Li o o j sl:
3i jj žni ©a
ihl 1: n
t \ i
i •
■i itr.iv/
. .11;
Številka 10.
Or- ■■ i, i —
Pavlabtl frank« v difavf SHS.
V Ljubljani, dne 13. maja 1920.
H. leto.
=s== Cijena u prodaj! 1 K 50 m ==» Nas Glas izlazi u tjednu svakog četvrtka. Godišnja pretplata * .... E 72*—
Polugodišnja .••••*.	« 86*—
Četvrtgodišnja	» 18*—
Za inozemstvo dodati poštarinu. Oglasi po cjeniku.
*=*= Hena y npo^ajn 1 K 50	=s*
Ham Fjiac H&xaaH ce^Muvno esaicor 'leraprna. ToABm&a nperarara ...... K 72
IIoJijroAHmffca................ ,36
HeTBpTTvviHmBfca ...... t „18
3a nnoacMcTBo A0ffaTH nomrapanj. Otjocol no TapH$H.
Uredništvo: Ljubljana. Rimska eeata štev. 20/11. Rokopisov oe vrača, ako se se priloži znamk. Dopise v latinici in cirilici sprejema le podpisane in zadostno fmnkirana Rokopise j« pošiljati samo uredništvu v Ljubljani. Hrvatske in vrbske dopise je pošiljati le potom organizacij, M so za vsebino odgovorna
Upravnlštvo: Na naročila brez denarja ae ne oziramo. Naročnina naj aa pošlje po nakaznici oziroma položnici le v Ljubliaao, Vodnikov trg it 5/L Ija je pošiljati tudi zbirke za nas tiskovni sklad.
r-5k— (ZeniuTi).
Činovn ičko ministarstvo!
! a drugim zemljama mijenjaju se ministarstva, odigravaju se takozvane krize, ali valjda nigdje bjesomučnije I ptravstvenije nego prije u Srbiji i danas U Jugoslaviji.
Drugdje su motivi idejni, stvarni, a |tod nas Učni i samo lični I tu je onda mržnja na nož i partizanstvo. Partaja, koja je na vladi, ide za moralnim i materijalnim uništenjem pristaša protivne stranke. U prvo doba posizalo se i za umorstvima, pogotovo, kad fb negda mogao ubiti čovjek čovjeka, pa pobjeći u Crnu goru, a onda, kad njeg- a partaja dodje na vlasi vratiti se i još dobiti unosno namještenje. protivna partaja radi punom parom:	i
novinstvu, po kafanama, po ulicama, sastancima. da sruši staru vladu. Novac se i uzajmljuje i sabire sa svih strana, pro-pto investira se, jer kad partala dodje na vlast, onda se taj novac otplaćuje, za-radfuie se na sve strane, obogaćuju se jjudi. jer znadu čim ih nova vlada zb"~l sa sedla, da su opet na ulici i da im le Živjeti od onoga, o.o su na vladi zaradili l tako ide dalje kao na vodeničnem čitaču: što bi gore, dolje je. Pristaše dobro Žive, protivnici se progone — u beskraj.
Dr. Milan Ogrizović.
Učimo slovenščino I
(Odzdrav Franu Govekarja a Ljubljani.)
Nema zaciielo ni Hrvata n* Srbina mediu čitateliima »Našeg Glasa«, koji se nije u srcu iskreno uzradovao. kad je prije podrug mieseca pročitao poletni poziv Frana Gcvekara svojim zemljacima »Učite se srbohrvaščine!«
Slovenec poziva svole braću, da iz Patriotskih a 1 iz praktičnih razloga uče »divnokrasni srbohrvaški Jezik«. Književnik i Diiblicista. koji u kulturnom razvitku Svova naroda ima zamterno tniesto. i u ovom se pitaniu non^o na visinu, s fcoie se isto tako slabo razlikuiu iezićne kao i Plemenske razlike. — oa nagovara svoiu publiku, da učenjem jezika srednjeg i istoč. nog diiela naše države uskori što ootpu-niie Jedinstvo duša i srdaca svilu nas. Mi bratu Slovencu ne možemo Henše da odgovorimo. nego da svoiim Mudima dovik I nemo: »Učimo slovenščinu«. Zapravo či-
Pa dobro i rekao bi tko. nek se politički protivnici ili uopće političari bore i mrcvare, kako hoće. aii što se to tiče činovnika (uradnika) i javnih namještenika? Ali to je baš ona rana bila u neka-dašnoj Srbiju da su se javni namješteni, hočeš nečeš, povlačili u politiku, te da :u morali u njoj aktivno sudjelovati i tako učvršćivati vlast — ne samo upravni činovnici, nego i prosvjetni i sudski i stručnu ukratko svi. U Srbiji niie moglo biti činovnika. koji bi rekao, da je van stranaka ali takova, koji bi bio samo „osvedo-čeni“ pristaša, nego je svaki morao svoju političku vjeroispovjest pokazati i činom, to jest agitacijom. To su bile lične zasluge i avancement.
Nakon svjetskog rata mislili smo. da če se strasti stišati, da će ljudi, K,: su k tome boravili na strani, n tudjini, dobiti šire poglede i vidike, pa da će u prošireno] otadžbini biti širokogrudni^ i gle4 ti na razvitak države s viših, općenitijih stanovišta. To je tako nešto i izgledalo u samom početku, kad su u ministarstvu sjedili zajedno Pribičević i Protić, demokrata i radikal. Ali doskora im te nostalo tijesno. Mjesto zajedničkog, pomirljivog i zemlji korisf-nricr rada ud ariše oba n «tran-čarstvo. Najprije Je izgurao Pribičević Protića. Činilo se. da je to bila pobjeda
taimo. slušalmo slovenske riječi i doskora ćemo vidjeti, da je to sasvim isti, teš i više nego bratski iezik. Naročito Hrvati kaikavci imaju osjećaj potpune srodnosti nesatno u slatkoj riteči »kai« qego i u sta-rMim formama gramatičnim. — Čakav-ština našeg Primorja takodler Joj je blizu, samo štokavac se odvaja i »odudara« svojom tvrdoćom i novijim oblicima, dok io? se Srbin ekavštlnom približava. — Kako ie lezik živ organizam, koli se razvila, privija i dovija, ima nade. da će se s vremenom sva tri dijalekta sa svojim nuz-grednim pokrajinskim diialektićima sto piti u iedan književni iezlk onako, kako se to stopio hrvatski i srpski jezik za doba ilirskog prenoroda.
No tome treba da utlremo put već sada. — A to ie posve iednostavno i tako reći uz put: treba, da zalazimo iedni mediu druge, da se razgovaramo, da izmjenjujemo misli i rik -i. da oievamo i Sirimo u svom krueu bratske pjesme.
A baš slovenske oiesme su same i najprve zašle mediu Hrvate. — One, mile
jugoslavenske ideje nad radikalskim separatizmom, koji hoće veliku Srbiju bez; Hrvata i Slovenaca, a pošto smo mi zva-nično prozvani Kraljevstvo SHS, onda ie sasvim naravno, da je program Pribiče-vičev imao zaledje odlučnih faktora* (Smetalo je jedina to, što je radikal Pašiđ zastupao kraljev stro na strani na mirov:-« noj konferenciji)
Medjutim su metode PriblčeviSevei vlade i njegovo nasilno centralizovante* naročito u Hrvatskoj, pokazale, da nfl radi u duhu svog programa, nego po re-». ceptu svoga nekdanjeg učitelja, madjar-skog grofa Tisze. Baš javni namještenici u Hrvatskoj i Slavoniji osjetili su to najjače. Pribičević je naime u hrvatskoj upravi namještao samo svoje pristaše, bili oni i nesposobni. Mladi ljudi nesvrš®-nih studija postajali su povjerenici veliki župani i predstojnici Zloglasni njegov ban Tomljenović zamišljao je naš Savez taH*! da bi on odbornike Imenovao — a to znači, da bi mu sve činovništvo imalo biti podložno i da ne bi smjelo o svojim Interesima ni pisnuti. Nepoćudne je činovnike odpuštao. penzijonirao i zatvarao. Takove su Pribičevićeve metode i zazvale sumnju, da ne želi ono jugoslavenstvo, kuk-vo je bilo u njegovu programu, već đa hoće s vremenom veliku Srbiju, u knjo}
i melodične — kao duše njihovih planina — pievalu se več preko pola stoljeća po hrvatskim krajevima. Ja sam ih kao dijete već — našao. U prvo! smo već gimnaziji učili »Po jezeru bliz Triglava«, pa »Bodi zdrava domovina!«, a da ne spominjemo: one brojne slovenske ljubavne pjesmice* što smo ih u višim razredima »privatno« učili i_ »privatno« pod dragim prozorima pjevali (»Luna sije!«) S melodijama su dolazile i riieči. niežne. meke i intimne slo< venske riječi, koje smo mi našim djač^mt Dulcineiama prevodili, a onda smo seg-v nuli i za drugom neuglazbljenom poezijom, donosili smo im čitavog Prešerna i skupa s njima čitali (To ie bilo u zabitnijeni djelu Hrvatske.) Pepeli smo se interesirati za slovenske reviie. tražiti sveze sa slo^ venskim djaclma. dopisivati se. Kako smo samo bili veseli i ponosni, kad smo u Zagrebu mogli upriličiti prvi abiturilentski sastanak Hrvata I Slovenaca’ (Tomu će bit? ljetos ravno 25 godina!) —Tu smo prvi put I ćuli slovensku rljeć: u govo-i rima 1 resolucijam2* zdravicama pjesma-
bJ Hrvatska I Slovenija igrala ologn Er-delja a nekašnjoj Ugarskoj, to Jest provincije sa slabom ili nikakovom autonomijom.
