KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 maja 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10043
D’ Obry’s Pulp & Fodder (Holding) Co. Ltd., VVestminster, Engleska.
Postupak i uredjaj za postupanje biljnih vlaknastih materija.
Prijava c d 25 marta 1932.	Važi c d 1 avgusta 1932.
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšani postupak j uredaj, k o ji su namenjeni za postupanje parom vlaknastih biljnih materija, da bi se učinile podesnim za fabrika-ciju hartije, kartona, ploča itd. iii da bi same ili u meša vini sa drugo m hranom po-služile kao hrana za stoku i druge živo-tinje.
Način postupanja parom biljnih vlaknastih materija sastoji se, po pronalasku, u torne, što se pomenute materije stavljaju u suvom ili relativno suvom stanju u balama ilj komprimovanim blokovima u iz ves-nu zatvorenu komoru ili uredaj za postupanje da bi u njemu bile prefivane ili prož-mane podesnom tečnošču, da bi se ovlažile, i zatim da bi se za vreme od tri do če-tiri i p0 časa podvrgle dejstvu pare ko ja ima temperaturu od 155 do 160° C, a zatim se p inenute materije vade iz pomenu-togjiredaja i masa se rastavlja u mašini za raščešl ja vanje ili torne si'., koja je podes-na da pomenutu masu rastavi u svežnje ili u grube mase vlakana, da bi se oye učinile podesnim za fabrikaciju hartije, kartona, ploča itd. ili pak za hranu iij kao dodatak za hranu stoke ili drugih životinja. Produ-kat od kondenzovanja koj- se dobio u toku prethodnog^ postupanja, upotrebljuje se sam ih mešan sa vodom, da bi se ovlažila siedeca suva vlaknasta materija pre no što se bude postupalo parom.
Kad se ove materije postupaju radi fabri-kacpe hartije ili sličnih produkata grubi sveznjevi vlaknaste materije ko ji su’postu-
pani parom, dovode se direktno, ili po ispi-ranju, u drobilicu pomoču kamenova a zatim se prenose u mašinu za fino usitnja-vanje (rafinujuči holender) ilj u kakvu sličnu mašinu u ko jo j se vlakna rastavljaju u prisustvu vode.
Naprotiv, kad se želi fabrikovati hrana za stoku ili dodatak pomenutoj hrani, a-gregati vlaknaste materije se rastavljaju bez dodatka vode, same ili u meša vini sa drugim hranljivim sastojcima. Buduči da je jod naročita hranjiv dodatak i od velike vrednosti za stoku, to da bi se ovaj eleme-nat uveo u hranu, mogu se sa masom vlaknaste materije, kad je ona u stanju rasi padanja, gore pomenutog, pomešati biljke kao macrocystis iii druge morske alge. Zatim^ se hrana ili hranjivi dodatak, sam ili u meša vi nj sa drugim hranjivi m materijama vadi i suši se ako ne treba da bude od-mah upotrebljena. Kad je hrana da bude upotrebljena takva kakva je, bez ikakve druge mešavine, ona se presuje u željenom obhku, na pr. u vidu pogača.
stoku može se sastojati iz dva do četirt dela vfaknaste materije koja je postupana
po napred navedenem načinu, iz jednog
de!a testa iz soje, brašna iz pamukovog semena ,1, druge materije koja je bogata mascu (ih albuminom), pri čemu ove pro-porcije mogu biti menjane prema priti -kama.	^
Da bi se pronalazak bolje razumeo i da bi se omogučilo lako njegovo primenjiva-
DhL 35.
nje, pronalazak je niže opisan u odnosu na prifožene načrte u kojima:
Sl. 1 pretstavlja više ili "nanje šematič-ki presek (sl. 2) jednog oblika izvodenja pronafaska, koji je primenjen na jednoj mašini koja je namenjena za fabrikaciju ploča iz testa (kaše) za hartiju.
Sl. 2 je izgled odozgo.
Sl. 3 je vertikalan presek, u uvečanoj razmeri, jednog dei'a uredaja za postupa-nje k c ji sadrži sud koji je namenjen za držanje materijala ko je treba da se postopaj«.
Sl. 4 je jedan poprečan presek.
Sl. 5 je šematička vertikalna projekcija jednog uredaja po jednoj varijanti, za fabrikaciju testa (kaše) koje je-namenjeno da se docnije preobrazi u ploče.
Sl. 6 je jedan izgled cdozgo.
Si. 7 je jedan šematički vertikalni presek jednog uredaja, koji je izveden, po pronalasku, za fabrikaciju hrane za stoku, i
sl. 8 je horizontalan presek ovog uredaja.
