PoSiarina plaćena u goiovu
Cena Din St
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEEA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolstva prosveta"
Llubljana, 21 Jtulat 1033
Izlazi svakojr petka S Godišnja pretplata 50 Din ® Uredništvo i nprava nalazi se и Učiteljskoj tiskar!, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 © Oglasi po ceniku ® Rukopisi se ne vračaju
God. IV Brof 29
BIvsIvo jugoslovenskog Sokolstva
Ugledna češkoslovačka privredna revija »Rok« posvetila je povodom našeg pokrajinskog sleta u Ljubljani svoj dvobroj '7—8 našoj zemlji. Medu broj-nim odličnim člancima nalazi sc na prvom mestu i članak o našem Sokolstvu pod gornjim naslovom od brata E. Gangla, koji ovde prenosimo u celosti.
Jugoslovensko Sokolstvo hoče da bude svojinom jugoslovenskog naroda, udruženog u jednu ujedi-njenu slobodnu državu! Jcdan narod, jedna država jedno Sokolstvo!
Deklaracija iz god. 1924 u Zagrebu.
Prctstavnik jugoslovenskog Sokolstva i njegovo središnje vodstvo danas je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Formalno udružili smo se u jedinstvcnu sokolsku organizaciju god. 1919, kada je u Novom Sadu održan I sokolski sabor. Tu su zastupnici svih plemenskih sokolskih saveza — slovcnačkog, hrvat-skog i srpskog — zaključili njihovu likvidaciji! i njihovo spajanje u jedno sokolsko telo. Na II sokolskom saboru
sveeuje osobitu pažnju i največu brigu pobijanju anacionalnih pojava na svim poprištima narodnog života i na jača-nju narodne misli u onim delovima naše domovine, gde je narod pod uplivom ekonomskih faktora i tradicija u nacionalnem pogledu još mlak.
Naš uzgoj je demokratski, jer ne pozna ni jedne iznimke. Sav život naroda mora da se temelji na moralnom i fizičkom zdravlju. Iz toga zdravlja izvire njegova čilost i radinost. Sokolstvo mora da bude najsilnija potpora svemu stremljenju naroda za višini ci-Ijevima, ono mora da bude izraz njegovo snage i njegove svesti. Svakog svoga člana i — jer pod svoje zastave zovemo sav narod — svakoga pripadnika našeg naroda hočemo da uzgojimo u dobro telesno duševno i moralno raz-vijenog zdravog čoveka i svesnog dr-zavljanina.
Taikav uzgojni rad pak može da vodi i usmeruje samo duh naprednosti, koji ne poznaje nikakovih ograničenja fizičkih i moralnih sila, več koji — u slobodi, —- ujemčuje i brani slobodu pojedinca i celine. S kulturnim i soci-
v e ^ j ima • -	•;------------ l	ia,nim napretkom u slobodi razvijaju
f?Jr.eb“ god. 1924 jos vise smo pro- se i rastu tvorilačke snage, jer slobo
minili i imorefili CVAiP lHoinA \	I	■	 j.	_	■»	»	”	. J -
dubili i učvrstili svoje idejno i organizacijsko jedinstvo, a god. 1930 prešli smo u celini dragovoljno u novu formaciji!, koju spominjem na početku.
Takvo —rekao bi — vanjsko naše združenje nije bilo moguče da se izvrši
da je narodu neophodno potrebna, ako b°če da pobedonosno ustraje u takmi-carskoj borbi sa susednim narodima i ako hoče da upotrebi u svoju korist ono sto mu pruža priroda i što mu daju nove tečevine znanosri i umetnosti.
pre_svetskog rata, jer smo mi južni Šlo- bez napretka duševni život svega naro-veni bili državno, politički i nacionalno I da ostao bi uvek u jednakoj jednostav-
nosti, koja bi bila svedok naše nesposobnosti da se održimo u kulturnom
.	-	nacionalno
rastrgam i raskomadani na delove, da je nad nama lako i nesmetano gospodovala tudinska peta.
Ipak slovenski jug bio je po srcu, po duši i po mišljenju svojih najboljih sinova ujedinjen več mnogo pre, t. j. od časa, kada je pred 70 godina pobedonosno pronašla do nas put sokolska ideja, koju je iz zlatnog Praga počeo da širi veliki duh prvog Sokola dr. Miroslava Tirša. Sokolska ideja iskopala je pod tvrdavama neprijateljskih pa-klcnskih namisli uništenja svega Slovenstva nevidljive rovove, kroz koje se jo pretakala od srca do srca živa slovenska svest, koja je imala i ima u Sokolstvu neiserpno žarište.
Ta živa slovenska svest izražena i usredotočena u Sokolstvu imala je u vidu več za dobra polovinu stoleča pred rat jedan jedini cilj: da svemu Slovenstvu na jugu, severu i istoku Evrope izvojšti glavni uslov života, napretka i razvoja — slobodu! Za taj veliki cilj trebalo je živeti, trebalo je za njegovo obistinjenje raditi sa svim silama i sredstvima i za nj žrtvovati sve, tako-der i život. Nije na svemu svetu ple-menitijega i idealnijega cilja nego li je borba za slobodu, borba za sreču naroda, teška i ljuta borba, jer je to borba na život i smrt. Morali smo računati sa smrču pojedinca, a na smrt naroda nismo mkada mislili.
Životi pojedinaca, darovani sreči naroda, uspinju se pod smele slavoluke pod kojima sc i Kroz koje vije triumfalni put narodne slobode i slave domovine! Pojedinac umire — pada za idtvle kao seme na plodnu njivu. Narod ne može umreti, dokle njegovu du-su noso i prožimlju oni ideali, za koje umira pojedinci. Smrt tisuea donosi život svima. Smrt je pravo na život kao što je život poziv na rad i borbu. Umivati, da drugi žive, raditi i boriti se za celog života, upotrebiti vreme i put od zipke pa do groba za sreču dragih, sam biti u zahtevima poslednji, a u stvara-nju dobara za druge prvi — to je sokolsko evandelje, veliko, sveto, nc-oskvrnjeno!
Sto, dakle, hočemo? — Hočemo da uzgajamo sve pripadnike jugoslovenske narodnosti i drugih slovenskih narodnosti u Jugoslaviji telesno, duhovno i duševno do najviše mogučnosti savrše-nosti u smislu Tiršcve sokolske ideje.
1 aj uzgoj mora da se provodi u narod-nom, demokratskom i naprednom duhu te treba da teži za tim, da uzgoj bude konacno pristupačan svemu narodu.
Uzgoj u navedenom duhu nalaže nam da sc držimo gledom na narod i narodnost osnovnih sokolskih načela kako ih je postavio dr. Tir.š, Zato smo postali evolucijom Jugoslovcni, težeei za tim, da ideja sokolskog jedinstva prodre u cco naš narod. Sokolstvo sma-Ira nacionalnu svest bistvenim usločeni svestranog i zdravog razvoja na-!>ug naroda. Sokolstvo je dužno da po-
svetu i opčem životu sviju pored svih u smislu htenja napred i prema gore.
Tako shvačeno Sokolstvo je slo-bodna samostalna ideja našeg vlasti-
tog nacionalnog impulsa, na koji ne deluje nijedan vanjski činitelj, te tako ono služi jedino načelu, telesnog, du-hovnog i duševnog jačanja naroda u znaku večnog kretanja i načela, da s postignutim nismo nikada zadovoljni, več da težimo uvek za onim, što je još bolje i lepše, kročeči od Jugoslovanstva k Slovenstvu, od Slovenstva k eo-večanstvu.
Pred nama su jasne naše zadače. Tu nema ugibanja, okolišanja ni kompromisa. Jer hočemo mnogo, jer hočemo najviše što može da postigne čo-večja snaga sa svim naporom svoga zdravlja, uvereni smo, da narod kao celina potrebuje Sokolstvo. Ko Sokolstvo pravilno shvata, taj se rado oda-ziva njegovim uzvišenim zadačama, taj mu služi nesebično, jer zna, da je time u službi nacionalne kulture u najširem smislu reči, taj samoga sebe dariva, da s bogatstvom svoga zdravlja, stečenog i očuvanog vlastitim radom, obogačuje narod, čiji je deo.
U takvom je radu i takvom žrtvovanju sokolski duh, koji treba da ovla-da svakim pojedincem! Taj duh treba da pročisti svaki kut naše domovine, da pred sveitlom luči spoznanja se rasprše sve tmine, jer: Mi sami stvaramo svoju sudbinu i svoju budučnost! Jugoslo-ven mora da se oslanja sam na se i na ideale bratstva slovenskog Sokolstva, koji nas vežu u jedno veličanstveno teto. U svoj oj dubokoj državi j anskoj svesti treba svaki da traži čvrsto tlo svo-joj moralnoj i materijalnoj egzistenci, koju narodu i domovini daje sokolski duh. Taj sokolski duh, duh mladosti, svežosti, borbenosti i radinoljubivosti, treba da kao vihor zahvati svu našu domovinu, da se digne k slavi i veličini u radu svoga Sokolstva!
To hočemo! To hteti zov je jugoslovenskog Sokolstva, u čiju lepotu i snagu treba da veruje sva domovina, da bi ostala blagoslovljena i pobedo-nosna u obrani naše nacionalne i državne slobode!
E. GANGL
Glasovi štampe o M pokra jinskom sletu
Saveza SKJ u Ljubljani
Odlični češki publicista o sletu
Jedan od najodličnijih čeških novinara i publicista br. Jan Hajš-man, koji je u poslednje vreme postao naročito poznat i Uvažen po svojoj krasnoj knjiži o češkom revolucionarnom radu za vreme rata, boravio je za vreme sleta u Ljubljani te je o sletu i o sletskim svečanostima izjavio ljubljanskom »Jutru« svoje udivljenje, rekavši medu ostalim i ovo:
— Da ne ponavljam, što je bilo več napisano nekoliko puta, moram reči samo to, da mi se ljubljanski slet silno svideo. Javne vežbe, krasni nastup mornara, vežbe seoskih Sokola, — medu kojima moram da spomenem jed-nog mladiča, Bosanca, koji je kao odrasli muž vežbao s ostalim članovima i još mnogo toga što me je neizre-civo oduševilo. Najviše pak divio sam se živopisnoj povorci mnoštva naroda, ujedinjenog pod sokolskim zastavama, kao i sjajnim manifestacijama ostalog gradanstva, koje je pozdravljalo povorko. Diveči se klanjam se svemu, što sam video i što mi je otvorio novi pogled u svet jugoslovenskog jedinstva. Narodno jedinstvo je svršen čin, i Ljubljana opojena radošču, obasipala mu je put cvcčem.
Povorku sam gledao s nemim udiv-ljenjem i dubokim ganueem. Ta u torne video sam manifestacije naroda, koga več 15 godina tisti teška poratna sveopča nevolja, — naroda, koji je još nedavno živeo u ropstvu, koji se je stotine i stotine godina borio proti raznih tu dih nasilnika i koji je živeo u tako strašnim prilikama, da su mu tudi gospodari odricali pravo na čovečje dostojanstvo. Sečam se sokolskih sle-tova kod nas u Pragu i prispodabljam ih s ljubljanskim. Pri torne ne gubim iz vida, da su mnogi od učesnika sleta morali da pešače skoro po ceo dan, pa i dva, pre nego što su stigli do željez-nice, koja ih je dovela u Ljubljanu.
