se sustajati, -jem — opešati siistao, -ala — truden sustavljati, sustšvljam — ustavljati suton, -a — mrak sutra — jutri
sutradan — naslednjega dne sutrašnji — jutrišnji suv — suh
suvarak, -rka — suha veja suzbiti, suzbifem — odbiti svačiji — vsakogar, vsakega človeka
svaditi, -Tm se — spreti se svada — prepir svagda — vedno, vselej svakad — vedno, vselej svakakav, -kva — vsakršen svanuče — svitanje svašta, svačega — marsikaj svedočanstvo — izpričevalo svedočiti, -čim — pričati svešten — svet svetac, sveča — svetnik svetitelj, -a — svetnik svezica — veznik svionl — svileni svisnuti, -nem — umreti svjedočiti v. sveddčiti svratiti, svratlm se — zaviti, ustaviti se
svrnuti, svrnem — zaviti, kreniti, obrniti
svršivati, svršujem — končevati svrž, -i — svrž (ostanek odsekane
veje) svuda — povsod
Š
šaka — pest
šamija — ruta (za na glavo) šanac, -nca — nasip, branik, okop šanuti, šanem — zašepetati šapat, -a — šepet šaran, -rna — pisan šarati, šaram — pestriti, barvati, pisati
šareniti, -Tm se — pestriti se ššš, šaša — ločje, koruzna slama ščapiti, -im — uloviti šečer, -a — sladkor šegrt, -a — vajenec šeširič, -a — klobuček šin/el, šinjela — vojaški plašč škrapa — vdrtina (v apnencu) šljlvik, šljivika — slivnik, češpljev vrt
šolja — skodelica
šorati, šoram — brcati
šia, čega — kaj; kar
štaka — bergla
štampan, -a — tiskan
štšp, štapa — palica
štby čega — kaj, kar; ki; ker, da
što god, čega god — karkoli
štbgod, čegagod — kaj, nekaj
štovaii, štujem — spoštovati
štropot, -a — ropot
štuknuti, -nem — smukniti
T
ta — saj
taindžija, m. r. — preskrbnik (vojaške) hrane tajac, -/ca — molk talas, -a — val talasanje — valovanje taljige, ž. r. mn. — enovprežen voz taman — vprav, prav (kar) tamjan, -a — kadilo tamnovati, tamnujem — biti v ječi tane, -eta — svinčenka, krogla tanjir, tanjira — krožnik tatin — očetov
teferič, -a — dvorec (za letovišče) tegliti, -Tm — vleči
tek — komaj, le, šele, samo telal, telala — izklicevalec, glasnik tepsija — ponev, koz(ic)a terati, -am — gnati, poditi teskoba — tesnoba teslimiti, teslimim — predajati,
izročati testi/a — vrč za vodo tešto — nič ne de titrati, -am — migljati tjerati v. terati tjeskdba v. teskoba tmuran, -rna — temen, mračen iobož(e) — baje, na videz točak, -čka — kolo toke, ž. r. mn. — srebrne ploščice
(kot okras na prsih) tolkovati, -ujem — tolmačiti topuz, -a — kij tor, tbra — lesa, staja, tamar toranj, -rnja — stolp tračak, -čka — trakec, žarek trag, -a — sled trak, -a — žarek tražiti, trazlm — iskati trčati, -Tm — teči trčkarati, -am — begati treptav, -a — migljaje, iskreč se trepteti, -Tm — trepetati, migljati trgnuti, -nem se — planiti kvišku,
zdrzniti se, zdrgetati trh, -a — breme, tovor trčkrat — trojnat trčstruk — trojen truniti, trunTm — trositi trunje, -a — trešči ce tiicati, -am — tolči tučak, -čka — tolkač tudin, -a — tujec tumbak, -a — med (kovina) turnuti, -nem — suniti tutanj, -tnja — bobnenje, grmenje tutnjiti, -Tm — bobneti; grmeti tvrdica, m. r. — skopuh
U
u, predi, s gen. — pri ubeden — prepričan
ubijati, ubTjam; cipela ubTja —
čevelj tišči ubogovetno — vedno ubojit — morilen ucveliti, ucvelTm (ucvijeliti) —
razžalostiti učešče — udeležba, prisotnost učiniti, učinTm — storiti uči, udem — vstopiti, iti (v) učutati, -Tm — umolkniti udati, -am se — omožiti se udešavati, udešavam — urejati ugledati, ugledam se na koga — zgledovati se po kom, slediti komu
ugurati, iiguram — vriniti, potisniti
uhoditi, uhodim — ogledovati iihvatiti, -Tm — ujeti, uloviti,
prijeti ujutru — zjutraj ukaljati, ukaljam — umazati,
oblatiti iikočen — okorel, otrpel ukučanin, -a — domačin umači, umaknem — umekniti,
pobegniti, uiti umah — takoj
umanjiti, umanjTm — zmanjšati umetati, umečem — vtikati, vrivati
