KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 36 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 Juna 1925
PATENTNI SPIS BR- 29S7
SOCONV BURNER CORPORATION, WILMINGTON, U. S. A.
Poboljšanja u, i koja se odnose na kontrolne aparate za gorače.
Prijava od 10 marta 1924.
Ovaj je pronalazak namenjen da olakšava kontrolisanje brenera a naročito je pogodan za brenera-gorače koji se upotrebljavaju u domaćinstvu. Kod takvih brenera želi se da se breneri automatski stavljaju u rad, ili se gase, pomoću kakvog kontrolnog mehanizma recimo kakvog termo-stata. To je i ranije bilo ostvarivano. Pored toga, potrebno je da se postavi takvo postrojenje, koje će pozitivno stavljati brenere van dejstva nezavisno od termostata, čim se pojavi kakva neispravnost u breneru, a takođe i da služi da spre-či ponovno stavljanje u rad ugašenog brenera, kako bi se na taj način privukla pažnja operatora, jer se mora brener staviti jedino rukom u rad. U vezi sa ovim želi se da se postavi postrojenje koje će odmah da zaustavi priticaj goriva u brener, zatvarajući prolaz za gorivo, čim se brener stavi van rada. Sve ove željene radnje mogu se izvesti sa aparatom, koji je predstavljen ovim pronalaskom Druge odlike pronalaska biće očevidne iz opisa i zahteva.
Pronalazak je ilustrovan u priloženim crtežima na sledeči način:
Slika 1 pokazuje središni uzdužni presek kroz brener.
Slika 2 jeste presek brenerovog kontrolnog aparata i aparata za stavljanje u rad, uzet po liniji 2—-2 u slici 1.
Slika 2a predstavlja detaljan izgled kontrolnog motora, koji reguliše prekidače
Slika 3 jeste izgled osiguracionog kontrolnog prekidača za brener.
Slika 4 jeste presek po liniji 4—4 u slici 3.
Slika 5 jeste izgled sa zadnje strane kontrolnog motora i njegovih veza i spojeva.
Važi od 1 juna 1924.
Slika 6 jeste diagram žičnih spojeva.
1 označava brenerovu komoru. U njoj se nalazi štrcaljka 2. 3 označava štrcaljku za gorivo, 4 prolaz za dovod goriva a 5 označava štrcaljku za vazduh kojim se gorivo a-tomizira i uvlači u štrcaljku za gorivo. Vazduh se pod pritiskom dovodi do u cev 6. Zapaljivanje se vrši pomoću električne svečice 7. Naknadno potreban vazduh za sa-gorevanje unosi se kroz ventilator 8 koji se obrće na osovini 9. Prolaz 10 spaja lo-patičnu komoru - ventilator sa zadnjim delom gorača - brenera. Vazduh prolazi kroz rešetku 11 i prostor 12 oko konusa za zapaljivanje 13. Prvo postoji predhodno zapaljivanje prekomerno masne mešavine u sredini brenera, koji je obavijen vazduhom koji prolazi kroz prostor 12 oko konusa, pa se zatim to gorenje pretvori u vrlo brzo i intenzivno sagorevanje na izlasku štrcaljke 2. Ove naročite odlike ne sačinjavaju deo pronalaska pri ovakvoj primeni, sem u koliko imaju veze sa ostalim niže opisanim odlikama njegovim. Lopatice ventilatora nalaze se u ramu 14 na kome se namešta i pokretajući motor 15, čija je osovina 16 spojena preko kvačila 17 za osovinu 9. Ova o-sovina 9 nameštena je u ležištima 18 na produženju 19 glavnog rama. Beskrajan za-vrtanj 20 stavlja u rad osovinu 22, budući da je stavljen na osovinu 9 i zahvata u zupčanik 21 utvrđen na osovini 22.
