50I0LSI
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE J UGOSLAVIJ II!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 11 oktobar 1940 God. XI • Broj 41
pceduzett sa tuđun kofutafom
Fabrika „ostrih" razlika između hrvatskog i srpskog jezika
G/as Matice Hrvatske javlja, da če Matica doskora °b javiti knjigu, ko ja če nositi naslov „RAZLIKE IZMEĐU HRVATSKOGA 1 SRPSKOGA JEZIKA". U objavi se veli, da če knjiga izači, kao izvanredno izdan je, i da ona pret-stavlja „prvi pokušaj, da se znanstveno dokaže pošto ja-nje posebnoga hrvatskoga jezika"; — da če delu biti priložen „riječnik razlika izmed u hrvatskoga i srpskoga kpjiževnog jezika", u kome se nalazi, nista man je, nego H 4.000 riječi; a ko ji bi „kod pisanja trebao imati pri ruci svaki pismeni Hrvat". I konačno se tvrdi, da je autorima to knjige, Dr. Petru Guberini i Dr. K. Krstiču, uspelo dokazati, „da hrvatski književni jezik sačinjava posebnu Ungvističku cjelinu, ko ja se OŠTRO razlikuje od srpsko-ga književnog jezika".
Kao i svako herostratstvo, tako i ovo, oda je samo svoi rušilački cilj. Jer, ako je ovo „PRVI POKUŠAJ, da se znanstveno dokaže pošto jan je posebnog hrvatskog jezika", — šta li su radili čuveni hrvatski jezikoslovni nauč-nici, počevši od Jagiča i Maretiča, pa do Broza, lvekoviča Itd. kroz čitavih nekoliko decenija, kad nisu ni pokušali da dokažu pošto jan je svog rodenog jezika, dok se nisu toga setili dva, do sada nepoznata genija, Dr. P. Guberina I Dr. K. Krstič?!.. Hi je, dakle, čitava hrvatska jezikoslovna nauka, do Guberine i Krstiča, bila „luk i voda" fsto bi bilo porazno za hrvatsku kulturul), ili je poštoja-nje „posebnog hrvatskog jezika, ostro odvojenog od srpskog", stvar ko ja je, i pored najminucioznijeg proučava-nja, uporno izmicala oku i najčuvenijih naučnika, sve dok se ni je, kao astronomska efđnerida, pokazala na gotskom teleskopu pretsednika Matice Hrvatske, Dr. F. Lukasa...
Kad ne bi pretstavljala, i suviše žalostan znak jed nog Pigmejskog i izmečarskog vremena, bila bi homerski smešna čitava ta „causa" Guberina—Krstič (što u stvari znači: Šimrak—Buč—Lukas) contra Gaj, Draškovič, Kukuljevič, Jagič, Maretič, Radič, Preradovič, Štrosmajer, Kranjčevič 'td. Jer, dok su rani ji Starčevičanci, pa čak i frankovci, tvrdili da su „Srbi ukrali Hrvatima jezik" (kao što su srp-ski šovinisti tvrdili obratno!), bilo je u torne ipak nekog smisla; jer je to indirektno dokazivalo, da je taj jezik TOLIKO JEDNAK, da ga jedni drugima možemo „otima-ti", a da se ničim ne da utvrditi, ko mu je „isključivi" vlasnik. / da se onda, kada je stopostotni stekliš, A. G. Matoš, u frankovačkom „Hrv. Pravu" objavijivao svoje napise, izrešetane najspecifičnijim srbijanskim izrazima, javio neki Guberina, ili neki Lukas, da mu zbog toga prigovori „izdaju hrvatstva", ili da mu turi pod nos neki ra-sistički rečnik, da tačno „razlikuje" hrvatske reči od srp-skih, ako želi da se broji medu „pismene Hrvate", — zamislite kako bi temperamentni A. G. M. lupio po glavi takvog „zvekanum monachum", da se više nikad nebi usu-diP da izmišlja „razlike" izmedu hrvatskog i srpskog jezika, ..
Ono, dakle, što se ni u najfrankovačkijem ambijentu, pre 30—40 godi na ni je moglo da javi, postaje danas zvanično jevandelje „najviše" hrvatske kulturne ustanove, I Proglašava se za izdajnika svaki onaj ko to ne prihvača. I niko da se usudi da se zapita: Kako to, da je toliko de-oenija hrvatske nauke moralo proteči, a da niko ni je ni Pokušao, da utvrdi tako kapitalnu stvar, kao što je posojanje posebnog hrvatskog jezika, OŠTRO odvojenog od srpskog; te da s u svi hrvatski književnici tvrdili obratno, da je hrvatski jezik isti sa srpskim, — sve dok g. g. Guberina i Krstič, po narudžbi Dr. Lukasa, a sa rasističnim parafom Dr. Ernesta Bauera, nisu u znoju lica iskon-struisali 4 000 reči, u ko jima se hrvatski jezik „oštro razlikuje" od srpskog?!... / što je najfatalnije, — nakon sv’h tih ,,oštrih razlika", če gospoda oko Matice Hrvatske. [ bez tog rečnika odlično razumet; naš. srpsko hrvatskhr jezikom napisani članak, jednako kao što če i svaki Su-
Морал народа
Најновија светока историја, она која се и данае одиграва, са својим злокобним и еруптив-ним потресима и еударима, у хаоеу, превирању и крви, изно-си на површину, као узрок ових посртања, тумач свих патњи и језгро свих решења, заборавље-ну и презрену реч: морал.
И заиста управљачи и поли-тичари, државници и војсжово-ђе, социолози и вкономисте, сви од реда, као викад досад, по-стављају данас реч морал у први ред, изнад и иопред свега.
Али чим они пређу на терен отварности те покушају да де-финишу ту моћну и најчешћу реч и да јој одреде оквир, јав-љају се размимоилажења и раз-ликости у толикој мери да об-ласт народног морала постаје тајанственом и загонетном баш онда, када једно до другога iro-редамо сва та разноврсна а че-сто и супротна мшљења.
Сви они, иетина, виде добро, али виде оамо део стварности а не целину, једну а не све пројекције, као кад човек, по-сматрајући једну зграду из близа или из далека, с деена или с лева, види увек другу и друкчију сдику.
Таква различита отајалишта и различите тачке посиатрања постоје и у народном моралу. Војсковођа види морал народа у отаџбеничком осећању до са-мозатаје; државник у међусоб-ној повезаности свих грађана; социолог у складу друштвеног добра са добром јединке; еко-номис-та у праведној расподели материјалних добара, а теолог у еледовању вољо Вожје.
Међутим морал има и мора да има своју заокружену, су-вислу и потпуну целину, оно пгго све обухвата и у оеби са-држи све тачке гледипгга и што задовољава и теолога и социо-лога и економисту и државника и воједовођу.
Шта је, какав је и у чему је морал народа у својој сувисло-сти, потпуности и целини?
То је тројство у јединству: вера у себе, вера у идеале вера у добеду.
Вера у себе? То је одвраћа-ње надања од свега што нвјс-евоје сопствено и понирање у своје рођене умне и физичке еиле; то је осећање снаге и воље да се издржи и у надчо-вечанским напорима; то је влан до фанатизма који чуда ства-ра; то је најзад она тајанстве-на и необјашњива моћ по којој је један једини човек, евеједно звао се он Конфуцијв, Зоро-астар, Сократ, Хриот, Бруно или Галилеј, могао да ce успро-тиви целоме друштву, па и це-лом свету, и да он, један, сам самцат, против свих и свакога победи вером у своју праведну ствар.
Вера у идеале? То је издиза-ње великог и вечног циља за-једнице над ситне и пролазне циљеве јединке; то је служба нбкој вишој мисији, која од по-стања народа делује у дубини свести и нараштајима осветља-ва путеве једнадсо у срећи ках> и у несрећи; то је култ духов-них врлина далеко важнијих од култа материје; то је најпосле сазнаље да је живот леп еа.мо у моралној храбрости и досто-јанству.
Вера у победу? То je у жи-вотној борби гледање у конач-ни циљ далеко изнад ових про-лазних пораза и недаћа; то је сазнање да правда, макар ко-лико били патнички и тешки њени путеви, најзад мора да победи; то је осећање коомич-ких сила у себи које неизбеж-но,, кад тад, стварају моралну равнотежу у свету; то је непо-колебљиво убеђење да се кроз сва историска збивања провла-чи неумољиви крајњи триумф добра над злим.
Слика људске историје, у сво-јој најнутарњијој суштини, и није друго него непрекидан низ очитих и јасних познавања је-динственог моралног закона ко-ји гласи:	народи	падају само
онда иад морално падну и ди-жу се само онда кад се морал-но дигну.
И ништа не мења на том веч-ном и неумољивом закону ма-теријална олабост или онага,
Lv-.
Соколи чете Трбушница, дру-штва Чачак, при раду
madinac, od reči do reči razumeti objavu „Matice Hrvatske", o „ostrim" razlikama izmedu jezika te njene objave i svoga, srpskog jezika...
Što se nas tiče, više smo nego ubedeni da če i ovaj čuveni „pokušaj“ budučim generacijama služiti samo kao DOKAZ JEDNOG DEKADENTNOG I POLTRONSKOG VREMENA. Mi i suviše verujemo u zdrave osnove hrvatske kulture, da bismo i za čas mogli da se bojimo, da bi Lukas i Guberina mogli da imaju pravo nad Kukuljevi-čem, Štrosmajerom, Preradovičem, Radičem i Maretičem. Ali nas i pored toga boli sudbina današnjih hrvatskih omla dinskih generacijk, koje če tolike godine morati da se leče od ovog tudinskog otrova, kao što su se nekada te-škom mukom lečili od otrova, kojim ih je bio inficirao Dr. Josip Frank. Medutim če konačni rezultat biti isti: Kao što je od 1900 do 1918, hrvatska omladina dala najsjaj-niju svoju generaciju nakon preporoda, sasvim oslobode-nu od frankovštine i ponesenu najširim jugoslovenskim elanom, punim borbenosti protiv svega što je tudinsko, ■ tako če biti preholjena i ova recidiva, teža od svih dosa-dašnjih, ali baš zato i poslednja!
ни број људи, ни величина те-риторије, ни стетон културе. Народи ввлики по броју својих чланова и сили, по овоме бо-гатству и славни по својим по-бедама, стропоштали су се у развалине и орашину кад еу морално клонули; и обратно ма-лени народи сред материјалне беде беху неодољиви и силни у замаху своје моралне ампли-туде.
Јер никада, ни irpe ни данас, није пропао један варод под ударцима споља, кривњом дру-гих; он је пропао само повтто је морално ослабио, а то значи кад је изгубио унутрашњу ко-хезију: веру у себе, у идеале и побвду, и тиме је иструнуо у свом душевном животу.
Кад један народ (овде се но ОМ6 да подразумева појам ди-пломатије, која је увек била опортунистичка) спонтано и до-бровољно почне да обраћа сво-је погледе изван и преко rpa-ница своје земље, да у мисли-ма везује своју судбину са спољним чиниоцима и да тра-жи своје упориште изван са-мога себе, то je био вазда и остаје знак, да се гаои евети огањ верв у идеале и победу — знак његовог моралног rrpoira-дања. T'o je почотак душевног ропства, од којег је само корак до ропства политичког.
Ко са те т-ачко гледипгга, је-дине исправне и једине исто-ријс-ки оправдане и образложенв посматра замршена дешавања у најновијој историји Европе, тај и само тај може да загледа у праву суштину стварности и да схвати силе и законе који равнају светом.
Финска у свему је малена и слаба, и бројем људи и повр-шином земље и наоружањем и материјалним средствнма, али је велива и јака вером у себе, у идеале и победу. И није пала сред најтежих искушења. А па-ли су народи десет и двадесет пута јачи од Финске. Јачи и већи богатством и наоружањем н техником и бројем војника, али су ови народи били слаби у свом унутрашњем моралном склопу.
У томе, и само у томе је да-дас првблем наше земље. Наш
he народ, чил и сназкан, прежи-вети саврвмеиу европеку Голго-ту и закоракнути у лепшу бу-дућност само тако, а.ко сачува свој морал здрав и неокрњен, а то значи да сачува веру у ce-бе, у идеале и победу.
Миљенко Видовић
Прве стрељачке и велосипедске утакмице Савеза СКЈ
Окружницом XXVI н.ачелни-штва Савеза од 14-VIIM940 ro-дине расписане стрељачке и ве-лосипедске утакмице врста и појединаца, чланова и мушког иараштаја, одржаће се 19, 20 и 21 октобра о. r. у Београду.
Врсте и начин ових првих у-такмица Савеза довољно су објашњене у самој окружници. Детаљна упутства за утакмице могу се сазнати из Правилника за извођење утакмица у гађању у соколству, на сгр. 201—222 кљиге „Потребна знања за стре-љачке отсеке" и из Правилника за извођење велосипедских у-такмииа у соколству на стр. 95—125 књиге „Потребна знања sa соколске велосипедске от-секе“.
Оргавизација и сви припрем-ви радови око ових утакмица (стрелиште, пушке, муниција, станован>е, исхрана и слично) у току су и биће све у реду. На-челништво, ca С О. Савеза и жупом Београд, стара се да ове прве и значајне утакмице буду на висини своје сврхе и да њи-хов резултат буде што бољи. Поред тога жели се да се свим учесницима утакмица припреми в пријатан боравак у Београду, ван њихових такиичарских ду-жности и службе.
У допуну ових настојања, а да би се збиља н успело, по-требно је да на утакмицама бу-де заступл>ен заиста примеран број одабраних такмичара. Овај задатак припада првенствено жупама, да се побрину да сва-Кз од њих пошаље одговара-јући број такмичара.
Желз је воћства Савеза, да стмка жупа пошаље на стре-љачке и велосипедске утакмице бзр по једно одељење чланова в мушког нараштаја, а може и »ише. Овом захтеву може удо-•о*ити свака жупа, утолико пре што се одељење састоји од
3	такмичара, са евентуалном резервом тако да свака жупа и-uз могућности да нађе у сво-јим јединицама стрелце и вело-сипедисте за састав врста. На жупама је да свака то учини, а да в бројен својих такмичара увелкча ову прву и важну при-редбу. Утакмица се врши изме-by одељењз и појединаца жупа.
Значај ових првих утакмица
т~гп I татвтатттатш
Савеза налази се у томе, што се оне изводе у оквиру и духу соколске одбранбене приправно-сти и што су, настављањем тог уопште потребног, признатог и свуда симпатично примљеног соколско-националног рада, у који соколство, са несмањеним одушевљењем улази све више, и од којег више отступити не сме. У вези с тим се и очекује да жуле и њихове јединице у-чине све, да што већим бројем и квалитетом својих такмичара потврде своју решеност.
Стога одабрати такмичаре најбоље од најбољих и прија-вити их одмах Савезу, уколико то није већ учињено! Нека но буде ни једне жупе, која се не би одазвала позиву савезног воћства, већ у интересу свога престижа.
 	М.	Bjh.
