SAVEZA SOKOL
RALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJO!
Izlazi svakog pefka • Godišnja prefplafa 50 din. • Ure d lištvo i uprava Brankova ulica broj 30/IV • Adresa za pošiljke: Polfanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-266 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 7 februar 1941 God. XII . Broj 6
Nagoveštanja pred proleče
Kao god što su nekada, v idiličnim vremenima „trule predratne Evrope" (kao što je glasila prezriva oznaka razdoblja pre 1914), več u februaru svi listovi bili puni ditiramba o lepotama budućeg proleća, tako su i danas, kad tu „trulu Evropu" treba da zamene najsuprotnije ideo-logije i poretci, svi listovi puni nagoveštanja o strahotama budučeg proleča, za ko je se spremaju goleme vojske i krvava obračunavanja. 1 što je najgore, izgleda da ta predvidanja nisu plod propagandnih senzacija, več da po-čivaju na realnim pretpostavkama, u kojima se jedna i druga zaračena strana savršeno slažu.
Najmerodavniji krugovi na jed no j i na drugo j strani predvidaju vrlo burno proleče i još burni ju godinu. U Ne-mačkoj se pretstoječe razdobij e označava, kao „istorijska godina novog poretka u Evropia g. čerčil iz dana u dan opomin je svoje sugradane da svaki čas mogu da očekuju akciju protiv Engleske, dok sa svoje Strane podvlači, da bi ova godina imala da dovede do odluke u Africi i na Mediteranu. .
Moglo bi se prema torne zaključiti da se oba zaračena tabora slažu i u težnji za što brzim okončanjem rata, ali to ni je tačno. lnicijativu za što brže okončanje, naročito u pogledu odlučnog udarca, drži u rukama Nemačka, što odgovara i njenoj golemoj mobiliziranoj snazi, i strate-škom položaja i diplomatskoj aktivnosti. Nemačka ima veliku vojsku, ko ja ni je d ov oljno zaposlena, ko ju svako odugovlačenje i rasčlanjavanje rata na sporedna bojišta, naročito prekomorska, ost avl ja i dalje u glavnom neak-tivnu; dok bi baš to otezanje pružilo Engleskoj mogučno-sti da sačeka pomoč Amerike, koja je još uvek više potenci jalna nego li unovčena, ali koja ima nameru da bude, j golema i efikasna. G. Hitler je sam otvoreno rekao, da na taj trenutak neče čekati skrštenih ruku, več če svoj udarac izvesti pre nego što Amerika dospe da u punoj meri izvede svoje namere.
Iz istih tih razloga engleski plan ide za tim da rasčla-ni rat i da odloži odluku. Na glavnom bojištu (a to je još vvek kanal La Manš, sa nemačkim planom o invaziji Engleske!) ona smatra da je več dobila mnogo, što pokušaj invazije ni je usledio prošle jeseni. 1 ma da odlučno izjav-ljuje da je spremna da ga dočeka, nesumnjivo je da bi joj pri j at ni je bilo kad bi se odložio bar za nekoliko meseci, dok pomoč iz Amerike stane da pristiže u večim količinama. To je i bio razlog, što je Engleska upotrebila nemačku tnetodu menjevitih akcija i iznenadenja na sporednim bo-jištima. Prepadima u Libiji, Eritreji, Abisiniji i Somaliji, Engleska ima za cilj, ne samo da još ovog proleča reši stvar Afrike u svoju korist, nego da time, kao i akcijama na Sredozemnom moru i u Albaniji, odvuče deo osovinske pažnje na sredozemni sektor, ko ji ni danas, posle svih en-gleskih uspeha u Africi, nije još glavni u ovom ratu. Me-tlutim če taj sektor postati svakim danom važni ji, ukoliko rat ne bi mogao da se odluči na glavnom bojištu, ved bi trebao.da se oduži.
Ma da je g. čerčil več više puta izjavlo, da ni invazija 'Engleske ne bi dovela Veliku Britaniju do kapitulacije (što punim angažiranjem Amerike i traženjem premoči u Africi, dobiva na verovat noči!) ipak je nesumnjivo da bi ta invazija pretstavljala golemi udarac za Englesku; jed-nako kao što njena realizacija pretstavlja zadatak, čije teškoče nisu skrivene ni onima, koji ga spremaju. Izgleda medutim da pokušaj invazije ne mora da se odigra u sa-mom jednom udaru; a izjave g. Noksa u Americi pokazu-ju, da se računa i sa više uzastopnih tal asainvazije.
Oni koji nagadaju, kakva če nova bojišta da se pro-nadu za proletnju akitvnost, ne mora ju da budu u pravu. Prošlog proleča je položaj bio drugačiji, i niko, ko je po-znavao koncepciju o munjevitom ratu, nije trebao da bude iznenaden što je, prolazom kroz Holandiju i Belgiju, postavljena za cilj kapitulacija jed nog, a kako su mnogi računali, i drugog glavnog protivnika. Sada međutim, kada je ostao samo jedan glavni protivnik, zna se da put do njega vodi ipak u glavnom preko kanala. Do pre par meseci je pošto jao doduše i sporedni put, preko Gibraltara i Sueza; ali da se ponovo dovede do te situacije, bile bi
Sokolstvo i alkoholizem su po duhu i ciljevima dve protivnosti
Mesec februar je Mesec sokolske trezvenosti. Oni sokoli koji smatra ju sokolstvo kao snažno srestvo nacionalnog napretka; oni sokoli koji su uvereni da se bez lične žrtve ne može doči do napretka u nacionalnom radu imače mo-gučnosti da udu dublje u jedan težak socijalni problem koji, po svojim posledicama i po zlu koji nanosi nacional-noj zajednici, treba da se budno, oštro i stalno drži na oku. To je problem alkoho-zlima. Samo oni koji se bave sokolskim i javnim radom kao socijalnom ličnom zaba-vom, koji nemaju moralne hrabrosti da sagledaju dru-štvenoj stvarnosti u oči i koji pred svim teškim perspektivama zabadaju nojevski gla-vu u pesak, mogu da produ tupo i neosetno pored toga velikog problema. Međutim svakom ko ozbiljno prati naš društveni život taj se teški problem alkoholizma u našem društvu sve više i više ukazuje kao jedno strašno nacionalno zlo. Treba biti u mo-ralnom pogledu debelokožac pa ne zapaziti, kako alkoholizam sve više i više spušta svoje otrovne pipke u sve do-
mene našeg društvenog i nacionalnog života, kako prodi-re u najzabačenija sela, kako lomi, kao mlad cvet, našu omladinu u početku njenoga razvoja, kako kao kolektivno zlo staje na put svim zdravim i progresivnim nacionalnim pothvatima. Ko je bolje upoznat sa našim životom u gradu i selu videče vrlo dobro kako protiv snažnog progre-sivnog, konstruktivno g sokol-skog fronta, alkoholizam stva-ra jedan društveni i moralni front kome je cilj da pokida sve one plemenite klice ko je zasaduje sokolstvo u naš nacionalni život koji ima za zadatak da poruši sve one osnove na kojima sokolstvo želi da postavi napredak i za zdrav razvoj našega života. Sokolstvo i alkoholizam su po duhu, po ciljevima dva društvena, moralna i nacionalna antipoda i oni se u svim pravci-ma najoštrije isključuju.
Stoga je sasvim razumljivo da je jugoslovensko sokolstvo uzelo za svoju dužnost vodenje oštre borbe protiv alkoholizma jer rušenjem alkoholizma sokolstvo čisti sebi put jednoj boljoj i sretnijoj budučnosti naroda. Ova go-
potrebne jake prethodne akcije. Jednako kao što bi sa engleske Strane bili potrebni mnogo intenzivni ji predu-hvati, da se (čak i onda, kada bi stvar u Africi bila zavržena) rat protiv glavnog protivnika prenese na jug, ili na neko drugo područje.
Nas sve to zanima, 1 kao ljude 1 kao narod. Zanima nas zato, što bismo iz pune duše želeli, da se rat ne nevolje pravdom okončaju i da proleče što je pred nama, donese čovečanstvu što man je novih iskušenja. Ali nas zanima i zato, šao smo rešeni da u čitavom tom sukobu, bez obzira kako če se razvijati, do krajnjih granica mogučnosti oču-vamo svoj mir; ali još više od mira, svoju punu nezavi-snost i integritet!
Dok se zaračene strane spremaju, dakle, na odlučne udarce, NAŠE PROLEČNE PRIPREME TREBA DA 1DU U PRAVCU ŠTO ODLUČNIJE ODBRANE I ŠTO SVE-STRANIJE OPSKRBE. Kao što narodna poslovica kaže: „Radi kao da češ sto godina živeti, a moli se Bogu kao da češ sutra umreti'4, tako treba i mi da radimo na izgradnji i blagostanju Jugoslavije; da obradujemo svoje njive i unapredujemo svoje gospodarstvo; da sredujemo sporove i da obogačujemo zalihe ,kao da imamo pred so-bom još stotine mirnih proleča; — a da se jačamo i da smo budni, kao da več sutra može zlo da nas iznenadi! Ne budimo črnoglede, ali ne budimo ni magloglede! Na-dajmo se najboljem, ali se spremajmo i za najgore; jer tim spremanjem možemo najuspešnije da ga otklonimo. 1 pode li nam za rukom da taj mir očuvamo, sve to što čemo spremiti, biče nam od vanredne koristi, da u sutra-šnjoj Evropi pomognemo do pobede tradicionalnim eti-čkim principima svoga naroda, po kojima bi svi narodi bili slobodni i ravnopravni, i po kojima nikada ne bi tre-balo da d od e do pokol j a medu njima. Ne dajmo se su g e-stionirati od raznih propagandi, več uložimo sve svoje snage, da se kod odlučivanja čuje i naša reči
Седница пленума Савеза CKJ
Савез Сокола K. Ј. сазвао je седницу Пленума савезне Управе за ДАНЕ 22 в 23 ФЕБРУАРА.
Дневни ред, место и тач-но време почетка седннце јавићемо накнадно.
dina je izuzetno važna u tom pogledu zbog toga što teške spoljne prilike i velika iskušenja pred kojima stoji naša nacija sa celim čovečanstvom zahteva od svake nacije i od svakog njenog poj edinca maksimum moralne pripravnosti i intelektualne budne pažnje, največu m?ru ozbilj-nog i trezvenog gledanja na sve prilike oko nas, da bi se u vrtlogu dogadaja sačuvall jedinstvo i sloboda našeg na* roda i naše države. Stoga borba protiv alkoholizma u ovim danima pretstavlja jedan od narodno-odbranbenih zadata-ka jugoslovenskog sokolstva i boreči se za trezvenost jugoslovensko sokolstvo osigu-rava one elemente od ko jih zavisi borački duh i narodno odbranbena sprema našeg naroda. Sve to zajedno biče do-voljno ozbiljna opomena svi-ma župama, društvima i je-dinicama da u mesecu trezvenosti preduzmu sve čime bi se odužili ovoj veliko j zada-či sokolstva u današnjim danima. Jugoslavija treba danas trezvenu i budnu genera-ciju koja če čuvati njene dragocene tekovine.
BISKUP AKŠAMOVTĆ O STROS-MAJERU
Strosmajerov dan je proslavljen u Osijeku na naročito svečan način, naročito u krugu 15 i 31 artiljeriskog puka, koji Štros-majerov dan slave kao svoju krsnu slavu. Pored najviših pret-stavnika vojnih vlasti, svečanosti je prisustvovao 1 dakovačld bis« kup, g. Dr. Antun Akšamorlr, koji je, nakon rodoljubivog govora generala Alimpiča, odrZaa takoder vrlo patriotski govor.
Biskup g. Alimpič je rekao da svoje prve reči upučuje dragem i ljubljenem Kralju Petru H, mu-droro Knezu Namesniku Pavlu I celom domu Karađorđevića. Za-tim je, u ime svoje 1 celoga kli-ra, dakovački biskup čestitao sla* vu pukovlma rekavši da time Zeli da podvuče svoje raspoloZenje i ljubav prema hrabroj 1 slavnoj vojsci Kraljevine Jugoslavije.
Povodom ovo^odišnjih proslava. Sv-Vlaha u Dubrovniku, i Sv. Tripuna u Kotom
Ove godine je u Dubrovniku ftaročito proslavljen praznih Sv. Vlaha, a prisustvu samog hrvat-skog bana, Dr. šubašiča, zagre-bačkog nadbiskupa Dr. Stepinca, I pretsednika zagrebačke opštine Dr. M. Starčeviča.
Kao što se moglo očekivati, dubrovačke pristalice HSS manifestirali su tom prilikom svoje zadovoljstvo zbog stvaranja Banovine Hrvatske i slavili svoje po-litičko vodstvo, priredivši uglednim gostima svečani doček. Obzirom na sve to, kao i na činje-nicu, da se još nije sleglo borbeno raspoloženje, moglo se očekivati i naročito podvlačenje hr-vatstva; i mi koji imamo razumevanja za sva raspoloženja, ma koliko da drugačije gledamo — ne bismo na sve to ni reči kazali, več bismo se radovali u duši, Sto dubrovačke pristalice HSS, u današnjim svetskim prilikama mogu u punoj slobodi, u svojoj nezavisnoj državi da dadu oduška svojim osečajima, što nije čest slučaj u drugim državama.
Ima međutim jedna stvar, koju izgleda da je zapazio i sam ban Dr. šubašič, kao i zagrebački pret-sednik opštine; a to je, da u ova-ko svečanim prilikama, kada se slavi sloboda Dubrovnika, koji se više nego ičim, ponosio svojim „s1ovinskim“ nazivom; i kada se veliča stvaranje Banovine Hrvatske, do koje je moglo da dode jedino u nezavisnoj Jugoslaviji,
—	treba kazati po neku reč l e to j Jugoslaviji, te o snazi i nezavisnosti celine. Ban šubašič je to I učinio, kao što Je Jugoslaviju spomenuo 1 g. Starčevič, — dok naprotiv niko od dubrovačkih govornika, i niko do svih onih koji su sestavljali proglase,' nije to učinio; pa čak ni narodni poslanik, prof. Mi še tič, kome je bar pijetet prema mrtvom ocu, ličnotn lekaru i prijatelju Petra Mrkonjiča, to na-!agao...
