fOKOLIC
đm (£1*
i
IM**'
LI/TZANARA'/TA| /OKOLA KRALIEVINE |UGO/LAVI|E. ,E
6.	V	LJUBLJANI,	JUNIJ	1930.	Жнд	XII.
E. G ANGL:
Pohod Sokolov.
Zadonite, pesmi, jekni, glas fanfar, zbira ie k pohodu Sokol se stražar: za resnico in pravico vsak da srce in desnico!
Domovina sveta, dedov slavni dom, tebe naj pretrese pesmi nqše grom: zvesti tvoji te Sokoli ne ostavijo nikoli!
Hajdimo v daljave, v zlate zore svit, z vsakim je pogledom nov sijaj odkrit: v duši polno je gorkote, vere, radosti, lepote!
Le donite, pesmi, jekaj, glas fanfar, na pohodu slavnem Sokol je stražar: za resnico, dom, pravico vsak da srce in desnico!
wyvyyyyvvvvyYVvyyyvyvvyyyvvyvyyyyyyvyYyYy
Kjer krepost se druži z zdravjem in močjo, tamkaj se v ponosu krila naša pno : tam se jačamo na svojem z oduševljenja napojem.
In razvijmo smelo na višave vzlet, ie nas vzre sovražnik, zlomi ga trepet: narodova čast in sila je v Sokola se strnila!
Hajdimo junaško, stopajmo naprej, zemlja vsa slovanska dom je naš brez mej: zmaga sokolske ideje vsa slovanska srca greje !
Naraštaj, u Beograd!
геко ponosne Jugoslavije odjeknut će trube, čiji glas će se širiti na sve strane naše domovine. Pre* ko gora i ravnica odzvanjati će poziv: Naraštaj, L \(\\	u	®eo»ra<^-	Omladino	dođi,	da	pokažeš svetu plod
^	sokolskog	uzgoja.
I veselo će hrliti mlade čete u crvenim košuljama prema središtu naše domovine. Iz sviju krajeva, također i sa krajnih pograničnih ta* čaka jugoslovenske zemlje podat će se na put Sokolići in Sokolićice, da se udruže u Beogradu, kamo ih zove sokolski klik, kamo ih vuće srce, sokolska svest i sveto oduševljenje.
A sokolski klik siže također daleko preko domaćih granica, tamo na slovenski sever i zove mlade Sokole na jug, da se zajedno s vama udruže u prijateljsku falangu, da zajedno s vama manifestuju za So= kolstvo i Slovenstvo!
Impozantan će biti zbor mladih Sokola, svesnih i oduševljenih za sokolsku ideju. Mnogome će zaigrati suza u očima, kad će gledati te mlade i odlučne čete, koje će se kretati po mestu i na sletištu.
Utisak, koji će ostaviti vaš zbor, naraštajci i naraštajke, mora ostati svakome neizbrisiv, nezaboravan.
Takvi veliki uspesi, odvisni su od vas samih, od vaše volje, od vaše discipline. Pamtite, da će biti oči sviju uprte u vas, zato neka bude vaše vladanje sokolsko. Bilo na cesti, u prenoćištima, na sletištu, kod nastupa i u povorci, svuda se mora pokazati red i stroga sokolska disciplina. To je ona neprisilna, dobrovoljna disciplina, koja samoza« taj om i požrtvovnošću stvara čudesa. To je ona snaga, koja drži So* kolstvo na visini kod svih javnih priredaba. Bez discipline raspala bi se naša organizacija u prazan ništa, u skup ljudi, koji ne osećaju me« đu sobom nikakvih veza, a još manje bratstvo i jednakost.
U tom pogledu bez dvojbe služi za uzor čehoslovački sokolski naraštaj, koji će doći u velikom broju na vaš slet, da se pobrati i upozna s vama. Veze, koje ćete sklopiti u tim danima sa čehoslovač* kom sokolskom omladinom, neka budu iskrene i bratske, da ćete ih se međusobno sećati još u kasnijim vremenima, kad ćete biti već odrasli muževi i stasite žene. Neka se već među vama ostvari sokolsko geslo: Vernost za vernost, krv za krv. Tako ćete utvrditi slovensku uzajamnost između severa i juga, koja neka bude temelj lepše i bolje budućnosti Slovenstva i nesavladiva veza između svih slovenskih na* roda.
I još nešto. Plemenitu borbu ćete biti među sobom u naraštajskim utakmicama, koje neka pokažu vrhunac uspeha, postignutih sokolskim uzgojem. Plemenita neka bude ova borba, vredna sokolske omladine. Bez zavisti, naprezanjem sviju sila izvojujte pobede, koje nisu pobede pojedinaca već celokupne sokolske organizacije. Utakmice dokazom
su nesavladive sokolske volje, rod i plod dugotrajnog sokolskog uz= goja, svedok sokolske težnje za napretkom.
Brižno i savezno pripremne neka vas nađe sokolski klik, da ćete zadovoljni i u uverenju, da ste u punoj meri ispunili svoje dužnosti na sletu, ostaviti Beograd i da ćemo mi s ponosom gledati na vas, nadu našega naroda.
vvvvvvwwwvvvvvvwvvwvwwvvvvwvvyvvvv
STAVA vođi K
Pevajmo!
ada, kad se spremamo mi pripadnici sokolskog nara« staja na I. svesokolski slet Sokola kraljevine Jugo* slavije, treba da znamo sokolske pesme, koje ho= ćemo da pevamo na putu za Beograd, za vreme svog boravka u Beogradu i kad se vratimo kući.
Neka zna čitava naša zemlja, da kreće sokolska omladina na velike svoje svetke!
Neka zna naš narod, kako smo veseli, sretni i ponosni, kad treba da pokažemo svoju snagu i disciplinu.
A neka zna i svaki od nas, da će nas gledati svi i po našem vla* danju suditi o nama, je li smo dovoljno sokolski vaspitani ili nismo.
Naše pesme za pevanje imate oštampane u našem Kalendariću za godinu 1930. na str. 34. i dalje, a ima ovakih pesama također u Sokol* skoj pesmarici, koju je izdala Jugoslovenska Sokolska Matica u Ljub= ljani i koju možemo dobiti u društvenoj knjižnici. Ako ju nema, hajde
—	brzo ju poručimo!
