SK* 1.	*	V	LJUBLJANI,	JANUAR	1929.	*	XI.
V. KRISTEK-M. K.:
Našemu naraštaju!
ao što uredan obrtnik na koncu godine pregleda svoje eelogodišnje delovanje i ustanovi dobitak ili gubitak te prema rezultatu toga pregleda urav* nava svoje obrtno delovanje za iduću godinu, isto tako hoću početkom nove godine i vas da opomenem, da biste se zamislili u svoj sokolski rad u minuloj godini te da biste ustanovili što ste učinili i što ste još mogli učiniti. Osobito pitajte sami sebe: Koliko sam puta prošle godine propustio telovežbu? Jesam li se uvek držao sokolskih načela? Jesam li se uvek ponašao kao sokolski naraštajnik? Jesam li slušao br. prednjaka (s. prednjakinju)? Jesam li izvan gombaonice bio nedisciplinovan? Jesam li bio na sletu? Nisam li kada bežao od telovežbe? Jesam li naručnik »Sokolića«?
I još mnogo drugih sličnih pitanja mogli bismo postaviti. Želeo bih, da biste na većinu pitanja mogli odgovoriti jesmo. Ali ja znam, da će kod ovog polaganja godišnjeg računa skoro svaki naći koji nedostatak, koju manjkavost, da ne ćete biti sami sobom zadovoljni, da još niste onakvi, kakvim vas vaši prednjaci drže. Obećajte i sami sebi: da ćete u ovoj godini izbegavati svek što ste našli škodljiva te da ćete se u većoj meri posvetiti svemu što je krasno^ i plemenito. A toga se obećanja kao Sokolići i držite! Ostanite verni sebi i misli, koja će vam doneti veliku telesnu i duševnu korist. -— Zdravo!
IVO MAJCAN:
U narodnoj duši i volji je moć!
marljivim i ustrajnim radom u duhu narodne volje i težnje, koja izvire iz njegove plemenite i pravdoljubive duše, može narod stupati s uvere* ШШ	niem	i	nadom	u susret lepše i sretnije budućnosti.
— Rad, gibanje i pripravnost na borbu za dobru i opravdanu narodnu stvar: U borbi za blagostanje naroda i procvat lepe i krvlju natopljene Otadžbine, u kojom će blagostanju i pojedinac naći sreću — to je život. — Trošenjem energija, duševnih i telesnih spo= sobnosti i vrlina u čisto materialističke potrebe i u udobnost, koja se nakon toga pojavljuje, a još više ravnodušnost i hladnoća prema narod* nim potrebama i opravdanim željama — početak je telesnog, duševnog i moralnog propadanja,, izvor ravnodušnosti za sve plemenito, dobro i lepo. To je nazadak naroda, koji se pretvara u hrpu spekulanata i mešetara ili u grupu bezosećajnih ljudi za državu i našu — potocima krvi i bregovima kosti otkupljenu slobodu.
Napredovati moramo u svim pravcima i u svim granama, koje pružaju i obezbeđuju narodu opstanak.
Osobine, koje su u najcrnjim, najtežim danima — po naš narod
—	disale čvrstinom karaktera, čistoćom srca, plemenitošću duše i sve; tom verom u Višnjega, a nepokolebivom nadom u bolju i pravedniju budućnost svoga naroda —• moramo sada u slobodnoj domovini, pod okriljem pravde i slobode, zadržati i pojačati.
Napredovati moramo, jer tko ne napreduje — taj nazaduje. I ako bi ostao na istome mestu — nazadovao bi, jer svet, civilizacija svakim danom napreduje, a čovek — koji hoće da ne zaostane, mora se gibati i stupati napred —: uporedo s vremenom, koje donosi uvek nešto nova, što treba uočiti i spoznati, usvojiti i primeniti,, ako odgovara našim potrebama i ako nam može koristiti — ne povređujući asećaje i težnje narodne duše i čovečnosti.
Nije dovoljno da jedan narod ima samo sjajnu prošlost. Ne srni* jemo se samo prošlošću dičiti i sadajnošću ponositi. To nije dosta, jer takav bi narod i pojedinac nazadovao i propao, pošto drugi narodi koracaju uvek — u budućnost. — Prošlost našega naroda slavna je, mi se njome ponosimo, a s našim se pređima dičimo, jer su nam stvorili sadašnjost — prezirući sve patnje i žrtve, obarajući sve zapreke i kida« jući okove i lance, u koje nas je bio sputao tuđinac,, naš vekovni i krvni neprijatelj d tlačitelj, htijući time ubiti narodnu svest i ponos, ušutkati narodne želje i težnje. Ali narodna duša ne pozna zapreka ni veriga: ona slobodno živi ili bitiše u narodu, jer nema sile, koja je može sprečiti ili zaustaviti u njenom plemenitom i odvažnom poletu.
