Izhaja prve dni v mesecu. — Izlazi prvih dana u mjesecu Излази првих дана у мјесецу. — Posamezna štev.
2 Din. — Pojedini broj 2 Din. — Поједини број 2 Дин. — Redakcija i administracija u Ljubljani, Dunajska cesta br. 58.
— Letna naročnina 24 Din. — Godišnja pretplata 24 Din. — Годишња прет-плата 24Дин. — Редакција и администра-ција у Љубљани, Дунајска цеста бр. 58. — Odgovorni urednik Ivan Cek.
			M		D) J
!ДГ\		J			
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ.
STROJNI LOŽAČ
GLASILO UDRUŽENJA LOŽAČA DRŽ. ŽELEZNICA U BEOGRADU
Nekaj misli k našemu občnemu zboru.
Čeprav ni naš občni zbor že nepo-I sređno pred durmi, vendar bomo spregovorili o njem par besedi z ozirom na to, da prihajajo od nekaterih tovarišev vpra-: sanja, kdaj da nameravamo sklicati občni I zbor, ki da je po njihovem mnenju že pre-I cej nujno potreben.
Na vsa taka vprašanja naj pojasnimo, . da je sklenil odbor, da se bo vršil redni letni občni zbor po možnosti, če ne bo j Prišlo kaj vmes, 12. maja v Ljubljani. — Podrobnosti glede časa, kraja, dnevnega t reda in podobno bomo seveda še pravo-j časno objavili.
Na dnevni red bodo seveda prišle običajne točke, predvsem se bo, kar je ■Samobsebi umevno, razmotrivalo in raz-1 pravljalo o našem delu v preteklem letu, prišla pa bodo na dnevni red tudi Hruga vprašanja in načrti za delo v bodočnosti. V tem pogledu opozarjamo tovariše iz vseh podružnic, ki se nameravajo udeležiti občnega zbora, da se že zdaj začnejo Pripravljati za občni zbor, da zberejo material, o katerem želijo, da bi se na obč-Pem zboru o njem razpravljalo, da sestavijo konkretne predloge, ki naj pridejo na občnem zboru v pretres.
Vsem je že znano, da se je ustanovila centralna uprava našega udruženja v Beogradu, na sedežih poedinih direkcij pa so se ustanovile samostojne oblastne uprave. 'Vi tej priliki so bili nekateri naši člani Cuienja, da bi se bil moral sklicati izredni občni zbor, na katerem bi se bila razpu-stila bivša centrala v Ljubljani in izvolil Oov upravni odbor. Naj tukaj navedemo, ?akaj tega nismo naredili.
Na kongresu, ki se je vršil v oktobru preteklega leta v Beogradu, so se izrekli vsi delegati iz cele države za to, da se vpostavi centrala našega udruženja v Beogradu in sicer iz razlogov, ki smo jih že v poročilu o kongresu pobližje navedli. Pridržali pa smo si mi (delegati iz Ljubljane) pravico, da pri nas ostane do nadaljnega vse pri starem, to se pravi, mi smo se podredili centrali v Beogradu kot oblastna podružnica, ohranili pa smo si možnost samostojnega nadaljnega dela za slučaj, da ne bi novo ustanovljena cenrala v Beogradu iz kateregakoli vzroka pravilno in uspešno funkcionirala, ali pa da bi se pojavile pri njej take okoliščine, ki bi jo v nadaljnjem razvoju zadrževale. V tem slučaju bi bili imeli možnost, da vodimo naprej naše društvo s centralo v Ljubljani. Med tem pa smo imeli dovolj prilike in priložnosti spoznati, da so tovariši pri centrali v Beogradu na mestu in da jim lahko zaupamo, da bodo zadovoljivo vršili posle, ki jih ima opravljati centrala.
Da bi bili v ta namen sklicali izreden občni zbor, se nam je zdelo brezpomembno, saj se bo lahko vse to uredilo na našem rednem občnem zboru. Smatramo, da smo tako edino pravilno ravnali in da smo s tem koristili našemu društvu, ker vsa zadeva je bila bolj ali manj izključno for-melne narave, kar bi bil tudi izredni občni zbor, in zaradi formalne stvari sklicevati občni zbor, ki stane precej denarja, se nam ni zdelo vredno.