umetnuti, -nem — vstaviti, vriniti umTlan, -Ina — mil, ljubek umiljat, -a — prikupljiv, mil umor, -a — utrujenost umoran, -rna — truden umoriti, umorTm — utruditi unatrage — nazaj uobrazrlja — domišljija uoči, predi, s gen. — dan pred uopče — sploh upitati, upTtšm — vprašati iipitnTk, -a — vprašaj upotpunjivati, upotpunjujem —
izpopolnjevati upoznavati, upoznajem — seznanjati
upravljati, -am čime — voditi kaj
upropastiti, upropastTm se — pre-pasti, ustrašiti se, začuditi se iiproščen — poenostavljen upučivati, upučujem — navajati uput — takoj
Hraniti, -Tm — (zgodaj) vstati ures, -a — okras, nakit urnebes, -a — bobnenje, bučanje usavršiti, usavršim — izpopolniti Uskrs, -a — vstajenje, velika noč uskrsnuti, -nem — vstati (od
mrtvih) uskršnjT — velikonočni lislov, -a — pogoj uspomena — spomin iispravan, -vna — pokončen usprkos, predi, s dat. — kljub ustezanje — pridržek usto — poleg tega ustreptati, ustrepčem — zadrhteti utajati, -Tm se — skriti se; nehati uticati, -čem — vplivati; izlivati
se; bežati utjecati v. uticati ututkati, -am — natlačiti, napolniti uveče — zvečer uvek — vedno uveriti, -Tm — prepričati uvTs — kvišku uviiči, -čem — povleči v uz, predi, s ak. — navzgor po,
ob, poleg, pri uza — ječa, spona uzači, uzactem — stopiti gori,
popeti se uzbuditi, uzbudim — razburiti uzbuniti, uzbunTm — spuntati uzburljati, -am — zmešati uzdati, -am se — zaupati, zanesti se uzdisaj, -a — vzdih uzeti, uzmem — vzeti; začeti uzimati, -am — jemati uzlaziti, -Tm — dvigati se uzvičmk, -a — klicaj uzvTk, -a — medmet uzvinuti, uzvTnem se — dvigniti se uzvitlati, -am se — vzpenjati se
užasan, -sna — grozen dže, -(et)a — vrv užeči, užežem — zažgati
V
vaditi, -Tm — jemati
vaiz, -a — pridigar
vajat, vajata — shramba, izba
vala — gotovo, bogme
valjda — menda, pač
vani — zunaj
vanjskT — vnanji, zunanji
vapno — apno
varka — prevara, videz
varoš, -i — mesto
varzilo — bražiljka
vaskrsenje — vstajenje
vaskrsnuti, -nem — vstati (od
mrtvih) vaspitanje — vzgoja vaš, -i — uš vatrTšte — ognjišče vazda — vedno vazdSn — ves dan vazduh, -a — zrak večeras — danes zvečer, drevi večernje, sr. r. — večernice več(e) — že; marveč, ampak veče — svet, posvetovanje večma — bolj, več; sve v. —
čedalje bolj veleban, -bna — veličasten veljT — velik vedma — zelo veran, -rna — zvest verati, -em se — plaziti se; plezati veštica — čarovnica vidati, vidam — videvati, srečavati viječe v. veče vika — vpitje
vikati, vičem — vpiti, klicati vilaet, -a — dežela, pokrajina viriti, -Tm — moleti, štrleti vis, -a — višava, vrh više — več, bolj više, predi, s gen. — nad vit, -a — vitek
vjeran v. veran
vlšs, -a — las
vlastit — lasten
vode — sadje
vodka — sadno drevo
vodnjak, -a — sadovnjak, sadni vrt
voleti, volim — ljubiti; rajši imeti
vrač, vrača — vedež, čarovnik
vran, vrana — črn
vratiti, vratim — vrniti
vrči, vfgnem — postaviti; vreči
vrči, vršem — mlatiti (žito)
vredan, -dna — vreden, dostojen;
marljiv vredeti, -Tm — veljati vredati, vredam — žaliti vreme, vremena — vreme; čas vremenski — časovni vreo, -la — vroč, topel vrgsak, -ska — resje vreza — steblo, vitica vrljika — kol, drog- (pri ograji) vrsti, vržem se — biti; motati se vršak, -ška — vršič vršnTk, -a — črepnja (posoda, pod
katero se peče) v udi, -čem — vleči
Z
zabaviti, -Tm se — pomuditi se zaborSv, -a — pozabljenost zaboraviti, -Tm — pozabiti zaboravljati, zaboravljam — pozabljati
zabran, -a — log, gaj; zagrajen
gozd	*
zabrazditi, zabrazdtm — zaiti zabrideti, zabridT — zaskrbeti, za-skeleti
zdbrujati, -Tm — zadoneti zacenuti, zacenem se — zasopsti
se, zahlipniti se začiitati, -Tm — umolkniti zadahnjivati, zadahnjujem — dišati; zadahnjuje me mirTs — udarja mi vonj zadajati,-em čime — dišati po čem