Sasvim je prirodno bilo, da Je taj režim morao pasti Tad je đoSao na kormilo Protić, koji se poslužio i opet istim metodama. to jest ličnim osvetama. Jedina Je sreča, što je te metode ograničilo na Srbiju, dok Hrvatsku i Sloveniju pušta na miru. (?? A slovenska carina? A slovenska vojska? Op. uredn.) Narodni klub u Hrvatskoj — te ma se mora primati — vrši ličnih osveta i nastoji, da hrvatsko činovništvo Izluči i* politike, da tako ne da povoda budućoj vladi, da se osvećuje. Mnogi su demokrati ako su sposobni, ostali na svojim mjestima, a lični se progoni ne vrše. Javni su namještenici kod nas odahnuli i mogu vršiti svoju službu, a da ib nitko ne pita, kakove su političke boje.
Ovako bi se onda moglo dalje, kad bi i u Srbiji bilo tako. Onda bi smo mogli govoriti i o činovničkom ministarstvu, koje bi imalo vršiti izbore za konstituantu. No. kako sad stvari stoje, izgleda, da tamo „preko** ne će, bar tako skoro, doći do takova ministarstva, koje bi bilo za nas idealno. Upravo ne može doći do činovničkog ministarstva, dok su strasti tako raspaljene.
PrlpomEa nređnTSfvaJ 'Gospod člankar je o slovenskih razmerah nedostatno poučen. Srbijanski radikalizem sega tudi v Slov eniji preko Jo pustnih mej, in protesti iz vrst naših cari-narjev so le eden pojav med pojavi, ki nepotrebno žalijo slovenski narod. Kako je v naši skupni vojski glede slovenskih častnikov, naj zamolčimo. Kako tožijo naši tovar:$* v Beogradu, kjer so ne le brez vpliva, nego naravnost neuvaževani statisti, je v Ljubljani znano. Itd, Vse te pojave smatramo za nepotrebno izzivanje fanatičnih, vase zaljubljenih strankarjev. Za vse je dovolj dela, za vse dovolj časti: toda srbijanski radikalci in njih pristaši uporabljajo silo namesto ljubezni. — Ci-novniško ministrstvo bi imelo uspešen delokrog danes. Kasneje, ko bo že vse pokvarjeno in zavoženo, ko bo naša kupna gradnja že vsa razpokana in narušena, kasneje bo prekasno! Cinovnikl ne bodo hoteli igrati uloge rešilne družbe
ma. Tad se upravo 1 popularizovala pjesma »Slovenac i Hrvat«: »Iz bratskog za-vrliaia poleti pfesma sveta!« I vidjeli smo na okupu mladu braću, zanosno se uvierovali o medlusobnoi ljubavi i zavje-ravali se na zajednički rad.
Na univerzi se ta veza podržavala izmieničkim izletima i kulturnim proslavama. naiviše medlu pjevaškim društvima. Tom prilikom smo se upoznali prvi put i s lijepom Slovenkama pa se dakako još i više očaravali melodijoznošću slovenščine. ier iz ženskih ustilu — vele neki ni madjarski jezik nile tako ružan. Nismo ni sami znali, kad smo zapravo naučili slovenski i čudili smo se, kako to sad sve razumijemo: i »tudi« i »sicer« i »sploh« i »še« i *le«! Zdravice su se izmjenivale ne samo iz punih čaša nego i iz punih a tom je zgodom nikla i ona krilatica: »Pa ako nas Sutla dllell ml ćemo le — ispiti!« Mi smo medlutim bratsku liubav ! djelom pokazivali. Više puta smo zaiedno natie-rali u biieg. a i natukll »niemškutarje« u BreŠdma i drugdje .. .


po katastrofi ne gasilcev po požara. Za činovniško ministrstvo je danes zadnji čas! In še to: da bi činovnici hoteli prevzeti ulogo zamorca, ki dobi takoj brco, kakor hitro je storil svojo dolžnost, tega ne verjamemo. Vsaj činovnici z značajem ne. Mizo znova pogrniti ter jo napolniti z jedili, a se nato urno umakniti — drugim jedcem, ne, tako idealni pa še nismo. Gotovo Je, da bi edinole uradniško ministrstvo, sestavljeno iz povsem nepolitičnih prvovrstnih strokovnjakov čistih rok, nečistih značajev, jeklene energije ter mravljične pridnosti, delavnosti in vztrajnosti moglo prinesti v državno upravo evropski red in poštenost. Toda to ministrstvo bi moralo uživati na beograjskem dvoru popolno zaupanje in v vojski najmočnejšo oporo, da bi moglo delovati mirno in zdržema vsaj nekaj let. Mi namreč nočemo krparjenja in zasilnega prebarvanja, nego temeljite prezidave od temelja do slemena!
Drugovi, u svim gostionama i kava nama zahtjevajte „Naš Olas*.
Drago Vojska:
Nasi proletarci
Na vsakem letaka, na vsakem shodu, pri vseh pogovorih se čuje danes samo eno: proletailjat in njegov cilj. Nikjer pa ni mogoče dognati, kdo je danes pravzaprav proletarec in kdo buržua. Samo eno je lahko ugotoviti: ravno oni, ki najbolj vpijejo o pravici proletarijata in njegovi bodočnosti, so ali postopaški hujskači ali verižniki, tihotapci in bivši avstr, velepa-trijotje. Pred njimi se je morai človek včasih paziti, da mu ni ušla beseda proti avstr, militarizmu. Takrat so te takoj zagrabili za vrat in oddali sodišču. Tl, ki Jim je bil v Avstriji militarizem bog, so danes proti njemu, ker je naš in so najvnetejši zagovorniki proletarijata, kateremu pa se v Avstriji ni tako dobro godilo, kakor se mu godi v Jugoslaviji. Ti pseudo-proletarcita-koj nahrulijo vsakogar, ki njihovim Izvajanjem in prorokovanjem absolutno ne pritrjuje:	Posebno jim leži v želodcu
uradništvo. Njemu hočejo na eni strani dokazati, da je tudi ono proletarijat, da pa se tega noče zavedati in da ie steber bur-
Od većih je sloveno-hrvatskih sastanaka historičke vrijednosti pohod Slovenaca početkom decembra g. 1695. Te Je godine zadesio Ljubljanu onai teški potres, nakon kolega su se Hrvati našli braći u nevolji na pomoći a slovenski su rodo-liubi u zahvalnost posjetili Zagreb, da se naknadno naraduju otvorenju novog kazališta (kofoj svečanosti nisu s političkih razloga smjeli prije pribivati). Uza svu skučenost orosJavnog programa, uza svu cenzuru oblasti, provalila je upravo elementarnom snagom srdačnost ovog bratstva naiorile na banlretu, a onda u samom gledalištu. Prikazivala se medin ostalima i Jurčić - Krsnikova rodoljubna aktovka »Berite Novice«. Glumila se — s 1 o v e n -skl. Prvi put se na zagrebačko! pozornici glumilo slovenski, i to loš u ono ropsko vriieme. Ne samo. da smo svaku riječ razumjeli, nego smo ie i o s i e ć a 1 i. Ti su osjećaji prekipiii na koncu komada u takove ovacile braći Slovencima, kakove nova zgrada nilc doživjela ni kod svoga otvorenja. Harambašićev pjesnički po-
žuazije, na dragi strani pa zanikajo, da 61 bilo tudi uradništvo proletarijat, ker je pa njihovem mnenju nemogoče, da bi bil proletarec tudi človek, ki je naobražen. ki ni razcapan in se vede spodobno, ampak' samo oni, ki ie duševno omejen in posu-rovel, nosi rdečo kravato, ne uporablja robca.
Na shodih in v pogovorih je torej nemogoče dognati, kdo Je danes proletarec! in kdo ne. Popolnoma lahko pa to ugotovimo, če stopimo v kavarno ali gostilno^ Tam najdemo navadno vse te veleprole-tarce pri buteljkah in za igralnimi mizami. Denarja imajo, da človeka takoj prime veselje. da bi se priznal za proletarca. kqi vidi, kako dobro situiran je ta stan. Pijejo nadfinejša vina. igrajo za tisočake, zraven pa — seveda radi lepšega — zabavljajo na uradništvo — ta steber buržuazije, češ, le uradništvo Je krivo, da nismo do« segli svojih pravic in da nam je vse spodletelo. — Na površje nismo prišli, ker sn nam uradništvo ni hotelo pridružiti. Ko tn zatirane proletarce tako opazujemo. Jim moramo priznati, da imajo prav, ko nam očitajo, da uradniki nismo proletarci, kajti nam Je — dokler proletarijat pije vino iz buteljk in hazardira — nemogoče biti v njih vrstah, ker tega ne zmoremo. Mi sa moramo zadovoljiti z vodeno črno kavo, ali kvečjemu s četrt vina, če nam je sploh dovoljeno priti v kavarno ali gostilno, Naša vest nam svetuje, da moramo svoje skromne dohodke porabljati najprej za preskrbo družine, za nabavo obleke in šele potem pride na vrsto užitek.
Sicer nas popolnoma nič ne briga, odkod imajo ti reveži toliko denarja, in jim tudi nočemo očitati zapravljivosti. Vsak) človek lahko dela s svojim denarjem kan hoče. Toda prepovemo si, da bi nas taki duševni in moralni proletarci kazali na eni strani javnosti kot buržuje, na drugi strani pa vladi kot maso, ki odobruje nakane polit, demagogov, ki so hoteli raztrgati našo državo in nas znova zasužnjiti!
Povemo Jim, da v naših vrstah nimajo ničesar iskati in %n je ves trud zaman, kajti mi ne pustimo uničiti tega, kar smo postavili z lastnim trpljenjem in delom!