Porabljamo to priliko, da že sedaj opozorimo člane na to, da se po možnosti udeleže našega občnega zbora v čim največjem številu. Tam bo imel vsakdo priliko, da pove svoje želje, da stavi svoje predloge, poda nasvete, kar bi bilo v zvezi
z zboljšanjem našega položaja. Marsikdo se bo našel, ki bo mnenja, da se ni preko društva doseglo vse ono, kar se je nameravalo, kar je bilo zamišljeno. Stvarna in poštena kritika bo na mestu in dobrodošla.
K temu naj pripomnimo, da se je v društvu pridno delalo in da je bilo vse delo usmerjeno na to, da se odstranijo in odpravijo krivice, ki se nam vsakodnevno zgodijo. Izvršile so se številne intervencije po vseh instancah:	v kurilnicah,
na direkcijah, pri generalni direkciji in v ministarstvu saobraćaja. Nešteto vlog se je odposlalo na razna mesta, v katerih se je zahtevalo zboljšanje naše usode, odstranitev raznih nedostatkov in krivic in da se nam da, kar nam po zakonih in predpisih pripada. Pri vsem tem delu se je dosegel marsikateri uspeh, o tem bodo znali povedati predvsem vsi tovariši, ki so bili neposredno prizadeti in ki so našli v našem društvu krepko zaslombo, ko so bili ta v tem oni v drugem oziru ogroženi. — Seveda so pa tudi vprašanja, ki so še nerešena, o katerih pa upamo, da bodo v najkrajšem času in ugodno rešena.
Treba je pa tudi premisliti, da ni tako lahko doseči preko noči vse one pred leti in leti deloma izgubljene deloma nedosežene pravice. Le preglejmo nekoliko svojo preteklost, kako smo baš mi kurjači pustili, da se nas je vedno potiskalo v ozadje. Mi se nismo zavedali, da so nameravali in da nameravajo še vedno gotovi faktorji pritisniti našo kategorije popolnoma ob tla. Vsled tega se nam je nabralo obenem veliko dela, ki bi nam šlo vkljub vsemu hitro od rok, če bi njega uspeh zavisel edino od nas, kar pa zavisi predvsem od dobre volje drugih, gre le težko in počasi naprej. Treba je bilo mnogo napornega
dela in izgubiti mnogo prostega časa, da se je dopovedalo in dokazalo gotovim gospodom, da je tudi kurjač upravičen zahtevati svoje pravice.
Kakor že rečeno, nekateri uspehi našega društvenega dela so že vidni. Še večjih naporov bo pa treba, če se naj izpolnijo pričakovanja onih neugnancev, ki bi hoteli, da kar od danes do jutri obrodi naše dele sadove. Še večje in izdatnejše uspehe bomo dosegli le tedaj, če se bomo vsi do zadnjega zavzeli za naše društvo in če bomo znali s potrebnim poudarkom dokazati naše upravičene zahteve.
Jasno јвј da kurjači s sedanjim svojim položajem ne moremo biti zadovoljni in da tudi ti delni uspehi niso za nas zadovoljivi. Lahko bi bili mnogo na boljšem, če bi bilo v prejšnjih časih med nami nekoliko več zavednosti, nekoliko več borbenosti in mnogo manj malodušja in nemarnosti. Zato pa moramo vedno znova in znova razmišljati o potih, po katerih bi dosegli zboljšanje naše usode, ugodnejše delovne pogoje in za naše težko delo vsaj prilično odgovarjajoče plačilo. To pa velja za vse brez izjeme, ne samo za odbor. Tukaj je poklicano celokupno članstvo, da podpre svoj izvršilni organ, svoj odbor, moralno in dejansko. Na občnem zboru bo prilike dovolj, da se povedo razna mnenja, da se iznesejo pametni predlogi.