zadatak, -tka — naloga zadesiti, zadesTm — zadeti, doleteti zadocniti, zadocmm — zamuditi,
žakesniti zaduvati, zaduvam se — zasopsti se zaglibiti, zagllbim se — pogre-
zniti se zagrada — oklepaj zagrčiti, zagrčim — zagreniti zagrliti, -Tm — objeti zagrljSj, -a — objem zagušiti, zagušTm — zadušiti, priči uši ti
zagušljiv — nadušljiv, zadušljiv zahvatati, -am — zaobjemati zaigrati, zaigram — zaplesati; zaigra mi dko — zatriplje mi oko zaista — zares zajedno — skupaj, skupno zakačiti,-Tm — zatekniti; zakačiti krajeve od suknje za pojšs — izpodrecati krilo zakaluderiti, -Tm — pomenišiti zaklanjati, -am — varovati, braniti
zakleti, zakiinem se — priseči zaklimatati, -am — zamajati zaklinjati, -em — rotiti zaključak, -čka — sklep zaključm — sklep (al)ni zakrajiniti, -Tm — začeti vojsko zakresiti, zakresTm (zakrijesiti, za-
krijesTm) — zableščati zakržljati, -am — zaostati v rasti zalazak, -ska — zahod zalelekati, zalelečem — zajavkati,
zatuliti zalogaj, -a — grižljaj zaludu — zaman zamenica — zaimek zamet, -a — zametek zametati, zamečem — začenjati zametnuti, -nem — zavreči; zasnovati, začeti zamneti, -Tm (zamnijeti) — zadoneti
zamračiti, zamračim — zatemneti zanat, zanata — rokodelstvo, obrt
zaneti, zanesem se — zbegati se,
izgubiti zavest zandčiti, zanočtm — prenočiti zao, zla — zloben, hudoben zapeta — vejica
zapdd(j)esti, zapdd(j)enem se — nastati
zapomagati, zapomažem — poklicati na pomoč zar — mar, ali
zaradovati, zaradujem se — razveseliti se zaradivati, zaradujem — pridobivati, služiti zarez, -a — vejica zarf, -a — podstavek (za skodelice) zardbiti, zarobim — ujeti zaseban, -bna — poseben zaseniti, -Tm — zasenčiti; zasene mi se oči — vzame mi oči (vid) zasladivati, zasladujem — sladiti; slajšati
zastajkivati, zastajkujem — postajati, obotavljati se zastideti, -Tm se — postane me sram
zastrug, -a — lesena posoda
(s pokrovom), torilo zašto — zakaj
zateči, zatečem — najti, zasačiti;
z. se — zavezati se, obljubiti zaustiti, zaustTm — hoteti spregovoriti zauvek — za vedno zavaditi,-lm — razdvojiti, razpreti zavoleti, zavolim — vzljubiti završetak, -tka — končnica zazirati, -em — bati se zazeči, zažežem — prižgati zbeg,-a — pribežališče (beguncev,
zlasti pred Turki) zbijen, zbijena — jedrnat zbilja — resničnost zbirna imenica — skupno ime zbjeg v. zbeg zboriti, -Tm — govoriti zbrojiti, -Tm — sešteti zbuniti, zburiTm — zmešati, zmesti
zdela — skleda zejtin, -a — olje zeman, zemana — čas zelenko, -a — serec (konj) zglavak, zglavka — sklep zgoda — priložnost; sva je zgoda
— vse kaže zgodan, -dna — prikladen, primeren zgrada — stavba zgubiti, zgubim — ubiti, uničiti zgiišiti, zgušim — zadušiti, stisniti zidine, ž. r. mn. — obzidje zimi — pozimi zlačan, -a — zlat zlosretan, -tna — nesrečen zloupotrebljavati, -trebljavam —
zlorabljati zmija — kača zmijski — kačji značenje — pomen značiti, značTm — pomeniti znati, znam koga — poznati koga zob, zobi — oves zor, zora — sila zrak, -a — žarek zulum, -a — nasilje zulumčar, zulumčara — nasilnik zvaničan, -čna — uraden, služben zvanje — poklic zvonce, -(etja — zvonček zvono, sr. r. — zvon(ec) zvučan, -čna — zveneč ziijati, -Tm — brenčati zumbul, -a — hiacinta
ž
žagor, -a — hrup, nemir žal, -a — obrežje žalfija — žajbelj žaliti, -Tm — obžalovati žalo — morsko obrežje, obala žbun, -a — grm
žeči, žežem — pripekati, žgati;
žeženo zlato — čisto, suho zlato žeda — žeja
žega — pripeka, soparica
žestok — hud, ognjevit, silen žetelac, žeteoca — ženjec žica — nit, struna živina — perotnina život, života — življenje životan, -tna — življenjski
žučkast — rumenkast žuran, -rna — uren, hiter žurba — naglica žuriti, žurlm se — hiteti žut, žiita — žolt, rumen žut(j)eti, -im — rumeneti.