Englcski novinar Steed piše u svojim sečanjima o nezaboravnim utisci-ma, koje je proživeo na sokolskom •slotu 1912 god. u Pragu, da je gleda-juči na ono silno sokolsko mnoštvo, govorio Masariku i Kramaržu, s kojima jo bio na tribuni: »To je annija!« Što bi pak rekao Steed, kad bi video
ovu ljubijansku manifestaciju? U času, kada se pola Evrope svija u grče-vima i bolovima, u Jugoslaviji je mo-guča takva veličanstvena manifestacija narodnog jedinstva, kakvu čoveku mo-gu dočarati jedino najsmeliji snovi.
Što sam video na sletu, rečiti je dokaz kulturnog naroda, koji jest i koji hoče da bude takoder i nadalje činitelj mira, rada i napretka. »Taj narod neče propasti, več če pobediti sve protivštine«, kaže proroštvo naše knjeginje Libuše u Smetanovoj operi, i ta krasna melodija zvonila mi je u ušima za sve vreme, dok sam gledao sokolsku povorku. Divini se i duboko
poštujem jugoslovenski narod, koji je tako odlučno pokazao, da je svakog časa pripravan da brani svoju slobodu. Sloga i jedinstvo, koji su bili osnovna nota ljubljanskog sleta, moraju da na-pune srce svakog slovenskog domoljuba neizrecivom radošču.
Pri koncu velim još i ovo: Divim se Ljubljani, njeno j radinosti, poduzet-nosti i snazi. Moram da kažem Česima i svoj brači iz Jugoslavije, da čemo preko Ljubljane još čvršče stisnuti ruke mi tamo od Šumave, Krkonoša i Tatre s bračom na Jadranu, Drini. Du-navu i Vardaru do samog Ohridskog Jezera. Kada su kod nas osnivali Soko, pred 70 godina prva sc je javila za to Ljubljana. U njoj, kao u Pragu, postao je Soko zatočište, kamo je gledalo zatirano Slovenstvo. Soko je čuvao živi oganj narodne svesti. Kamo smo došli nakon 70 godina? Da li se je sanjalo našim dedovima i pretcima, da če njihovi unuci biti več slobodni i ujedinje-ni? Blagodaran sam Ljubljani na dokazu, koji je pri tome dopripela: Slovenstvo ima toliko moralnih i materi-jalnih sila, da če uvek ujedinjeno znati čuvati svoju slobodu i izvojštiti još i ono što je ostalo pod tudom vlašču. Ljubljanski Vidovdan 1933 bio je ne-nadmašiva svenarodna manifestacija,
koja je desetcima i desetcima tisuča ulila u srce tvrdu veru u Slovenstvo i u njegovu sjajnu budučnost.«
Pumimskl lisi o sleiu u Ljubljani
Bukureštanski list »Neamul Roma-nesc« donosi veoma iserpan izveštaj o I pokrajinskom sletu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani, u kome, izinedu ostaloga, iznosi, kako su ljubljanske svečanosti bile jedin-stvena manifestacija u istoriji jugoslovenskog Sokolstva i u nacionalnom životu uopče. List nadalje veli, da su ljubljanske svečanosti potsečale ne samo na borbe za oslobodenjc jugoslovenskog naroda, več da su pretstav-ljalc i pobedu vidovdanske ideje, koja je najvidnijc oličena u jugoslovenskom Sokolstvu. Napominje, da je sokolski slet u Ljubljani bio prvobitno zamišljen kao svečanost isključivo lokalnog značaja, ali kako su ovom sletu uče-stvovali toliki brojni prctstavnici sokolskih društava iz cele Jugoslavije, kojih je bilo oko 30.000, to je ovaj slet bio jedna od največih sokolskih manifestacija, a ujedno i najrečitiji odgovor svima neprijateljima jugoslovenskog narodnog i državnog jedinstva.
Fašisttčka šlampa o slelu u Ljubljani
Za »Popolo dl Trfesle« ljubljanski slel bio je »vojnička manifestacija
sa čislo provGkaloraim ciljevima . - .«
Italijanska fašistička štampa ovo-ga puta uglavnom samo je u kratkim vestima registrovala naš pokrajinski slet u Ljubljani, i to bez koinentara. .Tedino trščanski »Popolo di Trieste« nije rnogao a da o tome ne nadoda svoju, aludirajuči pri tome na poznatu tc-zu istaknutu s italijanske Strane o voj-ničkom karakteru Sokolstva, a koja je onako sjajno doživela fijasko na konferenci u Ženevi. Nas ovakvo pisanje medutim nimajo ne čudi, samo dopisniku ovoga lista moglo bi se u ovo doba letnje sparine poželeti jedan dobar hladan tuš, da bi možda onda mogao nešto bistrije da zagleda istini u oči... Ovako u svom broju od 5 o. m. piše o našem sletu sledeče:
— Još nisu zamrli odjeci najno-vijih vojničkrh manifestacija s očito provokatornim ciljem, pred očima pretstavnika Kralja Aleksandra i jugoslovanske vlade, koje su priredene pred nekoliko dana u Ljubljani, gde je u potpuno vojničkom redu prode-filovalo 30.000 Sokola, medu kojima 4000 češkoslovačkih i 200 ruskih. Značajno je, da su se pod izlikom proslave 70-godišnjice osnutka Sokolskog društva u Ljubljani, skupili članovi jedne čisto vojničke organizacije, u prisut-nosti ogromnog broja gledalaca, na samih par kilometara od italijanske gra-
nicc, upravo u vreme, kad je iz Rima data plemenita inicijativa mira.
Jugoslovenska kao i češkoslovačka štampa istahnule su naročitu važnost ovog jedinstvenog vojničkog pronun-cijamenta panslavenskog, i manifestacije priredene u glavnom gradu Slovenije ostavile su čist dojarn, da je sve to priredeno po dobro smišljenom planu, po naredenju odozgo, da bi se svetu pokazala groteskna snaga lukavo mobilizovana, da bi sc još jednom oči-tovali ratnički ciljevi nemirnih naroda, koji još nisu našli svoju političku i nacionalnu stabilizaciju. I ovom prili-kom kao i u drugim sličnim manifestacijama, nisu izostale aluzije na »ve-kovnog neprijatelja« i na »slovenski Jadran«, popračene prve uvrcdljivim povicima a druge frenetičnim odobravanjem neodgovornih masa.
Značajan je fakat, da su ovim panslavenskim ispadima prisustvovali neki prctstavnici stranc štampe, od kojih nekoji nisu mogli ni primetiti čisto vojničko urcdenjc ovih sokolskih društava i ratnički duh kojim su za-dahnuti što je za pokudu u jednom tako delikatnom momentu kao što je ovaj sada, kad se na sve strane vrše napori za osiguranjc mira i za slogu, naroda«. —
«38»
ш m
'•■•V.' '.•••
шшш
‘ i Ш ž:
шаш "•
н
v>'
Levo: Relijef u gipsu s Tirševim likom, dar ČOS Ljubljanskom Sokolu prigodom njegove 70-godišnjice.
Desno: Mramorna plaketa sa znač-kom I pokrajinskog sleta Saveza SKJ, dar Ljubljanskog Sokola poljskom češkoslovfčkom Sokolstvu.
ČeškosiovačkI Sokoli na slelu u Lavovu
Češkoslovačko Sokolstvo ne prepusta nikada prilike a da svojim dostojnim učeščem ne uveliča veče priredbe i ostalog slovenskog Sokolstva, vršeči time veliko delo medusobnog zbližavanja bratskih slovenskih naroda i jačanja sokolske misli. I ove godine, i ako je češkoslovačko Sokolstvo i samo kod kuče imalo mnogobrojnih velikih župskih prircdaba, nije žalilo žrta-va te je poslalo svoju jaku delegaciju sa dve vrste izabranih vežbača u Amerik« na slet češkoslovačkog Sokolstva u Cikago pod vodstvom staroste ČOS brata dr. Bukovskog, nadalje impo-zantnu ekspedieiju od oko 3000 učes-nika na naš pokrajinski slet 11 Ljublja-nu, ne računajuči tu i odeljcnje od 200 naraštajaca i naraštajka, pod vodstvom potstaroste ČOS brata Truhlar-ža, načelnika brata dr. Klingera, pro-svetara brata Krejčija i člana pretsed-ništva ČOS br. Havela, a zatim i ve-liku sokolsku ekspedieiju od 500 učes-nika na jubilarni slet malopoljske žu-pe u Lavov pod vodstvom potstareši-ne ČOSi brata dr. Jurija Slavika, dok su načelništvo zastupali br. Ninshaus i s. Bouškova. Ova brojna delegacija, koja je posetila braeu Poljake, bila je svug-de vrlo oduševljeno i srdačno primlje-na a naročito u Lavovu, gde je na sle-tu nastupilo 125 članova i članica sa zajedničkim vežbama koje su postig-nule silan uspeh.
Propagandni izlel Sokola Brno I u Slovačku
Sokolsko društvo Brno I u dru-goj polovini jula prireduje propagandni izlet u Slovačku, kojom če prilikom prirediti nastupe i akademije u Novom Mestu nad Vahom, Trenči-anskim Toplicama, Trenčinu, Bradlu, Pještjanima, Sliaču, Banjskoj Bistrici, Zvolenu, Trnavi i u Bratislavi. Ovim izletom dače brnski Soko pomenutim jedinicama moralnu potporu u njihovem teškom radu a zainteresovače za Sokolstvo i šire mase naroda u tim krajevima, gde je Sokolstvo još relativno mlado.
Iz ukrajinskog Sokila
Za narednu godinu spremaju ukrajinski Sokili svoj slet u Lavovu. Po svim društvima vrše se več intenzivne pripreme, pa je u tu svrhu bio več lani održan u Lavovu kod društva Sokil-Batko, koje kao matično društvo vrši i dužnosti Saveza, prednjački tečaj, koji se ovog leta ponavlja. Članovi su do sada vežbali u narodnim nošnjama ili raznim sport-skim dresovima, a sada je uvedeno jednoobrazno vežbačko odelo, koje je potpuno sokolsko. Članice pak imadu sada pretpisane bele bluze i crnc vež-bačke hlačiče. Ali ne samo vanjštinom i imenom, nego i po telovežbačkom sistemu nastoje Ukrajinci da se približe Tirševom Sokolstvu.
Kako će se vršiti pripreme za lakmičenja u Pešti
Kako je poznato, odlučila je glavna skupština Medunarodne gimnastičke federacije u Lozani da se naredna me-dunarodna takmičenja održavaju 1934 god. u Budimpešti, češkoslovačko Sokolstvo več je prijavilo svoje učešče i marljivo se sprema za ta važna takmičenja. Medunarodna takmičenja održavaju se svake druge godine, ali u prvotnom svojem obliku zapravo svake četvrte godine. Kad su posle rata došla medunarodna gimnastička takmičenja u sklop olimpijada ispala je iz takmičarskog reda laka atletika, jer program olimpijada smatra laku atle-tiku kao posebnu granu. Stoga prireduje Medunarodna gimnastička federacija, uz takmičenja na olimpijadama, još i svoja posebna takmičenja, koja se održavaju uvek dve godine iza zad-
nje olimpijade. Ta takmičenja obu-hvataju uz vežbe na spravama takoder i izvesne discipline iz lake atletike, koje se ponaosob odreduje za svako takmi-čenje.