Potrebno bo, da se zavzamemo tudi za delo na polju izobrazbe, da dosežemo tudi v tem pogledu ono stopnjo, ki jo ravno mi kurjači tako nujno potrebujemo. Ako se bomo ravnali po teh pravcih, smo lahko prepričani, da nam nadaljni uspehi ne bodo izostali, in zagotovljeni smo lahko, da nam bo na prihodnjem občnem zboru podai odbor poroč lo o še uspešnejšem društvenem delovanju.
Novo izvoljeni krajevni odbori po podružnicah kakor tudi upravni odbor pa se morajo zavedati, da je dolžnost poedinega odbornika, da vestno vrši funkcijo ki jo je prevzel. Pomisliti je treba, da je uspešno delo v odboru zelo otežkočeno, če nekateri odborniki, ki so prevzeli važna in odgovorna mesta v odboru, ne izpolnjujejo svojih dolžnosti. Po cele mesece ga ni videti na seje, če prav je na dan seje prost! Ako se ga opozori, da s tem zanemarja svoje dolžnosti, se izgovarja, da je imel tako ali onako delo, ali pa celo, da je na sejo pozabil. Taki žalostni slučaji morajo iz naših vrst izginiti, nov duh mora zaveti m d nami, da bo v bodoče vsak odbornik in sleherni član vestno in z veseljem izpolnjeval svoje društvene dolžnosti.
Ni lahko delo v organizacijah, posebno za ljudi naše vrste! Težave so z onim, ki tega ne more ali ne mara razumeti. — Vendar pa se nadejamo, da bo članstvo po
večini razumelo in se zavedalo, da brez dela ni uspehov. Zato jih ponovno vabimo, da se udeleže našega občnega zbora, ki ni več daleč in ki bodi zopet mogočna mani-iestacija našega pokreta.
Šta smo i sta hoćemo?
U današnje doba, kada postoje sve moguće i nemoguće organizacije, orgaiuzi rani su gotovo svi staleži. Naročito su radnici sviju kategorija i u svim zemljama uvideli preku potrebu, da se sakupe u svojim staleškim organizacijama kako bi što bolje i štv uspešnije zaštitili svoja prava i svoje interese. Uopšte živimo u doba organizacija, a ko nije organizovan, propast će.
U našoj zemlji sa pretežno seljačkim življem prilike nisu za radnike baš ugodne. To nam pokazuje naš politički položaj. Političke partije nemaju interes da bi se brinule za malobrojni radnički stalež, jer masu kuglica daje seljak. Ali je položaj radnika još u toliko nezgodniji, jer nemaju radnici svoju zasebnu jedinstvenu političku partiju, koja bi zastupala njihove težnje. Raznim činiteljima pošlo je za rukom, da su počepali i onako malobrojan radnički stalež na nekoliko frakcija i grupa te ga tako lišili gotovo svakog političkog uticaja.
Takve su prilike i kod državnog uslužbenstva, naročito kod železničara. Ne može se ni pomisliti, da bi se mogao čitav taj svet sasvim jedinstveno organizovati na jednoj političkoj osnovi. S toga šu morali pokretač raznih organizacija tražiti druge izlaze iz nesnosne situacije, jer biti neor-ganizovan znači u današnje doba biti lišen svake zaštite, koja se može postići samo u organizacijama, znači da onaj koji nije orga-n zovan nije svestan velikih koristi koje miu pružaju organizacije u ekonomskom i sociahmm pogledu. Našli su taj izlaz u stručnim organizacijama, kojima je zadaća, da se brine samo o stručnim stvarima i o inteiresima struke ili kategorije.
Tako su i pokretači našeg udruženja imali u vidu interese naš© kategorije, kad su išli na rad da mu udare temelje. Naša je kategorija bila dugo iskorišćivana i to ne samo cd uprave nego i od drugih kategorija. Tome je trebalo stati na put, ako nismo hteli, da budemo za navek bespravna raja, kojom se mož© svatki da koristi.