Рад крагујевачких Сокола у току лета 1940 године
PRETSEDNIK OPŠTINE G. TOMIČ ZA SOKOLSKI NARAŠTAJ Naraštajski otsek Sokolskog društva Beograd I održao je go-dišnju skupštinu, koju je, zain-teresovan radom ovog otseka, posetio i pretsednik opštine grada Beograda, g. J. Tomić, koga je pozdravio starešina Dr. M. Feliks, pukovnik, upoznavši ga sa radom otseka. Zamoljen, da za podizanje doma opština ustu-pi deo zemljišta, g. Tomič je to obečao. Podeljene su diplome zaslužnim članovima otseka i izvršen izbor nove uprave, kojoj je na čelu brat Dura Jakšič.
Рад у вежбаоници за време leia обично застане. Ho, to ihto важи за нормалне прилике, не може се применити у озбиљним временима, као што су да,наш-ња. То су добро разумела ове со-колске једннице у Жупи Крагу-јевац, па зато минуло лето и ни-је било лето одмора, већ лето рада.
Радило се у свим правцима, а нарочиго у просветном и војно-одбранбеном. Просветна актив-ност у друштву Крагујевац • Ма-тица, на пример, нарочито се ис-такла кроз делатност Позоришног отсека. Овај отсек је, поред раз-них ситнијих стварчица, које крепе дух и оовежавају, дао и неколико важних националних комада. Крагујевачкој публици he дуго у сећању остати претста-ве: „Под маслинама на Крфу”, „Ђакон Авакум” и „За краља и отаџбиау”, јер су изведени таво, да. су у душама гледалаца про-будили осећање националног по-носа и достојанотва.
Омладински отоек такођв је био врло активан. Честв краће прирвдбе су уопешно одржазале дух соклтоки и национални. Тех-нички и музички отоеци су за с®е време били веома активнн н са-рађивали са, позорргшним и омла-динским отсеком. И ови отсеци соколоког друштва Крагујевац 1 били су аптивни у току лета.
Активносгг друштава у Крагу-јевцу потпомогнута је u радом појединих функционера Жупе Крагујевад, као и сарадњои Цр-веног Kpora. Тако је на пример
7k	„	".<•;>	>•	••
* :
f;.""
Начвлништво Жупв почело орга-низовање војно • одбранбених те чајева код ових друштава.
Нарочиту пажњу заслужује Жупски самарићански твчај, којл je у току лета организовао, и у гарадљи са својим колегама и Црвенпм Крстом, водио брат Др. Божидар Јуришић, Течај је отво-рен 9 јула а завршио се 25 а.в-густа. Течај је похађало 29 на-раштајаца и нараштајки из дру-штва Крагујевац — Матида и Крагујевац I. Завршило га је 12 течајаца-ки, а	испит положило
10. Поред брата Јурншића, пре-давања су држали брат Др. Бо-рислав НиколаЈ€вић и Др. Здр‘ав-к« Исајловић. Са н.има су сара-ђивали I заменигк старешине Жу-пе Крагујевац,	брат Петар Јев-
ђевић и претмдник обласног од-бора Црвеног Крста, брат Чеда Милановић.
Са почетком	школске године
рад је постао још ннтензивнији.
Милан Сретеновић
lzletnici Sokola Mladenovac na Bukulji
(Uz članak „Sokolski turizam")
Вести из Соколске жупе Петровград
У суботу, 5 октобра, одржана је седница Управе Соколске жу-пе Петровград, којој су прису-ствовали скоро сви чланови У-праве Старешина бр. др. Миша Матић је поднео извештај о зак-ључцима Савезне управе, који су били донесени на седници од 7 и 8 јуна и 7 септембра у вези са соколском одбрамбеном при-правношћу и општим прилика-ма у нашој земљи, те о општим приликама у соколству. На кра-ју су донесени закључци о ста-ву, који he делегати жупе зау-зети на скупштини Савеза С.К.Ј. 26 и 27 окт. Закључено је да се на скупштини Савеза нагласи, да жупа има пуну веру у вођ-ство Савеза. У погледу случаја жупе Шибеник, Управа жупе је решила да се придружује резо-луцији жупе Загреб и моли да се заузме одлучан став.
Иза овога су начелник жупе бр. А. Погачник и просветар бр. П. Мојсиловић поднели извеш-тај о раду њихових одељења. Соколска друштва Ботош и Уз-дин су у ликвидаиији, а чета Милетићево (матично друштво Вршац) је поново основана. На-ређена је ванредна скупштина
у Сок. друштвима: Фаркаждин, Баранда, Кларија н Драгутино-
во, за то што је у раду тих је-динииа наступио застој. На слави капеле на Кајмакчалану било је из жупе 6 чланова, на челу са старешином. Затим .,е поднесен извештај о финансиЈ-ском стању жупе.
Иза овога je закључено Да се прослава двадесетгодишњи-ue жупе и освећење жупске за-ставе, коју he подзрити жупи бр. Драгутин Ристић, дивизиЈ-ски генерал у пензији, ко,ји ј* 17 нов. 1918 r. ушао први У град Петровград на челу ослободи-лачке и јуначке српске војске и прогласио ослобођење и при-саједињење, — обави на дан 17 новембра 1940, када ће се ина-че прославити 22-ra облетнииа тога знаменитог догађаја. Та ће се прослава одржати у седишту жупе у Петровграду, уз учеш-he делегација из свих јединица жупе.
Коначно је прочелник НОО жупе поднео извештај о народ-но-одбранбеном раду.
Ст. Ж-
NOVA »STRANKA« U HRVAT-SKOJ
U Banovini Hrvatskoj je nedavno osnovana nova stranka, koja se zove »Hrvatska nacional-socijatistička stranka rada«. U programu te stranke nalazi se »uspostavljanje hrvatske države u njenim istorijskim granicama i na celoj teritoriji gde žive Hrvati, sa čitavom jadranskom oba-lom, pa sve preko Drave, Tise I Dunava, do Drine«. Stranka zahteva »zakonsku zaštitu hrvatske krvi i rase«, i proganjanje ma-sonerije i Jevreja. Dalje traži, da se »stvori najuži politički savez hrvatskog naroda sa velikim ne-mačkim narodom, koji je svojom junačkom borbom stvorio predu-slove za samostalni život malih naroda«. Glavni poverenici ove partije su Dr. Juraj Veselič, VikJ tor Košutič, Slavko Govedič i Đu-ro Medved.
%-ELESNI ODGOJ u BANOVINI HRVATSKOJ
Doneta je Uredba o osnivanju »Zavoda za tjelesnl odgoj« i »Više škole za nastavnike tjeles« nog odgoja« u Zagrebu, koji če biti osnovani pri Školi narodnog zdravlja u Zagrebu. Ban banovi* ne Hrvatske ovlaščen je da po-* sebnom naredbom propiše bliže' odredbe o radu ovih ustanova.
Sokolski turizam
Sokolske organizacije su po karakteru svoga posla donekle i turističke organizacije, i to mnogo više nego ma koje druge organizacije, kojima je cilj telesno vežbanjf.
Več u samom početku kada je Tirš osnovao prvo sokolsko društvo u Pragu, 1862 godine, to je društvo počelo da pravi izlete u druga mesta i u narod, da upoma narodne slojeve i krajeve i da, prema njihovim prilikama, podesi rad na širenju sokolske ideje.
To važi i danas. Sokolsko članstvo, na svojim redovnim izleti-ma i sletovima, ne bi trebalo da sudeluje samo radi vežbanja i posmatranja vežbanja, več da posveti jedan deo vremena i u-poznavanju lepota i potreba sela, te znamenitosti i važnosti gradova.
Sokolstvo, verno svome programu, stalno izvodi u svome radu izlete u razne krajeve naše lepe domovine, pa tako, upoma-juči svaki njen kutič, može da
neposredno prikupi mnogo priloga i u korist zemaljske odbrane.
Na direktnoj organizaciji sokolskog turizma, koji se vrši indirektno za vreme izleta i sleto-va, spojenih sa javnim vežba-njem, te prilikom održavanja skupština i tečajeva, nije se mnogo učinilo, jer na pomenute sokolske priredbe nije se polazi-
lo	sa ciljem upoznavanja novih krajeva, več se odlazilo više radi zabave, ili da se izvrši od-redeni tehnički program ili organizatorski rad. Ali sokolstvu bi bilo potrebno da se u svrhu zemaljske odbrane izvodi orga-nizovani turizam preko cele godine, ne samo u sezoni, kada se po programu izvode redoviti izleti i sletovi.
Na turizmu sokolskog narašta-ja počelo se u poslednje vreme ozbiljno da misli: stvoren je pravilnik, izdata su razna uputstva, štampana je stručna literatura u svrhu putovan.ia naraštaja po zemlji i organizovana su preno-
čišta u mnogim sokolskim jedi-nicama.
Naš mladi naraštaj u tome če pogledu preteči odraslo članstvo. Naraštaj če jednim organizova-nim načinom uz mnoge olakšice i pogodnosti upoznati celu Zemlju. To upo;|iavanje zemlje naraštaj ne bi trebao posmatrati samo sa gledišta upoznavanja lepota pojedinih krajeva i radi zabave, več bi mu trebala biti duž-nost: upoznavanje zemlje, sa gledišta odbranbenosti.
Ako do sada za odraslo članstvo nije u tom pravcu ništa uči-njeno na osnovu organizovanog rada, tj. organizovanog turizma, osim dobijanja povlastica za pu-tovanja u grupama po šestorica: na izlete, sletove, letovanja, skup-štine i tečajeve, ne znači da se ne bi u buduče moglo učiniti ne-što slično kako je za naraštaj učinjeno.
Turizam saobračajnim sredstvi-ma i putovanja peške za odraslo članstvo, moglo bi se početi or-ganizovati na sličan način, kako je to organizovano za naraštaj. Nije ni sramota ni nečasno ako odraslo članstvo metne naprtnja-
ču na svoja leda, obuče turistič-ko (planinsko) odelo, uzme štap u ruke i pode, delimice saobračaj-nim sredstvima, a delimice peške, da upozna pojedine delove naše lepe domovine. Nije sramota spa-vati u skupnom prenočištu pojedinih sokolskih jedinica. Šta više, to je časno i za sokolsku stvar korisno: tu u zajedničkom stanovanju i razgovoru odraslo članstvo iz raznih krajeva bolje če upoznati prilike raznih sokolskih jedinica, nego za kafanskim stolom ili u hotelskoj sobi.
Sokolski turizam može da se sprovodi preko cele godine; ne mora da se čekaju letnji meseci. Kome poslovno vreme dozvolja-va, mogao bi češče da obilazi razne krajeve, sa zadatkom da ih upozna u odbranbene svrhe.
Sokolski savez izdao je pravila i uputstva za organizovano i sistematsko sprovodenje putovanja (turizma i planinstva) naraštaja. Ali, da bi taj rad bio sistematski sprovadan, trebali bi svi naraštajski otseci po drušvima da sprovedu organizaciju zajednič-kih putovanja po programu, kao i sve što je s time u vezi: šted-
nja novčanih sredstava, nabavka putničke opreme i stvaranje pla-nova za putovanja.
Po završenim putovanjima tre-bale bi sokolske jedinice da sa-beru i upoznaju rezultate tih na-raštajskih putovanja, prikuplja-juči materijal od onih, koji su putovali. Na osnovu tih rezultata moči če se izgradivati planovi za dalja krstarenja zemljom, naročite u pogledu odbranbenosti. Slično bi trebalo organizovati > za rad odraslog članstva.
Naraštaj, kome se danas počela u tom pogledu posvečivati naročita pažnja, zadržače taj način upoznavanja svoje zemlje i kada stupi u redove odraslog članstva. Kada se sokolski naraštaj navikne putovati, uglavnom peš' ke, nositi u naprtnjači na ledima sve svoje putničke potrebe > spavati u sokolskim vežbaonica-ma, na slamnjačama uz naj' skromniji komfor, on če tako putovati i kada odraste, jer če se priviči da na taj način dolazi u najbliži kontakt s narodom i da upozna svoju zemlju u stvarnotn dodiru. Tako če se razviti pravt sokolski turizam. Ante Tadić
Sekotsb/a {e u Шсшц zetnlfi
odah pri&ast usp&mmi ИтЦо- (ЦеМнИеЦа
Соколство и задругзрство
Поводом конференције задружне штампе
Као što srno već najavili u prošlom broju „Sokolskog glasnika", koji je večim delom bio posvečen ŠESTO.) GODIŠNJICI TRAGIČNE SMRTI VITEŠKOG KRALJA U.IEDINITELJA, jugoslovensko sokolstvo je u čitavoj zemlji, devetog oktobra, posveti-
lo	sve svoje misli sedanju na Kralja Mučenika i svojoj zavet-noj odluci, da što dostojnije is-puni Njegov amanet, te da se što potpunije oduži velikoj ljubavi, kojom je Viteški Kralj Aleksan-dar obasipao naše sokolstvo. Toga dana su Sokoli u čitavoj Jugoslaviji priredili svečane komemoracije, posvečene Kralju Mučeniku, nastoječi da u sedanjima na prošlost nadu što više snage za rad u budučnosti i da u primeru Kralja Mučenika nadu pot-streka za sve žrtve koje mogu da im nametnu današnja vremena. Sokolstvo je svesno, da nema boljeg načina da se oduži ama-netu Velikog Kralja, nego li je taj, da se u nepokolebljivoj ljubavi i spremnosti okupi oko Prestola današnjeg našeg mladog Vladara, NJ. V. KRALJA PETRA II, i da što srdačnije potpo-mogne napore NJ. KR. VIS. KNEZ NAMESNIKA PAVLA, kao vernog čuvara svetlih tradicija Dinastije Karadordeviča. Sokolstvo znade vrlo dobro, da su njegovi zadaci od goleme važnosti za otporni duh i moral našega naroda, pa je i ovaj tužni datum posvetilo muškom spremanju za budučnost, u cilju da čitav naš narod i čitava zemlja, kao jedan čovek, mogu da se suprotstave svakoj opasnosti, ne želeči drugo, nego da očuvaju mir, ali pre svega neokrnutu nezavisnost, dostojanstvo i slobodu.
*
Vesti koje smo primili iz čita-ve zemlje kažu nam, da je sokolsko sečanje na Kralja Mučenika uzelo svuda dostojanstveni Stav pun bola i odlučnosti.
; POMEN NA OPLENCU
Na dan 9 oktobra održan je u zadužbinskoj crkvi na Oplencu godišnji pomen Blaženopočivšem j Kralju Aleksandru, na kome su i uzeli učešća Nj. V. Kralj, Nj. Kralj. Vis. Knez Namesnik i Kneginja Olga, Velika Kneginja Jelena te kneževi Aleksandar i Nikola. U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je pomen na kome su uzeli učešča pretstavnici vlade i nacionalnih udruženja. Istoga dana je prireden pomen izginulim braniocima Beograda.
KOMEMORATIVNO VEČE SOKOLSKE ŽUPE BEOGRAD
Sokolska župa Beograd održa-la je u sredu, 9 oktobra kome-morativno veče Blaženopočivšem Kralju Aleksandru 1. Ujedinitelju
—	za beogradska sokolska društva.
