KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASTITU
Klasa 46 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7817
Grozdanovič Rista, Beograd, Jugoslavija.
Rotativni reakcioni motor odnosno impulsivna turbina.
Prijava od 27. juna 1928.	Važi od 1. jula 1930.
Do danas postoje dve osnovne grupe kaloričnih motora i to:
Prva grupa motora, gde se nosilac po-tencijalne energije (vodena para, produkti sagorevanja u eksplozivnim motorima i dr.) izaziva pritisak na pokretni klip, koji se pritisak pomoču mehanizma motorne polu-ge i krivaje pretvara u tangencialnu šilu, koja i obrče osovinu klipnog motora.
Druga grupa motora, gde se potencijalna energija nosioca energije pretvara prvo u energiju kinetičku, koja se dalje iskorišču-je za obrtanje motora usled pritiska radne materije na lopatice rotora. Ovo načelo položeno u osnovu turbinskih motora.
Cilj je pronalaska „impulsivne turbine“ odstraniti mane postoječih motora i to u odnosu na prvu grupu motora (klipne ma-šine) time, da se ukine krivajni prenosni mehanizam, gde se izvestan i znatan deo energije gubi, a u odnosu na drugu grupu motora (turbina) time, da se ukinu mnogo-brojne lopatice rotora i statora motora.
Pored toga pronalazak daje rešenje re-lativnog motora za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, što do sada praktički još nije rešeno.
Ovaj pronalazak ima za cilj ostvarenje jednog lakog i u radu štedljivog rotativnog motora, kao za iskoriščavanje potencijalne energije vodene pare, tako i eksplozivnih smeša. U poslednjem pogledu pronalazak ne predstavlja nista drugo nego gasnu tur-binu sa impulsivnim dejstvom tangencijal-nih sila.
Na slici 1—2 pokazana je konstrukcija reversivnog motora. Reversivnost motora dobija se na taj način, što na ulaznom kanalu a postoji slavina k, koja u zavisnosti od svoga položaja, pušta paru ili u jedan ili u drugi upusni ventil b, ili b2, dvaju rad-nih naglavaka, koji dejsivuju u obrnutom smislu, to jest u zavisnosti od položaja slavine k dobija se ili levo ili desno obrtanje ose motora.
U mesto navedene konstrukcije radnog naglavka motora sa obrtnim poklopcem identičnim sa običnim tanjirastim ventilom sigurnosti.
Nosilac je potencijalne energije na pr. vodena para pod priliskom dovodi se motom kroz šuplju osovinu i to kroz kanal a ka upusnom tanjirastom ventilu b, odnosno b . Para ističe iz ventila b u šuplju zapre-minu d koju u normalnem stanju zatvara pokretni obrtni poklopac e. Ovaj poklopac e zatvara se dejstvom špiralnog federa. Pored federa f, poklopac održava se u za-tvorenom stanju još i bočnim federom koji se jasno vidi na slici Br. 2.
Pri zatvaranju poklopca dejstvom federa fj poklopac e pritiskuje upusni ventil b! otvara ga i upušta u paru u šupljinu d pod poklopac e usled čega se poklopac e na-jedanput otvara, a ventil b se na protiv zatvara. Para pri torne izlazi velikom brzi-nom napolje, pri čemu se javlja reakcioni pritisak na radnu površinu g (u vrednosti P), što izaziva impulsivno dejstvujuči tor-
Din. 35.
zioni momenai PR, gdeje R odstojanje od ose motora do sredine radne površine g.
Opisani proces u motoru besprekidno se ponavlja automatski, jer cime bude iza-šla iz šupljine d poklopac e dejstvom fe-dera f ponovo se zatvara i proces se ponavlja.
Supljina sa olovnim punjenjem i koje se drži na mestu federom f3 i poklopcem (za-vrtnjem) h3 služi radi dobrog izbalansiranja motora u smislu centrifugalnih sila.
Umesto izbacivanja nosioca energije u almosferu može se pri parnom motoru snabdeti motor u unutrašnjost ovog omota vezati sa kondenzatorom.