Pevajmo, braćo i sestre, jer je lep, veseo i zdrav naš sokolski život!
Pevajmo! Radujmo se! Zdravo!
Sletski plakat.
lakat I. vsesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugo« slavije jest umetničko delo plakatne umetnosti i predočuje u idejnom smislu rad i nastojanje Sokol* stva za potpunim narodnim ujedinjenjem.
Pet stuba na dnu slike predočuje pet vekova borbe južnih Slovena za njihovo osvobođenje i ujedinjenje. Gazeč preko krvavih poljana tri brata Srbin, Hrvat i Slovenac muževno izra»
štenih tela u stavu čekanja s kopljem u ruci odopinju lukove u formi stilizovanih sokola put karađorđeve zvezde. Svaki od sokola nosi u kljunu po jednu traku boje naših slovenskih boja, koje se boje kroz sokolski emblem (simbol stika Sokolstva) ujedinjuju u našoj držav*
noj trobojci. Time u kratko sa nekoliko reči izražena je ona velika zamisao i naše nastojanje: Sokolstvom do potpunog narodnog ujedis njenja.
Anatomski sistem telesa izražen je v lomljenim crtama, kojima se hoće predočiti, da je Soko muž čeličnog karaktera, jake volje i od* lučnosti, koji se dade samo slomiti, a nipošto savinuti.
Plakat je nacrtao akad. slikar, brat Zvonimir Rakamarič iz Ši* benika.
АААААААЛАААААААААААААААААААААХАААААААААААА
DR. V. V. RAŠIĆ:
Pozdrav kralju
zaštitniku I. svesokolskog sleta i darodavcu zastave Savezu Sokola
Kraljevine Jugoslavije.
Hvala, hvala, Gospodaru, živeo Te Gospod Bog! na svečanom Tvome daru od znamenja viteškog!
Pod zastavom dičnom Tvojom sakupljeni složni svi kličemo Ti verom svojom:
S nama budi uvek Ti!
Od srca nam dade Sina i zastavo dušom Svom, zdravimo Te od milina srcem, dušom sokolskom!
Kraljuj, kralju, vazda s nama i na sreću roda Svog, nek’ se čuje i prolama:
Štitio Te Gospod Bog!
Oj, zastavo, preporodi vekovite borbe plod,
Ti nas vodi i predvodi za Dom, Kralja i za rod!
WYVVYyYYYWyyVYVyyvyyvyyyyyyywVVVyVYVVW PRVOSLAV KARAMATIJEVIĆ:
Kroz|sokolski Beograd.
ep je bio proletnji dan nasmejan i mio, život je vrveo beogradskim ulicama, a sunce je veselo sjalo gore visoko. Školske zadaće sam svršio, a vreme je tako divno za šetnju. Setih se da na sletištu odavno nisam bio i uputih se tamo. A sletska kan* celarija?! Gotovo sam zaboravio svoju dužnost.
Hoću da vidim i osetim sokolski Beograd.
Pošao sam Balkanskom ulicom gde videh u radnji brata Palčića mnoštvo Sokola, koji se snabdevaju sa svojom odećom. Nekako mi Beograd izgleda sasvim drukčije zbog otvaranja ove radnje za na« bavku sokolskog odela. Veći, slovenskiji. Onda Terazijama i dalje.
Danas sam sav Soko i pomno posmatram svet oko sebe. Sretam pri* jatne fizionomije čas mladih Sokolića, sveža lica i kretnji, zar ozbiljne i dostojanstvene, ali so skrivenim uglom oko usano dobrote i blagosti stare Sokole. Svi mi oni izgledaju nekako slični, jer su Sokoli, a Sokoli su svi zapojeni istim duhom. Posmatram tako a pred očima mi igraju samo sokolske značke. Jasno se oseća i vidi širenje naših redova. Čini mi se da se neću prevariti ako kažem, da su se u Beogradu, za ovo nekoliko meseci, gotovo udvostručili naši redovi.
Sletište je divno. Najkraće i najjasnije. Ogromno je, ali i ukusno sagrađeno. Ulice, koje se nalaze pored sletišta kaldrmišu se i uređuju. U glavi mi se redaju slike glavnih sletskih dana, kada će Beograd biti pravi slovenski grad. Vidim. Na kapijama sletišta ponosno se viju zastave. Ulice pritisla crna masa sveta, išarana odorama, a vazduhom se prolama gromko pljeskanje. To je sigurno pozdrav braci Česima ili Poljacima koji sada nastupaju. Nebom se viju naša krila.
Vračajući se iz ove male šetnje svratio sam u sletsku kancelariju, gde sam primio neke dužnosti. Tu je usredotočen sav ogromni posao oko pripremanja sleta, koji je na pragu. Da bi se sav posao, tako ogro* man, što tačnije svršavao, on je podeljen na odseke, koji svi savršeno posluju. Braća, koja su u sletskoj kancelariji, prosto opčaravaju svo* jom ljubaznošću i jednim ophođenjem, posve različitim od ophođenja drugih ljudi. Kada sam izašao iz kancelarije osetio sam tako snažnu volju da radim, da volim Sokolstvo, da sam penušao od te energije, koju sam dobio od ovih divnih Sokola.
vvyyyywvvyvvvyvyyyyvyvyyyyyyyyvvvwvvvyvv
HAJRUDIN ĆURIĆ:	.	.
Na slet!
Složno braćo.	Sletu vašem,
složno sestre	slavi vašoj
raširite let,	diviće se svet,
sa veseljem	ispred vas će
i sa pesmom	ludo bežat’
svi na slet,	dušman klet!
svi na slet!	Složno braćo.
Doletite sa svih strana	složno sestre
preko mora	raširite let,
preko gora	sa veseljem
i iz bliza	i sa pesmom
i daleka	svi na slet,
Beograd vas rado čeka!	svi na slet!
VWYVVyyyyvyVVV>WVyVVVYyVVYVVywy¥WyyWV
Uputstva za naraštajski slet Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 1930.
reći presletski dan određen je za naraštajski slet, na kojemu će učestvovati naraštaj Sokola kralje* vine Jugoslavije te će se održati 21. i 22. juna. Budući je ovaj broj »Sokolića« posledni pre sleta naraštaja, donosimo sletska uputstva, u koliko su već određena od sletskog odbora i načelništva SKJ.