Na osovini 22 nalazi se utvrđen i jedan ekscender 23. Oko tog ekscendera nalazi se jedan prsten 24 za koji je utvrđena klipna poluga 25 u vezi sa klipom 26 vazđušne pumpe. Ovaj klip se kreće u cilinderu 27, koji
Din. 40.
je snabdeven sa ulaznim ventilima 29. On je u vezi sa rezervoarom 30 postavljenim više njega, u koga cilinder izručuje svoj vazduh. Jedna cev 3! vodi iz komore ventilatora do u ulazni ventil 28, tako da zadržava isti vazduh kao što se nalazi i u ventilatoru, samo ako se to želi. Cev 6 vodi iz rezevoara 30. Oko samog brenera nalazi se jedan obmotač
32	obrazujući prostor za vazduh. Ovaj prostor je u vezi sa brenerom i podešava se prema promenama u njegovom pritisku. Jedan otvor
33	(vidi tačkaste linije u slikama 1, 3 i 4) vodi iz ovog prostora za vazduh i zatvara se pomoću pokretne ploče 34. Ploča 34 obrće se oko stožera 35 u ostavljenom prostoru 35a. Ova je ploča snabdevena sa promenljivim tegom 36 u obliku uvećane glave jednog za-vrtnja, koji se može ušrafiti kroz ploču. Ovaj se šraf utvrđuje u određeni položaj jednim drugim zavrtnjem 37, koji zateže onaj deo ploče, kroz koji prolazi zavrtanj 36. Žica 38 vodi do smestišta 35a za ploču 34, sa kojom dobija time vezu. Na ploči se nalazi i dodirnih 39, koji čini spoj sa dodirnikom 40 na ploči 41, utvrđenoj na klinu 42. Ovaj klin 42 oslanja se o ravnu površinu smestišta 35a, ali je od nje izolovan. Žica 43 vodi dalje sa ovog klina 42. Dodirnih 44 takođe je utvrđen na ploči 35 i udešen je da može da dođe u dodir sa tačkom 45 na klinu 46, koji se nalazi na površini 35a, ali je od nje izolovan. Sa ovog klina 46 odlazi žica 47.
Ovaj osigurač služi da iznese primer obične osiguracione naprave koja će lako sledo-vati svim nepravilnostima brenera. U slučaju da se nalazi kakva neispravnost u breneru, kada se brenerov motor stavi u pokret, pritisak na pokretnu ploču 34 neće biti dovoljan da dovede tačku 39 do položaja gde će izgubiti dodir sa tačkom 40, te će se, preko kontrolnog motora u kontrolnom mehanizmu, koji će docnije biti objašnjen, brenerov motor zaustaviti posle jednog određenog vremena. Ako se, na primer, izvrši pravilno zapaljivanje mešavine, javiće se usled istezanja, prouzrokovanog toplotom, određeni pritisak koji će se preneti na ploču 34, te će se usled toga i tačka 39 udaljiti sa tačke 40 ali će doći u dodir sa tačkom 45 u kom će položaju biti u stanju da dejstvuje na kontrolne aparate na takav način, da će se dopustiti dalji rad brenerovog motora.
Kontrolni motor 48 namešten je u obmo-taču 48a, koji se održava na ramu 14. Ovaj motor pokreće čitavu seriju zupčanika 49, koji stavljaju u pokret prekidačku osovinu 50. Ekscender 52 je utvrđen na ovoj osovini 50. Prekidačka poluga 53 utvrđena je na stožeru 54, koji stoji na ploči 54a utvrđenoj za ram, ali je izolovana od njega. Na pre-kidačkoj ručici 53 nalazi se dodirnik 56, koji je udešen da može da izvrši električni do-
dir sa tačkom 57, kada se točkić 55 nalazi u gornjem položaju, označenom sa 58, na ekscenderu 52. Ovaj se dodirnik nalazi na opružnoj ručici 60, i opruga 59 u vezi sa polugom 53 teži da razdvoji tačke 56 i 57, kada se točkić 55 spusti sa visine 58 na ekscenderu. Jedna žica 61 vodi sa ploče 54a do na	ploču	65,	a žica	63 vodi sa ploče 62
do u	motor	15.	Nosač	za oprugu 60,	t. j.
opružna ručica nalazi se utvrđena na sprovodnoj ploči	64.	Jedna	žica 65 vodi sa	ploče 64	do u	ploču 66 a	žica 67 vodi sa	plo-
če 66 do u stubić 68. Žica 69 spojena je za stubić 68. Druga glavna linija 70 utvrđena je za stubić 71. Žica 72 vodi sa stubića 71 do u osigurač 73. Žica 74 vodi sa osigurača do u ploču 75, a sprevodnik 76 vodi sa ploče 75 do u drugu stranu motora 15. Na taj se način vrlo lako može videti da, kad se dodirne tačke 56 i 57 razdvoje, motor se mora zaustaviti. Kada se ove tačke nalaze u dodiru, onda se upušta struja u motor, koji tako tera ventilator i vazdušnu pumpu.
