KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (4)
INĐUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. lula 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7197
Arthur Sprenger, nadinžinjer, Berlin.
Postupak za izradu masa, postojanih na visokoj toploti.
Prijava od 22. septembra 1928.	Važi od 1. decembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 30. juna 1928. (Nemačka).
Od materija otpornih na visokoj toploti zahtevaju se naročito tri osobine:
1.	visoka tačka topljenja,
2.	visoka tačka omekšavanja,
3.	dobre osobine otpornosti protiv he-miskog najedanja, naročilo kod visokih temperatura. Uobičajeno kamenje otporno na toploti zadovoljava ove uslove samo u vrlo nedovoljnoj meri.
Sada je pronađeno, da se dobiju van-redni rezultati, t. j. mase, koje imaju na-pred navedene osobine, ako se oksidi alu-miniuma, siliciuma, magneziuma, hroma ili sličnih elemenata, pogodna jedinja ovih ili minerali, u kojima se isti sadrže, izlože visokim temperaturama u takvoj srazmeri, da postanu prvenstveno hromna jedinjenja, oslobođena siliciumove kiseline i aluminium-silikata, a osim toga da se aluminium-sili-kal zasiti sa magneziumom i siliciskom kiselinom, posle čega se mase mogu izliti u kalupe ili pak u rashlađenom, razdro-blenom stanju, u tom slučaju pomoću podesnog vezača kalupiti odn. na proizvoljan način preraditi i ispeći. Pri tome nikako nije potrebno, da se vodi računa o tome, da u masi budu sve napred navedene materije, ali je od koristi, da u masi uvek bude neka materija, koja sadrži hromov oksid.
Pri primeni ovog postupka nije obavezno, da se kao polazne materije izaberu čisti oksidi, nego se može polaziti kako od elemenata, tako i od minerala, koji sadrže
u sebi navedene elemente. Ali treba uvek voditi računa o tome, da srazmera pojedinih oksida odgovara napred navedenim osnovama. Tada treba mase izložiti visokim temperaturama, t. j. takvim, kod kojih nastupa topljenje celokupnog materijale, ali mogu pod okolnostima biti dovoljne i temperature, kod kojih nastupa topljenje samo pojedinih sastavnih delova, odn. sin-terovanje ili pak ne nastupa nikakvo topljenje. Ali uvek je potrebno, da je temperatura tako visoka, da se mogu stvarati o-značena jedinjenja. Preimućstveno pak će se mase topili, jer tela, koja su dobivena putem stvrdnjavanja rastopina, pokazala su se kao osobito otporna i trajna, naročito kod visokih temperatura.
Prilikom sastavljanja slojeva t. j. meša-vine sirovina, mogu se, kako ja već spomenuto, upotrebljavali pojedini sastavci u različitim količinama. Ako se na pr. upotrebom minerala ne može sa sigurnošću postići, da gore pomenuta jedinjenja sama postanu, onda je celishodno, da se vodi računa o tome, da masa sadrži preostatak u MgO i Cr203. Pri tome se srazmera oba ova oksida izabere tako, da se uzme deo magneziumovog oksida, veći od dela hromovog oksida i to za takve mase, otporne na toploti, koje treba da su naročito otporne protiv bazisnih najedanja zgure, a naprotiv uzeće se veći deo hromovog oksida, ako će proizvodi, koji se izrađuju, biti izloženi čas kiselim, čas ba-
Din. 15.
zisnim zgurama. Kod ovakvog načina rada, dakle kod prevladivanja sadržine magne-ziumovog odn. Kromovog oksida, pokazalo se, da proizvodi imaju vrlo visoku otpornost protiv najedanja od zgure i drugih hemiskih uticaja. Kod ovakvog načina proizvođenja bira se uvek preostatak u Kromovom odn. magneziumovom oksidu tako veliki, da i ako prilikom topljenja iste postaju oksidna jedinjenja u masi, ipak preostane kao takav ili jedan ili drugi od ova dva oksida.
Masa, koja je dobivena putem topljenja ili pod uticajem visokih temperatura, može se poboljšati na taj način, da se dobivena rastopina podvrgne temperiranju, bilo da se vrući kolačići obrade na odgovarajući način, ili pak da se ohlađena rastopina tempira. Kod ove termične obrade, odn. hlađenja rastopine treba celishodno tako postupati, da dobivena masa sadrži u sebi 50Vo * više staklastih sastojaka.