Komemorativno veče održano je u velikoj dvorani Sokolskog društva Beograd—Matica. Ovoj žalosnoj priredbi, u prepunoj dvorani prisustvovali su medu mnogima i zam. starešine Saveza SK.J brat ing. Smiljanič sa mnogim članovima Savezne uprave, pretstavnici svih beogradskih sokolskih društava, te celokupna uprava Sokolske župe Beograd.
Sem toga primečeni su naši u-vek dragi gosti, kao general g. Nikola Spasojevič, admiral brat Priča, brat Dr. Voja Besarevič, starešina sok. župe Sarajevo, brat Dr. Mirko Buič, biv. ministar, brat Dr. Dušan Peleš, min. u penziji, starešina Ruskog Sokol brat Artamanov i mnogi drugi.
Veče je otvorio starešina sokolske župe Beograd, brat Velja Popovič, koji je u svorn govoru evocirao mnoge momente iz života poč. Kralja i njegove ljubavi prema sokolstvu. Posle njega održao je uspelo predavanje o Blaženopočivšem Kralju Mučeniku, prosvetar sokolskog društva Beograd X, brat Milič-Majstoro-vič. Član Narodnog pozorišta u Beogradu, brat Gošič recitovao je pesmu »Mrtvom Kralju« od An-delinoviča. Orkestar Muzike Kraljeve Garde svirao je nekoliko žalosnih marševa. I. Sedlaček
•
Sokolsko društvo Beograd III
priredilo je komemorativnu sed-nicu u zajednici sa svima nacionalnim i kulturnim društvima Bulbuldera, Smederevskog Der-ma i Naselja Kralja Aleksandra, u društvenom domu, koja je ta-koder bila odlično posečena. Bili su prisutni i pretsednik opštine g. J. Tomič i general brat Živa-novič. Preko 12 govornika veli-čalo je uspomenu Kralja Mučenika. I u ostalim društvima ko-memorirana je smrt Viteškog Kralja na dostojan način.
*
Na isti način proslavljen je deveti oktobar u Zagrebu, Ljubljani i ostalim našim velikim varo-šima. Medudruštveni odbor za-grebačkih sokolskih društava ie izdao rodoljubiv poziv na svoje članstvo, koje je učestvovalo na jutarnjem pomenu, a zatim je posebna delegacija položila ve-nac na Kraljevu spomen-ploču, koja se nalazi na željezničkoj
,Јучерашњу државу треба збрисати!"
Један велики београдски днев-ник је пред неколико дана об-јавио чланак „о новој држави“, у коме се, између осталог на-, гзе и ови редови:
„Тако нам изгледа нова националистичка држава за разлику од националне држа-ве коју су протагонисгли и подржавали демократски е-лементи.... Према томе треба збрисати и последње траго-ве јучерашње државе, јер им нема места у новом све-ту. Спекулисати на-д њима значи непризнавати чињени-це. А то је више него дефе-тизам. Зато се на дефетизам мора реагирати чак и срет-ствима која нису уобичајена у демократској пракси."
Да аутор своје мисли xohe да примени и на нашу државу, јас-но је из читавог члгнка, уголи-ко пре, што је наша јучерашња држава занста била. и нацио-нзлна и демократска, u шти ее чшав наш народ баш том и
stanici. Uveče je priredena ko-memorativna akademija, na kojoj je uzelo učešča zagrebačko sokolstvo u velikom broju, pa su se tom prilikom sakupljali priloži za sokolsku braču i sestre, koji su nastradali, ili se nalaze u nevolji, zbog sokolskog rada.
U Ljubljani su sva sokolska društva priredila jutarnji sasta-nak, za sve kategorije članstva, a naročita delegacija ijubljan-skog sokolstva položila je vernic pred spomenik Kralja lijedinite-lja. Naveče je održana akademija, a čitavog dana je sokolsko članstvo u velikom mnoštvu do-lazilo pred Kraljev spomenik i kitilo ga vencima i cvečem.
Sokolsko društvo Split, u za-
jednici sa ostalim nacionalnim udruženjima u Splitu, priredilo je komemoraciju u velikoj dvorani sokolskog doma, na kojoj su govorili starešina Dr. Šimunič, i zatim Dr. S. Alfirevič i g-da Maja čulič. Komemoracija je vanredno uspela, a u nedelju se drži svečani pomen.
Na Cetinju je održana svečana akademija u Narodnom pozori-štu, na kojoj je prosvetar Sokolskog društva, S. Vukan, održao predavanje o Kralju Muče-čeniku. Na akademiji su uzela učešča sva nacionalna udruženja i mnogobrojan narod.
Slične svečanosti održane su i u Sarajevu, Novom Sadu, Skop-Iju, < Karlovcu, Kragujevcu, Nišu itd.; jednako kao i u svima sokolskim jedinicama u zemlji, sve do najmanje sokolske čete.
таквом државом нарочито пс-носи! А да има и разлога да се поноси, то нам казује свака груда наше земље, све чиме смо стекли славу у свету и чиме смо свој слободни дом изгра-дили. Та „јучерашн>а“ наша ДР-жава је, Богу хвала, држава Крал>а Петра Ослободиоца и Краља Александра Уједишпеља,
—	да и не спомињемо раније њене владаре и великане. То је држава јунака са Куманова, Це-ра и Кајмакчалана, — да и не спомињемо толике раније славе и победе... Сваки наш уџбенак пун је поноса те наше „јуче-рглпње" државе, народног и де-мократског Краља Петра, неу-поредивих жртава и херојства, грандиозног дела ослобођења и уједињења, и свега што нас је учинило нацијом, коју данас поштују, и пријатељи и неприја-тељи. Без те „јучергшн>е“ др-жаве не би било ни данашње ни будуће!
11	а ипак смо дочекали, — и ro греба да се забележи, — ла се године Господње 194П (у ко-ј јој и најродољубмвије изјаве
Дана 4 октобра, одржана је у Дому Савеза набављачких задруга државних службеника конфореипија задружне пттам пе, којој је претходила jom јед-на v Моогдру.
По замиоли веома значдјна ствар, а надати с.е и по резул-татима, ако не овај пут, а оно идуКи, када ce задружној ттам-пн даде пуна васлужеиа важ-ност и када се коиференлијадга задружле тт&мпе даду пуtrn размери.
На конфоренцији је био при-сутан добар дес аадружнн.ч у-редншса, а што је овој конфе-ренпији дало оеобит идопц, узео јс учеиАе наш учнтел. за-другарстте и apmt задружни ношт&р ~. Мика АврзмовиК.
КонфорешгиЈв је ггретч-вдавао r. Штибпер, гоојн je поолв звл нпчног дела опгворвњв конфе-ренпнје и поелв саллуптагва на-јављених ро.фората, дао врло интероса.нтнв податио о задру-лшој штампи, која је ушла у борбу са модерним доктринама, да прокрчи пут најздравијој подлози за будући систем и за будући економско-социјални по-редах. Тако омо са задовољ-ством чули, да у нашој земљи излази 20 задружних листова и час-описа, од којих 11 припа-да Савезу набављачких задру-га држ. службвника.
У дискусији по дневном ре-ду учествовали еу г. Душан Прванов, др. Бенно, Шефнија БубиК, Јарослав Хоуска и дру-ги, а од највећег идеолошког и практично-задругарског значаја били су говори r. Мине Авра-мовика и познатог задружног публицисте г. Милана Комади-нића.
Г. Мика Аврамовић, највећи задругарски ауторитет у нашој земљи, а добро познат у чита-ђом задругарском сввту са сво-јим шездесетгодишњим неумор-ним деловањем на задругар-ству, у свом једночаоном гово-ру указао je нама соволнма из-весне моменте, који с-е нв могу конформирати са нашом идео-логијом. Он је на.рочито подву-као: да задругарство нијв ни-ко основао, да задругарство не-ма ни идвје ни духа, него да ! је задругарство само појава со-цијалних факата и ништа виш«.
Господин Комадинић дао је својим говором опширнији ко-ментар становишту г. Аврамо-вића и нарочито је подвукао значај задругарства у будућно-сти. Овај светски рат је док-тринарна прекретница, посло чега долази задругарство као основ будукег друпггвеног по-речка. Капиталистички индиви-дуализам je постао соцнјално неподесан, према томе. анахро-ничан, а комуннсгички колек-тивизам скрахирао je као нео-стварљива утопија. Једино за-другарство можо будућем чо-вечанетву дати здраву основу за поредак.
Из ова два доктринарна гово-ра соколство може да стече по-дагке потребне му да одреди свој став према задругарству.
Соколство одавно проучава свој однос према задругарству и настоји да своју делатнос-т на економско-содијалном пољу координира са задругарством, јер је уочило факат: да је за-другарство корионо. Али, изја-в-а учнтеља задругарства, г.
постају жртвом разних маказа!) усред југословенске престонице слободно објави, да тој „јуче-рашн>ој“ националној и демо-кратској држави „греба збриса-ти и последње трагове". — чак и средствима, која нису уобм-чајена у демократској пракси!“
Аврамовића о потпуној аф&к-пгвној стерилизапији заДругар-ства, о потпуној безидојиооти и потпуно; иидиферентвоети в а-патичноети пре-ма духовиим по-требама човека, о пск.Јвучиво rvaiao служењу матвријалним иил.евима. пада соколству муч-чо н банн нас. соноле у сумњу, аа k* талво задругарство дати човечанству иете оне користи, какве mv је дао капитализам. Aro je задругарство лишвно сваке идеје, ако пдв за тим. да вз корена итчупа чоивку сваку ocehajBOCT, ако укиттаВа сва-ку клнпепцију, ондв мв соколи, НАВшиги да служимо идвалу, навикли да се за идоал оду-шевл.авамо. не можемо да зду-вшо пригрлнмо такво задругар-отво у његовим пгироким лини->ама, како их идеолошки опису-je г. Аврамовић. Те сумље ве-зују нам чуднв асоцијацттје, па велимо: Зар ее „задружна со-циологија” нв 6и могла једнога дала изметпути у задружни оо-цијализам, и зар срушену Ко-минтерну не би могла наслв-дити слична Коопоринтерна? То у поглвду безидејности и неду-ховности, а у погледу користи, зар се таква безидејна кориот синонимно не подудара са „про-фитом”, и зар једнога даиа но-he кредитна задруга постати кредитаа банва, а набављачка задруга меичеот-ерски индуотри-јализам?!
Ако је задругарство будући основ поретка, соколство хоћа да зна: каво ke бити подагнро-нв духовне потрвбе чоевка, ко-je су исто таво у- пр-вом плаиу; проблема, као и потребе људ-свог стомак.а?! Безидвјан си-отем порвтва није у могућно-сти да те потребе задовол.и rt уналред ce могу видети .рђалв перспективе. Са иашвг еокод-ског становипгга мора ее исгак-нути да нам так-вв дзјаве нв улевају спокојство које смо о-чекивали од задругарства.
Мустафа А. МупалиИ
»Hrv. Junak« kao huškač protiv jugoslovenstva
U Splitu je pre nekoliko dana održano zborovanje »Hrvatskog Junaka«, koje (kao i sve, što pri« redi to udruženje) nije imalo ni« kakve veze, ni sa telesnim vaspi« tanjem ni sa športom, več jedi« no sa najreakcionarnijim franko« furtimaškim partizanstvom... Na čelu »Hrvatskih Junaka« iz Splita je bio poznati Frano Ženko Donadini, koga se ceo Split, seča, kao nepopravljivog obožava-telja habsburške monarhije i klerikalaca; a na zboru je održao govor i Paško Kaliterna, ne kazavši ni jedne druge reči, nego
li	su najvulgarniji napadaji na sve što je jugoslovensko. Taj »narodni poslanik« je tražio, da se uklone iz škola svi nastavnici, koji osečaju jugoslovenski, nada-juči se da če se na taj način škole u Banovini Hrvatskoj spustiti na kulturni nivo, koji odgo-vara njegovom, ličnom »vaspita-nju«. Voda »Junaka« iz Zagreba, Dr. Ivan Protulipac, je govorio u istom tonu, tvrdeči da »nema opraštanja i kajanja za one, koji su bili u raznim jugoslovenskim društvima«, pa je pri tom najne-ukusnije napao jugoslovensko sokolstvo. Da se vidi, kakvim kle-rofašističkim duhom odiše taj „Hrvatski junak«, najbolje poka-zuje čin.ienica, da su prisutni Dr. Protulipcu klicali u horu: »Voda, Voda, Voda«, kao što i samo »Novo doba« beleži...
Sa velikih sokolskih svečanosti u Divošu, kod Sremske Mitroviče
(vidi prošli broj)
Одбранбена лриправност у Сок. друштву Београд
*	Замашни судбоносни догађа-Зи у свету испунили су бригом душе свих родољуба, па је и наше врховно соколско воћство предузело широку акцију на ор-гзнизацији соколске одбрамбе-не приправности. Та акција ииа-ла је да потврди сазнање, да само онај народ, који је у ева-ком тренутку спреман да брани евоју елободу, може мирно гле-'дати у своју будућност. Сокол* ско друштво Београд III, које је вазда предњачило исправиии гледан>ем на догаћаје данашњи-це, је Beh раније имало органи-аован одбрамбени рад, тако да га је акција соколског воКства затекла спремног, да на томе пољу покаже резултате својих патриотских настојања.
Одмах по прокламовању со-колске одбрамбене приправно-сти, одржана је прва смотра чланства, на коју је дошло и етаро и илада Од тога дана друштвени дом био је права Кошница, у коју су дневно сле-уали неимари да се припреме sa одбрану земље. Сав рад друштва упрзвљен је у одбрамбеном правцу и подељен у три главне групе: а) у припремну аа пасив-ну одбрану; — б) у припремну за активну одбрану, и в) у при-премну за самарићанство. — Воћство одбрамбене приправно-ети поверено је браћи резерв-иим официрима, и оио је днев-Ло одржавало своје седннце ра-'дећи у духу наређења жупског одбрамбеног воћства.
Организовано према упутстви-ма Савеза и жупе, друштво Је приступило интензивном раду на терену, под воћством десетара, иекусних бораца нз прошлих ра-това. Рад десетина на терсну дао је драгоцене податке воћ-ству о стаљу друштвеног рсона, Sre je показао правац, у коме би се имала развити соколска ак-тивноет у даном часу. У оквиру тога рада приређена је и вежба у маршеван»у no чието војним принципима. Тако је у једном дану извршеџ задатак, који је имао двоструки цил>:	први	да
чла«ство научи ратиим тегоба-ма, други брзу оријентацију на терену. Тога дана пређено је око 30 км. пешице ван друма и извршено је успешно оргаиизо-взње рада еоколске чете, која припада друштву. Био је заиста величанствен призор када је, по напред утврђеном плану, на у-говореном месту изван насеља, у тачно одређеном чаеу, обав-љен сусрет чланства друштва и чланства.чете. Том приликом да-тв су инструкције соколекој че-ти за рад na терену.
У евоме дал>ем раду друштво је организовало три течаја, пре-ко којих су све друштвене кате-горије имале да се оспособе за службе предви>)ене у општем плану соколске одбрамбене при-правности. Воћство течаја пове-рено је такође браћи, резервнии и активним офииирима, и на тим течајевимн предавани су предмети из опште етручне вој-не елреме. Нарочити уепех ло-стигао је самарићански течај-Течаји за активну и пасивну од-брану прекинути су за једно време, да се опет наставе чим то приликс дозволе. У оквиру самариНанске припреме прет-сто.је у најекоријем времену два течаја, болнички, за оно члан-ство које је eeh завршило сама-рићански‘течај, и самарићански,
за оне које, из буди којих раз-лога, нису могли да посећују први самарићански течај.