Takmičenja, koja če se vršiti na-redne godine, obuhvatače pored prepisane također još i slobodne proste vežbe, po jedno prepisano i po jedno slobodno takmičenje na vratilu, raz-boju, krugovima i konju u šir s hva-taljkama i uzduž, bacanje kugle, skakanje u visinu s palicom i trčanje na 100 metara. Takmičarski red i sastav bili su več objavljeni.
češkoslovački Sokoli počeče do-skora i s uvežbavanjem. U tehničkom vodstvu prevladuje mišljenje, da je; najbolje da sc vežba u tri kraja: u Pragu, Brnu i Bratislavi. U spomenutim mestima prijavljivače se pojedini tak-mičari, nakon čega če se izvršiti izbirna takmičenja medu pojedinim cent-rima, a nato če se izvršiti konačna izbirna takmičenja u jednom mestu, po svoj prilici u Pragu. Sve to treba da se izvrši do 18 maja, kada započinju takmičenja u Pešti.
Velik! dečji sokolski slet u Brnu
18 juna trebao je da se održava dečji slet obiju brnskih župa u Brnu. laj slet moralo se je odgoditi radi lo-šeg vremena. Bio je odreden za 25 juna, ali ni 25 juni nije bio ispočetka naklonjen sokolskoj deci. Pokusi su se vršili čitavog prepodneva, često puta prekinuti jakom kišom. Posle podne vreme je krenulo na lepše i moglo se je održati javni nastup. Preko 7000 de-ce stupalo je brnskim ulicama, koje su bile prepune gledalaca. Uz naraštaj i stariju decu bilo je u povorci i 39 autobusa krcatih s najmanjim pripad-nierma Sokolstva iz Brna i okolice. Nastup je započeo s razvičem državne zastave. Tom činu prisustvovali su svi vežbači. Nato su deca, njih preko 2000, izvela svoje igre, a zatim je nastupilo oko 1500 sitne sokolske dečice. koja su krasno izvodila svoje igre. Iza odmora izvadalo je oko 2500 dece svoje vežbe tako lepo, da su požnjeli potpuno odobravanje i pohvalu.
Silne vesli Iz slovenskog Sokolstva
Sve je više sokolskih društava, koja slave 70 godišnjicu svog opstanka. Na osobito svečan način proslavilo je svoj jubilej Sokolsko društvo u Podje-bradima, kojemu je stajao na čelu duže vremena sadanji I potstarešina ČOS br. Truhlarž. — Uz mnoga sokolska društva, koja taboruju u prirodi i po-dižu svoje sokolske kuče, podiglo je ove godine i Sokolsko društvo Brno V takvu kuču u bližini Tišnova. — U Slovačkoj je podignuto u 6 župa 30 sokolskih domova, broj članstva iznosi več prčko 15.000, naraštaja i decc pak preko 16.000. Društava je 138. Ovo je zaista vrlo lep broj kada se ima na umu da Sokolstvo u Slovačkoj postoji samo 14 godina. — Sokolsko društvo u Trževiču u Moravsko j podiglo je lep stadion prilikom proslave svoje 50 go-dišnjice. Načrt je izradio inž. Herzan; na stadionu je 2000 sedišta i 7500 sta-jališta. Troškovi iznašaj u oko 750.000 čeških kruna. — Ovogodišnja literarna nagrada ČOS bila je podeljena br. prof. Fr. Žakavcu za njegova dela o Tiršu. — U Ašu, na skrajnjoj zapadnoj češko-slovačko-nemačkoj granici, gde živi ma-lena češka kolonija, bilo je pred kratko vreme osnovano sokolsko društvo, koje broji več sada 43 člana. Vežba u jednoj tamošnjoj školi. — Na podu-navskom velesajmu, koji se prireduje u Bratislavi, biče i posebno odeljtnje za telesni uzgoj. Sokolstvu je odredeno naročito mesto. — U Pragu su se odr-žavala koncem jula plivačka takmičenja na plivalištu u Barandovu. Takmičenja su pokazala lep napredak sokolskih plivača uza sve to, što je za čitavog vremena takmičenja vladalo vrlo loše vreme.
Na ovogodišnjoj glavnoj skupštini Saveza SKJ bilo je pokrenuto od sa-veznog gospodarskog otseka pitanje ustanovljenja jedne sokolske štedne zadruge, a o čemu je uostalom bilo pisano več pre kao i posle ove savezne skupštine i u našem listu. Kako je ovo pitanje za naše Sokolstvo od nepro-cenjivc važnosti, donosimo jedan načrt pravila.»Sokolske privredne zadruge«, nikako time ne prejudicirajuči ko-načnom predlogu i rešenju ovoga pitanja, ni u pogledu naziva, oblika i osno-vice zadruge, več jedino u težnji, da bi što temeljitijim njegovim proučava-njem, saslušavši i ostala stručna mišljenja, ustroj zadruge bio sa sokolsko idejne strane u duhu sokolskih načela, s praktične strane solidno zasnovan, potpuno provediv i od op-če koristi po naše Sokolstvo, te ko-načno — kao najvažnije za ispravno funkeionisanje — da je sa trgovačko-pravne strane, statutarno, potpuno do-teran i da počiva na najmodernijim načelima zadrugarstva. Svako drugo laičko eksperimentisanje u ovom pitanju mora se a limine naj energični j e odbiti, jer ova odlična zamisao treba da se provede u delo samo na najbolji i najuspešniji način po naše Sokolstvo, kao celinu. — Uredništvo.
*
»Danas više no ikada treba da je svakom jasno, da je zadrugar-stvo najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka.«
Aleksandar I.
Ovu je izjavu napisao vlastoručno naš uzvišeni Kralj.
Duboke su Njegove misli, kao što su Mu i dela velika. On, naš Otac i Skrbnik, oduvek nas upučuje, kojim putem nam je poči. Pomozimo, dakle, i olakšajmo Mu u Njegovom odgovor-nom i teškom radu, jer istodobno pomažemo i sebi i celokupnom svom narodu.
Bračo! Nismo zvani da naš narod dizemo i odgajamo samo u kulturnom, prosvetnom i telesnom uzgoju — to je nekoč bilo dok bijasmo robovi — danas smo zvani i pozvani — u slo.bod-noj domovini — da uz te ciljeve uzme-mo učešča i u svim javnim radovima koji bi mogli biti od opšte koristi.
Kako vidite, na prvu i najpreču dužnost upučuje nas Svojom izjavom naš ljubljeni Vladar. Organizujmo dakle u svim mogučnostima zadrugarstvo kao »najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka«.
Eto, po ovoj ideji moči če mnogi od nas da dode do svoje kučice, svoje slobodice; mnogi če se rešiti neprijat-nog duga, na način da neče ni osetiti; mnogi trgovac, obrtnik i zanatlija moči če neosetno da proširi i poveča svoju radnju, i t. d.; a da ne govorim o onima koji če svoju štednju uvek u pri-premi i na raspolaganju nači.
Bračo i sestre, na posao! Naš prvi Soko zove nas na rad i suradnju, a da uzmognemo što pre Njegove ideale u našim redovima ostvariti, neka mi bu-de dozvoljeno, da Vam predložim — u vezi mog članka u »Sokolskom glasniku« od 14 aprila o. g. pod gornjim na-
* Članak s načrtom pravila zadruge bio je napisan za vidovdanski broj našega lista, ali radi ograničenosti prostora u mogučnosti smo da ga objavimo tek danas. — Ur.
koji ujedno označuje i novu eru u njegovom daljnjem razvitku, čvrsto smo uvereni, da če i ostali njegovi delovi, koji su do danas još podosita organizacijski rascepkani, pristupiti ovom novom centralnom jugoslovenskom sokolskom vodstvu, odnosno njegovim udruženim župama, i time ujedno omo-gučiti da jugoslovensko Sokolstvo u Americi potpuno udruženo, poradi sa još mnogo više uspeha na širenju i ja-čanju sokolske misli medu našim ta-mošnjim življem, — misli, koja če mu biti još jedna snažna duhovna veza sa svojom starem slobodnom i ujedinje-nom domovinom kao i veza sa svom velikom slovenskom sokolskom bra-čom.
slovom — na proučevanje, ispravak i upotpunjenje — u koliko bolje znate — ovaj:
Načrt
pravila sokolske privredne zadruge
I Glava.
Tvrtka, sedište, svrha i trajanje zadruge
Član 1.
Pod protokoliranom tvrtkom utemeljuje se:
SOKOLSKA PRIVREDNA ZADRUGA.
Tvrtku potpisuju pravovaljano dva elana ravnateljstva, ili na to ovlaščeni prokurista s jednim članom ravnateljstva.
Član 2.
Zadruga ima svoje sedište u...............
i može da ustraja svoje podružnice i ispo-stave u bilo kojem mestu Kraljevine Jugoslavije, po prethodnom odobrenju Mini-starstva trgovine i industrije.
Član 3.
Svrha je zadruge:
Unapredivanje finansijskog, ekonom-skog te uopšte privrednog stanja svojih članova; štednjom i veresijom.
Za to ee zadruga:
a) primati mesečne uplate kao poslovne udele od svojih članova;
b) primati uloške na uložne knjižice i tekuče račune od svojih članova i trećih lica;
c) davati kratkoročne i dugoročne zaj-move samo svojim članovima, u smislu cvih pravila;
d) finansirati svoje članove uopšte, a napose sokolske jedinice, (savez, župe, društva i čete) kod izgradnje domova, saniranja dugova, nabave sprave i odora.
Član 4.
Ova zadruga ustraja se na neizvesno vreme — s neograničenem glavnicom, bro-jem članova i njihovih poslovnih udela — nu pojedina »Štedna gnezda«, koja če se periodično svake godine u život provadati, trajače deset godina.
Likvidacijom pojedinog »Štednog gnezda« ne prestaje delovanje same zadruge.
II Glava.
Članovi zadruge, uveti njihovog pristupa i
istupa, te dužnosti i prava zadrugara
Član 5.
Uz propisno ispunjenu pristupnicu, članom zadruge mogu postati samo:
a) svako lice u koliko dokaže propisa-nom iskaznicom, da je redoviti član jedne sokolske jedinice — društva ili čete — i da uredno plača svoju članarinu, i u koliko je vlastan sam sa svojom imovinem ras-polagati, a njihovi malodobnici mogu biti članovima zadruge samo onda, ako imaju privolu svojih zakonitih zastupnika koji za njih jamče;
b) sokolske jedinice: savez, društva i čete, kao juridičke osobe uz privolu svojih zakonitih zastupnika i uz njihovo jamstvo.
Član 6.
Ravnateljstvu zadruge stoji na volju primiti ili ne primiti koga u zadrugu, nu onima koji bi po ravnateljstvu bili odbi-veni, pristoji pravo pismene žalbe na starešinstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu. Takove žalbe moraju biti odaslanc preko ravnateljsva zadruge naj-kasnije osam dana iza kako je primitak u
zadrugu odbiven. Ravnateljstvo zadruge dužno je tu žalbu podneti starešinstvu Saveza u jednakom roku, uz obrazloženje radi česa dotičnik u zadrugu nije prim-ljen. Proti zaključku starešinstva Saveza nema apelacije.
Član 7.