Kod izbora sirovine celishodno je voditi računa o tome, da masa pokazuje što je moguće manju sadržinu kreča, ali isto tako ne i suviše veliku sadržinu siliciske kiseline, i ako male količine ovih materija, naročito siliciske kiseline, ne ugrožavaju znatno dobre osobine nove mase.
Poboljšanje masa, otpornih na toploti, koje se izgrađuju po novom postupku, može se postići time, što se masi, koju treba istopiti, doda cirkondioksid ili materije, koje sadrže u sebi cirkondioksid. Pri tome može se dodatak takvih materija tako izabrati, da se iz suvišne siliciske kiseline obrazuje cirkonsilikat, ili se pak re-ducirajuće istopi u masu cirkonsilikat, prema potrebi sa dodavanjem gvožđa ili materija, koje u sebi sadrže gvožđe. Uopšte se preporučuje dodavanje cirkondioksida, odn. cirkonsilikata onda, kada masa, koju treba preraditi, ima u sebi srazmerno veliku sadršinu siliciske kiseline. Količine polaznih materija, koje u sebi sadrže cir-kon i koje treba dodavati, mogu se kretali u širokim granicama, a cirkondioksid može prema potrebi sasvim ili delimično zame-niti Kromov oksid.
Ali se ipak može desili, da je u masi sirovine sadržano više siliciske kiseline nego šio se želi radi postizavanja željene svrhe. U takvim slučajevima može se suvišna siliciska kiselina lako odstraniti na taj način, da se doda gvožđe ili materije sa sadržinom gvožđa, da bi se kiselina re-dukovala i pomoću gvožđa odvela. U danom slučaju mogu se dodati i oksidi gvožđa i proces topljenja reducirajuće provoditi.
Već je gore spomenuto, da se za izradu novih masa, otpornih na toploti, može polaziti od najrazličitijih sirovina. Pokazalo
se, da se naročito u tim slučajevima, kada se želi dobiti krajnji produkat, bogat hrom-nim oksidom, može u podesnoj peći sa boljim uspehom istopiti Kromova ruda ili neka slična materija, koja može pored mnogo Kromovog oksida, na pr. aluminium-silikata, sadržati silicisku kiselinu i magne-ziumov oksid, pri čem se bez dodavanja drugih materija može dobiti neposredno masa, otporna na toploti, koja u sebi sadrži jedinjenja, koja su bogata bromovim oksidom.
Drugi vrlo pogodan polazni materijal za izradu nove mase je zgura, koja se obrazuje prilikom obrazovanja ferohroma. Izrada novih masa, otpornih na toploti, može se dakle spojiti sa obrazovanjem ferohroma, a naročito kada se želi proizvoditi ferohrom sa malom sadržinom ugljenika. U tome se slučaju izvodi redukovanje Kromove rude sa nedovoljnom količinom ugljenika i na taj se način održava visoka sadržina hroma u zguri. Podesni oksidi (MgO, A1203) mogu se, ako se to žeii, dodati u pogodnim procentualnim srazmerama bilo pre, bilo u toku procesa redukcije. Opiti u tome smislu pokazali su, da je moguće da se pored ferohroma sa malom sadržinom ugljenika može dobiti zgura, čija tačka topljenja leži oko 2000) ili više. Može se i tako postupati, da se za proces već unapred doda manje ugljenika, nego što je teoriski potrebno za što je moguće obilniju redukciju Kromove rude, ili se pak prvo Kromova ruda na normalan način redukuje sa su-viškom u uglju i onda u drugoj fazi procesa ponovno doda toliko Kromove rude, da se sadržina ugljenika smanji time, do željene količine i zgura obogati Kromovim oksidom.