Bilo je, medutim, i drugih o-kolnosti koje su to nalagale. Da nema ništa drugo, sem činjeniee, da Dubrovnik u svakom trenutku pretstavlja vrlo izloženu tačku za Strane oči; i da samo snazi Jugoslavije, dubrovački švečari mogu
da zahvale što u današnjim svetskim prilikama mogu tako mirno da manifestuju, trebao je da ih uputi na to. I konačno, u Dubrovniku ima, ne mali broj Srba i Hrvata Jugoslovena (ban Suba-šič je posetio i pravoslavnu cr-kvu), a da i ne govorimo o ne-izbrizivim slovinskim i jugoslo-venskim tradicijama Gunduliča, Puciča, Čingrije, Vojnoviča, Su-pila itd. Nije trebalo prezreti ni činjenicu, da su dubrovački Srbi, preko lista „Dubrovnik", dolazak bana šubašiča pozdravili rečima, koje nisu samo lojalne, nego i tople;
„Sva naša nacionalna, udru-zenja, a za njima stoji i naSe nacionalno gradanstvo, sprema-ju se da što srdačnije dočekaju bana, vodeči računa koliko o ličnosti velikog položaja, toliko o ličnosti koja je u teš-kim momentima našeg naroda junački stupila u redove bora-ca na soiupskom frontu. Bana če svo dubrovačko gradroi-stvo, bez razlike, iskreno i sr-dačno dočekati, kao što to do-likuje borcu za slobodu, koji sada s pravom stoji na čelu Banovine Hrvatske Najviše pak od svega trebalo je uzeti u obzir konstatacije gla-vnog organa vlastite stranke, „Hrvatskog dnevnika", koji je u oči dubrovačke proslave napisao: „S koliko če veselja i ponosa dočekati Dubrovnik bana Hrvatske, nije teško zamisliti, kad se znade, koliko je zapreka trebalo svladati, da Dubrovnik ude u sastav Banovine Hrvatske. Kad je o torne riječ, treba s osobitim priznanjem napose istaknuti uvldavnost i objektivnost N J. KR. VIS. KNEZA NAMJESN1KA PAVLA, koji je to pitanje konačno i pravedno likvidirao. Zato je presjekao sve intrige, koje su išle za tim, da na pitanju Dubrovnika onemoguče politiku sporazuma, koja je DRZAV-NOJ ZAJEDNIC1 bila prijeko potrebna
Kakav je, međutim, na semom mestu proslave bio odjek tih konstatacija?!- I zar nikome nije palo na um, da se ištoga dana,
u najbližem susedstvu, slavi Sv. Tripun, kod čega če učestvovati takode zagrebački nadbiskup, i kod čega če katoličkom svecu i katoličkom nadbiskupu odati po-čast, ne samo kotorski pristalice HSS, več i svi Jugosloveni, a Srbi napose, uz asistenciju pret-stavnika Nj. V. Kralja, državnih vlasti i svih udruženja bez razlike; i da če udruženje „Bokeljska mornarica", koju vode jugoslo-venski orijentisani elementi, vrlo lojalno poči da dočeka zagrebae-kog nadbiskupa?! I zašto da se, bar nešto od toga duha ne oseti i u Dubrovniku, varoši koja se nekad ponosila da je njegovo ra-sadište, i kojoj svaka tesnogru-dost može samo da umanji tradicionalni čar, slavu i privlačnost?!—
Godišnja skupština sokolske župe Celje
ГРЕСИ И ЊИХОВИ РАЧУНИ
Пишући o престанку излаже-ша загребачке „Хрватске стра-же“, спдитски „Народни лист“ каже:
„Хрватској Стражи", том гмав-Hoss и иаборбенијем органу фран-ковачке пропаганде у дап њепе смртп морамо истакнутп: Варају се онп који мисле да тај лисг, зато што престаје, собом носи и цио свој франковачки рачуп. РА-ЧУН ОСТАЈЕ ПУН И ОТВОРЕН код оних, који су ra могли да затворе, пе тек 29. I. 1941, него и годину и по дана раније... Но-ве страницс не бришу старе гријехе, а напосе ако су то и гријеси над иародом..."
- ‘Ć ■	-	■
Драгол>уб Вишњић, ио&и старе-шнна Сок, друштва Београд I
Veliki broj društvenih i petnih delegata prisustvovao je godiš-njoj skupštini Sokolske župe Celje, koju je otvorio starešina, brat Jože Smertnlk, zanosnim patriotskim govorom. Izmedu ostalog, naglasio je da moralno budno paziti na tuđinsku propagandu i političke ribice, koji žele uhv**-titi našu omladinu u svoje ruke. Podvukao je nepolitičnost sokolske organizacije i njenu uzvižepu misiju za jugosiovenstvo i slovenstvo.
„Sokolstvo — veliki nosllac div-noga načela sveslovenskog bratstva — je pobornik i avangarda velike ideje slovenske sl obode 1 pravde. Za tu stvar je učlnilo sokolstvo mnogo, napose naše ju-goslovensko sokolstvo. Njega če-kaju još veliki zadaci pri otstra-njivanju starog nerazumevanja, no mi verujemo u uskrs Slovenstva, koje če nakon Ijutih i&kvše-‘ n ja prečiščeno i prekaljeno stu-pati po novim putevlma, ka. bo-ljpj budučnosti ususret", — rekao je brat Smertnlk, gromoglasno pozdravljen.
Podneti su izveštaji o radu. 2u-pa je odložila proslavu SO-godiš-njice za mirnija vremena, ali su jubilarne proslave SOrgodišnjlce društava Izvedene u Sokolu Ce-lje-Matica i u Zagorju ob Savi, gde je otkrit spomenik Kralju Mučeniku- I ostale jedinice imale su uspeha u radu, uprkos prilikama. U smislu govora brata Smertnika, stavljeno je u dužnost sokolskim jedinicama, da čuvaju 1 čistotu demokratske sokolske ideje, energično istupajući prptiv svakog pokušaja uvlačenja stra-nih ideja u naše redove.
Doneti su važni zaključci u pogledu rada za iduču godinu, pa je jednoglasno izabrana nova župska uprava, kojoj je na čelu brat Jože Smertnik, zamenik starešine Saveza Sokola K J. Pored ostalih, u upravi su još i sledeča brača: N. Jakil, L. Kolenc, Dr. F. Kloar, J. Toplak, M. Gruden, M. Vastič, A. Kolenc, S. Juvane, D. Klun, C Miiller, D. Pahot, F-Vajd, V. Kovačič, A. Jesjh, K. Verk, J. Tkalčec, Dr. D. Hočevar, J. Pečnik, Dr. M. Hrašovee, T. Kurnik, L. Dragar, D. Kralj, S.
Perc, č. Sadar, S. Martelanc, K Perc, A. Nendl, Dr. M. Orožen, Dr. L Belle, Dr. J. Dolničar, Dr. š. Rajh i dr.
IZ NACELNISTVA SAVEZA SOKOLA
Kroz kancelariju Načelništva prošao je veliki broj molbl za skraćenl rok u vojsei. Molbe su pregledane, neispravnosti otstre-njpne, neispravne molbe vrače-ije, a ispravne upučene na dalju nadležnost
Konstatovano je da mnoge žu« pe ne odgovaraju na traženja Saveznog Načelnlštva do postav-ljenog im roka, što NaČelništvii stvara mnoge neugodnosti. Potrebno je stoga da se odgovori na traženje, pa makar to bilo i negativno. Po ovom če se skrenu-ti pažnja župama. Ubuduče če se preko okružnica i preko sokpl* ske štampe iznositi imena župa, koja ne budu odgovarala na traženja Saveznog načelništva.
Isto tako konstatovano je da mnoge sokolske jedinice i mnogi sokoli pojedinci šalju molbe na više vlasti, a ponekad i na visoke državne runkcionere izravno, što se protivi organizaciji SSKJ, koja propisuje, da takve stvari moraju iči redovnim sokolskim putem. U takvlm slučajevuna baš ti molioci najviše stradaju, jer se molba, ako nije poslata redovnim putem, vrača na redovni put, iz čega proizlazi, da se molba reši po mesec dana kasnije, nego bi bila rešena, da je iSla redovni® putem,	L	S»
  ■■ -  —===
JUBILEJ SOKOLSKO G DRUŠTVA CAVTAT
Sokolsko društvo Cavtat će, na
dan svoje glavne skupštine, 15 fabruara, proslaviti i desetgodiš« njicu osnivanja. To je jedno do najagilnijih i najborbenijib dni* štava u Sokolsko] župi Mostar, koje vrlo žilavo radi, i pored svih neprilika koje mu st % pa je itnalo nameru da svoju ueset« godišnjicu proslavi na vidniji na-i$in, ali mu to nije moguče. Me* dutjm če, i pored toga, želje svih Sokola u Jugoslaviji toga dana bjti uz našu braču u Cavtata.
НајвеЂи нениаои Југославмје
Оснивач, учитељ, ослободилац и ујединитељ
Једаи иаади ваш брат, Ба-ћић Жељко, матурант, саота-вио је овај родољубив на-пис, у сокомском духу, па ra радо објављујемо, оста-joj нашој омзадинп на под-стрек.
I	КАРАЂОЂЕ, ОСНИВАЧ Као што се увек спомињу главни иеимари једне ведике грађевиае, а не сви они раде-ници и трудбеници који су на и»ој радили, тако и велико дело, Југославија, има своје ненмаре, највеће међу реликима- Они су јој дали обележје; оцн су је са-чинили онаквом каква јесте, u њихова дела оставила су најдуб-л>и траг. Неки од н>их подизали су Југославију мачем, а неки речима ума и срца. Али сви они подједнако су је волели, и зато је наша захвалност према њи-ма једнака за све.
Било је свесних и несвесних веимара Југославије. Било их је
још тамо од Првих словенских држава, па све до Тврткове др-жаве. За нас имају исту вред-ност ти несвесни неимари, као и оии свесни, јер су нам они доказ да је мисао слободе и је-динства била нешто природно у нашем народу.
Та мисао је живела, ткњала кроз сгол>ећа и покољења, и и-спољавала се повремено, иако је била угушивана и спутавана не-даћама живота под туђином.
Али дошло је време када Је она избила снажно и неодољи-во, Botseua природиим инстинк-том народа, na je добила свога вођу у личности једног човека, непосредно из народа, у Ђорђу Петровићу, прозваном од Турака Карађорђе. — Он је најречитији доказ како је народ у бити здрав, виталан и ггун непресушп-ве енергије. Њега, Карађорђа, морамо увек гледатн као човека кога су прилике избациле на по-
вршину, и чије је знаше било равно народном. Па ипак, тај потомак црногорских горштака, био је пун иншшјативе и пре-галаштва. —» Beh само његово занимање, показује да је то био човек умешан а да се уздагао изнад просечности. Али њега, као многе људе оног доба, му-чиле су друге бриге, па је ње-гов дух, ономе што је душа о-сећала, хтео да даде одушка. Зар је могуће да човек, у чијим је жилама текла хајдучка крв, мирује у таквим приликама? Не.
—	Он ради, спрема, договара се, купује оружје, муницију, и бива изабран у Орашцу 1804 године, јер није „био ни киез ви хај-дук, него човек из сиротињске сеоске куће, али са доста иску-ства у борбама, са несумљивом храброшћу и са вером у по-требу борбе“. „А тада, под ње-говим водством, започиње борба која је показала сву истрајност Шумадије и умешност, стратеш-ку и политичку, њеног вође. Требало је управљати том Срби-јом, пуној утипајних личности. Требало је све те ауторитете
скупитн у једној личности, јер је то било потребно у борби прка-зати да власт постоји, па ипак не позледцтн понос самих кне-зова. Све је то Карађорђе ччттр у интересу борбе и усп^ха; и када је требало показати чврсту руку, Он ју је свом енергијом и показивао.
Карађорђе је ударио цдмен те-мељац ЈугославиЈе, то можемо с пуним правом рећи, јер је он искресао ону варницу, која је запалила буктиа>у, која је само чекала да је неко запали. А та буктиња, од његова доба, непре-стано пламти, јер је то буктиња духа. Зар није он јасно иелом свету, својом борбом доказао непресушиву виталнрст надаега народа, и н>егову неугаецву же-љу да дође до нзражаја, кроз слободу и самосталност? Зар ни-је он отворио бујицу свега снажног и неодољивог у варо-ду, што касније ништа више иије могло обуздати; а сви настали догађаји, који су се годицама касиије збивали, само су логич-ии наставак оиог првотног изби-јања? — Карађорђе је тнме no-
стао еичбол слободе н борбе; о њему је шапутао цео народ, * сматрали су његову борбу каа борбу свог живота.. —* И такл, иако је ма.та део, али најжила* вији аашег народа, учествова* у тој борби, она је због симпа-тнја које је уживала у пелом на-тцфм народу (чему служе као до-каз добровољци из пречанскиж крајева, који су ишли под Ка^ рађорђеву заставу), постала прва јасна, огворена борба, која je имала дубога корен У народу. А таквој једној светој борби, sa коју се зрало да мора доћи, мо^ rao je стати на чело човек до^ стојан и>е. Он је кас заточник re борбе морао имати у себи све лепоте и врлине њене. A Kapa« ђор^е је то заиста нмао. У души је својој носио оправдаку тежњу Hspoja, њој се сав предао, због ње. је трпео, морао да беасн, због ње је био и погубљеи, али иикад, никад је није изневерио.. и увек му је она била тако Јас-на, стварна пред очима, јер он је увек знао чему тежи. sa mro се бори. Карађорђе није био поли-тичар од заната, већ прадш н»-
Рад на проширењу соколсне организације
Да поново проструји соколски живот у глестима где су соколсне јединице морале обуставити деловање!