Žalostno pri vsem je, da del javnosti veruje tem hujskačem in vidi v uradništvo negovatelje današniih razmer. Treba 10 prej presoditi položaj nepristransko in sl
zdrav gostima, koli se kao »proslov« imao govoriti na početku predstave, bio ie »za-plilenlcn« i zabranjen ali Hubav se nila mogla zabraniti
Ovaj osiećaj, da smo ledini i srcem ! Jezikom, vratio mi se deset godina kasnije, kad smo mi Hrvati bili u nosietima kod braće u Ljubljani prigodom otkrića Pre* _ Šernova spomenika. Opet je moia sloveti« ščlna oživjela u zraku zanosnih govora* plešama i razgovora. Tad sam prvi put s nozornice čuo slovensku rlleć od rodjenih Slovenaca (ler ono le onda u Zagrebu bila naučena slovenščina) i ioš sam jače oča« tio njenu talnu unutamlu moč. — No sa* svim me ie slovenščina presvojila, kad sam nedavno u Mariboru slušao svoja »Hasanaginicu« prikazivanu na slovenskom jeziku. — To se čuvstvo ne da opl* sati: u glavi su mi moli i narodni štokavski stihovi a u uho mi dopiru slo« venske riječi kao melodijozna varijanta, kao Jeka iz gorskog krala. One su ml prenležne za oštrije istupe, ali u lirskim partijama iznose nove, neslućene nijanse.

ostvariti jasno sliko do treznem prevdar-ku. Kdor opazuje današnji položaj z lastnimi očmi in ne skozi očala, ki mu jih natikajo hujskači, pride kmalu do spoznanja, da prijatelj ljudstva ni oni, ki hujska, ščuje. psuje, zabavlja na vse, kar je naobraženo, Ompak oni, ki dela smotreno na to, da se današnje razmere čimpreje izboljšajo. To pa se ne da doseči z zabavljanjem in hujskanjem, ampak le z resnim, vztrajnim delovanjem, smotrenim reformiranjem in * odstranjevanje težav in ovir. Hujskačem na njihovem potu razdiranja in uničevanja uredništvo ne bo sledilo. Nam je konsolidacija države prvo, ker vemo, da je le v urejeni državi moROče doseči svoje pravice. katerih ne more dati noben političen demagog. Uredništvo se ne da zopet vkovati v suženjske verige Nemcev, Italijanov in Madžarov, teh »velikih prijateljev« jugoslovanskega proletarijata, oziroma njegovih voditeljev.
Mi hočemo Izvojevati svode pravice in potrebne socijalne reforme legalnim potom in ne s prevrati in nasilstvi. To nal si zapomnijo tudi vsi oni, ki mislijo, da so dogodki zadnjih dni strli našo solidarnost, voljo in vztrajnost
Dragovi, pohajajte samo one kavane i gostione, koje diže »Naš Olasm.
'Josip Barač (Split):	, ■
Fijoka.
Reč nam bijaše nepoznata. O' njoj nismo nikada ni smijali, nismo mogli ni da slutimo, kako ćemo Je teško upoznati Može biti, da je svi Činovnici i drugi jugoslavenski gradjani još ne poznaju po imenu, ali, mislim, u stvari Je već svi dobro osrećaju, i teško osrečaju.
Premka sam filolog, ne znam toj etimologije. Biće, valjda, uzeta iz francuskoga Jezika, a braća su je Srbijanci sigurno već pre nas osetili, Jer najviše cvate u Beogradu.
Fijoka, ta blažena F i jo kal Sto Je to?
Pitao sam prijatelje iz Srbije, da ml Je bolje definiraju, pa on! su nekim prezirnim a 1 turobnim posmehom, odvračali:
„Ma, bre. Sto me pitaš? To d le bruka I tratr :a! To |e ladica, u ’ oju
— Bol se glavne glumice profiniule. suze su publike diskretnile. Ja sam se obogatio za iednu tečevinu više: ja sam i slove n sk i pisac, mola je drama stekla sestru. rodienu sestru — čuvstvo slično onomu. kao kad se nalazim medju svojim kćerkama. Nezaboravno!
Ali zašto sam svoja razmatranja isorepleo ličnim reminiscencama? Htio sam svomu prijatelju i »bratu u Apolonu« Franu Oovekaru vratiti milo za drago' kako ie on naime sam od sebe zaplovio srbohrvaškim vodama, tako smo i mi a slovenskim plivali, ma da su nas raznim koritima i pregradama dijelili. Sad, kad vode teku svolim, slobodnim tijekom --treba da svi poradimo o tom. da bratski fezik što više upoznamo, najprije onai obični za praktičnu upotrebu, a onda onai drugi, knliževni. pfesnički.
Dobro kaže Govekar, da je »Naš ulas« najbolja škola za to. Doista, gdje su nam interesi zajednički — ili bolje reći, biieda ista — tu ćemo se najprije raz umjeti, pa i ne znajući upoznati osebujnijc



dospiju u raznim ministarstvima sve molbe, predloži, utocl, tužbe i svi spisi, koji bi trebali da se rešavaju po zakonu i propisima 1 u pravo vreme, a ono onđe zaspu I nikada se ne probude i obično, nikada Iz nje ne izid]u!w
Spisi ostaju u Fijoki iz raznih motiva, koji izazivlju i razne kritike i opazke o balkanizmu, o partizanstvu, o ličnim ne-razpoloženjima, ali najobičnije Fijoka se ne otvara i ne procvetava od nemara, nereda i indolencije! Čuo sam od dobroga prijatelja, oficira iz Srbije — koji je bio, kao i svi Srbijanci u Splitu, neograničeno omiljen u našem gradjanstvu — kao prispodoba Fijoku majci, koja detotn ne da sise, dok ono ne zaplače. Ta to je narodni običaji
I zbilja, što vidimo? Jedna neizmerna nevarnost, jedna neoprostiva lakomisle-nost vlada u rešavanju spisa, u kbjima edino I zavisi dobra uprava zemlje. Često se dogadja da neko pošalje neki važni spis uredovnim puteni, taj isti spis pošalje i zastupniku, koji lično intervenira. Prodje nekoliko meseci. Stranka piše nebrojena pisma u Beograd, znancima, prijateljima, upravnicima. Meseci i dani prolaze, ali odgovora nema.
Spisi leže u Fijokil Fijoka je prepuna! Spis se ne može ni da nadje. Ona sve ždere i tamani.
Govorio sam u Beogradu sa nekim komitom, koji je, po njegovom kazivanju, bio dvadeset i tri puta ranjen, izgubio levu ruku i desnu nogu. Invalid! On mi se tužio, kako ne može da dodje do plate, jer spisi odavna leže u F i j o k L
Takvih bi se primera moglo nabrojiti na tisuće!
No F i j o k a je F i j o k a !
I što se dogadja pojedinim činovnicima i privatnicima, poduzetnicima i industrijalcima, to se dogadja i vlastima, općinskim, sreskim i, može biti, i pokrajinskim. Pitanja se množe i požuruju, ali nema im odgovora, nema te nema! Može nebo da se sruši na zemlju, Fijoka spava.
No Fijoka Je Fijoka.
Koliko li je do sada obitelji nastradalo, upropašteno, koje čekaju rešenja?! Koliko li Je nepravda počinjeno pojedincima i celim skupinama!!
Svet dobiva pojam, kao više nema leka za nijedno pitanje, kao da pravo i pravica definitivno nema priziva ni uto-
čišta, kao da je gotovo propala za uvek pravna svest i smisao za uredno upravljanje države. Neka kobna resignacija zahvata we više maha i gubi se pouzdanje i vera u ono zašto se je stradalo i uzdi-salo.
Hoće li se naći tomu leka? Neka o tomu dobro promisle oni kojima je u dužnost da bdiju nad dobrom upravom zemlje.
Prva dolazi na ređ Fijoka ! Prokleta Fijoka!
Pragmatika.
(Dalje.)
Ali naj uradnik, ki je n. pr. dobil enomesečni dopust, da se odpočije in okrepi svoje zdravje, obenem kaznovan z odtegnitvijo plače za ves čas, ki bi ga prebil na kraju službe potem, ko je n. pr. rekonvalescent? In to naj bi zopet presojal ne-posrednji predstojnik sam!
§ 21. „če je uradnik zaprosil in dobU dopust iz gotovega razloga, toda ga uporablja v drugo svrho, pa bi tega ne mogel opravičiti z zadostnimi vzroki, se kaznuj« z ukorom ali z izgubo plače do treh mesecev."
In tudi tu prlstoja razsodba edinole neposrednjemu predstojniku, ne pa poklicanemu disciplinarnemu senatu. Za vsak malenkosten pregrešek more na taki način vsak neposrednji predstojnik nesimpatičnemu podrejencu „pomagati", da se mu odtegne — trimesečna plača.
§ 22. „Pomnoževanje poslov in razširjenje poslovnega kroga ne daje uradniku pravice niti do povišanja plače, niti do posebnih nagrad."
Dočim ima vsak delavec zagotovljen svoj osemurni delavni dan, je na podstav! te določbe uradnik zavezan umstveno delati tudi 24 ur na dan, ne da bi imel iz tega vzroka pravice do večje plače ali nagrade!
§ 23. „Vsak uradnik je dolžan Izvrševati tudi tiste posle, ki so se mu osebna poverili, ne da bi s tem dobil pravice da posebnega doplačila. Samo če bi pri temu imel posebne stroške, ali da bi moral izročene mu posle vršiti izven kraja svojega uradnega kroga. Ima v prvem primeru pravico do doplačila stroškov, v. drugem na diuma in vozne stroške.
riječi I neobičnije oblike. Dobro bi bilo, da se piesme i novele, kako slovenske tako i hrvatske, (ako nema novih makar i starije, poznatije) da se u podlistku štampaju, a nerazumHiviji izrazi, da se u zagradi ill pod zvijezdicom protumače. Možda bi bilo dobro, da se preštampa onaj mali slovensko-hrvatski riječnik naših Matica III onai drugi hrvatsko-slovenski, pa da se u odsiecima donosi u »Našem Glasu«. A ne bi bilo loše, da se od vremena do vremena napiše i po koli stručni Članak o naiglav-nilim jezičnim razlikama izmedlu sva tri naša dijalekta — dakako ne suho gramatički, učenjački, vflč popularno, praktički I zanimljivo.