Za dobijanje mase, koja ima visoku tačku omekšavanja, pogodno je, da sadržina gvožđa bude mala. Može se onda postupati tako, da se kao polazne materije upotrebe materije sa što je moguće manjom sadržinom gvožđa i da se za izdavanje gvožđa upotrebi isključivo redukujući uticaj peći za topljenje, na pr. elektrodni ugalj ili ili pak treba voditi računa o tome, da za vreme procesa topljenja budu redu-kujuće materije, te da se tako odstrane i veće količine gvožđa. Ovaj poslednji način izrađivanja je naročito od značaja kod u-potrebe Kromove rude kao polazne materije, odn. kod izrade masa, otpornih na toploti, istovremeno sa proizvođenje ferohroma. Dalje je od koristi za postizavanje masa sa najvećom otpornošću na toploti itd. da se vodi računa o tome, da bude u gore navedenim jedinjenjima što je moguće veća čistoća, t. j. da se izdvoje sve nečistoće, a i jedinjenja, koja se tope na
niskoj temperaturi. Ipak se po katkad ne mogu odstraniti takve materije, koje umanjuju kvalitet izrađevina, i one se nalaze u rastopini. Ovde se ipak pokazalo, da se iste mogu odstraniti i iz rastopine, ako se za vreme procesa topljenja temperatura tako povišava, da se ove materije mogu izlučivati putem isparavanja. 1 ako bi ovaj postupak za izlučivanje nečistoća mogao izgledati neekonomičan usled velike potrošnje struje, to je ovo ipak veoma celi-shodno, pošto udaljavanje čak i samo malih količina u masi postojećih nečistoća, u takvoj meri povišava otpornost mase u mehaničkom, termičkom i hemiskom pogledu, da ovakvo kvalitativno poboljšanje u znatnoj meri opravdava veće troškove oko izrade.
Izvođenje procesa topljenja radi proizvođenja novih masa, otpornih na toploti može se vršiti na proizvoljan način i u proizvoljnoj peći, u koliko iste dozvoljavaju, da se u njima radi sa temperaturama (do 2000 C), koje pri tome dolaze u obzir. Prirodno, da se za to mahom upotrebljuju električne peći. Proces topljenja može se sa izlučivanjem nečistoća tako spojiti, da se na pr. sloj određenog sastava postavi u električnu peć, pa onda da se dodajući mu reduku-juća sredstva, zagreje do istopljenog stanja, pri čemu se izdvajaju kao metali u glavnom gvožđe a delimično i silieium. Druge nečistoće rastopine, koje imaju nedovoljnu otpornost protiv toplote, izdvajaju se više ili manje putem isparavanja. Na taj se način povišava otpornost rastopine protiv toplote, a jednovremeno postaje ona i žilavije tečna i olakšava povećanje temperature u peći za topljenje. Ovo povećanje ide dotle, dok se u masi ne postigne željena mera jedinjenja najviše otpornosti protiv toplote. Ili se pak postupa tako, da se prvo samo materije sa većom sadržinom gvožđa na pr. bauksid ili hromova ruda ili obe ili više njih zajedno stave u peć, i da se dodavanjem redukujućih sredstava zagreju do topljenja, pa se tek onda uz stalno povećanje temperature dodaju rastopini visoko-otporne materije, sa malom sadržinom gvožđa ili bez gvožđa, kao na pr. magnezit, te se tako produžuje sa vrućom obradom sve dotle, dok se ne postigne željena svrha.
Ako se radi sa masom, koja u sebi sadrži cirkon, onda se u tom slučaju sirovina, koja u sebi sadrži cirkondioksid, prvo podvrgne redukujućoj obradi sa topljenjem, kako bi se naročito izlučila siliciska kiselina, pa se tek onda dodaju druge materije, koje su za masu potrebne.
Prilikom izrade poboljšane mase može se proces topljenja izvoditi i tako, da se radi sa dve ili više peći za topljenje. Tako
će se u jednoj peći za topljenje spremati rastopina od aluminium-silikata ili njenih minerala, u danom slučaju i sa dodavanjem drugih materija, kao što su magnezit itd.; u drugoj peći će se prerađivati materije, koje u sebi sadrže hromov oksid, u trećoj će se izlagati visokim temperaturama materije, sa sadržinom magneziuma, pri čemu može u svakoj uslediti, kako je to gore opisano, prvo toplotna obrada sa reduko-vanjem i onda posle izdvajanje nečistoća, povećanje temperature. Celishodno će se onda odvojeno izrađena masa u istopljenom odn. u neistopljenom stanju zajedno lili u jednu peć, odn. u jedan tiganj. Ovaj poslednji način toplotne obrade ima to preimućstvo, da se potrebna količina toplote, koja je potrebna za preradu pojedinih sirovina, odn. za njihovo rafiniranje, može na odgovarajući način regulisati, i ako je ovaj postupak u nekoliko zamenjen, što je sasvim prirodno, nego li pak izvođenje samo u jednoj peći. Naprotiv postoji mogućnost odvojene prerade sirovina u jednoj peći i to onda, ako se upotrebe višefazne peći. U tome slučaju moraju biti ognjišta pojedinih faza jedno od drugog tako odvojena, da postoji vrlo mala mogućnost, da će različite mese doći u dodir za vreme njihove prerade.