У своме настојању да што ви-ше спреми своје чланство за одбрану, друштво је на своме летњем вежбалишту оргаиизова-ло стрељачку школу, под струч-ким BohcTBOM, служећи се ори-гиналним војним справама. О-сим тога чланство, које је уче-ствовало у припремној стрељач-кој школи, сваке недеље посећи-вало је стрелиште код Цареве Нуприје у Београду, где је под воћством својих десетара врши-ло убојна гаНања, са добрим резултатима.
Акција друштва није преста-јала преко лета. У томе времену воћство одбрамбене приправно-сти ступило је у везу са дру-гим националним организација-ма у реону друштва, како би преко њих у свој рад укључи-ло родољубиво грађанство кра-ја у квме друштво дела. Наето-јан»а воћства су срдачно при-хваћена од грађанства.
Све друшгвене приредбе ис-коришћаване су да би се на њи-ма речју оживела борбеност, и да се разбије дефетизам, који је главно непријатељско оруђе данашњице. Приређена је и јед-на успешна радна смотра свих категорија..
У читавом овои раду вредно је истаИи курирску службу, која је организована на перманент-неј основи, јер се без добро оргаиизоване куриреке службе неби могао ни замислити успех.
Радослав Војновић
У Соколском друштву Београд-Матица
завршен је први, и отворен други шоферсни курс
У суботу je у простогијама со-нолског друштаа Београд-Матица завршвн I шоферски куре ,ча чланицв. Твчај je завршило 18 свотара и 2 ftpara, л водио га ј« мајор брат КосовиН.
У т«чају је постигиут вег»ма добар успех. Течајке су прешле теор«тску обуку о саставу и сме-тњама моторл и н>вгових делова, а на тер«ну практипно варошку вожљу и ванваротку на Бан>ици и на друму Нови Сад. Младто-B«l, Ллзаревац итд. Течај је за-вршип и старешина друштва, брат Андра Пвтровић, генсрал у пе.нзији.
Истоврвмвно je отвор«н и П твчај, клји ј* добио карактер ме-ђудруштвени, а за којн ce је при-јавило 120 те.чајацА из многих беогрлсклх друштава. Примљено је 60 течајаца.
На ова.ј начин београдска Ма-типа добил1» je ввлики rtpoj свр-швних шоф*ра.
На вечлр је приређлна зајед-ничка всп«*ра, на кој-ој су течајце позлравлли брат Андра Петро-вић, тр?шина друштва и зл-хвалио ce течајцима. и брату Ко-совиНу и првдао му спомен-тд-fiawpy. кло дар течајацл, којт! се грдачно захвалио и похвалио те-чајце истакавши њихову дисци-плину и пазкп.у. коју су показа-ли на течају.
Две сестре течајке захвалиле i-y се впћству течаја и брату Косовићу, погле чега ее је рач вило право ооколско весеље.
И. Седпачек
Смрт заслужног сокола Др. И. Веселиновића
Соколско друштво Велика Кикинда претрпело је велики велики губитак смрћу одличног члана и једног од оснивача и добротвора, брата др. Ивана Веселиновића у 85 години жи-вота.
Др. Иван Веселиновић познат је као вредан и одушевљени национални, соколски и култур-ни радник. Пре светског рата је оснивао скоро сва национална и културна друштва, у којима је и сам, увек скромно и не желећи да се истиче, сарађивао. Сав његов рад прожет је топ-лом љубављу према нзроду. Од своје најраније младости он је био, и увек остао, непоколеб-лјиви борац и јунак, и онда, ка-да је било тешко србовати и бранити без ризика идеју осло-бођења ових крајева. K’ao све-стан и истрајан родољуб, мо-рао је почетком ослободилач-ког рата да са својим синови-ма пребегне у Србију, где се, иако већ доста стар, са синови-ма јавља у добровољце. Храб-ро је пешице прешао, са срп-ском војском, голети Албаније, вођен високом мишљу о вели-кој будућности нашег народа. Нико после ослобођеша није толико био радостан сјајном по-бедом као он, а у уједињеној отаџбини је оетао исти свестзн бсрац и родољуб.
У Соколу је сарађивао истрај-но од дана његовог оснивања у нашем граду. Његова сарадња била је видна и плодоносна; свима је служила за углед. У бројној соколској омладини ои је са поносом гледао народну узданицу. Када је у мају одр> жана соколска смотра, он је, н поред дубоке старости, био np-ви, уздигнута чела на своме месту, достојан сваког пошто-вања.
Цео живот Др. Веселиновића је диван пример како треба ра-дити за добро народа. Он је стуб једне борбене генерацнје која је умела да се бори и да победи.
Нека је вечна хвала и славз,
брату Ивану Веселиновићу.
Соколскн нараштајцк су у школи
бољи од других ђака!
Smrt br. D. Lukeža
Sušačko sokolstvo opet je izgubilo jednog odlifnog borca, brata Dragutina Lukeža, učitelja, koji je nedavno umro i sahra-njen na trsatskom groblju. Njegov gubitak oplakaće i mnogo-brojna sokolska deca, kojima je njegovo ime ostalo u večitoj us-pomeni iz »Naše Radosti« u ko-joj je marljivo saradivao. Znao je da nade puta u srca i duše najmanjih. Dovoljno je bilo po-smatrati ga 7.a vreme časa u vežbaonici i videti koliko je bio voljen od sokolskih mališana, sa kojima je znao da radi, kao ma-
lo	ko. Čitav život posvetio je vaspitanju sokolske dece perom i delom, a uspesi koji nisu nika-da izostali, bili su mu najdražije priznanje i nagrada. Pokojni brat lukež rodio se kod Pazina, u Istri. Iza njega ostaje supruga sa sinom jedincem. Mnogo se bavio mišlju, da se za sokolsku decu izda sokolska Čitanka.
Neka je trajan spomen uzor-nom vaspitaču sokolske mladeži, Dragutinu Lukežu!
A. M.
Један од последњих бројева „Весника Љубљанског сокола” објавио је врло занимљиву ета-тистику о школском успеху чла-нова ооколског нараштаја. Из н>е се види, да је врло нетачно ми-шљење оних, којл тврде да те-ловежба одваја децу од школе и од науке; или да школа и нау-ка не дају деци добољно време-на да се посвете теловежби. Из схатистике љубљанског листа, која је напралљена на оонову аутентичних докумената свих школа на подручју Љубл>ане, из-лази, да је процснат добрих ђа-ка међу соколским нараштајем припично већи, него ли је међу осталим и цепокупним ђаштвом; једнако као што је прилично ве-ћи проценат еокопских нарашта-јаца, који су са успехом прошли у више разреде, него пи је нод осталих ђана. Ова статистика ва-жи стггурно и за друга подручја наше земл>е, и показује, да оо-колска теловежба, која ствара диоциплиноване људе и која не иде за бучшш спољним успеси-ма, ни за рекордерским надме-таљем, има ухицаја и на општу диециплину и да васпитава со-колсву децу, да једнаким маром врше своје дужности у школи и у породици, као и у ооко-лани.
Ово нека буде потицај нашим соколским родитељима и свима сввсним Југословвнима, да своју двцу дају у сонолска друштва, јер ће од тога имати користи, и школа и породицв. Проблем ва-с-питања будућих гвнерација спа-да међу најважније задаткв, што их je соколство себи поставило и њим ое занимају с®и ооколски просветни одбори, једнако као и сва сохолска штампа. Тадсо је н. пр. и последњи број вјеоника co-колске жупе Карлша.ц, „Чувај-мо Југославију’* објавио заним-љтгв чланаЈС Шт. Драсала, под насловом:	„Хармонија Сонола,
шнолв и дома, у одгоју омпади-нв”. У том чл&лку се трезвено
раоматрају еви недостатцп дана-шњег васпитања и дају се важ-на упутства, како да се постигну што бољи резултатн у сарадњи школе и Сокола, у погледу вас-питаша омладине. Чланак каже између осталог:
„Добро he дјеловати, ако се У
С.околу буде јавно наступање допуштало само онима који бар у најмањој мјери задовољавзјУ својим ■ школским дужностима. То he дјеловаги на дјецу да бу-ду у школи мало ревнији. Тач-ност и марљивост, пристојност и ревност треба да свако пока-зује једиако и у Соколу и из-ван Сокола. Поштен и савјестан човјек је свуда такав. Зато наш брат предњак треба да буде у-пућен у ro како се ко влада из-ван Сокола. Гђе је школа скло-на Соколу, тамо he Сокол уз по. пис полазника замолити равна-тељство да јавч све теже прекр-шаје наведених ђака. Кад се вР-ши полугодишње или годишње сцјењивање, опет he се Сокол згнимати како је који припад-нии прошао. На том темељу мо-hn ће се удесити даљи поступак са дјецом. Тада he и родитељи увидити да има још неко уз њих ко води рачуна о дјеци.
Још је једаи важан фактор код одгоја: то је средина у ко-јој дијете живи. И поред паж-ње и бриге родитеља, и пореД настојања школе, дијете је из-ложено упливу улице. Тај уплив упознати и контролирати, штет-ност тога уплива отклонити нај-лакше и иајуспјешиије можв Сокол. То је поље рада rbe he и родитељи и школа најочитије у-вчдити, колико је добро да им дијете иде у Сокол. Ако нпкако, Сокол ће дијете отети лошем упливу улице тако да га ynо-сли, да га заинтересира за рад."
Француска након капитулације
Положај у Француској након капитулације предмет је рас-прављања многих страних лис-това. Последње вести, које сти-
жу из Француске тврде, да је влада у Вишиу одлучила, да предузме одлучне кораке против опозиције, која наступа све без-обзирније, а за којом се крију присталице генерала Де Гола. Влада тврди, да Де Голови аген-ти раде неуморно и да поједине општине неће да се покоре на-редбама власти. Зато је влада распустила више општинских уп-рава, отпустила велики број чи-новника и увела војне судове, који имају власт да изричу najemne казне.
Немачки листови подвлаче пи-сање листа „Евра“, чији је у-редник Марсел Деа, познат већ од раније као велики противник уласка Француске у рат. Деа пише у својим чланцима, да је улазак у рат била највећа лу-дост и да Француска треба да се прилагоди новом реду у Ев-ропи, који је створен победом Немачке. Немачка штампа цити-ра чланак бившег претседчика владе, Фландрена, који каже, да he Француска бити сиромаш-на земља и да се у своме ru-сподарству мора равнати према приликама у Немачкој и Итали-ји, па се угледати у пример на-ционалсоцијализма и фашизма.
Швајцарски лист, „Hoje Цири-
хер Цајтунг" се бави такође pac-положењем у Француској и твр-ди, да је у последњих неколико недеља, наступио јак преокрет у том расположењу. У чланку се каже, да многи кругови од-бијају теорије Марсела Деата, према којима би Французи „свој пораз требали схватити као блз-гослов". Угледни листови, као „Фигаро“, „Л’ефорт“, „Jle мот д’ордр“, na чак и „Тан“, у-позоравају да треба чувати на-ционално достојанство. Јавно мишљеље је незадовољно тако-ђе начином, којим се оптужују досадањи француски политича-ри, јер не верује да ће се тиме добити бољи мировни услови, и сматра, да није достојно вели-ког народа, да баца одговорност на појединце. Швајцарски лист тврди, да је најбољи доказ, да становиште Марсела Деа није популарно, то што је Деа пре-нео седиште свога листа, из Ви-шиа у Париз.
RASPUŠTENA EMIGRANTSKA UDRUŽENJA
Prema naredbi Ministarstva unutrašnjih dela, raspušten je Savez jugoslovenskih emigrantskih udruženja, te Udruženje »Istra Trst Gorica«, kao i sve fi-lijale tih udruženja, u Jugoslaviji.
Hom* ide, i Ua (ш& sokolstva?!
Napisano dragom počivšem bratu, dru R!KI FUKSUs u spomen
(Svršetak)
III
1 Brat Riko je bio sin malogra-“anske porodice u Metlici, koja obrađivala zemlju i negovala °zu, da je bilo dovoljno hleba za oin i dovoljno sredstava za stu-Jje na gimnaziji u Novom Mestu i }*n‘verzitetu u Pragu. I u na-°J je kućici bilo tako, samo što u bili moji dedovi zanatlije i se-jaci, jer je tek oboje pružalo romnu mogučnost za prehra-"Jivanje. S ovime želim da istak-em, da se je naša mladost kre-ala po njivama, pašnjacima, šu-roama i vinogradima. Konj, gove-°> Pas, frula — to su bili dru-eov> i prijatelji naših mladih da-j’a- Pasli smo krave, pekli smo fumpir i kukuruz, a kad je bilo УГе™е cveću onda smo i njega rali. Od svoje desete godine starosti probijao sam se kroz život. °<* svoje stare dane opet sam nasao put, koji vodi mojoj rod-
npj grudi. Gde če suza neg’ na oko?
Miriš na rodnoj zemlji, koja je vrda i škrta, sva nakvašena zno-Jem» pratio je nas dvojicu kroz Ceo život. Brat Riko prema svom Političkom mišljenju upućivao je svoje poglede prema organizira-seljaku, a ja sam seljaka 5matrao detetom široke slobodne Prirode — detetom, kome vetar kosu, kog osvežuje jutar-nja rosa, kome je vihor brat a J^uka sestra. Njegov dlan — da, uda ču s njime?
. ^ez istinskog rada, bez veza s finskim životom ovog seljačkog naroda, bez poznavanja njegovih Potreba, njegovih težnja, njego-umnih i telesnih moči ne mo-s niko služiti seljačkom narodu. lln° naporan rad, njegova objedena njiva, okopan vinograd, Kamen i krš, pleva i korov, pše-i detelina, crveni mak i cva-цсе trnje — sve je to šarena njiga — „orbis pictus" slavnog ana Amosa Komenskog — da,
0	ie žulj i potplat na ruci selja-a> to je pergamentna listina i £0yelja najunutrašnjijeg života *4iaka — njegova unutrašnji I njegova unutrašnja slobo-Ko ovu knjigu na seljakovom anu j na njegovoj zemlji ne na da žita, torne je zatvoren ut u dušu naroda!
Mi Sokoli otkrili smo put, koji °di u ovu dušu naroda. I zbog °|a znamo, da mora u svakom asem srcu tinjati neprestana če-nja za istinom, lepotom, pravi-°rn i slobodom. Ovakva čežnja °du5e nikada ne dode do najvi-еб cilja, ali ipak nikada ništa e dosoli, što je protivno ovo-
e cilju. Tako se ovai dvostruki Put —
gore, zla
jedan put težnja prema drugi put otpora protiv Prepliče u sokolskoj duši Edinstveno htenje za usavrši-anJem, sto je pravi izraz našeg zS°jnog nastojanja. I skoro se 0ramo složiti s mrkim mudra-Lavom Nikolajevičem Tol-°lem, koji kaže, da nije važno oralno savršenstvo, kada dode-0 do njega, več je važan raz-,n' Put našeg usavršivanja.