Članovi jamče za obveze zadruge samo do iznosa svojih upisanih poslovnih ' udela.
Poslovni udeli ove zadruge ne mogu biti podlogom zapleni ni od kojeg verov-nika, osim same zadruge.
Član 8.
Svaki član učestvuje u zadruzi kroz deset godina u pojedinom »Štednom gnezdu« najmanje s deset dinara mesečne uplate, kao jednim poslovnim udelom, nu sva-kome pristoji pravo upisati neograničeni broj poslovnih udela.
Svaki član stiče svoja zadružna prava več kod prve uplate upisanih poslovnih udela.
Upisani poslovni udeli imaju se uvek plačati unapred, a najkasnije do 10-tog u mesecu, i to:
a) članovi sokolskih jedinica: kod dru-štava ili četa, kojemu dotični član pripada;
b) sokolske jedinice (savez, župe, društva i čete): izravno ravnateljstvu zadruge.
Ubrani novac poslače jedinice ravnateljstvu zadruge najkasnije do 15-tog istog meseca uplatnicom poštanske štedionice, uz naročiti spisak iz kog če biti razvidno: koliko je ubrano od pojedinog lica u ime upisnine, glavnice, zakasnine kamata ili bilo kojih drugih pristojbi.
Za vodenje ovog posla staviče ravnateljstvo zadruge sokolskim jedinicama po- . treban materijal na raspolaganje.
Član 9.
Za svaki upisani poslovni udeo plača se kod otvorenja pojedinog »Štednog gnez- : da« — jednom za uvek — dva dinara u ime upisnine, koja se upotrebljava za po-kriče troškova dotičnog »Štednog gnezda«. ' Pričetak upisnine, koji se iza pokriča ovili troškova iskaže, mora se upisati u korist štipendijske zaklade Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Kako upisnina, tako i prvi obrok upisanih poslovnih udela imaju se platiti od-mah kod predočenja pristupnice u smislu čl. 8. o. p.
Tom prvom uplatom dobiva član pri-vremenu potvrdu zadruge od svoje jedinice, kod koje je uplatu izvršio, a buduče mesečne obročne uplate potvrdivače sokolske jedinice u štednu knjižicu.
Kada se članu uruči štedna knjižica, u kojoj če biti uknjižena prva uplata glavnice s upisninom, sokolske jedinice oduzeče privremeno izdane potvrde i dostaviče ih
ravnateljstvu zadruge.
-Štedna knjižica biče proviđena ozna-kom »Štednog gnezda« u kojem član uče-stvujc, brojem njegovih poslovnih udela i uplačenom glavnicom.
Ona lica, koja bi po odluci starešinstva Saveza u smislu čl. 6. c. p. bila odhi-vena, dobiče natrag uplačene poslovne udele — uz povratak privremene potvrde do-tično štedne knjižice — dok upisnina osta> je u korist zadruge.
Član 10.
Za svako neredovito i zakasnelo upla-čivanje poslovnih udela — posle 10-tog u mesecu, čl. 8. — plača član u ime zakasnine dvadeset i pet para po svakom upjsa-nom poslovnom udelu i za svaki zakasneli mesec.
Ubranu zakasninu iz svakog pojedinog »Štednog gnezda« ima se koncem svake godine — pre zaključka knjiga — u celosti dopitati štipendijskoj zakladi SSKJ i u ni-kojem slučaju ne može ju se smatrati prihodom zadruge.
Ako bi ko dulje od šest meseci zao-stao s uplaeivanjem svojih poslovnih udela, toga če ravnateljstvo pismeno opomenuti da zaostatke namiri u vremenu od četr-naest dana od dana opomene. Ko ne bi ni posle tog roka svojoj dužnosti udovoljio, prestaje biti članom zadruge i nema prava glasa na glavnim skupštinama, te če se s njime obračunati kod likvidacije dotičnog »Štednog gnezda« kome pripada.
Član II.
Članstvo prestaje:
a) smrču,
b) prenosom poslovnih udela na druga lica i
c) isključenjem.
Član 12.
U slučaju smrti člana, njegovi zakoniti ili oporučni naslednici posta ju vlasnicima njegovih poslovnih udela, a članovima zadruge samo enda, ako ih ravnateljstvo kao takove primi. U protivnom slučaju, sa zakonitim dotično oporučnim naslednicima, ima se odmah obračunati, te im se uplačeni poslovni udeli imaju povratiti uz dobitak razmernog dela dobitka, dotično uz odbi-tak razmernog dela gubitka, ako bi zadruga slučajno u to vreme obračunavanja bila u gubitku. Ako je pak zadruzi dužan, imaju se uračunati na odbitak duga svi njegovi uplačeni poslovni udeli, poticali bilo iz kojeg »štednog gnezda«. Ne bude li ni tim namirena cela tražbina zadruge, prc-ostatak imade se naplatiti od jamaca.
Član 13.
Naslednici umrlog člana moraju dokazati sudbenom odlukom valjanost nasledstva, te u koliko budu kao nasledili članovi zadruge primljeni, dužni su platiti po poslovnom udelu jedan dinar u ime prenos-nine, koja se priključuje izravno štipendij-skoj zakladi SSKJ.
Kupujte poštanske marke 1 pokrafinskog sleta Saveza SKJ u Ljubljani!
S danom 31 avgusta o. g. ističe rok prodaje sletskih maraka sa slikom starešine Saveza SKJ, Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra,
Sletski odbor izdao je samo dve vrsti ovih maraka, i to po Din 0.75, koje se prodaju po Din 1.—■. te po Din 1.50, koje se prodaju po Din 2.—.
Pozivamo i molimo svu braču i sestre, trgovce, obrtnike i industrialce, novčane zavode i urede te Sokolstvu naklonjeno gradanstvo da se do konca avgusta ove godine služi samo tim markama, čija je čista dobit namenjena fondu nama svima nezabo-ravnog I pokrajinskog sleta u Ljubljani,
Marke dobiju se kod svih poštan-skih ureda kao takoder i u večim trafikama.
Spomen - značke na I pokrajinski slel Saveza SKJ u Ljubljani
Gospodarski otsek Sletskog odbora I pokrajinskog-sleta Saveza SKJ u Ljubljani ima još jednu manju količinu sletskih značaka naraštajskih i članskih, koje prodaje kao spomen-značke na prešli slet u Ljubljani uz cenu od Din 3’—. Značke naručuju se kod: Ljubljanskog Sokola, Narodni dom.
i	Zdravo!
Sletski odbor.
/LoVEK/Ko
/oKoL/TKo
Osnovan Jugoslovenski sokolski savez
u Americi
Na IV sletu Jugoslovenske sokol- j ske župe u Čikagu, koji je održan u danima 1, 2, 3 i 4 o. m., kako nam jav-ljaju prve vesti, osnovan je Jugoslo-venski sokolski savez, u koji su se uje-dinile Sokolska župa s Pacifika i Jugo-slovenska sokolska župa u Čikagu. Stu-panje u ovaj savez izvršile su na sa-stanku u Čikagu delegacije obiju župa.
Ova koncentracija sokolskih snaga jugoslovenske emigracije u Americi znači novi korak jednom još snažnijem i uspešnijem radu jugoslovenskog Sokolstva u Americi, čemu se mi u domovini iskreno radujemo. Pozdravlja-jući najsrdačnije i bratski ovaj značajni dogadaj našeg Sokolstva u Americi,
Zahvala Malopoljske župe Savezu SKJ
Povodom učešča delegata Saveza SKJ na sletu Malopoljske župe u Lavovu, naš Savez primio je od ove župe sledeče zahvalno pismo;
— Draga i ljubljena bračo I sestre!
Oduševljeno provell smo časove s Vašim delegatima na našem sletu u Lavovu pred spomenikom Kralja Jana III. Požalili smo, što Vas nije stiglo više, pa smo stoga s još večom srdač-nošču primili starešinu brata dr. Buji-ća i zamenika saveznog načelnika br. Vojinoviča. Srdačno zahvaljujemo Savezu što nam je poslao svoje delegate te nečemo nikada moči zaboraviti ove dane u Lavovu, koji su učvrstili vezu
sokolskog bratstva izmedu jugoslovenskog i poljskog Sokolstva.
Jedan duh i jedno srce neka vlada na obalama Jadrana i Baltika za daljnji razvoj celokupnog Slovenstva, neka taj duh jača naše snage i našu moč, da bi Sokolstvo stalo na čelo svih slovenskih naroda u borbi za lepšu i srečniju budučnost!
Zdravo! Czclem! —
Pored potpisa staroste, potstaroste, načelnika i načelnice Malopoljske župe te staroste Lavovskog okružja, pismo su potpisala i mnoga druga bra-
ca.
Sokolska privredna zadruga*
Član 14.
Ako člar. umre bez zakonitih iti opo-Tučnih naslednika, njegovi uplačeni poslovni udeli pripadaju zajedn« s eventualnim đobikom zadruzi, ko.ii če se likvidirati tri godine iza smrti umrlog člana i otpadajuči iznos uknjižiee se u korist pričuvne zaklade.
Član 15.
Svoje poslovne udcle može član de-lomično ili u celosti — ustupiti ili prodati i drugom licu, u koliko ispunjava odredbe čl. 5 slova a) o. p., i u koliko ga ravnateljstvo kao takvog priini. Stari član ostaje napram zadruzi odgovoran za sve obaveze, koje proizlaze iz ovih pravila, sve dotlc dok nije prenos na novog člana odobren po ravnateljstvu.
Novi član iza kako hude primljen, du-žan je platiti jedan dinar za svaki preuzeti dotično kupljeni poslovni udeo, u ime pre-nosnine u korist štipendijske zaklade SSKJ.
Član 16.
Zaključkom ravnateljstva član može biti isključen:
a) kada bude suden radi zločina poči-njenog iz koristoljublja, ili drugog kojeg nedoličnog čina;
b) kada istupi kao član iz sokolskih redova, bilo svojom vlastitom voljom, bilo s kojih drugih razloga;
c) kada radi na štetu i ugled države, Sokolstva i ovc zadruge.
S isključenim članom obračunače se odmah, te če mu se poslovni udeli povra-titi s razmernim dobitkom dotično gubit-kom, u koliko nijo zadruzi dužan. Ako je zadruzi dužan mora vratiti pozajmljenu glavnicu s pripacima bez obzira na ugovo-reni rok otplate, a u koliko sam nc može da plati, imaju se prinuditi jamči da oni dug bezodvlačno namire.
Isključeni član ne može više biti članom ove zadruge, a o isključenju dobiče pismenu obavest.
Član 17.
Ako koji član izgubi štednu knjižico, obavestiče zadrugu, koja če na osnovu toga, a na trošak vla-snika, povesti sudbeni usmrtbeni postupak. Po provedenoj usmrt-bi, izdače se vlasniku duplikat štedne knjižice uz naplatu vrednosti.
lil Glava.
O	davanju гајшота
Član 18.
Sav uloženi novac davače zadruga samo svojim članovima kao zajmove. nakon što su tri meseca besprekidno uplačeni mesečni poslovni udeli, i po redu kako molbe .’a zajam stižu.
Zajmovi izdavače se iz onog »Štednog <nezda«, u kome član učestvuje i to najviše:
Hiljadu dinara, za svaki upisani i rc-Jovno uplaćivani poslovni udeo, naravno samo uz valjana dva jamca kao platca, koje ravnateljstvo kao tak ove primi; ili uz hipoteku na nekretnine do 50% od njenih vrednosti; ili dobrim javnim vrednosnim papirima.