Mreža električnih sprevodnika može se mnogo lakše razumeti ispitujući diagram u figuri 6, gde se može zapaziti pravi cilj spojeva u stvarnom aparatu. Da bi se kontrolni motor mogao staviti u rad tako da može kontroli-sati rad brenerovog motora, postavljene su tri tačke za kontrolu. Prvo, osiguracioni prekidač, koji smo već opisali i koji se brine za promenljive pritiske u breneru, pa prema tome i brine se za svaku neispravnost u njemu. Mora biti i prekidač, koji će biti stavljen u pokret termostatom, tako da automatski reguliše temperaturu svega što može biti zagrejano pritiskom, a i jedan prekidač ručni, koji će se stavljati u rad rukom radi ponovnog stavljanja u rad aparata pošto je isti bio zaustavljen u radu dejstvom osiguracionog prekidača. Ovaj ručni prekidač obično se stavlja u rad običnim dugme-tom 77. Termostat je označen u 78 a prekidač za sigurnost predstavljen je diagrama-tički pokazujući ploču 34, i dodirnike 39, 40 i 44.
Termostat pokreće termično pokretni i o-setljivi elerr.enat 79 koji nosi pokretnu iglu 80 na prekidaču. Ona se oslanja o tačku 81, kada je termostat podložan hladnoći, i to se obično zove hladna strana, a dolazi u dodir sa tačkom 82, kada se termostat izloži toplijim temperaturama, te je ta strana poznata kao topla strana.
Izvesna serija dodirnih stubića 83, 84, 85, 86 i 87 grupisana je oko prekidačke osovine 50 i u takvom su položaju da mogu biti brisani i prelaženi mostom 88 utvrđenom na kolutu 88a pritvrđenom za osovinu. Kada se most nalazi na stubićima 83 i 84, kontrolni je aparat tako postavljen da se rad brenero-
vog motora možs produžiti. K":da se mostič nalazi na stubičima 86 i 87 kontrolni aparat je u mogućnosti da prekine opticaj kroz bre-nerov motor. Ovo je normalni položaj zaustavljanja. Zaustavljanje na ovoj tački dešava se samo kada je rad normalan, ali kad se most nalazi preko stuba 84 i stuba 85, onda će se brenerov motor odmah zaustaviti, i to se može nazvati položaj iznenadnog zaustavljanja. Zaustavljanje na ovoj tački vrši se samo kada postoji neispravnost u paljenju te usled toga počne da dejstvuje osiguracioni prekidač. Da bi se motor opet stavio u rad, potrebno je da se pretisne dugme 77.
Glavni linijski sprevodnik 70 utvrđen je za stubić 89 sa koga odvodi žica S0 do u kontrolni motor 48. Sprovodnik 69 vodi do na stub 91 sa koga drugi sprovodnik 92 vodi do u dodirni stub 93 na magnetnom prekidaču, koji snabdeven sa uobičajenom obrtnom ručicom 94 spojenom sprevodnikom 95 za motor 48. Kalem 96 upravlja i reguliše ručicu 94.
Transformator 97 montiran je tako da sprovodnik 98 na niskom naponu ide pravo do na stub 84 na kontrolnom prekidaču. Druga strana ima spovodnik 99, koji vodi do u kalem 96, a sa kalema 96, preko sprevodnika 100 do stubića 101, a sa stubića 101 preko sprevodnika 101a ide do dodirne ploče 102 koja čini jednu stranu prekidača, kojim upravlja dugme 77. Most 103 radi preko ploče 102 i ploče 104. Sprovodnik 105 vodi sa jedne' strane ploče 104 do na stubić 106. Sprovodnik 107 ide sa stuba 106 do drugog stuba 108, koji je spojen sa^ pokretnim elementom 79 na termostatu. Žica 109 ide sa ploče 82 na toploj strani termostatnog prekidača do na stub 110 a sprovodnik 47 isto tako dolazi na ovaj stub. Sprovodnik 10a vodi sa stuba 110 do na stub 83 na kontrolnom prekidaču. Sprovodnik 111 vodi sa ploče 81 na hladnoj strani termostatičkog prekidača do na stub 112 a sprovodnik 113 vodi sa stuba 112 do na stub 86 na kontrolnom prekidaču. Sprovodnik 43 vodi do na stub 114. Sprovodnik 115 vodi sa stuba 114 do na stub 85 na kontrolnom prekidaču. Sprovodnik 116 takođe ide sa stuba 114 do na ploču 117, koja je udešena da sa mostnom pločom 103, za vreme dok vreteno-vrat-elek-tričnog dugmeta stoji u dodiru sa pločom 102, te se tako spovednici 101a i 116 mogu da spoje. Sprovodnik 84a nalazi se u stalnom dodiru sa stubićima 84 i 87 time ih spajajući.