Lažna, varava sila je privremena, a ona sila, koja je sputala ruke našemu narodu, da krvlju nakvasuje verige, koje su mu stvarale tvrde žuljeve na junačkim udovima — bila je i umetno stvorena i bez trajne vrednosti. — Bilo koja sila i moć,, koja se oslanja samo na grubosti i okrutnosti, mora propasti, mora biti pobeđena, da na njeno mesto iziđe nova i pobedonosna, koja crpi svoju moć iz bratske ljubavi, ples menitosti narodne duše, njene težnje i volje. — Tu snagu jednoga naroda na j verni je i najbolje obeležavaju njegove duševne osobine, ali valja da su zdrave. Prvi u'slov da duša bude zdrava — je zdravo i jako telo, što mi Sokoli postizavamo vežbom — po našem — sokolskom sustavu. — A sve ostalo postizavamo time, ako upoznajemo sokolsku ideologiju i cilj i ako požrtvovno, s ljubavlju i nesebično radimo za njeno ostvarenje.
Prošlost na tom ostvarenju i uopće u nacionalnom radu nam mora biti samo škola,, sveta — spasonosna škola, koja će pripravljati i učiti narod za bolju i lepšu budućnost, dajući mu gradiva i primera u koje se mora ugledati. Ono, što je dobm bilo, mora osvajati i primenjivati u borbi i radu za budućnost. Ono iz prošlosti, što nas potresa i dira u našu plemenitu dušu, čisto srce i požrtvovno i nesebično domoljublje i narodni ponos — mora nam biti opomenom, da ne zapadamo ili da ne činimo one pogreške, koje su usporavale naše oslobođenje i uje* dinjenje.	(Svršetak	sledi.)
Prvi sokolski Savezni skijaški tečaj.
NADEŽDA ĐOKOVIĆ (Beograd):
Naše Sokolstvo.
vremena, kada se Sokolstvo počelo osnivati, pa do današnjeg dana broj Sokola se stalno uvećava ‘SI i u naše mnogobrojne, gusto zbijene redove do* laze još uvek novi članovi. Oni ne stupaju u
Sokolstvo samo radi fizičkog razvijanja, već i radi duševnog. Koliko plemenitosti i koliko ljubavi prema bližnjem razvije se u jednoj mla* doj duši, koja dolazi u Soko!
Na nedavnom javnom času u Košutnjaku ja sam posmatrala svoju mlađu braću i sestre i to one najmanje. Sa koliko su nestrpljenja oče* kivali oni svoju tačku! I ono, što je njima davalo to nestrpljenje, to je bila misao,, da će oni sada izaći na vežbalište i da će u njima svi gledati male Sokoliće, koji će docnije, kada budu stariji, postati pravi branioci i zaštitnici sokolske ideje.
Sokolstvo vasptitava svakog čoveka telesno i duševno. U Sokolstvu stiče se snaga, zdravlje i jačina mišića. Ali Sokolstvo ne samo da koristi pojedincima, već koristi i društvu, kome daje tolike dobre članove, pa zatim i državi, kojoj daje dobre sinove, koji će jednog dana stati na branik svoje Otadžbine. Kao najbolji primer za to služe nam braća, koja su kao vojnici u poslednjem svetskom ratu izginuli za oslobođenje svoje Otadžbine i Ujedinjenje sa braćom iste krvi i istog jezika. Oni su ostavili spomen-knjigu u kojoj će zlatnim slovima biti zabeleženi ne samo u našoj istoriji nego i u istoriji čovečanstva.
Ali nije Sokolstvo onob koje propoveda rat. Sokolstvo traži ljubav jednih prema drugima, ono propoveda ljubav svih prema svima, ono traži mir. Jer Sokolstvo ne traži ljubav samo među pojedincima već ljubav i zbližanje i među narodima. I ako se drugi narod ne može baš voleti, treba njegova prava poštovati.
Ne dolazimo u Sokolanu samo zbog sprava, i ako te sprave dopri* nose našem fizičkom razvijanju. Zar vi, draga braćo i sestre,, ne osećate kada stupite prvim korakom na tle ove vežbaonice, zar vi ne osećate kako kod vas prestaje mržnja i pojavljuje se jedno osećanje, koje se naziva ljubav prema bližnjemu? Vi tada osećate kako onoga, koga vi nazivate bratom ili sestrom, stvarno volite, kako to ne činite zato što morate, već zato što osećate, da vam je on mio, kao da vam je rođeni brat ili sestra.
I zbog toga, što je Sokolstvo potrebno i sa higijenske tačke .gle* dišta i zbog ovih plemenitih osećaja, koja se razvijaju u čoveku pod uticajem sokolskih misli i ideala, radimo na podizanju ovih ideala, radimo na širenju Sokolstva! Zdravo!
Zimsko veselje.
edene cvetlice čez in čez pokrivajo okna in zastirajo pogled v zasneženo prirodo. Prijetno prasketa ogenj v peči, ki izžareva toploto po sobi. Zunaj škriplje stopinja od mraza, vse hiti in se stiska v toplih oblekah.
