Одеса, 4. децембра 1916. год
ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ,
ПРИОПЋЕЊА СЕ НЕ ПРИМАЈ5. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 Р., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P., A ПОЈЕДИНИ ЕРОЈЕВИ 10 К.
ТЕЛЕФОН 51—67. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИОИ ОЕ НЕ ВРА-ЋАЈУ, НЕПЛАЂЕНА БИСМА GE НЕ ПРИМАЈУ.
ИЗЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И ПИСМА ШАЉУ СЕ НА УГГРАВУ сСЛОВЕНСКОГ ЈУГА> У ОДЕСУ, РЕМЕСЛЕННАН УЛИЦА 4, КВ. 23.
Бездонное Олавлнское взбушевалосв море... и кровавого кидалов вг хмурнвш небеоа niHOH) у подножбл Всевншнлго, неустрашимал наша роднаа стих1л ридаетг:
„ВОЖЕ ЦАРД ХРАНИ Г
И всенародннмг и р-ћпителБННмг гн^вомђ меоти пшаа, несокрушимш арши ншЉ залпами орудш гревштг;
„СИЛБНБШ, ДЕРЖАВНБШ, ЦАРСТВУИ НА СЛАВУГ
— ...И чби то стонн..!? Не переонханлцихЂ ли ручвевг славднскихг: Моравн, Сочи, Савн и Вардара?
Н4тђ. 9то не стонн! 9то зхо рвупџксл у Бнтола оковђ...!
Пр1об1Цвннии Тобок) величаишихЂ таинг — таинг обгединеша — троединни народг: СловинецЂ, Сербг и Хорватг — зто онђ Теб-fe гимнђ поетг!
9тој д^ти ЕЗгославш, своими кандалами темницу Родинн ломан — прив^тствуготЂ Тебд Императорг:
ДАРСТВУИ НА СТРАХЂ ВРАГАМЂ, ЦАРБ ВСЕСЛАВАНОКШ Г
2
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
Бр. 39
London — Petrograd.
Skorih dana zbili se u prijestolni-cama ruskoj i engleskoj dogadjaji koji ne mogu i ne će proći bez velikoga bitnog utjecaja na hod stvari i obaju velikih naroda i svih sporazumnih sila. Tiču se, po tome, i naše kože.
U Gosudarstvenoj Dumi rasprav-ljano je pitanje o ratu te su ministri vojni i mornarice izjavili saglasno i svečano da nema ni govora o miru, da mu nema mjesta prije konačne i odlučne pobjede sporazumnih sila i potpunog očiščenja ruske zemlje od i posljednjega Nijemca. Taku izjavu dala je i ruska vlada preko svojih poslanika svim sporazumnim vladama. Gosudar-stveni Savjet saglasio se sa Gosudar-stvenom Dumom. To je sve simpatično odjeknulo po svim stranama velike i prostrane ruske imperije tako te se može reči da se ima plebiscit ruskoga naroda kojim je jednoglasno i jedin-stveno izjavio svoju misao i zahtjev o ratu.
Može se reči paralelno s time vršio se proces prečiščavanja pitanja o pro-mjeni vlade u Velikoj Britaniji. Pom-nomu motriocu i poznavaocu Engleske nije mogao več cd dulje vremena umači zamjet da vlada ministra pred-sjednika Asquitha ne stoji baš na čvrstim nogama. Vidilo se u njenu radu dosta podvojenosti, koja je sve to jas-nije konture dobivala u sve to jačem guranju ministra Lloyd-Džordža. Nije nam što ovdje potanje istraživati razloge i uzroke koji su doveli do pro-mjene vlade, nu uz činjenicu, koju se otvoreno priznaje i u Engleskoj i u stranoj štampi da vlada nije pokazivala dosta nužne energije u vodjenju rata, možemo da istaknemo ono što je bilo poznavaocima engleskih prilika i prije jasno, da je vlada več od početka bila na glinenim nogama jer je u sebi imala mnogo germanofilske klice. Pala je, jer je morala pasti buduč da u Velikoj Britaniji javno mnijenje mnogo važi i gospoduje. Predsjednikom no-voga ministarstva je Lloyd-Džordž, i dosadašnja sila — tjeralica u bivšem
Podlistak.
KAKO JE KOMANDANT KORPUSA PREČISTIO ZATVOR.
Ima li igdje koga od naših ljudi te ne pozna komandanta našega korpusa gjenerala Živkovića ? Ko ga nije lično upoznao, zna ga zacijelo po njegovim djelima kojima je obilno isprepleo svoj mnogogodišnji rad za otačbinu i narod. Uprava vojna pozna ministra Živko vida, vaspitanje i obrazovanje vojske poznaje komandanta podoficirske škole i upravnika vojne akademije, ratna povjest bilježi mu hrabrost i požrtvovnost na Javoru, u Prokuplju, Kuršumliji i na Samokovu, vojvodsku mu islavu bilježi Sandžak, Kosovo, Novi Pazar, Mitrovica, Peč i Djakovica, dočim mu neumrli vijenac slave plete odbrana rodnoga mu bije-loga Beograda.
Junak na bojnome polju, umnik na kra-Ijevskome divanu uočio je svojim sokolovim okom kojim pravcem treba uputiti junačku srpsku vojsku, kakve osnove joj postaviti da joj rad zablista u budučnosti. „Gvozdeni general" umio je i toj zadači da udovolji davši joj sve uslove discipline, reda i organizacije a ne ubivši u nje ni zere ljudstva, ni trunka plemenštine. Ljubav otačbine i naroda poskočila je do na vrhunac plemenite strasti.
Strog u službi, a najstroži sam sa sobom, pravi Špartanac u navikama i potrebama života, brine brigu o svakome svome vojniku i o svakoj njegovoj potrebi. Položaj mu i zadača ne daju mu da svoje unutrašnje osječaje, što ih nosi prema vojniku, ispolji onako toplim načinom kako ih prema vojniku nosi. Za čl-tavih 45 godina službovanja toga vojničkog „oca" niko nije zapazio da bi on bio bilo potreptao po ramenu bilo pogladio po licu ma kojega vojnika, ma da su ih se na tisuče i
Askvitovu ministarstvu, pa je nade da če njegova energija i u buduče tjerati državni brod Velike Britanije pravcem kojim mora da ide, tek bez onih zapreka koje su ga prije sprečavale i zaustavljale, a time mu i snagu uma-njivale.