Za dolazak naraštaja železnicama izdat će sletski železnički odsek tačna uputstva. Svi učesnici uživaju na železnicama 75% voznu povla* sticu.
Za prenoćišta pripremljene su škole u Beogradu i Zemunu, gde je prostora za oko 6000 učesnika, a povrh toga biće na razpoloženju također i srednje škole, tako da će biti dovoljno prostora za sve. Svaki učesnik dobit će naročitu iskaznicu za prenoćište, kamo će moći ući samo sa tom iskaznicom, bez nje neće biti ulaz dopušten. Opremu za spavanje i toaletu mora doneti svatko sobom.
Glede prehrane odlučit će sokolske župe same, hoće li imati za* jedničku prehranu ili će prehranu imati u gostionicama ili kako druk* čije. Odluku župe treba na vreme javiti sletskom odboru.
Naraštajske utakmice
održat će se u subotu 21. juna u 6. ujutro na sletištu.
Red za naraštajske utakmice.
Opšte odredbe.
1. Takmiči žens ki i muški naraštaj.
2. Puštanje na utakmicu.
Na utakmicu se puštaju:
a) oni, koji su najmanje tri meseca neposredno pre utakmice redovno vežbali u svome društvu;
b) oni, koje su župska načelništva prijavila načelništvu SKJ bas rem do 16. juna 1930 na prijavnicama, koje je izdalo načelništvo SKJ;
c) oni, koji imaju propisano telovežbačko odelo;
č) oni, koji na sletu nastupe kod zajedničkih prostih vežbi; (ako vrsta ili njezin član neopravdano ne sarađuje kod zajedničkih prostih vežbi, poništava mu se uspeh utakmice. O opravdanju odlučuje načel* ništvo SSKJ);
d) oni, koji su postigli kod župskih prebirnih utakmica barem 70% svih dostižnih tačaka, ako takmiče kao pojedinci, a za vrstu je dovoljno, ako iznosi zbroj od njenih pojedinaca dostižnih tačaka
barem 70% tačaka, koje može vrsta postići; borbenu utakmicu treba izvršiti barem u 35 sekunda.
3. Nagrade.
a) Kod utakmica vrsta i pojedinaca dobiju male diplome vrste i pojedinci, koji su postigli 75—85% svih mogućih tačaka, a velike di= plome vrste i pojedinci, koji su postigli preko 85%. Prve tri najbolje vrste i prva trojica najboljih pojedinaca dobiju osim velike diplome još i lipovu grančicu sa vrpcom.
b) Kod borbene utakmice dobiju veliku diplomu i lipovu grančicu sa vrpcom prva tri pojedinca.
c) Kod utakmice u odbojci dobije pobednička vrsta veliku diplo= mu i lipovu grančicu sa vrpcom.
4. Č u v a n j e.
Čuvanje je dopušteno, a pomoć nije.
5. Ispravljanje.
Ispravljanja nema.
6. Pripravnost za utakmicu.
U određeno vreme moraju biti svi takmičari na određenim me« stima. Ako nije čitava vrsta u određeno vreme na svome mestu, ne pušta se k utakmici. Otstranjenje takmičara sme dopustiti samo vođa utakmice. Na dan utakmice ne sme nitko na vežbalištu pokušati vežbe osim pred sudijama s njihovom dozvolom (kušanje sprava). Prekršaji kazne se isključenjem vrste od utakmice, iako se ogrešio samo jedan njezin član.
7. V o đ a .
Vođa (voditeljica) vrste je prednjak(sčica). Vrsta bez prednjaka* (sčice) ne pušta se na utakmicu. Vođa (voditeljica) može voditi samo jednu vrstu. Vođa (voditeljica) dobije pola sata pre početka utakmice skrižaljku za takmičenje u kancelariji brojača, te ju nakon svršene utakmice ostavi kod vrhovnog sudija poslednje grane. Ovaj ju preda brojačima. Najstrože je zabranjeno dati skrižaljku u ruke kome dru« gome nego svakokratnom sudiji.
8. Ocenjivanje.
Ocenjivanje je javno; objavi se vežbaču(sici) odmah nakon izve« dene vežbe.
9. Prekršaji.
Svaki disciplinski prekršaj kažnjava se odmah isključenjem od utakmice, a dogodaj javlja se društvu.
10. Pritužbe.
Pritužbe protiv ocene sudija dopuštene su, i to neposredno iza ocene. Za vrstu u celini ili njezine članove sme se pritužiti samo vođa. Pritužbe prima prizivna komisija na vežbalištu.
11. Odelo.
Dopušteno je jedino propisno telovežbačko odelo s tom izmenom, da takmiči ženski naraštaj u crnim telovežbačkim hlačama bez suknje.
12. Vodstvo utakmice.
Utakmicu vodi načelnik SKJ ili njegov zamenik.
Potanje odredbe.
Utakmice muškog naraštaja obasižu:
a) utakmicu vrsta i pojedinaca u vrstama,
b) borbenu utakmicu.
Utakmice ženskog naraštaja obasižu:
a) utakmicu vrsta i pojedinki u vrstama,
b) utakmicu u odbojci.
Utakmica vrsta i pojedinaca (*k i) u vrstama.
Vrsta broji šest naraštajaca(=ki) te sme imati zamenika(=cu). Kod konačne ocene vrste zbroje se tačke šestorice najboljih. Vrstu sa* stavlja društvo, ili župa iz takmičara dviju ili više društava.
Takmiči se u višem i nižem odeljenju. Utakmici u višem odelje* nju pušta se naraštaj od 16 do 18 godina; u nižem odeljenju sme tak* miti naraštaj od 14—18 godina.
Borbenoj utakmici učestvuju lako naraštajci, koji su na dan utak* mice navršili 17. godinu, a koji su pre ove utakmice takmili u sletskim prostim vežbama u utakmici vrsta ili pak posebno samo u prostim vežbama, a postigli su 70% svih mogućih tačaka.
Takmiče dva naraštaj ca istodobno.