No najbolje ćemo se naučiti sloven-ščinu »živom gramatikom«, to lest ako se što više družimo sa Slovencima (i Slovenkama!) Dolazi ljeto i ljetovanje. Gdje ljepše (i jeftinije), nego u Sloveniji! Treći dan već i sami govorite slovenski. S kratem i s liuđima dobiva taj lezlk. koga ste prije tek čitali — život i dušu. On svakim danom raskriva talne svoje čare. A sloven-
ski ih lezik ima mnogo: naročito u nekim sačuvanim riječima i oblicima iz praje* zika. iz pradobe. Oni nisu samo interesantni za Jezikoslovca, nego mogu da inspiriraju i pjesnika. Mogao bih Vam povjeriti. da sam baš lanjskih praznika na onim brijegovima oko Krškog prenio u dramu MaŽuranićevu »Smrt Smailage Čengića«. ali — tako bih i opet mogao govoriti o sebi! ... A meni Je bila svrha, da jednakom srdaćnošcu i jednakim uvjerenjem, koiim ie »drug« Govekar (kako bi komunisti rekli) preporučao Slovencima učenje našeg jezika, da Ja našim ljudima doviknem: »Učimo slovemščinul ... Ve* žimo se ioš čvršće, loš jaćeU
Tovariši i Agitiiajte za »Naš Glasni Nabirajte inserate in prispevke za tiskovni sklad ter pridobivajte nove
—..	.i naročnike i ■■
No ako se pošlje izven njegovega službenega kraja, da izvršuje dolžnosti okrožnega ali okrajnega načelnika ali pisarja, ima voznino in diurnum do kraja, kjer je okrožna ali okrajna pisarna, toda potem dobiva samo diurnum brez voznih stroškov za ves čas, ko izvrši službo."
Potemtakem uradnik nima pravice v kraju svoje službe do prav nikake nagrade ali doplačil tudi za izvanredno delo. Uradnih ur se ne omenja; odmora tudi ne; šele ko je uradoval Izven uradnega okrožja, se mu pripozna pravica, da zahteva doplačilo troškov, ki jih je pri tem faktično imel. Ker je pa po sledečem§ 25. uradnik lahko premeščen poljubno na drug urad, se tudi lahko izogne temu ter uporabi § 25.
§ 24. se tiče posebnih dodatkov za zastopnike poslanikov.
§ 25. „Vsak uradnik se sme premestiti na drugo mesto in na drugo zvanje; toda v tem primeru ne sme izgubiti niti na plači niti v stopinji ter se mu plačajo selitveni stroški, če ni bil na lastno prošnjo ali vsled lastne krivde premeščen na drugo mesto ali na drugo zvanje. Istotako se ne povrnejo uradniku selitveni stroški tedaj, ako bi med dvema uradnikoma istega oblastva nastalo sorodstvo po ženitvi do vštetega drugega člena; v tem primeru se premesti brez doplačila selitvenih stroškov tisti, ki je sorodstvo proizvedel.
Razen tega sme minister, če bi se o kakem uradniku dobilo osnovano uver-jenje, da v svojem delokrogu počenja zlorabe ter da bi se, ako ostane na tem mestu obrezuspešilo zasledovanje proti [njemu, premestiti tega uradnika po potrebi službe brez plačan ja selitvenih troškov; šele ko se je tak uradnik oprostil kot nedolžen, dobi uradnik začasno pridržani (selitveni strošek."	'
Predstojeće določbe nam kažejo pravo neurejenost in pomanjkljivost urad-niško-stanovskih zadev v Srbiji. Uradniku ni priznana nobena stabilnost v njegovem nameščenju. Samovoljno se sme premeščati ne samo v eni in isti stroki, temveč tudi iz ene stroke v drugo. Tako se lahko premesti poštarja na mesto policaja, profesorja na mesto carinarja itd. itd. Strokovno znanje Je nepotrebno; tako potrebno poznavanje krajevnih razmer, narečja in prilik ne prihaja v poštev. Kako naj si na podstavi tega predpisa iz ene stroke v drugo prevzeti urr.dnik kar čez noč pridobi potrebne vednosti za vršenje službe v novi, njemu nepoznani stroki, skoraj ni doumeti. Vsak uradnik bi moral biti pravi pravcati vandrajoči „Konver-sations-Leksikon". Da mora pri takih ’~iz-merah trpeti tudi redna služba, je več kot naravno.
Za nas je malo sumljiva tudi določba, po kateri sme šele minister premestiti uradnika, ki počenja zlorabe v svojem delokrogu ter Šele tedaj, ako bi se z njegovim obstankom obrezuspešila preiskava proti takemu uradniku. Po naših nazorih bi moralo proti takemu uradno moč zlo-rabeČemu uradniku nastopiti že njegovo neposredno oblastvo ter ga vsaj začasno takoj odstraniti z zavzemanega mesta.
§ 26. „Dokler so uradniki v aktivni službi ali so na razpoloženju vladi, se ne smejo devati na kako stalno službo brez posebnega dovoljenja njih viš. oblastva."
§ 27. „Uradniki, v aktivni službi sij stoječi na razpoloženju vlade, ne smejo prejemati od tuiih vi i darov, nagrad kakor tudi ne odlikovainih znakov ne brez knezovega dovolieria.“
§ 28. „Vsak uradnik ima pravico iz-
pokojnini in drugim koristim, ki so združene s službo. V .akem primeru Je izstopajoči uradnik zavezan:
1.	da ne zapusti svoje službe, dokler se ne določi o'jba, ki jo prevzame;
2.	da pravilno Izroči svoje posle."
§ 29. „Plače, pokojnine in drugih koristi in odlikovanj, združenih s službo, ne more uradnik izgubiti drugače nego po lastni krivdi, po sodni razsodbi, ali na način, popisan v tem zakonu."
§ 30. „Za plačo uradnikovo se razumeva vsikdar njegova sistemizirana plača. Potemtakem se v plačo ne smejo raču-niti vsote za reprezentacijo, uradno stanovanje, furažo itd.
Ti izdatki so neločljivi od zvanja ter odpadejo po sebi z Izgubo zvanja (mesta) ali s premestitvijo na drugo; ne dajejo pa nobene pravice do njih' povrnitve."
Stanarina ..e torej ne prišteva v pokojnino in ne v plačo ter se celo odtegne, ako je bila pripoznand, če se uradnik premesti drugam.
§ 31. „Na kakršnikoli način je uradnik izstopil iz državne službe, uživa pripadajočo mu plačo do dneva končne razrešitve od službe."
Ako je torej uradnik prvega dne meseca prejel plačo za ves mesec, a je bil 2. službe razrešen, povrniti mu je plačo za ostali čas meseca.
§ 32. „V primeru smrti poneha pravica do plače po preteku enega meseca po dnevu smrti, vštevši tudi dan smrti v dan aktivne službe."
Tretji del.
Začas n o od a al j e»n j e iz službe.
§ 33. „Z a č a s n o se sine i^radnik oddaljiti iz službe samo, če preneha zvanje, ki ga te imel, ali urad, v katerem je odpravljal službo."
Tudi samo začasno oddaljen je je torej vezano na pogoj, da dotično zvanje ali urad — prenehata I
§ 34. „Tak uradnik (§ 33) se postavi tedaj na razpoloženje vlade, in dokler se mu ne poveri drugo mesto, se mu odbije od plače, ako nima že 15 let službe, ix> 30 %. Za /sako leto službe čez 15 let se odbitek zmanjša za i
V	zmislu tega člena bi torej uradnik s 40 letno službo, ako ga doleti nesreča, da se urad, kjer je nameščen, ukine, dobil komaj 55 % svoje plače. Povod, da se kakšno zvanje ali urad ukine, le pa kmalu dan.
§ 35. „Tako na razpoloženju oblastva stoječi uradnik se smatra v vsem kot uradnik in je navezan opravljati posle, ki se mu kakorkoli poverijo, ne da bi zato dobil pravico na posebno doplačilo, ako bi taki začasni posli uradnika ne zaposlovali na enkrat dlje nego en mesec; drugače dobiva vso svojo plačo za ves čas svojega dela.
V	vsem drugem veljajo tudi tukaj v vsem določila § 23 tega zakona."
Po tem določilu ie dana n. pr. možnost, da se razpoložljivega uradnika vsako leto porabi v aktivni službi 12 krat po 29 dni, ne da bi za to svoje delo imel pravice do kakega plačila in šele, ako bi se zaposlil vsakikrat za več nego mesec dni, bi se mu priznala plača za ves čas njegovega dela.	(Dalje prih.)
Drugovi, vršite svoje staleške dužnosti, šahirajte pretplatnike i agitirajte ■......svuda za „Naš Glasuj—. ,
J. Ž. (Maribor):
Na praktično plati
Vaša beseda komunistom je bila poštena: uradni; je in mora ostati steber države in »Naš glas« naj predvsem goji strokovno slovstvo, piše naj navodila. Kako zboljšati uradovanje, vpeljati nove zakone, urediti upravo itd. V splošnem pa moramo biti državotvoren element, na katerega bo Jugoslavija ponosna: uradnik v mirnih, vojak v vojnih časih sta glavno ogrodje vsake države.
V	stari Avstriji so zvestega uradnika zmerjali, da je »vladen«, v Jugoslaviji tega ne smemo več dopustiti Naša opora državi mora biti tako močna, da bodo ministri gledali na nas. ne mi nanje, posebno ne na take reve. kakoršne so večina dandanes.
V	gmotnem oziru pa glejmo na to, da se ne višajo plače ad infinitum, temveč, da se utrdi valuta, ustavi draginja, z monopoli odpravi balast tisočerih predpisov in omogoči strankam mimo in brez zamude občevati z uradi. Dandanes je vsak vesel, ako nima z uradi opravka, pa bi moralo biti narobe!