Pošto pak toplotno prerađivanje različitih sirovina potrebuje, kako je to već spomenuto, i različite količine toplotne, može se raditi ili tako, da se svaka faza (sloj) probuši sama za sebe, pa da se rastopine iz tri ognjišta skupe u jedan tiganj, ili se mogu i pojedine rastopine u svojoj količini tako izabrati, da se praktično zajedno podudara završno stanje toplotne obrade, pa da se u tom slučaju sva tri ognjišta jednovremeno probuše. Naročito podesan raspored sastoji se u tome, da se izradi jedna višefazna peć u obliku oscilirajuće peći. U pojedinim ognjištima izvode se odvojene rastopine, pri čem se svako slaganje u ognjištu bira tako, da se njihova vremena završetka rada poklope, a onda se osciliranjem peći izvodi mešanje pojedinih rastopina, pa se posle toga pristupi bušenju spremljene smeše.
Masa koja je sastavljena po pronalasku pokazuje na pr. sledeći sastav:
Pored malih količina Feo03 i TiO., sa-držina u molekilima ne premaša, u odnosu na dva molekila Si02, veličinu od 0,006, sadrži masa, koja je dobivena topljenjem ferohrome rude, bauksita i magnezita u redukujućoj vatri, posle ohlađenja
CaO, Si02, Cr203, Al203, MgO u molekularnom odnosu
ICaO : 2SiOž: 2,5Cr.,03: 4A1 Oji lOMgO.
47V0 mase bili su kristali sa malom sadržanom hromovog oksida, 53% staklasti sastojci.
Upotreba masa, koje se izrađuju po pronalasku za izradu proizvoda, otpornih na toploti, može se izvesti na najraznovrsnije načine. Kao što jd već spomenuto, u prvom redu se istope mase otporne na toploti. Pošto masa, koja potiče od topljenja, ima najveću otpornost, to se davanje oblika vrši preimućstveno neposrednim izlivanjem rastopine u kalupe. Ohlađene i usitnjene mase mogu se sa odgovarajućim dodatkom vezujućih sredstava kalupiti u tela proizvoljnih oblika i vrste. Kalupljenje usitnjenih masa može se vršiti i bez hemiski dejstvujućih vezujućih sredstava, pečenjem na odgovarajućoj temperaturi, na pr. pomoću električnog otpornog zagrevanja. Ako se ohlađene i usitnjene mase prerađuju u kalupijena tela, treba prvenstveno voditi računa o tome, da bar jedan deo istopljenih masa bude u zrnastom obliku odn. u obliku sitnih komadića.
Pri tome se opet pokazalo, da su za vezivanje ohlađenih i usijanih masa naročito podesna jedinjenja hroma, gvožđa, magneziuma, pojedince ili pomešana, pošto imaju osobinu, da mogu kod visokih temperatura vrlo dobro prodreti duboko u masu, izrađene po pronalasku. Usled ove osobine je moguće, da se već i sa sraz-merno malim količinama ovih materija može izvršiti vezivanje masa. S druge strane može se sa uspehom upotrebiti sa usitnjene mase i najfinije izmlevena materija isto tako spremljena.
Najpodesnija za vezu ohlađenih istopljenih masa u komadu jeste hromova ruda. Ovako se prerađuje na pr. rastopljeni materijal u velikim komadima u svrhu izrade obloga za peći.