Takmičar potrči na znak hicem na način kao kod trčanja na br* zinu. Gred mora da pretrči od kraja do konca bez da bi pao ili sa* skočio. Drugu gredu treba preći pomicanjem u visu čelnom (stran* ce). U prvom metru pređe takmičar u vis i pomiče se dok nije obim rukama u četvrtom metru; pomicati se mora dakle najmanje 3 m. Zapreke sme preskočiti na povoljan način. Vreću digne na leđa te ju tako nosi 10 m daleko. Ovde vreću zbaci, uhvati granatu te se njom zaleti sledečih 5 m. Granate ne treba baciti upravo na crti međašnici, a takmičar ne sme prestupiti tu crtu sa granatom u ruci.
Tko ne izvrši pravilno sve te vežbe, dobije ništicu te se mu utak* mica ne broji.
Utakmica u odbojci.
Vrste, koje broje šest takmičarki, sastave društva, više društava, župa ili više župa zajedno. Takmičarke moraju pre odbojke takmiti u sletskim prostim vežbama, bilo u vrstama, bilo posebno samo u pro* stim vežbama, i postići barem 70% svih mogućih tačaka.
Utakmica se vrši na sletu tako, da takmi svaka vrsta sa svim ostalim vrstama; kod većeg broja se vrste podele u više skupina, čije
vrste takmiče među sobom, a pobednice u skupinama konačno među sobom.
Takmi se prema pravilima objavljenim u »Prednjaku« g. 1929. u 7. i 8. br. str. 86 i si.
U župama u kojima ima više vrstiju, moraju se najkasnije do sredine juna o. g. provesti prebirne utakmice. Najbolju vrstu prijavi župa najkasnije do 16. juna o. g. za utakmicu u Beogradu načelništvu SSKJ.
Ocenjivanje.
U utakmici vrsta i pojedinaca ocenjuje se svaka vežba sa do 10 tačaka. Povrh toga oceni se još naročito:
nastup i odstup vrste kod prostih vežbi sa do 10 tačaka,
skladnost vrste kod prostih vežbi sa do 10 tačaka.
oprema, vladanje i držanje tela svakog pojedinca(«ke) kod svake grane sa do dve tačke, zajedno sa do 12 tačaka.
Pod vladanje spada također dolazak k spravi i odlazak od nje.
U borbenoj utakmici utvrdi se uspeh i vrstni red prema vremenu. Ako imaju dva takmičara jednako vreme, odlučuje bolja ocena u prostim vežbama.
Utakmica muškog naraštaja.
Više odeljenje.
Takmi se u jednom izždrebanom odlomku sletskih prostih vežbi sa nastupom i odstupom, u po jednoj izdžrebanoj propisanoj vežbi na preči i na ručama, u skoku u daljinu i ujedno u visinu, u brzom hodanju na 100 m i u bacanju 4 kg teške kugle.
Niže odeljenje.
Takmi se u istim granama kao u višem odeljenju, samo, da se mesto na ručama takmi u preskoku preko konja u šir sa hvataljkama.
Tako mogu dobiti vrste i pojedinci najviše sledeči broj tačaka:
Za	pojedinac	vrsta
nastup i odstup kod prostih vežbi.......................................... 10
skladnost kod prostih vežbi................................................ 10
proste vežbe..................................................... 10	60
vežbe na preči..................................................  10	60
vežbe na ručama, odnosno	preskok preko konja .	10	60
skok u daljinu i ujedno u	visinu........................... 10	60
brzo hodanje..................................................... 10	60
bacanje kugle.................................................... 10	60
oprema, vladanje i držanje	tela............................ 12	72
Ukupno 72	452
Utakmica ženskog naraštaja.
Više i niže odeljenje.
Takmi se u jednom izždrebanom odlomku sletskih prostih vežbi sa nastupom i odstupom, u po jednoj vežbi na krugovima i gredi, u skoku u visinu zaletom, u brzom hodanju na 80 m i u bacanju 2 kg teške lopte.
Tako mogu dobiti vrste i pojedinke najviše sledeći broj tačaka:
Za	poj	edinka	vrsta
nastup i odstup kod prostih vežbi......................................... 10
skladnost kod prostih vežbi............................................... 10
proste vežbe .	  10	60
vežbe na krugovima............................................... 10	60
vežbe na gredi..................................................  10	60
skok u visinu.................................................... 10	60
brzo hodanje..................................................... 10	60
bacanje lopte...................................................  10	60
opremu, vladanje i	držanje tela .	.	.	.	.	12	72
Ukupno 72	452
Proste vežbe.
Za utakmicu podeliće se celokupne sletske proste vežbe na tri odlomka.
Kod muškog naraštaja obasiže odlomak:
1. sastav A (izvodi se lput) i B (izvodi se 4put) I. dela,
2. sastav A (izvodi se 2put) i B (izvodi se lput) II. dela,
3. prvih deset takta (uključivo) III. dela i čitav zaključak (oboje se izvodi jedanput).
Kod ženskog naraštaja obasiže odlomak:
1. sastav A (izvodi se 2put) i B (izvodi se lput) I. dela,
2. prvi uložak (izvodi se lput), II. deo (izvodi se 4put) i drugi ulo* žak (izvodi se lput),
3. sastav A (izvodi se lput) i B (izvodi se lput) III. dela.
Jedan od ova tri odlomka izždreba se pre utakmice.
Vrsta izvede pre izvođenja prostih vežbi nastup, a iza izvedbe odstup kao što je u sledečem propisan.
Nastup i odstup su za muški i ženski naraštaj jednaki.
Nastup treba izvesti na zapovesti vođe (voditeljice) na sledeći način:
Prostor, na kome treba izvršiti nastup, meri 25 m X 30 m.