U svima slikama isti brojevi ili slova označuju iste ili siične elemente.
Po sl. 1 i 2 uredaj ili instalacija koja je namenjena za primenu pronalaska u fabri-kaciji hartije, za spravljanje kaše (testa) za izradu ploča ili sličnih proizvoda, sadrži jedan parni kotao a, jednu ili više komora b od kojih svaka sadrži jedna ili više vrata c (sl. 2 i 3), izvestan broj sudova d (sl. 3 i 4) sa sandukom iz izbušenog metala ili metalne mreže, koji su namenjeni za trans-portovanje bala ili biokova materije koja se postupa u jednoj ili više komora, i za iznošenje iz pomenutih komora, zatim šine e za ove sudove u komorama, šine f, o izvan komora, rezervoar g koji je namenjen za držanje tečnosti koja služi za vlaženje materije kcja se postupa, zatim sadrži cevaste sprevodnike h, koji dovode u vezu kotao a, komoru b i rezervoar g, druge cevaste sprevodnike i koji noše kondenzat re ili sifone k, koji se nalaze izmedu dna komora b i rezervoara g, zatim jedan iii više uredaja 1 za polivanje koji se nalaze u komorama, i koji su namenjeni da škrope tečnošču bale ili blokove materije koji su transportovani pomoču sudova d u unutrašnjost'1 ovih komora, i, ako se želi, aspirator m koji je sposoban da ukloni isparenja ili tople i kisele pare koje se oslobadaju iz materija kad se ove iz-vlače iz komora. Kao što je označeno na sl. 3, 4, cev h za paru ima ventil 2 koji m se upravlja prolazak pare u rezervoar g, i ventil 3 koji upravlja napajanjem komore b parom. Cevasti sprevodnik koji ve-zuje rezervoar g i komoru b, snabdeven je ventilom 4, a ventil 5 je umetnut izme-
du dna komore b i gornjeg dela rezervoara g. Para se penje u komere za prikup-ijanje, kupole ili svodcve n (sl. 2) koji se nalaze izvan komore b iznad sina f, cirku-liše kroz cevi j i biva potisnuta aspirato-rom ili ventilatorom m u sud ili kondenzator n. Sudovi d su sposobni da ostave šine f i da predu na šine o, tako da se o-mogučuje da se to vari dovedu u mašinu za raščešljavanje u vlakna ili u drugu podesnu mešavinu q, koja je namenjena da raščeš-lja materiju u grubu vlaknasto materi ju koja zatim dospeva u korito ili sličan elemenat r. Vlaknasta materija prelazi zatim preko di-zaiice s i transportera t u drobilice u sa kamenovima, zatim u cilindru za pranje ili u sudove z za testo (kašu) odakle se ona zatim upučuje na proizvoljan podesan način u obične holendere v, na pr. pomoču leakve pumpe 20 (sl. 1) koja se stavlja u dejstvo pomoču kakve transmisije y i koja goni testo kroz cev 21 (st. 1, 2). S dru-< ge strane, vlaknasta materija se može transportovati direktno iz mašine za raščešljavanje u vlakna u holendere v pomoču proizvoljnog podesnog uredaja. Korito za napajanje transportera t može eventualno sadržati rešetkastu iznutarnju oblogu (nije pretstavijena) koja dopušta da se o-cedi višak tečnosti, i da odide kroz cev 22 za praznjenje. Iz holendera v, testo (kaša) dospeva u korito ili cilindar 7, odakle centrifugalna pum p a 8, koja je snabdevena celju 9 za usisavanje i čevlju 10 za potis-kivanje potiskuje kašu u sud 11 za napajanje na pr. mašine 1 za proizvodnju ploča.
Kao što je pretstavljeno na sl. 1 i 2 kotao a je isto tako namenjen da, kroz cev 18, napaja parom mašinu w koja stavlja u dejstvo dinamo x i transmisiju koja je o-beležena sa y, koja opet sa svoje strane, pomoču točkova, kajiševa ili sličnih organa, stavlja u dejstvo aspirator iii ventilator m, mašinu q za raščešljavanje, dizalicu s koja biva napajana pomoču korita r, transporter t koji napaja drobilice u sa kamenovima, zatim ove drobilice u, pum-pu 20 koja služi za potiskivanje testa iz suda z u holendere v, i centrifugalni! pum-pu 8, koja je namenjena da šalje kašu iz korita 7 u sud 11 za napajanje mašine. Testo (kaša) dospeva tada u mašinu 1, koja je namenjena da iz kaše pravi ploče ili slične produkte (na načrtu je pretstavljeno samo delimično), i koja može biti u-pravljana pomoču iste pogonske mašine \v ili pak nezavisno od ove.