Da je bila njihova ideja prava, kada su osnivali naše udruženje, vidi se na uspehu. Ima nas u našoj zemlji nekoliko hiljada i velika večina organizovana je u našem udruženju. Naši so drugovi osećali potrebu za takvom jednom organizacijom i kad bi stvorena, prilazili su joj jedan za drugim.
Ali ima još priličan broj naših drugova koji stoje van udruženja. Nije to ni lepo od njih niti je kolegialno. Jer i oni imaju koristi od rada našeg udruženja, iako se ne nalaze u njegovim redovima. Kad naše udruženje nešto postigne za ćelu našu kategoriju, nije to samo u korist onih drugova koji su, organizovani nego i onih koji nisu organizovani. A kad imaju svi jednake koristi, morali bi primiti i jednake dužnosti. To bi morali svi članovi onim drugovima, kojih još nema u našim redovima, protumačiti te agitirati kod njih da pristupe našem udruženju ;| tako množe naše snage. Naš cilj mora biti taj, da sakupimo pod naše okrilje ne ložače do po-slednjeg i da tako stvorimo jednu organizaciju, koja će biti uzorno sprovedena.
Naš je program poznat svima drugovima. Pored zaštite staleških interesa naše udruženje ima i tu zadaću, da pomogne drugovima koji se nalaze u nesreći bilo zbog bolesti ili smrti u porodici novčanom pomoću koja se isplati iz mesečnih priloga članova. Je to jedan lep akt drugarske solidarnosti i potvrđuje: činjenicu, da pojedinac u velikoj zajednici ne znači ništa, dok tvore svi pojedinci zajedno sakupljeni u jednoj organizaciji snagu koja je kadra da zaštiti pojedinca i celinu. Da bi Se pak razvio osećaj solidarnosti još u većoj meri, treba da se razvije; i drugarski život. Treba da se međusobno upoznajemo, da se spoprijateljimo. Za to nam se pruža velika prilika na našim sastancima, skupovima i zborovima. Približuje se vreme naš h glavnih skupština. Drugovi, kad vas budu pozvale pojedine uprave na glavne skupštine, odzovite se tom pozivu u što najvećem broju, pohitajte u pohode drugim oblasnim upravama, da se upoznate i sa vašim drugovima iz drugih pokrajina i s njima solidarišete u svojim nastojanjima i težnjama.
Шта смо и шта хоћемо?'
У данашње доба, када постоје све могуће и немогуће организације, органм-оираии су готово сви сталежи. Нарочпто оу радници свију категорија и у овш; асмљама увидели иреку потребу, да се сакупе у својим сталешким организаци-зама како би што боље и што усткчшнф заштитили своја права п своје интересе-Уолште живимо у доби организација, a ко није организован, пропашће.
У нашој земљи са нретежно сељам-ким живљем прилике нису за раднике баш угодне. To нам иоказује наш поли-тички положај. Политичке napinje нема-ју интерес да би се бринуле за малоброј-пи раднички сталеж, јер масу куглпца
даје сељак. Али je по.ложај радника још у толико незгоднији, јер немају радиици своју засебну јединствену политичку партију, која би заступала њихове теж-ње. Разним чинитељима пошло je за ру-i:oM, да су поцепали и онако малобројан раднички сталеж на неколико фракција u група те га тако лишили готово еваког j rоли тичког утицај a.
Такве су ирилике и Ј;0Д. државног услужбенства, нарочито код железнича-ра. Не може се ни помислити, да би ее могао читав тај свет сасвим јединствено организовати на једној нолитичкој осно-ви. С тога су морали покретачи разних организацнја тражити друге излазе из незносне ситуације, јер бити неоргаиизо-ван значи у данашње доба бити лишен сваке заштите која се може постићи са-мо у организацијама, значи да onaj који mije организован, није свестан великих пористи коje му пружају организације у економском и социалном погледу. Нашлп су тај излаз у стручким opranuзацијама. којима je задаћа, да се брине само с отручним стварима и о интересима стру-ке’ или категорије.