Da bi se prekidač 93—94 mogao zaključati u zatvorenom položaju, koliko kolut 88a produžuje da se obrće, dovodeći mostićnu ploču sa jednog broja dodirnika na drugi, ja sam postrojio sledeči mehanizam. Prekidačka poluga 94 snabdevena je sa izolovanim blokom
94a kroz koji prolazi dodirni zavrtanj 93. Sa zavrtnja 94b plolazi vitki sprovodnik 95.
Ručica 94 obrće se oko stožera 94c i snabdevena je tegom 94d, koji otvara prekidač kada se opticaj struje kroz kalem 96 prekine. Ručica 94 ima zubac 94e. Obarača 94f obrće se oko .stožera 94g na ramu i snabdevena je sa ispustom 94h koji može da se spusti na ispust 94e, kada se poluga 94 povuče magnetnim kalemom. Poluga 94f t. j. obarača ima na svome drugom kraju iz-vesne ispuske 94i, koji su udešeni da stoje na putu druge obarače 94j smeštene na kolutu 94k. Ovaj kolut 94k nalazi se utvrđen na osovini 50. Obarače, ili stubići 94j tako su raspoređeni da mogu da podignu obaraču 94f do izvan položaja zapinjanja, kada je prekidačeva ploča 88 u položaju da spoji dodirnike 83 i 84. ili dodirnike 84 i 85, ili dodirnike 86 i 87. U svim drugim položajima poluga t. j. obarača slobodna je i van dodira sa stubićima 94j, te usled toga pada na dole, pod uplivom težine, do u položaj u kome zatvara potpuno prekidačku polugu, ako je ista već dovedena u položaj za zatvaranje električnog opticaja. U isto vreme obarača dozvoljava da se slobodno izvrši ostvarenje opticaja u svako vreme pomoću pre-kidačke poluge 94.
Rad kontrolnog aparata u vezi sa gornjim kontrolnim postojenjem sledeći je: Kao što je izloženo, kontrolna je osovina zaustavljena sa mostnom pločom 88 preko dodirnih stožera ili stubića 83 i 84, i ovo je normalan radni položaj, ili drugim rečima, kontrolni se motor nalazi u radnom stanju. Po ovim okolnostima termostatni prekidač biće ili zatvoren na hladnoj strani, ili će se nalaziti u međuprostoru. Kao što je izloženo, ovaj se prekidač nalazi zatvoren sa hladne strane i osiguracioni prekidač 34 biće obično pome-ren na napolje pod pritiskom plamena, zatvarajući dodirnike 44 i 45. Pod ovim uslo-vima, sledujući mrežu kroz magnetni kalem na prekidaču, 96 mi nalazimo da je električni opticaj prekinut i da je i prekidač 93 i 94 otvoren, pa prema tome i kontrolni motor stoji. Idući dalje ovom mrežom vidimo da sprovdnik 99—98 vodi do dodirnika 84, preko mosta 88, stuba 83, sprevodnika 110a, do na stubić 110, i dalje sprevodnikom 109 do na toplu stranu termostata, gde mi nalazimo da su tačke 82 i 80 razdvojene i da je, prema tome. i električni opticaj potpuno prekinut. Pod ovim okolnostima i dodirnici 44 i 45 nalaze se spojeni pod pritiskom iz brenera, a takođe i tačke 39 i 40 razdvojene su tako da nema ničega u osiguracionom prekidaču, što bi promenilo ove uslove. Ako bi se što desilo, na primer, da je u breneru kakva greška pri zapaljivanju, ili da ne prispeva gorivo, odmah će se pritisak, koga