U samoj stvari pokazuje se jedno i isto i u londonskom i u petrograd-skome dogadjaju. Obje velike države hoče i idu za time da dovedu rat do kraja i konca sa potpunim i definitiv-nim porazom neprijatelja, začetnika i vinovnika najstrahovitije nesreče što je svijet mogla zadesiti. Razumije se samo po sebi da one to čine u prvome redu zbog samih sebe, radi svojih koristi i interesa. Dobro veli latinac: amor in-cipit ab «ego», ljubav počima od «ja», a i naša stara poslovica veli da je Bog najprije sebi bradu stvorio. I En-gleska i Rusija dobro znaju o čemu im se sve radi u ovome ratu, što ih čeka kao pobjednice, a što opet kao pobjedjene. Pobjedjene — obje ustu-paju prvenstvo Njemačkoj, predstavnici militarizma, brutalne sile, ona im naturuje ekonomsku nadmoč, a Rusija i onako več opasana i iskoriščavana njemačkom snagom i šilom postaje pu-kom igračkom u rukama njemačkih i Rusaka i Prusaka. Nedogledne su upravo konzenkvencije takve alternative u kojoj bi se Velika Britanija lasno mogla nači — za krače ili nešto dulje vrijeme to je svejedno — u posestrim-skoj ulozi Španjolske. Oživotvorenje takve perspektive moraju obje države skupa sa Franceskom svim mogučim silama i načinima odbijati i odbiti hoče li da njemački san ne postane javom. A Nijemac, bahat i preuzetan od pri-rode, samo bi se potencirao u svim svojim zlim svojstvima i nanio bi svim silama Sporazuma i velikim i malima zla, jada i pokora više nego su oni svi skupa kadri njemu nanijeti.
Sve to i još mnogo toga znaju i vide sile Sporazuma. Za njih je kate-gorički imperativ i preka nužda držati se pravca i odredaba što su ih i u najnovijim dogadjajima istavili. I baš
još kako odlikovali svojim radom i ma da ih je on svih na srcu nosio. U svakome vojniku gleda on svoga druga, sina jedne i iste zajed-ničke otačbine, dio sebe. Ljubi ga iskreno i toplo, ali prikriveno. Taka mu je priroda. Kroz on? ozbiljno i oštro oko gleda u svijet jedna plemenita, pravedna i nepodmitljiva duša, pod dolamom kuca jako, veliko, puno ljubavi srce. U njemu se, reč bi, povratio junačina Srdja Zlopogledja da izvrši svoju zadaču u stvaranju jedinstvenoga kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.
Došavši ovamo predstavio se korpusu naredbom od 21 septembra 1916. br. 17.*) Ispovjeda svoj davnašnji ideal „oslobodjenje i ujedinjenje čitavoga jugoslovenskoga naroda ispod jarma austrijskoga" svoju vjeru „da je samo u jedinstvu spas Jugoslovena" i da u ovoj našoj borbi protiv neprijatelja „nije više pitanje oslobodjenja Srbije, več je pitanje ujedinjenja svih Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu jednostavnu i nerazdjeljivu državnu cjelinu^
Korpus je sa ushitom primio poruku svoga komandanta, junaka, umnika i poštenjaka.
Poslije toga zaredao je obilaženjem svoje vojske. Posječuje zdrave u njinim kasarnama, bolesne i ranjene po bolnicama. Razgovara po mogučnosti sa svakim poje-dinim, ispituje stanje i potrebe, tješi i bodri slabije, podržava i diže jače. Ne štedi hvale tamo gdje joj je mjesto, a ne propušta ni prigovora ni zamjeta gdjegod nalazi povoda i razloga tomu. Strogi general u Srbiji nije u svojoj službi drugačiji ni u Odesi. Ali dobri poznavači opažaju nešto čega prije nijesu vidili. Komandant korpusa svako toliko, upravo često, sad potrepta ovoga po ramenu, sad pogladi onoga po licu, a redom razgovara
*) Vidi „Slov. Jug" od 21. septembra 1916. br. 27.
za to što je to tako veliko i tako važno pitanje njihove sopstvene kože, mi mali u njihovu društvu možemo sa sigurnošču računati da če se i raditi i vršiti onako kako se izjavljuje.
Bilo bi riskantno več danas progno-stizirati, predskazivati konac ratu. U ovaj rat ušli su svi narodi Sporazuma nepripravni. Jedini se Nijemac za nj pripravio prigotavljajuči se čitave de-cenije. Za to mu i toliki uspjesi. Narodi Sporazuma pripravili su se tek tokom rata i sada ih čeka dvostruka zadača. U jednu ruku imaju protivniku da otmu natrag sve one silne prostornosti što im ih je oduzeo, u drugu ruku da mu nabiju udare koji če da ga postave na koljena. Posao svakako ne lake ruke, ali su se danas prilike rata izmijenile u korist sila Sporazuma. I sada tekar otpočima faza rata u kojoj slabija strana postaje jačom a jača slabijom.
Poslije okončanja rata biti če po-djela plate. Nama nije što strepiti za nju jer je naša rasa u ovome straš-nome ratu medju svima pridonijela razmjerno največe i najstrahovitije žrtve. A nije samo to — jer što je bilo moglo bi se makar i dijelom i zabo-raviti — ali mi imamo veoma veliku važnost za sile Sporazuma i glede budučnosti, jer če ujedinjeni naš i oslobodjeni narod svojom velikom i li-jepom otadžbinom tvoriti jedan nepre-dobivi bedem i nasip protiv najezda i pohlepe germanskoga Dranga. Za to ako i bude kakve trgovine na konfe-renciji mira ona ne če i ne smije biti na naš račun. I Englezi i Rusi i Francezi dobro znaju da bi tako trgovina mogla biti pogibeljnom i za njih samih.
Finis coronat opus — konac djelo krasi veli umni, stari dakako Rimljanin. I nama je gledati s pouzdanjem na konac za koji radimo svim silama hočemo li da našim mladjima stvorimo uslove bolje budučnosti.
sad sa ovim sad sa onim šaleči se sad sa ovim sad sa onim kao stari drug sa drugom.