У већем делу соколских жупа и у великом броју соколских јединица парола о проширењу соколске орга-низације у сваки кутак Отаубине наишла је на правилно разумевање, па је позив за оснивање братстава и пове-реништава схваћен озбиљно и век су учињене припреме за један плански рад у том правцу. Позив Организацио-ног отсека Савеза сокола жупама, да именују вредне и способне чланове управе за поверенкке Организационог отсека, веК је у неким жупама наишао на одзив и Савезу je за кратко време саопштено неколико повереника за организацију братстава и повереништава. Очекујемо да Le и остале братске жупе одредити лица за п.оверенике тако, да би Организациони отсек Савеза могао са пуном вћаррм, по плану који је израдио, продужити посао на остварењу лозинке, која је у посланици Савеза сокола
о	новој години 1941 дата свима соколима, а којој је циљ, Да ниједно место у Југославији не остане без ссжолске организације.
Месец фебруар треба да у озом послу прође у проучавању питања, како да се у местима гдз су се из ма којих разлога морале лкквидати сокопскз јединице, оснују братства и повереништва, у колико обнављан>е јединица у старом облику нија могуће, Ма какви разлози били обустави рада појгдиних је-Диница, Hefee бити много тако ликвидираних јединица у чијим се местима Hefee моКи наКи бар једно лице за по-верекика, ако не буде могуће да се нађе и читава група за оснивање соколског братства, Стог ke у 90% случа-јева бити тешко поверовати у објашњења и правдања, по којима оснивање повереника братстава у таквим ме-стима није могу^е. Нарочито то вреди за она подручја где обустава нијв дошла као резултат пресије политич-ких прилика.
Из свих тих разлога ми веруЈзмо, да fce месец фебруар донети нов соколски живот у многа места где је тај живот морао због ликвидирања једикица да потпуно угасне.
Ми верујемо да fce у свима местима и селима где су постојала соколска друштва и чете поново да се осети соколска динамика макар и у најмањем облику, кроз повереништва и братства.
Управе соколских жупа, друштава и чета треба стога да прегну да остварз овај фебруарски део плана Opra-низационог отсека о проширењу соколске организацмје У нашој држави.
Вг. Dr. О. Gavrančiću niz £°dina vrši,i 3 među njima>
(kao što to javlja beogradsko oduzeto be!ezniSk.VO »V'reme«) i brat, Dr. Oton Gavran čič, starešina Sokolske župe Nedavno su novine objavile Zagreb i zamenik starešine Save-vest, da je postavljen čitav niz za Sokola K.J. Prema tome je novih javnih beležnika u Banovi- brat Dr. Gavrančić lišen svog doni Hrvatskoj. Istodobno su pre-1 sadašnjeg dugogodišnnjeg pozi-stali biti javni beležnici mnogi, va, koji je sa največom saves-koji su to zvanje do sada dugi • nošču vršio.
УмрО- fe Cfrkfi	U	ШСЛ&М
брат, МИЈ1СШ П. РЛДОЈЛОВИЋ
Поспе дужег и тешког болова-н>а растао се са жиаотом, 3 ов. месеца, узоран брат и Соко, ин-жењер Милош П. Радојловић, ра-нији члан Техничког одбора Са-веза соколских друштава »Душан Сипни«, у предратној Србији, а ревносан члан, до своје смрти, Соколског друштва Беогред — Матица.
Рођен у латриЈархалној кући Радојловика, 2 августа 1876, у Београду, млади Милош после свршена гимназије отишао је у Немачку, у Карлсруе, где је »а-вршио Високу техничку школу и постао машински инжењер. Још као гимназијалац био је члан Витешког друштва »Душан Сил-ни« у Београду, а као студент у-зео je активног учешћа у атлет-ским клубовима у Немачкој, где je постигао завидне успехе, Ha V слету немачких друшгава, 190! r. добио ја прву награду у бацању камена. УсавршаваЈуВи се даља пошло му је за руком да на ат-летском митингу у Кајзерслаутер-ну поправи немачки ргкорд у ба-цању камена, од 33 V* ф/нге,
«а 7,50 мвтара. На спортској све-чаности у Карлсруу, 15 септембра 1907 r. потукао је оба немачка рекорда у бацању чекића, у чему је био особити мајстор. Чекик од 5 килограма бацио је једном ру-ком 37 метара (стари рекорд 33,50 м.), а чекик од 7 кила 30,50 метара (стари рекорд 26,50 м.). Поред других награда, добио је
*	почасну награду баденског прмн-ца Макса, на олипијским играма у Карлсруу 1904.
По повратку у Србију ступ^о je у Хрвачко-атлетски илуб »Ду-шана Силног« у Београду, а ка-дв се 1909 r. извршило епзјање Сокола и Душановаца у једну зр-ганизацију, у Савез соколских друштава »Душан Силни«, иза-бран je за члана сввезног Тех-ничког одбора, где је лојално и братски сарађивао. Од тада је почивши брат Радојловик телом н духом прнпадао Соколству, ко-ме је остао веран до последњег даха. Увек ведар и насмејан, оду-шевљан за све што је национал-но и словенско, својим високим и витешким држањем у соколској
5 1 J* -V#- "
ШШ ■' s 'Ш i шш ш ш
Ј / i
‘ V г.
■ >;
I i	:
(40 'i.:1. 'w-y v? • : <
Ш
r
-
Л
KIH
» .
»г
Технички одбор Савеза соколских друштава "ушан Силни 1911 r. — Стоје: Сргтен Станић, погПлуо на Брегглници 1913., МИ-ЛОШ РАДОЈЛОПИЋ, и Милгн Мнодраговкћ. — Седе: Михај-ло Градојевић, Мирослав Војновић и Љубомир Ивковић,
родни борап, коме није стало до Части и власти.
Да је Карађорђева борбз за-бринула, снажно заинтересовала и службени Беч, види се најбоље no разним извештајима које су слали команданти са границе. Беч је ишао тако далеко, да је забранио растурање Карађорђе-ве слике, — Беч је почео да ro-вори о велеиздаји, и његове бо-јазни нису .биле иеоправдане. У Срему и у Банату дошло је до правих побуна, које су имале политичку позадину у српском Устанку, а дело су биле Кара-ђорђевих пријатеља. То узбуђе-н>е прешло је и на Босну и Хер-Цеговину. За све то Карађорђе је добро знао, чак је и своје *уде тамо слао да извиде ситу-ацију. Све се то ипак најствар-ћије манифестовало, када су се Карађорђе и Владика Петар II. Петровић срели са војскама код Сјенипе, 1809 године, и тиме сим-болисали везу између Србије и Црне Горе.
Оснивањем Наполеонове Или-Pnje заинтересују се Караћорђе и Совјет, те шаљу Рада Вучини-
ћа Наполеону, да ra у њихово име замоли за покровителзство. Они обећавају Наполеону да ће и сва остала собратија шггхова, која живе у Босни, Херцегови-ни и у Мацарској, чак иБугари, поћи »иховим стазама. За то ће „велика нација", кад буде имала под „својим барјацима и озе славенске народе“, потрести не-пријатељима Француске. Из Tora се види, како су далеко гле-дали Карађорђе и упразитељ-ствујући Совјет. Како су логичнз резоновали, тежећи да се на'пре сви елавјански народи ујгдинг, па ће лахша бити њихоаа бор-ба. Значи да су осећали потребу за народно уједињење.
У другој инструкцији Раду Вучинићу пишу Каргђорђе и Совјет о новој Илири/и, где жи-ве њихови суплеменици, и о жељи да се етаве род протекто-рат, јер не желе одвојити своју судбину од судбине Илирије, где је иста вера, исти језик и исти народ. Ово је још једна потврда о далековидости Кара-тлпћевој и познавању прилика и догађаја у крајевима изван
Србије. Тај народ називле ,.на шим суплемеаицима". Он је хтео ј план јединство у једиој целини, Или-рији, али не ради Наполеонз и Француза, већ због тога што је зиао да ће тамо бити б:рем до-некле заштићени. Није тражио потпоре самр ,од Наполеона, већ и од Русије; све у. жељи да буде јачи, јер је знао да сама Срби-ja(i без ослонца на страни, тешко да би могла да се одржи. Нај-ефикаснију помоћ дзје му Руси-ја, те сав народ очекује најсве-чаније одео војске, којн је Ду-навом дошао до Београда.
Био је енергичан у централи-зовању земље, и тако извршио уједињење саме Србије. При том је морао да отстрани неке не-послушне кнезове и утицајне љу-де, али он је то све чинио осе-ћајући, да тако врши проиес У-Једин>ен>а. Поражен, мора са највернијим друговима да бежи преко границе, да спасе голи живот. Опасан по Аустрију, бу-де од н,е стављен у кућни при-твор Кињен и мучен од аустриј-ске власти. моли руског цара да . може поћи у Русију. Ту он по-
стаје вођ Хетерија. прима њихов
о	општем балканском у-станку те много делује у том правцу! Помсгнут од удружења, прелази границу Србије/иако је знао да ra то. може, стати главе. Јавља се Милошу и позива га на договор о устанку, али се Ми-лош плаши за власт. Народ би свакако радије кмао за вођу е-нергичног и агилног Карађорђа који му је био у живој успоме-ни, него Милоша, си.лнкка и, по народном мишљењу премало активног и спорог.
Милош је убио човека, већ по-мало старца, уништио је један плодан, дивовски живот, али успомену на њега није могао у-ништити. Карађорђе је у народ-ном предању остао право оличе-ње борца. Био је први неимар Југославије, упаливши прву ис-кру слободе. Целим својим жи-вотом показао је којим путем треба да се иде слободи и је-динству.
Вршац.
Жељко Баћић. матурант.
(Наставиће се)
униформи, он је привлачио no-гледе маса, а громким гласом и ч-скреним одушевл>ен>вм умво je, као одличан говорник, да затала-со хиљаде слушалаца. У прошлим ратовима за ослобођењв и ује* дињење учествовао je као рв» зервни официр у чину мајора, л његове јуначке груди красили су: орден Белог Орла с мвчевима, Карађорђева Звезда, Албанска Споменица, орден Светога Саве и Југословенска Круна III реда.
Иако век болестан, ослањајуКи се о штап дошао је на прошлого-дишњу смотру соколску, коју су по иарађењу Савеза одржавала сва наша друштва, да би извршио своју дужност и при лрозивци у-звикнуо: »Овде сам!«
На импозантиом погребу, 4 рв. м., поред многобројних пријатв-rba и познаника поч. брата Радој-ловика београдско Соколство је , — „„ видНа учешка. Топлим го-вором опростио се са братом
 ,,uujsm у име Савеза С. К. 1*
брат др. Милорад Драгик, у име Соколског друштра Београд-Ма-тица брат Миро СтоЈановик; у н-ms пријатеља широм Југослави)в уредних »Соколског Глаеника« брат Ннко Бартуповик, а еем то-ra: проф. Миле Павловик (у имв Нар. Одбране), Душан Никопајв« вик, Иса Протик, итд.
Смрку брата Радојловика југо-словенско Соколство изгубило јв искреног м одушевљеног побор-ника нвших соколских страмља-н>а, а престоница Веоград мар-кентног претставника нашв пре« дратнв родољубивв генерацијв, која ce руководила геслом! »Ја-динство пре свега. Отаубина из-над свега!»	М.	Гр«
Вести из сокслске
жупг Скопље
у току фебруара НачелкиштвО соколске жупе Скопље одржаће предшачко-одбранбени течај за чланове и старији мушки на» раштај. Очекује се да he течај имати велики одзив. Свако ДРУ-штво може да пошаље два до три најбоља сокола. Течајци he становати у Жупском дому где ће имати бесплатно стан и хра-ну.
Веома напредна соколска чет* села Елеза, на чији се рад У више махова освртала наша штампа и о чијим је ванреднии успесима јављено и преко Ра_ диа, одлучила је да подигие споменик захвалности Блажено-почившем Витешком Краљу Ује-динитељу. Споменик he бити подигнут из средстава чете, скроман, али ће бити врло леп, а биће подигнут у средини села.
Село Мрзенпи, у околини Ђгв-ђелије, има врло напредну Со-колску чету, која ради активио на свим пољима соколске делат-ности. Чета је у прошлој годи-ни послала на калемарски течај три брата, која су доцније обу-чила калемљењу чланство чете и са њима извршила калемљење дивљака по селу у великом бро-ју. Чланство се редовно окупља у чети, вежба и слуша пригодна предавања.
У селу Коњском, Ђевђелијска срез, основана је ових дана нова Соколска чета. У чету се уписао велики број сељака, који пока-зују интересовање за соколгки рад. па се очекује да he чета имати успеха у свом рзду. Чета је одржала и своју оснивачку скупштину на којој Је изабрана управа.
^trana 4
r ^ -----------—
Уг*	W
ЧШМВ^ШвШ!
:■—* *
А»м*тт*шт
Veliki uspeh smučarskih utakmica za prvenstvo Saveza Sokoia K. J.
r U dane 1 i 2 februara održane j su, u Kranjskoj Gori i Planici,. VIII smučarske utakmice za pr- j venstvo Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije.
Prvog dana su bile utakmice tročlanskih patrola članova sa gadanjem na daljini od 12 kilo-metara; utakmice tročlanskih pa- j trola starijeg muškog naraštaja ■ 16—18 god.) na 6 kilometara; u- j takmice miađeg muškog narašta-1 ja (14—16 god.) u tročlanskim patrolama na 3 kilometra. Zatim Štafetne utakmice članica 3X3 kilometra, kao i Štafeta ženskog naraštaja 3X2 kilometra.
Drugog dana, u 10 časova: veleslalom članova na 3 kilometra; veleslalom muškog naraštaja sta-rijeg i mladeg na 1—2 kilometra; veleslalom članica na 2 kilometra i veleslalom ženskog naraštaja na 1 kilometar. — A u
11	časova: članice i ženski nara-štaj smuk za početnice 1—-kilometra. U 14 časova mladi muški naraštaj skokovi, u 14,30 članovi', skokovi, a u 14,30 stariji muški j naraštaj skokovi.
Utakmice je otvorio Savezni načelnik Ivan Kovač, istaknuvši; momente koje sokolstvo vidi pri i upražnjavanju ove grane teles-nog vaspitanja. Poželeo j da se bore viteški, kako to dolikuje pravim sokolima. Zatim je, uz zvuke državne himne, podignuta državna zastava, pa je prvi za-menik starešine Saveza, Dr. Vladimir Belajčlč pozdravio takmi-Čare, i delegate vlasti i brojne posmatrače.