Zatvoreno kolo, koje znatno doprinosi da se sačuva toplota, jeste izvedeno za-hvaljujuči činjenici što su rezervoar g i komere b vezani medusobno sprevodni-
kom i (sl. 3, 4) 1 što su snabdeveni venti-lima 2 kcji su namenjeni da upuštaju paru u rezervoar g, ventihma 3 k o ji su namenjeni da upuste paru u komore b, ventiii-ma 4 ko ji se nalaze izmedu rezervoara u komora, i ventilima 5, ko ji se nalaze izmedu dna komora i gornjeg dela rezervoara g.
Može se osim toga, ne gubeči vreme i ne izlažuči produkte kondenzovanja iz komora vazduliu, koristiti paru pod pritiskom, koja je proizvedena kotlom a, da bi se uvi produkti izgonili u rezervoar g, gde se rnogu im ati na raspoioženju radi novog .skoriščenja, i tu na taj način što se za-tvara ventil 2 cevi h za paru koja ulazi u rezervoar g, zatim se zatvara ventil 4 koji se nalazi izmedu ovog rezervoara i komore b, a otvara se ventil 3 tako, da se u-pušta živa para u komoru b i otvara se verni! 5. Pr,,dukat kondenzovanja može ;ada da se popne sa dna komore kroz cev i, i da dospe u rezervoar g.
Na sl. 5, 6 k o j e pretstavijaju jednu va-rijantu uredaja k ji je namenjen da proizvodi kašu za hartiju radi proizvodenja plo-ča iz kartona i sličnih proizvoda, ova vari jarda sadrži jedan kotao a, pogonsku mašinu w, transmisiju y, i transmisione organe, kajiševe, i točkove, na pr. koji su namenjeni da pog ne različite aparate, k o što je mašina q za raščešljavanje, di-zalica s, transporter t, holenderi v, i centrifugalna pumpa 8. Drobilice u sa kame-novima ko j e su pretstavljene na sl. 1 i 2 su izostavljene, a mašina za raščešljavanje ili slična mašina sadrži jedno korito ili bu-nar r za napajanje dizaiice s. Unutrašnja obloga korita r puža t može imati otvore, i da služi kao sito (nije pretstavljeno), da bi se omogučilo višku tečnosti da odide kroz prelivnu cev 22. Komora b i rezervoar g su slični onima koji su opisani u odnosu na sl. 1 do 4 ukijučno, ali ove slike ne pokazuju aspirator, komore za pri-kupljanje pare, rezervoar ni kondenzator koji se ipak prvenstveno predvida. Vlaknasta materija koja je cvlažena i postupa-na zasičenom parom, prelazi iz maši ne q za raščešljavanje u korito 7, dizalicu s i transporter t pomoču puža dospevajuči u hoiendere v. Ostavljajuči ove, materija prelazi u korito ili sud 7 za kašu, odakle je centrifugalna pumpa 8 potiskuje u sud 11 k ji napaja mašinu 1 proizvoljne vrste, za fabrikaciju ploča iz kaše za hartiju.
Za ciljeve fabrikacije hrane za stoku, u-redaj sadrži (sl. 1, 2) kotao a, jednu ili više komora b, sudove d, rezervoar g koji je namenjen za držanje tečnosti kojom se vrši vlaženje, i koji sadrži ili ne komore n za prikupljanje pare, aspiratorom m, je-
dan sud ili kondenzator p, i sadrži isto tako (sl. 7, 8) mašinu za raščešljavanje ili sdčnu mašinu q, korito r, dizalicu s, transporter t, drobilice u sa kamenovima ili druge mašine k oje su podesne za ra-stavljanje vlakana, transportere 12 pomoču puža, pogonsku mašinu w, transmisiju y i druge transmisije, i jedan aparat 14 za sušenje. M_že se k orisu o upotrebiti pogonska mašina za pogon transportera 12 sa pužem pomoču zupčanih mehanizama (k. ji nisu pretstavljem). Može se isto tako u uredaj uključiti preša (nije pretstavljena) koja je namenjena za mievenje i presova-nje hrane u pogače.
Postupak može biti izvoden kao što je niže ubjašnjeno, pomoču uredaja koji je opisan u odnosu na sl. 1, 2, 3 i 4.