SADRZAJ
I. VEŽBE	Strana
1.	ByziH CBoj (A. LIIeHoa)................. 3
Pismo — Akcenti
2.	Zima na Cetinju (Lj. Nenadovic)............. 5
Slogovi — Rečenični znaci — Velika i mala slova
3.	S jeseni (J. Leskovar)................. 6
Jednačenje sugl. — Ispadanje sugl. — Istočni i južni izgovor
4.	Xepuer-HoBH (M. Uap)................ 7
Jotovanje — Sugl. k, g, h — Sugl. I — Nepostojano a
5.	Nastojanje i ustrajanje (M. Bego)............ 8
Glagolske vrste — Upotreba infinitiva
6.	MpaBH (P. KaiajiHHHh).................10
Prezent
7.	JlHCHua h KypjaK (Ilo J\. 06pa,noBHhy)...........11
Imperativ
8.	Isus u hramu (Sv. pismo) ...............12
Aorist i imperfekt
9.	Bpan CHhbkobhIi, ^mahka) /............. . 13
Glag. priloži
10.	Car Dušan u Dubrovniku (A. Gavrilovič) .........14
Glag. pridev trpni
11.	flBa nyTHHKa h ceKHpa (Ilo JI. 06paAOBHhy).........15
Glag. pridev prošli — Perfekt
12.	Cbcth CaBa h ijau.h (Hap. npnnoBeTKa) ..........16
Pluskvam perfekt
13.	Svedočanstvo o Veljku (M. Miličevič)...........16
Futur
14.	Slepi i hromi (Iz Varlaama i Jossafa)...........17
Futur egzaktni
15.	3ap xohem th caM CBe a a nojevem? (Hap. nprniOBeTKa) .... 18
Potencijal
16.	Naš, učitelj (V. Petrovič)................19
Upotreba potencijala
17.	Uskrs (R. Domanovič).................20
Promena imenica
18.	Xoya h non (Hap. npnnoBeTKa)..............22
Predloži
Strana
19.	Mečio grožde s glavom (Nar. pripovetka) .........23
Upotreba instrumentala
20.	Moja Kyha, Moja cjio6o.ua (Hap. npmioBeTKa)........24
Upotreba ostalih padeža
21.	A. Biser — B. Kako se Kraljevič Marko junaštvu naučio (Nar.)	24
Pridevi
22.	JIyaa jiaKOMOCT (Hap. npnnoBeTKa)............26
Zamenice — Enklitike
23.	Pravedna presuda (Nar. pripovetka) ...........27
Brojevi
II.	PREGLED GRAMATIKE ...............29
III.	ŠTIVA
1.	*MoJiHTBa (BpaHKO PajmieBiih)..............72
2.	Slava (Radoje Domanovič)...............72
3.	*JeceH (BojnoiaB MjihH) ................74
4.	Na Badnjak (Ksaver Sandor Dalski) ...........75
5.	Bo>KHii (BopHcaB CraHKOBHh)...............78
6.	*Ha JlHnapy CE>ypa JaKuinh)...............80
7.	Ca U,6THH»a (Jby6oMHp HeHaaoBHh)............81
8.	*Leto (Vladimir Vidrič) ................82
9.	Ivanjdan (Vuk Stefanovič Karadžič)............82
10.	*IIoflHe (JoBaH /Iy™h)............... .	83
11.	*01uja (Ivan Mažuranič)................84
12.	*HflHJia (Mhmh 1iypqHH) ................85
13.	y KpaH>y (Ayrycx UleHoa)...............85
14.	Nedelja u banatskom selu (Stevan Sremac)........86
15.	JIeTH.e aene y CJiaBOHCKOM cejiy (Jocnn Ko3apau)......87
16.	*Jadranskom moru (Velimir Deželic)...........88
17.	Kpac h hobek (Job3h UBHjnh)..............88
18.	*IlecMa o necMH (JoBaH JoBaHOBHh 3Maj)..........90
19.	Iz Života (Dositej Obradovič)..............91