Glede uradništva treba očistiti naše vrste, ker je vmes precej gnilega- dobra tretjina je prestopila iz Avstrije avtomatično; ta tretjina le takrat zabavljala Avstriji in danes zabavlja Jugos’aviji, dela pa najmanj in širi po pisarnah zel duh; posebno na severni meji Je obilo takih elementov, ki bi se morali premestiti, ker nam le škodujejo in prav nič ne koristijo. Soproge imajo Nemke, ker so prišli Iz nemških krajev, vedno »nergajo« in sami ne vedo, kje Jih peče. Dosti je takih, ki znajo v svojem junaštvu samo „farjem" zabavljati, največ pa takih, ki hlinijo v. pisarni uradne ure in pridnost, zunaj pa pijeio in po kavarnah politikujejo.
Obrnite torej ojnico na praktično plat: govorimo o zboljšanju zakonov, predpisov, o olajšanju uradovanja s strankami’ Itd. Gojimo šport, čtivo in glasbo! Pa s/o-jih skromnih močeh bom list vedno podpiral.
Glavno pa: iztrebite iz uradništva gnile elemente, katerih ie toliko, da se že kar po pisarnah kregamo.
Tudi tisti slavni možici ki so lani O Blnkoštih šli v Celovec na uro gledat In so se pred Nemci pokidali, — naj zginejo!
Pa (Zagreb):
Kooperativ i Činovnička Udruga.
U broju 1. „činovničkog Vjesnika", glasila Udruge iavnih činovnika u Hrvatskoj i Slavoniji od 22. aprila o. g. izašao Je članak pod naslovom: „Kooperativ i Udruga", u kojem se pravi neraspoloženje protiv Kooperativa konzumenata iavnih namještenika u Zagrebu i dosadašnji rad Kooperativa podvrgava nepravednoj i neopravdanoj kritici.
U broju 18. „Našega Glasa" prikazane su u glavnome pril'^e, u kojima je nastao Kooperativ, i potreba njegova osnivanja.
Ml ćemo iz prošlosti navest? neke činjenice prite nego se obazremo ^ pojedine prigovore, iznesene u „činov* ničkom Vjesniku".
Budući da „Središnjica za opskrbu javnih namještenika" a i aprovfzacioni odsjek „Udruge javnih činovnika" nijes°. udovoljavale svim željama i potrebama javmb namještenika u pogledu opskrbni
stopiti iz službe $ tem. ua se odreče plači.
►— što i sam dobro upućeni pisac članka j u „Činovničkom Vjesniku*1 priznate — odlučile su obje te institucije da likvidiraju i prep iste opskrbu javnog namiešte-ničtva novoj konzumnoj organizaciji, koja će raditi kao ti.rovačka zadruga pod imenom „Kooperativa konzumenata javnih namještenika**. Moramo naročito da istaknemo, da Kooperativ nije imao jednostavno da nastavi poslovanje i djelovanje „Središnjice i Udruge** nego mu je prema intencijama osnivača valjalo na novoj bazi novom organizacijom prema novim prilikama da započme rad i da utre put kooperativskom pokretu i u našoj državi. Svako drugo shvaćanje o pravom povodu i svrši našeg kooperativskog pokreta je krivo.
Dublji razlog reformi opskrbe javnog namješteničtva bilo je uvedenje slobodne trgovine. Središnjica i Aprovizacioni odsjek Udruge mogli su da rade i donekle ispunjuju svoju zadaću u vrijeme vezane trgovine, kad su se-živežne namirnice rekvirirale i podavale uz maksimalne cijene, a kadkada i ispod njih. a eventualni deficiti su se namirivali iz điferencionalnog I drugih fondova vladinih. Kad je to prestalo, trebalo je u slobodnoj trgovini uz tržne cijene, koje su se naglo dizale, a i danas trajnu rastu, nabavljati živežne namirnice i ostale potrebne artikle, kao svaki trgovac i to bez subvencije vlade koja nije bila u stanju da namakne ogromne svote i - trebne za obaljenje cijena.
Kooperativ je kao samopomoćna organizacija počeo raditi svojim vlastitim kapitalom, od uplaćenih zadružnih udjela, kupovao je i kupuje robu uz najpovoljnije tržne cijene i prodaje ju bez dobitka, samo uz zaračunanje režijskih troškova.
Uprava Kooperativa nije nikada svojim članovima obećavala više nego što im je mogla dati, nije pravila ni izdaleka onolike reklame, kao druga slična poduzeća, jer je već Iz početka uzela za geslo: da će dobra roba uz solidne cijene biti najbolja reklama.
Ako ima sada nezadovoljnika, tomu su oni sami krivi, jer nije u njih razvita zadrugarska svi]::t, jer su kratkovidni i krivo shvaćaju — kao i pisac članka u Činovničkom Vjesniku — cijeli koopcra-tivski pokret. Kooperativo je zadaća, da uz što je moguće povoljnije tržne cijene nabavlja i prodaje robu svojim članovima i da s vremenom postepeno preuzme snabdjevanje svojih članova svim potrebnim artiklima, a u toku daljnjeg razvitka da pred je i na proizvodnju u vlastitoj režiji, i tako iz prve ruke — bez ikakovih posrednika — pribavi svojim članovima konzumentima trajne probitke. Tim svojim poslovanjem Kooperativ će regula-torno djelovati na trgovinu i na cijene, a ostali trgovci će biti primorani, da se zadovolje solidnom zaradom, jer će ih inače konkurencija kooperativskih zadruga uništiti.
Druga je stvar kupovna snaga javnog namješteničtva. Ta je kraj minimalnih Plata toliko slaba, da si javni namještenici ođ svojih beriva sada ni brašna za četvrt Rodine ne mogu osigurati i gledaju u naj-crniju budućnost, gdje u mnogom kućanstvu ni hljeba neće biti. Zadaća je vlade, da svojim namještenicima dade tolika beriva, da si kraj najpovoljnijih i najsolid-niiih cijena, po kojima Kooperativ daje robu, mogu namiriti barem sve ono što 'e najnužnije za život Ako vlada pravodobno tu potrebu i nuždu ne uvidi i ne dovede beriva svojih namještenika u sklad sa današnjim ekonomskim prili-
kama. valja da ju Savez javnih namještenika na to potakne i da izradi poboljšanje materijalnih prilika javnog namješteničtva makar i borbom, koja je slična borbi proletarijata za kruh.
U članku „Činovničkog Vjesnika** podvrgava se kritici posao sa trgovce .i Vračarićem o dobavi ulovljenih, svinja. Taj posao nije sklopio Kooperativ, već Središnjica, koja ga je ustupila Kooperativa s uputom, da posao uz odštetu stornira, budući da nema izgleda, da bi dobavljač svoju obvezu i ispunio. Stvar bi iznesena pred sjednicu ravnateljstva i nadzornog odbora Kooperativa, na kojoj je prihvaćena odšteta od 180.000 K uz storniranje posla kao najpovoljnije rije-šenje Kooperativ, jer je bilo jasno, da ni tužba protiv Vračarića na ispunjen’e dobave ne bi dovela do tog cilja, da javno namjeŠteničt.o .lobije za vremena dobru i jeftinu mast po ovom poslu.
Istina je, da je Kooperativ od doznačene kože jedan vagon prodao i to kože loše kvalitete, brandsohl i kravine teške kože, za koju mcdju javnim namiGštenič-tvom nije bilo interesa, a novac je bio prešno potreban za isplatu kupljenog brašna.
Zahtjevu udruge, da joj se od nre~ ostale kože izda neki kvantum za posto-larsku radionu, nije se moglo udovoljiti, jer su u isti čas i druge opskrbne skupine stavljale slične zahtjeve, pa bi se dioba kože na nejednaki način decentralizovala i mnogi bi ostali bez kože.
Na primanje članova izvan kru"a javnog namješteničtva ovlašteno je ravnateljstvo po pravilima u iznimnim slučajevima. Ono to čini, kad je pristu? takvih članova n. pr. novinara, od koristi za Kooperativ i kad se pouzdano nada, da će time ojačati kooperativski pokret i zadrugarska svijest, koja je u večini javnom namješteničtva još dosta nerazvijena. Ravnatelj Delič, a i neki drugi pristupili su Kooperativa kao javni namještenici, ali su medjutim istupili iz državne službe te ostali članovima Kooperativa, što nije u protimbi sa pravilima.
Neozbiljan je prigovor pisca članka u „Činovničkom Vjesniku", da Kooperativ još nije protokoliran kao trgovačka firma, dok je poznato, da se baš iz redova Činovničke Udruge poduzimalo sve i sva, da se omete protokolacija, pače je član ravnateljstva Kooperativa g. sudbeni vijećnik Bratanić, predsjednik činovničke Udruge uskratio potpis podneska na trgovački sud glede protokolacije i raspirivao nezadovoljstvo 1 neraspoloženje protiv Kooperativa, što je dalo povoda da je privremeno suspendiran.
Prigovara se da organizacija opskrbe u provinciji sa strane Kooperativa nhe još provedena, a svatko, tko malo pozna prilike i teškoće organizacije, znade da to nije moguće provesti u nekoliko tjedana, već tome trebaju mjeseci; no medjutim pridolaze u sve većem broju članovi iz provincije, te njihova opskrba sa svim artiklima, što ih Kooperativ ima, lijepo napreduje, a naročito se pažnja obraća na naše pasivne krajeve.
30. svibnja bit će izvanredna glavna skupština, kojoj će se predložiti na prihvat po odluci trgovačkog suda, promijenjena pravila, a tom če prilikom svi članovi, koji traže razjašnjenje ili imadu kakve prigovore, dolki tačan i jasan odgovor. Dotle neka se uprava Kooperativa, birana po članovima osnivačima, neđa smetati ni skrenuti s odredjenog pravca, nego neka nastavi rad po dobro i u veliko
zasnovanom planu, sigurna da će njezin požrtvovni, nesebični i pošteni rad i dostatna trgovačka sprema dovesti do postavljenog cilja i izgraditi Kooperativ po uzoru onih unaprednijih naroda i osjegu-rati svojim članovima trajnu i valjanu opskrbu.