^ ^ar vam nišam več jednom rc-, a°> da naš čovek sve to zna, ia-0 ne može izraziti rečju? On
, tako iskren, pošten i otvoren, ,a Štttnjom govori. Sokolstvo je j na organizacija, koja je dva-eset godina intimno živela sa arodom. Zbog toga razumemo emi govor seljačkog dlana i či-art>o knjigu svih knjiga njego-_?£ ^ajmučnijeg, ali i najrados-n,1*K života.
.. brat na selu zna, što je j^v°jka, što je Jena, što je mati a^* je mučenica, dobrotvorka,
svetica! Žena je pomočnica, dru žica, desna ruka! Devojka je pu-poljak koji se razvija, ukras, skromnost, neoskvrnuta hostija u oltaru čovečijeg dostojanstva! Soko na selu zna, što je ljubav prema roditeljima, što je vernost medu supružnicima, što je pošto-vanje prema sedoj kosi, što je zahvalnost za dobra dela. On, Soko, želi natrag u vremena, kada je još vredila svetost porodič-nog života i njena neporočnost, kada je u kuči vladala velika žena, koja može svog muža po svojim vrlinama, požrtvovanjima, po svojim delima milosrda i lju-bavi dostiči pa čak i prestiči, a naročito tada, ako je ta žena So-kolica.
Soko seljak želi natrag u patriarhalnost starih običaja u zadružni život, u tradiciju domačina. On želi unutrašnju moč i u-nutrašnju slobodu. On želi natrag u poštivanje materinstva, u odanost i poslušnost potomstva u poštovanje narodnih običaja i narodnih nošnja. Lan i konoplja, hleb i so simboli su slovenske krvi našega naroda. Skromnost i poštenje, čiste ruke, čistoča i red, iskreno mišljenje, težnja prema zajedničkim naporima za za-jednički napredak — sve su ovo svojstva, koja vode našeg čoveka uvek dalje, uvek više — daleko i visoko do tamo, gde izgubi šup-Iji i pogubni materijalizam svoju ugrabljenu, poštenu čoveku ukra-denu pravicu — daleko i visoko do tamo, gde treperi sjaj naših ideala, odakle dolazi otporna snaga protiv zla i pokvarenosti.
Mudrost našeg sokolskog seljačkog naroda zna, da seljak i briga nikada ne miruju. Njima su poznati svi glasovi, koje drugi ne čuju i koje drugi ne mogu dokučiti. Ovi glasovi i danju i noču pune seljaku dom, štalu i staju. Ako vetar zaurla u dimnja-ku, ako se grana dotakne prozo-ra, ako se pomakne ili zamuče govedo u štali, ako konj zarza kraj jasala. ako zastenje, zatuli domača životinja — njih dvoje, seljak i briga, sve to čuju, raz-misle o tome, osečaju, da li je to bol ili veselje, da li nagon ili nesreča, da li je to pokret neuteše-nog vesnika ili je to samo u snu izražen odjek života.
Mi, bračo i sestre, saveznici smo u ratu i u miru, u seljačkoj i u gospodskoj kuči — samo ako smo Sokoli: danas ja vojnik, a ti saveznik, a sutra ti vojnik, a ja saveznik, več prema tome u kakav nas položaj baci život. Za nas nije važno i glavno, ako smo vojnik i saveznik po zapovedi više sile prisiljeni, da napusti jedan ili drugi utvrđen položaj — ne iz straha, da ga snade smrt, koja za postignuče konačnog cilja ne znači ništa pozitivna ni bitna, nego znači samo besplodan gubitak jednog života, več je za nas važno i glavno, ako vojnik i saveznik pobegnu od moralne črte i s time bojažljivo i na razvalinama svoje unutrašnje moči i unu-trašnje slobode, na obeščaščeniu svoje muškaračke sokolske reči, u odvratnom samoljublju i lenji-voj komodnosti napusti vojnika i saveznika na drugoj strani ove moralne odbranbene črte njegovoj neizbeživoj sudbini i propasti. Na čelu izbeglice zasja žig Kaina 1 Eijalta, i taj žig je tim sramotniji, jer je neizbrisiv znak moralnog sloma i moralnog izdajstva! Od ovog izdajstva nije daleko do izdajstva otadžbine.
Sve ove i ovakve misli intenzivno su se budile, rasporedivale i čistile u meni sve od godine 1928 dalje, kada sam početkom meseca marta u društvu s bratom Cedoin Miličem, starešinom
župe Mostar, nakon župske glav' ne skupštine u Hercegnovom, po-setio prve čete ove župe od Mo-stara i Nevesinja visoko u brdi-ma. Udrežnje, Miljevac, Bijenja, Kifino Selo*) — kako su mi ova
*) Ove godine meseca aprila bio sam u ljubljanskoj bolnici. Na jednom krevetu ležao banski savetnik dr. Borštnar, drugi kre-vet bio je moj, a treče ležište bilo uredeno na otomanu. To ležište bilo je prvi dan, otkako sam u bolnici, prazno. Drugog dana došao je u sobu treči bo-lesnik: visok, vitak čovek kojih 35 godina, crnokos, lepog bledog lica. Milosrdna sestra mu je pokazala prazno ležište, kamo je odmah legao. Zaželeo je čaja. Govorio je srpsko-hrvatski. Pogledali smo se. Promatrali smo se neko vreme — negde smo se več videli. Nepoznati znanac mi reče: »Dozvolite, zar niste vi taj i taj?« — »Da, ja sam!« — »Pazi, mi smo se prvi put videli u Kifinu Selu, gde sam ja bio učitelj, kada si ti bio tamo, brate starešino! Ja sam Nesud Sadiko-vič, sada učitelj u Nevesinju.«
—	Takav susret, dakle, nakon dvanaest godina s bratom Nesu-dom Sadikovičem! Prvi put s njime u Kifinu Selu, a drugi put u ljubljanskoj bolnici! Brat Nesud je došao iz Golnika. Poslali su ga ovamo, jer su mislili, da če biti potrebna opercija na že-lucu. Ali ta operacija nije bila
sokolska sela ostala živo u pameti! Kao da gledam sela ovde kod kuče u Belo j Krajini: Rosalnice, Drašiči, Božakovo, Radavica, Podzemelj, Semič! Isti napori ovde i tamo, iste muke, isti žuljevi i isti znoj, ista škrta zemlja, ali ipak tako krasna, tako naša! I isti narod, ista unutrašnja moč, ista neprestana težnja za unutrašnjom slobodom, isto carstvo Božje u nama!
Kamo, dakle, plovimo? I što hočemo? I kakav je nov oblik života? Zar nije pred nama sasvim čist put ideje rada, krvi, žrtava, borbi pobeda? I da li hočemo ne-što više ili nešto manje, nego da damo novom obliku života sliku, lik i duh istine, lepote, pravice i dobrote, što ih mi Sokoli nosimo u sebi od Tirševih vremena: novo doba opajati i ukrašivati s unutrašnjom moči i s unutrašnjom slobodom, da budu nova pokolje-nja jedno hteli, za jednim težili
—	za konačnim ciljem svih, koji su bili, koji jesmo i koji budu: za velikom, slavnom, sokolskom slovenskom Jugoslavijom!
Brate Riko, junački sine ove junačke zemlje ■— sledi i prati naše puteve i staže! Carstvo Božje več je u tvojoj duši!
E. L. Gangl
potrebna, kao Sto su i mene po-štedeli od	noža.	Brate	Nesude,
gdegod si	sada,	da	si mi	zdravo!
I gde čemo se	po	treči	put su>
sresti?	Pisac
Samaričanski tečaj So k.
župe Kragujevac
(vidi str. 2)
Сузбијати неписменост једна je од првих дужнссти соколства!
И соколство је, као напионал-но васпнтиа организација, при-мило на себе један део вели-ког васпитног рада, рад на су-збијању неписмености. Зато смо унели и у „Соколоку Пе-трову Петољетку” сузбијање цеписмеиости, која је једно од највећнх зала напзег народа.
Министарство просвете са до-ста напора и превите препре-ка. (главне су предрасуде љу-ди) откида зрно по зрно од те великв стене. Али извршни органи Министарства просвете, ма колико имали човекољубл>а и хуманостн у себи, још увек претстављају власт и значе морање.
А соколство које је можда најдубл>е аашло у народне слојеве и које би стварно тре-бало да значи народ, не ради довољно на томе. Често се до-стављају извештаји, како у друштву нема неписмених, na je према томе непотребно да се одржавају аналфабетски течаји. Али зар ту треба стати? Зар је соколство ту само за грађа-не учлањене, или је oiio ту да врши своју велику дужност у читавом народу? И зар ce мо-жо оотатн затворених очију
према осталим, ноучлањеним грађанима?
Улице су пршуне л>уди и жвна који би радо хтели да, уче н пишу; да прочитају коју реч. Чест је случај да нам при-ђе неко на сред улице са мол-бом: „Дедер, прочитај ми ово, верв ти!”...
А када им прочитамо, дуго нам се захваљују и почињу да нам причају понешто из свога живота, прилазв нам ближе н верују, да смо им пријатељи.
Зашто сонолство не би било то, ксје he покупити све тв непиемене и отворити им очи? Зашто да не чинимо, када нам је то дужност, и еонолска, и грађанска, и људсна?
Петровград
Слободан Берберски
SVIMA PRETPLATNICIMA „SOKOLSKOG GLASNIKA" Molimo sve pretplatnike „Sokolskog Glasnika", da na vreme javljaju svaku promenu adrese administraciji, i da svaki puta navedu i kontrolni broj svoje adrese.
Iz slovenskog sveta
IZ POLJSK0G GENERALNOG GUVERNEMANA
Nemačke vlasti u Poljskoj su donele odluku, da poljski zlot više ne važi kao sredstvo plača* nja i da se uvodi nemačka valu* ta. DNB javlja, da je nedavno o* držana u Varšavi velika parada nemačke vojske, pa je tom prili« kom glavna ulica dobila ime »Ulica pobede«. U prisutnosti gene* ralnog guvernera, Dr. Franka, otvoreno je pozorište u Varšavi, sa prikazivanjem jednog nemač* kog komada, od Hebella, Državni namesnik Forster je podelio nagrade nemačkim seljacima, na području bivše poljske države* Tim povodom je kazao, da ne-mački seljaci u tim krajevima treba da ulože sve snage, da istisnu poljsko gospodarstvo.
IZ ČEŠKOMORAVSKOG PRO* TEKTORATA »Prager Zeitung Dienst« je ob'* javlo nedavno članak, u kome na* pada engleskog pretsednika vla« le, čerčila, zbog toga što je na londonskom radiju održao nedavno jedan govor, upućen Česima u Protektoratu, u kome je go* vorio o pobedi Velike Britanije i oslobodenju Čeha. Nemačka agencija kaže, da česi u Protek* toratu neče nikada oprostiti Čer« čilu, što je za vreme češke kriza hužkao na rat, Danas se vjdi( kakvu sudbinu je čerčil hteo spremiti za Čehe, koji znaju ka« ko im je dobro u Rajhu, gde ži* ve u potpunom miru, daleko od ratnih strahota.
Praznik Sv. Vaclava, koji je U Češkoj bio uvek slavljen kao najveći nacionalni i verski praz-< nik, bio je ovc godine odložen od subote na nedelju, a u subo-tu je odredeno da bude radni dan. Tom priliKpm nisu održane nikakve manifestacije ni prlred* be, a Češki listovi u protektoratu nisu objavili ništa o prazniku Sv, Vaclava. 8 oktobra je Češko kulturno veče bilo najavilo konce* rat u Obecnom domu, na kome je češka Filharmonija, pod dirl« gentsvom Vaclava Tallha, treba* la da izvede Fersterovu slmfoni* ju »Sveti Vaclav«. Medutim je koncerat bio otkazan.
List »Der Neue Tag«, koj! izlazi u Pragu, javlja da je u poslednje vreme u Pragu osva* nulo na hiljade novih nemačkiK natpisa nad trgovačkim radnja* ma. Povodom ukidanja carinske granice izmedu Protektorata i Rajha, dat je nalog za uvadanje nemačkih natpisa, ali »Der Neua Tag« se žali,, da ti natpisi nisu nikako zadovoljavajuči, jer po* kazuju nedovoljno poznavanje nemačkog jezika, te su vrlo ne* ukusni, nečitljivi i nerazumljivi* List opominje Pražane, da po* svete više pažnje nemačkom je* ziku, ako »neče da prespavaju važne istorijske dogadaje.«
ČESI I POLJACI NA STRANI
Engleski listovi javljaju, da je otputovao za Ameriku bivši pre« zident poljske republike Pade* revski, u cilju da tamo organi* zuje Poljake za borbu u ratu. Ma da je imao diplomatski pa* soš, Paderevski je zadržan ц Španiji, pa je poljski poslanik u Vašingtonu zamolio američku vladu, da interveniše u Madridu.
Pretsednik emigrantske čeho* slovačke vlade u Londonu, ka* nonik Sramek, održao je, uoči praznika Sv. Vaclava, na londonskom radiu govor, u kome je podvukao veru Čeha i Slovaka u pobedu i izneo rad vlade u ino* zemstvu. Engleski listovi su u poslednje vren\e u više mahova podvukli aktivnost poljskih i če* hoslovačkih avijatičara u odbra*4 ni Londona. Nemački listovi od* govaraju da su to plačenici*
Uspela takmičenja Sokolskog društva Split
U okviru šestoseptembarskih proslava, priredilo je Sokolsko društvo Split lakoatletske utak-miee za sve svoje kategorije, na letnjem vežbalištu i »Hajdukovem« igralištu. Nastupilo je 21 odeljenje, sa po 6—8 takmičara, ukupno 137 članova, članica, na-raštaja i dece.
Plasman takmičara po kategorijama je sledeči:
Muška deca, mlada: Perič Niko, Hajdukovič Drago, Šerbo Dušan, Mijač Petar, Juričko Zdravko, Šavia Nikola i Sinobad Senja itd.; — Starija: Lekič Du-šan> Šulc Dražen, Kerič Sergije, Mitrovič Vojko, Kalebota Joško, i t. d.
Zenska deca mlada:	Dvornik
Maja, Alačević Ljiljana, Šakič Vida, Grego Sonja, Zlodre Smiljana; — starija:	Matulič Mirjana,
■ Perič Lukrecija, Trs Desanka, Bilič Marija, Vlahovič Ana, Duplan-&£ Vida, Matošič Ljiljana, Kod-rijeva Vida, itd,
Muški naraštaj, mladi: Boneti Nikola, Strujič Dušan, Kerič Draško, Matulič Pero, Nikolorič Vjeko; — stariji: Ricov Ivan, Vr-can Srdan, Vukovič Branko, Ha-rami j a Živko, Škarič Vinko, itd.
Ženski naraštaj, mladi:	Berič
Desanka, Drezga Slavenka, Vrtan Radojka, Kovačevič Jelka, Klajn Andelka; — stariji: Dap-čevič Savka, Lebtdina Fanda, Stipanovič Minka, Petrič Melka, Dfelič Vida itd.