Na slikama 3—4 pokazana je konstrukcija motora sa 8 naglavaka kojaje udeše-na tako, da je na šupljoj osovini molora naglavljen rotor A, a za ovaj rolor vezuje se u potrebnom broju radni naglavci B. Ovo daje mogučnost unifikacije motora i promene njegove snage primenom različitog broja radnih naglavaka, jer jedan isti rotor A može se upotrebiti pri različnom broju naglavaka B, s time da se brazna mesta za naglavke zapuše pomoču gluvih poklo-paca. Na slikama 1—2—5—6—9 i 10 prestavljeni su primeri reversivnih motora sa više naglavaka i posle gore navedenog ove siike ne zahtevaju drugih objašnjena.
Prikazani opisi i konstrukcije služe kao primer izvodenja motora koji dejstvuje iško-riščavanjem vodene pare ili eksplozivne smeše na pr. za iskoriščavanje pritiska sa-gorelih gasova, kao na pr. benzin i druge smeše, eventualno sa izmenama u konstrukciji što ipak ni u koliko ne izlazi van okvira ovoga pronalaska. Kao primer torne na slikama 7 i 8 predstavljen je slučaj impul-sivne turbine za iskoriščavanje benzinske eksplozivne smeše. Za vreme obrtanja motora kotur m (koji se vidi na slici 9) miruje, a u žljebu v kotrlja se rolna u učvrščen na klipnjači A , a koja služi za do-bijanje periodskih kretanja klipa A vazduš-nog komprescra amo i lamo.
To se dešava dakle na taj način, da klipnjača A, ovoga klipa nosi na kraju rolnu u, koja se koirlja u vodečem žljebu o kotura m.
Pri kretanju klipa kompresora na levo izdiže se sišuči ventil b (sl. 7—8) i benzin-ska smeša usisava se iz karburatora kroz šuplju osovinu motora a. Ovo podizanje ventila b dešava se ili automat-ski usled smanjenja pritiska u cilindru kompresora za vreme sisanja ispod atmosferskog ili eventualno može se udesiti i prinudno sa zatvaranjem pomoču federa.
Pri obratnem kretanju klipa kompresora A ventil b se automatski zatvara, a usisa-na benzinska smeša iztoži se u cilindru
kompresora kompresiji i pod izvesnim pritiskom progura se kroz kanal t(snabdeven automatskim dejstvujučim povratnim vrati lom, koji nije na slici uertan) u šupljinu d, gde se upali na svoje vreme električnom strujom pomoču običnog motornog upalji-vača, sa takozvanom svečom.
Ceo mehanizam može se tako udesiti, da bi za vreme jednog obrta motorne oso-vine kompresorni klip A svakog radnog kontaktu B izveo više radnih kretanja, čime se snaga molora pri istom broju naglavaka može znatno povečati.
Na slici 8 je predstavljen poprečni presek motora. Na istom preseku pokazana je i primerna šema upaljivanja, koja ude-šena na taj način, da zajedno sa rotorom motora, obrlaju se i kontakti v od kojih žica je sprovedena upaljivaču (sveči) x.
Upaljivanje se dešava pri dodiru obrtnih kontakta v sa jednim nekretnim kontaktom y, vezanim sa magnetom. Drugi pol magneta vezan je sa telom rotora motora. Broj kontakta v za svaki radni naglavak B mora slojati u vezi sa brojem radnih kretanja klipa kompresora za punjenje.
Pomeranjem vodečeg kotura m (slika 9) u pravcu ose motora može se menjati za-premina škodljivog prostora kompresora, t. j. i prilisak eksplozivne smeše.
Ako bi prema načinu rada motora zahtevalo se pored punjenja radne šupljine d eksplozivnem smešom još i predhodoo produvavanje ove šupljine čistim komprimo-vanim vazduhom, onda bi komprimovani vazduh, ili od naročitog klipnog kompresora ili od jednog turbo-kompresora spro-vodno ka automatskom razvodniku h,, koji bi pušiao komprimovani vazduh iz prostora C] u šupljinu d neposredno posle otva-ranja radnog poklopca e. Za pokret ovog razvodnika na izvesan način može se isko-ristiti kretanje samog poklopca e.
Iz gore navedenog vidi se da ova vrsta eksplozivnog motora ima svoje preimučstvo da nema krivajnog mehanizma i složenog spojnog mehanizma za krmljenje i nema zamajaca. Pored toga usled obrtanja radnih naglavaka nije potrebno vodeno hla-denje koje vezano sa instalacijom rashla-divača pumpe i ventilatora i sem toga za vreme jednog obrta osovine motora može se postiči u naglavku ceo niz ciklusa. Sve to obečava jedan kompaktan, lak i snažan eksplozivni motor sa malom potrošnjom goriva.