Toda vzlic vsej prijetnosti v topli sobi nas vleče ven v prirodo, da nas obsijejo solnčni žarki — ki sicer nimajo skoraj nikake toplote — in da se naužijemo svežega zraka. Kdo bi v takih krasnih zimskih dneh vzdržal doma? Kako izzivalno nas vabijo tam v kotu spravljene drsalke, sanke in smuči. Le potrpite še nekoliko, da bo naše opravilo končano, potem nas ne obdrži nihče več v sobi.
Kriška planina pod Krvavcem 1853 m. ■
Tam na klancu je vse živo. Sanke drčijo navzdol po bregu, oblo* žene z rdečelično mladino, vriskajočo od veselja. Niti ne misli nihče na mraz, četudi zaradi neprevidnosti zdrče sanke same naprej, sankači pa se za trenutek povale v mehkem'snegu. Kdor pridrči v dolino, jo zopet brzih korakov nameri navzgor v breg in vleče veselo sanke za seboj. .Prijetno toplo ga ogreje pot navzgor in komaj čaka, da se spusti zopet v dolino.
Enako veselo je na zamrzlem ribniku, kjer s© skuša mladina v drsa* nju po ledu. Nekateri tekmujejo v hitrosti, drugi v čim bolj umetnem izvajanju krivulj„ vijug, trojk in svitkov. Na nasprotnem koncu pa se zbira gruča drsalcev, da določijo veselo igro po ledu. Tudi tu nihče
ne outi mraza, saj ga živahno telesno delo, ki se vrši z neprestanim gibanjem, ogreva dovolj.
Odrasla mladina pa hiti s smučmi na ramah v višje in oddaljenejše pokrajine, kjer se razprostirajo obsežni bregovi na pobočju visokih hribov. Tu ima solnce drugačno moč nego v dolini. Koliko veselja in zabave nudi v deviško beli plašč ogrnjena pokrajina. Pljuča se kopljejo v najčistejšem in svežem zraku, mišičevje celega telesa neprestano deluje, ,srce se krepi, volja se jači, oči pa uživajo zimsko prirodno krasoto. Smučarju so tudi visoke gore pristopne v zimskem in zgod* njem pomladnem času. (Glej slike v tej številki »Sokoliča«!)
Smučanje se polagoma uvaja kot sokolska telovadna panoga, kar je vse hvale vredno. Sokolska mladina, kadar imaš čas in priliko, pohiti ven v zimsko prirodo, kjer si okrepiš zdravje, utrdiš mišičevje in voljo ter si nabereš novih moči za delo!
HA J RUD IN ĆURIĆ:
U boj!
U boj
za narod svoj!
Nek dušmani ginu nek nam rodu sinu slobode zraci! Neka se viju naši barjaci u Istri našoj i na moru našem! U boj
za narod svoj!
Jer dušman kleti mora umreti, da rodu našem više ne preti!
U boj! —
Narod nam pati, narod nam trpi, dušman mu kleti svu snagu crpi. Škole zatvara, domove pali, svu mržnju svoju na nama kali! Sokoli, napred, na vama je red: ne dajte jezik, ne dajte zemlju, vratite rodu dragu slobodu!
U boj
za narod svoj!
L. HO UŠ KOV A:
Tri brata.
Dečji igrokaz sa plesom u 2 čina.
Lica.
I. Č i n: Majka.
1. sin.
2. sin.
3. sin.
Kraljica vila. Vila Smiljana. Vila Biljana.
6 drugih Vila
II. Čin:
Nepoznati stranac. Vila Smiljana.
i sve osobe iz I. čina osim stranca.
I. Cin.
1.	Prizor.
Nepoznati stranac dolazi s desne strane, razgleda se, gladi brke i polako govori:
Stranac: Lepa kuća — velika kuća — pa bašče, šume, livade, šta ti samo duša želi. Blago onima čije je ovo sve! Vele da jedna starica, majka sa tri sina ovim gospoduje. Otkad ljudi pamte njihov je rod ovde bio i ovde vladao. — Stara majka sa tri sina. —
Zar ne bi ovo i meni pristajalo? Oh divne li misli! Da mi je naći načina kako da dh maknem, s puta uklonim, pa da je ovo sve moje što oko sebe vidim?
Kako samo da ih maknem? Da ih ja zavadim — a? Ljudi vele da su dobri, povjerovat će, a stara majka? Šta ona može protiv moje lukavosti!
Da, to ću pokušati, zavadit ću ih, oni će se pobiti i nestat će ih, pa sam onda ja ovde gospodar! Samo da što prije dođe taj sretni dan! Ali moram biti oprezan, vrlo oprezan, polagano, da nitko ne primeti moram ići na posao. (Odšulja se sa pozornice.)
S druge strane dolazi majka sa 1. sinom.
1.	sin: Imaš pravo, majčice, počet ćemo odmah s proljeća sa našim radom, pa će biti naš dom još lepši i Bogu miliji.
Majka: Oh, kako sam sretna, sine, kada vidim kako složno radite, ikako volite jedan drugoga i mene i ovo malo naše zemlje, što nam je Bog dao na čuvanje i obrađivanje. Ostanite mi takovi, pa će uz nas biti svaka sreća i blagoslov.