Očevidno je da general uvažava drugu prirodu ove vojske od one kojoj je doma ko-mandovao. Ono je bila vojska unovačena po slovu zakona, vojska nabrana pod moraš. Ovo je vojska dobrovoljaca od kojih nijedan nije došao ni javio se jer bi bio morao, več je došao i javio se od svoje dobre volje. On je došao da posluži ideji, da je pomogne ostvariti. To je vojska — nekupljena ko se ina kupi vojska. Ta je vojska „java sna koji je on negda samo sanjao".
Obilazeči pukove posmatra tačno sve i ništa mu ne umače oku. Razgleda sve do u sitnicu i teško onome u čijem taboru zateče nered, ili zamjeti nemar.
I skorih dana razgledao je puk u selu D. nekoliko kilometara od Odese. Kada je nakon 3 do 4 sata pregledavanja bio gotov zaželi da vidi kako je u zatvorima i kako izgledaju.
Zapovjednik puka pokaza mu odjelitu seljačku kučicu i odvede ga do nje. Tu ga general Živkovič otpusti i udje sam samcat u kuču. Hoče da se na samo porazgovori s arestantima, upravo da ih na svoj način is-povjedi, a ispovjed se obavlja bez svjedoka. Pred kučom nalazi se jedan stražar koji baš i ne izgleda da se je zamorio stražarenjem. Vrata nisu ni zaključana ni zamandaljena več tek nekim komadičem drvenoga jezika na špagi zasunuta.
U četverokutnoj prostoriji nalaze se če-tiri isposnika. Postavili se sa svake strane po dvojica.
—	Pomoz Bog, junaci !
—	Bog ti pomogao, gjenerale 1
Priupita ih za zdravlje pa kako su te ima
li ko da se na što požali ili potuži. Sa zdravljeni se pohvale, a nema niko da se bilo na što ni potuži ni požali.
Петар Прерадовић и наша народна мисао.
(Свршетак.)
Године 1870, нагодба је већ у пуном јеку. Маџари су получили што су хтјели, па су стали да према Хрватској воде политику бича и зоби, a остале словеиске крајеве да тира-низују. Са свих страна јављају се гла-сови незадовољства. Прерадовић се јав-ља са красном пјесмом «Било кад» (1870.), у којој лаким начином варира мисао своје«Утјехе». На рефрен «Пре-стати ће и твој јад!», a уз узвик «било кад», вели пјесник своме на-роду: <ш теби ће свијета згоде уго-дити, и тебе ће још срећа да огрли, доћи tie поравнање кривој ваги, до-копати ћеш се још обили, свијет ће те соколом да поздрави, a пред то-бом ће и твој остарјели јад покло-нити сиједу главу.»
Гледајући тим очима на народно наше питање и заносећи се душом за народним напшм уједињењем и сло-бодом, a знајући књаза Михајла 06-реновића уз помоћнике му Илију Гарашанина и др. као проводиоце завјетне наше мисли, разумљиво је, да је Прерадовића вијест o најмље-ном уморству књажеву «треснула ко из неба стриела». За то он пуним правом вели у сонету књазу Михај-лу, да нам у његовој раки покрај његова тијела лежи дијела по-ворка мртвих нада и читава громада мртвих жеља. Смрт к њ a ж е в у т е ш к o o с j е т и ш е н е само српски већ и хрватски д и o ii a p o д a, j е p c e je к њ a 8 з a-носио мишљу ослобођењачи-тавога народа словенскога југа и o томе фактично и ра-дио. Не вели с тога узалуд Прера-довић: «Инарода нашегобади-јела плану гњевом и пламте још сада». Данас је позната и с т o p и ч к a ч и њ е ii и ц a, д a с у бољи народни политичари Хр-ватске били у договору са књазом — мучеником.
Ogleda se general po njima još jedared, pristupi k jednome od njih što mu se pričini Banačaninom pa če da ga zapita :
—	A šta ti bre uradi da te ovamo posadilo ?
Čovjek bez svakoga predomišljanja i prenavljanja umah odvrati:
—	Pa da znate gospodine gjenerale i zaslužio sam; krao sam Kokoši.
—	Tako, ukrao si kokoš.
—	Nijesam samo jednu ve£ njih šest. Krali smo nas obojica. Pa pokaza na svoga druga preko čistine na drugoj strani.
—	Jest, gospodine gjenerale, krali smo zajedno, pa zajedno i sjedimo.
—	A što bolni odmah šest. I jedna je previše, jer krasti je i grehota i sramota. I brukate u tudjemu svijetu i sebe i cio rod.
—	Pravo velite gospodine gjenerale. E ali nu . . .
Pogleda ih gjeneral s onim svojim proni-cavim okom. Vidi on da se tude skriva nešto više nego li je ono što se govori 1 priznaje. Prilike su čudne, a ima tu zacijelo još i neko drugi ko je kokoši primirisao.
—	Nemojte nigda više da takva što činite.
—	I nečemo, vjere nam, gospodine gjenerale. Pa se skromno povuku svaki k svojoj stjeni misleči da je razgovor s time gotov.
Pogleda ih gjeneral još jednom, kimne glavom i zapita:
—	I zbllja ne čete više nigda krasti?
—	Ne čemo gospodine gjenerale.
—	Poštena riječ ?
—	Poštena riječ i tako nam Boga !
—	Dobro. Otvorena vam vrata i vratite se u svoju četu. Ali ako prekršite riječ znati ču Vas kazniti i za kokoši i za prekršenu riječ i za ono što učinite.
A moji Banačani izidjoše veseli i zadovoljni kanda su na lutriji tern izigrali.
Ep. 39
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
з
Само собом је разумљиво, да је овакав савршени Југословен и из-врстан Словен. Није панслависта, jep признаје свакому своје и осуђује свако насиље или тежњу, да се про-шири на рачун другога — туђе пош-тује a својим се дичи, — али жели, да Славени «успоредно ступају» (По-љаком 1850) и да мајка Слава буде у истину «свеславјанском мај-ком» (Русином 1850). Када смо већ у крвноме сродству, језик нам једног и истог источника, зашто да нестворимо и духовно зајединство читавога сло-венскога племена?! A томе племену намењује Прерадовић једну од нај-племенитијих задаћа. Дијелећи Ство-ритељ свијета разним пуцима и на-родима, по «искрицу свога ума, своје моћи», уз све ине искрице Славенима «даде још и љубав своју, да онда када се свијет изопачи, славенско племе спаси свијет на земљи» (Звак>е Славјанства 1860).