Sirova i neovlažena materija, koja se prvenstveno debija u obliku bala ili blo-kova (ovi su prvenstveno vezani vrpcotn ili užetom iz biijne materije, a ne žicom ili gvozdenim trakama) stavlja se u sudove ili vagonete d (sl. 3, 4). Ne vlažeči ničim pomenute bale (grudve), uvodinto ih u komore b u vagonetima iii sudovima čiji su zidovi i dno izvedeni iz bušenog (rešet-kastog) metala. Pošto se vrata c zatvore, pristupa se vlaženju otvarajuči ventil 2, što ima za dejstvo da para iz kotla a ulazi u cev h i da škropi tečnošču pod pritiskom, koja se nalazi u rezervoaru g, celo-kupan tovar u komorama b. Ova se tečnost prvenstveno sastoji iskijučivo iz produkta kondenzovanja iz komore b, ili iz mešavine ovog produkta kondenzovanja i vode. Zatim se pritisak u komori povečava do približno 5,5 atmosfera, što približno odgovara temperaturi 155—159° C. O-vaj se pritisak održava za vreme od tri i po do četiri i po časa prema vrsti bilja, k oje može biti žitna slama ili kakva druga sirova materija koja treba da se postupa. Kad se upotrebijuje slama od raži radi proizvodenja kaše za hartiju ili ploča iz ove substance, trajanje izlaganja pari jeste približno tri i po časa, ali u slučaju slame od zobi ili pšenice, treba da se predvidi postupanje od četiri i po časa. Ako je u pitanju fabrikacija hrane za stoku postupanje se može predužiti još za pola časa i u jednom i u drugom slučaju. Tada se para evakuiše u drugu komoru b ili u rezervoar g, zatim se izvlače vagoneti d sa postupan: m masom kojom su natovareni, i ostavlja se ova masa da malo postoji pod svodovima n ili u edgovarajučim komorama koje su u vezi sa aspiratorom m pomoču cevi j, da bi se iz mase usisale tople pare koje sadrže kiseline. Zatim se bale ili blckovi parene materije bacaju ili stav-i jaju u mašinu q za raščešljavanje, masa se
grubc rastresa u ovom aparatu a po torne se predaje drugim mašinama kao što su drcbilice u sa kamenovima i/ili holenderi v da bi u njima pretrpela dopunsko postopanje, prema konačnom produktu k o ji se želi fabrikovati. Up o trebi ju je se para pod : rt.skcm, da bi se u rezervoar g, kroz separaten' k, potisnuo višak tečnosti za vlaženje kc ja se sadrži u komorama b. U tom cilju se zatvara ventil 2, a otvaraju ventili 3 i 5 pre no što se u komore uvede nov tevar vlaknaste materije. Kad su ventili 2, 3 i 5 zatvoreni, komore se ponovo pune i ponovo se počinje postupak vlaženja i parenja. U toku kretanja mase prema ho-ienderu v, može se masa, k o ja je grubo rastresena, prepustiti kroz cilindar za is-piranje, i/ili kroz sud za kasu, ili pak može da se uvede u sud sa rešetkastim zidovima gde se ispira vodom ko ja dolazi sa mašine za izradu hartije ili ploča iz kaše. Na ovaj način se iz vlaknaste mase može etimini--sati večina rastvorenih, štetnih organskih materiji, pre no što se masa i zloži dejstvu rafinujučih holendera čiji je zadatak da ovu materi ju potpuno raščešlja, odn. da potpuno razjedine vlakna.
Kad se želi, kao konačan produkat, da dobije stočna hrana, raščešljana materija se uvodi u mlin u sa kamenovima (sl. 7 i 8) koji je potpuno raščešljava, i u kome se pomenutoj materiji mogu dodati svi drugi željeni hranjivi dodaci. Raščešljana masa, ili mešavina, se tada dovodi, na pr. pcmoču transportera 12 sa pužem. u aparat 14 za sušenje i zatim se presuje u pogače ili pl o če. U slučaju kad je produkat namenjen da se odmah imotrebi, može se izostaviti sušenje i presevanje u pogače.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za postopanje biijnih vlak-
nastih materija izlaganjem pari, naznačen time, što se pomenute materije u suvom stanju i u obliku bala ili presovanih bi okova unose u zatvorenu komora i po zatva-ranju komore bivaju škropljene ili proži-mane podesnom tečnošču, koja je namenjena da vrši njihovo vlaženje, a posle dovolj nog vlaženja; se izlažu pari koja ima temperaturu približno od	150—160° C,
posle čega se materija izvlači iz komore i raščešljava se u grubu vlaknasto masu u kakvoj mašini za raščešljavanje ili u slično j mašini, da bi se pomenuta vlaknasta materija učinila podesnom za fabrikaciju hartije, kartona, ploča, i t. d. iii pak da se takva kak v a je ili u mešavini sa drugim hranjivim sastojcima upotrebi za fabrikaciju hrane za stoku ili za druge životinje.