Vodstvo utakmica bilo je sestavljeno ovako:	voda savezni
načelnik Ivan Kovač; vodnica načelnica Saveza SKJ, Elza Skalarjeva; stručni voda Avgust Rav-hekar, pročelnik smučarskog ot-seka sokolske župe Kranj. Sem toga su, kao vodnici nastupa, sudije na startu, pruzl i cilju, merioci vremena, zapisničari, nadzornici pruga i kontrolori nastopili: Šega Boris, Bogataj Tone, Rabič Maks, Žgur Mirko, Pa-Ijiaruci Istok, Humr Lovro, Vidic France, Kerštajn, Lavtižar, Pr-mun Tajnik. Majnik, Horvatova, Nučič, Glažar, Pečnikova, Pečar, Skovranova, Praprotnik, Bovk, Buh, Pristov, Sorgo, Iskra, Svetlin, Antonič, Medjova, Možinova, Balanč, Žerjav, Pernuš, Zupan, Klofutar, Rutara i dr. Svima njima pripada priznanje za odlično sprovodenje ovih utakmica.
Utakmice tročlanskih patrola Članova na 12 kilometara sa gadanjem i nošenjem tereta od 10 kilograma imali su nastup kod železničkog podvoza pod Kranjsko Gorskim smučarskim vežba-lištem. Isto tako tu su imali nastup i stariji naraštajci u patrolama na 6 kilometara. Mladi muški naraštaj, članice i ženski naraštaj imao je start kod „Petrova". Za veleslalom, u nedelju, članovi i stariji muški naraštaj i-mali su start na „Kranjsko gorskem preseku". Mladi muški naraštaj, članice, ženski naraštaj imali su start nad „Petrovom". Skokovi za članove i stariji muški naraštaj održani su na ska-kaonici u Planici, za mladi naraštaj na skakaonici Kranjsko-Gor-gkoj.
Ukupno se takmlčllo 565 tak-mičara 1 takmičarkl.
Po broju takmaca 1 takmičarkl pokazuju ove utakmice zna-čajan uspeh i dokazuju, da sokolske župe Dravske banovine i-maju sve uslove za organizaciju ovako lepog sokolskog sleta. Sama sokolska župa Kranj postavila je 325 takmičara i takmičar-ki, župa Celje 45, župa Ljubljana 30, župa Maribor 23, župa Beograd 20, župa Novo Mesto
j U veleslalomu članova 1 muškog naraštaja startovalo 238 takmičara. Na cilj stiglo 230 takmičara.
U veleslalomu članica na 1—2 kilometra startovalo 20 članica. Na cilj su stlgle svih 20 članica.
U veleslalomu ženskog naraštaja na 1—2 kilometra startovalo 10 takmičarki. Na cilj stiglo | svih 10 takmičarki.
I pored izvesnih malih poteškoča u nastanbi i prehrani, izvedena je na opšte zadovoljstvo. Za ovo ide zasluga u prvom redu Otse-ku za zimske grane sokolske župe Kranj, kao i svim ostalim fak-torima.
Sokolstvo je 1 ovog puta dokazalo, da je njegov sistem rada svestran, potpun i uspešan; te da smučarstvu pridaje prvorazredni značaj, obzirom na nje-govu narodno-odbranbenu važnost, lepotu i praktičnost Ovim sokolskim utakmkama prisustvovall su I ugledni izasla-nici, medu kojima i zastupnlk g. Ministra Vojske i Mornarice, pu-kovnik g. Milan Kočič, komandant 1 planinskog puka delegat ministra fizičkog vaspitanja, dr. Narandžič, Sokolsku župu Kranj, ;tarešina Špica i td.
Tehnički rezultati ovih utakmica su sledeči:
- Vinjeta sa plakata za Savezne smučarske utakmice JE
16, Zagreb 14, Sušak 4, Varaždin 4, Skoplje 1. Kad se uzme, da su
mnogi takmičari i takmičarke nastupili i u dve i u tri discipline, proizlazi da je u svima disciplinama nastupilo 565 takmičara i takmičarki.
U tročlanskim patrolama članova na 12 kilometara sa gadanjem startovalo je 25 patrola. Na cilj su stigle 23 patrole. 1 je di-skvalisikovana.
U tročlanskim patrolama starijeg muškog naraštaja na 6 kilometara startovalo je 14 patrola. Na cilj su stigli svih 14 patrola.
1 je diskvalifikovana.
U tročlanskim patrolama mladeg muškog naraštaja na 3 kilometra startovalo je 14 patrola. Na cilj je stiglo 12 patrola.
Ukupno startovalo u patrolama 53 patrole, na cilj stigle 49 patrola, dakle u patrolama uče-stvovalo ukupno 169 takmičara: članova, starijeg i mlađeg naraštaja.
U takmičenju štafeta članica na 3X3 kilometra startovalo je 9 štafeta. Na cilj je stiglo 8 štafeta.
U takmičenju štafeta ženskog naraštaja na 3X2 kilometra startovalo je 7 štafeta. Na cilj stiglo svih sedam štafeta.
U štafeti takmičilo se ukupno 16 štafeta, koliko je startovalo, na cilj stiglo 15 štafeta članica i ženskog naraštaja. U štafeti uče-stvovalo ukupno 48 takmičarki.
U veleslalomu članova na 2—3 kilometra startovalo je 108 takmičara. Na cilj stiglo 101 takmi-čar.
U veleslalomu starijeg muškog naraštaja na 1—2 kilometra star-tovala 79 naraštajca. Na cilj stiglo 78 naraštajaca.
U veleslalomu mlađeg muškog naraštaja na 1—2 kilometra startovalo 51 takmičar. Na cilj susti-i igli svih 51 takmičara.	1
U veleslalomu članica 1 ženskog naraštaja startovalo 30 takmičarki. Na cilj su stigle sve.
U smuku za početnice na 1—2 km startovalo 16 članica. Na cilj stigle sve.
U smuku za početnice na 1—2 kilometra startovale 22 naraštai-ke. Nav cilj su stigle sve. Ukupno u smuku startovalo 38, na cilj stiglo 38.
Skokovi: skakalo 30 članovai 4 starija i 18 mladih naraštajaca. Ukupno 52 skakača.
Pobednici;
Patrole članova 12 km.:	župa
Kranj, koju su sačlnjavall poznati naši takmičari:	Žemva	Lovro,
Klančnik Gregor I Klančnik Lojze.
Stariji muški naraštaj patrole na 6 kilometara:	Bohinjska	Bi-
strica.
Mladi muški naraštaj, patrole na 3 kilometra: Mojstrana.
Članice, štafeta 3X3 kilometra: Radovljica.
Ženski naraštaj 3X2 kilometra: Bled,
Veleslalom: članovi 2.800 m. višinska razlika 380 m: Kavčič Bojan, Kranjska Gora,
Stariji naraštaj, 1200 m. višinska razlika 180 m:	Umlej	Tin-
ček, Radovljica.
Mladi naraštaj: RadivojevičBo-rivoj, Kranjska Gora.
Članice: Jamnik Zdenka, Kranj. Ženski naraštaj: Kapus Ivanka, Bled.
Smuk za početnice:	članice
Perc Mara, Radovljica.
Ženski naraštaj: Miculinič Breda, Bled,
*
Ove savezne smučarske utakmice, osme po redu, pretstavlja-ju i po broju takmičara i takmičarki i po svojoj organizaciji, Jednu od najuspelljih zimskih priredaba kod nas. Organizacija, i pored tolikog broja takmičara,
Rezultati
A)	PATROLNO TRČANJE SA GADANJEM
a)	Članovi (12 km.)
I. tupska patrola Kranj 48.21.4 min.
Zemva Lovro, Gorje, Klančnik Lojze, Mojstrana; Klančnik Gre-, gor, Mojstrana.
II. Blejska Dobrava 5549.4 min. Kersnik Vlado. Selan Jože, Zu-i
pančič Ciril.
III. Rateče—Planica 57.02 min.1 Keršbejn Andrej, Rožič Janes,
Kopavnik Alojz.
b)	Muški naraštaj od 16 do 18 godina (6 km)
I.	Bohinjska Bistrica 27.40.2 m. Vojvoda Franc, Kafol Darinko, Bohm Ferdo.
B)	ŠTAFETNO TRČANJE a) članice 3X3 km
I. Radovljica 46.15 min.
Langus Mira, 14.47(11), Prešern
Tončka,	1.39,	Bajželj	Ivanka,
14.49(111).
II. Kranj 48.00 min.
Nučič Savi, 17.49, Florjančič Ančka, 14.07 (I), Vilfan Milena, 16.15.
III. Maribor 48.29 min.
Šentjurc Mira, 15.15, Černič
Bariča,	17.35,	Mihorko	Vida,
15.39.
b) ženski naraštaj 3 X 2 km •
I. Bled 26.16 min.
Palhartingcr Meta, 8.30, Dolar
Anica 9.17, Sever Pavla 8.29.
II. Bled 26.20 min.
Kapus Ivanka 9.17, Pernuš Marjana	8-55,	Miculinič	Breda
8.0&
П1. Podnart 26.46 min.
Sušnik Tončka 9.50, Bešter Marica 9.11, Finžgar Dragica 7.45.
C)	VELESLALOM
a)	članovi, 2.800 m. vielnska raz« lika 380 m.
I. Kavčič Bojan, Kranjska-Go-ra 3,06 min. II. Levstik Alojz, Nanšica 3.09.3, III. Grabnar Ljubo, Preddvor 3.12.2.
b) Muški naraštaj od 16 do 18 dina 1.200 m. visinska razlika 180 m.
I.	Umlej Tinček, Radovljica
1.33.4 min. II. Višter Marjan, Jesenice 1.37 min., III. Hladnik Damjan, Ljubljana I 1.37.6 min.
c) Muški naraštaj od 14 do 16
godina
I.	Radivojevič BorivoJ, Kranj« ska-Go ra 0.45 min., II. Pleško Marko, Kranj 0.48.2, UL Ceren
Takmičarke u Saveznim smučarskim utakmicama na Planid
II. Kor. Bela—Javornik 29.20 m. Knific Drago, Valentar Ciril, Klinar Anton.
Ш. Župska štafeta Celje 31.19
min.
Božič Milan, Celje I, Cajnko Zvonko, Celje, Matica, čatar Anton, Griže.
c) Muški naraštaj od 14 do 16 godina (3 km.)
L Mojstrana 14.16 min.
Potočnik Pavel, Brežan Valentin, Bizjak Ilek.
II. Mojstrana 15.55 min.
Urbas Kandi, Dernič Boris,
Razbovšek Josip.
III. Mojstrana 17.05 min. Klančnik Ervin, Magnik Marijan, Krznarič Pavel.
Videk, Kranjska-Gora 0.50 min.
d) Članice
I. Jamnik Zdenka, Kranj 1.00,
II.	Pohar Silva, Jesenice 1.03, III. Katnik Vida, Jesenice 1.05 min.
e) Ženski naraštaj
I. Kapus Ivanka, Bled 0.40, IL Pernuš Marjana, Bled 0.46, IIL Stovišek Nuša, Kranj 0.56 min.
D)	SMUK ZA POČETNICE
a) članice
I. Perc Mara, Radovljica 0.39,
II.	čop Zalka, Bled 0.41.1, III. Žvan Angela, Maribor L 0.42.3 m.
b) Ženski naraštaj
I. Miculitiič Breda, Bled, 0.38.1,
II.	Vidic Slavka, Kranjska-Gora 0.39. III. Benedik Stana, Stražišče
0.40.2 min.
i	Ivan	Sedlaček
Ha почетку завршне године Соколске Петрове петољетнице
Ушли смо у завршну годину Петол>етнице, коју емо ct-Мм себм стааили у задатак м у ко-lej смо се заветовали извршнти многе п*пе, корисна, а у многим |едмнмцама м неолходне лотреб-He nocnoe*. Завршетак Петољет-Ннц« смв аезали за дан знаменит И аажан на само за Соколстао, «вг<з и за цао наш народ и нашу Аиану отадбину.	>
У оао) последњоЈ години Па-Тол>«тниц«, у врвмену ко]е нам 1®ш стоЈи на расположоњу до »наманитог дана, ммамо прад ео-вом |ош много пслоаа да их еа-еаено, тачно и на време нзврши-мо. Пре caera потребно Је да «»ака еоколсиа |едкница одмах »ажљиво и критички праглада, у-**рди и ереди ШТА 1Е ИЗВРШИЛА ОД ПОСЛОВА ПЕТОЉЕТНИЦЕ И ДА ТО ДОСТАВИ СВОЈОЈ ВИШОЈ ЈЕДИНИЦИ. Четв треба ro да до-стам своЈим матичнмм друштви-друштва Жупама, • Жул* Са-■*зу.