Vrsta dostupa u zastopu na prostor uz stranicu, koja je na* suprot sudijama. Na zapoved »Red! levo če*lom!« pređe u red (svi načine stupajući pola okreta u levo, srednji stupa zatim u ravnom
smeru, svi ostali se prema sredini prečno stupajući približe srednjemu i zatim zajedno s njime stupaju u ravnom smeru dalje). Zatim stupa vrsta u čelnom stupanju prema sudijama, pređe na zapoved »Levo polu
— u bok!« u prečno stupanje te se na zapoved »Povrat, če=lom!« vrati u čelno stupanje. Pred sudijama se vrsta na »Čelom na=zad!« okrene i zatim na zapoved »Zavoj! levo za=vij!« izvede zavoj za 90° u levo. Iza svršenog zavoja treba zapovediti »Ravni — smer!« Zatim treba izvesti na zapoved »Zavoj! desno za^vij!« zavoj za 270°. Na »Ravni
— smer!« stupa vrsta u čelnom stupanju prema sudijama. Nekako 5 m pred njima zapovedi vođa »Zastup! levo — u bok!« i zatim »Desno čelom — slog!« Poslednju zapoved treba dati tako, da stane srednji od vrste pred sredinom sudija. Kad je to izvedeno, pređu takmičari («ke) na zapoved »Slobodni razmah od sredine na desno i levo s odko* racima, odručiti — sad!« u razmak. Vođa (voditeljica) zapoveda još »Priručiti —- sad!« i »Odmor!«
Odstup treba izvesti na odredbu vrhovnog sudije. Vrsta izvede na »Sastav u sredini —sad!« sastav, pređe na zapoved »Zastup! desno
— u bok!« u zastup i na »Hodom — hod!« odstupa sa prostora.
Koliko u ovom redu nije određeno drukčije, važe smislu odgos varaj uče odredbe takmičarskog reda za članove i članice.
Pokusi za proste vežbe
održat će se 21. juna. Pre pokusa obavit će se pregled sviju nara« stajaća i naraštajki u prostim vežbama, da se tehničko vodstvo uveri, znaju li svi pravilno izvađati proste vežbe. Kod pregleda dobit će svaki, koji će biti sposoban za nastup kod javne vežbe, naročitu iskaznicu, koja će mu služiti kao ulaznica za ulaz u garderobe. Brez ove iskaznice neće biti dopušten ulaz nikome.
Povorka naraštaja
biće u nedelju 22. juna pre podne. Povorci smiju učestvovati nara* štajke samo u propisnoj svečanoj odori. (Vidi »Sokolić« br. 3. i 4. str. 50. Za muški naraštaj je određeno, da sme nastupiti u povorci u propisnoj svečanoj odori (vidi »Sokolić« br. 3. i 4. str. 50. i današnju sliku) ili u hlačama i čarapama kao kod propisne odore i belom košuljom sa otvorenim ovratnikom bez samoveza (kra= vate) ili u svečanoj odori, koja je bila propisana u Jugoslovenskom Sokolskom Savezu, t. j. bele kratke hlače sa resama, bela košulja, modar posluk i šajkača bez sokolskog pera.
vwywyywvyvywywywvyvywyyvwyywwyyy
RUDOLF HORVAT:
Po raju Jugoslavije.
(Dalje.)
m ш jmf er se je solnce pomaknilo že proti poldnevu, odidemo v kočo, si oprtamo nahrbtnike, se poslovimo	od prijazne	oskrbnice in se veselo
1|	vriskajoč	spustimo navzdol proti planini
#	m. k.	Pečani.	Vse polno	planinskih koč je tu.
Mimo	njih gre	naša pot skozi	lepe jelove	gozdove navzdol. Vitke
jelke, nekatere v najlepši mladosti, druge z dolgimi belimi lasmi, se vrste okoli nas in polnijo zrak z zdravilnim vzduhom vse do R i b = čeve planine.
Tu imamo opoldanski odpočitek. Zakurimo, kuhamo in se po* dimo po mahovitih tracah. A kmalu se Tačno vlačiti po nebu črni oblaki. Zato brž dalje.
Zopet sami jelovi gozdovi, nato pašniki, vas Nemški rovt in že se odpre pred nami romantični Bohinj. Na levi ga straži Črna prst, na desni, pa hribovje, ki se povzpe v Triglavsko pogorje. Kmalu smo v Bohinjski Bistrici, ki leži v začetku Bohinja in je obmejna postaja za Italijo.
Poiščemo br. načelnika Sokolskega društva in ga prosimo, da nam preskrbi prenočišče. Kmalu ga imamo. Spravimo se na seno, pri pri* jazni gospodinji skuhamo večerjo ter se še malo pozabavamo. Ko se podamo k počitku, nas vznemirja s črnimi oblaki prepreženo nebo.
Bohinj.
Zjutraj, ko odhajamo v romantični Bohinj, je nebo še vedno oblačno. Tolažimo se s svojo dobro srečo in veselo prepevamo skozi Spodnjo Bohinjsko dolino proti jezeru. Kmalu smo v vasici Ribičev laz, kjer se že začno vile. Na desni strani ceste sredi gozda je lepa vila princa Pavla.
Naenkrat stoji pred nami lična cerkvica sv. Janeza in za njo se temni — Bohinjsko jezero. Stojimo na mostu, pod katerim izteka iz jezera Sava Bohinjka in uživamo lepoto tega kraja z vso dušo.
»Pokojno leži jezero.« V njem se zrcalijo na desni obrežne strme gore, na levi temni gozdovi, ob kraju pa stoji hotel Sv. Janez. V ozadju obkrožajo jezero venci vrhov, izpod katerih izvira Savica.
Le neradi zapustimo to divno razgledno točko in hitimo dalje po lepi beli cesti na južni obali 4 km dolgega jezera. V sredini ceste sta cerkvica in hotel Sv. Duh, sicer pa vodi cesta skozi gozd.
Križpot! Na desno se odcepi pot proti Zlatorogu. Na tabli je verz »Nazaj v planinski raj!« Prav dobro ga razumemo. Kdor se je enkrat naužil lepote naših gora, kdor je le enkrat užival nepopisno
lepo sliko, ko zlatijo prvi jutranji ali poslednji večerni žarki gole skalnate vrhove, ta se bo vedno in vedno znova vračal uživat to lepoto.
Pot nas pelje mimo planinskega hotela »Zlatorog« na breg bistre Savice. Odpočijemo se ob njej, potem pa dalje po Ukanc i v konec
Slap Savica.
Bohinja. Na desni se dviga strma stena Komarča, po kateri vodi varno izpeljana pot k Tri/lavskim jezerom. Lezemo po tej poti na* vzgor in kmalu smo na mestu, kjer izpod strmih skal izvira naša prava jugoslovenska reka Sava.
Od tu se spustimo nazaj po poti, po kateri smo prišli, do dna doline. Gremo preko mostu Velike Savice do bufeja, kamor pripelje lepa avtocesta po oni strani doline. Odtod nas vodi strma
steza navzgor proti slapu. Na nekaterih mestih gremo tik globoke, divje tesni, po kateri se peni mlada Sava.