Тако су и покретачи нашег удруже-ња имали у виду интересе наше катего-рије, кад су ишли на рад да му ударе те-меље. Наша je категорија била дуго :ис-корншчавава и то не само од управе neto и од других категорија. Томе je тре-бало стати na иут. ако писмо хтели, да будемо за навек бесправна pa ja. којом се може сватко да користи.
Да je била њихова идеја права, када еу оснивали naine удружење, впди се na успеху. Има нас у нашој земљи некрли-ко хиљада и велика вечина организова-
Radio.
Človeška spretnost je včasih zares občudovanja vredna. Učenjaki in drugi taki pametni gospodje nam že skoraj vsakodnevno servirajo kak nov izumi. V zadnjih letih je bil radio in kar je z njim v zvezi brez dvoma ena največjih pridobitev civilizacije. Res krasna iznajdba. Premožni ljudje, včasih tudi kak gospod višji železniški uradu k, si dajo tako napravo instalirati v svojih udobnih, zračnih, morda tudi luksu-riozno opremljenih stanovanjih, da lahko poslušajo petje, koncerte in druge take lepe reči iz Pariza, Londona ali še od dlje. Samo to je smola, da se včasih nahaja tako stanovanje v bližini postaje ali pa celo v postajnem poslopju, po postaji pa se premika n tedaj utegnejo nastati razne neprijetnosti. Tako se n. pr. iz dimnika lokomotive kadi, moj Bog kurjač mora vendar kuriti, saj to je njegova dolžnost, če hoče, da se bo vlak pomikal, in neprijeten duh po
na je у нашедг удружењу. Наши су дру-гови оеећали потребу за таквом једном организацијом и кад би створена, при-'ступили су joj један за другим.
Али има joui приличан број наших Лјхгова који стоје ван удружења. Huje ic нк лепо on њих нити je колегијрлио. Јер и они имају користи од рада uanier удружења, иако се не налазе у његовпм редовима. Кад наше удружење нешто иостигне за целу нашу категорију, није то само у корист оних друтова који су организовани него и оних који нису ор-ганизовани. A кад имају сви једнаке Kopnem морали би примити и једнаке ^ужности. гГо би морали сви члановп оним друговима, којих joui нема у на-шим редовима. протумачити те агитира-ти код њих да приетуие нашем удруже-њу и тако ухшоже наше снаге. Ham цил> мора бити тај. да сакупимо под наиге окриље све ложаче до последњег и да та-i;o ств.оримо једну организацију, кбја he бити узорно сироведепа.
Ham je програм познат свима друго-вима. Поред заштите сталешких инт-peca наше удружење има и ту задаћу да помогне друговима који се налазе у ne-cpehu било због болеети или смрти у no-родици новчаном помоћу која će исилати из месечних прилога чланова. Je то je дан леп акт другарске солидарности u потврђује чињеницу, да појединац у ве-ликој заједници не значи ништа, док творе сви поједипци заједно сакупљени у једној оргапизадији снагу која je кад-ра да заштити појединца u целину. Да би се пак развио ocehaj солидарпости joui у већој мери, треба да се развије u другарски живот. Треба да се међусобно
dima in premogu (ki bi ga smelo požirati samo strojno osobje) lahko povzroči kakemu g. uradn.ku kihanje ali pa mu celo grozi pokvariti njegovo radio-napravo. Ej, kako bi bilo prijetno, čer bi se kdo našel, ki bi izumil tak aparat, krstili bi ga lahko ne-kadio, da bi se z njim stroji kurdi recimo v Ameriki, vozili bi pa v Ljubljani. Tedaj se ne bi več kadilo in tudi tistih prej omenjenih zlih posledic ne bi bilo.