Да сс еав таЈ матери|ал првгла-Да, раепереди, средн н прикаже како треба и иако Је у своје аре-**e одлучано, и иако |е то и по-»ребно, гребаћа доста времена и Рвда, т« |е потребно да сви по-И»тцн на враме Савезу дођу. У евома сммслу Саеез |а већ notna® евима Једмницама апвл и позив својом окружницом n еад I* на братским (адиницама да схвате и изврше тачно и на вре-Ме ево)у дужноет. ОД ТОГА TiE ЗАВИСИТИ, ХОЋЕМО ЛИ МОТ.И ДАТИ НА ВРЕМЕ И KAKO ТРЕБА ТАЧАН ПРИКАЗ НАШЕ ПЕТОЉЕТ-ИИЦШ,
Звтим у овом пролекном, na ч петњем времену ко|е Је пред на-We има |oui могућности да м по-(•Дннцм n соколске Јсдинице мо-•7 иј^чшити доста лвпи* и кори-*них лослова, ла н« треба да про-»Уст* да то и учине. Нарочмто и-много л«пих иориених и иаоп-»одиих послова, коЈн могу браћа V четама, а и саме чате изврши-,м> а ко|и са и извршују иаЈвише t лролећо. За оае нове лослове, коЈ« појадинци нли јаднница из-•piua, у колико ее њима лодатцн *»ењаЈу, могу са м накнадно до-ставити. НЕ ТРЕБА НИКАКО СХВА-*ИТИ ДА СУ СА ЗАВРШЕТКОМ ОВЕ ЛЕТОЉЕТНИЦЕ НАША ДУЖ-ИОСТ И ЗАДАТАК ЗАВРШЕНИ. Н«, посао ce и даље лродужује. °ea Петољетница споЈена са зна-ч*јним даиом КРАЉЕВА ПУНО-^ETCTBA, само је лрва, и ПРИ-ПрЕМА ЗА НОВЕ КОЈЕ ДОЛАЗЕ. Све послоае, не само онв значај-НмЈ* као urro су подизање домо-*«. вежбалишта и др. који изиску-
1У	aafca матариЈална средства, но
4	св« друг« који се могу изврши-™ снагом м ередетвнма поједина-Ч* N јединмца, треба да настави-Мо са пуно истраЈносги, стрпље-Ља м пожртвовања. Ми нзграђује-*** зграду и стварамо дело, којв гР*ба да етварају миоге генера-ЧИ|« беспрекидно. Мн изграђује-м° бољу будуКност своју N оних к°|м за нама долазе. Мн хоћемо *NM радом да стаоримо н себе н °н* ко|и долазе и бољима м благородниЈима и племенитиЈима, н«го што смо били и н«го што Смо сада. Ми радимо ма развиЈа-«*У снаге тела и духа м развиЈа-***У 1аиог осећања за све што је П«Л0, честито и ллеменито. РА-АИМО НА СТВАРАЊУ БОЉЕГ ^ОВЕКА. A ТАЈ РАД МОРА БИТИ
СТАЛАН И БЕСПРЕКИДАН, Н не може се завршнти у једној пето-п.етници, па ма како да бм она бнла извођена м лод на|повол»-ниЈим приликама, а |ош мање кад се изводи лод врло тешким и не-погодним, и ма како она бмла капорна и еа н(.,‘5ољкм резулта-тима.
Да би дала лолета раду на за-вршетку Петољетнице, да би да-rta потстрека за рад и у НОВОЈ ПЕТОЛјЕТНИЦИ, да би скренула пажњу на то како нисмо ни SSO-годишњн дуг захвалности своЈим великим лретцима одужили, и да би омогућила свима лојединцмма и свим Јединицама, а иарочито о> нмма коЈи еу лролустнли да у Пе-тољетници ураде молико су мо-гли и трабали, Савезна скулштина је лрихватила лредлог да Сокол-ство узме иницмјативу и изведе у завршетку Петрове Петољетни-це |едно заједничко дело, са еви> ма установама националним, ху-маним, витвшким и другим. Од-лучмла ]« да у ово] години завр-шетка своЈе Пвтољетнице и Кра-л>евог Пунољетства лредузме рад иа ПОДИЗАЊУ СПОМЕН БЕЛЕГА НА КОСОВУ ПОЉУ, НАЈВЕЋЕМ ХЕРОЈУ СЛАВНЕ КОСОВСКЕ БИТ-КЕ, МИЛОШУ ОБИЛИЋУ, И СВИ-МА ВЕЛИКИМ ЈУНАЦИМА И МУ-ЧЕНИЦИМА СЛАВНЕ КОСОВСКЕ ЕИТКЕ.
Ислолинека снага нашега наро-да, издржљиаост у вековима ро-
бовања и борбе до ослобођења и уједињења, налазили су и имали подлогу у славкој КоеовекоЈ бит-ци и подвизима њених всликих Јунака. У временима робовања није се ни могло ни емело, у вре-мену од ослобођења до данас ни-је се стигло да се подигне прието-јан белсг-споменик у знак народ-че захвалности делима и спомеку Косовсккс див јунака. Соколство |е лозвано да у заједници са це-лим иародом а посебно са свима друштвима н установама изврше дуг народне захвалности баш у овој значаЈне] години. Времена иоја преживл>у!емо такође нам указују на нензвршену дужност.
Сви лојединци и све {едкнице треба да лрихв&те ову одлуку Са-везне сиулштнне не као наређе* н>е, не ни као апел, него као сво-ју лнчну чврету одлуку и свету дужноет, којој fce ce посветити еа наЈзећом ревношћу и пожртзова-њем. Сви треба да кастану да ова дивна и племенита замисао буде остварена још у овој години до дана Краљевог лунољететва. Та-да 1>емо ведриЈег чела и светлм-|ег образа проелавнти светли дан идућег 6 селтембра.
Поеебна окружннка Савезне у-лраве дађе лојединостм о извође-њу овог лепог дела н упутства ка-ко бр. Јединице треба да постуле те да Лоју дужност у овоме нај-боп>е кепуке.
М. СМИЉАНИћ
PiŠU protiV a šikaniraj«
Ne prode dan, a da pretstavni-ci HSS u Banovini Hrvatskoj ne tipute neku oštru reč FRANKO-VACKIM EKSTREMISTIMA I RU-ŠITELJ1MA. Tako je n. pr. poslanik TOMAŠIČ održao nedavno govor, u kome je (kako javlja „Hrvatski dnevnik") najoštrlje osudio „sve one pismene intrige i anonimne letke, kojima je svr-ha da se u Banovini Hrvatskoj stvori zabuna, da se složni narodni redovi pokolebaju, i da se dovede do unutrašnjih obračunavanja, kao što je to bilo i kao što jest i sada u nekim drugim državama. U Banovini Hrvatskoj ne ćemo gradanskoff rata, niti obračunavanja za tude interese."
Urednik „Hrvatskog dnevnika", DR. JAKOVLJEVIČ, je održao ta-kode govor, u kome je oštro na-padao ljude, koji se „nazivaju radikalnim elementima", koji bi hteli da dodu do vlasti u Hrvatskoj i koji prigovaraju HSS, da je kapitulirala. Dr. Jakovljevič je izjavio, da je Hrvatska seljačka stranka „nositelj politike slobod-nog naroda, koji se nedaje ni od koga potkupiti i koji neče niko-me robovati". Napao je frankova-čke elemente, da sabotlraju politiku Banovine Hrvatske, da su se uvukli u razne ustanove, i da svuda rade na tome, da izazovu nezadovoljstvo. Medutim kad bi oni došli na vlast, ne bi dozvollli nikome ni pisnuti."
frankovaca, Jugoslovene
Na istoj toj skupštini je i га-grebački gradski zastupnik, G» ARKO, pozvao gradane, da ne veruju raznim letclma, „za lioje se ne zna o čijem trošku se štampaju", i kazao je, da „treba sve te razorne elemente Izbadti iz hrvatskili redova”.
Frankovci se medutim svemu tome srdačno sineju, dokle god, kod svakog novog postavljenja u Banovini Hrvatskoj uspevaju da uvuku čltav niz svojih „trojanskih konja" (i da izbace čitav niz vrlo konstruktivnih Jugoslovena i Sokola!); i dokle god uspevaju da se uvuku u svaku organlzaci-ju HSS, i da njenu borbu upute, ne u pravcu protiv sebe, več — protiv svega što je jugoslovansko...
Sokolske priredilo o Borovo I '
U subotu, I. februara, održan je u Borovu dvoboj članskih vrsta Sokolskih društava Osijek— Matica I Borova. Nastupile su najbolje vrste članova u slobod-nim sastavima na svim spravama i u prostim vežbama.
Utakmice je otvorio br. Ho-dovski, načelnik društva Borova.
Rezultati pojedinaca su sledeči:
Momčilovič M. (Osijek) 58.2; — Vukićević P. (Borovo) 56.4;	—
Ilakovac A. (Osijek) 53.6; — Macakanja M. (Osijek) 53.2; — Šulc Josip (Osijek) 50.9; — Ve-ljin Dušan (Osijek) 48.3; — Stojanovič M. (Borovo) 48.2; — Ristič Slob. (Borovo) 47.6; — Mi-linkovič D. (Borovo) 46.9; — Bo-jič Zvonko (Borovo) 44.6; — Čo-danovič S. (Osijek) 44.2; — Sto-iljkovič M. (Borovo) 43.6; — Ru-žičič J. (Osijek) 42; — Milosavljevič V. (Borovo) 39.4;	— Sa-
mardžija M. (Borovo) 315.
Ukupno su članovi Osijek—Ma tiče osvojili 312.30 tačaka, a članovi Borova 292.70 tačke.
Zaključen je revenaš između Osijeka i Borova, u Osijeku 8 marta.
*
U nedelju 2 februara održana je utakmlca u košarci izmedju članskih vrsta Osijek—Matice i Borova- Ovo je prva medudru-štvena utakmica u ovoj igri u župi Osijek. Vrste su nastupile u ovim sastavima: Osijek—Matica: Ilakovac, Macakanja, Veljin, Čo» danovič i Ružičič. Borovo: Ristič, Stoiljkovič, Samardžija, Stojanovič, Milosavljevič, Bogdanov t Majetič.
Utakmica ie bila brza i oštra. Sudili su brača Brandajs Joviča i Vukičevič Pero. Igrači su dali sve od sebe, a kao najbolje treba istaknuti kod Osijeka br. Ila-
Takmičari na Saveznim smučarskim utakmicama na Planici
Haša pesma
SOKOLSKOM SNAGOM SVOM! Neka se svuda orl,
Palatom, vilom, kolibom Po polju, njivi i gori.
ZA NAROD, 7.A KRALJA!
Nek otac priča sinu,
Kako nam raditi valja,
Kako heroji ginu.
ZA MILI DOM!
Kako se gine, strada,
Kakvi smo nekad bili Takvi da budemo sada.
ZDRAVO, ZDRAVO, ZDRAVO...! Neka se svuda orl,
Neka nam pozdrav bude,
Gde god se naš ki zbori.
Kreka
MILAN STEFANOVIČ
kovca, a kod Borova br^ Rističa
i Stojanoviča. Konačan rezultat je 38:32 za Borovo, poluvreme 15:14.
Odlazak brata M. Maržana iz Beograda
Prošlog utorka napustio je Beograd odlični sokolski radnik, brat Marijan Maržan, voditelj kancelarije Načelništva Saveza Sokola K.J., prednjak Sokolskog društva Beograd—Matica i poznati propagator košarke, kojoj je bio pravi pionir ne samo u Beogradu, več i u čitavom Save-zu. Napose se istakao kao vodnik i sudija za košarku, a tako-der i kao igrač.
Bratu Marijanu Maržanu, koji je bio uzor sokolskog radnika, jer je sve slobodno vreme provo-dio u sokolani, priredilo je Sokolsko društvo Beograd—Matica srdačno oproštajno veče, na ko-jem su brojna brača isticala njegov rad i zasluge. Naročito je bio dirljiv ispračaj na željezničkoj stanici.
I »Sokolski Glasnik« gubi u bratu Maržanu vrednog saradni-ka, pa mu želi svaku sreču,
Smrt, brata Jože Šegvića
U poslednji čas smo primili kratku obavest iz Splita, d3 je tamo, u 55 godini života, premi-nuo brat Josip Šegvič, dekorativni slikar.
Smrt Jože Šegviča, jednog ođ najsimpatičnijih i najpopularni-jih Spličana, duboko če se doj-miti svih onih koji su ga poznavali. Sin starog nacionalnog borca, i dugogodiSnjeg sekretara splitske gradske opštine, Marina šegviča, brat Jožo je od malih nogu ušao u prve redove borbene hrvatske omladine, koja je u rušenju Austrije i u jugosloven* , skom narodnom jedlnstvu videla jedini spas. Otkad god znade za " sebe, bio je član Sokola, u kome je prošai sve kategorije i vršio različite funkcije jednako kao i ц mnogim drugim nacionalnim u-druženjima u Splitu. Kao jedan od najboljih učenika našeg po-znatog umetnika, Inkiostrlja, do-šao je s njime, još pre rata u Beograd, gde je skupa s njime radio i gde se oženio beogradan* kom, Milicom Pandurovič. Isticao se naročitom borbenošču u redo-vima predratne jugoslovenske nacionalne omladine, pa je zbog toga bio nebrojeno puta apšen i preganjan; a za vreme svetskog rata proveo je preko godinu dana na robiji i docnije bio inter-< niran u nekom austrijskom logo-ru. Posle rata je nastavio nacio* nalnim radom, ostajuči uvek ve-ran sokolstvu i jugoslovenskoj misli, tako da nije . bilo jedne nacionalne akcije, ili manifestacije u Splitu, bez prisustva brata Jože. Odlikovan je bio Jugoslo« venskom krunom, V stepena.
I u privatnom životu brat Jo« zo je bio neobično vedra ,i simpatična pojava, uvek spremen na šalu i pun nepokolebljivog optimizma i vere u pobedu zdrave nacionalne misli. Za vreme rata u tamnici nije ga ostavljala do« bra volja ni za vreme najtežih is* kušenja; pa je njegova duhovi* tost i njegova vedrina zračila u» tehom svima njegovim drugovi* ma. Nenadna njegova smrt, dok je još bio u punoj snazi, znači velik gubitak za nacionalne jugo* slovenske redove u Splitu, za £i-tavo jugoslovensko sokolstvo, i za sve njegove stare prijatelje i drugove, koji neče nikad zabo-raviti njegove dobrote, plemenitosti i patriotizma. Bratu Joži Šegviču neka je večita slava!
,------------------------- N.	B.
Годишње скупштине Беогоадских друштава
Т 'Једно од најстариЈих сокол-'ских друштава у Беотраду, Бео град l, одржало je XX годишњу скупштину, коју је отворио старешина Др. Феликс, санитет-ски пуковник. После извештаја
о	раду скупштина је усвојила нредлоге да се у Малом Мокром Лугу закупи земљиште за дру-штвене излете и одмаралиште. Примљен је и предлог да се аа соколским приредбама за соколе у вежбаоници не точе алкохолна пића. Предложена управа по кандидационом одбору била је мало измењена и састављена са друтом листом. Веома топло био је поздрављен повратак великог дела ранијих чланова.