Članovi:	Ivančič Aleksandar,
Grisogono Ante, Lahman Natko, Tominič Uroš.
članke: Žepina Regina, Linar-Sovič Danica, Jahoda Ksenija, Botič Bojna, Lovrič Desanka, Matijevič Vera.
Prva mesta po tehničkim re-rultatima, u pojedinim disciplinama, osvojili su:
Muška deca, mlada: Perič Niko, trčanje 40 m., u 6 sek. i skok u visinu od 1.05 m. lstu visinu imali su u skoku i Sinobad Senja, Juričko Zdravko, Salahor, Mitrovič Vinko, Kalebota Marijo, Anič Miloš i Juričič Zlatko; — starija: bacanje loptice 46.70 m.; Lekič Dušan, trčanje 40 m. za 6.2 sek. Lekič.
Ženska deca, mlada:	trčanje
obručima na 40 m. za 6.3 sek.: Dvornik Maja, bacanje loptice na 22.40 m.: Dvornik Maja; — starija: trčanje sa vijačama 40 m.: Vlahovič Ana, za 6 sek.
Muški naraštaj, mladi: kugla 4 kg. na 9.30 m.; Bonetti Nikola, trčenje 50 m. za 7.2 sek.: Matulič Pero, skok u vis 1.50 m.: Bonetti Nikola; — stariji: bacanje granate (800 grama): Ricov Ivan, 41.70 m., bacanje diskosa: Ricov Ivan, 37.05 m., trčanje na 80 m., sa preponama: Ricov Ivan, 12.8 sek., skok u visinu: Vrcan Srdan i Zubin Srečko, 1.55 m.
Ženski naraštaj, mladi: skok u visinu: Berič Desanka, 1.25 m., bacanje lopte:	Vrcan Radojka,
22.41 m., trčanje na 50 m.: Berič Desanka, 8.2 sek.; — stariji: Le-bedina Fanda skok u daljinu 4.20 m., bacanje diska Stipanovič Minka, 20.50 m., trčanje na 60 m.: Dabčevič Savka, 8.4 sek.
članovi: Ivančič Aleksandar o-svojio prva mesta u sve tri discipline: troskok 1140 m., trčanje preko prepona 110 m., za 19.5 sek i bacanje granate na 39 m članice: trčanje na 60 m.: Botič Vojna, za 9.2 sek, skok u vis, Botič Vojna. 1.20 m., bacanje diska: Žepina Regina, 20 m Disciplina je bila odlična. Su-dfta su brača iz Načelništva i •tručnog odbora župe i članovi društvenog predniačkog rbora Rezultati su plod letnieg rada na vežbalištu. Oni bi bili 10.« bolji. da najbolji takmičari rtisu bili
zauzeti pripremama za nastup na proslavi Šestog septembra.
*
Društvo je takoder priredilo i utakmice u odbojci 1 košarci, pred velikim brojem posmatrača. U košarci su nastupili splitski naraštajci protiv pitomaca po-morsko-vazduhoplovne škole iz Divulja i pobedili sa 18:10. lako je ovo bila prva igra u košarci, ona je potpuno zadovoljila. Su-dio je brat Natko Lahman.
U odbojci najpre su se srele splitske naraštajke sa članicama iz Trogira, pobedivši ih posle lepe igre u tri seta. Zatim su igra-
li	splitski naraštajci sa pitomci-ma iz Divulja, pokazavši toliko znanja i spretnosti, da je publika navijala kao na nogometnoj u-takmici. Obe momčadi bile su ravnopravne, iako je igra u tre-čem setu završena kod stanja 15:13 za Divulje. Ove utakmice sudio je načelnik župe, brat Zvonko Barišič.
Takmičenja su snimljena filmski, pa če biti u skoro prikazi-vana.
Sokolsko društvo Split još jed-nom je dalo dokaza sa koliko se uspeha može raditi na tehničkom polju, kada je volje i samopo-žrtvovanja, uprkos svima preprekama.
Zvonko Barišič
Gostovanje naraStaja Sokolskog društva Split u Divuljama
Muški i ženski naraštaj sokolskog društva Split, u pratnji svojih vodnika i nekoliko starije brače i sestara, gostovao je 29 septembra u Divuljama, gde su odigrane'' ove " 'utakmice:
1) Muški naraštaj Split — Pi> tomci pomorsko» vazduhoplov. škole Divulje, utakmica u košarci, koja je završila rezultatom 25:15 za naraštaj Split
2) Ženski naraštaj Split — Članice sokol, društva Trogir. Utakmica u odbojci, koja je završila rezultatom 2:0 za članice Trogir. Zenski naraštaj nije dao onu ig-ru koju je dao nedavno u Splitu, kada je tukao članice Trogir sa rezultatom 2:1.
3) Muški naraštaj Split, Repre-zentacija pomorskog vazduho-plovstva — Divulje. Utakmica u odbojci, koja je svršila rezultatom 2:1 za reprezentaciju Divulje. Utakmica je bila vrlo živa i interesantna.
Nakon završenih utakmica, kino sekcija u Divuljama prikazala je film o lakoatletskim utakmi-cama sokolskog društva Split, koje su se održale 8 septembra, te još dva športska filma, snimljena u Divuljama.
Prevoz, utakmice i kino pre-stavu organizirao je adutant komandanta pomorskog vazduho-plovstve, poručnik br. Jovan Nikolič, član stručnog odbora župe
PREMEŠTAJI SOKOLA
Iz Dubrovnika je premešten u Varaždin brat Nikola Mehandžija, koji je služio, skoro deset godi-na u Dubrovniku, jedino zato, što je bio agilan član uprave sokolskog društva.
Takoder je premeštena i sestra Marija Perišič, učiteljica za-natske škole, u Livno, a na mje-sto je postavljena partijska me-zimica. I njena sestra Katja, tajnica Sokolskog društva u Dubrovniku, morala je da ode pre nekoliko meseci u Stolac, ^bog svoga sokolskog i nacionalnog rada. Uprkos svih onih progona. dubrovački sokoli nisu klonili, več čvrsto veruju u pobedu prav de, rade;či,i dalje neumorno.
Cas(*e UadidjfC sokolstva u Ua/atsUoi
»Varaždinske Novosti« objav-Ijuju članak, u kome se osvežava slavna prošlost predratnog hrv sokolstva u Varaždinu i okolici, kada je to sokolstvo, zajedno sa čitavim gradanstvom Varaždina, priredivalo sjajne manifestacije za jugoslovensku misao i slovensku solidarnost, i kada je ustalo u od-branu hrvatske zastave, koju su izvesni izrodi na Rijeci pokušali da otmu, dok su je naši Sokoli, skupa sa češkima, odbranili. Tom prilikom je podignut i spomenik narodnom borcu, Ivanu Milčiču, koga su ubili varaždinski frankov-ci. „Varaždinske Novosti" kažu: „To nam govori o ondašnjim narodnim borbama; to dokazuje kako je hrvatska i slavenska svi-jest u gradu Varaždinu bila na veliko j višini. Iz toga doznajemo, da bratski češki sokolovi nijesu dozvolili sramočenje hrvatske troboj ke; da je u ono vrijeme hrvatska narodna svijest značila ne-što sasvim drugo nego za izvjesne ljude u naše dane, i da je u ono doba svaki svijestan narodni £0-vjek sasvim točno znao, gdje treba tražiti neprijatelje hrvatskog naroda, i da se oni doista ne nalaze ni medu jednim slavenskim narodom... U ono vrijeme, frankovci udruženi s madaronima branili su zubima i noktima kuenovštinu u Varaždinu. Braniti i pomagati narodne krvnike, to je bila njihova tradicionalna zadača. Ali Varaždinu, prije tri i po decenije, treba upisati u hatar, da se je znao dići protiv frankovačke rabote i suz-bijati je na svakom koraku."
СТРЕЉДЧНИ OTCEK COK. ЧЕГЕ У зитон:
Тражимо кословођу
епремног трговца и организатора за самостално вођење и органи-зовање продаје и набавв свих соколсих, спортских потребшти-на и прибора, књига, формупара, соколсно-спортске конфекције, ra-пантерије и сл.
Рефпеитант мора имати право на дозвопу за рад. Као награду добија мањи фиксум и проценат од свих наппаћених рачуна и продаје за готоео.
Чпанство у еоколској opra-низзцији нијв успое, али ипак даје предност.
Опширне понуде са детаљним описои досадашње двпатности и тачнии захтевима упутити СА-ВЕЗУ СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, робно одељењв, Београд, поштански првтинац 342, Престолонаспедников трг 34. На коверту означити:	„Понуда
за пословођу’’.
l/авиа 90б^Нс*ца
Sve administracije sokolskih li-stova ujedinili smo u jednu u Beogradu.
Prvi broj »Naše radosti«, čija nam je administracija poslata ovih dana iz Ljubljane, do-stavičemo kao i pre, svima dosedanjim čitaocima, ali iduće brojeve dostavljačemo samo pret-platnicima! Radi toga prila-žemo svima čitaocima čekov-nu uplatnicu s molbom da nam doznače pretplatu, ukoliko to več nisu učinili, ako žele da im «e list u buduče šalje.
Pretplatnike koji su za tekuču godinu doznačili pretplatu i ne-maju nikakvih ranijih dugovanja, molimo da priloženu čekovnu uplatnicu upotrebe kada im pret plata isteče.
Svaku promenu adrese treba nam odmah javiti.
Чланови стрељачког отсека Соколске чете у Затону, дру-штво Бијело Поље, са стареши-ном братом JI. Драговићем, ко-ји су пешке превалили 75 кило-метара пута до Мојковца, са заставом и уз песму и пуцање,
где су учествовали на прослзви двадесетпет годишњице мојко-вачке битке. Ова чета је једнз од најагилнијих у свом краЈУ-Нарочит успех има у раду по* менути стрељачки отсек, кога такођер води брат Драговић.
NOVO!
IZAŠLO IZ ŠTAMPE!
99
DR. ING. KOSTA PETROVIČ:
Narodni domovi
i školska vežbališta"
na 300 stranica velikog formata i sa 167 slika na 47 tabli u posebnom omotu.	\
KNJIGA OBUHVATA SVE NORME I UPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJA I GRAĐENJA SOKOLSKIH DOMOVA. Cena knjiži: Za sokolske pripadnike, ukoliko je nabave do 1 decembra o. g., 60 DINARA više 15 Din. za poštarinu; posle toga roka cena je za sve poručitelje 100 dinara, više 15 dinara za pO" štarinu.
Novac treba poslati unapred na adresu: SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, BEOGRAD, na ček. račun broj 53600, uz naznaku na poledini čeka, za koju svrhu se novac šalje.
Dramski otsek Sokolskog društva Kuršiimllja
Unutrašnjost retko ima prilike da gleda pozorišne pretstave, a naročito ne takve, koje su od umetničkog značaja. Putujuče trupe, da bi se održale, daju samo dela razonode. Jedino dile-tanske trupe, obično improvizo-vane samo za izvestan slučaj, uspevaju da svojim sugradanima prikažu neko delo, koje nema samo razonodni karakter — ali i te se najrade posluže kakvim, veoma popularnim piscem.
Medutim, dobro pozorište je jak prosvetni činioc. Na tome stanovištu je Sokolsko društvo Kuršumtija pre dve godine osnovalo svoj dramski otsek, sa za-datkom da sprovede repertoar, koji če uzdiči ukus publike. Ma-terijalni momenat nije važan. Za opremu dela ulaže se često više no što se na blagajni iskupi. Zato je pOzornica kuršumljiskih sokola tehnički vrlo dobro izgra-dena, pa u takvom okviru i pretstave imaju viši nivo.
Otsek je, sa svojih dvadeset članova, u minuloj sezoni dao u
12	pretstava nekoliko dela kao »Vlast« i »Pokojnik« od Nušiča, »Vodu sa planine« od Plaoviča
i Đokovića, »Maturu« od Fodo-ra, »Oca« od Strindberga, »Bez trečeg« od Begoviča itd. Sa pet pretstava gostovao je u Leskovcu, Prokuplju i Podujevu. Štam-pa je nekoliko puta podvukla, da ova družina mnogo otskače od putujučih i diletantskih trupa, koje glume po unutrašnjosti. Da se ovo postiglo, razlog je što se svako delo predano i savesno uvežbalo.
U repertoaru se od lakših dela prilazilo težima. a zastupljeni su u prvom redu jugoslovenski autori Tako ie sada u pripremi »Kad je sreda petak je« od Plao-
viča i Đokoviča i »Školjka« od Krajgera. Na svakoj premijeri, u uvodnoj reči, izlaže se delo > umetnički značaj dotičnog pisca.-
Da je u Kosanici i Toplici je* dina družina te vrste postigl® ovo, zasluga je u prvom redu sfr-stara D. Spasič, J. i Z. Nikolih Z. Rakanovič, Z. Arsič i brać^
D.	Stankovič, B. Milenkovič, & Dikiča, M. Mušoviča i M. Krsti-ća, koji se u radu otseka najvi' še ističu.
Nedavni članak našeg »Sok* Glasnika«, kojim je prikazan vanredan rad Sokola Ruše, Maribora na tome polju, daJe još više potstreka; pa če se idu* čeg leta izvesti festivalske Pre stave pod vedrim nebom u Kur* šumlijskoj banji, gde je tefen 1* to naročito pogodan.
Tako kuršumlijski sokoli Рта* žaju svome, *kao i susednim Л1®* stima priliku, da u solidnom liku upoznaju dela, koja imaJ značajno mesto u književnosti.
St. Žbogar
Rad sokola u Splitu
Od 9 do 15 septembra održal® je Načelništvo sokolske župe Splitu tečaj iz predmeta za P°* laganje ispita za krače sluŽenj u kadru. Tečaju je prisustvova
13	brače, iz društava Split, SUP® tar, K. Lukšič, Vis, K. Gomil«ca te čete Ložišče i Donji HufflaC' Vodio ga je načelnik Župe, bra Zvonko Barišič, a predavači s. bili još brača Asanovič Boško 1 Balabanič Srečko i Nikolič J°’ van. Od 13 kandidata, ispit J položilo 10 brače, dok su 3 b*" čerfa na ispitu, time da se mjesec dana prijave.
Kratke vesti iz našeg sokolstva
ČITAJUĆI NOVINE
U Malinskoj, na otoku Krku, umro u 62 godini života, brat Ante Volarič, opčinski tajnik, f*an uprave Sokolskog društva pd osnutka i poznati nacionalni 1 sokolski borac, koji je naš ži-VaU naročito zadužio za vreme rata i u dane Strane okupacije, lako je imao neprilika i progo-na, sokolskoj ideji ostao je ve-ran do smrti. Sokoli Malinske °dali su neprežaljenom pokojniku dostojnu počast i u punom broju učestvovali na sahrani, a na grob položili venac. Neka je slava sokolu i Jugoslovenu, Anti Volariču!