mora biti kada ulje sagoreva, oslabiti i prekidač za sigurnost otvorio bi se usled težine svoje, dovodeći tačke 39 i 40 u dodir. Sle-dujući tako ostvareni električni opticaj kroz magnetni kalem 96, sprovodnik 99—98 vodi do na tačku 84, pa preko mosta 88 do tačke 83, pa sprovodnikom HOa do na stubič 110 i 'sprovodnikom 47 kroz dodirnike 30 i 39 pa preko prekidačne ploče 34, sprevodnika 38 do na stubič 106, i dalje sprovodnikom 105 preko električnog dugmeta i tačke 104, mostne ploče 103 i tačke 107, i onda preko sprevodnika 104a i sprevodnika 101a do na stub 101, odakle ide sprovodnikom 100 do u magnetni kalem 96. Videće se da će se time magnetni prekidač odmah zatvoriti i kontrolni će motor odpočeti da obrće prekida-čnu polugu 88 u suprotnom pravcu t. j. s leva na desno. Čim se ovo stavi u pokret, kao što je to ranije opisano, obarača 94f zakoči polugu 94 u njenom zatvorenom položaju, pošto se ona već nalazi u svome donjem položaju, i tu je drži sve dok most 88 ne pređe na dodirnike 84 i 85. Na ovom se mestu obarača 94f podiže stubićem 94j i ako su ostali usiovi ostali isti, dozvoljava da se otvori kontrolni prekidač 93 - 94. Da je to tako, vidi se sledujući mrežu kroz kontrolni kalem 96 na magnetnom prekidaču. Sprovodnik 99—98 ide do stuba 84, pa preko mosta 88 na stub 85, sprovodnikom 115 do na stub 114, pa dalje sprovodnikom 43 do na stub ili dodirnik 45, pošto je prekidač 45—44 otvoren. Ovaj otvor prekida mrežu, te je magnetni prekidač otvoren i kontrolni motor prestaje da radi sa mostom 88 na dodirnicima 85—84, i ostaće u tom položaju sve dok se aparat ne stavi u dejstvo pritiskujući rukom električno dugme 77. Kada se električno dugme 77 pritisne unutra tako da se ploča 103 dovede u dodir sa tačkom 117, ostvaruje se sledeča električna mreža: Spro-vodnikom 99—98 ide	se	do	točke	84,	pa
preko ploče 88 ide se	do	na	tačku	85,	pa
preko sprevodnika 115	do	na	stub 114,	pa
dalje sprovodnikom 116, tačkom 117, mostom 103, stubom električnog dugmeta, ploče 102, sprovodnikom 101a, stubom 101, sprovodnikom 100 do	u	magnetni	kalem.
Kontrolni se prekidač prema tome, odmah zatvara pokretajući električno dugme, i čim se stavi kontrolni motor u rad, obarača padne i ukoči prekidač 93—94 u zatvorenom položaju, sve dok ne dostigne položaj preko stubova 86—87. Kada njegova ploča dostigne taj položaj, tu će se i zaustaviti ili se može i dalje kretati, što će zavisiti od položaja termostatičnog prekidača. Razumeće se da sa prekidačevom pločom 88 preko stubića 84—95, ili preko stubića 86—87, dodirnici 56 i 57 biće razdvojeni i brenerov motor neće raditi.