Kmalu zaslišimo šum. Čez par minut se ustavimo pod verando, kjer se nam pokaže impozanten prizor. Iz višine 60 m pada silna voda navzdol v globok tolmun. Tu se razprši v milijone drobnih kapljic, ki tvorijo nad tolmunom lahno meglico. V njej se lomijo solnčni žarki in ti čarajo pred oči krasno mavrico.
Ta veličastni slap nam opisuje v svojem eposu »Krst pri Savici« naš veliki pesnik dr. France Prešeren takole:
Slap drugo jutro mu grmi v ušesa, junak premišlja, kak bolj spodaj lena voda razgraja, kak bregove stresa in kak pred njo se gore ziblje stena, kak skale podkopuje in drevesa, kak do nebes leti nje jeze pena.
Zavijemo se v svoja ogrinjala in uživamo!
Čez nekaj časa se poslovimo od te lepote, spustimo se po stezi nazaj do bufeja, odtod pa po avtomobilski cesti skozi gozd do ob* širnih pašnikov. Tu zapustimo cesto, poiščemo ob Savici pripravno ravninico, si ob vodi udobno uredimo, skuhamo kosilo in se odpo* čijemo.
Ko je ura že precej preko poldne, se odpravimo zopet na pot. Ta nas vodi sedaj po stezi ob severni strani jezera. Ozka je in ka* menita. Vije se enkrat tik ob jezeru, potem višje med grmovjem, pa čez hudournike in male tratice. Na desni se nam smehlja temno jezero, na oni strani ga oklepajo temni gozdovi, ki se vzpenjajo visoko v goro. Na naši levi pa se dviga skoro tik nas visok, strm breg, ki se ponekod spušča naravnost v jezero. (Dalje prihodnjič.)
ЛАЛААЛАААААААЛЛЛЛАААЛААААААЛАААААААААААААА
Taborenje sokolskega naraščaja iz Šiške.
'reda 17. julija 1929. S pripravami smo bili pri kraju. Težko pričakovana sreda je prišla. Zbrali smo se pod vodstvom br. vaditelja v sokolski telos vadnici, odkoder smo odkorali na kolodvor, kjer smo se srečno ukrcali na pravkar došlega »Kamnih čana« ter se odpeljali. Nekako počasi je vozil danes, — mogoče mu je delala preglavice naša prtljaga, — toda to nas ni motilo, ker smo bili vsi veseli in dobre volje. Prepevali smo in se pogovarjali ter smejali, nič nas ni skrbela naporna pot, ki nas je še čakala. Težko obloženi, da so se nam šibila kolena, smo izstopili v Kamniku in se napotili v Kamniško Bistrico, kjer smo nameravali taboriti. Pospešili smo korak, dokler smo bili še čili, zakaj pred seboj smo imeli 2 in pol ure
dolgo pot. Solnce je pripekalo kakor za stavo, po cesti tja do »Korlna« so se dvigali ogromni oblaki prahu. Zejalo nas je. in težko smo hodili, še celo kotel, ki je bil najvidnejše znamenje naše opreme, se nam je uprl in odpovedal pokorščino, zadeval se je, kjer je le mogel. Večkrat smo počivali, zato ni čuda, da smo prišli na cilj ob 1. uri popoldne popolnoma izmučeni, lačni in žejni.
Po enournem počitku, smo se opomogli in pričeli smo z delom. Najprej je bilo treba uravnati potoček, ki je tekel ob travniku, zakaj struga mu je bila zelo zanemarjena. Betonskega obrežja mu seveda nismo mogli postaviti, ker to ni bilo potrebno; ali strugo mu je bilo treba očistiti. Na vrsto so prišli šotori. Brez posebnih težkoč, čeprav smo bili novinci v tem poslu, smo jih postavili in sicer tako, da jih je bilo težko opaziti, čeprav so stali tik ob poti. Taborišče je tvorilo troje šotorov: dva manjša in en velik, ki smo ga imenovali »kasarno«, in je dajal prenočišče enajstim osebam. Vhod mu je bil obrnjen proti tabor* nemu ognju. Ko smo postavili šotore, je uredil in zgradil naš vele* zaslužni kuhar prav lično ognjišče. Pred šotoriščem smo pustili prost travnik, ki smo ga namenili igram, telovadbi in drugemu razvedrilu. Nebo se je nekoliko pooblačilo, ko smo končali z delom, nam pa se je dobro prilegla na tabornem ognju in v novem kotlu skuhana večerja. Makaroni so bili sicer nekoliko trdi in prismojeni, ker pa smo bili lačni, so nam šli kljub temu v slast. Po večerji smo se še nekoliko pozabavali in se nasmejali, nakar smo trudni pospali v »kasarni«. Nočne straže to noč še ni bilo.
Četrtek 18. julija: Noč je bila jako hladna. Na to nismo bili po tako vročem dnevu pripravljeni, zato ni čuda, da so se nekateri zbudili že takoj po polnoči ter zbudili tudi ostale. Oblekli smo se, obuli volnene nogavice in si nataknili celo čevlje, nakar smo res srečno in trdno spali do jutra.
Precej pozno smo se zbudili zjutraj in iz šotora nas je dvignil šele trobentin klic k zajtrku, čemur se je seveda vsak brez izjeme odzval. Po zajtrku smo se lotili dela. Treba je bilo pospraviti taborišče in sta* rešinski šotor, ki ni bil baš izvrstno postavljen. Šotor se je imenoval »starešinski« po starešini, ki si je v njem uredil svoje bivališče. Po* zneje se je starešina preselil v »kasarno« in to radi predolgih nog, ki jih nikakor ni mogel spraviti v majhen starešinski šotor, ampak jih je pustil, da so štrlele izpod šotora in bile v napotje mimoidočim. Po* pravljanje šotora je bilo kmalu pri kraju, zato smo še nekoliko okrasili »kasarno«. Dopoldne nam je hitro minilo.
