KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14087
Knoll A. G. Chemische Fabriken, Ludwigshafen a. Rh., Nemačka.
Postupak za spravljanje ß-(p-oksifenil) — izopropilmetilamina.
Prijava od 17 maja 1937.	Važi od 1 januara 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 26 maja 1936 (Nemačka).
Več je predložena izrada ß-(p-meto'k-sifenil)-izopropilmetilamina na taj način, što se p-metoksibenzilmetilketon obraduje sa reagensima, koje daju mr a vi ju kiselinu i metilamim. Pri torne na sta j e jedinjenje fonmila ß-p-metoksilfenil)-izopropilmetil-amina, koje se saponifikuje razredenim mineralnim kiselinama. Prema jednom dru-gom predlogu može se dobiti ß-i(p‘°k.sife-inil)-iizopropilmetilamin razlaganjem sa jakim kiselinama metoksigrupe' ß-'(p-metok-:sifenil}izopropiimetilamina.
Pronalazač je postupao po ovim po-znatim postupciima, te je pri torne ustano-vio, da se kuvanjem p-metoksibenzilmetil-ketona sa natrijevim formijatom i metil-aminhlorhidratom u prisustvu mravlje ki-seline i saponifikovanjem pri torne nasta-log formil-jedinjenja sa razredenim kiselinama može dobivati ß-(p-metoksifenil)-izopropilmetilamin u najboljem slučaju sa iskoriščenjem od 40%. Ako se umesto m e t i 1 aim inhio rhid r a ta i natrijevog formija-ta upotrebljava metilaminfonmijat, onda se iskoriščenje od ß-(p-metoksifenil)-izo-propilmetilamina povečava do 53%. Razlaganjem na taj način dobivenog ß-(p-me-teksifenil)-izoprepilmetilamina, pomoču za-grevanja sa jakim kiselinama, može se dobiti ß-(p-oksifenil)-izopropilmetilamin sa iskoriščenjem od 36% odn. do 48%.
Sada je pronadeno, da se može ß-(p-oksifenil)-izopropilmetilamin spravljati na bitno jednostavniji način i sa znatno bo-Ijim iskoriščenjem, ko se polazi od p-oksi-benzilmetilketona i ovaj kondenzuje sa
metilaiminom i istovremeno ili priključno torne reducira.
Umesto p-oksibenzilmetilketona može se primeniti kao polazni materijal i p-me-toksibenziilmetilketon, ali se u ovom slučaju mora razlagati metoksigrupa produkta kondenzacije i redukcije, sa jakim kiselinama.
Prema jednom drugom obliku izvo-denja postupka, kondenzuju se polazni ke-toni umesto metilamina, sa amonijakom i istovremeno ili priključno torne reducira, posle čega se reakcioni produkat na po sebi poznat način metilira na azotu i čija se metoksigrupa razlaže. Zadnja dva od o-vih procesa mogu biti proizvoljno zame-njeni u svom redu.
Prema pronalasku može se dobiti ß-(p-oksiifenil)-izopropilmetilamin sa iskoriščenjem iznad 90%. Osim toga dozvoljava postupak prema pronalasku izbegavanje mravlje kiseline, ko ja usled svog korodi-rajučeg dejstva na skoro sve tehnlčke materije, pretstavlja neželjenu reakcionu komponentu.
Primer 1.
80 g p-oksibenzilmetilketona
40 g aktivisanog sitno sečenog alumi-nijuma.
400 cm3 alkohola
40 cm3 40%-nog vodenog rastvora metilamina.
Mešavina se meša na kuvajučem se vodenom kupatilu 7 časova. Po filtrisanju alkohol se oddestiliše i ostatak se rastvara
Din. 10 —
sa razrede n-oim h lorov o d cm i č n oim kiselinom i mućka sa etrom. Kiseli rastvor taloži se sa amonijakom. Doibiva se ß-{p-oksifenil)-izoproipilmetilamin sa dobrim iskorišće-njem.
Primer 2.