Je pa mogoče, da bomo v kratkem dobili spet kako okrožnico, v kateri se bo od kurjača, ali sploh od strojnega osobja, zahtevalo nekaj nemogočega. Čudno se nam le zdi, da bi moral že vsak gospod, ki morda še svoje žive dni ni bil na stroju, bolj vedeti kot strojno osobje, kako sei opravlja delo na stroju in pri tem še smatrati, da se kaj takega naiašč dela (tako se je namreč izrazil g. načelnik neke postaje napram kurjaču). Če pa strojno osobje nekaj predlaga, pa pravijo, tako mora biti, kakor pravijo gospodje; in tako se bo še dolgo delalo.
упознајемо да ce сиопријатељимо. За io пам ce лружа прилика на нашим састан-цима, скуиовпма и зборовима. Прибли-жује ce време наших главппх скупшти-на. Другови, кад вас буду позвали поје-дине управе na главне скупитше, одзо-вите ce том позиву у што највећем бро.ју, иохитајте у иоходе другим обласн 11 м управама да ce уиознате u ca вашим друговима из других покрајина ii с u.u-ма солидаришете у својим настојан.има и тежтвама.
V pojasnilo.
Da ne bo po nepotrebnem razburjenja, povpraševanja, dopisovanja in na sejah prerekanja, damo v pojasnilo tole:
Na našem prvem rednem občnem zboru, ki se je vršil lani v mesecu maju, je bilo precej točk v naših pravilih izpreme-njen.h in preurejenih. Take stvari se ne dogajajo le v našem društvu, to se dogaja povsod, posebno pri mladih društvih. Predno so pravila prava in taka da odgovarjajo času in potrebam, je treba precej razmotrivanj in dokaj dela, in kadar človek misli, da je že vse končano in kolikor toliko v redu, pride že kaj vmes, kar preokrene vse v drugo smer, in to ni navze-zadnje nič čudnega in izvanrednega. Pred očmi moramo imeti tok časa. Pravijo, da se kolo časa venomer vrti in nikdar ne ustavi, tudi je ni sile, ki bi ga zaobrnila v drugo smer, ono gre naprej svojo pot, seboj nosi razne dogodke, razočaranja, žalost in veselje. Sredi tega vrtinca se na-hojamo tudi mi, saj nismo izjeme, semkaj spadajo vsa živa bitja in vsa mrtva narava in vse to se mora prilagoditi neizprosnemu ukazu, ki ga izreče tok časa. Morda bo ta ali oni rekel, da je vse to, kar tukaj naštevamo, nepotrebno, mi pa pravimo, da ni prav nič nepotrebnega zraven, temveč da je vse res in na mestu, in oni, ki se ga tiče, bo že znal, da je to resnica.
Torej, tovariši, preidimo na stvar, da pridemo na čisto. Gre namreč za neke točke, ki so bile sprejete na lanskem občnem zboru in ki se tičejo v glavnem članarine in posmrtnine. Te so bile spremenjene v toliko, da se je zvišala članarina na predlog raznih delegatov, glede podpore v bolezni se je določilo, da ima pravico do podpore, kdor je šest tednov bolan; torej se je skrčil čas od dveh mesecev in pol na šest tednov; posmrtnina pa se je zvišala od 1500 na 200 Din. To je bilo za takrat veljavno, merodajno in podkrepljeno s pravili.