Zajam se može izdati i bez jamaca, nu do višine od tri četvrtine po članu veo uplačenih vlastitih poslovnih udela.
. Povrh predvidenih kamata, i svi nastali troškovi kod podavanja zajma terete člana zajmopriinca.
Član 19.
Zajmovi mogu biti:
a) kratkoročni; na menice ili lombar-dovanjem vrednosnih papira,
b) dugoročni; uz zadužnicu na tekučem računu.
Najduži rok zajma pod b) može da traje devet godina i devet meseci, to jest do likvidacije »Štednog gnezda« u kom član učestvuje.
Član 20.
Predvideni uveti otplate zajma s pri-patcima, vrše se takoder kod sokolskih je dinica — po uputstvima čl. 8. slova a) i b)
—	i moraju se po članu zajmoprimcu tačno održavati, jer če se u protivnom slučaju uzajmljena glavnica s pripatcima smatrati dospelima i odmah uterati od člana duž-nika, dotično njegovih jamaca, ili če se naplatiti iz položenog jamstva — bez obzira na utanačeni dan dospeča.
Član 21.
Ravnateljstvo nije dužno obrazložiti otklon zamoljenog zajma.
Član 22.
Kamate na zajmove plačaju:
a) 6% članovi iz čl. 5 slova a) o. p.;
b) 3% članovi iz čl. 5 slova b) o. p.
kamati se obračunavaju za obe skupine
:■) i b) unatrag:
kod kratkoročnih na dan dospeča:
kod dugoročnih svakih šest meseci.
Koliko za kratkoročne toliko i za du goročne obaveze kamati moraju biti pla ceni na dan dospeča neovisno od glavnice, tc u ni kojem slučaju ne mogu biti pribra jani dužnoj glavnici.
S članom, koji ne podmiri svojih dospelih kamata u gotovem, postupače se po odredbama čl. 20 o. p. i uzajmljena glavnica smatrače se dospelem.
Član 23.
Svaki član u pogledu privatno-pravne Iražbinc zadruge prama njemu, podvrgava se sudbenosti Kr. Okružnog suda u . . .
od svojih člangva, več i od trečih lica. Uvetc pod kojima čc se ove prištednje primati, odlučivačc ravnateljstvo prema prilikama i okolnostima od vremena na vreme;
b) vršiti sve naplate, isplatc i bankov-ne transakcije samo za račiin svojih članova;
c) davati nužne {inansijske garancije samo svojim članovima;
d) u svoje svrhe — po potrebi — skla-pati zajmove.
Pod tačkama b) i c) ovlaščenje je ogra-ničeno uz uvet, u koliko članovi pruž.aju doveljno jamstvo.
Član 25.
Zadruga sc ne može baviti za svoj račun, ni jednim drugim poslom koji nije predviden ovim pravilima.
IV	Glava.
Bankovno štedionički poslovi
Član 24.
Zadruga je vlasna:
a)	primati prištednje bilo na uložne knjižice, bilo na tekuče račune, nc samo
V	Glava.
O upravi zadruge
član 26.
Upravni organi zadruge jesu:
a) Glavna skupština;
b) Ravnateljstvo;
c) Nadzorni odbor.
a)	O glavnoj skupštini Član 27.
a) izbor pretsednika, dvojicc potpret-sednika i dvanaest članova ravnateljstva;
b) izbor sedmorice članova nadzornog odbora, koji izmedu sebe biraju svog pro-čelnika;
c) odobrenje računa, ustanovljenje bi-lanse i razdeobe dobitka;
d) podeljenje ili uskrata odrešnice članovima ravnateljstva i . nadzornog odbora;
e) pcrvisivanje ili snizivanje kamata od-nosečih se na čl. 22 o. p.;
f) izbo* specijalne komisije od tri lica za slučaj, da se položeni računi ravnateljstva i nadzornog odbora ne bi odobrili po glavnoj skupštini, več bi bilo nužno pom-nije pregledavanje istih;
g) dotiranjc pojedinih zaklada s iznosom večim nego što su predvideni ovim pravilima;
h) rasprava i zaključci o predlozima odnosečih se na čl. 30 o. p.;
i) promena pravila i
j) razlaz zadruge i izbor likvidatora.
Član 28.
Glavne skupštine jesu: Redovite ili iz-vanredne.
Redovita glavna skupština ima se odr-žati svake godine najkasnije do konca meseca aprila.
Izvanrednu glavnu skupštinu saziva pretsednik ili potpretsednik u sporazumu s ravnateljstvom, kada to naroičite okolnosti zahtevaju, a mora se inače sazvati, kada to zatraži nadzorni odbor ili članovi same zadrege koji zastupaju najmanje deseti deo redovno uplačenih poslovnih udela, ili ako to zaključi glavna skupština.
Član 29.
Saziv glavne skupštine oglašuje sc pozivom u »Službenim novinama« i u »Sokol-skom glasniku^ najmanje četrnaest dana pre njenog održanja, zajedno sa utvrde-nim dnevnim redom.
Na glavnoj skupštini moči če se ras-pravljati i pravovaljani zaključci stvarati samo o predmetima obelodanjenim u pozivu i povrh toga, o eventualnom. predlogu
o	sazivu jedne izvanredne glavne skupštine.
Član 30.
Predloži članova biče postavljeni na dnevni red i izloženi raspravi pred glav-nom skupštinom, jedino, ako budu predloženi pismeno ravnateljstvu najmanje osam dana pre održanja glavne skupštine, i ako su dotični predloži potpisani po članovima koji zastupaju najmanje dvadeseti deo ra-dovno uplačenih poslovnih udela, inače se
o	nijednom predlogu van dnevnog reda ne može raspravljati.
Član 31.
Za pravovaljanost zaključaka glavne skupštine treba da bude prisutna najmanje jedna petina redovno uplačivanih poslovnih udela. Na glavnoj skupštini svaki član ima pravo na onoliko glasova koliko ima redovno uplačenih poslovnih udela. Svoje pravo glasa može izvršavati samo član zadruge, ali može biti i zastupan samo po priznatom članu. Malodobna i juridička lica zastupaju njihovi zakoniti zastupnici.
Da član uzmogne sodelovati kod glavne skupštine, mora položiti najkasnije osam dana pre .ulavne skupštine svoje štedne knjižice kod sokolskih jedinica kojima kao član pripada. O tom pologu biče članu izdana naročita iskaznica, s kojom če moči da na glavnoj skupštini vrši svoja prava.
Sokolske jedinice poslače ravnateljstvu spisak pet dana pre glavne skupštine, u kome če naznačiti ime člana s brojevima štednih knjižica pojedinog »Štednog gnezda« i brojem redovno uplačenih poslovnih udela s brojem glasova, držeči uvek u vidu poslednju alineju čl. 10 o. p., jer takovi nemaju prava glasa.
Član 32.
Ne sakupi li se na prvoj glavnoj skupštini dovoljan broj članova, odgodiče pret-sedatelj skupštinu bez posebnog oglasa na jedan sat kasnije, s istim dnevnim redom, koja onda odlučuje i stvara pravovaljane zaključke bez obzira na broj prisutnih.
Član 33. :
Skupštini pretseda pretsednik odnosno potpretsednik, a u, njihovu otsustvu jedan član ravnateljstva . koga skupština izabere večinom glasova.
Član 34.
Skupština bira:
a) jednog zapisničara i
b) dva overovitelja zapisnika, koji su istodobno i skrutatori.
Član 35.
Glasovanje na skupštinama biva uvek tajno, a odluke stvaraju se večinom glasova. Kod raspolovljcnih glasova odlučuje glas pretsedatelja.
Član 26.
O	predmetima rasprave i o zaključcima svake glavne skupštine ima se sastaviti zapisnik, u kom če hiti naznačena imena prisutnih članova s brojem njihovih poslovnih udela dotično glasova.
Zapisnik potpisuje pretsedatelj, iza-brani zapisničar i dvojica overovitelja, te se ima najkasnije iza 14 dana podneti Kr Okružnom sudu u ...... .
b)	O ravnateljstvu Član 37.
Poslovima zadruge upravlja ravnateljstvo izabrano na tri godine u smislu čl. 27 slovo a) o. p., od kojih dve trečinc moraju
biti stalno nastanjeni u.................ili u
njegovoj neposrednoj bližini, radi lakšeg
i	bržeg odvijanja poslova zadruge.
Članom ravnateljstva može biti iza-brano samo ono lice, koje ima najmanje deset poslovnih udela redovno uplačivanih. Član ravnateljstva koji bi bio u zaostatku svojih redovnih uplata na upisanih deset poslovnih udela, prestaje biti članom ravnateljstva, i mesto njega izabrače ravnateljstvo izmedu zadrugara novog člana, koji vrši svoje dužnosti kao takav do idu-če glavne skupštine.
Svaki član ravnateljstva dužan je od mah po izberu da položi u zadružnu bla-gajnu svoju štednu knjižicu, kao garanciju preuzetih dužnosti člana ravnateljstva.
Član 38.
U delokrug ravnateljstva spada:
a) nadgledati stanje imetka, račune zadruge, te bditi nad savesnim vodenjem svih zadružnih poslova;
b) primati uštednje i davati zajmove;
c) sklapati zajmove (ČL 24 slovo d) o. p.);
d) osnivati podružnice i ispostave;
e) nameštati i otpuštati činovnike i r;a-meštenikc.
Član 39.
Ravnateljstvo se sastaje na poziv pr.et-sednika po potrebi, ali svakako najmanje jedanput mesečno na redovitu sednicu ravnateljstva, na kojoj se ima iserpivo podneti izveštaj o zadružnom poslovanju.
Za stvaranje prav-ovaljanih /aključakana sednicama ravnateljstva mora hiti prisotna
—	osiin pretsednika — najmanje polovica članova ravnateljstva. Prisutni imaju pravo — svaki za sebe — samo na jedan glas, a budu li glasovi razpolovljeni odlučuje glas pretsedatelja.
O	radu i zaključcima svake sednice imade se odmah učiniti zapisnik, koji prisutni istog časa potpisu.iu.
član 40.
Članovi ravnateljstva ne smeju prisu stvovati sednicama, u kojima se rasprav-ljaju predmeti, u kojima mogu imat) vla-stitih osobnih ili imovinskih interesa.
Član 41.
Članovi ravnateljstva sa stalnim bora-vištem u................ili	u njegovoj nepo-
srednoj bližini, imaju naizmenice vršiti svakodnevnu službu, kako sporazumno s njima utanači pretsednik.
Pod vlastitom odgovornošču imaju svojim potpisom u kontrolnom zapisniku zabeležiti: dnevni nadzor obavljene službe, sve važnije dnevne poslovne dogadaje, a naročito inožebitne netačnosti i zlouporv bc, dolazile one bilo s koje strane. U tak-vim slučajevima dužan je dotični č’an ravnateljstva istoga dana obavestiti pismenim putem pretsednika, sa zahtevoin, da se odmah sazove sednica čitavog ravnateljstva, da se raspravi ustanovljena netačnost odnosno zloupotreba. Propusti li to učiniti su-odgovoran je za počinjeni čin.