2.	Postupak po zahtevu 1. naznačen time, što se u komeru, u kojoj se vrši pa-
renje, uvedi produkat kondenzovanja, koji je postao prilikom prethodnog postopanja vlaknaste biljne mase, i to sam ili sa dodatkom vode, i što se ova tečnost upo-trebijuje za vlaženje novog tovara suve biljne vlaknaste materije, pre i zlaganja o-vog tovara dejstvu pare.
3.	Postupak po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što se grube mase vlaknaste materije prvo ispiraju, a po torne se uvode u rafinujuči holender ili sličnu mašinu, koja je namenjena da raščešljava vlakna u pri-sustvu Vv.de.
4.	Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se grube mase vlakana raš-češljavaju same ili u mešavini sa drugim hranjivim sastojcima i bez ikakvog dodatka vode.
5.	Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se pre raščešljavanja vlaknastih materija u njih unosi ili se s njima meša jod ili biljne jodne materije kao što su morske alge i naročite macrcystis.
6.	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se grbe mase raščešljanih vlakana;, same ili pomešane sa drugim hranjivim sastojcima, suše i presuju u pogače.
7.	Postupak po zahtevu 1 do 6, naznačen time, št O' se postupana biljna materija meša Sa kašo m iz soje, brašna iz pa-mučnog semena ili iz drugih sličnih materija koje su bogate albuminom i/ili mašču.
8.	Urcdaj za izvodenje postopka po zahtevu 1, naznačen time, što se sastoji iz jed nog generatora pare ili kotla (a), jedil og ili više rezervoara (g) koji su namenjeni za držanje tečnosti za vlaženje materija kcje se postupaju, zatim iz sudova (d) iii vagoneta koji su namenjeni za držanje materije, iz komora (b), u koje se uvode ovi vag meti, i koje su snabdevene vratini a pcmoču kojih pomenute komore bivaju hermetički zatvorene za vreme vlaženja i parenja postopam h materija, zatim iz ma-šina (q) za raščešljavanje, iz drobilica (u), iz rafinujučih holendera (v) ili sličnih ma-šina, i što ima transportna sretstva, kao što su: transporter! (t) pomoču puža, di-zalice j pumpe. koja su predvidena za transport parenih vlakana u sud (11) za napajanje mašine, u slučaju fabrikacije hartije, kartona-, ploča, i t. d. ili za transport u komora za sušenje ili presevanje pogača u slučaju fabrikacije hrane za stoku i druge životinje.
9.	Uredaj po zahtevu 8, naznačen time, što komore (b) imaju uredaje za kvašenje koji su namenjeni da tečnost za vlaženje, koja se dovodi iz jednog ili više rezervoara (g) pravilno razliju po postupanoj biljnoj masi.
10.	Uredaj po zahtevu 8, naznačen time, što kotao (a), komore (b) i rezervoar (g) koji sadrže tečnost za vlaženje imaju cevne sprovodnike (h, i) i ventile (2, 3, 4 i 5), koji su rasporedeni tako da omogučuju da se u rezervoar (g) vrati tečni produkat kondenzovanja iz komore (b), a pomoču pare pod pritiskom koja se dovodi iz kotla (a).
11.	Uredaj po zahtevu 8, naznačen time,
što sil komore (b) postavljene uz kupole (n) ili svodove koji su namenjeni da pribi-raju pare ili isparenja koja se oslobadaju posle izvršenog parenja iz vlaknaste materije koja se sadrži u vagonetima, kao i što su snabdevene ventilatorom (m) čiji je zadatak da ove pare evakuiše, i da ih upu-ti u rezervoar ili kondenzator (p) koji je predviden da ih primi.
Adpatent broj70043
'J /7 / JJ / / / / 7 /T7"'7m7'7"/"Tm?"? ^
n _____—______



■
■
. ,

'




















'



























:










































































,rrv':'W\~-r\'~r';	v c	^ aAjTTM .\	E^S\5
žZicf.S.
Fig. 6.
u?
7
A dpatent broj J0043.
TJ J J s s s f” J / r~r~T"r /~r
'7~7~yr7~'7™T~y~'?
J-t-Js TJ/ .r s y~r







■	:L.<. ...