Bez organizacije i stališkog glasila ne možemo postići poboljšanje svog ....... materijalnog položaja.
Iz Saveza javnih namještenika Hrvatske š Slavonije.
Vijesti iz SJN. Upozorujemo članove, da će SJN odsada vijesti o svome radu kao i sve obavijesti javnim namještenicima moći objelodanjivati samo u „Našem Glasu**, jer je štampanje takovih vijesti u dnevnicima skopčano s poteškoćama i troškom. Neka dakle članovi drže i čitaju naše glasilo.
Uplata članarine. Kod zaključivanja računa za prošlu godinu ustanovljeno ie, da mnoge kotarske skupine i pojedinci duguju SJN članarinu za prošlu godinu. SJN ima svojih obveza prema vjerovnicima, mora plaćati svoju režiju, a članovi i kotarske skupine zaboravljaju na svoju dužnost. Savez je odaslao opomene za uplatu zaostale članarine, pa je dužnost i kotarskih skupina i pojedinaca, da što prije urede stare račune. Ujedno se razašilju nove iskaznice, koje će se izdati svima članovima mjesto starih i na kojima će se na zaledju markicom označiti, da U je: za tekuću i za svaku dalje četvrt namirena članarina, pa će prema tome vrijediti kao prave legitimacije članova samo one iskaznice, na kojima se bude vidjelo, da njen posjednik i članarinu plaća. U radničkim organizacijainh uživaju pogodnosti li poboljšice samo oni radnici, koji su organizirani i članovi organizacije. Nebi bilo zgorega, kad bi se tako moglo i kod javnih namještenika učiniti, jer onda ne bi bilo sigurno javnog namještenika, koji ne bi bio član organizacije, osim onih, kojima nije stalo do toga, da se njihovo stanje poboljša.
Popust na željeznicama. Na predstavku SJN, da se javnim namještenicima dopita opet pogodnost kod vožnje na željeznicama, kakovu su uživali prije prevrata, primio je SJN od predsjedništva kr. zemaljske vlade sliledeću obavjest: „Ministarstvo saobraćaja le dopisom od 26. travnja 1920, broj 13.802, priobčilo, da uskoro treba, da stupi u život Pravilnik, s kojim je svim aktivnim državnim namještenicima zagarantovana povlastica od 50 % na svim državnim željezničkim prugama i brodovima."
Izvan ^dna sjednica središnjeg odbora SJN. U poslednjom broju „Našega Glasa" javljeno je, da je na izvanrednoj sjednici odbora saveza javnih namještenika zaključeno zamoliti vladu, da se javnint namještenicima isplati hitno nabavnu pripomoć u formi predujma za nabavu najnužnijih životnih namirnica. Kako se' medjutim na tt>j sjednici bila povela riječ i o nekim vrlo značajnim pojavama medin: javnim namještenicima, kojih poradi kratkog vremena i nedostatka prostora niie-smo mogli iznijeti u poslednjem broju, činimo to oval put. Jedna je^ od tih značajnih pojava to, da je na toj sjednici kon-statovano, da ie jedna skupina javnih na-
r.ijegtenika nezadovoljna s poslovanjem „Kooperativa** poslala gospodinu banu deputaciju, da opskrbu javnih namještenika preuzme vlada u svoje ruke. Uz put spominjemo samo, da je gospodin ban toj deputaciji spočitnuo ovakav separatizam i sjetio gospodu, da se stvari, koje su od zajedničkog interesa za sve javno namje-šteništvo zajednički 1 iznose 1 to putem jedne organizacije. Predsjednik Saveza dr. Benkovič žigoše takav postupak nekih javnih namještenika i konstatira, da je to žalostan pojav, da javno namješteništvo ne može sporazumno samo riješavati svojih stvari, već mora tražiti takovo rješenje od predpostavljene oblasti. Odbor je Saveza uvijek za zajednički istup, kad se radi u općim interesima javnih namještenika. Svaki put, koji obilazi SJN ili ide njemu iza ledja, je nekolegijalan i netaktičan.
Vflesd od kotarskih skupina. Već smo nekoliko puta putem „Našega Glasa** apelirali na sve druge iz pokrajina, da nam
0	svom radu, pa o stanju i prilikama javnih namještenika napokon o svim aktuel-nim pitanjima šalju za „Naš G!as“ dopise
1	vijesti. Samo tako je moguće, da članovi Saveza javnih namještenika budu informirani o prilikama, u kojima se nalazimo. Medjutim na te apele nema nikakova odziva. Pozivamo ponovo naše drugove iz pokrajine, da zaoštre pero, kako bi „Naš Gias“ mogao zbilja podati sliku našega stanja i voditi raču..a ne samo o radu u Zagrebu i u Ljubljani, nego upoznati svoje čitaoce malo i o prilikama u provinciji.
Pragmatika za Javne namještenike.
SJN poslao je svim stručnim odsjecima (strukama i kategorijama) javnih namještenika slijedeću okružnicu: SJN namjerava u najkraćem roku izraditi „Pragma-tiku“ za javne namještenike, pa se pozivaju svi stručni odsjeci (razne struke i kategorije) javnih namještenika, da održe svoje sastanke, te da se točno dogovore i sporazume o zahtjevama. te o odnoša-jima, koje hoće, da si u pragmatici osiguraju. Ujedno neka formulišu pismeno zahtjeve, predadu ih svojim delegatima, koji ih zastupaju u središnjem odboru SJN. One struke, koje eventualno nisu u središnjem odboru zastupane, neka takove delegate izaberu i ovlaste ih. da uzmognu prigodom sastava te pragmatike, biti tumačen v pojedinih njihovih želja i zahtjeva, te tom prigodom zastupati njihove interese.
Poželjno Je, da se H sastanci ođrjfe što prije, tako da pojedine struke budu sa svojim zalitjevima na čistu, a njihovi delegati točno o svemu instruirani pravovremeno tako, da kad ih SJN pozove na suradnju, uzmognu nesmetano i brzo djelovati. a da se ne moraju naknadno spo-razumljivati sa svojim drugovima.
Tovariši! Rešite poslane Vam položnice pozabljenosti in obnovite žnjimi - naročnino! ■■■—................- ..
Vestnik.
Ustanovni občni zbor Osrednje zveze organizacij Ja/nlh name:čencev Jn uno-kojencev se je vršil v torek, dne 11. t. m., v dvorani Mestnega doma v Ljubljani. Občni zbor je enodušno izv^M za predsednika g. Maksa LHIega, davč. višjega upravitelja, za L podpredsednika Josipa
ReJsnerJa, gimn. profesorja in Iv. Zorka, slugo pri deželni vladi, za II. podpredsednika. Odborniki so delegatje včlanjenih 45 organizacij.
Za užltnlnske uslužbence. Ker različni včlanieni in nevčlanjeni užitninskl uslužbenci po časopisih napadalo svole predpostavljene, češ, da nočeio slišati njihovih obupnih klicev za odpomoč. nazna-nia podpisano društvo vsem užltnlnskim uslužbencem, da bo naša zadeva še v maiu rešena, ker ie delegacija financ v Liubliani že davno uvidila. da le treba od-pomoči in ie storila v tem oziru več kot svoio dolžnost. Da vsled dopisov v časopisju oo neodgovornih dopisnikih ne izgubimo naklonjenosti naših predpostavljenih. naznanjamo vsem tovarišem, da le društvo naprosilo vsa uredništva, da ne sprejemalo več dopisov v gornji zadevi od drugega kakor od društva, ki je po potrebi opravičeno varovati koristi svojih članov. Društvo držav. užit. uslužbencev za Slovenijo s sedežem v Ljubljani
Centralni odbor društva državne varnostne straže ter detektivov, policijskih uradnikov in pisarniških pomožnih moči za Slovenijo javlja tem potom vsem tovarišem, da se je naša stanovska organizacija na novo rekonstruirala, takd, da imamo na sedežu društva centralni in po-družniškl odbor, kakor tudi podružnici v Mariboru in Celju. V podružniški odbor na sedežu društva so bili izvoljeni: predsednik revirni nadzornik Josip Dobrošeic, podpredsednik nadstražnik Fran Prešeren; tajnik detektiv Janko Benedičič; tajn. namest. okoliški nadzor, fvan Obreza; blagajnik okolišni nadzor. Fran Stanič; blagajn, namest. Anton Korene. Odborniki: Vinko PlevČak, uradnica gdč. Ivanka Vidmar-jeva. Anton Zabukovšek, Blaž Batič, Vinico Mesarič, Ciril Razboršek, Matija Plevelj, Blaž Razbornik, Ivan Vodopivec, Ivan Oec, Rudolf Žbulec, Franc Renčof. — Pregled, računov: Ivan Teger, Valentin Gradišek, Štefan Škrk in Josip Krabica. Predsedstvo podružnice na sedežu društva (t. J. Ljubljana) zastopa tudi obenem cenhalnl odbor, kateremu so dodeljeni kot odborniki: tov. Ivan Oec, Blaž Razbornik in Ivan Vodopivec. —
V podružniški odbor Celje so bili izvoljeni: predsednik stražnik Franc Jelen, podpredsednik detektiv Ivan Dongjevič; tajnik stražnik Karl Grilanc; blagajnik Ivan Udovičič; — odborniki: Martin Dru-govič, Vekoslav Verčkovnik, Ivan Gombač in Andrej Črnigoj. — V podružniški odbor Maribor so bili izvoljeni: pedsednik Tomaž Komac, nadstražn.; podpredsednik Josip Konič, detektiv; tajnik Albin Kosec, okolišni nadzornik; tajnika nam. Avgust Jelen, stražnik; blagajnik Norbert Klav-čič, namest. Franc Orel. — Odborniki: Andrej Filipič, Anton Visintin. Josip Jerončič. Peter Klarič. Franc Pegan, Franc Počkar. — Pregledovalca računov: Josip Primožič in Anton Kanuščič. — Toliko v vednost vsem stanovskim tovarišem izven sedeža podružnic, da se morete v vsaki stanovski zadevi obračati na najbližnji podružniški ali pa centralni odbor. —