1.	sin: Idem da zovem svoju braću da se spremimo na posao. A posla je mnogo!
2.	Prizor.
Majka: Da, sine, puno vas posla čeka! Kuća je slaba, nevremena su je skrhala, ima i zlih, podmuklih suseda, učvrstite je sa svih strana! Oranice i njive obradite brižljivo, šume prokrčite i očistite — da sve dvostrukim plodom rađa.
1. sin: Evo mi braće. Oj! — (dolazi drugi brat s motikom o ramenu).
3. Prizor.
2. sin: Draga majko i brate moj mili, evo i mene među vas! Obišao sam naša polja s južne strane, sve je u najlepšem redu. Jesenji usev niče, milina je pogledati! Samo je ograda s juga i sa zapada nešto polomljena, kao da se je tuda netko provlačio — čisto me je strah. —
Majka: Čuvati treba, deco, naše granice i ograde, zli su ljudi naokolo. —
4. Prizor.
Dolazi 3. brat, bez pozdrava hoda gore dolje, ostali ga začuđeno gledaju.
1. brat (pita ostale): Šta mu je? Dolazi mi nekako čudan. — (Priđe k njemu.) Šta ti je, brate? Ti kao da ne vidiš majku i ne po* zdravljaš je?
3. b r a t (trgne se i prilazi svima): Zdravo da si majko! Dolazim da te nešto zamolim.
Majka: Ti, sine, sam? Obično ste dolazili sva trojica ako ste nešto naumili. — Govori koja ti je želja!
3. brat: Nije samo želja nego i pravo moje! Sveto moje pravo, za koje do danas nisam znao. Daj mi, majko, moj deo naše zajedničke zemlje,, hoću da gradim svoju kuću, hoću da budem sam gospodar u svojemu!
M a j k a: Nesretni sine! Opaki duh govori na tvoja usta, ovo nije tvoja glava izmislila, tako ne oseća moj najmlađi sin, moje mezimče!
3.	b r a t: Da, to je ono što me svi gledate kao najmlađeg, kao dete, a ne priznajete, da sam ja svojom mudrošću i pameću nadmašio svoju braću. I za to hoću da imam sam svoje i da mi nitko ne može zapove« dati! (Okrene se okolo od majke.)
Majka: Opameti se, sine, poslušaj svoju staru majku!
1. brat: Ostavi ga, majko, neka radi po svojoj glavi. — Ali onda i ja dolazim' na red! Ako se ti hvališ svojom mudrošću,, a ja ću da ti kažem da sam najstariji i da meni pripada najveći deo imanja, tako da sam kud i kamo bogatiji od vas obojice!
Majka: Jao deco! Prestanite, ako Boga znate!
2. b r a t: A koliko će mene zapasti od imanja? Koji sam toliko noći probdio čuvajući ograde, toliko puta junačkom rukom poterao neprijatelja koji je došao da opljačka naša polja? Ako je neko junak i hrabar među nama — ja sam to!
—	9 —
i
3.	brat (viče): Šuti! Pamet se danas hoće u svetu!
1. brat: Pare se hoće — bogatstvo!
2. brat: Koja korist kad ih ne znaš braniti!?
3. brat: Vi ćete mene učiti! Gde je moje oružje, kamo moja puška da vam pokažem ja! (Otrči razjaren.)
Majka (vikne za njim): Šta ćeš da radiš? (Slomljena od bola spusti se na klupu.)
1. brat: Znat ćemo se i mi braniti! Hajde da nađemo i naoštri* mo naše noževe i napunimo kubure. Znat ćemo se i mi braniti. (Groze se rukama i žurno odu.)
5.	Prizor.
Majka sveudilj leži u teškom bolu i jeca. Smrkne se. Lakim posko* cima dode vila Smiljana, stane kraj majke i zagleda se u nju.
Vila Smiljana (govori blagim glasom): Zar ima žalosti i suza u ovom divnom kraju? Ko te je uvredio, majčice, i nagnao ti tako gorke suze na oči?
Majka: A ko si ti, bela djevo, dolaziš mi kao glas iz boljeg sveta? —
Smiljana: Ja sam Vila Smiljana iz kola vilinskog, što se svake noći sastaje u tvojoj šumi, igra u mesečini i lahoru, prosiplje cveće i pomaže potrebnim ljudima. Daj, reci mi kakvo ti se zlo dogodilo, pomoći ću ti ako budem mogla.
Majka: Jadna moja deca! Dobra vilo, ta videla si sigurno našu prijašnju sreću, ljubav i blagoslov božji. A sada? Gde je bila ljubav, tu je mržnja, gde sloga, tu je razdor, ne slušaju sinovi moje reči. S oružjem se šulja jedan za drugim da svoga rođenoga brata u srce pogodi! — Jao — jao — (zajeca bolno).