У недовршеноме нацрту листа, што га већ прије напоменусмо, вели Прерадовић: «Сваки народ овога сви-јета има, ја би рекао, особиту своју задађу у великој породици људскога рода, коју је већ или израдио или на њој јоште ради. Грци и Римљанп одцвјетали су и струнули сјеме у плодне груди садашњег народа.... Уиутарњи живот Славјанина ближе је нарави, него икоји другога којега народа, за то он најдубље и осјећа страшну окрутност система, по којих се дух човјечји сапиње, мјесто да би се развио».
Прерадовићу је (Славјанству 1865) славелски народ најблажи u најпо-божнији на свијету. A ипак тај нај-бољи народ туђин је грабежљиво искористио, гусарски бродећи по њем под знаком крега и тобожње про-свјете. У име божје сатарисао га безбожношћу и у име крста распи-њао га на крст. И тај мученик није вратио шило за огњило, није пролио крв свога мучиода, већ је и опет пролио своју крв у борбана са азиј-ском дивљади и тиме спасао западу
Gjeneral se okrene onome od dvojice što su preostali koji mu se, po stečenome več iskustvu, pričinio Slovencem. I nije se prevario. Momče lijepih, upravo finih črta, sa inteligentnim izrazom lica ponikne očima pred njim.
—	A šta je tebe dovelo ovamo ?
—	Bježao sam gospodine gjenerale.
~ A što si bježao? Je li ti ko šta na žao učinio ?
—	Nije niko gospodine gjenerale. Pobje-gao sam od lude glave. I kada sam se — sam — natrag vratio, posadiše me ovdje kako je i pravo. Više mi bježanje neče ni na kraj pameti dolaziti.
—	Zbilja ne češ bježati?
—	Ne ču nigda gospodine gjenerale več ču se svim silama i svom snagom boriti za slobodu otačbine i ujedinjenje naroda.
Gjeneralu bude toplo oko srca. Da ga čustvo ne prevlada zagrmi:
—	Izlazi na polje na slobodu. Tek budi čestit i drži riječ.
Preostao je još jedan. Gjeneral prepozna u njemu gedžu. Naučio se več on prepoznavati naše „irredentiste" tako da pogadja ko je iz koga kraja, a kamo li ne bi prepoznao gedžu.
—	Šta tebe ovdje drži, kako si dospio ovamo ?
Stane gedža da vrda i ovamo i onamo, sve bi nešto htio da izvede, počima i ovako i onako, ali nikako da izvali. I neka krivica i oduzete stvari i Voja Tankosič — ali iz toga dima riječi ni traga pečenki — sadržaju.
—	Tvoju ču stvar dati da se izvidi, pa ako se pokaže da si nedužan iziči češ i ti na polje.
Gjeneral izidje, a u zatvoru, u kojem je zatekao četvoricu, ostade samo jedan iza vrata zasunutih samo komadičem drvenoga 'jezika na špagi.
Djadja F.
културу, ону звојих тлачилаца. Пле-мените ли освете! Једном руком до-хваћа са запада звијезде просвјете, другом сипље их по тамном истоку. Ну није то још све. На јуначкоме челу Словенства свијетли се цјелов, којим га за свети му рад посвети божја љубав, да шири свијетом «љубави закон», да га оплемени. Тежак и немио посао радити за небо a пакао проживљавати. Тако и род славенски на нит свога живота ниже вјекове мука, трапи се и трпи, али и постојано ступа на стази јединства. То јединство није јединство круне, већ духовно јединство, оно, шт: га вијенцем узајамности има да окруни стоглава слога свима на вољу, јер свима на срећу.
До тога великога циља иде се великим трудом и напором, уз го-леме жртве, уз небројене неприлике н јаде, од којих су понајгори и по-најтежи они, што их сами себи по својој несвијести и непам§ти зада,-јемо. Коље ћас мржња, еебичје и неслога, љута злоба и јад. Прерадо-вић додуше вели, да су то «све етра-сти уцјепљене твојему здрављу ту-ђинском крви, која свеђе отровним квасцем ври у теби, с ње буни ти се цијела утроба, ти трташ, главињаш, посрћем смиром». Ну ваља истину признати п рећи, да то све није само туђинство, има и много нашега, a ово наше повећава зле последице онога туђега. Болно је при души, када се осјети, да има нека клетва нашега рода (Браћа 1844): «Да славјаиска тужна мајка у властитој својој крви потапљат си дјецу мора». Али јој је и окријепа, када браћу повеже нова љубав, када руке грле a уста љубе, срца једним гласом бију, a домовина је љуба сложне браће.
Пјесник народнога јединства и слободе нигдје нас не оставља без умирних тонова, нигдје без наде на бољу будућност, коју нам он свагдје предсказује. Само не треба чекати, да нам иечени пилићи у уста сами од себе долете нити се носити мишљу, да ћемо без свакога рада са своје стране без труда и муке сјести на готово. Илирци су одгојени идејом (Вилин сан 1845) славенскога брат-ства"и вјером у словенску заједницу, која tte доћи, али којој су на путу толике неприлике и невоље. На пр-воме је мјесту иословична славенска неелога. До славенске заједпице и узајамности свакако tie доћи, али се ваља за њу ознојити. Да та будућ-ност што прије буде, ваља Словенима поспјешит« започета дјела, ваља ра-дити a ие сањарити. «На једипих гуслах нек не гуде, већ н трубља нека им затрубн».