Ako pojedini član ravnateljstva ne bi mogao bilo s kojeg razloga u otlreden: dan svoje službe izvršavati, dužan je o tom na vreme obavestiti pretsednika, koji čc u tom slučaju nači zamenika u osobi drugog člana ravnateljstva.
Član 42.
Ako bi jedan član ravnateljstva bez opravdanog razloga izostao tri puta uza-stopce bilo od sednica ravnateljstva, bilo od vršenja svakodnevne službe, odhikom ravnateljstva prestaje biti članom ravnateljstva, a mesto njega izabrače ravnateljstvo izmedu zadrugara novog člana pod uslovima čl. 37 druge alineje 0. p., koji vrši svoje dužnosti kao član ravnateljstva do iduče glavne skupštine.
Isto vredi ako jedan član ravnateljstva umre ili se odrekne ovog mesta.
Član 43.
Članovi ravnateljstva koji otstupaju, mogu biti po glavnoj skupštini ponovne izabrani.
c)	O nadzornem odboru
Član 44.
Nadzorni odbor sastoji sc od sedarn članova. Dužnost im traje jednu godinu, te mogu biti ponovo birani.
U svrhu garancije preuzetih dužnosti, moraju članovi nadzornog odbora da po-lože na zadružnoj blagajni štidnu knjižic« na deset poslovnih udela redovno uplačivanih po odredbama čl. 37 o. p.
Član 45.
Nadzorni odbor nadzire čitavo poslovanje zadruge, stoga valja da imade pot-punu obavest o svemu. U tu svrhu može vazda i u svako doba po volji pregledati sve zadružne knjige, spise, zapisnike ravnateljstva, kontrolne zapisnike i škontri-rati blagajnu. Nadalje je dužan ispitati zaključne račune bilansc, te račune gubitka i dobitka tačno i savesno, te o pronadenom uspehu izvestiti glavnu skupštinu.
Član 56.
Ako bi nadzorni odbor tokom godine opazio nekorektnosti i protuzakonite po-stupke ravnateljstva iti podredenog osob-lja o rukovanju zadružnih poslova, dužnost mu je da sazove odmah izvanrednu glavnu skupštinu po odredbama čl. 28 o. p.
Član 47.
Članovi nadzornog odbora izabrače izmedu sebe jednog pročelnika. O svojim sednicama vodiče zapisnik, koji če na licu mesta svi prisutni potpisati.
Član 48.
Ako jedan član nadzornog odbora ne bi prisustvovao tri puta bez epravdanih ra-zloga sodnicama nadzornog odhora, ako bi iimio, ili sc odrekao, to če ravnateljstvo u sporazumu s ostalim članovima nadzornog odbora izabrati izmedu zadrugara novog člana koji udovoljava odredbama čl. 37 o. p., a koji če vršiti funkcije kao član nadzornog odbora do prve glavne skupštine.
Član 49.
Članovi nadzornog odbora obvezani su solidarno na naknadu štete, kada ne ispu-ne svojih dužnosti iz čl. 45 i 4o o. p.
VI	Glava.
Godi&nji i periodični zaključni računi pojedinih »Štednih gnezda«, te njihova ra>.deoba gubitka i dobitke
Član 50.
Godišnje poslovanje zadruge započima
1	januara i svršava sa 31 decembra svake godine, kejega se dana zaključuju računi zadruge.
Prvo »Štedno gnezdo« započeče sa 1 januara 1934 i traje do 31 decembra 1943.
Daljna »Štedna gnezda« započimaju svake godine sa 1 januara i traju punih deset godina.
član 51.
Konccm decembra svake godine du žnost je ravnateljstva da sastavi, strogo po trgovačkom zakonu i načelima, bilance s odnosnim računima gubitka i dobitka za svako pojedino »Štedno gnezdo«, neovisno jedno od drugoga, koji računi moraju bit potpisani po ravnateljstvu i nadzornom odboru.
Poslovni rezultat mora se razdeliti medu pojedina »Štedna gnezda« u razmeru njihovih glavnica, pa pošto se dobitak ne deli do likvidacije pojedinog »Stednog gnezda«. mora se o tom rezultatu za svako »Štedno gnezdo« voditi poseban račun.
Po шпаки vremena od deset godina svakog pojedinog »Štednog gnezda«, oba-viče se njegova likvidacija, pa če se glavnica i dobitak koji mu prama zaključnim računima — po odobrenju glavne skupštine — pripadaju, isplatiti članovima tog »Štednog gnezda« prema razmeru njihovih uplačenih poslovnih udela.
Član 52.
Vrednost društvene imovine imade se s naslova istrošnje svake godine umanjiti pre zaključka knjiga najmanje za:
4% na nekretninama i 10% na pokretninama i pokučstvu.
Ovo umanjenje snaša srazmerno svako »Štedno gnezdo«, koje je još u tečaju.
Član 53.
Zarada zadruge sastoji se od čistog dobitka koji če preostati nakon odbitka svih pasiva i istrošnic po čl. 52 o. p. i po-deliče se ovako:
Srazmerno prema dobitku dotične godine svako »Štedno gnezdo« koje je još u tečaju doprineče od svog dobitka:
5% pričuvnoj zakladi.
5% štipendijskoj zakladi SSKJ.
Po odbitku ovih prinosa preostali deo dobitka izlučiće se u posebni račun gubit-
..a i dobitka /a чуако »štedno упс/do« na-pose, tako, da sc mi izlučeni deo dobitka nečc više obračunavati 3% prinosa gornjim dvim zakladama, a niti nekretninama i pokretninama iz čl. 52 o. p.
Član 54.
Dospeli i plativi poslovni udeli s do bitkom, koji sc ne podignu po članu zadruge u roku cd pet godina iza trečeg poziva, biče uglavničeni u korist pričuvne zaklade.
Član 55.
Pričuvna zaklada, stvorena iz čl. 14, 53 i 54 o. p., .sačinjava imovinu zadruge za slučaj eventualnih gubitaka, i mora se plo-donosno i na siguran način uložiti.
Kamati pričuvne zaklade biče uglavničeni u korist same zaklade.
Član 56.
Štipendijska zaklada Saveza Sokole Kraljevine Jugoslavije, stvorena iz člana-9, 10, 13, 15 i 53 o. p., imovina je Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, i kada ova zaklada naraste do višine najmanje sto hi-ljada dinara moči če njenim kamatima ras-polagati Savcz za odgajanje i podupiranje onih vrednih članova sokolskih jedinica, koji se žele usavršiti u tehničkem ili prosvetnem radu, dotično za opštu dobrobit
i	prosperitet Sokolstva.
I	ako je ova zaklada imovina SSKJ ona ne može biti zadruzi oduzeta dok ne nastupi slučaj iz čl. 57 o. p.
Savcz Sokola Kraljevine Jugoslavije iz-radiče posebni pravilnik za ovu zakladu.
Kamati štipendijske zaklade SSKJ biče uglavničeni u korist same zaklade.
VII	Glava.
O razlazu zadruge
Član 58.
Zadruga se može raziči:
a) zaključkom glavne skupštine;
b) usled stečaja;
c) odlukom vlasti.
član 58.
L' bilo kojem od ova tri slučaja glavna skupština mora odmah izabrati petoricu likvidatora, na koje sc primenuju propiei ovih pravila odredenih za ravnateljstvo.
Član 58.
Po dovršenoj likvidaciji i nakon ispla-te svih poslovnih udela imadu sc pričuvna zaklada, štipendijska zaklada SSKJ i sva ostala imovina u koliko je hude sa svim knjigama i spisima pokloniti dotično predati Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo gde se on bude naiazio.
Vlil Glava.
Završene odredbe
Član 60.
Službeni odnosa j činovnika i namesto-nika prama zadruzi biče ureden posebnim službovnikom.
Član 61.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije vršiče nadzor nad radom zadruge preko naročito imenovanih poverenika.
Povereaici imaju pravo da pregledava-ju sve zadružne knjige, spise i zapisnike, da prisustvuju glavnim skupštinama i sednicama ravnateljstva. Ravnateljstvo dužno je davati im sva obaveštenja koja zatraže.
Član 62.
Za sve ono što nije predvideno u ovim pravilima vrede zakonske ustanove.
Braćo i sestre! Dajte ovim mrtvim slovima vašu bratsku toplu reč, pa čete tada videti i osetiti vlastitu veličinu
i	snagu svog »ja«, jer ostvarenjem ove zamisli provađamo u delo naš i našeg naroda — preporod.
Bogomir Grkinič, Sušak.
Jesam II poslao prelplalu O za sokolske listove S
		1
		O
	•: R f,	
		
Vsem bratskim sokolskim edinicam!
Z ozirom na splošno gospodarsko stanje in dejstvo, da omogočimo vsem bratskim edinicam nabavo potrebnega telovadnega orodja ponovno zniiujemo cene za 20°/o.
Pri plačilu zaključne vsote takoj z naročilom nudimo !• posebej fronko omot in pri naročilu preko Din 1.000'— postavno Vaša železniška postaja.
Bratske sokolske edinice prosimo, da tudi nadalje zaupat« v solidnost domačih izdelkov, ter Vam zagotavljamo, da se bodemo vedno potrudili postreči Vas z najbolj popolnimi proizvodi.
Tudi	nadalje	Vam	hočemo zvesto služiti ter prosimo, da se ob potrebi ©omete no
naš naslov	z	vsemi	Vašimi	željami, da Vam moremo staviti svoje ponudbe in pogoje, fci
bodo Vašim zahtevam najbolje ustrezali.
Nodejamo se, da nas ne zapustite tudi v sedanjih hudih časih, polnih brezposelnosti, zato se obračamo do Vas z geslom: „Svoji k svojim!"
Zdravo!
TVORNICA TELOVADNEGA ORODJA
I. ORAŽEM - RIBNICA
MA DOLENJSKEM 9 DRAVSKA E A M O V IИ A
341- J0
ROSIJA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD
Korist sokolskih ekskurzija
(Posvečeno Sokolskem društvu Plzen) V)
Članstvo, njih oko stotinu, Sokol-skog društva Plzenj V, putuje ovih dana po Jugoslaviji, gde ostaje duže vremena u svrhu upoznavanja naše zemlje, našeg mora i naših sokolskih prilika.
Ovo društvo sklopilo je sa subo-tičkim Sokolom prisno pobratimstvo prošle godine na svesokolskom sletu u Pragu, i sada mu je posetu uzvratilo.
Ovo nekoliko redaka neka je na uspomenu te posete i neka posluže što bližem obostranom upoznavanju i bra-timljenju. Nije bez značaja napisano: »Naprej« na članskoj trači, koju su plasenjski Sokoli prilikom našeg pobratimstva i posete u Plznju 1932 god. poklonili našim Sokolima i s njome okitili kopije naše društvene zastave. U toj simboličkoj reci: »Naprej« izraženo je ono duboko Tirševo sokolsko geslo: »Uvek napreki, nikad natrag«, geslo puno značenja i puno energije da se potstrekne sokolski dufh, da u radu ne klone, da uvek budan i neumoran i da u večitoj kretnji i borbi pobija mrak i neznanje, da puli luču prosvete, da vaspitava svoje članstvo da postanu ljudi, Jer Soko mora da je i čovek.