Pošto se dejstvo vezivanja napred navedenih vezujućih materija počinje istoplja-vati tek kod visokih temperatura, to je prema okolnostima preporučljivo, da se upotrebe još i neorganske ili organske lepljive materije, da bi se proizvodima, već i pre pečenja, dala dovoljna mehanička otpornost; najbolje se mogu upotrebiti takva lepila, koja prilikom pečenja kamenja više ili manje isparavaju. Pečenje proizvoda, izrađenih iz masa, otpornih na toploti, u danom slučaju sa navedenim materijama kao vezačem, vrši se na uobičajeni način. Ako treba da se tela peku na veoma visokim temperaturama, onda je probitačno, da se u peći između pojedinih slojeva kamenja rasporedi jedan sloj grafita, uglja,
hartije ili nekog sličnog materijala, pošlo može inače vrlo lako nastupiti međusobno slepljivanje pojedinih kamena za vreme pečenja. Ali se može drugojače i tako postupati, da se formirani delovi peku samo na srazmerno niskim temperaturama, tako da oni dobiju dovoljnu mehaničku čvrstoću, kako bi bilo mogućno njihovo transporto-vanje i uziđivanje u peći za rad i da se ovako polupečeni proizvodi onda dopeku tek u radnoj peći. Ovo je moguće stoga, što poboljšani proizvodi otporni na toploti, praktično nisu izloženi nikakvoj promeni njihove zapremine. Kod ovakvog načina izrade oziđivanja peći treba prvo peć pažljivo naložiti, pa se onda temperatura u istoj polagano ili pak stepenasto tako povišava, da površine kamena, koje su izložene zagrevajućim gasovima, postignu to-plotu od 1660—1700°C, usled čega se postiže poboljšanje osobina kamena, a da se ne treba pobojavati, da će se zid srušiti. Naprotiv, u koliko je više takav zid zagre-jan, na pr. do ISOO0, u toliko će on biti bolji. Da bi pak ovo poboljšanje kakvoće moglo prodreti što dubljo u unutrašnjost zida, treba po mogućnosti smanjiti pad temperature od unutrašnjosti ka spoljašnjo-sti, otprilike na taj način, da se zid spolja ozida drugim zidom ili pak izoluje. Izbe-gavanje pada temperature i prodiranje toplote u zid sa visokim stepenima toplote naročito je od važnosti na kraju upotreblja-vanja peći i kod već jako istrošenog zida. Pomoću izolacije dobija se još jedno pre-imućstvo, da kod povišenih temperatura, koje vladaju u peći, nastaje znatno smanjenje gubitka toplote usled zračenja.
Mogućnost ovakvog visokog zagrevanja pak skoro bez izuzetka želi se kod sviju metalurgiskih peći koje rade sa velikom toplotom, i to naročito kod pogona radi stapanja. Poznato je, da je ognjište, koje mora biti otporno protiv metalurških procesa, u toliko bolje, u koliko je materijal ognjišta otporniji, i u koliko je temperatura za stapanje veća. Ova poslednja temperatura pak bila je ograničena kod do sada poznatih peći usled čvrstoće silikalnog kamena. Sa upotrebom poboljšanog materijala i postupka sada ovo više nije slučaj. Iz ovoga izlazi, da se na pr. prilikom stapanja prvoklasnog metalurškog ognjišta zajedno stopi i ostali zid peći, a da za ovo nisu potrebni neki naročiti troškovi. Izrađivanjem kamena otpornih na Jtoploti, iz novih masa, postiže se znatna ušteda.
Kamen odn. kalupijena tela mogu se podvrgnuti jednoj toplotnoj preradi — tem-periranju, kao što je to bilo pomenuto već ranije kod izrade masa, otpornih na toploti.
Temperiranje, odn. hlađenje rasiopina ili tela ima po pronalasku manje zadatak, da predupredi obrazovanje napona u proizvodu, nego mu je više zadatak, da doprinese obrazovanju jedinjenja od velike vrednosti. Topljenje, koje dolazi pre svega do upotrebe kao i hlađenje odn. temperiranje masa jesu sve vrlo važne mere kod ovog postupka. Topljenje se vrši u tom cilju, da mogu putem razdvajanja postati naročito otporna jedinjenja. Temperiranje, odn. naročito ohlađivanje masa stvara mogućnost, da se mogu obrazovati jedinjenja od velike vrednosti u dovoljnoj odn. u uvek željenoj meri. Pomoću pomenutih mera vrši se i postiže dakle hemiska pro-mena. Same materije prevode se u takvo fizičko stanje, ko e je povoljno za reakciju i dobivanjem visoke temperature, potrebne u svima slučajevima — što se vrši prime-njivanjem temperiranja — daje se materijama i dovoljno vremena za dovršetak jedinjenja od velikih vrednosti.