Прерадовић већ и осјећа славен-ско доба. Није му само визија, као у «3вању Славјанства» и «Славјан-ству», већ (Пјесма Дубровнику 1849) доветкује на обадва уха: «да je ври-јеме славоком сад времену, да Слав-јашш без славјапског круха гладан увијек снромах ће бити». Дубров-нику, који је тако славан и сјајан вијек извио, прикричује да ће доба нове cpetie видјети само у славјан-ској дуги. јер, вели му. «без Слав-, јанства ne'm устат из гроба !>
Данас, када се јо диопо већ остварило ono, o чему је Прерадовиђ пјевао, a дионо се остварује, ври-једно је иозабавити се са нјесником, који јо све под доламом аустриј-скога војиика знао сачувати чист народан осјећај, којему је жпћа суице било домородно сунце мило a кораци у њсгову ходу свн га водили
к његову роду, пјесма му пак не познала силе, ни заповједи, већ сло-бодно своме гласу слиједила. Године 1846 (Четирн врела) види он на пољу Косову четири извора, од ко-јих једно кључа млијеком бијелим, друго вином рујним, треће крвцом црвеном, a четврто водицом. Врело само тумачи Србину, да ће с првим дјецу да му надоји, другим да му срце окријепи, трећим да му буди освету, a четвртим да му опере сра-моту. Данас су, хвала Богу све че-тир т задаће испуњене, jep је Србин осветио Видовдан, нити би се цар Душан опет зажелио гроба, да му га се још једноћ ријешити (Цар Ду-шан 1851).
Пјесник «Путника» (1844) смирио је у отаџбини своје кости, јер му је она у своме пољу дала гроба, прени-јевши му јула 1879 мошти у Загреб. Долази час, да му се смири и дух, да му се предсказања претворе у збиљу, да се наде његове и народа ожаббШре. Дрводоад преноса пјее-никових мошти пјевао је З.мај Јов&н Јовановић, да je то пепелу доста, али није дугаи му, која неће бити сретна све дотле, доклегод са рајских врата не угледа слогу Срба и Хр-вата. Велики дух Прерадов гледа сада и то, na је сретан, a срећа му се повећава тиме, што љубљени ње-гов народ са бродом своје судбине пристаје на Балкану, Арарату своме. Ријешава се ропства, у којем га др-жало насиље, не његова ни воља ни привола, јер «роб се робом сам не чини, насиље га робом чини» (Ис-точне искрице).
Борба народа, што ју је вјеко-вима водио за своје идеале, за своје уједињење и слободу, кроз све не-воље и јаде излази овјенчана успје-хом. Тајна тог успјеха означена је у ријечима Прерадовићевим, што их је написао у писму Игњату Бр-лићу из Темишвара 11. марта 1862: «На земљи је вјечна борба, a онај не бива побједитељем, који за који час другога надвлада, већ онај, који натемељу праведних начела устраје».
A ми смо устрајали и начела су нам иајправеднија.
На Атлаптику, пароброд »Тускошф*, 1. маја 1916.
Др. Франко Поточњак.
Enkrat je bil en cesar...
Starec 86 let! Pričel je vojno, ka-koršne še ni videl svet. Pa ni dočakal konca strašnega krvoprelitja, dasi so mu tO privoščili prijatelji in nasprotniki; prvi, da se mu klanjajo v — «Veliki monarhiji», seveda pod popolno nemško komando, drugi, da v ekzemplarično kazen za neštete vnebovpijoče grehe, raztrgajo pred njegovimi očmi — skrpani imperij. —
«Ich werde nie vergessen, dass ich ein deutscher Fiirst bin», (jaz ne bom nikdar pozabil, da sem nemški princ) se je provokatorično izrazil nemški deputa-ciji on, ki ga je usoda postavila za vladarja državi s pretežno slovansko večino. 68 let je vladal, 68 let je ger-maniziral svoje hlapčevsko podložne, neumno zveste slovanske narode. 68 let je vladal in 68 let je kršil zakone, ki jih je sam sankcijo n i r a 1.
Bog ga je opominjal: nenavadne smrti mu je umrl brat, sin, soproga, a cesar se ni brigal za božji glas. Pobijal je dalje. Mnogo je pokončal. Ubil je že večino koroških Slovencev.
20. septembra 1908. sta padla Adamič in Lunder za slovensko stvar. In takrat, ko je bilo slovensko ljudstvo razburjeno bolj kot kedaj, prišlo je 20.000 kron iz cesarjeve privatne blagajne za — nepotrebno nemško gledališče v slovenski Ljubljani. Cesarju je bilo namreč še premalo prelite — slovenske krvi. —
Nekaj let pred svojo smrtjo je slovesno izjavil; «Qokler bom jaz cesar, Avstrija ne bo bojeval a». Pa je prvi pričel in tako prelomil — cesarsko svojo habsburško besedo.
Kot geslo dvajsetega stoletja je postavil «V se za otroka». Pa glej! S svojim krivičnim ultimatumom Srbiji jemiljone nedolžnih otrok zavedno oropal — nenadomestljivih očetov.
Atila in Neron, Dioklecijan in drugi krvoloki starega in novega veka so pravi angeli v primeri s krvavim avstrijskim cesarjem dvajsetega stoletja.
Franja Josipa — ni več. Slovenski narod pa še živi in opirajoč se na božjo pravičnost s puško Y roki se približujejo pravi slovenski vojaki — slovenski svobodni domovini.
Potres je razrušil mesto Ljubljano. Najbogatejši vladar na svetu je podaril iz svojega lastnega žepa ljubljanskemu prebivalstvu — celih 2000 K (reci in piši dva tisoč kron). Toliko je dal narodu, ki mu plačuje neznosne davke, iz katerih je on vlekel milijonsko plačo.
V času sedanje svetovne vojne je Franc Jožef neprestano govoril samo o bojih. Že ob štirih zjutraj so mu morali predložiti poročila s front, nakar se je sestal z generali in ministri, ter se ž njimi posvetoval. Korespondent berlinskega lista «Die Hilfe» poroča: «Nekako opoldne gre vladar na kratek izprehod po parku v Schonbrunnu; na teh izprehodih ga vedno spremlja eden članov njegovega privatnega štaba. S temi gospodi govori cesar le o vojni, včasih tako glasno dokazuje in za-vračuje svojega spremjevalca, da postanejo celo vrtnarji v parku nervozni vsled velike jeze starega vladarja. Vsakih sto metrov se vstavi ter maha z rokami in s palico po pesku zemljevide riše».