Posetili su nas brata .Sokoli iz Plz-nja, posetili su nas gosti, koji su verni sokolskom geslu: »Naprej«, i koji ne samo da su ovom prilikom uzvratili našu posetu njima učinjenu pre godinu dana, nego oni su tim vidljivim znakom htcii još bolje da učvrste veze naše velike sokolske porodiee, da učvr-stc naše bratstvo, i da njihova poseta urodi korisntm plodom u našem sokolskom radu i na polju Slovenstva sa željom, da se i kod nas nade neko kao što je bio njihov zaslužni brat Hinko Pal, Tiršev učenik, koji če poput njega da poseje jako i neoborivo seme sokolsko, koje bi u svome uspehu moglo tiači mesta Tirševim rečima, koje je izrekao 1882 god., kada je Plzenj po-setio i video uspeh njihovog sokolskog rada: »Posejano je, staiblo je izraslo, i počinje se razvijati prašuma«.
Sokolsko društvo V, koje je bilo naš gost, proisteklo je iz ovog niatič-nog društva, kome je neumrli Tirš u-putio gornje reči. Plzenj je ne samo največi češkoslovački grad posle Praga i jedna od najjačih kula sokolskih, nego zauzima jedno od najvidnijih mesta u češkoslovačkoj borbenoj narod-noj istoriji, u istoriji češkog stvaranja i uopšte češkoslovačkog života. U dav-noj istoriji tu su se vodile velike borbe, naročito za doba Jana Husa, sa jakom rimskom vlašču, a kasnijc i sa silnom germanizacijom. Iz tih borbenih ljudi, u tom provincijskom mestu, razvili su sc najbolji privrednici, i danas je Plzenj po svojoj silnoj industriji poznat širom cclog kulturnog sveta. Kada sc putuje za Plzenj, kroz njegovu siru okolinu, voz prolazi kroz vrlo lepe i industrijske predele. Okolina je bogata, zasadena šumama, u ko joj su podignute mnoge tvorniee porcelana, nameštaja i kovinske industrije. Čim se približujemo Plznju opaža se iz da-Ieka čitava šuma tvorničkih dimnjaka, znamenitih pivovara, i u gradu, iako je nedelja, oseča se zagušljiv miriš dima. Kao što je Plzenj na industrij-skom, gospodarskom i socijalnom polju jedan od najjačih gradova Češkoslo-vačke, tako je i na sokolskom polju jedna od najjačih tvrdava sa svojih sedam sokolskih društava i sedištem jedne od najjačih sokolskih župa, po-red nekoliko radničkih gimnastičkih društava, a da ne spoininjemo razno-vrsne sportske klubove. Baš tu, gde su hiljade i hiljade radnika zaposlene, Sokolstvo ima velik i važan zadatak da ih što više organizira u svoje redove. te da ih nacionalno i kulturno vaspita.
Sokolstvu plzenjskom, spomenu-tom prilikom pre pedeset i jednu go-dinu, Tirš je uputio i ove reči: »Ovo je prirodno i najjače središte čvrstog narodnog uverenja i onoga pravoga češkoga duha, koji nikada nikoga ne napada, ali koji nije nikada ni od koga bio pobeden, a sačuvao se u svojoj svesti i čistoti.« Te su reči Tirševe baš najbolje shvatili naša brača Sokoli iz društva naših gostiju, kada su na trači, koju je njihov naraštaj poklonio našoj uruštvenoj zastavi, napisali: »Pobediti ili poginuti«. Te reči u pravom Tirše-vom duhu vode Sokolstvo samo pobe-di, jer duh sokolski niko ne može uništiti; fizieki se može društvu odu-zeti i zgrada i sprave, imovina uništiti, članstvo pozatvarati, vešati ga i streljati ga, ali duh ostaje i živo dok i Slovenstvo živi, a Slovenstvo može samo da nestane sa čovečanstvom. To je dokazao svetski rat i ondašnje nepri-jatcljske vlasti. Sve su mogle materi-jaino da unište, ali sokolski duh ostao je i pobedio je!
Deca Sokolskog društva Plzenj V takoder su poklonila jednu traku našoj zastavi i na njoj napisala: »Sokolstvo je radost života«. Jest, ta krasna deca mogu biti najradosnija samo onda ako su i u Sokolu, i tako se vaspitaju da celog veka ostanu Sokoli. Nijedno drugo društvo nema te uslove ni taj
način ni taj duh u kome može vaspitati one najmlade kao što to sokolsko društvo može. To se opaža svugde tamo gde su deca u raznim društvima, kada ih se uporedi sa sokolskom decom. To sc mogio opaziti i u Plznju na sam dan 70 godišnjice smrti i otkrivanja spomenika velikom nacionalnem borcu Josipu Kajetanu Tilu, poznatom pesniku češke nacionalne himne »Gde domov moj«, koji je budio narodnu svest svojim dramatskim delima i glumačkom umetnošču. Tako na. pr., plzenjska deca, koja nisu u Sokolu, več u radnič-kim gimnastičkim društvima, vračala su se tog dana sa okružnog sieta i prolazila su u ogromnoj masi pored Tilova spomenika. U početku su izglodala kao da su sokolska deca, ali iz
bližega videlo se da su to deca vež-bači radničkih udruženja, koja su se vračala po završenoj javnoj vežbi u grad. I po odelu i po držanju mnogo su se razlikovala od sokolske dece; njihovo dolaženje u grad više je sličilo dezorganizovanom begstvu vojske pred neprijateljem, nego urednom stupanju po odeljcnjima, Ali ipak iz ove dece dalj bi se vaspitati dobri Sokoli, a i njihove vode nisu baš neprijatelji Sokolstva što se naročito videlo za vreme velikog sieta u Pragu, kada je njihov največi praški list »Pravu Lidu« pisao pomirljivo o Sokolstvu pod uticajern velikih sokolskih masa i silne sokolske ideje. Zaludu, slovenski se osečaji ne mogu izbrisati iz čovečjeg srca!
Češče posete, izmene misli, razni simbolički pokloni, upoznavanje rada jednih i drugih mnogo če više koristi učiniti sokolskom bratstvu i slovensko j ideji nego samo kratki sokolski sletovi.
Prof. Ante Tadič, Subotica
!x telovežbačkog sveta
NAJVEĆA PRIREDBA SOCIJALISTIČKIH GIMNASTA 1933
Ove godine održače se veča zajedli ička priredba u Ustju nad Labom, i to od 4 do 6 avgusta pod nazivom »Medunarodni radnički sportski dani«, kojima če učestvovati sve organizacije, u kojima je organizovano ukupno oko 300.000 pripadnika. Ovi medunarodni radnički sportski dani obuhvatače či-tav niz takmičenja u telovežbi na spravama, u prostim vežbama, u teškoj atletiei, u plivanju i u drugim sporto-vima na vodi, u ciklistici i u raznim igrama s loptom. Ova takmičenja ujed-no biče i priprava radničkih vežbača za radničku Olimpijadu, koja če se narodne godine održati u Pragu na Stra-hovskom stadionu, gde je prošle godine održan IX svesokolsici slet.
PRENOS SEDIŠTA MEĐUNAROD-NE RADNIČKE TELOVEŽBAČKE CENTRALE
Nakon brutalnog raspusta svih socijalističkih struenih i uzgojnih organizacija u Nemačkoj po Hitlerovom režimu sledilo je također i sprečavanjc delovanja socijalističkih telovežbačkih društava, zatim njihov raspust i ujed-no konfiskacija njihovog imetka. Me-dunarodna telesno uzgojna centrala, či-je je sedište bilo u centralnom domu Nemačkih socijalističkih telovežbačkih organizacija u Lajpcigu, kao i ostale organizacije, bila je raspuštena od Hit-lerovih nacionalnih socijalista. Prema vestima radničkih telesno uzgojnih li-stova, tchničko vodstvo Medunarodne radničke telovežbačke centrale preselilo se je sada definiti%rno iz Lajpciga u češkoslovačku, i to u mesto Usti nad Labom.
DELOMIČNA DOGRADNJA STRA-HOVSKOG STADIONA U PRAGU
Strahovski stadion u Pragu, koji je svojina Češkoslovačke države, bio je više puta predmetom raznih interpelacija u češkoslovačkom parlamentu. Iako zgraden samo na pola ipak je po svojoj opsežnosti bio dovoljan za prošli IX svesokol. slet. Medutim ČOS bila je prisiljena da podigne pored srednjeg dela glavne tribune, još i ostale tribune, da bi stadion bio uporabiv za njene svrhe. Isto tako bilo je potrebno da se podignu i pri vremeni objekti, koji su služili za svlačionice. Kako se čuje, sada če nastaviti s izgradnjom stadiona sama država, te je u tu svrhu parlame-nat več votirao daljnih 12,000.000 Kč., i to na osnovu izveštaja naročite sitruč-ne komisije, koja je nedavno pregledala sav prostor stadiona. Sada se naime namerava da podigne zapadna i istočna tribuna. Ovu dogradnju naročito je za-govarao socijalistički poslanik KumeL hans, koji je ikao pretsednik DTJČ (Radničke telovežbačke jedinice Češkoslovačke) osobito interesiran, da bi se stadion izgradio, kako bi se na njemu mogla da održi III medunarodna rad-nička Olimpijada.
'ir K
Izložba s motivima iz Jugoslavije u Parizu. Nakon uspele Meštrovičeve izložbe u Parizu, sada je bila-tamo pre nekoliko dana otvorena u salonu Bern-heim-Jeune kolektivna izložba slika s motivima isključivo iz Jugoslavije, i to pretežnom večinom iz Slovenačke. Ovu izložbu priredio je Nikola Le Princc, pseudonim grčkog princa Nikole — tasta Nj. Vis. Kneza Pavla. Izložba ima pored umetničkog značenja još i propagandni karakter, jer prikazuje kulturnom svetu lepote naših krajeva.
25 godišnjica smrti Rimski-Korza-kova. Krajem juna proteklo je 25 go-dina od smrti Rimski-Korzakova, jed-nog od največih ruskih komponista. Poznate su brojnc njegove opere i sim-
fonije, kojima se je proslavio i van granica Rusije. On je i preradio te in-strumentirao nedovršenu veliku operu Musorgskog »Borisa Gudunova«, jednu od najjačih ruskih glazbenih tvore-vina.
Spomenik Smetane u Pragu. Na-
redne godine proslaviče se u čitavoj Češkoslovačkoj, a i u inostranom mu-aičkom svetu, 50 godišnjica još i danas najpopularnijeg češkog komponiste Bedržiha Smetane, tvorca besmrtne »Prodane neveste«, opera »Libuše«, »Dve udoviee«, »Poljupca« i t. d. te mnogih simfonija, od kojih je najpo-znatija »Iz moje otadžbine«. Tom zgo-dom biče u Pragu, gde je Smetana ži-veo i radio, otkriven njegov spomenik kod Narodnog pozorišta, u kojem je nekoliko godina bio i prvi dirigent.