Tistikrat je obsegalo naše društvo le majhno področje: Slovenijo in kos Hrvatske, a kmalu potem smo prišli v ožje stike z našimi brati Hrvati in Srbi. In do tega je
tudi moralo priti, ker pomeni sama Slovenija v veliki Jugoslaviji premalo. Ampak ker mora vsako stvar nekdo pričeti, smo naš pokret pričeli mi v Sloveniji. In naše delo se je v kratkem času razširilo na celo državo. Meseca oktobra lanskega leta se je v dneh od 25.—26. vršil v Beogradu po iniciativi Beograjčanov in Bosancev naš prvi kongres. Na tem kongresu so bili zastopani po svojih polnomočnih delegatih kurjači iz cele države. Ta kongres je za nas velepomemben, ker se je na njem sprovedlo ujedinjenje obstoječih kurjaških organizacij in ustvarila enotna organizacija kurjačev za celo državo. Preuredilo se je tozadevno vse tako, da smo bili vsi zadovoljni. Preustrojila so se tudi pravila v smislu novih potreb in razmer; prevedli smo jih tudi na slovenski jezik in jih bomo itak priobčili v našem glasilu. Za sedaj dajemo v pojasnilo nekaterim le to, da se je med drugimi stvarmi preuredila tudi posmrtnina in-sicer se je določilo za člana ali njegovo ženo odnosno za osebo, ki dotičnoga oskrbuje, 1500 Din. Temu predlogu smo se delegati iz Slovenije upirali na vse kriplje in smo stavili protipredlog, naj bi posmrtnina ostala v višini 2000 Din kot je bilo sklenjeno na našem občnem zboru, vendar smo bili preglasovani in ker je bilo več glasov za oni predlog,'nismo mogli proti temu ničesar ukreniti. Pravila so enotna za celo društvo, veljajo torej za nas kakor za druge in se moramo torej po njih ravnati. Toliko smo morali napisati v pojasnilo vsemi, da ne bo, kakor smo uvodoma razglasili, nepotrebnega razburjenja.
Okrožnica.
Št. 20868-26. V Ljubljani, dne 4. II. 1926.
Direkcija Ljubljana.
Smatramo za potrebno, da v naslednjem ponovimo staro naredbo, ki velja za proge bivše južne železnice kakor tudi za proge bivšega inšpektorata.
Kurjači vseh vlakov morajo takoj, ko zagledajo signale in to pred-, uvozni, potni, smerni in prožni signal etc., glasno in razločno strojevodju pojasniti lego signalov in sicer z besedo »Stoj«, »Počasi« ali »Prosto . Ne smejo se pa omejiti samo na pred-signale, temveč morajo izvrševati to tudi pred glavnim signalom, ker obstoji možnost izpremembe signalov med vožnjo od pred-do glavnega signala.
Ob priliki šolanja strojnega osobja naj se isto primerno poduči in k izvrševanju te naredbe naj se pritegne tudi instrukcij-ske strojevodje, ki naj pri svojih kontrolnih vožnjah posebno nadzorujejo izvrševanje predstojećih določil.
Pripominajmo, da bi se v zadnjem času izognili marsikateri nezgodi, ako bi
strojno osobje točno uvaževalo te predpise, pri opazovanju signalov.
Namestnik načel, mašin. odd.: Jurman m. p.
K okrožnici.
Na drugem mestu objavljamo okrožnico, ki jo je izdal namestnik načelnika ma-šinskega oddelka g. Jurman. Pravzaprav ji ne bi bilo potrebno pristavljati nobenega komentarja, ker smo se v zadnji številki nekoliko porazgovorili o tem predmetu in povedali svoje mnenje precej v skladu s pričujočo okrožnico, dasi je takrat še nismo imeli v rokah. Rekli smo, da ne potrebuje komentarja, vendar kar tako ne moremo m mo nje, ker nas preveč zadene.
Zadnji stavek okrožnice pravi: »Pripominjamo, da bi se v zadnjem času izognili marsikateri nezgodi, ako bi strojno osobje točno uvaževalo te predpise pri opazovanju signalov. Takoj moramo pripomniti, da bi se prav gotovo moglo ugotoviti, ako bi se natančno preiskal vzrok vsake nezgode ali nesreče, da je pri 90% nesreč iskati krivca drugje, in da je mogoče le pri 10 % krivda na strojnem osobju. Strojno osobje pazi in obrača svojo največjo pozornost na redno izvrševanje službe, zlasti da se izogne vsakim pretečim nesrečam in eventualnim nezgodam.