Na opisani način izrađene mase otporne na toploti, i proizvodi, koji su izrađeni na naprcd opisani način, imaju vrlo visoku tačku topljenja, koja se nalazi kod 2000°C i više. Njihova izdržljivost i čvrstoća u vatri vrlo je povoljna. Jedinjenja, koja se proizvode na visokim temperaturama, odn. primenom procesa topljenja, koji najviše dolazi u obzir, pokazuju protiv očekivanja u hemiskom pogledu takvu otpornost, kakva do sada nije mogla biti utvrđena ni kod jednog drugog materijala. Ova naročita hemiska otpornost postoji i kod visokih temperatura. Zato su ovi poboljšani proizvodi odlični za građenje peći, koje rade sa visokim temperaturama i kod kojih igra veliku ulogu pitanje zgure i uopšte njihova otpornost protiv hemiskog nagriza-nja. Tako se mogu oni sa najboljim uspehom upotrebiti na pr. za Siemens-Martinove peći, za električne peći i slično.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu masa otpornih na visokoj toploti, naznačena time, što se oksidi aluminiuma, siliciuma, magneziuma, hroma i sličnih elemenata, dalje podesna jedinjenja istih, ili pak minerali, koji u sebi sadrže iste, izlože visokim temperaturama u takvoj srazmeri, da se obrazuju hromna jedinjenja, oslobođena siliciske kiseline i aluminium-silikata, a osim toga je alumi-nium-silikat zasićen sa magneziumom i si-liciskom kiselinom, našla se mase liju u kalupljena tela ili se u rashlađenom i usitnjenom stanju, u danom slučaju pomoću podesnih sredstava za vezivanje mogu kalupih, odn. na željeni način prerađivati i peći.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se polazne materije izlažu tako visokim temperaturama, da se vrši topljenje istih, pri čem postaju željena jedinjenja, posle čega se masa lije u kalupe ili se prerađuje u rashlađenom stanju.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se najpre dobijena rasiopina podvrgava temperiranju.
4.	Postupak po zahievima 1 do 3 naznačen time, što se termička obrada odn. hlađenje rastopine tako preduzima, da u masi bude najviše 50o/o kristalnih tela.
5.	Postupak po zahtevima 1—4 naznačen time, što se hromov oksid i magneziumov oksid dodaju u takvoj količini, da oni o-brazuju glavni sastojak mase.
6.	Postupak po zahtevima 1—5 naznačen time, što se vodi računa o tome, da u masi bude suvišak u MgO, ako ovaj treba da bude naročito otporan protiv bazisnog nagrizanja zgure.
7.	Postupak po zahtevima 1—6 naznačen time, što se vodi računa o tome, da u masi postoji suvišak hromovog oksida, ako ovaj treba da bude naročito otporan bilo protiv bazisnih, bilo protiv kiselih nagrizanja zgure.
8.	Postupak po zahtevima 1—7 naznačen time, što se uzimaju kao polazne, materije, siromašne odn. oslobođene kreča, i što se istovremeno održava u masi vrlo mala sa-držina siliciske kiseline.
9.	Postupak po zahtevima 1—7 naznačen time, što se masi dodaju cirkondioksid, u danom slučaju kao zamena za hrom.
10.	Postupak po zahievima 1- 9 naznačena time, što se suvišna siliciska kiselina odvodi dodavanjem materija, koje sadrže gvožđe ili slično, u danom slučgju dodavanjem gvozdenih oksida i vršenjem redu-kujućeg procesa topljenja.
11.	Postupak po zahtevima 1—10 naznačen time, što se kao početni materijel u-zima hromova ruda ili neki slični materijal, koji može u sebi sadržati još AL03, SiO.,, MgO.
12.	Postupak po zahtevima 1—11 naznačen time, što se izrada visoko otporne mase vezuje sa proizvođenjem ferohroma sa malom sadržinom ugljenika, pri čemu se redukovanjem hromove rude sa nedovoljnom količmom ugljenika održava visoka sadržina hromn u zguri i u danom slučaju dodaju još i podesni oksidi (MgO, AL03).