Изабран је за старешину Дра-гол>уб Вишњић, рентијер, за-меници: Фрања Гатијан и Ди-митрије Станковић, начелник: "Sopbe Илић, наставник гимна-еије и један од оснивача овог друштва, заменик Иван Седла-чек, прив. чиновник и новинар, Начелница Славомира Милетић, заменице:	Милица Марковић,
Љерка Штефан и Нада Петро-вић. Тајник Јован Ђурић. Про-светар: Танасије Илић, Благај-чик: Никола Качаник, Економ. Драгутин Орешковић, Матри-чар: Миша Поповић, Записни-чар: Марко Вуковић, Лекар: Др. Душан Ракић, Претседнииа До-бротворног отсека Милева Ми-лојковић, Чланови управе:	Др.
Диониз Г одина, Александар Марковић, Др. Јован Вукелић, Милан Чупић, Радивоје Матић, Живојин Гајић. Надзорни од-бор: Стеван Деретић, Милорад Јововић, Урош Влаховк , Ми-зтенко Ћасић и др,
У Саветодавни одбор изабра-ни су. стари и испробанн рад-ници: Др. Милорад Феликс, Ми* лош Зувитео, Др. Boja Кујун-џић, Душан Бркић, Сванимир 'Алексић, Бранко Димитријевић, Анте Гргић, Драгутин Орешко-вић, Анте Тадић, Јеврем Недић и други,
Жупу су заступали браћа Др. Пера Идић и Бора Марковић.
. Судећи пд свему, кзгледа, да су се у друштву средиле прили-ке, које су кочиле рад више ro-пина
i	•
Соколско друштво Београд П
одржало је * тринаесту годишњу екупштину, којој је у име жуие присуствовао старешина, Веља Поповић. Скупштину је отворио инж. Лаза Костић, и изнео рад у прошлој ГОДИНИ-
После извештаја функционера изабрани су у нову управу:	за
старешину инж. Лаза Костић, потпретседник београдске оп-штине, заменици Душан Јовано-вић, Данило Пантић и Јован ВучовиК. Начелник Милош Рок-сандић, заменици: Драгослав Си-ротановић, Михајло Катаринић и Владимир Широња. Начелни-ца: Дана Роксандић, заменице: Милица Илијин, Нада Настасо-Вић и Мила Драговић. Тајник: Николић Радмило. Просветар: арх. Миодраг Настасовић. Бла-гајник: Сретен Пејић. Затим, Будимир Гаћић, Душко Павло-»ић и још велики број лица у управу, надзорни одбор и суд •lacTH.
Скупштина је са задовољ-ством примила да је ошитина подарила земљиште за зидањс дома, као и да је присутни Вла-да Митић, велетртовац, кум дру-штвене заставе, дао први прилог
за дом од 100.000 динара, који се има подићи до 6 септембра.
*
Соколско друштво Земун t о-
држало је годишњу скупштину пред великим бројем делегата жупе Београд и бројним члан-ством, кој£ је поздравио брат Велимир Пповић. Затим је брат Д. Станковић изнео резултате рада у минулој години. Одржа* не су бројне приредбе, академи-је, 36 посела итд. Број чланства прелази 300. Велика заслуга за напредак друштва припада До-му слепих у Земуну, Коњичкој школи и Школи Краља Алексан-дра, чије управе свесрдно пома-жу рад друштва. Изабрана Је нова управа, на челу са братом Вељком Рамадановићем.
*
Соколско друштво Београд VII
одржало је годишњу скупштину у сали Привредниковог дома. Старешина, Секула Зечевић, из-нео је да је друштво тешко по-гођено отказивањем вежбаонице од управе „Привреддика”, где се дуто времена вежбало. Сада се часови вежбања одржавају у тесним и нехигијенским просто-ријама. Стављено је у дужност новој управи да се побрине за потребне просторије. После из-вештаја из којих се видео г.идзн напредак, за старешину понови
је нзабран Секула Зечевић, за-меници: Саво Сурутка, Тихомир Матић, Ђорђе Гаћеша, За ча-челника Душан Костадиновић, за начелницу Милена Михаило-вић, за просветара Станислав Геренчевић, sa благајника Деси-мир Зечевић. Сем тога изабрлн је у управу и суд части те Над-зорни одбор већи број сокол-ских радника овог агилног дру-штва.	И.	С.
*
Sokolsko društvo Beograd IV, čukarica, održalo je godišnju skupštiou u prisustvu vetikog broja članstva i delegata župe, brata V. Popoviča, starešine, ko-je je pozdravio brat Dr. M Stefanovič, sečajuči se dobrotvora i kumova društvene zastave: Milice Jovanovič i Milke 1 Vase Kne-ževiča, kao i umrlih članova. Za-tim su dali izveštaje: načelnik Špiček, prosvetar Janačkovič, blagajnik Tasič i dr., iz kojih se vidi uspešan rad, osobito u tehnič-kom pogledu, iako društvo nije moglo dovršiti gradnju doma. Naročita pažnja je posvečena na-rodno-odbrambenom radu. Na čelu društva ostala je dosadanja u-prava, sa Dr. Stefanovičem Mio-dragom, starešinom. Posle skup-štine priredena je zajednička večera za učesnike.
Godišnje skupštine jedšnica u ostaloj Jugoslaviji
Sokolsko društvo Ljubljana I, j
na Taboru, održalo je XXXIII-ču godišnju skupštir.u pred oko 500 pripadnika t delegatom župe br. Jazbecom, koju je otvorio starešina, inž. V. Bevc, istakavši po-. stignute uspehe u SPP i potre-bu spremanja za proslavu tride- ^ setpet godišnjice. Iz referata funkcionera vidi se nadasve uspe- j šan rad Sokola. L Veliki broj pri-; redaba i proslava održan je minule godine, kao osvečenje spomenika Kralju Ujedinitelju, od-brambeni zbor, besplatno letovanje za decu u Boštanju, ureden Letnji paviljon, u kom je smeš-tena Gregorif-Gruntareva knjižnica, sa preko 9000 knjiga itd. Vrlo agilni su društveni otseci, napose streljački, glazbeni, lutkarski, naraštajski, lekarski 1 dr. Vežbalo se redovno i nastupato na svima priredbama pod voč-stvom 14 predniaka. Broj pripadnika iznosi 1.373, novih 186. U ime župe, pohvalio je rad taborskih sokola, brat Jazbec. Govo-rio je i stari sokolski veteran, Dr. Pavle Pestotnik. Izabrana je nova uprava, kojoj je opet na čelu ing. V. Bevc. Pored velikog broja ostalih, u upravi su i ova brača: Vrečar, Urbas, Jug, Sket, Pirc, Bežek, Flegar, Rebec, Lozej, Sedej, Erbežnik, Tumpej, Turk, Dr. Minar, GrUnfeld, Dr. Pestotnik, Vrhovnik, švajgar i dr.
*
Sokolsko društvo Ogulln održalo je godišnju skupštinu u prisustvu večine članova naročito vežbača, a koju je Otvorio starešina br. Vladimir Bosnič, prika-zavši rad u minuloj godini. Izve-štaji su primljenl jednoglasno, naročito izveštaj brata Milana Ivo-ševiča, tajnika, kome je skupšti-na Izrazila hvalu na velikom poslu, koga je tokom godine sam obavljao, jev je večina članova u-prave i prednjačkog zbora bila na vježbi. Imovina društva iznosi
Din. 484.327.56. Tehničkl rad raz-1 vijao se sa uspjehom. Održanojč! nekoliko uspjelih priredaba. Broj vježbača je u stalnom porastu u- ( prkos nastojanju i zabranama dacima mjesnih škola. Prosvjetni rad je takoder bio plodonosan. Uredena je i čitaonica i biblioteka.
U novu upravu uz nekoju sta-riju braču, ižabrani su u glavpom mladi članovi i vježbačl, na čeiu sa zaslužnim i dugogodišnjim starešinom, br. Vladimirom Bos-ničem.	^
*
Sokolska četa Tesllč-Barič, žu-
pa Tuzla, održala je devetu godišnju skupštinu pred brojnim članstvom 1 delegatima matičnog društva, S. Čauševičem 1 B. Du-knn^v'čem, koje je pozdravio brat Polašek, sečajuči se ujedno umrlog starešine, brata D. Lipiča. Četa je uprkos neprilikama,
o	kojima pišemo na drugorn mestu, uspešno radila. Izabrana je nova uprava, u kojoj su brača: J. Kitič, B. Savkovič, S. Marjanovič, M. Mirkovič, B. Petrovič i drugi.
*
Sokolsko društvo Banatsko Ka-radordevo održalo je godišnju skupStinu, na kojoj je starešina, brat iVanČevič, podneo izveštaj
0 SPP. Iduče godine pristupiće se podizanju Sokolskog doma, a sokolsko zemljište biče uredeno
1 ogradeno. Vežbe je pohadalo 476 članova, 538 naraštaja, 1055 muške i 671 ženske dece. Predavanja i govore pred vrstom slu-šalo je 1747 lica. U gotovom društvo raspolaže sa 27.500 dinara.
*
Sokolsko društvo u Pirotu održalo je godišnju skupštinu u prisustvu brojnog članstva i gradan-stva 1 komandanta mesta generala Otmara Langerholca. Starešina M Isakovič, podvukao je u-, spehe u minuloj godini, koji se
najbolje ogledaju u okviru zaveta SPP. U novu upravu izabrani su M. Isakovič, Lj. Ljubenovič, D. Aleksič, B. Stamenovič, Ž. Kostič,
I.	Špadijer, R. Jekič i dr.
Џ
Omladinsk! otsek Sokolskog društva Zagreb 3 održao je 22 pr. m. prvu godišnju skupštinu. Iako je osnovan pred 3 meseca, Otsek je priredio uspelu pro-svetno-tehničku akademiju, nekoliko debatnfh večeri i prikupio dosta novog članstva, učinio program rada itd. U vidu su razne priredbe, Iogorovanja, članski sa-stanci, sokolska propaganda medu omladinom Banovine Hrvat-ske. Za pretsednika izabran je brat Perovič Slavko, za tajnika Sirotkovič Jakov, dok su u upravu ušla brača Stari Milan, Bur* šič Ljubodrag, Petar Jaroslav, Koščina Jenko i Marčelja Davorin, te sestre Perovič Marija, Žabkar Kristina, Vujič Ljubica, Klarič Tatjana, Mičijevič, Nevenka i Zorič Nada. Otsek sprema prosvetnu akademiju u aprilu.
*
Sokolska četa Ložišče održala Jagodina, održala je 26 januara godišnju skupStinu, koju je otvorio brat starešina, a brat M Grujič, referent za čete, govorio je
o	radu na selu. Načelnik matičnog društva, brat Miletič, pozdravio je rad čete, pa je izabrana nova uprava, koju čekaju op-sežni zadaci u ovoj godini.
*
Sokolska četa Ložišče održala 5$ 26 pr. mj. svoju glavnu godišnju skupštinu, u prisustvu delegata župe Split, brata inž. J. Ko-dla i delegate matičnog društva Milna, brače Dr. A. Mandiniča i N.-Filipiča. U dupkom punoj dvorani starešina je pozdravio braču delegate, a funkcioneri pročitali izveštaje. Uz tnalu izmjenu izabrana je stara uprava. Uz pjeva-nje „Oj Sloveni" zaključena je skupština«
*
Sokolsko društvo Arilje održa-
lo	je godišnju skupštinu 26 januara. Skupštini je prisustvo -o starešina župe, brat Draškič sa bratom Kumričem. Izabrana je ponovo stara uprava, dopunjena novim članovima. Zatim je brat Draškič održao vatreni govor u kome je podvukao prilike sa kojima se danas bori naš narod i sokolstvo. Dao je sugestije u po-
GLASOVI ŠTAMPE
Beogradski list „Zemlja", piše u uvodnom članku prošlog broja;
„U govorima hrvatskih polilica-ra naročito se ističe međusobna sloga hrvatskog naroda u današnjim prilikama. Treba uvek dodati da je potrebna sloga ne samo medu Hrvatima, nego i sInea Srba, Hrvata i Siovenaca, jer bez te sioge i svesti o zajednid interesa ne može biti pune koristi od sloge Hrvata, ili sloge Srba Hi Siovenaca pojedinačno.
Ukoliko su teškoče koje treba savladivati veče, utoliko više treba jačati unutrašnji front. Zato je krajnje vreme da svaki pojedinac bilo u privatnom bilo u javnom životu podešava svoje saradnje i postupke prema vrhovnom cilju, a to je mir u siobodi i nezavimost zemlje. SVE ONO STO Dl LIČILO NA LIČNE KORISTI I LIČNE AMBICIJE TREBA IZOSTA-VITI i odložiti za bolja vremena.. U medusobnim odnosima mora zavladati snošljivost i popustljivost Jednom reti, mora se postiči gvozdena disciplina, uzdržavanje i odricanje v našem javnom životu da bismo se održali i sačuvali svoju snagu u ovim teškim i burnim vremenima
ODLUČNOST ŠVAJCARSKE
Agencija „Avas“ javlja, da je glavni zapovednik švajcarskih o-ružanih snaga, general Guisan, održao 3 februara govor, u kome je dao važne izjave o odluS-nosti švajcarskog naroda, da »e brani od svakog napadaja. Gene* ral je kazao:
„Glavni zadatak naših oruža-nih snaga fe taj, da nepresta« nO drže zaposednute glavne tačke našeg obrambenon sistema.
Od 1940. medunarodn! do?a-dajl naterali su nas, da iz temelja izmenimo taj naš obramben) sistem. Naš je plan, da O potrebnom slučaju iskoristimo do maksimuma sve prednosti svoga planinskog terena, da bi time nadoknadili brojčanu inferiornost svoje vojske".
Na kraju svoje izjave, general Guisan naglasio je, da ima pot« puno poverenje u snagu švajcar-skog obrambenog sistema.
gledu budučeg rada i izrazio za^ dovoljstvo za dosadašnji rad*
Joža Trdina: „Otrokova telesna vz^oja“ (telesno vaspitanje deteta)
Naša sokolska i telesno-vaspit-na liter?tura obogačena je jednom vrlo dobrom i korisnom knjigom. Napisala je naša poznata sokolska radnica, zamenica Savezne načelnice, sestra Joža Trdinova, na oSnovu bogatog is-kustva i dugogodišnjeg rada.