Ako se termostat nalazi na hladnoj strani, imaće se električni lanac kroz kalem 96 na magnetnom prekidaču, tako da se ovaj prekidač održava u zatvorenom položaju utica-jem pomenutog kalema, i kontrolni će motor da nastavi svoj rad. Sledujući ovaj električni lanac, videće se da prolazi sa kalema 96, preko sprevodnika 99—98, stuba 84, sprevodnika 84a, stuba 87, ploče 88, stuba 86, sprovodnika 113 do u stub 112, a odatle preko sprovodnika 11 do na dodirnik 81, pa preko do na dodirnik 80, pa dalje preko thermalnog elementa 79, terminalne baze i kalema 96 pa preko sprovodnika 99—98 do na stub 84, a odatle preko ploče 88, stuba 83, sprovodnika 110a, dodirnika 40, dodir-nika 39, prekidača za sigurnost 34, sprovodnika 38, stuba 106, sprovodnika 105, ploča 104, 103, 102, sprovodnika 101a, stuba 101, i sprovodnika 100 do u kalem. Pod ovim uslovima kontrolnog motora prekidač ostaće zatvoren i ploča t. j. mošt 88 pomeriće se u napred, kada se kvačiona poluga odmah stavlja u rad i zaključava ga u tom položaju, sve dok se most ne pomeri na stubiće 84—85, kada se kvačiona poluga oslobađa i električni se opticaj kroz kalem 96 prekida, a kontrolni prekidač 93—94, koji upravlja kontrolnim motorom, zaustavlja se i dodirnici 57—56 takođe su otvoreni, usled čega se zaustavlja i brenerov motor. Da je to tako, videće se ako se sleduje mreža počevši od kalema 96 pa preko sprovodnika 99—98, stuba 84, ploče 88, stuba 85, sprodnika 115, stuba 114, sprovodnika 43, dodirnika 45, gde postoji prekid u mreži između dodirnika 45 i 44. Kao što je napred rečeno, svi delovi ostaju u tom položaju dok se ne pritisne e-lektrično dugme i mreža se opet zatvori, te se kontrolni motor stavi ponova u rad.
Pomoćne naprave izložene su u diagramu u figuri 6 Transformator 118 spojen je sa linijskim sprovodnicima 69—70 pomoću sprovodnika 119 i 120. Sprovodnik 121a vodi sa strane niskog napona do u zemlju a sprovodnik 121 do stuba 122, gde je spojen sa prekidačem 124 preko spovednika 123. Žica 125 vode sa stuba 122 do kondenzatora 126. Prekidač 124 spojen je za žicu 125, a time i za kondenzator, pomoću žice 127 preko stuba 126a. Sprovodnika 128 vodi sa stuba 126a do indukcionog kalem 129, koji ima vezu sa zemljom u 130 i spojen je žicom 131 sa jednom stranom 132 na svećici 7. Druga strana svećice 133 u vezi je sa zemljom 134.
Želi se da se priticaj goriva odmah zaustavi, kada se brenerov motor zaustavi, da bi se time sprečilo curenje u breneru, ili da se produži priticaj nesagorenog goriva t. j. ulje u brener. Ovo se postizava automatski na sledeći način: Cev 6 za vazduh vodi do
i iz komore 135, koja je snabdevena sa ulaznim 136 i izlaznim 137 otvorom. Ventil 138 zatvara prolaz iz komore 135 pomoću svoje težine. Armatura 139 nameštena je na vrat ventila 138 na takvom mestu, da se može podložiti uticaju magnetnog kalema 140. O-vaj kalem 140 spojen je sprovodnicima 141 i 76, i žicom 142 sa sprovodnicima 61—63 ili drugim recima, kalem 140 jeste derivaci-ona linija na mreži brenerovog motora. Kada brenerov motor ne radi, ventil 138 odmah pada i zatvara prolaz 6 za vazduh, te se time odmah perkida i sav priticaj goriva usled kakvog zaustalog pritiska u rezervoaru ili negde na drugom mestu.
Sužena štrcaljka se upotrebljava u vezi sa ventilom za sigurnost ne samo da bi se poboljšalo sagorevanje dovodeći vazduh i gasove, koji se proizvedu iz goriva, u prisniji dodir i mešavinu, već se povećava i razlika u pritisku između stanja, kada se vrši sagorevanje u breneru i kada ima kakve nepravilnosti u breneru te ovaj ne radi.
Patentni zahtevi:
1.	Aparat za upravljanje brenerima, koji dobijaju svoje gorivo pomoću motora, naznačen time, što se brenerov motor (15) upravlja prema kontrolnom mehanizmu, prvenstveno obrtnim kontrolnim motorom (48), koji je takođe pod kontrolom prekidača za sigurnost (34), koji je odgovoran za stanje u breneru, i koji je prvenstveno osetljiv prema promenarna u pritisku u breneru na primer, razlici u pritisku koji postoji kada se vrši i kada se ne vrši pravilno zapalji-vanje.