20.	*Moja jiatja (Ileiap flpepaaoBHh).............92
21.	Na mlado leto (Simo Matavulj).............93
22.	Starinska zadruga (Laza Lazarevič) ...........94
23.	Epaha (JaHKO Bece^HHOBHh)...............95
24.	*Marko Kraljevič i Andrijaš (Narodna)..........97
25.	IIpBa 6pa3fla (MraoBaH TjinuiHh).............99
26.	*Hasan - aginica (Narodna)...............102
27.	HcejbeHHUH (Prncapa KaTa^HHHh JepeTOB)..........103
28.	*Pred knjigom povijesti roda moga (Silvije Kranjčevič) ....	104
29.	*,Hojia3aK (B^ajHMHp Ha3op)...............105
30.	hemah>hha 6eceAa (Cb. CaBa)..............106
31.	*Poslije boja na Kosovu (Ivo Vojnovič)..........107
32.	*CJIO6O,hh (I1B3H TyHfly^Hh)...............108
33.	*Starina Novak i knez Bogosav (Narodna).........109
Strana
34.	*CTapn ByjaaHH (HapojiHa) . .............111
35.	*Smrt Ivana Senjanina (Narodna)............113
36.	Vuk Mandušič (Petar Petrovič Njegoš) ..........116
37.	Koa Hjerouia (Jby6oMHp HeHaaoBHh)............119
38.	*IIoHeTaK 6yHe npoTHB aaxnja (Hapo«Ha)...... ...	120
39.	*Karadorde (Narodna).................124
40.	*Eoj Ha Mnuiapy (HapoflHa)...............!26
41.	ycTaHaK Ha Ubcth (Byn Ct. Kapai^nh)...........129
42.	Vuk Karadžic (Jovan Skerlič)..............130
43.	Moja Majna (JbyaeBHT Taj)...............132
44.	*KyiwaHOBO (AjieKca LLIaHTHh)..............133
45.	JeftHHCTBO (Jocnn Jypaj UlTpocMajep)............134
46.	Šinjel (Branislav Nušič)................134
47.	Za velikog rata (Ivo Andrič)..............136
48.	Kralj Petar I (Jovan V. Jovanovič)............137
49.	Hehy aa HanyuiTaM CBojy BojCKy (A. IIlHJiep)........138
50.	*Bože pravde (Jovan Dordevič).............138
IV. REČNIK......................139
Beleške o piscima
Andrič, Ivo — str. 137 Cvijlč, Jovan — str. 90 Čurčin, Milan — str. 85 Domanovič, Radoje — str. 74 Deželič, Velimir — str. 88 Dučič, Jovan — str. 84 Dalski, Ksaver Sandor — str. 78 Gaj, Ljudevit — str. 133 Glišič, Milovan — str. 102 Gundulič Ivan — str. 109 Ilič, Vojislav — str. 75 Jakšič, Dura — str. 81 Jovanovič Zmaj, Jovan — str. 91 Karadžic, Vuk Stefanovič — str. 83 Katalinič Jeretov, Rikard — str. 104 Kozarac, Josip — str. 87 Kranjčevič, Silvije Strahimir — str. 105 Lazarevič, Laza — str. 95 Matavulj, Simo — str. 93
Mažuranič, Ivan — str. 84 Nazor, Vladimir — str. 106 Nenadovič, Ljubomir, — str. 81 Nušič, Branislav — str. 136 Obradovič, Dositej — str. 92 Petrovič Njegoš, Petar — str. 118 Preradovič, Petar — str. 92 Radičevič, Branko — str. 72 Skerlič, Jovan — str. 132 Sremac, Stevan — str. 87 Stankovič, Borisav — str. 79 Sv. Sava — str. 107 Šantič, Aleksa — str. 134 Šenoa, August — str. 86 Štrosmajer, Josip Juraj — str. 134 Veselinovič, Janko — str. 97 Vidrič, Vladimir - str. 82 Vojnovič, Ivo — str. 108