*
Pod okriljem Sokolskog društva u Indiji, osnovana je nova sokolska četa, na koloniji Moja *olja, kod Indije. Prigodan go-v?r održao je brat Petar Lozja-nin, neumorni sokolski radnik iz
Indije, posle čega je izabrana Prva uprava, u koju su ušli bra-ča: N. Vukmirovič, M. Došen, M. Ivanek, Đ. Rastovac, R. Ivo-^ević, P. Paripović, Đ. Poznan, M. Borovica, M. Poznan, R. Radulovič, J. Kuprešanin, M- Ok-'obdžija i Đ. Totič. Četa več Sradi dom, koji če služiti soko-lima i zadrugarima, a urediče i letnje vežbalište. Odmah se upi-salo oko 50 članova. Četa če ima-U sve tri kategorije: člansku, na-Jaštajsku i dečiju.
•
Izborom starešine Sokolskog društva u Jagodini, brata Josipa Bekerusa, za pretsednika Jedri-ličarske škole u istom mestu, došlo je do još uže saradnje iz-medu sokolskog društva i mes-n°g odbora Aero-kluba, koji je sokolima stavio na raspolaganje jedrilicu »Soko« za uvežbavanje članova u letenju. Sokolsko društvo če u Jedriličarskoj školi bi-ti zastupljeno sa delegatima u °dboru, prema obostranom spo-razumu, a na nedavnom krštenju tfiju novih jedrilica, 27 septembra, kojima su kumovali armij-ski general B. Ilič, general Mirkovič i bivši ministar V. Duri-^ ta saradnja je došlo do pu-n°S izraza, kada su sokoli u o-^orama uzveličali svečanost, sa starešinom društva i starešinom župe Kragujevac, Dr. M. Pavlovičem. Posle krštenja, kumovi su sa bračom starešinama obišli Sokolski dom i upisali se u knjigu. Odlični gosti izrazili su se naj-Pohvalnije o uredenju doma i sokolskih prostorija.
L. Tomič, prosvetar
*
Sokolsko društvo u Bosanskoj
ubici pokrenulo je akciju za 8fadnju doma u koju je svrhu 0snovan fond. Prvi prilog u iz-n°su od 20.000 dinara dao je ministar poljoprivrede, g. Branko Čubrilovič. Ovu akciju pot-Pomoči če i Savez Sokola K. J-1 Ministarstvo fizičkog vaspitanja
naroda.
Sokolsko društvo u Donjem Milanovcu primilo je od Vlade lističa, penzionera iz Beograda,
10.000	dinara, kao prilog za po-
dizanje sokolskog doma, koga če društvo sagraditi. Ova gesta brata Rističa odjeknula je najlepše medu bračoin iz Mladenovca, koji su darodavcu vrlo blago-darni.
*
4	oktobra otpočeo je društveni prednjački tečaj sokolskog društva Aleksinac, koji če trajati deset dana. Tečaj pohada 19 članova i starijih naraštajaca i 8 članica i starijih naraštajki, uku-pno 27 tečajevaca, a održava se u novoj aleksinačkoj gimnaziji, dobrotom brata direktora.
Tečaj je, u ime sokolske župe, Niš, otvorio brat Inž. Drag. Miličevič, I zam. starešine župe, a od Strane društva Aleksinac Živojin Stevanovič, starešina, Mi-ladin Jovanovič, zamenik starešine, Leonid Lisavoj, načelnik.
O	ideologiji i istoriji sokolstva
govorio je brat Hranislav Cvoz-denovič, čl. uprave župe.
Voda tečaja je brat Zisi Todorovič, župski putujuči prednjak, a predavači su:	načelnik, pro-
svetar, lekar sok. društva Aleksinac, župski prednjak, br. Gvo-zdenovič i I zam. župskog načelnika, br. Markovič. Tečajci su večinom učenici gimnazije i učiteljske škole.
*
Sokolsko društvo u Kotor Va-rošu posetio je nedavno poznati sokolski guslar, brat Perko Mr-kajič, koga je pozdravlo pred lepim brojem slušalaca, prosvetar Indič, posle čega je govorio brat Mrkajič o SPP i cilju svog pu-tovanja. Srdačno pozdravljen, brat Mrkajič otpevao je nekoliko pesama.
*
Brat Mrkajič Perko kao narodni guslar i propagator zavetne misli Sokolske Petrove Petoljet-nice stigao je na teritoriju Sokolske župe Banja Luka gde če se zadržati od 18 IX do 2 XII t.g. U Banjoj Luci je obišao neke škole i sokolanu. Vrlo je lepo iz-ložio značaj i zavetnu misao S.P.P.a posle toga je otpevao uz gusle tri pesme. Jedna od tih pesama je »Marseljska tragedija* koju je sam Mrkajič na-pisao.
SoUMac cukc
Nisu naše umorne ruke Od svakidašnjeg napornog rada; Kad sunce sija I iega vlada;
I kad slušamo vetrova fijuke.
Naše su ruke snažne i mlade I one nas brane od svih muka;
Od nasrtaja gladnog vuka,
I daju polet za nove brazde.
A kad zlatno klasje zri,
Tad u njima bolje krv vri,
Jer hlebu se nadamo svi!
I oni, kojima su nežne ruke,
Sto ne znaju. za rad i znoj,
Niti za snažni zemlje pn.il
Bratislav Buljubašič
Најпотребнија и најзанимљивијакњига
Како смо већ јавили, не-давно је изишла из штампе за данашња времена најпз-требнија књига, за сваког Сскола и Југословена, Бпр-бена обука у соколству”.
Књигу је издао Савез Со-кола K. Ј., и ма да обухвата 290 страна, цена јој је са-мих 5 динара, што значи да претставља несумњиво нај-јефтинију књигу, која се да-нас налази на тржишту у Југославији. А уједно нај-занимљивију и најпотреб-нију!
Главни сарадници ове књиге су артилеријски пу-ковник, Димитрије С. Пав-ловић, референт за предвој-ничку обуку; и артиљериј-ски поручник, Драгутин Д. Валтер.
Да се види, колико је та књига занимљива за свако-га ко се интересује за од* брану земље, за данашњи начин вођења рата, за од-брану од напада из вазду-ха и од падобранаца, — до-ста је навести само наслове њених главних одељака, ко-ји гласе: Упутства за изво-ђење борбене обуке у со-колству; — Борба ножем;
— Опис и употреба ручних бомби; — Правила службе везе, телефонске службе и сигнализације; — Правила утврђивања; — Правила ру-шен>а; — Правила оријента-ције са читањем карата; — Борбена појединачна обука и десетична обука; — Упут-ства за састављање и реша-вање задатака из борбене обуке; — Одбрана од падо-бранаца и ваздушне пеша-дије; — Четничко ратовање;
— Препреке против борних кола и оклопних аутомо-била.
Књига се поручује код Савеза Сокола K. Ј., Бео-град, Престолокаследников грг, 34.
Smrt br. Dušana Lipića
Sokolska četa Teslić — Barič,
društvo Tuzla, izgubila je svoga zaslužnog starešinu, brata Dušana Lipiča, koji je umro 27 septembra, u 34 godini života. Od 1938 godine vodio je ovu četu kao starešina, ostavivši za sobcvn
trajan spomen svojim požrtvov' nim radom za sokolske i narodne ideale. Sokoli su ga sa ostalim meštanima dostojno ispratili na večno prebivalište i položili na grob krasan venac, a u ime čete oprostio se sa pokojnikom tajnik, brat S. Marjanovič. Sokoli Teslie—Bariča zadržače trajan spomen na svoga nezaboravnog starešinu, odličnog rodoljuba i sokola, Dušana Lipiča!
Zagrebački „Obzor" je, pre nekoliko dana, izdao zaseban prilog, posvečen 80-godiinjici izlaženja tog lista. Tom pri likom je obja-vio i faksimii prve Strane prvog broja „POZORA", koji je izišao 1 oktobra 1860 u Zagrebu, a koga „Obzor" smatra svojim pret-hodnikom. U tom faksimilu, na prvoj strani, dakle KAO PRO-CRAMATSKI ČLANAK, nalazimo i napis, pod naslovom „ODZIV IZ BIOGRADA", u kome se govori o držanju Srba u Vojvodini i našeg naroda u Dalmaciji, pa se, i jedni i drugi pozivaju, da se od-voje od stranih elemenata i da postanu ..značajna čast jednog ju-goslovenskog tijela, pridružujuči se trojednoj kraljevini". Zatim se kaže:
„Samo u torne sdruženju vidimo mi izvjestno spasenje njihove narodne budučnosti; a drugačije vrlo sumnjamo i bojimo se, što če s njimi naj-poslije biti. Nek ih u tom spa-sonosnom pravcu ne prieči razlika plemenskog imena; narodnost im je jedna, I to jugo-slavenska. Brača Petre I Pavle zla bi brača bila, kad se ne bi mogla smijestiti i pogoditi pod prostranim jednim krovm. Sje-timo se da je vrieme prošlo mikroskopnim političkim kru-govom. Sigurnost narodna leži u narodnoj veličini, koja je-dino iz sdruženja plemenskog može proiziči; a bez veličine narodne neče se več u svietu ništa znatnog i velikog učini-ti. Tko želi ostaviti pleme svoje, da neznatno 1 u svijetskih kombinaciah neračunjeno čami, da moralno i materijalno gine, ta j neka brani' plemenski osnov; ljudi širjih prsijuh i da-Ijeg vida, obaratiče ga i naj-poslije če ga oboriti. Čovje-čanstvo je jače od njih i svag-da je satrlo nazadnjake."
Kad vidimo kako danas piše „Obzor"; — čime li sve napada „jednu narodnost, jugosloven-sku"; kako traži svaku priliku, da stvara „mikroskopske politiike krugove"; kako uporno „brani plemenski osnov", želeči „ostaviti pleme svoje, da neznatno I u svjetskih kombinacijah neračunjeno čami"; i kako na svakom ret-ku sistematski podvlači „razliku plemenskog imena", onda mora da se I na siiu zapitamo, kakve li veze današnji Irankofurtimaški i protujugoslovenski „Obzor" ima sa nekadašnjim „Pozorom", I sa njegovim programatskim napisom, koji je, I pre 70 godina, današnji naš položaj I današnje naše probleme sred svetske oluje, vidio jasnije nego II — današnja redakcija „Cbzora" ?!...
*
Narodni poslanik HSS, g. TOMO BABURIĆ, održao je nedavno u Bjelovaru govor, u kome je iz-nio vrlo zanimljtve podatke o „iz-vesnoj hrvatskoj gospodi", koja još uvek spas za Hrvate očekuju od tudina. G. Baburič je izmedu ostalog kazao:
„Zalosno je, da još imade naših ljudi, koji traže tudu pomoč. Ko če ti pomoči, ako ne-češ sam? Bilo je gospode koja su govorila 1918: „Samo da nam se riješiti Austrije, pa ma-kar bili s „vragom". Sada ta gospoda kažu: ,-,Da nam se riješiti Srba, pa makar bili s vragom".
Znači da naši frankofurtinaši hoče pošto poto da idu „s vragom". Pa kad je tako, zašto ih
g. Baburič i njegovi prijatelji ne pošalju. zaista.k vragu, umesto da ih štite, a umesto njih da gone čestite ljuds?...
■ *
Lisi „Slavonija", koji izlazi u Vihkovcirha, vodi Čudnu borbu sa frankovcima i klerikalcima. Več smo nekoliko puta zabeležili, kako pokušava da ih nadlicitira I nadviče famoznim tvrdenjima, koliko godina ili vekova „pre ro-denja Bogo/odice" su se Srbi ili Hrvc>i doselili u Slavoniju; a sada pokušava da ih nadviče i u iznošenju zasluga slavonskih Srba, ne za srpstvo, več za — Au-stro-ugarsku monarhiju! Tako na-primer več kroz nekoliko brojeva ob javi ju je članak, pod naslovom „SRBI KAO ZNAMENITI AU-STRIJSKI GENERALI", naziv aju-či te austrijske generale velika-nima itd. Kao da zavidi frankovcima, što se toliko ponose baru-nom Sarkotičem...
*
Za klerikainu „Hrvatsku straiu“ postoji šport samo onda, kada treba grditi Srbe i Jugoslovene... Tako na pr. nedavno piše da je „I ova zemlja" (što znači Jugoslavija, čije ime ne sme da prede posvečena usta!) odlučila da na-stupl na balkanskim igrama; na-što je Hrvatski atletski savez najav io, da nijedan Hrvat ne sme uči u reprezentaciju „te zemlje". Pa je ipak šest njih pošlo, „od kojih su trojica Srbi, a jedan je poznati jugoslovenskl integralac"... Znači da sa ostala dvojica ipak „čistokrvni* Hrvati, pa su Ipak počinili to zločinstvo, da pred stranim svetom zastupaju — .„ovu
крпЦјп*.. . .
„Hrv. straža" ih naziva, naravno „odbjeglicame, koji difamiraju hrvatski šport", pa zaključuje, da „Srbe i drtfge treba Iz hrvatskih sportskih redova ukloniti, jer su dosad uvijek pravili samo podvale na račun hrvatskog športa I hr-vatstva uopče".
Da bi tl „drugi* treball biti oni Hrvati, koji nisu trankofurtima-ši. vidl se i iz toga, što klerikalni list, u istom članku i za Hrvatski atletski savez sumnja, „da ll bi s mio da nosi naziv hrvatski..." I tako neče proč/ dugo, pa če „Hr-vatska straža" traliti, da se iz hrvatskog : Športa isključe svi, — sem Dr. Slfnraka i prečasnlh ota-ca oko „Hrvatske straže"..,
P rili kom nedavnog. otvaranja nemačke osnovne škole u Zagrebu, podvukao je evangelički bis-kup Dr. Popp, da „nemačku ško-lu u Zagrebu pohada više hrvatske dece nego li nemačke".
Niko od zagrebačkih „velikih Hrvata", niko od tamošnjih „sa-mohrvata", nlko od grlatlh branitelja „čisfog hrvatstva", pred ju-goslovenskim ili' slovenskim „o-pasnostima", nije to demantovao!.. Ni „Hrvatska straža", ni „Hrv. gruda", pa čak ni „Hrv. dnevnik“• Valjda zato, što je I to znak — čistog hrvatstva. ___________________
„СЕРВУС”
Ова pe«P, нажалост, одоиаЛила ce у северком делу наше Дунав-ске банОЏине, иако је потпуно страна, и не звучи пријатно уз наш лепи слбџенски језик. Па ипак, она се употребљава, наро-чито код млађих, што би треба• ло искоренити, јер чи инамо бо-гат речних наших народних ре-</и. Зар није лепше поздравити се са „Здраво„Помоз' Бог", са „Здраво", ,,Помоз’ Бог", итд?
Sokolski dom u koloniji Moja Volja
DOGAĐAJI U SVETU
Zračni dvoboj izmedu Nemačke I Engleske nastavlja se punom snagom, čemu doprinose i relativno povoljna vremena u mesecu oktobru. Nemci su naročito izveli poslednjih dana nekoliko ogromnih napadaja na London, bacajuči iz 450 aviona ogromne količine eksploziva na englesku prestonicu. Poslednjih dana su Englezi izveli, posle dužeg vremena, jak napad na Berlin. A jedna i druga strana izjavljuju, da nema ni govora o popuštanju i da če se napadaji nastaviti .sve večom žestinom.