13.	Postupak po zahtevu 12 naznačen time, što je izrada visoko otporne mase vezana sa proizvođenjem ferohroma siromašnog u ugljeniku, pri čem sloj sadži manje ugljenika, nego što je teoretski potrebno za što je moguće širu redukciju hromove rude.
14.	Postupak po zahtevu 2 naznačen time, što pri izradi ferohroma sa malom sadrži-nom ugijenika, prvo redukuje bromova ruda na normalan način sa suviškom uglja, ali se u drugoj fazi procesa ponovo doda toliko bromove rude, da se sadržina ugijenika na taj način smanji do željene količine, te da se tako zgura obogati bromovim oksidom.
15.	Postupak po zahtevima 1—11 naznačen time, što se uzimaju početne materije po mogućnosti sa što manjom sadržinom gvožđa, i za izdvajanje gvožđa upotrebljava samo redukujuće dejstvo peći za topljenje, na pr. elektrodni ugalj.
16.	Postupuk po zahtevima 1—14 naznačen time, što se vodi računa o tome, da u peći bude redukujućih materja za odstranjenje gvožđa za vreme procesa topljenja.
17.	Postupak po zahtevima 1—16 naznačen time, što se masa istopi i rafinira isparavanjem nečistoća i lako topljivih je-dinjenja.
18.	Postupak po zahtevima 1 do 17 naznačen time, što se sloj, koji treba metnuti u peć i koji sadrži sve sastojke potrebne za izradu masa, prvo obrađuje redukujući na niskoj temperaturi, posle čega se tek onda temperalura u peći podiže tako visoko, koliko je to potrebno za proizvođenje jedinjenja najviših otpornosti.
19.	Postupak po zahtevima 1—18 naznačen time, što se početne materije umeću u peć pojedinačno i jedna za drugom, najbolje prvo materije sa velikom sadržinom gvožđa, pa tek onda materije sa malom sadržinom gvožđa odn. materije bez istog.
20.	Postupak po zahtevu 19 naznačen time, što se kod upotrebe cirkondioksida najpre on dovodi u peć.
21.	Postupak po zahtevima 1—20 naznačen time, što se mogu upotrebljavati različite peći sa različitim punjenjem te se mogu odvojeno izrađene rastopine sliti zajedno u jednu peć odn. u jedan tiganj.
22.	Postupak po zahlevu 1—21 naznačen time, što se za izradu rastopine mogu u'po-trebiti višefazne peći i ognjišta, koja pripadaju pojedinim fazama, mogu se svako za sebe napuniti različitim materijalijama u svrhu izrade različitih jedinjenja, pa da se pri tome mogu rastopine ispustiti odvojeno svake za sebe ili sve zajedno.
23.	Postupak po zahtevu 22 naznačen time, što se uzima višefazna peć, koja je obrtno raspoređena oko horizontalne osovine i koja pre ispuštanja oscilira u svrhu mešanja pojedinih rastopina.
24.	Postupak po zahtevima 1—23 naznačen time, što za izradu kalupljenih tela svake vrste služe za vezu rashlađenih i usitnjenih masa jedinjenja hroma, gvožđa, magnezija, pojedinačno ili pomešano, posle čega se peku kalupnjena tela.
25.	Postupak po zahtevima 1—24 naznačen time, što se kao vezujuće sretstvo za usitnjenu masu upotrebljava fino samleveni materijal.
26.	Postupak po zahtevima 24 i 25 naznačen time, što se pored ovih vezujućih materija uzimaju neorganske ili organske lepljive materije.
27.	Postupak po zahtevu 1—26 naznačen time, što se pečenje kalupljenih predmeta vrši tako, da je između pojedinih naslaga kamena nalazi po jedan sloj grafita, ugljena hartije ili sličnih materija radi izbega-vanja slepljivanja.
28.	Postupak po zahtevima 1—26 naznačen time, što se kalupljeni delovi peku samo na takvoj temperaturi, da ti delovi dobiju dovoljnu mehaničku čvrstoću, te da se konačno pečenje do\rši već u samim pećima za rad.
29.	Postupak po zahtevu 28 naznačen time, što se oziđivanjem drugim zidom ili izolacijom omogući i održava tražena temperatura za konačno pečenje.
30.	Postupak po zahtevima 1—28 naznačen time, što se kalupljena tela podvrgavaju temperiranju.