KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 53 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4373
Josef Franz Daubek, veleindustrijalac i Georg Daubek, industrijalac,
Brnenec, Čehoslovačka.
Postupak za povečanje iskoriščavanja hrane i namirnica, kao i za raslvaranje i popravljanje životinjskih i biljnih proizvoda.
Prijava od 14. maja 1925.	Važi od 1. jula 1926.
Iskoriščenje mnogih proizvoda i hranljivih materija iz istih, za ljude i stoku, nailazi na teškoće usled čeličnog omotača, koji se opire dejstvu sokova za varenje, a koji pak sadrži dragocene sastojke. Drugi proizvodi naime otpatci, sadrže često neprijatne na mirisu materije, koje znatno smanjuju njihovu upotrebljivost kao hranu i kao hranljive materije. Mnogim sirovinama nedostaju fiziološki dragoceni sastojci da bi one mogle biti hrana i hranljiva sred-
stva.	suiujIujI rarnha uri
Čak i crevni kanal preživara ne može potpuno iskoristiti napred pomenute materije. Zato je potrebno da se ćelije hrane rastvore ili izvrši preobračanje nekorisnih materija.
Predmet je ovoga pronalaska postupak po kome se mogu u čovečijoj i spoljnoj hrani nalazeći se hranljivi sastojci iskoristiti do najvećeg stepena kao i isti asimilirati, pri čem se naročito protein, teško pristupačan sokovima za varenje, uvodi na pogodan i lako asimilirajući oblik, i to uz istovremeno obogaćenje fizioloških proizvoda koji su blagotvorni za ishranu. Kako ovi fiziološki proizvodi sadrže veliku količinu encima, to je sasvim pojmljivo, da se ovi veštački stvoreni proizvodi mogu upo-trebiti i za druge industriske svrhe. Tako na primer, ovi se mogu upotrebiti za
uklanjanje neprijatno mirišućih materija i t. d. iz kokosovih i drugih vlakana.
Tako isto mogućno je, da se izvrši i kod klaničkih otpadaka, ostataka pri konserva-ciji riba i tome slično. Sa tako stvorenim encimima uklanjaju se neprijatni mirisi smeše i sastojaka.
Zatim se može lipasa, koja se nalazi u zejtinjavim plodovima odnosno u njihovim industrijskim otpadcima na primer u kominama maslina, koja prestavlja jedan encim vrlo neprijatnog mirisa i encim, koji ništi najdragocenije sastojke sirovine a koji se mogu pomoću ovog postupka potpuno sistematski razložiti i prevesti neaktivan oblik, usled čega se dobijaju početni proizvodi koji se nalaze u neograničeno izdržljivom i trajnom obliku tako da ti proizvodi ne mogu ništa izgubiti od svojih dragocenih sastojaka ni usled transporta na moru, niti usled dugog ležanja.
Za izvođenje ovog postupka po pronalasku upotrebljavaju se mikro-organizmi koji se neguju samo na pentozanima bez dovoda heksoza.
Dejstvom naročito iz tropskih cerealija, izolovanih bakterija mogućno je, bez dovoda heksoza spremiti kulturu za kvasce od-negovane na pentozanima. Ovim se dobija bujno rašćenje kvasca na pentozanima ne proizvodeći malo one materije, koje bi spre-
Din. 10.
čavale rašćenje kvasca, kao što je na primer alkohol i ugljena kiselina ili druge vrste gasova.
Prema tome, proces teče bez i najmanjeg utroška materijala, to jest bez sago-revanja.
Ovaj postupak počiva na izvođenju biološkog fabrikacionog procesa, pri čem su kao hranljiva sredina i katalizator upotreb-Ijeni pentozani, kako za kvasce tako i za bakterije.
Kako se za ovaj proces mogu potrebni pentozani, usled svoje lake rastvorljivosti lako vaditi iz sirovina i onda ponovo dovoditi početnim materijama, to ceo proces proizvodnje teče bez svakog gubitka u dragocenim materijama, što je od neobično velikog značaja za tehničko izvođenje postupka.
U procesu upotrebljene bakterije nalaze se poglavito u pirinčanim ostatcima ili drugim tropskim cerealijama i mogu se vrlo lako negovalo na pentozanima pirinča i t. d. ako se pirinčana zrna peru vodom i o-va ispiranja dejstvuju na 38 do 40° C na sterilne pentozane rastvore. Iz ovih sirovih kultura, po poznatim baktereološkim postupcima, izoliraju se sve bakterije, koje imaju nežne štapiće u lančanom obliku.
Potom se pojedine izolacije u naročitim sudovima izvlače u prisustvu takvih kvasaca, koji bujno rastu na pentozanima. Nađeno je da jedna vrsta bakterija, utiče povoljno i potpomaže rašćenje kvasca za razliku od drugih vrsta bakterija koje tako isto obrazuju nežne štapiće ali koje sprečavaju raščenje i kvasac upotrebljuju kao hranu, te ga na taj način troše. Vrste bakterija koje potpomažu rašćenje kvasca u-potrebljavaju se u ovom postupku.