Franca Jožefa ni več! Ne pretiravamo, ako trdimo, da je bila udanost našega ljudstva Avstriji, le izraz spoštovanja visoki starosti cesarjevi in nikakor ne morda navdušenje za trhlenč' državo. Našim «Veterajharjem» je kar kri zavrela, če so videli kakd sliko starega Franca Jožefa ali pa če so slišali, kako «storjo» o presvitlem cesarju. Sedaj se bo v tem oziru gotovo mnogo izpremenilo, Karol že zaradi svoje mladosti in neizkušenosti ne more omamiti ljudske duše.
Mnogo je pretrpel v svojem življenju stari. Točno piše o njem nek ameriški list: «Izkusil je vse, menda le krvi ni še nikoli prelival za katerega drugega dobrobit in pomanjkanja še ni trpel, čeprav je bila v deželi vojna, lakota, potres, povodenj in druge šibe, ki jih pošlje ona višja moč nad uboge zemljane poleg kronanih glav».
Последње припреме Ау-стрије за рат.
(Свршетак.)
Од коликог је утјецаја била ова опструкција српске опозиције најбоље се види из овога:
Напоредо са градњом нових војно-стратегијских жељезница било је у про-граму влада аустријске и угарске да
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
Бр. 39.
изнесу пред бос.-херц. сабор и основу закона o градњи нових друмова у Босни и ЈХерцеговини. Пројектована је била градња неких друмова у унутрашњости земље од веће или мање важности за сам народ, али је по пројекту требало поред њих да се подигну и четири паралелна шосе-а правцем на границу Србије. Требало је и овде бити слнјеп, па не видјети, да је поди-зање друмова у унутрашњости земље имало да маскира подизање пара-лелних друмова, према Србији, — д p у-мова који су као посљедња вој-ничка припрема против Србије имали заједно са новим жељез-ницама да доведудосавршен-ствакомуникације за брзопре-бацивање корова из Аустрије и МађарскеуБосну и изБоснеу Србију.
Ова законска основа није дошла пред сабор Босне и Херцеговине и није постала закон, ипак се напоредо са жур-ном градњом нових жељезница почело и журно отварање и онх друмова према граници Србије. Разлог, с кога су владе аустријска и угарска одустале од до-нашања закона o друмовима, могао је да буде само један, a тај је страх. Из искуства, које су стекле приликом пре-тресања закона o жељезницама, оне су могле бити више него увјерене, да ни закон o војно-стратегијским друмовима неће проћи без отпора од стране босан-ских Срба. Тај отпор произвео би сен-зацију, која би немивовно изазвала забринутост у краљевини Србији и преко краљевине Србије компромитовала њи-хове тајне плавове, да, нападањем на Србију, изазову европски рат. Да не дође до тога, Аустрија се одлучила на пут незаконитости. Незаконитост je j оста-лом њен редовни пут. Од незаконитости није она презала викада, кад год је у њој валазила сигурност за било какву своју акцију.
Кад помислимо, да и без ових же-љезница, и без ових друмова, идући по самој босавскбј литици, не би било аустријској црној двоглавој орлушини одвећ тешко, да нанесе вреда јуначком али младом, малом, уморном и у три предходна тешка рата љуто окрвављеном српском Бијелом Орлу, онда се питамо: Иа шта је за право хтјела Аустро-Угарска ?
Берлин је већ одавна звецкао саб-љом, поставши већ нервозан због од-сутства одважности и због неспособности Беча да вјешто заметне кавгу. Ту нер-возу Аустрија је осјетила као притисак море, које се није могла ослободитл никако друкчије, осим да при најмањем поводу од стране Србије, макар ra она сама инсценнрала, ђаволском брзином уђе и иокори Србију и, док Европа дође к себи, да покорење Србије буде већ свршен чин. Њена мисао водиља била једакле, да са Србијом учини још прије евентуалног европског para оно, што је Њемачка учинила са Велгијом па по-четку рата, и тиме да постигие двпје предности: Да дође до директне везе са Азијом и да своје балканске војне силе ослободи за сјеверни фронт.
Међу тим, кад је рат настао, није Аустро-Угарска била у стањ.у да по-стит-не ни једву од тих двију предности. Србија, та врата истока нису се дала ни обити ни отворити са спољапш.е стране. Требало je наћи издајицу на самом Балкану, који ће отворити врата изнутра, да кроз њих пропусти новог заиадног освајача. Тај издајица Балкана вашао се у Бугарској. Никакво чудо ! Бугарска је прије шест стољећа, не-дајући отиора. пропустила Турке, да газе Европу. Ако данас предаје кључ Балкава у руке Германаца, да газе Балкан, Бугарска доказује само то, да између Бугарина од давас и онога од прије шест стољећа, нема никакове разлике.
Драгиша Живковић.
НедјеЈвни преглед. R a t i š t e.
Središtem ratnih dogadjaja opet se poka-zao Balkan. Izgleda da su neprijatelji protu-germanske koalicije davali do sada više važ-
nosti balkanskom ratištu nego saveznici. Kad se prošle godine razbio plan njemački da prodru u srce Rusije i zauzmu rusku prije-stolnicu, kad je ustavljena njihova bijesna navala neopisivom hrabrošću skoro golorukih ruskih vojnika, onda su Nijemci otišli na Balkan, da spasavaju svoj ugled pred svojim podanicima i pred neutralnim državama. I tad je morala Srbija ispiti gorku čašu do kraja. Na Balkanu se naplatila Njemačka za neus-pjele svoje planove na prostranom ruskom frontu prošle godine.
Godina 1916. počela je vrlo neuspješno za Njemačku i njezine saveznike i tokom cijele godine sve sejače i jače pokazivalo razvojem dogadjaja, da smo ušli u drugu fazu ovoga krvavoga rata. Uvjerenje o nepobjedivosti Njemačke oboreno je iz temelja i to je bez sumnje ogroman uspjeh saveznika. Obrana Verdena i uspjeh Brusilovljeve ofenzive uvje-rili su sav svijet, da uz največu tehničku spremu ne polaze Nijemcima za rukom pla-novi, na koje su upotrebili sve i sva. Jednom riječi, ova nam je godina dala mnogo iakih dokaza, da o konačnoj pobjedi germanske koalicije nema više ni govora i da u to ne vjeruju ni državnici Njemačke. Uspjesi saveznika djelovali su porazno na javno mnijenje u Njemačkoj, a priveli su u savezničko kolo Rumunjsku. Madjari se uzbuniše a stanov-ništvo u Njemačkoj stade zahtijevati mir.