Smiljana: Žalosne su reči tvoje i teške kao kamen. Nema na svetu gore nesreće od bratske nesloge. Ali tvoji su sinovi dobra srca, odgojila si ih u ljubavi. Njih je samo netko zaveo i zaslepio. Progledat će oni, veruj mi, majčice! Naša kraljica u kraljevstvu vila bolja je i pametnija od svih ljudi, znati će leka i tvojoj boli.
Majka: Daj bože!
Smiljana: Dođi ti samo, majčice, i zamoli našu kraljicu. Noćas, kad prva rosa pane, ja ću ti put pokazati. Prosut ću smilja u šumi kuda češ poći. Idi bez straha stazom Smiljaninom, koja će te dovesti sreći! (Smiljana ode.)
Konac prvog čina.
(Nastavit će se.)
Zadnji put.
nažan i lep primio je rukama za ruče, trgnuo svojim jakim telom još jednom i skočio. I uz pratnju glazbe, koja se je jedva čula od burnog odobra« vanja, stupao je na svoje mesto. Došao je drugi, zatim treći i svi redom dok nije opet on pošao napred ... Svuda je vladala tišina, koja kao da je nešto predosećala ...
Na njegovom ponosnom licu titrao je spokojan smeh.
Mišičavo mu se telo zanjiha i uzdignu, u publici se začu nečiji pridušeni krik.
Stara njegova majka se onesvestila. No	ni taj	događaj nije	ni
na čas svratio pažnju posetioca, tamo su oni	gledali,	gde	je on	nad*
naravnom snagom vitlao svojim telom .. .
Obrazi su mu crveni, oči svetle, a osmeh	lebdi...
On će zaista biti pobednik ove večeri, ali našta nam sva blaga i slave ljudske kad život sagne glavu pred smrti.
Mesto burniog pleska čuo se svuda jauk i bolni uzvici, anđeli smrti sablasno trepetahu svojim bedenim krilima... Ona snaga i le== pota popraćena jednim sveopćim krikom srušila se na zemlju.
Život je sagnuo glavu, slaveć pobedu posedoše oko mladog mrtvog Sokola anđeli Slave i Smrti...
ALBIN ČEBULAR:
Sokolići smo in Sokoliće.
Pa kaj gora so nam strmine, pa kaj voda so nam globine.
Naprej, naprej, vse preko mej, do naših polj, trat zelenečih,
do naših host, voda iskrečih, do naših bratov tam trpečih!
Nikad ne zaboravi svoju domovinu, radi i žrtvuj se za njenu čast i slobodu!
RUDOLF HORVAT:
Peš na morje.
• I. Načrti in priprave.
Morje — naše hrepenenje.
orje!
V nedoglednost se razprostira tvoja gladina, v neumornosti dihajo tvoja pljuča iz dneva v dan, iz vekov v veke.
Morje!
Ta tvoja nedoglednost, ta tvoj večni nemir, vse neizrekljive lepote tvoje površine in vse tajne tvojih globočin, vse to vleče ljudi od vse? povsod k tebi. Že otrok sanja o tvoji veličini, o lepoti tvoje gladine, o mogočnosti tvojih valov, o grozoti tvojih viharjev, o parnikih mo* gočnih in o belih jadrnicah, ki jih nosiš na svojem hrbtu. Ob tvojih slikah stoji deček poln hrepenenja, ki ga vleče tja daleč v čudežne dežele, ležeče tam nekje za tvojo nedoglednostjo. Kraj tebe pa stoji poln upov ubogi mož izseljenec, ki upa, da najde tam preko svojo srečo — morda tudi bogastvo.
Morje!
K tebi hrepene narodi, ki vedo, da jim le ti nudiš svobodno, neodvisno pot v svet. Velikan Rusija in mala predvojna Srbija! Kako velika in težka je bila njiju borba, da si priborita prosto pot k tebi. Carigrad, ključ Črnega morja in zaklenjenega velikana, Adrija, ti naša lepa Adrija, ter Solun, koliko borb je veljalo vam, da bi svobodno dihali uklenjeni narodi. Ni li bila svoječasno stvorjena Albanija le zato, ker ni dopustila naša sovražnica Avstrija sosedi Srbiji svobod? nega dihanja? In naši neprestani bojii s sedanjo našo sosedo! Ne izvirajo li v veliki meri iz istih vzrokov? Odvzela, ugrabila nam je naš Trst in našo Reko pa naš Zadar zato, da bi nam zaprla pot k tebi, ti naše morje — ti naša sinja Adrija. Zato sega tudi s svojimi zlob# nimi rokami po naši Dalmaciji,, našem Splitu, naši Boki Kotorski. Hoče nam vzeti tebe, da bi nas zasužnjila. Zato se je usidtala v Alba* niji, da bi nam zaprla pot v široki, svobodni svet.
Vse hrepenenje, ves boj, vse sovraštvo zaradi tebe, ti hrepenenje vseh narodov, ti nedogledno, široko, svobodno morje!
,	Delamo	načrte.
Morje!