Iz carinskih krogov nam javljajo: Brali smo zadnjo številko „Službenih Novin“, v katerih smo naleteli na imena, ki jih je generalna direkcija srbskih carin oblagrovala s svojo milostjo. Med njimi nahajamo predvsem ime našega vrlega Ačimoviča, ki je v štirih mesecih svojega napornega viziranja pri Ijublian-
skl carinarnici že trikrat avanciral v stopnji in plači. Upamo, da do konca tega lota avancira vsaj do generalnega direktorja, ako se mu namreč njegov sorodni kolega Kukić ukloni. Dalje čitamo, da nas zapusti naš toliko ljubljeni „inšpektor za Slovenijo** g. Kosta Ivanovič, drugi steber vsega srbskega carinarstva v naši lepi domovini. Ta si Je pridobil tekom svojega osemmesečnega delovanja ne-venljivih zaslug za carinsko upravo s tem, da je delal vse mogoče ovire vsem, ki so imeli nesrečo, da so prišli z njim v stik. Slovenski carinarjl so v njem Imeli pravega cčma, ker jih Je vse vprek klasificiral kot nezmožne, lenuhe, nezaupljive, rovarje, anariiiste. komuniste in vrag vedi še kaj. Po njegovi želji naj bi se vse Slovence kratkomalo premestilo v Ma-cedonijo in Albanijo. Slovenski carinarjl imamo torej dovolj povoda, da prelivamo britke solze po tem „uzornem In preveč sposobnem*« predstojniku. Njegova prebrisanost in osemmesečna praksa ga Je usposobila, da je postal šef tarifnega oddelka ter da bo odsihdob iz trojice tvoril četvorko v centrali, dokler ne postane načelnik — ako se mu namreč umakne enakovredni drug Dimitrijevič. Da Je za carinsko-tarifarni oddelek strokovno tudi povsem veščak, je tudi umevno, saj Je, kakor pravi, dovršil — filozofsko fakulteto. No, našo žalost utežuje nekoliko okolnost, da stopi na njegovo gorko mesto drugi Srbijanec Djuro Fotić. Kličemo mu: dobro došao, mili brateI Ne smete pa misliti, da smo bili slovenski uradniki pri zadnjih „imenovanjih** zapostavljeni. Bog ne daj! tega se ne sme več zgoditi In res čitamo, da so bili — penzionirani revizorji I. Lah, A. Grom in A. ToroŠ, zadnji celo samo s 25 službenimi leti. Upati je torej, da nas ostale — saj jih lahko na prste preštejemo — tudi kmalu umirovijo kot nepotrebno staro ropotijo. Slovenski človek, ko doseže neko starost, je že sam sebi v nadlego, tem bolj pa srbsko-radikalnim gospodarjem v Beogradu. Druge nas po porivajo v kot. Tako so bile izmed šestero glavnih carinarnic tri v slovenskih rokah. Pri zadnjih „ime-novanjih** so nam odščipnili še dve ter izročili dvema Srbijanccma. Ostal je še en sam slovenski upravnik, katerega Je menda le slučajno doletela sreča, da je malenkostno napredoval. Slovenski ca-rinarji mu iz srca čestitamo, da nas kot konzul v tujini zastopa — edini slovenski upravnik v Sloveniji.
Imenovanja v carinski stroki P/ed približno 3 tedni smo čitali v naš'h listih o nekem ukazu, ki je bil tedaj že podnl-san in glasom katerega se uredi stanje in premestitve pri vseh lugoslovanskih carinarnicah. Se predno je btl ta ukaz publiciran, so krožile bajke, da so s tem ukinjene krivice, nad katerimi se pritožujejo slov. in hrv. carinarji. Strelko 83, 84, 85 in nadaljnje so ponovno dokazale, da deluje zloglasni sistem z isto paro nemoteno naprej. Treba le vzeti v roke Uradni list dež. vlade za Slovenilo štev. 81 t dne 29. aprila, kjer so v izvlečku obelodanjena: stanje in premestitve. Kratek pregled nam prav jasno dokazuje, da so napredovanja pridržana gotovi kategoriji Jugoslovanskih (pravilno srbskih) carinarjev, da so premestitve prava preseljevanja narodov, —* saj drž. finance to z lahkoto prenesejo — in da slovenski zrak po nazorih carinske uprave stoven. carinarjem ne prija. Na igro s šahovlm! figurami se centralna carinska uprava resnično prav posebno razume.

JUtJU
Ki.


OTH
->i.XL l k i
■ Kii . k
(/Btnm"T^:
Roda&clomi sekcHa NaS. Glasa n Zagreba. U Zagrebu smo osnovali posebnu redakcionu sekciju, koja vodi brigu, da bude uvijek dostatno hrvatsko-srpskog materijala za Na5 Glas. Materijal sakupljen i izradjen po ovoj sekciji obasiže za svaki broj tri stranice. Ovim načinom bit 'će osigurana hrvatsko-srpska suradnja, a time će Naš Glas dobiti dostatan broj pretplatnika u Hrvatskoj i Slavoniji te Herceg-Bosni, Dalmaciji, Srbiji i Crno] Gori. Hrvatsko-srpske rukopise neka se pošilja Savezu javnih namještenika u Zagrebu!
Osnovanje Centralnega Saveza. Na seji dne 9. t. m. v Zagrebu so delegatje Društva državnih uslužbencev v Ljubljani (Centralne zveze javnih nameščencev v Sloveniji) in Saveza javnih namještenika u Zagrebu sklenili, da se zaradi osnovanja Centralnega Saveza vrše seje delegatov vseh Savezov dne 23. in 24. t. m. v Zagrebu, in sicer v Frankopanski ulici br. 2 u Zagrebu, t j. v prostorih zagrebškega Saveza. Vsak savez naj pošlje na te seje najmanje po 2 delegata. Na binkoštne praznike se torej končno strnejo vsi savezi v Centralni Savez. S tem je ustie-Ženo predlogu Saveza državnih namještenika u Splitu. Nadejamo se, da se odzovejo tudi Srbija, Herceg-Bosna in Črna gora.
Cestarima uskraćen ’20 % dodatak na skupoću. Tuže nam se pojedinci. d*u-govi cestari, da njima nile dopitan posljednji 120% dilatak na skupoću a kad su ga kod gramevrcg odsjeka zetinl'tke vlade u Zagrebu urgirali I tražili, rečeno im |e, da ga nemogu dobiti, jer oni kao cestari imadu uz svoju plaću na raspolaganje i travu, što raste uz cestu. Kad bi im se pako doznačili 120 % dodatci na skupoću, to bi imali više plaće i dohodaka od »vojih šefova. Čudi nas ovaj samovoljni postupak gradjevnog odsjeka kr. zemaljske vlade u Zagrebu, budući da je poznato, da je uredbom od 18. decembra 1919 120 % dodatak na skupoću doznačen svim Javnim namještenicima, medju koje idu i cestari. U toj uredbi nisu nigdje ovi potonji napomenuti kao izuzetak, pa im prema tomu svakako pripada taj dodatak. Upo-zurujemo mjerodavne faktore na tu samovolju šefova gradjevnog odsjeka i traži-nio. da se i cestarima taj dodatak podijeli, kao Što Je i podijeljen svim ostalim kategorijama javnog namješteništva.
Drugovima cestarima pako preporu-£nmo, da se što prije organizuju u stručnu organizaciju, kojoj će biti zadaća, da se u pvakovim i sličnim slučajevima zauzme za interese tog Jadnog i mizerno plaćenog dijela iavnog namješteništva. M.
Proslava 30. travnja. Dan 30. travnja, kad su u Bečkom Novom Mjestu od
krvničkog mača austrijske vlade pale glave Petra Zrlnskog i Frana Krsta Frankopana, proglašen je u Jugoslaviji narodnim blagdanom, da se tako iskaže naknadna posmrtna spomen-pošta narodnim mučenicima, koji su snoval' slobodu svojoj zemlji. Kad su se lanjske godine prenosile njihove kosti u domovinu, sav je naš narod bez razlike sudlelovao u toj tužnoj proslavi. Ove se godine zoog najnovijih dogodjaja ne će slaviti taj dan, jer su ga komuniste proglasili „b^.žo-arskim“ pa su prijetili, da će demonstrirati. Oblasno je odredjeno, da se ne slavi ni 30. travnja, ali ni 1. svibnja. I tako se morala skinuti narodna slava. Istog su dana priredila „Braća hrvatskog zmaja** historijsku Izložbu svih sačuvan'h spomenika porodica Zrinskih i Frankopana u sveučilišnoj knjižnici, a ot/orb Ja ie svečano sam ban Matko Lagbla uz prisustvo svih znatnijih predsiavrnika vlade, vojske 1 gradjanstva. Izložba oMale otvorena do 15. svibnja.
Mjere protiv prevratničkih tendencija. Kako novine javljaju, održana je u Osijeku konferencija predstavnika svih gradjanskih, privrednih i intelektualnih organizacija u svrhu, da se poduzmu mjere protiv prevratničkih tendencija, koje u našem socijalnom životu Izbijaju. Uz ostala udruženja prisustvovalo je konferenciji i izaslanstvo kotarske skupine S. J. N. Zaključeno je organizirati sindikat gradjanskih organizacija kao protutežu komunističkom radničkom sindikatu. Izabran je odbor sastavljen iz predstavnika svih organizacija, koji će poduzeti nužne korake, da se provede ovaj sindikat gradjanskih organizacija u čitavoj Jugoslaviji.