Iste se sastoje mahom iz nežnih, finih štapića u obliku lanca i stalno se upotrebljuju u čistoj pasmini pri 38 do 40° C.
Sto se tiče izbora kvasca, upotrebljuju se samo takvi, koji na većoj temperaturi, bez dovoda heksoza daju na pentozanima bujno rašćenje, dakle takve vrste kvasca koje ne rastu na heksozama. Ove vrste kvasca nalaze se u prirodi na biljkama na primer, na Ijuspi egipatskog pamuka i t. d. i onda se u prisustvu gornjih bakterija pri 38 do 40° C neguju na pentozanima. Mogu se upotrebiti i vrste torule, ako iste podnose simbioze gornjih bakterija.
Postupak se na primer izvodi na ovaj način usitnjeni spremljeni materijal natapa se sa napred opisanim virulentnim mikroorganizmima u neobično zasićenim emulzijama. Pri tom upotrebljena celokupna količina kultura mikroorganizma menja se prema prirodi početnog materijala i mora se
određivati za svaki materijal kako to bude zahtevala moć natapanja tog početnog materijala. Kao opšte pravilo važi da čiste kulture natope sve delove materijala bez ikakvog suviška.
Da bi mogli, ne samo dejstvom mikroorganizma razložiti ili preobratiti sirovine, već da istovremeno materijal obogatimo fiziološkim proizvodima razlaganja i encimi-ma, potrebno je da ili mikroorganizme odnosno pentozan-emulzije postepeno zagre-vamo na podesnim aparatima, da bi iz istih po postupku dobili encime i proizvode raspadanja ili se već nakvašeni sirovi materijali uzastopno zagrevaju na podesnim aparatima. Kod oba procesa onaža se da se temperatura postepeno diže na 40 do 50° C.
Time se procesom mešanja i trešenja, kao i postepenim povećanjem temperature mikroorganizmi cepaju u fiziološke dragocene proizvode, koji izazivaju ne samo razlaganje nesvarljivih materija ili sistematsko cepanje neprijatno mirišućih tela kao lipa-tičnih materija, već se neobično bogate početni proizvodi sa dragocenim encimima vitaminima, nukleinima i tome slično i u isto vreme stvaraju posve korisni proizvodi za ishranu bića. Ove materije vrlo povoljno utiču na obrazovanje mesa, masti i mleka. Ovaj se proces završava, pri češćem stalnom mešanju odnosno drmanju materijala za oko 6 do 8 časova, prema prirodi polazne materije.
Gotov proizvod obično se suši u aparatima i ostavlja da stoji.
Na taj način dobija se biološki potpuno rastvoreni i neobično bogat proizvod dragocenim materijama, koji se pomoću proizvoda mikroorganizama može držati godinama.
Pomoću ovog postupka mogu se prerađivati sve sirovine, otpatci, kao i cerealije na primer, kukuruz, ječam i t. d. mlinski ostatci, ostatci iz industrije ulja i t. d., zatim otpatci životinjskog porekla, lešine, kla-nički otpatci i t. d.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za povećanje iskorišćenja stočne i čovečije hrane, kao i za poboljšanje i rastvaranje životinjskih i biljnih proizvoda, naznačen time, što se kvasci neguju na pentozanu u prisustvu bakterija, koje povoljno utiču na rašćenje kvasca na pentozanima bez dovoda heksoza, i što se tako dobivene virulentne kulture mikroorganizama puštaju da dejstvuju na sirovine, sporedne proizvode i otpatke biljne ili životinjske prirode.
2.	Oblik izvođenja postupka, po zahtevu 1, naznačen time, što se kulture mikroor-
ganizama slavljene na aparate za drmanje, zagrevaju postepeno do 50° C. i potom u aparatima za mešanje dejstvuju na početne proizvode, da bi dobili fiziološki dragoceni proizvodi cepanja i encima.
3.	Oblik izvođenja postupka do zahi. 1, naznačen time, što se virulentne kullure mikroorganizma mešaju u aparatima za mešanje sa početnim proizvodima uz postepeno zagrevanje do 50'' C..
,! .irle.v oa i:;,:qul?qq cinsbovsi JijdO .č, -im ■•tun:)/. >;ii;ivliniy os piž .smii naotnAon -siti ms erniiBiBtje u u[aŠ9rn amsinegiooid -sgsiapg su amibovsioig minis5oq ee sineš .0 Oč1 ob sirie'/šigB.N on
'Slrujtrnh nxen snsjlviiić', urnasinap. u iTioioq i- .0 1 Oč ob ; onsq'it<«oq pisvaipsA sntssoq fin uinvlsisb sjfmč irri as fimiifiifiof. ■jsogfiib idžoloisil ilidob id eb ,sb,oysioiq .ofribns i Binepso ibovsioiq i«
■Pf'-iV-i'