Tudi naše hrepenenje si bilo ti dolgo časa. Že dolgo smo hrepeneli k tebi, želeli, da bi se naše duše napasle ob tvoji nedoglednosti, raz* igrala naša srca ob tvojih lepotah in se navdušili ob pogledu na tebe, ki si vzlic vsem sovražnikom le naše.
Krepki, naporov željni naraščajniki sokolski te nismo hoteli doseči kakor drugi ljudje, marveč smo hoteli posnemati one staroslavne
Ksenofontove vojake, ki so po skrajnih naporih zagledali tebe in te veselo pozdravili s klici: »Morje, morje!« Tudi mi smo si hoteli ta užitek priboriti s trudom in zato smo sklenili še pred letom dni: Na morje poj demo!
Toda od sklepa do izvršitve je dolga in trnjeva pot. Res sva že pred letom izmerila z Dragom vse razdalje in tako približno izračunala, koliko časa bi potrebovali tja in nazaj. Že davno nam je lebdela pred očmi lepa, fantastična slika o naši poti, o romantičnosti vseh tistih krajev, ki smo si jih začrtali v našo pot. Sanjali smo o idilah jutranje zorq, opoldanskega počitka in o večerih v senu. Toda vse te naše sladke sanje nam je mahoma razpršil realen klic: »Denar!« Ta nesrečna beseda, ki uniči toliko sanj! in nad, ki tako neusmiljeno prečrta toliko lepih načrtov. Kje ga dobiti ? ! To vprašanje je bilo tako trdo, da nam je na mah vzelo ves pogum. Hraniti! E, hrani naj ubogi študent, če nima nič. Ako se še tako izogiblješ vseh sladoledarjev in se z vso silo braniš pred malovredno reklamo raznih čokoladnih tvrdk in čeprav zamižiš, ko greš mimo slik, ki ti kažejo burke Pat in Patachona in podobne, bi vseeno vse to zneslo v1 enem letu le par deset dinarjev. Kje dobiti ostalo? Oče in mati komaj kupujeta obleko in šolske po« trebščine, bogatih stricev in tet pa tudi nimamo sinovi ubogega slo* venskega ljudstva. Torej kje ? !
Sokolsko društvo in njegovi prijatelji? Bi, če bi ga ne težil dolg, če bi jih ne težila visoka članarina, ki z njo razbremenjujejo svoje društvo. Bi! A sedaj, letos je to nemogoče! Popolnoma nemogoče. Morda drugo leto. Mogoče!
Pa smo opustili svoje nade in zaprli načrte v miznico, da počakajo boljših časov. Nabavili smo si pa vseeno hranilno knjižico in določili Draga za blagajnika. Zbiral !naj bi tiste dinarčke, ki bi jih obvarovali pred vsemi izkušnjavami kinov in drugih zapeljivih dobrot. Tako smo • čakali boljših časov.
Načrti so so uresničili.
Pregovor pravi: »Potrpežljivost železna vrata prebije.«
Tudi naša jih je! Velika sokolska požrtvovalnost našega članstva, prav posebno pa finančna spretnost našega blagajnika, sta provzročili, da je začel dolg, ki ga nam je prineslo zidanje doma, vidno kopneti. Ko je poročal na občnem zboru brat blagajnik^ da je društvo popol* noma brez dolga, da je naš dom resnično naš, tedaj je zaplulo po dvorani brezkrajno navdušenje. Zavedli smo se, da stojimo trdno na svojih tleh, da je konec tiste težke more, ki je ležala pet let na naših prsih. Zavedli smo se pa tudi, da je vse to izvršila le velika, nesebična sokolska ljubezen in vztrajnost.
In ta nesebična ljubezen je tudi nam dala ta dan novo upanje. Mogoče pa letos! Mogoče se letos uresničijo naše sanje, mogoče se
letos naužijemo lepote naše zemlje, lepote našega morja, da vzraste tako v nas še večja ljubezen do naše prekrasne domovine. Mogoče!
Upanje je naraslo in domišljija nam je začela zopet risati bujne slike o naši poti. Tudi v naši hranilni knjižici se je nabralo nekaj dinarčkov, ki so srečno ušli vsem Scilam in Karibdam. Tako smo upali in se bali ter čakali odločilne seje.
Počasi so tekli zimski meseci. Končno je prišla v deželo pomlad in z njo mesec odločitve. Tesno nam je bilo pri srcu. Kako bodo raz* umeli bratje odborniki naše želje in kakšno stališče bo zavzel naš trdi blagajnik. Da bi le imel tiste dni polno blagajno, pa da ne bi vstal tisti dan z levo nogo! Upajmo!
Vse je šlo po sreči! Bratje so razumeli naše želje, uvideli so veliko vrednost našega načrta za našo dušo in naše telo. Tudi bratu bla* gajniku je naklonila usoda tisti dan mnogo dobre volje. — Dovolili so nam potreben kredit.
Dan sreče! Kredit, denar je tu! Sedaj lahko začnemo vojno — lahko se podamo na pot!
(Dalje prihodnjič.)
Start smučarjev v Planici.