Knjiga je namenjena vodnicama telesnog vaspitanja male dece do prvog školskog godišta i moči če ovim korisno poslužiti, naročito u gradskim društvima, a sem toga učiteljicama u zaba-vištima. U nekoliko članaka u po-četku knjige govori pisac o potrebi telesnog vaspitanja deteta, a naročito gradskog deteta, o njegovom razvoju i o ciljevima telesnog vaspitanja. S tim u vezi upučuje na koji način treba da se vodi telesno vaspitanje deteta.
Naročito opšimo obraduje po-glavlje u kome daje uputstva o upotrebi gradiva, o ličnosti vod-,nice itd. Vežbovna grada u knji-
ži podeljena je po delovima časa, sa prilogom, odabranih igara podeljenih prema tome za koji deo časa treba da budu prime-njene. Autorica daje 3 uzorna čar sa: I za vežbaonicu bez sprava,
II za vežbaonicu sa spravama i
III za vežbalište.
Knjiga je vrlo pregledna i prikladna za praktihnu primenu. Na« ročito je pohvalno što je autorica unela za vežbanje uz recitacije i pevanje primene domačih auto-ra (Zupančič Oto, tekst kompo-novao Čiri! Pregei), i naglasila, da joj je želja da se ove pesme udomače i potisnu iz naših vež-baonica i zabavišta razne prevode tudih pesama ove vrste.
Knjigu preporučujemo na.ftop* lije Wima sokolskim društvima i pojedincima. Dobiva se kod au* torice, Ljubljana, Čopova 21, po ceni od Dinara 30, sa poštari-! nom»
l
Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški
Pišu nam iz Nove Gradiške: Za- j potpuno, moralno I materijatno
ključak ovdašnjeg Gradskog ve- pravo; pa čak i daleko više od ta, da se našem društvu odtizme toga!
zemljište, darovano za naš dom,
i	da nam se, uz izvesnu minimal-nu otštetu, oduzme i sam sokolski dom, izazvao je razumljivo negodovanje, ne samo ц ovdaš-
Kada s« sve ovo uzme u obzir, može se zamisliti, sa kakvim je negodovanjem primljen zaključak Gradske opštine sa Strane svih trezvenih ljudi, a naročilo sa
njem sokolstvu, nego j u čitavoj strane svih Srba bez razlike stra-javnosti »Sokolski glasnik« je naka, u Novoj Gradiški i u čita-
več u prollom broju pisao o to. me i tačno prjmetio da se tim
v'oj okoiini. Svi pretsednici opšti-na sa srpskom većinom u okolici,
zaključkom osččaju pogodeni svi' kao i sve pravoslavne crkvene dobri Jugosloveni, a naročilo svi . opštine, sva nacionalna i kultur-
Srbi bez razlike, u ovora kraju; pa i oni koji su se najviše zalagali za sporazum i koji su bili
o	‘najžeščoj opoziciji protiv bivših režima.
Oni koji znaju kako je došlo
na jugoslovenska društva, izjavila su svojo solidarnost sa Sokolskim društvom u Novoj Gradiški i traže najodlučnije da se sokolski dom u Novoj Gradiški ostavi onima kojima pripada; kao da-
do gradnje našeg sokolskog do- j ciopalni i kultnrni cenntar Nove ma, još više su zgranuti, a medu Gradiške i Citave okoline i kao njima i svi trezvepi i ugledni j važno ognjište naclonalnog rada.
Hrvati u Novoj Gradiški. Pome- j j0 utoliko pre, što je Sokolsko nuto zemljište dobili smo od društvo u Novoj Gradiški vrlo
Gradske opštine g. 193J, a u ve-ću se tada nalazllo dve trečine pretstavnika Hrvata. Gradiška imovna opština dala je društvu
100.000 dinara; Savez Sokola dho je pozajmciu od 150.000, a Banska uprava dala je 25.000 dinara. Medutim je za gradnjo doma u-trošeno 960.000 dinara, iz čega se vidi, da je Sokolsko društvo (osim navedenih priloga) iz Vlasti tih sredstava i iz priloga članova Sokola i gradanstva, dalo
685.000 dinara, — ne računajoči tu rad u naravi članova Sokol-
agiino, u tehničkom, prosvetnom i nacionalnom pogledu. Niko ne može da se pomiri sa činjenicom, da se u normalnim i pravnim prilikama mogu dogadati slične stvari; da se ukidaju več stečena prava i da se imovipa, mukom stečena i Ijubavlju priložena za nacionalne stvrhe, može da oduzi-ma.
Sokolsko društvo Nova Gradiška, sa pretstavnicima čitave no-vogradiške okoline, kao i sreza okučanskog, sprema se da poduz- j
PROSLAVA ŠTROSSMAJERO-
VOG DANA U ZAGREBU
Zagrebački sokoli u velikom su broju uzeli učešča na Stross-mayerovoj proslavi, koju je u nedelju po podne održalo Sokolsko društvo 2 u novim prostori-jama, a koja je, prema zaključku župe, bila obvezatna za sve zagrebačko sokolstvo. Sve tačke uspešno su izvedene i zasluženo nagradene od brojnih prisutnih: recitacije, govor o Strossmgye-ru, te gimnastičko ritmičke tačke. Kao zastupnik komandanta armije prisustvovao je brigadni general brat Dušan Mihailovič. Bili su prisutni starešina župe, brat dr. Oton Gavrančič, ujedno kao domačin i starešina Sokola
2,	župski delegati brača Mate Ra-donič i Dragutin Potočnjak, te starešina Sokolskog društva 5, brat Žarko Savič i Sokolskog društva 6, brat Stjepan Kušar. Nakon programa održana je ig-ranka uz odlično sviranje jazza Sokolskog društva Zagreb 3.
Posebna delegacija, predvode-na starešniom bratom dr. Gav-rančičem, položila je na Stross-mayerov spomenik velik lovorov venac sa napisom „Apostolu jugoslovenske misli — Zagrebačko sokolstvo".
ČITAJUCI NOVINE...
me najodlučnije mere, kod svih skog društva i okolnih sokolskih merodavnih faktera| da se ovaj
četa.
Može se dakle mirne duše kazati, da je ovaj sokolski dom sazidan u 4ji sa čistim sokolskim novcem! I sada kad nema nego godinu dana što je dovršen, može se zamislit! na kakav odazlv je u Citavom našem članstvu, 1 medu svima pristalicama sokolstva, naišla vest, da se sve to ho-
nepravedni čin onemoguči. Ono ( se još uvek nada da če u tome ( uspeti; utoliko pre što zna, da je inicijativa za sve to potekla od | ekstremnih elemenata i uličnih , bukača, i da niko pristojan u No- j voj Gradišči to ne odobrava. Cu- j li smo čak od mnogih uglednih pristalica HSS, kako kažu, da su ekstremni elementi tim hteli baš
čem.
če da oduzme, zbog zemljišta'da naškode sporazumu; jer je koje je legalno ustupljeno, a či- j prjrodno da niko od Srba, niti ja vrednost jedva prelazi 50.000 od ostalih Jugoslovena, ne može dinara!	da Se pomiri sa takvim postup-
Medutim bez- obzira na legal- cima, pa makar idejno i partijski nost toga dara, treba istači, da bio največi prjstalica sporazuma. Sokolski dom u Novoj Gradiški Najbolji dokaz tome je činjenica, Pretstavlja najvažnije sabjralište ! da su i najodlučniji samostalci, u svih novogradičkih Srba, kao 1 gradskom veču odlučno ustali svih Srba iz njegove okoline. protiv ove stvari, na Čelu sa svo-!ma doduše u njemu I Hrvata, jim prvakom, Dr. Milošem Divi-3li obzirom na teror ulice, mnogi se drže po strapi, dok su Srbi Soko prihvatili kao svoje najmi-lije društvo i u njemu se okuplja-3u. U samo j Novoj Gradiški ima pak jedpa trečina srpskog sta-oovništva; pa kad je gradska opština darovala Hrvatskom domu, svoju kuču na trgu, koja vred! oko mllion dinara. zar onda nema prava 1 V* stanovnlštva te opštine, da dobije na dar zemljice, koje vredi samih 50.000 dinara?!
Protivnici ldu čak tako daleko,
CMPT БУГАРСКОГ ПОСЛАНИ-KA, ДР- C. СТОИЛОВА
Прошлог понедељка умро je у Београду, од упале плућа, бу-гарски министар на нашем дво-ру, Др. Стоил Стоилов, чија ie смрт изазвала разумљиво сау-чешће у престоциии и читавој земљи, јер је поч. Стоцлов мно-ro радио на одржавању и про-дубл>кван>У пријатељских веза измеку два братска нзрода, бу-đa traže, da se od mizerne sume j гарског и југословенског. koja bi imala da nam S« išplati, j Др. Стоил Стоилов родио te
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA SPLIT
Pišu nam Iz Splita:	Sokolsko
društvo Split u poslednje vreme razvija naročilo živu delatnost na području predavanja, koja se drže svake nedelje i koja su vrlo brojno posedena. Predavanje drže članovi društva, kao i ostali ugledni javni radnici, književniei, novinari itd. iz svih područja na-cionalnog, kulturnog i socijalnog života. Sem toga sokolana je u poslednje vreme inače oživela, tehničkim 1 prosvetnim radom, Ц, oko Sokolskog društva se kupi sve što jugoslovenski oseča u Splitu.
Uprava radi, 1 pored mnogih prepreka, koje joj se čine. Nedavno je pet članova uprave, brat Dr. Lavš, starešina župe, Dr. Z. Simunovič starešina društva i brača Roko Čulid, Vinko Jukič i Zvonimir Barišič bilo redarstveno kažnjeno sa 1.000 dinara globe, ill 20 dana zatvora, zbog toga Sto nisu tražili odobrenje da polože venac na spomenploču Spličanima dobrovoljcima u prošlom ratu. Pored toga je brat Zvonimir Barišič bio kažnjen i zbog toga, što je „njegovo držanje moglo da izazove napadaj frankovaca". Splitska štampa je registrirala taj dogadaj 1 te kazne bez ikak-vog komentara. Međutim pogo-dena brača, i pored toga, rade sve agilnije i odlično vode naše društvo.
kao otšteta, adbiie i onih 100.000 dinara, što ih je društvu dala Gradiška imovna opštipa. jer da je to »Čisti hrvatski novec«. U Imovnoj opštini ima, međutim. 40e/o Srba pravoužitnikn; a ta imovna opština ie. od g. 1933 do danas, darovale raznim 'hrvatskim društvima. pa i čirio partijskim
*	političkim, oko 1.500.000 dinara; dok je Srbima darovala samih tih
100.000	dinara. koje je dala So-koH-om društvu Zn^či dakle da
i	na tih 109.000 dinara imamo
r. 1589, a напосе ce истакао на дипломатском прљу. Својим ра-дом на зближењу измеку Бу-гарске и Југославије, стекао је великих заслуга. Н?еговом сир-hy изгубила је братска Бугар-ска еминентног днпломату, а Југославија једног од искрених пријатеља.
Одар пок. Стоцлова меку пр-вима је посетио наш министар спољних послова, r. Др. Чин-цар-Марковић и велики број у-гледних личностИј који су одз-
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA ZAGREB I Sokolsko društvo Zagreb I (Bogovičeva uL 7) ©držati če svoju redovnu glavnu godišnju skupštl-nu dana 9 februara, (nedjelja) u
3,	odnosno 4 s., popodne, u dvo-ranu Bogovičeva ul. 7. Ovim pu-tem molimo sve naše pripadnike da na skupštinu nefaljeno dodu.
Uprava.
ли последшу пошту заслужном сину братског народа. При ис-праћају посмртних остатака У Софију, престоница је спснта-иим осећајима још једном дала доказа поштивања према Др. Стоилову.
Zagrebački JUTARNJI LIST" nalazi takođe, da je .jiajlntere-santnija tačka" u radu gradskoga veča u Novoj Gradiški bilo — o-duzimanje sokolskog doma!... ..Jutarnji list" dalje javlja, da je pretsednik gradske organizacije HSS, Dijenes, taj akt obrazložio time, što Sokoli toboie. „negiraju Hrvatedok je „Dr. MILOŠ Dl-VIC, narodni zastupnik SDS, u svom dugom izlaganju apelirao na zastupstvo, da sokolski dom ostane nadalje vla$ništvo sokolskog društva, tv rdeči da če se time najviše doprinijeti normaliziranju prilika izmedu Srba i Hrvata".
Prerpa tome,. sam g. Divič, koji je najodlučniji pristalica sporazuma, predvida da če obraian po-stupak, tj. oduzimanje doma, izvesti posve protivan učinak,
•
„Jugoslovepska pošta" javlja, da je prilikom dubrovačklh svečanosti jedna grupa jugoslovenske omladine, aklamiraja bana šubašl-ča, sa poklicima: „%ivio hrvatski ban, Živio solunski borac, Živila Jugoslavija, Živeo Kralj Petar II!" Itd.; te da je ban Šubašič, zado-voljap ovom manifestacijom, od-govarao manifestantima mahanjem ruke. Međutim je, kako javlja Jugoslovenska pošta", jedan policijski agenat ppkušao da ostro ureduje protiv ovako srdačne ma-nilcstacije — hrvatskom banu-
*
Gotovo svi beogradski dnevnici doneli su ve$t da su i u Banovini Hr\'atskoj na Štrosmajerov dan nastavnici u školama govorili ded
o	štrosmajerovbm životu i rada: Istina je, međutim, da je, prema sadpštenju Stljačke sloge, banska vlast dala uputstva nastavnlcima, da Štrosmajerov dan proslave tako, što če ded govoriti o — „Hr-vgtskoj enciklopediji". „Sokolski glasnik“ je o tome opširno pisao još u prošlom broju.