Po kosilu smo napravili vhod v taborišče in zagradili odprt prostor za »kasarno«. V tem se je približala taborišču prva polovica članov druge skupine. Z veseljem smo jih sprejeli, posebno še, ker niso prišli praznih rok, ampak so prinesli s seboj vse mogoče dobrote. Kuhar jih je zato pogostil z dobrim čajem. Polagoma so pricapljali še ostali in ko
so se odpočili, se je pričelo veliko vseljevanje v »kasarno«. Vsak si je uredil svoje stvari na prostoru, ki mu je bil določen; skupni inventar, za katerega je bil odločen prostor koncem »kasarne«, pa je dobil v varstvo naš ekonom. Vsa mogoča jedila so se stekala v nenasitni želodec skupnega inventarja.
Med urejevanjem je minilo popoldne, nastopil je hladen večer in strnili smo se okrog tabornega ognja. Najprej smo ga svečano krstili, potem pa je prišla na vrsto ureditev dnevne in nočne službe. Da je bila razdelitev pravična, smo žrebali. Dnevna služba, ki sta jo vršila »dežurna«, je trajala od 7. zjutraj do 7. zvečer; nočna straža pa, ki sta jo imela vedno po dva in dva, se je izmenjavala vsaki dve uri. Po kratki zabavi smo legli k počitku ter sladko zaspali; le prasketanje ognja in tihi pomenki straž so motili nočno tišino.
(Dalje prihodnjič.)
лаааааааааалааалааааааааалаллалааааааааала
Propisno svečano odelo za muški naraštaj. (Vidi opis u „Sokoliču“ br. 3.-4. str. 50.)
IVO MAJCAN:
Dosadašnjim sokolskim putem.
U duhu Tyrševog programa svetog, brani rod od neprijatelja kletog; a za jednakost, bratstvo i slobodu i mri — da osvetlaš lice narodu.
okolici, pogledajte kako se divno u prirodi sve budi> krepi i nove sile sakuplja pod blagim uticajem sunčeve topline, koja prodire sa svojim toplim i jasnim zrakama i u skrovišta, koja su vašim očima zastrta. I tamo gde se vaša pozornost ne zaustavlja
—	sunce vrši svoju blagotvornu zadaću: budi iz sna, krepi i preporada za novi, bujni i zdravi život — pun svežine i lepote. — Na plodnim poljima, zelenim i širokim pašnjacima, bujnim i prostranim šumama, al i tamo usred gudura i klanaca, kuda retko čovečja noga stupi, a stupi li — to je brza i okretna veselog i živahnog pastira, — budi se novi život iz malenog zrna, koje je slučajno tamo ispalo iz pastirove torbe ili ptičjeg kljuna. Život napreduje i tamo — možda iz malene grude zemlje —- opkoljene kamenjem, kamo je nesvesno pastir ili ptica usadila seme.
Sokolići, budite i vi našemu narodu tople i jasne zrake na svetlom sokolskom putu —- putu ljubavi, jednakosti, slobode i demokratizma, koji ideali moraju biti u vama ukorenjeni ako želite biti Tyrševi — pravi Sokoli. Nastojte da sokolska misao prodre u dušu našega naroda, koji obitava i u najzabitijim krajevima naše prostrane i jake domo« vine, koja će probuditi u njemu svest da postane svesnim suradnikom a telesnom duševnom i moralnom jačanju celoga naroda, kako bi se mogao uspešno takmičiti z drugim kulturnim narodima a podiranju prave obće čovečje kulture, — i da uzmogne utisniti u nju deo slaven* ske kulture i širokogrudnosti i pravo shvaćanje bitnosti čovekove. — Ali pre toga razbuktite u njemu ljubav za svoga Kralja, narod i do* movinu, kako bi čvrstom rukom, plamenim srcem i jakom voljom, — sa najvećom odvažnošću i požrtvovnošću, u svako doba i svagde stao na branik države naše, slobode i jedinstva, — što sve danas uži* vamo blagodareći nadčovečjim naporima i požrtovnostima pređa naših i živih sinova njihovih. Budite njihovi dostojni naslednici; budite vredni njihovog svetog duha, koji nas svuda prati i bodri. — Budite u duhu vremena još jači — ta Vođa nam prednjači!
Kao što je Vidovdanska škola sveta, spasonosna škola učila i bodrila kosovska pokolenja uz tužno brujanje zvona i plamen voštan nica za upokoj zorsjunaka palih na Kosovu, po selima i kolibama naj* zabitijih krajeva, — tako isto mora sokolska misao preko vaših srdaca i duša prodreti u sve krajeve naše otadžbine i u srcu naroda našeg raz*
buktiti sveti plamen ljubavi za grudu posejanu kostima otaca naših i krvlju njihovom natopljenu.
Da možete unapred videti uspeh svoga rada, morate umet pristu* piti narodu, jer duša je njegova osetljiva, a valja vam znati i to, da je u narodnoj duši i volji moć. Morate stupati Tyrševim — sokolskim putem, jer drugoga puta nema; putem demokratizma i ljubavi, jer samo takav način podavanja i privođenja na naš put — uspeće pro* dreti u narodnu dušu i u njoj usaditi seme iz kojeg će postepeno, možda sporo, ali sustavno nicati i razvijati se ljubav prema Sokolstvu
—	uslova ljubavi prema državi, narodu i slavenstvu.
Vaš rad mora biti svestan, požrtvovan i svestran. Iz vašeg delo* vanja u sokolani, ponašanja na sletovima i izletima, službenog i pri* vatnog općenja sa braćom, građanskog života itd. — iz svega toga sabravši u jednu celinu mora izbijati harmoničan sklad svega vašeg moralnog i duševnog života i dejstvovanja. Vi morate biti uzor zaštit* nici narodnih i državnih interesa i građanskog poretka. Vaš mlade* nački život pun zdravlja, svežine i lepote, dobrote i plemenitosti i značajnosti u telesnom, duševnom i moralnom pogledu mora pružati divnu sliku i privlačiti na sebe pozornost svih, da uzmognu veselo i s ubeđenjem reći: »Evo uzdanica narodnih i budućnosti njegove!« Istina — za naš sokolski rad ne tražimo slave ni nagrade, ali poštena i savesna narodna duša s tom će nas izjavom nagraditi i slaviti, jer će videt u nama svesne borce za pravdu, slobodu i jednakost. Za te uzvišene sokolske i čovečje ideale moramo uvek i svagde požrtvovno, mirno i ustrajno raditi — i uztreba li, biti pripravni i žrtvovati se za njih. Kada nam bude ti idealima duša zadojena moći ćemo slobodno reći, da smo čvrsta zgrada, kremeni bedem u koji će se razbiti svaki unutarnji i vanjski nasrtaj neprijatelja na državu našu i jedinstvo naše, koje se jača u duhu sokolske misli, koja nas preleva u Jugoslo* vene da možemo biti bliži sveslavenskoj misli, koja još cvate.