Važne seje Jugoslovenskega Sokol* skega Saveza. Dne 15. in 16. decembra lan* skega leta so bile v Ljubljani na -sedežu JSS tri važne seje, pri katerih so bili na* vzočni zastopniki vseh v Savezu včlanjenih žup izvzemši župe U žice, ki je svojo od* sotnost opravičila.
Dne 15. sta bili Seji zbora župnih na* čelnikov in manjšinskega odseka, dne 16. pa odborova seja, ki jo je vodil starosta br. Gangl. Na tej seji so podali svoja po* ročila vsi savezni funkcijonarji in poroče* valoi posameznih odsekov. Savezna stati* stika izkazuje 432 sokolskih društev, ki so se v zadnjem letu povečala skupno za 4641 oseb. Sklenjeno je bilo, da se sestavi za 1. 1928. velika savezna statistika. —■ Letos bo v Ljubljani savezna prosvetna šola in izide spominska almanah o delovanju Sokolstva v prvem desetletju. —• Savezni poškodbeni fond je dosegel v tem letu prvo četrtino milijona in izplačal preko 30.000 Din za poškodbe članstvu, naraščaju in deci. — Manjšinski odsek je izpremenil svoj naziv v rt a rodni obrambni odsek, ki bo skrbel za društva ob državnih mejah in izven njih, kjer bo treba v večji meri ustanavljati sokolska društva. — Savezni načelnik br. dr. Murnik je poročal o delu v preteklem letu. Jako razveseljive uspehe so pokazale tekme v lahki atletiki, kjer je bilo doseženih 70 % prav dobrih uspehov, ostali pa so bili dobri. V letu 1929. bodo priredile vse župe svoje lastne župne zlete, zato ne bo večjih sokolskih prireditev, pač pa se prično že priprave za II. vsesokolski zlet v Beogradu 1930. Odobreno je bilo snovanje smučarskih odsekov in za v a ro« vanje smučarjev pri poškodbenem fondu. .— Deseta savezna skupščina bo v marcu 1929. na Sušaku, kjer bo ob tej priliki otvo* rite v Sokolskega doma. — Jugoslovensko Sokolstvo se ■udeleži letos visesokolskcga zleta na Poljskem v Poznanju in pokrajin* skega zleta ČOS v Plznu. — Pri gospodar*
ski in proračunski razpravi je bil odobren proračun in sklenjeno je bilo, da prevzahie JSS oba mladinska lista »Sokolič« in »Na* šo radost« v lastno založništvo. — Za uspešno izvedbo zleta v Beogradu bo raz* pisan garancijski fond, v katerega vplača vsak član po 20 Din. — Župe in društva naj skrbe, da po 1. januarju 1930. ne spreje* majo neaktivnega članstva, ker se v času zleta priglasi mnogo članov, ki hočejo iz* rabiti zletne ugodnosti.
Seja načelništva Zveze Slovansko Sokolstvo se je vršila 9. decembra 1929. v Pragi. Navzočni so bili zastopniki ČOS, JSS, Poljske Sok. Zveze in Zveze ruskega So* kolstva v emigraciji. Razpravljali so o or* gani zaci ji načelništva in o tehničnem delu članic, sklenjeno je bilo, da bo načelništvo enotno za člane in članice. Pri volitvah so bili izvoljeni: za načelnika br. dr. Vaniček, za namestnike brata dr. Murnik in Jan Fa* zanowicz, za tajnika br. A. Heller. Praški člani načelništva so bili poverjeni, da iz* delajo načrt tekmovalnega reda. Razprav* ljalo se je o poljskem vsesokolskem zletu, Id bo od 28t junija do 1. julija 1929. v Po* znanju. Z zletom v zvezi bodo tudi tekme ter smučarske tekme. Za tem je bilo go* vora o jugoslovcnskem vsesokolskem zletu v Beogradu 1. 1930. Ob tej priliki se bodo izvršile tekme za slovansko prvenstvo. Tekmovalo se bo z istimi vajami, ki bodo določene za mednarodno tekmo v Luksem* burgu 1930. Končno so razpravljali o 9. zle* tu ČOS, ki bo leta 1932. v Pragi.
Smučarske tekme Zveze Slovansko Sokolstvo se vrše 12. in 13. januarja v Za* kopanem na Poljskem. Te tekme spadajo že- v okvir poljskega vsesokolskega zleta. ČOS pošlje k tekmam zastopnike starešin* stva in tehničnega odbora, sodnike in itek* movalce ter tekmovalke.
Prve medzletne tekme sokolskega na* raščaja na Češkem. Češkoslovaška Obec Sokolska priredi letos prvikrat medzletne tekme za svoj naraščaj. Tekme se bodo vršile v župah, in sicer za moški in za žen* ski naraščaj. Tekme moškega naraščaja bodo zaključene v Pragi, kamor pošlje vsaka žuipa po eno vrsto.