30 g p-oksibenzilmetilketona 350 cm3 alkohola (85%)
30 g aktivisamog sitno sečenog alu-minijuima
40 om3 40°/o-nog vodenog rastvor a metilamina kuvaju se na povratnom hlad-njaku 16 časova. Po odvajanju -aluminije-vog mulja i pranju sa alkoholom, doda se blorovodonična kiselina, otparava, osta-tak se rastvara sa malo vode 1 taloži sa rastvorom kalijevog karbonata. Talog se odsisa i pere sa nešto vode. Iskorišćenje 30,6 g baze, sa tač. toplj. od 162°, t.j. 93% od teoriskog.
Primer 3.
30 g p-oksibenzilmetilketoina
40 g 40%-nog vodenog rastvora me-tilamina.
30 g katalizatora od nikla
30 om3 metiilalkohola
mešaju se 3 časa u autoklavima kod 80° i 25 atm. sa vodonikom. Po odvajanju ka-talizatora dalje se postupa po primeru 2. Iskoriščenje 30,7 g baze, t.j. 93% od teoriskog.
Primer 4.
1 mol (164 g) p-metoksibenzilmetilke-
tona
500 om3 etra
150 om3 1%-nog koloidalnog rastvora platine
15 cm3 10%-nog rastvora platinhlo-
rida
121 cm3 40%-nog vodenog rastvora metilamina mučkaju se vodonikom 4 časa na mučkalici pod nadpritiskom od 3 atm. Po završetku prijema vod omika nastala baza, rastvara se u etru i ovom eterienotm rastvoru dodaj e se razredena kiselina. Kod dodavanja alkalija u kiseli rastvor taloži se nastala pijana baza ß-(p-:metoksi-f e ni 1) - iz op ropilm e ti lamin a, ulje se odvaja od matične lužine i kuva se 1 čas sa povratnim hladnjakom, sa sgvišpom količi-nom 48%-ne bromovodonične kiselme. Rastvor se otparava u vakuumu do suvog, rastvara u vodi i taloži sa amonijakom. Dobiva se ß-Cp-cksifenilj-izcprbpilmetil-amim, sa iskoriščenjem od 80—90% od teoriskog.
Primer 5.
164 g p-metoksibenzilmetilketona
2500 cm3 etra
500 cm3 metanola
100 cm3 40%-nog vodenog rastvora metilamina
100 g aiktivisanog sitno sečenog alu-minijuma mešaju se 6—7 časova, sa po-vremenim zagrevanjem. Po završenoj reakciji filtrira se i taloži se sa razredenom kiselinom baza ß-(p-metoksifenil)-izopro-pilmetilamina. Pri dodatku alkalija dobiva se slobodna baza u vidu ulja, prema primeru 4. Ova baza zagreva se sa petostru-kom količinom koncentrisane hlorovodo-nične kiseline u zatvoirenom sudu 1 čas na 130°. Zatim se rastvor otparava u vakuumu. Rastvaranjem u vodi i taloženjem sa amonijakom dobiva se ß-(p-oksifeml)-izo-propilmetilamin. Iskoriščenje iznosi 90% od teoriskog.
Primer 6.
164 g p-metoksibenzilmetilketona
100 cm3 40%-nog vodenog rastvora metilamina
200 g 25%-nog katalizatora od nikla
700 cm3 metanola
mešaju se kod oko 80° sa vodonikom 2 časa pod nadpritiskom od 15 do 20 atm. Rastvor se filtriše i otparava. Ostatak se rastvara u razredenoj h lqir o vodenično j kiselini, nebazisni delovi odstranjuju se mučkanjam sa etrom. Dodatkom alkalija taloži se ß-(p-metoksife-nil)-izoprqpilmetilamin. Razlaganje metok-sigrupe vrši se prema primeru 4 ili 5, lli i kuvanjem sa j o dovod on ičn o m kiselinom u prisustvu ervenog fosfora. Dobiva se - (p - ok si f en i 1) - iz op r opilm et i 11 am i n, sa ls-koriščenjem od oko 90% od 'teoriskog.
Primer 7.