Kako današnji dnevnici javljaju, obrazovan je i u Zagrebu takav sindikat gradjanskih organizacija, koji je već izdao apel na gradjanstvo, da ga podupre u nlegovu radu, 1 već započeo svoje djelovanje.
Hej Slovani . , . Pod gornjim naslovom u broju 16 „Našega Glasa" objelodanjen Je list g. Dragutina E., kr. finan-cialnog prlglednika u miru, kojim zahtjeva. da mu se „Naš Glas" ne šalje u opće ili bar tako dugo, dok nebude Izdavan u hrvatskom tekstu, jer da ga slo-venština. koju ne razumije 1 u kojoj se list uredjuje, uzrujava.
, Uredništvo „Našega Glasa'* objelodanivši samo taj list, postupalo je odveć u rukavicama sa g. Dragutinom E. Ta on i onako neće shvatiti, što znači danas predati javnosti list ovakovog sadržaja.
Jednom značajnom Hrvatu mora biti slovenština isto tako mila, draga i srcu prirasla kao i hrvatština. Hrvat, koji zazire od slovenštinc uzalud se razbacuje sa svo-
icasicssssssa essstseissjessasi
\ Važno za uradnike!! \
nrao PODPĐBBO DROmo T UUBUAAI R. L Z OJ.
a..1 ."Z Kongresni trg St. 19. —---
dovoljuje ranžijska posojila; na te opozarjamo zlasti one uradnike, ki imajo dolgove v NemSki-Avstriji. Ti sl s takojšnjo poravnavo dolgov lahko veliko pridobe na valuti. Vso tozadevno transakcijo izvede zadruga sama in sicer brezplačno in le proti povrnitvi naraslih stroškov. — Prospekti na razpolago I
m
jom hrvatštinom, jer Je za njega 1 oval prazna riječ. Ul hrvaština Je njemu isto štoi i — kako on mudro reče — »gluhom dobro Jutro**.
Ovako žalosne pojave n našem javnom životu morali bi svi osudjivati i na najradikalniji način trijebiti, inače nema! nam mjesta medju kulturnim narodima.
Luka Markovič, oficijaL
Naredite prostor — vrnite se domovi članek, priobčen pod zgomiim naslovom v št. 17. vNašega Glasa« kot posnetek tržaške »Edinosti«, vsebuje žalibog toliko nepobitne resnice, da mu ie težko,oporekati — in vendar člankar »Edinosti« nima povsem prav, zlasti ne glede državnih uslužbencev. Mene — skromnega pisca teh vrstic sicer brca v »Edinosti« na zadene, ker sem slučajno zagledal na Štajerskem luč sveta. Gonil nas res ni nihče od tam proč. — toda zahtevalo se je od vseh državnih nameščencev izključno' laško uradovanje. - kar je toliko, kot indirektni' poziv — če ne znaš, pa poidi! Saf se je še tukaj med brati Srbi zgodilo, da le bil srbščine nevešč uradnik kot za ura-dovanie nesposoben — gralan in celo — upokojen. Pri čitanju Članka me je zlasti neprijetno dimila nepobitna resnica, da se nas tukai grdo gleda in zapostavlja; pomisliti pa ie. da Je mlada država rabila uslužbence, ker lih le nebroj odšlo v Nemško Avstnlo. Zlasti uslužbence finančne stroke višiih, še več pa nižlih kategorii ie potrebovala država pri ustrolu državnih mej. Prišli smo torei. da pomagamo mlada državo dozidati, ker smo si io želeli in io tudi z vso vzhičenostjo liubimo: tudi smo se popriieli dela z vso vnemo tn vztraP nostjo, ki je le Slovanu prirojena. Če nas tukai pisano gledajo in zapostavljajo, se to godi iz kratkovidnosti odgovornih vladnih činiteljev. Očitanle koritarstva bi
rogiatrovana zadruga i omejenim ~	jamstvom.	s-
Posojila aa osebni kredit: 6%. -Posojila na hipoteke: G1/* 7,. — M, sefina odplačila. Rantljska posojil na več tet; mali vračevaln! obrok! :::	Pisarna: Kongresni trg 19.	:
Urada« ar« od 8. do tl. ar*. — Prospekti br« platno na raapolago. — lleaorml aakladl na ar SOOJIOO K. — Hranila« rloft« 31/, S.
Unij Mii
ggl Baltoma iuliiralM ma
'K	RaM mineralna fona	&
	Temnel vrelet. namizna voda	'K
&	!tyr]a vrelec jedkinalna voda	
gib	Donatiki vrelec, medldnaloa	
m	voda na|mol!neiie vnfe.	I
i	Zuttpitio i nit ntjtt iufft hi hnlliL Dobili u i Hib pndijiliih in mtnncljib : :: Pojmili i»Ji	1
Bavnaieijsiu ZMIfa Bogallia Slala.
nam bil pa dopisnik v »Edinosti« tudi lahko prihranil, ker ie malo »izvoljenih« s težkimi strici, botri In drueimi enakimi osebnostmi, ki bi enemu kap polno korito predstavili. Torej, gospod dopisnik, »Edinosti«, prosim, kadar bodete zopet bič vihteli, pazite, kam udarite: ne boli vseh enako.
Ivan Volzhauscbee v Železnikih.
Samopomoč v Ljubljani bo delila
svalim članom od petka 14. t. m. dalje koruzni zdrob kg po 8 K 50 vin in koruzno
moko po 6 K 50 vin. na osebo vsakega po 6 kg. Vrstni red: Vsak dan 400 številk, počenši s številko 1. Ker za april nakazana množina moke, ki se le ravnokar delila, ne zadostuje vsem članom, se je kupilo še tri vagone bele moke. Ta se bo delila sočasno s koruznim blagom v prosti prodaji po nabavni ceni kilogram 14 K 50 vinarjev. Zadnja bela in črna moka se ie delila po znižani ceni. Razliko med nakupno m prodajno ceno glede te moke je pokrila zadruga brez najmanjšega vpliva na zvišanje cen drugemu blagu.

„Samopomoč** ▼ Ljubljani kupuje vsakovrstna žlviia in druge potrebščine t vsaki množini Tovariši se prosilo, da poizvedujejo po takem blagu in posredujejo v prilog zavoda, ki deluje v korist vsem javnim nameščencem. O zalogah, oziroma ponudbah naj se poroča naravnost „Samopomoči** v Ljubljani. Vodnikov trg štev. 5, ki poravna radevolje vse stroške.

»■■tBraaaaaaaa
•aaaaaaaaH9QBHi
Proti:
sladkorni bolezni, bolezni jeter in ledic, oteklini želodca in čreves. kroničnemu katarju želodca in čreves, želodčnemu kamenu, hemeroidom in bolezni mehurja, putiki in debelosti, je najboljše sredstvo naravna zdravilna mineralna voda „rogaSka slatina".
Rogaška slatina
največje in najmodernejše zdravilišče v Jugoslaviji, hidroterapija, elektroterapija, inhalatorij, gimnastika za zdravljenje, kopeli z ogljikovo kislino, solne, smrečne, parne, zračne, solnčne kopeli in kopeli z vročim zrakom.
Vojaška godba (42 mož, med njimi abaolvirani konservatoristi). Za vsakovrstne zabave je preskrbljeno kakor v največjih svetovnih zdraviliščih. Umetniški koncerti, tombole, plesni venčki, gledališke predstave, kino, izleti itd. — Sezija od 1. maja do 15. oktobra 1920.
RAVNATELJSTVO.
VELIKA N\dt;!rj„eIvdrhno' BOGATA
l
ZALOGA	IZBIRA
manofaktarnega USTJI SODJI 1TELI1E. “5“K l“tM8*
ter inozemskega	izdelka po naj-
moJnega blaga Srajce, samovBznkBOdaiate). nopvkaUl novejšem kroja.
Pilili KiliJSKA MLU
tCHWAB& BIZJAK
LJUBLJANA, Dvorni trg, pod Narodno Kavat no.
pMnoo •	■■■paooaoonnniM

r

, m ■ "" —— ■ ■  
1 Marija Tičar
j	S55SS I SniiMlsarsiSh s=s= 1
.Balkan
trgovska, spedicijsk* in komisijska d. d.
Ljubljana, Dunajska cesta št. 33.
Mednarodni prevozi. Špedicije vseh vrst. Zacarinjenje. Selitve. Nabiralni vozi na vse strani. Javno skladišče z lastnini železniškim tirom. Reekspedicije itd. itd.
Brzojavi: „BALKANSPED*. Interurban telefon 366.
10-4
Ljubljana
Velika zaloga uradnih in šolskih potrebščin. N jjvečja Izbira razglednic in pisemskega papirja. Na drobno in debelo.
Modni salon
Jtev
^
1 LJUBLJANA, —
Zidovska ul. 3,	Dvorski trg 1.
Prinoročamo veliko izbiro najnovejših svilenih klobukov, čepic in slamnikov za dame in deklice. J|
Popravila ložno In	Žalni klobuki vod« ^
cono.	«« v *«logl.	||
lass
Drogerija ,\DRIJA‘ Fotomanufaktura n_. Parfumerija
B. Čvančara
Ljubljana, Selenburgova ul. 5.
se priporoča za mnogobrojan obisk. Pristna kava, cena in solidna postrežba.
Stefan Miholič, kav&rnar.
Ljubljana - - Sv. Petra nasip«
:::
:::
Klini »čini
vsakovrstno blago, obleko
domač« perilo (poillja po Islo na dom)
ovratnike, zapost* nlce In srajce
ME
Tovarna JOS. REICH
Poljanski nasip 4..LJUBLJANA, Malniča Stlmbnrgtva nlki 3-
Podružnico: MARIBOR - NOVO MESTO.
Društvo drž uslužbencev kraljestva Srbov, Hrv Uov in Slovencev za slov. ozoraljo v Ljubljanu - Odgovorni urednik Makso Daka.
Tiska Učiteljska tiskarna v Ljubljani