џ
S	pravom se prlgavara, da bi mnogi hrvatski list mogao s malo više ljuhavl da govori o celini i
o	drugim delovlma, a ne samo o Banovini Hrvatskoj. Medutim bi isto tako srnski „Dubrovnik", mogao da nade konstruktivniju, ob-jektivniju i opšte korlsniju temu, u današnjim vremenirna, nego li da u nastavcima objavljuje članke
0 „tudinskom duhu kod Hrvata",
1 o tome, kako su „austrljanština
i	vjekovno ropstvo spriječili bu-denje narodne i državne misli medu Hrvatima".
„Obzor" prima iz Herceg No-vog, da je tamo zgbranjena godi-nja skupština organlzadje HSS, pozivom na naredbu o zabrani zborova, „ma da je nekoliko dana ranije u istom mestu održana kon-lerencija Srba iz Boke".
Ako je vest tačna, stvar nfje u redu. Ali zar nismo mi neb rojeno puta u našem listu utvrdill obraten slučaj, — da su i najnedutniji sokolski i jugoslovenski sastanci bili zabranjivani u Banovini Hrvatskoj, dok su se u isto vreme priredivale najbučnije manifestaci-«,	/	da	su,	pozivom	na	istu
naredbu, bili kažnjavani i naj-ugled ni ji Sokoli, zato što su oda-vali počast ljudima koji su pall za Jugoslavlju, dok se naprotiv ništa ni je dogodilo onima, koji su tu počast skrnavlll?!... A niko nebi bio sretniji od nas, kada se nebi dogadalo, ni jedno ni drugo.
" *
„Hrv. dnevnik" javlja it Gospi-ča, da tamošnja „Seijačka sloga"
„sa ialošču konsterira, da hrvat-ska djeca ne mogu uči u učiteljska školu, zbog slabih ocjepa koji tm daju profesori na gospičkoj gimnaziji". Zatim kaže:
„Odlučeno je poduzet! sve, da se naša djeca povjere na učenje samo takvim učiteljima, koji če biti svijesni 1 čestiti Hrvati."
Prevedeno na svagdašnji jezik to znači: samo onim profesorima, koji če ded pripadnika „Seljacke sloge" davati dobre ocene... A dok se to ne postigne, svi če loši dači na gospiiskoj gimnaziji, koji su pristalice tog udruženja, biti oglaseni za narodne mučenike, a njihovi nastavnici za „nesvjesne i ne-čestite Hrvate", j za „neprijatelje hrvatskog naroda". Docnije ča pak stvar iči prema skali: ko slabi je ocene, taj več/ mučenik, a ko več/ mučenik taj bolje nameštenje!
*
Čitamo, da je „Pester Lloyd" pronašao, da ni Slovaci nisu je-dinstvep narod, več da su sestavljeni od dva, oštro odvojena naroda, Slovaka na zapadu, i — SLOVJAKA na istoku... Ne samo česi, več ni Slovaci nisu uspeli da slovakiziraju Slovjake, veli madžarski list, pa je zato sada, kad su se Slovjaci našli josloba-deni i od Čeha i od Slovaka!) popovo u madžarskoj državi, — „nikao spontano pokret, kome je cilj gajenje slovjačkog jezika; a polovinom januara je u Koškama osnovano i slovjačsko kulturno društvo".
m
Sve beogradske nov/ne su donele vest, da je u Splitu bio na-padnut bivši narodni poslanik, INŽ. JV AN ŠAKlć, I da gaje (kako javlja sam zagrebački .Jutarnji lisi") jedan napadaš „udario tupjm predmetom po glavi, a drugi ga tukao šakama i nogama".
I	neke zagrebačke nov/ne so donele tu vest, ali sve pod naslovom „Napadaj na blvšeg poslanika JNS“, i ne bez doze zadovoljstva... Da o stavimo po strani o-njenicu da je g. šakič žestoko po-svaden sa JNS, izgleda da pripadanje ili nepripadanje jednoj partiji, za izvesne listove o Banovini Hrvatskoj valj / kao opravdanje, da li neko sme da bude premla-čen na ulici. To utoliko pre, što „Hrvatski dnevnik" ni je ni zabeleži o, ni taj, kao ni toliko drugih napadaia na ljude jugoslovenske orijentacije...
*
Sarajevski ,jKatollčki tjednik“ piše nedavno, u jednom polemič-iko/n članku:
»Bog je autor samo jedne vjare, a mnoge vjere nisu plod Božjeg stvaranja, več ljudskih zabluda f grijeha. Bog ljubi, Fstina, sve ljude, ali ne ljubi sve vjere. Kad bi sve vjere Iju-bio, onda bi ljubio zabludu, a to je nespojivo s pojmom o Bogu".
Možda je i nespojivo sa „pojmo m" o Bogu; ali je, i te kako Spojlvo sa verom u Boga, sa lju-bavl prema Bogu, i sa saznanjem, da je Bog otac sviju ljudi i da odanošt, kojom ljudi veruju u njega, ne može da deli na „voljenu"
I	.jievoljenu".
ИЗ УРЕДНИШТВА
Због обиља градива, мно-re воети из соколских Једи-иица морале су остати за идући броЈ. Молимо браћу, да то уваже!
Strana 8
<РИВШЈ диазаваа
DOGAĐAJI U SVETU
Madarski parlamenat je, bez diskusije jednoglasno prihvatio ratifikacija Jugoslovensko - madžar-skog sporazuma o večnom prijateljstvu.
• •
Englezl javljaju, da se operacije u Libiji uspešno nastavljaju
i	da su več zauzeli varoš Siren, koja se naiazi oko 80 km. iza Derne. Englezi javljaju da su njihove čete več 200 km. pred Bengazijem, koji je glavna varoš Kirenajke. Prema Bengaziju engleske čete nastupaju putem uz more, i direktnim putem preko pustinje; ali Italijani javljaju da su na tom putu pružili jak otpor n jednora utvrdenom klancu.
•	■
’ Deraantujučt vesti, koje neprestano Siri engleska propaganda, o nemirima i nezadovoljstvu u Italiji, agencija „Stefani" ističe, da su nemački avljatičarl, kojl prolaze kroz Rim, predmet drugarskib manifestacija, sa Strane italijanskih vojnika 1 gradan-stva.
Položaj o FrancuskOj se poslednjih dana smatra se kao veo* ma kritčan. Nemačka štampa ot-voreno pokazuj e nezadovoljstvo sa politikom maršala Petena 1 vlade и Višiu, j tvrdi, da maršal Peten veoma sporo provodi politiku saradnje Izmedu Nemačke 1 Francuske. Ima llstova kojl sum* njaju uopšte u ispravnost vlade n Višiu dok se otvoreno zalažu za politiku g. Lavala I Flandena. 1} Paricu, koji se naiazi pod w
mačkom okupacijom, osnovana je nova francuska stranka, koju su stvorili prijatelji g. Lavala i koja bi imala da se suprotstavi politici koju vodi Viži. Ta stranka traži da se Laval vrati u vla-du, što bi bilo simpatično prim-ljeno i sa nemačke Strane. Mini-star mornarice, Darlan, nastoji da pomiri oba gledišta, ali se misli da je taj zadatak prilično težak. Medutim se odlučno de* mantuju glasine iz engleskog izvora, da je nemačka vojska ušla u neokupirani deo Francuske.
*
čitava svetska štampa je još uvek puna predvidanja o ne-mačkoj Invaziji Engleske- Prema američkom mišljenju, smatra se da če Engleska biti izložena či-tavom nizu udaraca sa strane Nemačke. Ističe se, da Nemačka sprema goieme snage za. taj cilj. Italijanski list „Oggi“ piše da i-pak ne treba mnogo fantazirati
i	očekivati neka čudesa u tom pogledu. Kada se govori o invaziji Engleske, ne treba misliti u stilu Julesa Verna, več treba ra* čunati s time da se tamo naiazi prilično jaka vojska, koju treba svladatL Međutim su nemačke pripreme svestrane.
•
Izgleda, da če zakon o pomoči Erigleskoj biti skoro prlhvačenu AmericL Američki državnik, Vilki, koji se naiazi a Engleskoj, izjavio je svoje udivljenje prema držanju Engleza I obečao punu pomot Amerik«. G. Vilki je pose*
tio 1 pretsednika irske vlade, De Valeru.
*
Japanski minlstar spoljnih po-slova je izjavio, da odnosi Izmedu Amerike 1 Japana nisu nikada bili tako loši kao sada; jer Amerika nikako neče da razume, da je Japan ušao u trojni pakt samo zato da očuva mir.
*
Agencija „Tass" demantuje vesti stranih listova, da Sovjetska Rusija prodaje oružje Turskoji da ima o torne neki sporazum sa Ankarom. Iz Turske se javlja, da se tamo položaj na Balkana smatra konsolidovanim i da če držanje Turske u mnogo čem o-visiti o držanju Bugarske.
•
Nekoliko bugarskih minisfara držalo je u poslednje vreme govore, u kojima se tvrdilo da bu-garska spoljna politika ide za održanjem mira i da nema na* meru nikoga da napada. Bugar-ski ministar poljoprivrede, Bagr-janov, koji se zalagao za plan-sku privredu, predao je ostavku.
Akademija nar. pesama u Kreki
Sokolsko društvo Kreka, 2upa
Tuzla, priredilo je 27 januara akademiju narodnih pesama uz gusle. Učestvovali su brača Ra* dojica Nikčevič, tvorac poznatog nacionalnog hrama i Ilija Vukovič, radio pevač uz gusle.
Akademija je vrlo dobro uspela a sala je bila prepuna poseti* laca, koji su dali vidnog dokaza da je Kreka zaista gnezdo sokolova,
i	. , j , i ,	M.	S.
' -1 .i • •
Novi broj „Naše radosti"
za naraštaj ! decu
Ovih dana oštampan je najno-viji broj, 3—4 »Naše Radosti«, lista jugoslovenskog sokolskog naraštaja i dece, sa vrlo zanim-ljivim, poučno-zabavnim sadrža-jem, na 36 strana, ilustrovanim neobično velikim brojem slika i crteža. Od brojnih članaka pomi-njemo ove: Metlar in kralj, finska priča; — Štitite ptice; — Kukci jači od čoveka; — čudežna moč indijskih fakirjev; — Vežbe, od Udickog; — To so vam obedi; — Dobrovoljna služba; — lz mog zavičaja: — Ivo želi postati padobranac; — Karadordeva zvezda I njeni vitezovi, od Matešiča;
— Staklena princeza; — Brzina...;
— Kako je Lindbergh postao avijatičar; — O postanku vatre;
— Bombe, bombe, bombe (sa mnogo crteža); — Alahov biješ, velika pripovest, od Gerta; — Kiča sokolič; — Uzor priroda itd. I korice su pune raznih za-nimljivosti, igara, šala i dr.
Poseban prilog je kalendar za 1941 godinu.
I	»Naši mallšanl«, prilog za naj-mlade donosi na 28 strana mnoštvo priča, pesama, slika itd.
»Naša Radost«, zajedno sa pri-logom »Naši mališani«, izlazi sva-kog meseca, a pretplata je samo 10 dinara, na godinu I šal je se čekom broj 57-686. Narudžbe sla-ti upravi, Savez Sokola K. J., Beograd, poštanski pretinac 342.
Napominjemo, da je I ovaj broj poslan samo onim pretplatnici* ma, koji su podmirili pretplatu.
ЈЕДОН В01НИ К0НКУРС
Инжињерска подофицирска школа „Краља Петра Великог Ослободиоца“, у Шапцу, распи-сала је конкурс за пријем пито-маца из грађанства, ca 1 априла. Пријаве се примају ло 15 мар* та, а конкурисати могу лина, ро-ђена у времену од 1 јануара 1920 до конца 1923 године, наши др-жављани, непорочни, са основ-ном школом, којима родитељв одобравају пријаву.
Молбе се шаљу командама надлежних Војних округа, так-сиране са 10 динара и обложене крштеницом, школском сведов-бом, домовницом, уверењем о владању, уверењем о нежењено* сти и одобрењем родитеља. Мол-бе до 15 марта морају бити У Шапцу. Позвани кандидати до* биће карту за бесплатну вожњу.
У	школу he се примати н лнца из сталног кадра.
Потање упуте могу се видети из конкурса код општинскнх « војних власти.
ЧДСОВНИЧДР И ЈУВЕЛИР
VL МИТРОВИЋ
шганиившнв
Теразије 22 (до Москве)
има швајцареких часоаннка ва руку и џеп, златног н&-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
EpsiiM н еестрама иовуст
Цене врло солвдне. Стручаврад
Тражите цене за азраду клипаца и апачака
k.
DOBRO OBUVEN NE BOJ) SE ZIME
rtts—u
Tople ženske knđne papuCe ođ meTtanog fcarlranog dubla, sa hotnim donovlma i međnđonovlma od filca.
S937—68022
IzdrSljlve muSke policlpele od Jakog go« vedeg boksa, ea gumenim đonovlma 1 poU peticama.	„•
Vlaoke Iraftie рариСе м djeeti. Iiradenc »n od toplog vonenog dnbla.
4444—84624
Jake dJevojaSke elpele na Špan srn, sa kotnim đonovlma 1 potpetlcama. Fodetne za •v&ki fitrapae.	^
79
169
4267—68004
Jake, visoke muSke efpeJe od preeovane kože, podeene za svaki 1 najtežl rad, ea debelim i lzdržljlvlm gumenim đonovlma.
8208—«8002 Vlaoke dječje etpeltoe od Jakog bolna, a» jakim gumenim đonovhna.
Od	broja	*7	do	80	Din	7».—
Od	broja	80.6	do	84	П1п	09.—
Od	broja	84Л	do	89	Din	110.—
t808—86149
Novi model 1в amertKk« kolekcije. Otvore-ne elpele od semiša, kombinirane aa lakom. Isradujemo lh u crnoj l plavoj boji.
■	'	.	V.! .• У** 4?’	■*l‘>	'.»•	4‘V	•'
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije arh M Smilianič, Alekse Nenadoviča 6) - Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad Belajčič) -	.
Odgovorni urednik Niko Bartulovjč, Brankova ulica broj 30jIV-StamparUa »Luč«, Mitrovič i Lazarevič - Beograd, Kraljice Natalije ul.ca broj 100. TeL 21-722.