Na slikama 9—10 predstavljen je slučaj eksplozivnog reversivnog motora, t. j. slučaj, kad se, kao nosilac energije, upo-trebi benzinska ili druga eksplozivna smeša. Prirodno je da se po ovom tipu i načinu dejstva može sagraditi ne samo re-
versivni nego i običan motor sa stalnim pravcem obrtanja osovine. Na sl. 10 dat je uzdužni, a na slici 9 poprečni presek mo-tora.
Iz slike 10 vidi se, da je motor snabde-ven sa klipnim kompresorom A sa dve radne zapremine. jedna zapremina kompre-sora služi za usisavanje eksplozivne sme-še iz karburatora preko šuplje osovine a i automatskog ventila b i za punjenje rad-nog prostora d pri obratnom kretanju klipa kompresora. Ovo paljenje pod pritiskom večim od atmosferskog dešava se kroz re-versivnu slavinu k, ulazni kanal t, sa povratnim ventilom, koji sprečava posle upa-Ijivanja smeše u radnom prostoru upaljiva-nje u kanalu t i kompresora A. Druga rad-na zapremina kompresora A služi za sisa-nje atmosferskog vazduha kroz filtar h2 i njegovo sabijanje do pritiska I'/o—2k3/cm; sa kojim se pritiskom ovaj komprimovani vazduh upotrebljava radi prečiščava-nja radnog prostora posle sagorevanja i to pomoču produvavanja. Ovo produvavanje dešava se na taj način, što se komprimovani vazduh uduva kroz cev c u medupro-stor Cj.
Pri otvaranju poklopca e posle eksplozije zub gnadrugoj strani klapne e pritiskuje ventil h, koji je radi docnijeg zatvaranja opte-rečen federom f4. Pri otvaranju ventila hL komprimovani vazduh ističe kroz kanal k4 ispod pečurkastog tela 1 i ispiranju od sa-gorelih gasova. Dejstvom spiralnog federa ft na osi klapne e ova se pri padu pritiska u radnoj zapremini d zatvara i time se svr-šava ispiranje i počmje se proces ponovno, počev od punjenja pomoču kompresora A.
Bočni feder f2 služi radi smanjivanja udara pri zatvaranju poklopca e i radi boljeg zatvaranja radne zapremine. Radi dobrog pada motora pritisak punjenja mora biti nešto veči od pritiska komprimovanog vazduha za ispiranje. Kretanje klipa kompresora A dobija se od klipnjače koja na svome kraju nosi rolnu. Ova rolna pri obr-tanju osovine motora kotrlja se u fazon-skom žljebu o u nepokretnom koturu na lageru ose motora. Pošto je oblik ovoga žljeba o proizvoljan, to je broj radnih procesa u radnoj zapremini zavisan od žljeba v. Dakle motor može biti tako udešen da se za vreme jednog obrta osovine u sva-koj radnoj zapremini d svršava više radnih ciklusa, što je od ogromne vrednosti za konstruisanje kompaktnih lakih motora. Upa-Ijivanje eksplozivne smeše u radnoj zapremini dešava se kao i kod običnih benzin-skih motora pomoču sveča za upaljivanje, koje rade od jednog magneta, a preko kontakta.
Položaj i dejstvo kontakta bira se u vezi sa radom kompresora za punjenje A tako, da se posle svakog punjenja pali eksplozivna smeša u radnoj zapremini. Isticanje vazduha za produvavanje cilindra izaziva takode izvesan reaktivan pritisak na telo naglavka, te prema torne regeneriše se je-dan deo energije koji je ranije potrošen za kompresiju vazduha za produvavanje.
Rashladivanje radnog naglavka motora vrši se vazdušno usled brzog okretanja motora. Radi boljeg rashladivanja na spoljnoj površini radnog naglavka mogu se smestiti rebra za odvod toplote. Podmazivanje za-htevaju samo ventilska vretena i drugi zglobov!. Ovo podmazivanje daje se lako ude-siti kroz naročite kanale u osovini i u telu motora. Klapna-poklopac e ne zahteva podmazivanje i to služi u korist štedljivog rada motora.