To je tudi samoobsebi umevno. Kajti, če pustimo vse druge vzroke v nemar, je vendar skrb za ohranitev samega sebe dovolj močna sila, ki vzpodbuja strojno osobje do na j večje pazljivosti. V trenutku, ko se pripeti nezgoda — trčenje strojev ali kaj podobnega — tvegamo sami svoje zdravje in življenje. V nevarnosti smo vedno in zato je odveč naglašati, da se ji skušamo z vestnostjo in paljivostjo v čim najveći meri izogniti. Zdi se nam, da ne bomo storili nikomur krivice, če trdimo, da je baš strojno osobje preprečilo več nesreč kot katerokoli drugo osobje. Da jih ni preprečilo še več, zato je treba iskati vzrok v dejstvu, da strojno osobje ni na stroju le za to, da pazi na signale in na eventuelne ovire na progi, temveč tudi in v prvi vrsti za to, da na stroju dela. Posebno kurjač je v tem pogledu toliko zaposlen, da mu v premnogih slučajih preostaja le prav malo časa, da bi obračal svojo pozornost tudi na druge stvari. Pripeti se da ima slab stroj, zraven še manjvreden premog (kar se v povojnih letih skoro redno dogaja) in vspon na progi, pa naj pride kdo opazovati kurjača — na delu. Prepričani smo, da bi moral dotičnik priznati, da ima kurjač v takem slučaju čez glavo drugega dela in da se mu prav lahko pripeti, da spregleda kak signal, saj premnogokrat niti ne ve, kje in na katerem delu proge se nahaja.
Nesreče so se na železnici dogajale in se na žalost bodo še dogajale. Sredstev, ki bi se z njimi dale nezgode povsem preprečiti, doslej še nimamo in jih menda tudi nikoli ne bomo imeli. Ampak prepričani smo, da bo tudi zanaprej strojno osobje ono. kil bo preprečilo še marsikatero nesrečo. In k strojnem osobju spadajo tudi kurjači. Pripeti se mnogokrat, da tudi kurjač prepreči že skoro neizogibno nesrečo. Zato ne bomo trdili, da so podobne okrožnice brezpomembne ali nepotrebne. Nikakor ne! Pazljivosti in previdnosti ni v naši službi nikdar dovolj oziroma preveč. Napisali pa smo te vrstice, da se ne bo zdelo, kakor bt kdo utegnil v omenjeni okrožnici soditi, da se dogajajo železniške nesreče vsled neprevidnosti in pomanjkljive pazljivosti kurjačev.
Naši sestanki.
Dne 9. februarja se je vršil širši sestanek v Mariboru. Sestanek je bil lepo obiskan, čeprav so bili številni tovariši zaradi močnega prometa službeno zadržani. Tega sestanka sta se udeležila tudi tovariša Sbašnik in Rus iz Ljubljane.
Na dnevnem redu je bilo poročilo krajevnega zaupnika o podružničnem delova- i nju v preteklem letu. Nato je sledilo poročilo blagajnika tovariša Rateja, iz katerega so ae navzoč: lahko prepričali, da je'blagajniška knjiga v najlepšem redu.
Tovariš Rus je spregovoril precej ob- 5 širno o delovanju s strani oblastne uprave v Ljubljani kakor tudi o delovanju s strani centralne uprave v Beogradu. Po tem poročilu se je razvila živahna debata o raznih predlogih kakor tudi o celotnem delovanju društva.
Izvolil se je nov odbor in sicer ga sestavljajo sledeči tovariši: Za prvega krajevnega zaupnika je bil soglasno izvoljen tova- ! riš Marčič Ivan, namestnik Merkuš Simon, tajnik Božeglav Metod, namestnik Gradišnik Slavko, blagajnik Ratej Anton, namestnik Gajzer Ivan, odbornik Pistrič Jakob, namestnik Babič Karl, odbornik Geršič Ivan, namestnik Jazbec Ivan.
Novoizvoljenemu odboru čestitamo in obenem apeliramo nanj, da vestno izpolnjuje svojo dolžnost.
Obenem se tudi obračamo na vse ostalo članstvo s pozivom, da gre odboru pri društvenem delu na roke, kajti le s skupnim delom bomo prišli do zaželjenega cilja. Tovariši, na delo!
Radi pomanjkanja prostora bomo priobčili zahvale in seznam darovalcev za tiskovni sklad v prihodnji številki.
Uredništvo.
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevine SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.