Sokolići, dužnost je vaša da taj nježan i divan cvet zale vate, da se čim pre iz njega razvije i sazreje plod iz kojeg će moći svi Slaveni isisavati zdravu i tečnu, telesnu i duševnu hranu, kojoj će se svet diviti i uvažavati je, ali se neće osuditi, da i samo pokuša u nju zagristi.
GLASNIK
Gostje na vsesokolskem zletu v Beos
gradu. Kolikor je razvidno iz poročil, ki jih je prejel SKJ, se našega vsesokolskega zleta udeleži lepo število gostov, in sicer iz vrst Sokolstva kakor tudi ;z drugih te* lovadnih organizacij.
Največ gostov bo seveda dalo češko* slovaško Sokolstvo. Naraščajskega dne se udeleži po dosedanjih iprijavah, ki bodo pa najbrže še nekoliko narasle, 300 češkega naraščaja. Nastopil bo s posebnimi pro* stimi vajami, ki sta jih sestavila brata Očenašek in Pergl, godbo pa br. Matejo* vec. Članstvo bo vežbalo v prostih vajah od br. Erbena z godbo J. Gortlerja ter bo nastopilo po 750 članov in enako število članic. Vseh čeških Sokolov, ki posetijo naš zlet, bo 4500 ter prispejo v Beograd s sedmimi posebnimi vlaki. Število čeških bratov in sester bo impozantno ter bodo zlasti v povorki vzbujali vseobčo pozor* nost. Češko Sokolstvo bo tudi ob tej pri* liki — kakor doslej vedno s svojim šte* vilnim posetom izkazalo bratsko ljubav in zvestobo napram našemu Sokolstvu in narodu. Po zletnih dneh bodo češki gostje priredili razne izlete Sirom naše lepe Ju* goslavije.
Poleg Čehov je prijavljenih tudi 2000 poljskih Sokolov, ki vedno bolj kažejo svojo pripadnost k slovanskemu Sokolstvu in se udeležujejo vseh sokolskih manife* stacij pod vodstvom svojega staroste br. Zamojskega. To bo prvi poset bratov Po* ljakov v tako velikem številu na našem jugu.
Svoj prihod so javili tudi zastopniki lužičko*srbskega Sokolskega Saveza iz Bu* dyšina. To slovansko pleme je v sedanjem času najbolj zatirana slovanska enota, ki pa se kljub vsem pritiskom žilavo drži in se zaveda svoje pripadnosti k Slovanstvu in ne utone v nemškem Jmorju.
V krog slovanskega venca bodo sto* pili v zletnih dneh tudi Rusi, ki se naha* jajo izven svoje domovine in ki tvorijo v emigraciji svojo sokolsko skupino. Prijav* ljenih jih je preko 500. Tako bo Beograd v času vsesekolskega zleta zbirališče vseh slovanskih narodov, kjer se bodo ponovno sklenile vezi slovanskega bratstva in vza* jemnosti. In tudi to je naloga vsesokol* skega zleta.
Razen sokolskih organizacij pa bodo zastopane na zletu tudi druge telovadne organizacije, ki so Sokolstvu prijazne in v prijateljskih odnošajih. Zveza franco*
skih gimnastov je sporočila SKJ, da bo dospel kot njen delegat na zlet g. Louis C. Dominique. ki je pokazal svojo ljubav napram našemu narodu v času svetovne vojne. Francosko vlado bo pa zastopal na zletu g. Morinaud, državni podtajnik za fizično vzgojo.
Rumunsko telovadno udruženje »Sa* natabe« iz Campira, ki je prevzelo Tyr* šev telovadni sistem in ki ga širi po Ru* muniji, bo zastopano na zletu s skupino 150 članov in članic. Nastopili bodo na akademiji, kjer bodo pokazali svoje vaje po sokolskem -sistemu in narodne igre. Na našem zletu bo imelo udruženje priliko podrobno se seznaniti z vajami sokolskega sestava.
Končno naj omenimo, da se pripravlja tudi skupina ameriških Sokolov na naš zlet in na poset svoje prvotne domovine.
Obeta se nam torej lep zbor za fi* žično kulturo vnetih propagatorjev, ki se bodo zbrali v Beogradu, da se medsebojno spoznajo in si naberejo moči za delo v bodočnosti.
Utakmice za Slovensko prvenstvo. Sa*
vez sveslovenskog Sokolstva doneo je od* luku, da se na I. svesokolskom sletu So* kola kraljevine Jugoslavije u Beogradu održe utakmice za slovensko prvenstvo. Ove utakmice održače se na sletištu pre glavnih dana, i to za članove i članice. Članice takmiče se u prostim vežbama, na spravama i lakoj atletici. Prva među nji* ma, pobednica, dobiče naziv prvakinja Slovenskog Sokolstva i dobija lipov veuac sa trakom i srebrnim znakom. Također medu češkim Sokolstvom vlada veliki in* teres za ove utakmice, koje če biti po* gotovo jedna od najzanimljivijih tačaka svesokolskog sleta.
Sokolska izložba. Za vreme trajanja svesokolskog sleta u Beogradu, biče pri* redena velika Sokolska izložba. Na ovoj izložbi imačemo prilike videti dokumente i značajne spomenike, koji ilustriraju isto* rijski razvitak Sokolstva do rata kao i razvitak i rad posle oslobođenja i ujedi* njenja. Brojni diagrami, grafički crteži, fotografije, spomenploče itd. jasno če nam predočiti razvitak Sokolstva u svim faza* ma od prvih dana pa jve do danas.
Naši delegati za Savez Slovensko So* kolstvo. Za delegate Sokola kraljevine Jugoslavije određeni su zamenici stare* šine Saveza braća Engelbert 'Gangl i Đura Paunković.