Izazivači svjetskog rata u Berlinu morali su nešto izvesti, da zapriječe sve te pogibeljne struje i omoguče daljne vodjenje rata. To im je ponovno uspjelo na Balkanu. Geografski položaj Rumunjske i njezina slabija sprema dozvolili su našim neprijateljima, da brzo koncentrišu veliku vojsku na sjeveru u Ugar-skoj i na jugu u Bugarskoj. Rumunjska se našla u klještima, pa pošto nije mogla dobiti pomoči i teške artiljerije od saveznika, morala se rumunjska vojska povuči iz Male Vlaške na zapad do linije, koja ide od Ploeštia na Bukarešt.
Kad je Makenzen prešao Dunav jugoza-padno od Bukarešta kod Zimnice sa velikim silama, Bukarešt je bio ugrožen sa tri strane. Premda su ruske pomočne trupe stizale bez prestanka u Veliku Vlašku, moralo se *ubrzo odlučiti, da li če se rumunjska prestolnica na-pustiti ili če se braniti. Rumunjski generali-simus Ilijesku odlučio se za odstupanje i na-puštanje Bukarešta i tako su ga Rumunji napustili 23. novembra. Bojna linija se po-makla nešto na istok. Zašto Rumu nji nijesu branili svoje prjjestolnice, ne može se stalno znati, ali se čini, da je mnogo pametnije žrtvovati Bukarešt prazan, nego li povjeriti neizvjesnosti u njemu 200.000 vojnika. Krug što ga čine utvrde oko grada iznosi oko 80 kilometara, pa bi u najmanju ruku trebalo toliko vojske da se grad uzmogne braniti dulje vremena, a uz to nije bilo teške artiljerije. Pri odluci za napuštanje igrala je bez sumnje veliku ulogu i nepotpuna fortifi-kacija kao i nedovoljna opskrba grada muni-cijom i hranom.
Ruske trupe gomilaju se iz dana u dan istočno od Bukarešta i mi se nemarno ni zbog čega uzrujavati, da če neprijatelji moči dalje prodirati. Rumunji, istina, ispijaju djelo-mično čašu, koju smo mi Jugosloveni do dna ispili, ali u ratu je uvijek tako bilo, da je jedan morao žrtvovali više a drugi manje. Poslije teških neuspjeha prošle godine ne mogu saveznici očekivati da im sad sve na-jednom polazi od reda za rukom. Teško je pre-življavati sve to onome, na čijim se ledjima lomi, ali za konačni ishod to je samo jedna neprijatna faza, koju ne možeš mimoiči. Nijemci su užasno omalovažavali svoje protiv-nike i to im se osvetilo, pa je za saveznike bolje, ako znadu pravilno procijeniti snagu neprijateljevu i razmjerno se spremati za potpuno njegovo uništenje. U to vjerujemo danas isto tako, kao što smo vjerovali onda, kad je pao Erzerum, kad su se Nijemci iskr-/ili pod Verdenom i kad je Brusilov sravnio sa zemljom austrijske utvrde od Stira do rumunjske granice.
*
У Грчкој ce положај разјасн«о. Краљ Константин ca својом германофилском околином показао је отворено, да је не-пријатељ савезвика, мислећи да је до-шло вријеме, кад ее више не мора пре-тварати. Што су Нијемци и Бугари про-дирали даље у Румуњску, то је његова влада била непристојнија прама савез-ницима и њиховим присташама. На за-хтјев посланика савезних држава, да се има предати генералу Сарајлу онолико оружја и муниције, колико је грчка влада уступила Бугарима при иредаји пограничних утврда, да тиме докаже
своју неутралност, отезала је она са од-говором. Кад су краљеви присташе на-валили у Атени на вевицелисте, били су искрцани морнари са савезне флоте, да их заштите. На њих је отворена ва-тра из топова и пушака, na је убијено око сто фравцуских и енглескнх мор-нара. Сад се све разјасвило и посланици савезних држава оставише Атену, a морнари се повукоше из Атене и Пи-реја на бродове. На то су настали про-гови присташа Вениделоса и буду уни-штене све штампарије њихових новина, па сад излазе само германофилске но-вине.
На овај дрски изазов одговорили су досад савезници објавом блокаде све грчке обале. Шта ће се подузети даље, да се казни издаја грчког краља и ње-гове владе, није познато, али да се оси-гура позадина солунске армије, неопхо-дно је нужно довести тамо још више војске, која ће обрачунати са вјеролом-ном Грчком и направити крај тој од-вратној комедији. То би био једини прави одговор на мобилизацију, коју у потаји проводи краљ Константин.
Послазици неутралпих држава: Шпањолске, Сјевероамеричких Сједиње-них Држава и Низоземске подузели су кораке пред грчком владом, да изјаве своје негодовање због насиља, што су извршили 18. и 19. новембра офицнри и војници грчке армије.
За „српску избеглу децу":
Приложише: војници 3. вода, 3. чете, 3 бат. VIII. пеш. пука 20 руб.
Славко 3. из Грјази 1 р.
Војниди 1. вода, 3. чете 3. бат. VIII. пеш. пука 17 р. 10 к.
Српском генералном конзулу по-слаше: Илија Богдановић Злоковић 25 р., Владимир Богдановић Злоковић 25 р.
За „наше рањенике.'* и
за „Словенски Jyru.
Госп. Никола Ивановић Павловић из Харбаровска послао нам је 2б5рубаља, од тога 205 руб. за ваше рањевике a 50 p. за Словенски Југ. Ову своту при-ложише: г. Никола Ивановић Павловић 100 р., Тома Захаровичт. ДрекаловичЂ, Владивосток 25 р., Никола Ивановић Чармак 10 р., Стапиша Ђекић 5 р., Божо Марковић Вујовић 10 р., Игњат Карло-вичђ Боровикс 10 р., Барталомеј Кар-ловић Боровикс 5 р., Божо Ивановић Скочић 10 р., Милован Милосављевић Томић 25 р., Иван Папровић, Гужавин 10 р., Никола ПавловичЋ, Мавриди 5 р. Бр. Пјускуљу 10 р., Терентиј Јаковље-вић Боравовскиј б р., Петар Петровић ! Шмаљцен (Хрват) 10 р., Михајло хМихај-I ловпћ Глазштајн б р., Г. П. 1Цепетов1> ! 5 р., Д. Мошков 5 р.