*
Sastanak na Breneru je još
uvek predmet različitih komenta-ra, a nemačka štampa oštro napada Engleze, zbog njihove propagande. Englezi preko radia i svojih novina tvrde, da če u pro-leče završiti rat sa pobedom, pa čak i to, da spremaju jake ofenzivne akcije na belgijskoj obali i Jadranu, govoreči o nekakvom iskrcavanju svojih četa protivu Nemačke. Nemački i italijanski listovi tvrde, da Englezi to rade samo zato, da podignu moral svoga stanovništva.
Dok engleska i američka štampa povlačenje g. Čemberlena iz engleske vlade tumače kao poja-čanje odlučnosti Velike Britanije, štampa osovine vidi u torne dokaz raspadanja britanskog imperija. Nemački listovi pozivaju en-gleski narod, da zbaci g. čerčila sa vlasti, inače če sile osovine poditi rat do uništenja Engleske.
•
Britanski pretsednik vlade, g. čerčil, održao je pre tri dana veliki govor, u kome je tvrdio, da je položaj Engleske danas bolji nego ikada, da London preživlju-je doduše teške časove, ali da su Kete i gubitci relativno maleni, ‘da bi za potpuno rušenje Londona trebalo dvadeset godina, i da je engleski narod nepokoleb-ljivo odlučan da povede borbu 'do kraja i da izvojšti pobedu.
•
Položaj na Dalekom is toku postaje takode sve zamršeniji. Kao odgovor na sklapanje pakta izmedu Nemačke, Italije i Japana, Engleska je odlučila da otvori promet preko Burme u Kinu, te da tako pomogne Kineze u rat-nom materijalu. Japanci izjavljuju, da če taj korak smatrati pro-vokacijom i štampa piše, da je ratni sukob između Engleske I Japana vrlo blizak. Istovremeno se pojačava i napetost izmedu Japana i Amerike, zato što Amerika sve više ograničava uvoz u Japan i pojačava svoje baze na Tihom okeanu. Talijanski listovi pišu, da sile osovine neče dozvo-liti da Amerika dode do novih baza; dok se Amerika sve žurni-je naoružava, a strani listovi tvrde, da je ulazak Amerike u rat samo pitanje vremena.
•
Sa nemačke strane s« javlja, da su, na zahtev generala An-toneska, poslati u Rumuniju nemački vojni inštruktor), kojima je cilj, da reorganizuju rumun-sku vojsku i da zaštite rumun-ske petrolejske izvore. Berlin i Bukurešt odlučno demantuju engleske vesti, da se u Rumuniji nalazi nemačka vojska. Isto tako se demantuje, da je taj korak uperen protiv Sovjetske Rusije, dok engleska štampa tvrdi, da če korak Nemačke izazvati neraspo-loženje u Moskvi. Nemački listovi tvrde da su otkrili britanski plan za uništenje petrolejskih izvora u Rumuniji.
švedski listovi pišu, da je u
poslednje vreme došlo do ponovnih pokušaja približenja izmedu Engleske i Amerike, s jedne Strane, i Sovjetske Rusije s druge strane. U Londonu se je sovjetski poslanik Majski sastao sa državnim potsekretarom Butlerom, a tvrdi se, da je i engleski poslanik u Moskvi, Krips, imao razgovor sa Molotovim. Isto se tako beleže sastanci diplomatskih pretstavnika Rusije i Amerike. Medutim se, i pored toga tvrdi, da su odnosi sa Engleskom vrlo hladni, naročito zato, što London još uvek nije priznao današnje stanje na Baltičkom. mo-ru. Moskovska štampa se drži vr-
lo	rezervirano prema dogadajima u Rumuniji i ne pokazuje nika-kve prijaznosti prema Engleskoj i Americi. U izvesnim krugovima postoji uverenje, da bi odlazak g. Čemberlena trebao da otvori put ka susretljivosti Londona prema Moskvi, pa prema tome i ka izvesnom približenju; ali se ipak smatra, da Rusija u dogledno vreme ne bi napustila svoj stav neutralnosti. U toku su i pregovori za poboljšanje odnosa izmedu Sovjeta i Japana, ali Sovjeti neče nikako da odustanu od podupiranja Kine. U poslednje vreme je oživela i akcija, da se razbistre odnosi izmedu Sovjetske Rusije i Turske.
•
Turska štampa se žali na kam-panju izvesnih bugarskih listova, koji traže za sebe deo Trakije i Jedrene. Turski listovi izjavljuju, da Turska neče otstupiti ni ko-madiča svoga teritorija i da takvo pisanje remeti dobre odnose na Balkanu.
»Berliner Borzen Zeitung« napada švedsku štampu, zbog nje-nog stava prema Nemačkoj. Naročito se žali, da glavni organ najače političke stranke u Šved-skoj, koja ima vladu u svojim rukama, objavljuje članke, koji pokazuju nepoverenje i uvredlji-vi stav prema Nemačkoj.
•
»Popolo d’ Italia« polemiše sa švajcarskim listom, »Gazette de Lausanne«, koji je nedavno napi-sao, da su Englezi nacija, koja je najbliža Švajcarskoj; i da oni ostaju verni principu »jednom prijatelj, zauvek prijatelj«.
SOKOLSKA ŠTEDNA I KREDITNA ZADRUGA U SPLITU Stanje na dan 30 septembra 1940
Aktiva:	Blagajna:	primila
826.587.25, izdala 804.767.31; stanje 21.819.94. — Zajmovi zadru-garima: izdano 427.573, povrače-no 194.181, stanje 233.392. — Te-kuči računi: novčani zavodi izdano 383.716.50, dignuto 217.218.46, stanje 66.498.04, zadrugari izdano 150.406, vračeno 17.824, stanje 132.582. — Tiskanice: 4.181.75.
—	Inventar: 230. — Poslovni u-djeli kod revizijskog saveza:
1,000.— Troškovi:	3.081.21. —
Ukupno aktiva: 462.784.94.
Pasiva: Ulošci na štednju: ulo-ženo 707.757.50, dign. 309.183.56, stanje 398.573.94. — Sitna šted-nja: uloženo 3.541, dignuto 147, stanje 3.394. — Privremeni računi 725. — Poslovni udjeli zadru-gara 32.350. — Rezervni fond: 5120. — Socijalni fond 1.560. — Prosvjetni fond: 1.060.— Dohot-ci: 20.002.	—	Ukupno pasiva:
462.784.94.	—	Ukupni promet:
4,225.204.54, novčani promet: 1,631.354.56. — Zadruga ima 322 zadrugara	sa	1.289 poslovnih
udjela.
Соколска свечаност у Кривсшмма
У Црквицама гнијезду криво-шијских хероја, недалеко места где је мален одред Црногораца и-звојевао победу над педесет пута јачим непријатељем, одр-жана је лепа ооколска свечаносг: освећење заставе. коју је месној соколској чети поплонио амери-чки нсељеник. Мијо Илић, при-годом задње посете родном кра-ЈУ-
Свечаностима присуствовао је огроман број народа из свих кри-вошијских села, претставници војске, друштава и власти, деле-гати оокодске жупе и околних соколских јединица. Освећење је обавио свештеник Радуловић, ко-ји је заставу предао куму, проти Ђ. Самарџићу, одржавши диван патриотоки говор после чега је кум застаре говорио о јуначким делима Кривошијана. Говорио је и старешина из Рисна, брат Пет-ковић, који је рекао, да само о-нај народ може вечно да живн, који не губи веру у себе ни у највећим невол>ама. Говорили су и старешина чете, Андрија Са-марџић, изасланик жупе, брат Злоковић и др., па је поворка пошла до официрског дома, где су за време свечаног ручка на-етављени патриотски говори. По-ред поменуте браће, говорили су још и Ђ. Петковик, новинар Бар-тулоеик, командалт батаљона, мајор Видановић и др.
После подне приређена је све-чала академија са бираним и од-лично изведеним програмом, из-међу кога се напосе свидео н-а-ступ женског нараштаја и комад „Под маглом”, од Шантића, Kora су на опште задовољство из-ве.ти члаиови соколске дилетант-ске дружине.
STANJE MANJINA U MADŽAR-SKOJ
List „Ravnopravnost", koji iz-lazi u Pančevu, objavljuje ^u poslednjem broju članak, pod naslovom „Madžarska ide starim putem“, u kome, na osnovu pisanja madžarske štampe tvrdi, da Madžarska nastavlja neliberal-nom politikom prema manjina-ma, kakvu je vodila pre rata. Da
li	je to u njenom interesu, poka-zače bliska budučnost, veli list; i ističe da sada, nakon pripoje-nja slovačkih krajeva, Podkarpat-ske Ukrajine i jednog dela Er-delja, gotovo trečina stanovništva Madžarske pripada manjina-ma. Madžarska danas ima 600.000 Slovaka, 550.000 Rusina, 165.000 Jugoslovena, 1,330.000 Rumuna i
600.000	Nemaca; što znači zajed-no 3,280.000 manjinskog stanovništva, ne računajuči tu Jevreje, kojih takođe ima oko 700.000. Prema tom broju, broj Madžara u Madžarskoj iznosi 8,600.000.
Isti list citira knjigu madžar-skog naučnika, Kriszticsa, iz go-dine 1914, u kojoj se tvrdi, da su kroz poslednjih nekoliko sto-leča Madžari asimilirali prekc
3,000.000 nemadžara. — »Ravnopravnost« objavljuje i prikai knjige dr. Andrije Fala, koju je objavila »Madžarska revizionisti-čka liga«, a u kojoj se tvrdi, da bi največa nesreča za Madžarsku
i	Srednju Evropu bila, ako bi Potkarpatska Rusija došla u ruke neke slovenske države; jer bi time »odbranbena tvrdava Kar-pata bila predata u vlast panslavizma«. Madžarski naučnik kaže da se glavna žila svetskog sao-bračaja, Dunav, može držati i ruci jedrno tako, ako se imaji Karpati kao odbrambeni zid. Či.r su Karpati, taj ie gospodar Du nava. Kad bi Karpati ostali u slo venskim ili rumunskim rukama
u zgodnoj prilici moglo bi doči dotle, da se stvori koridor izme du severnih i južnih Slovena Dočepati se Sredozemnog Mora
i	Dunava — to je otvoreni cilj panslavizma.
Нови броЈ „Предњачког зборника"
Изашао je из штампе број 8-9 „Предњачког зборника", за ав-
густ — септембар, гласило На-челништва Савеза Сокола, когз уређује бившн начелннк ССКЈ, брат Др. Алфред Нихлер, са сле-дећим зажимљивим садржајем. пуним лепих илустрација и цр-тежа: Општи део: Кошарка (М. Маржан); — Васпитни значај такмичареких игара (С. Радова-новић). — Чланови: Соколске ве-жбе са вротом (М. Војиновић); — Спомендани у септембру. — Чла-нице: Наш рад у јесен (Е. Ска-ларјева); — Сестре! (Елза Ска-лар). — Мушки нараштај: Час вежбања мушког караштаја (С. Пољшак); — Спомендани у ок-тобру. — Деца: Час деце на лн-вади (С. Пољшак). — Овај број обасиже 48 страна богатог мате-ријала, а са досадашњнм броје-вима 308 сгграна, па без њега не би сагело бити не само ни једног соколског предњака, већ ни јед-ног вежбача, тим мање, што је претплата на „Предњачки збор-нкк” управо минимална — све-га 12 динара годшпње, за 12 бро-јева, а шал>е се на чековни ра-чун број 57.686. Лист се наручу-је код адмннисграције, Београд, поштански претинац 342.
ПРИРУЧНИК „ЛОГОРОВАЊЕ“
Приручник „Логоровање" из-
дао је бр. Милан Вуковић, про-фесор Мушке реалне гимназије Краља Алекспандра 1 у Београду и познати наш соколски струч-њак. Свеска згодног облика за џеп укусно је опремљена, има бољу хартију и проширено са-држи сва практична упутства за читаву организацију логоровања почевши од тумачења значаја и разних врсти логоровања, од ду-жности вође пута, припрема за полазак, за избор места логоро-вања, целокупног шаторског и логорског прибора и материЈала итд. до намештења шатора, из-градње логора са огњиштем, службе, боравка и живота у ло-гору чак до рушења логора и одласка. Има упуства и за сна лажење и ориентацију у прир-*'-ди помоћу бусоле (компаса), сунца и часовника. Упутства су пропраћена са 67 разноврсних и i лепих слика и цртежа Koje поред ј општих потреба за логор и ло-горовање показују до најмање ситнице и све што треба да има сваки појединац у опреми и у т
ранцу са собом за логоровање и слично.
*
Поред унутрашњег уређења шатора и.ма и упутства хигИЈенска за воду, кување ватру, освет-љење и слично. Укратко сваЈ приручник садржи пракгичнс и сажето све што је потребно за логоровање установама и поје-динцима. — Као такав служиве добро и соколству не само за таборење наших јединица која се све више уводе већ и за све наше течајеве чланске и нара-штајске. Нарочито пак поелужи he нам добро у вези са соколско одбранбеном приправношћу бо-равком и кретањем на терену и слично. Код приручника прак-тично је и то што се може но-сити стално са собом у џепу. — Има укусне корице, 48 страна з цена му је динара 10.—.
М. Vjć
Садржина соколских листова
„СОКОЛСКА СТРАЖА“
Изашао је број 6—9 гласила Соколског друштва Црвенка, ко-ra уређује брат Павле Кваић, просветар, са следећим садржа-јем: Прослава рођендана Fb. В.
Краља; — Десетогодишњииа
Соколског друштва у Црвенки;
—	Саопштење ССКЈ, вести, раз-но итд.
„СОКОЛСКА ВОЉА“
Број 184 гласила л>убљанских сокола, доноси поред уводног чланка: „Девети октобер" и ре* чи Краља Ујединитеља, краће чланке и приказе о раду сокол-ства у Словенији и читавој зе-мл>и, фељтон: „Тратарјев Мир-ко“, Писмо из Прага, Наши У Корушкој, Жена и соколство и т. д. Лист излази једанпут не-дељно.
PROTIV REUMATIZMA
lšijasa, kostobolje. u-kočenosti žila, itd. „ANT1RHE UMIN“ jest jedno dobro sredstvo za utrljavanje, soje se preporučuje i ';od zastarjelog reu-•natizma. — Cijena flaši Din. 35.- sa 'oštarinom Din. 43 -, fl’ Din. 105.- fran-o - franko. — Pro-zvada Mr. Ph. A. .Ul t\UMČ, upotekar u Mostaru. Dobiva se u apotekama.
Reg. S. Br. 14245-33
ТРАЖИТЕ
БЕСПЛАТАН
UEHOBHUK
БЕОГРАП KPAlbA МИЛДНД 9 ТЕЛ^О-ЗД
чАС0ВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
И. МИТРОВИЋ
■■ ■!■!■! 1ИМ—П—
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника ва рук> и џеп, златног на кита, кристала, сре бра, пехара иплакета
fipaliN и сестрама попуст ене врло солидне. Стручан рзд Гражите цене за израду
(лпнаца и значака
Izdaje aavez bokola Kr lugoslavije iarh M Smiljanič Mekse Ne nadoviča 6) Ureduie redakci« ni ndboi iPreisednik Ui »/Ud. Belajčič) — Stamparija „Luč", Mitrovič <i Lazaiovic — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772