Proslava desetogodišnjice Ujedinjenja u Subotici. 1. dec. ove godiine navršilo se tačno 10 .god, od onoga dana, kada je p ros klamovano ujedinjenje Srba, Hrvata i Slo* venaca u jednu jedinstvenu državu, pod imenom »Jugoslavija«. Toga dana Jug. Sok. društvo u Subotici —- kao izraziti predstav* nik toga jedinstva — priredilo u grad* skom pozorištu svečanu Akademiju. Mo* žemo mirne diuše reći, da je Akademija bila veličanstvena i da je uspela i moralno i materijalno.
Na njoj su subotiški Sokoli pokazali, da su za ovih deset godina radili i da su zadeto mnogo uradili.
Program Akademije bio je podeljen na dva dela. U prvom delu je sledeče:
1. Pozdravni govor prosvetara, dr. N. Rajiča; govor je bio dugačak d vrlo lep, i u njemu je u glavnom ocrtao cilj sokol* skog društva.
2. Zatim muška deca izvode »Agre i skupine«; vrlo su lepo vežbala te im je publika pljeskala.
3. Posle muške dece nastupaju mlađa ženska deca (do 7. god.), koja vežbaju s lutkama; bile su veoma simpatične male sestrice te je i njima sledilo pljeskanje od strane publike.
4. Za ovima vežba muški naraštaj »V« grupe i to vežbu »dvanaestorku« od Freliha.
5. Posle njih dolazi prednjački zbor članova, koji vežbaju odlično i na opšte zadovoljstvo publike; vežbali su Erbenove vežbe na stalkama.
6. Zatim opet nastupaju ženska deca — ali starija — i to na gredi; vežbaju dobro.
7. Na kraju prvog dela nastupaju na* raštajci »S« grupe; oni vežbaju vežbe »Duha i tela« d to vrlo dobro te .su odušev* Ijeno pozdravljeni. Ovim je prvi deo za* vršen i nastaje kratak odmor.
Drugi deo je mnogo lepši i program je sledeči:
8. Ovom tačkom počinju članice; vež* baju Davečovi prosti vežbi« koju su dobro odvežbale.
9. Zatim nastupaju članovi na razboju, njih 8 na broju, sve bolji od1 boljega »koji no će udariti na deset da uteče nego na dva da ih sječe«; vežbaju odlično.
10. Posle njih opet nastupaju nara* štajci »A« grupe; vežbaju Jetelovu »de* vetku«. Oni su izvrsno ođvcžbali te im je na kraju priređen aplauz.
11. Sađ nastupaju naraštajke koje vež* baju Erbenove »vežbe obručevima«; i one su izvrsno vežbale.
12. Najzad, ovom tačkom završavaju članovi »dvadesetpetorkom« Akademiju. Oni vežbaju odlično i oduševLjenju nije bilo kraja kad se — pošto su načinili sku* pinu — pojavila Sokolska zastava.
Tako je završena Akademija, a zatim je nastala igranka u hotelu »Zlatno jagnje«, koja je trajala do zore; na njoj je svirala vojna muzika. Kao što vidimo, i vrlo nas raduje, naše Sok. društvo je sad nastupilo pred javnošću sa tri grupe naraštajaca. To znači da se našem društvu sprema lepa budućnost. Zdravo! удтје Dučević
Rad ženskog naraštaja u Bjelovaru.
Ženski naraštaj nastavio je ove godine svoj lane započeti rad. Lanske godine bio je dosta malen, jer svaki je početak težak. Na prvoj ovogodišnjoj sednici održanoj
6.	X. ukratko nam je govorila sestra pred* sednica o lanskem radu, I ako nije hio onakav kakav bi trebao ipak je dobar, jer je on podloga budućem boljem i opsežni* jem radu.
Zatim smo jednoglasno izabrali novi odbor: predsodnica S. Sagrok, tajnica D. Sunajko, blagajnica D. Vujčić i poverenik za štampu D. Đurović.
Rad je već započet. Dvije naraštajke su održale na sastancima predavanje o te* mama: »Sokolstvo pre i posle rata« i »Po* stanak češke države«.
Održano je već nekoliko dobrih nago* vora. Počele s'u odbornice, a sada će nasta* viti i ostale sestre. Moramo mnogo raditi, jer smo kasno počele, a mnogo toga že* limo saznati i svestrano se sokolski obra* zovati. Mi hoćemo rad, jer samo on vodi k znanju i pobedi, a jednom kad sasvim isplivamo dz tmine nastavićemo još ustraje nije, da pomognemo drugima — naraštaju budućnosti. Mi se mnogo nadamo, i mnogo želja skopčamo s našim skromnim radom, a samo budućnost pokazati će koliko je vredio naš trud.
Zdravo!	Danica	Đurović.
»Sokolič« izhaja 20. dne vsakega meseca in stane letno 20 Din.
Urednik Ivan Bajželj v Ljubljani* Gledališka ulica št. 7/II.
Uprava pri JSS, Ljubljana, Narodni dom. Izdaja in zalaga Jugoslov. Sokolski Savez v Ljubljani. Tiska Učiteljska tiskarna v Ljubljani, predstavnik France Štrukelj. Poedini broj 2 Din.	Ček.	račun	10.932.