Motor ne zahteva naročitog zamajca za regulisanje ugaone brzine u toku jednog obrta, jer u tu svrhu služi masa motora, koja je za to dovoljna. Regulisanje broja obrta motora na minut vrši se promenom kakvoče smeše (u karburatoru) ili promenom pritiska punjenja.
Da bi izlazni kanali motora w bili ospo-sobljeni za rad pri reversiranju t. j. pri pro-meni pravca kretanja motora odnosno pri promeni pravca kretanja gasova u izlaznim kanalima w načinjen je sledeči mehanizam:
Svaka klapna-poklopac e radnog naglavka 1, 2, 3 i 4, snabdevena je još i naro-čitim poklopcem na spoljnem zidu kanala w. Ovi poklopci, obeleženi su na slikama 9—10, sa E,, E , E3, E4 i povezani su me-dusobno pomoču dvokrakih poluga R,—R., (za poklopce E4 i E,) i R,—R4 (za poklop-ce F3 i E4), a koji imaju ose obrtanja y S4 i S■, na telu motora. Gore naznačene poluge Rt—R2 i R3—R4 povezane su opet medusobno sa obe strane motora pomoču poluga j,, j2, j3 i j4 u opšti sistem tako, da ako bi na primer (kao na sl. 10 nacrtano) poklopac E naglavka 1 bio zatvoren, to jest, nalazio bi se u položaju za desno obr-tanje motora, to bi se drugi poklopci pri-nudno nalazili u položajima: E3—zatvoren (to jest udešen za desno obrtanje motora), a E., i E4 naprotiv otvorene i daju Slobodan izlaz prouktima sagorevanja u atmosfera u pravcu koji odgovara desnom obr-tanju motora.
Poluge R —R2 i R3—R4 zadržavaju se u dotičnim položajima u gnezdima i , i2 i3 i i4 od bočnih federa, izmedu kojih te poluge R,—Ro i R3—R4 imaju kretanje, a koji federi za ova dva osnovna položaja poklo-paca E imaju naročite zube tako, da samo primenom jedne veče sile mogu se poklopci E prevesti izmedu jednog u drugi.
Pri reversiranju motora pomoču rever-sivne slavine k, čim se bude dobila eksplozija u jednom od radnih naglavaka za levo obrtanje (2 ili 4 na slid 10), to usled pritiska gasova, na radni poklopac naglav-ka 2, poklopac E., biče odmah preveden iz otvorenog u zatvoren položaj, a preko sistema polaga premestiče i sve druge po-klopce Ej, E3 i Et u odgovarajuči položaj, to jest, zatvoriče poklopac E4 i otvoriče poklopce E i E3 tako, da če, izlazni kanali w dobiti sada otvor za izlaz produkata sa-gorevanja u pralcu koji odgovara levom obrtanju motora.
Patentni zahtevi:
1.	Rotativni reakcioni motor bez krivaj-nog mehanizma odnosno impulsivna turbina naznačen je time, što se reakcioni pritisak nosioca energije na radnu površinu motora, kojim se pritiskom postiže obrtanje ose motora, dobija impulsivno kao rezultat au-tomatskog periodskog otvaranja organa za
krmanjenje dovoda nosioca potencialne energije i pokretnog, opterečenog federom radnog naglavka.
2.	Motor po patentnem zahtevu 1 naznačen je time, što ima naročilo udešen rotor za smeštaj izvesnog broja polpuno inden-tičnih radnih naglavaka, šlo omogučava primenu jednog istog rotora i jedne iste modele radnog naglavka za motore različne snage.
3.	Motor po patentnim zahtevima 1 i 2 naznačen je udvostručavanjem broja radnih naglavaka, koji su udešeni za obrtanje motora u suprotnim pravcima, i puštanjem1 radne materije kroz reversivne slavine bilo u jednu bilo u drugu seriju radnih naglavaka, čime se postizava reversivnoat motora.
4.	Motor po patentnim zahtevima 1—3 naznačen je smeštanjem kontra tereta pro-menljive težine u naročitoj šupljini motora, koja se pomoču zavrtnja zatvara, a koji se kontra teret dejstvom federa i zavrtnja -stabilizuje na potrebnem mestu.
Ad patent broj 7817.

Adpatenf-broj 7817.
]
1
. .. ., ..
• •


• • • . •


••H	,	•	-


: .L

1
-l : <	‘
■ -T»	■	• t........



■ .

'



I
- ’
‘4



. i-
.■ \ f ■’
• , ' ■ ■
; > • - >




''J-.'

K, 'V. •	;	/

•
■;'■. ’■ ' > .. '
,
■ :






Ad patent broj 7S/7.
- . • . ...... '. ~ •
Ad paten fbroj 7817.
1 ,		L i ~	
	f \ -i- ":'l	
/ .1		
-j
u.
[-4-	T	-f	
			A*



*








■-
■

• • ' •'
■
I
1


S
'
'






'




'
’ '


.








'