Г. Мирко Богданозић Шмпт из Ро-стова на Дону шаље 25 рубаља за Сло-венски Југ и обећаје слати сваког мје-седа најмање 10 р.
Господин Драгутин И. Илић при-ложио је за наше рањепике 20 рубаља мјесто примања на дан Крсае Сдаве Св. Алимпија.
Вацлав Ф. из Харкова шаље за наше рањенике 2 р.
Ст&нко Ст. из Боткинског завода послао вам је 88 р., од тога 50 р., за наше рањенике a 38 p. за Словенски Југ, приложшпе: C. С. 10 р., Д. М. Д. 10 p., H. Ш. 5 p., II. M. 5 p., H. II. 3 p., H. Ж. 2 50 p., C. Б. 2-10 p., Д. M. C. 2 p„ II. K. 2 p., J. M. 1-50 p„ H. П. 1 p., П. 4. 1 p., A. 4. 1 p., M. Д. 1 p., M. K. 1., M. K. 1 p., Д: M. 1 p., H. K 1 p., B. П. I p., M. B. 1 p., M. K. 1 p., H. C. 1 p.. M. Д. 1 p., Д. C. 1 p., J. y. I p., T. M. 1 p., M. Б. 1 p., Л. M. 1 p., II. H. 1 p., J. Л. X. 1 p., C. П. 1 p., M. C. 1 p., и осталих неколицина Срба, Хрвата и Румуња 22-90 р.
Свима прилагачима и скупљачима срдачно захваљујемо у име нашпх ра-н>ених јунака, као и у име читалаца •Словенског Југа».
СВЕГА, са данашњии прилозима, примили смо за «наше рањенике» 1724 рубаља и 25 копјејки.
Вијести из домовине.
Žendariji kradejo našim kmetom žito.
Pri posestnikih Antonu in Mariji Justin v Vislanih, občina Jurklošter, glavarstvo Laški trg, služi Terezija Zupane. Ko je prišel uradnik celjskega okraja, da pregleda žito, kolikor ga ima imenovani kmet, zabranila je Terezija Zupane oborožena z debelim kolom komisiji vstop v hišo. Ko pa je uradnik vsejedno hotel vstopiti, navalila je dekla nanj s sekiro. Klicala je i druge na odpor proti komisiji. Pozneje jo je odvedla žendarmerija v zapor. („Tages-post" 23. X.)
Država hoče pobrati našemu kmetu še ono, kar si je pridelal v potu svojega obraza.
Кривични претрес у Пожеги. («Но-вине» 5. XI.) «Већ готово три недјеље траје претрес против М. Пажамете, срес-ког начелника и другова због злоупо-требе власти. Претрес је водио Димит-рије Коњевић. Државно одвјетништво у Митровици тужило je М. Пажамету да је, као управитељ румског среза, упо-требио прилику да се, злоупотребљава-јући свој службени положај на недо-пуштени начин користи несређеним при-ликама за вријеме инвазије србијанске војске у Сријему, тим што је од српског становништва у Руми изнуђавао високе своте и пријетио да ће, ако му све те своте не плате, дати дотичнога интер-нирати. Ива Хариш тужен је, да је су-дјеловао у свим овим дјелима. Опту-жени М. Рајковић, В. Ашнер, М. Мужи-нић, Ф. Грос и Љ. Драгојловић окрив-љеви су, да су судјеловали у недозво-љеној манипулацији с кукурузом.
Већ други дан претреса нестало је Хариша, и док се у судској дворани вијећало, дотле се он на тавану над суд-ском двораном објесио.
Пошто је испитана од прилике једна стотина свједока и прочитана множина списа, утврђено је да је сва дјела која се приписују Пажамети починио Хариш.
31. октобра објављена је пресуда којом се сви окривљени ослобађају*.
Реквизиција нукуруза у Хрватској.
(«Новиве» 3. X.). «Пишу нам из Петриње: Као што је пре времена обав-љена берба винограда, исто тако је и са брањем кукуруза и осталих усева и пло-дова јесењих. Берба винограда је пре времена обављена из страха од ружног времева, a брање кукуруза из страха од крађе. (3 реда заплењено.) Градска апровизација врло слабо снабдева сиро-машније слојеве намирницама, na је на-род у страху, што ће бити зимус и на пролеће.*
Разне вијести.
Мишљење генерала Куропаткина o тра-јању рата. Једном дописпику париског листа «Тав»-а, казао је генерал Куро-паткин ово: »Садашњи одсек времена, најглавнији је одсек борбе у целој борби народа. Ништа не означује скори крај рату, a o миру се пе може ии мислити, чак га и не помињати, јер то чини не-пријатеља још упорнијим. Сада се врши пснхолошка криза. Данас склопити мир, било би понављање погрешке, која је Русија учинила 5. септембра 1905. г. у Портсмуту, при склапању мира са Ја-naiioM. Велики рат мора дуго трајати, и Русија би победила у рату с Јапаном, да није пристала на прерани мир. Свака слабост била би сада злочин. Довољио је рат наставити, па да се савладају централне силе. Вројна надмоћиост са-везника расте свакога даиа. Техвички и морално, постуино со они изједиачују с централвим силама. Савезаици, и по-ред своје надмоћаости, не могу брзо иапродовати, јер би моралн подносити врло тепже жртве. ( Француска нначе даје највише муниције, a Русија људи. Сада се мора то двоје довести у склад. Русији еу преко потребне гранате и тошки топови. Домаћа производња не може подмирити потребу. Русија тражи од својнх савезника с.амо тохиичка сред-ства за вођење рата. До сада у томе ниј« била одвећ мажепа.»
Издаватељ и одговорни уредник: Милован К. МитричевиИ.
Дозвољено војном цензуром- Одеса, 2. двц. 1916. г.
Тип. Акцјон. НЗжно-Русскаго 0-ва Печ. fltna Одема.