750 om8 alkohola
82 g (Va mola) p-metoksibenzilmetilketona
75 cm3 40%-nog rastora metilamina
50 cm3 vode
50 g aktivisanog sitno sečenog alu-minijuma kuvaju se uz dobro mešanje sa povratnim hladnjakom 6—8 časova. Pq završenoj reakciji odvaja se od taloga, pere nekoliko puta sa alkoholom i alkoholni rastvor se otparava do suvog. Ostatak od 87,5 g rastvara se u 260 cm3 alkohola, uči-ni kongokiselim sa alkoholionom hlorovo-doničnom kiselinom i doda se 1300 cm3 etra. Po jednočasovnom stajanju u ledu odsisa se; nečistoče se odstranjuju pranjem sa etrom. Iskoriščenje iznosi 98, 5 g hidrohlorida, sa tač. tcplj. od 174°. Iz ma-
lične lužine može se doibiti još 1,5 g hid-rohlorida sa tac. toplj. od 155—160°. Prema torne potpuno iskoriščenje iznosi 93°/o od teoriskog.
Iz dobivenog hidrohlorida dobvia se jednočasovnim kuvanjem sa suvišnom ko-ličinom 48°/o-ne bromovodonične kiseline ß-(p-oksifenil)-izopropilmetilamin.
Primer 8.
30 g p-oksibenzilmetilketona 370 cm3 metilalkohola, koji sadrži 7,7 g amonijaka
50 g katalizatora od nikla
mešajo se u autoklavu 2—3 časa sa	vodonikom	pri 80° i 20 atm.
Po odvajanju,	katalizatora dalje se
postopa prema primeru 2. Iskoriščenje iznosi 30,8 g baze, t.j. 97°/o od teoriskog.
Metiliranjem baze sa boTmaldehidom i vodonikom, ili i benzaldebidom i jodme-tilom dobiva se ß-(p-oksifenil)-izopropil-metilamin.
/
Primer 9.
82 g p -m e t oksibenzilm e t i Ike tona 170 cm3 10°/o-,nog metilalkobolienog amonijaka
50 g kataliztora od nikla-kizeigura 350 cm3 metilalkohola
obraduju sa vodonikom 2—3 časa u autoklavu sa mešalicom pri 85° i 25 atm. Po odvajanju taloga učini sc kongokiselim, sa hlorovodoničnom kiselinom, otparava, i ostatak rastva-ra se u vodi. Po odstranjivanju nečistoče sa etrom, učini se kiseli rastvor alkalnim, mucka se etrom i eterični ostatak
oddesliliše. Iskoriščenje iznosi 74 g t.j. 90% od teoriskog.
16,5 g dobivene baze rastvara se u 250 cm3 85%-nog alkohola, doda se izračunata količina 40%-nog rastvora formaldehida i 25 g aktivdsanog sitno sečenog aluminiju-ma, te se kuva sa povratnim hladnjakom uz dobro mešanje. Odvaja od taloga, pere sa alkoholom i otparava do suvog. Ostatak (17 g) rastvara se u 50 cm3 aps. alkohola, doda se alkoholična hlorovodonična kiselina i 250 om3 etra. Taloženi hidrohlo-rid odsisa se u hladnoči po , jednočasov-nom stajamju 1 pere sa etrom. Iskoriščenje iznosi 18,4 g hidrohlorida, t.j. 85% od teoriskog.
Iz dobivenog hidrohlorida dobiva se prema primeru 4, kuvanjem sa bromovo-doničnom kiselinom ß-(p-oksifenil)-izopro-pilmetilamin.
Patentni zahtevi.
1.	) Postupak za spravljanje ß-(p-oksi-fenil)-izqpropilmetiiamma, naznačen time, što se p-oksibenzilmetilketon kondenzuje sa metilaminom j istovremeno ili priključ-tome reducira.
2.	) Postupak prema zaihtevu 1, naznačen time, što se umesto p-okilbenzilmetil-ketona polazi od p-metoksibenzilmetilke-tona i što se metcksigmpa produkta kondenzacije i redukcije na po sebi poznat način razlaže.
3.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se polazni keton umesto me-tilamina kondenzuje sa amonijakom i re-akcioni produkat po izvršenoj redukciji na po sebi poznat način metilira na azotu.
1
- - '

.













■


■