2.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što se prekidač za sigurnost automatski stavlja u pravilan radni položaj posle svakog rada u breneru.
3.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što se napred pomenuti prekidač za sigurnost upotrebljava da pod normalnim okolnostima ostvari opticaj normalnog rada, ako brener radi pravilno, a ako brener ne radi pravilno, taj prekidač ostvaruje drugi električni opticaj, koji služi da se prekine dalji rad brenera, posle čega se ovako zaustavljeni brener može ponova staviti u rad jedino ako se ručno pokrene naročiti prekidač za ponovno stavljanje u rad brenera, budući da ovaj prekidač radi u saglasnosti sa jednom drugom mrežom, koja ima za cilj da ponovo stavi u rad kontrolni motor.
4.	Aparat prema zahtevu 1, koji je naznačen time, što napred pomenuti kontrolni motor ima svoju „tačku normalnog rada", „tačku zaustavljanja usled nepravilnosti" i „tačku normalnog zaustavljanja", budući da ovaj
kontrolni motor zatvara prekidač, koja upravlja brenerovim motorom, kada se kontrolni motor nalazi na „tački svog normalnog rada" a otvara taj prekidač, kada se kontrolni motor nalazi na „tački zaustavljanja usled nepravilnog rada" ili na „tački normalnog zaustavljanja rada"; ovaj napred pomenuti prekidač za sigurnost dejstvuje na kontrolni motor tako, da se spreči njegovo zaustavljanje na „tački normalnog rada" ako postoji kakva nepravilnost u radu brenera, o-stavljajući izvesan interval vremena između „normalnog zaustavljanja" na kontrolnom motoru, i „tačke normalnog rada", kako bi u tom međuvremenu prekidač za sigurnost mogao da odgovori uslovima u breneru čim kontrolni motor stigne na „tačku normalnog rada".
5.	Aparat prema-zahtevu 1, naznačen time, što se pod normalnim okolnostima, upravljanje kontrolnim motorom vrši kakvom napravom osetljivom prema toploti (kao što je na primer kakav termostat) ako su uslovi normalni, a ako nisu, onda stoji pod upravom prekidača za sigurnost nezavisno od u-ticaja naprave za termično regulisanje.
6.	Aparat prema zahtevu 1 ili 5, naznačen time, što naprava koja termično upravlja prekidačem osetljivim prema temperaturama razvijenim u breneru, dejstvuje na kontrolni motor tako da upravlja njegovim kretanjem, između normalnog „položaja normalnog rada" i normalnog položaja za zaustavljanje.
7.	Aparat prema zahtevima 1, 3 i 5, naznačen time, što rukom regulisani prekidač za ponovno stavljanje u rad brenera, dejstvuje na kontrolni motor, pošto je prekidač za sigurnost zaustavio rad brenera, kako bi se brener opet stavio pod dejstvo naprave za termično regulisanje.
8.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što mu je prekidač za sigurnost osetljiv prema pritisku koji postoji u brenerovoj komori, koja sužena i sa ograničenim ispražnja-vanjem, usled proizvedenih plamenova u toj komori.
9.	Aparat prema zahtevu 1, naznačen time, što je brenerova komora snabdevena sa jednim otvorom, koji se može zatvoriti pokretnom pločom, koja upravlja sa radom prekidača za sigurnost.
10.	Aparat prema zahtevima 1, 8 i 9, naznačen time, što je pomenuti otvor, u kome pritisak dejstvuje na kakvu ploču ili drugi neki član, koja se u njemu nalazi, stoji u vezi sa jednim izolujućim prostorom — komorom — koji se nalazi oko plamene komore brenerove.
11.	Aparat prema zahtevima 9 i 10 naznačen time, što je snabdeven sa jednom napravom za podešavanje otpora kretanju napred pomenute ploče ili člana, koji stoje pod u-
ticajem priticajem pritiska, budući da se ta utvrđen za ploču, sa svojom težinom izvan naprava prvenstveno sastoji od kakvog pode- vertikalne ravni kroz osovinu oko koje se o-savajućeg tega, kao što je opterećeni zavrtan brće ploča.
/4c/patenf broj 2937.




Adpatent broj 3937*
/iđ pđfenf bru/ 2937.
jF'ifJ- 4.
defpatent bpo/2937.




j