400 godišnjica smrti Lodovika Ari-osta. Dne 6 jula 1533 umro je u Ferari največi italijanski pesnik kasnog srednjeg veka Lodoviko Ariosto. Ariosto Se rodio 8 septembra 1474 u gradu Re-đio. Otac mu je bio gradski kapetan u službi vojvode od Este, kome je i pripadala Redia. Več u svojoj 15 godini otišao je u Feraru da tamo študira na univerzitetu pravo. Ali umesto prava počne da študira latinski jezik i literaturi! i več u prvoj godini nastupi s re-citovanjem svojih prvih pesama, koje su odmah postigle jak uspeh. Kad mu je bilo 26 godina umre mu otac i da zaradi za sebe i za mladu braču i sestre mora i da stupi u službu vojvode, koji ga imenuje za gradskog kapetana u istorijski poznatom gradu Kanosi. Iz študenta postaje vojnik i diplomata, koji po službi putuje po čitavoj Italiji, a pri svemu tome nalazi još i vremena da piše krasne pesme. Godine 1513 upoznao se u Florenzi s lepoticom Aleksandrom Benučijevom, kojoj je napisao mnogo lepilh pesama i koja je kasnije postala njegova žena. Jedna od njegovih najpoznatijih zbirka pesama je epos »Orlando furioso«.
»ROK«
češkoslovačka privredna revija, broi 7—8, Prag 1933.
Povodom I pokrajinskog sieta Sa-veza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani ugledna češkoslovačka privredna revija »Rok« izdala je svoj dvobroj 7—8 »posvečen bratskom ju-goslovenskom narodu«. Krasna naslovna stranica u bojama pretstavlja jugo-slovensku i češkoslovačku zastavu sa pticom sokolom u poletu, koji nosi pozdrav Jugoslaviji: »Zdar Jugoslaviji!« Na unutrašnjoj strani teksta donosi veliku sliku starešine Saveza SKJ Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra. Na uvodnom mestu nalazi se pozdrav našeg opunoniočenog ministra i izvanred-nog poslanika u Pragu br. dr. Prvisla-va Grizogona, zatim »Pozdrav beloj Ljubljani« od gradonačelnika Praha br. dr Baxa te »Pozdrav sletu jugoslo-venskog Sokolstva« od staroste ČOS br. dr. Stanislava Bukovskog. Redaju se zatim brojni odlični članci i sastavi kulturnog, političkog, privrednog i pro-pagandnog značaja, medu kojima na prvom mestu članak br. Gangla »Biv-stvo jugoslovenskog Sokolstva« (koji donosimo na uvodnom mestu našega lista). Ovaj bogato uredeni dvobroj ilustrovan je s velikim brojem krasnih slika iz naše zemlje.
SOKOLSTVO U JULIJSKO.! KRAJINI I KORUŠKOJ
Izdanje Saveza jugoslovenskih emigrantskih udruženja u Jugoslaviji. Vidovdan 1933,
U ovoj maloj propagandnoj brošuri. koja je izdana povodom I pokra-jinskog sieta Saveza Sokola Jugoslavi-j cu Ljubljani, na češkom jeziku, sa-brano je u zbijenom obliku vrlo mnogo zanimljivog i korisnog gradiva o našem preratnom Sokolstvu u Julijskoj
Krajini i Koruškoj, te o njegovom ta-danjem veoma uspešnom razvitku i delovanju. Uvod ovoj brošuri napisao je br. E. Gangl, a zatim slede član-ci: Sokolstvo i Julijska Krajina od dr. Ivana Marija Čoka, Trščansko Sokolstvo u poslednjim godinama pred 1914 god. od dr. Ljudevita Kuščera, Sokolstvo u Gorici od A. Gabršeeka, Sokolstvo u Istri od Lacka Križa, Ko-rotanski Slovenci i Sokol pred 1918 god. od Carantanus juniora.
Bila je vrlo srečna zamisao da se povodom ljubljanskog sieta izda ova lepa brošurica da bi še osobito češkoslovački učesnici još 'bolje upoznali s našim kulturnim životom pre rata u Istri, Trstu, Gorici i u Koruškoj, a či-jim jc najsnažnijim nosiocem bilo baš naše tamošnje Sokolstvo. Brošurica je nesumnjivo i postigla svoju svrhu, a samo je šteta što po svojoj vrednosti radi jezika nije pristupačna i širim slo-jevima našega Sokolstva.
tm i m
Župa B/elovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR BRESTOVAC
Sokolsko društvo u Daruvarskom Brestovcu priredilo je dne 2 jula 1933 svoju III javnu vežbu uz sudelovanje bratskih društava iz Daruvara trga, Batinjana, Končanice, Vel. Zdenaca, Imsovaea, Trojeglave i Uljanika.
Odziv domačeg pučanstva bio je kao još nikad do sada, te je i moralni i materij alni uspeh veoma povoljan.
Nakon povorke, u kojoj su sudelo-vali svi Sokoli, pretstavnici društava i narod, nastupili su na ukusno iski-čenom vežbalištu naraštajci i članovi pojedinfh društava, te su koli proste, toli i vežbe na ručama i preči izvedene vrlo dobro. Osobito se je svidila pri-sutnima alegorieka slika »Leptir«, koju su izveli veoma dobro brestovaeki naraštajci. Četa iz Trojeglave precizno je izvela proste vežbe, što je veoma odu-ševilo gledaoce.
Pri koncu je beležnik brat Matija Vrban održao govor o ulozi Sokolstva na selu. Zahvalio se je svim bratskim društvima, te publici na posetu. Govor je bio popračen spontanim klicanjem Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku i celom Vladalačkom Domu.
Uspehu ovako odlično ispale javne vežbe doprineli su uz vežbače i brača odbornici društva.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE
V	nedeljo, dne 2. julija je imelo naše društvo na svojem letnem telovadišču svoj retini letni nastop, pri katerem so nastopili vsi oddelki. Ob zvokih Delavske godbe so prikorakali na obširno telovadišče vsi oddelki, najmlajša deca pa se je razvrstila v črki A M (Aleksander, Marija). Starosta Sokola br. Pleskovič j c pozdravil vse navzoče in jc v kratkih besedah očrtal pomen sokols'kih javnih nastopov. Zavrnil je očitke nasprotnikov Sokolstva, da je Sokol brezverski in fašistovski. Eno pa je skupno vsem Sokolom, da z vsem žarom ljubimo svojo domovino in smo odkritosrčno vdani svojemu (kralju. Po govoru br. starešina je godba zaigrala državno himno, ki jo je številno občinstvo poslušalo stoje. Nato je nastopila najmlajša deca z igrami. Vesela razigranost mladine je prinesla takoj v začetku prav veselo razpoloženje tudi med članstvo. Za igrajočo deco je nastopila moška deca (18) z zletnimi prostimi vajami, ki jih je izvedla strumno in z dobrim kritjem. Za moško deco je nastopila v enakem številu ženska deca, ki je ljubko izvajala zlet-ne proste vaje. Sledil je nastop moškega naraščaja (32) z zletnimi prostimi vajami, ki so bile izvajane eksaktno. Ljubke naraščajnice (32) so izvajale proste vaje z eleganco. Moško in žensko članstvo (48 članov, članic 28) je izvajalo zletne vaje prav dobro, vendar kritje ni bilo vedno dobro. Člani na orodju so pokazali doikajšnjo izvežba-nost in napredek, saj pa je naša vrsta znana v celem okrožju. Načelnik br. Bizjak in načelnica s. Štihova sta s svojim prednjačkim zborom dosegla lepe uspehe in sta z njimi lahko zadovoljna. Skupno je v vseh oddelkih nastopilo okrog 800 telovadečih, kar je prav lepo število, a za Trbovlje še vedno premajhno!
Župa Karlovac
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Javna vežba naše Sokolske čete, imala bi se održati, prema zaključku prednjačkog zbora, dne 17 septembra ove godine. Ova javna vežba poprimiče veči karakter, jer če biti pozvane sve okolne bratske jedinice da po volji na njoj sudeluju. Usto če biti zamoljeni pretstavnici vojske za jednu ili dve tačke, jer če u to vreme biti priredeni vojnički manevri u Generalskom Stolu. Prednjački zbor če odmah započeti s predradnjama.
Dne 16 o. m. održao je PO svoju sednicu, na kojoj je rešeno više pitanja. Radi učiteljskih ferija glavnu bri-
gu oko prosvetnog rada vodiče tajnik PO br. Matcšič. Kao delegati od Strane PO na svečanost polaganja kamena temeljca Sokolskog doma u Karlovcu biče izaslani br. Vučetič i br. Matešič.
Nakon ljubljanskog sieta, na ko-me su učestv-ovali naraštajci i članovi naše čete u lepom broju, opaža se sve veče interesovanje za sokolsku ideju u ovome kraju.	J.	M.
Župa Kragujevac
SOKOLSKA ČETA U GORNJEM ŠTIPLJU
Vredni meetani Gornjeg Štiplja blizu Jagodine, shvačajuči Sokolstvo kao opštenarodnu korisnu ustanovu, pre tri meseca rešili su da se u njiho-vom selu osnuje sokolska četa. Tada su izvršili upis članstva i otpočeli s tehničkim radom. Pošto je ispitana mogučnost da četa u ovom selu može živeti i napredovati, meštani su pozvali upravu Sokolskog društva u Ja-godini i molili je da izvrši osnivanje čete. Uprava Sokolskog društva upu-tila je 16 jula svoje delegate. Na ula-zu u selo delegate iz Jagodine sačekala je postrojcna četa od 40 članova koja ih je srdačno pozdravila, a zatim je do-lazak objavljen pucanjem iz prangija.
U punoj sali Osnovne škole, osni-vačku skupštinu otvorio jc br. Vladislav Panič, učitelj iz G. Štiplja, pak su zatim održali svoje govore o značaju Sokolstva brača g. Milan Jevtič, I zam. starešine, Đorđe Vasič, II zam. starešine, Savo Toholj, prosvetar i Lazar T. Petrovič, sekretar Sokolskog društva iz Jagodine.
Pošto je izvršen upis u članstvo čete, u koju se upisalo 47 članova, iza-brana je uprava čete, koja je sestavljena ovako: starešina br. Miodrag Ja-ničijevič, zamenik starešine br. Tana-sije Slavkovič, tajnik br. Mihailo An-delokovič, blagajnik br. Svetislav Mi-hajlovič, načelnik br. Radomir B. Mi-hajlovič, zam. načelnika br. Mil. Jovanovič, prosvetar i knjižničar br. Vladislav Panič, učitelj. U nadzorni odbor izabrani su brača Jezdimir Mihajlovič, Radosav Petrovič i Ilija Savič.
Četa je osnovana na pokusno vreme od 6 meseci. Ovo je peta sokolska četa u srezu beličkom. Izuzev čete u Dragocvetu, sve su čete vrlo agilne u radu.	L.	P.
Župa Cjubljana
SOKOLSKI PRAZNIK V MENGŠU
V nedeljo, 23. t. m. bodo imeli Sokoli v Mengšu veliko slavje: otvorili bodo svoj novi sokolski dom z razni-: mi slavnostmi in telovadnim nastopom vseh oddelkov.
Iz gospodarskega poslopja so dvignili vrli Mengšani prav preprost, a lep in prikupen sokolski dom. Tu bo torišče novega vnetega dela. Pokroviteljstvo nad prireditvijo je prevzel pomočnik bana g. dr. Otmar Pirkmajer. Slovesnosti se prično ob 15. s sprejemom društev in gostov pred Sokolskim domom, sledi zbor na telovadišču in otvoritev doma. Po otvoritvi povorka s sokolsko konjenico iz Ljubljane na čelu po Mengšu, zatem pa telovadni nastop vseh oddelkov. Slovesnost bo zaključila narodna veselica na telovadišču. Narodne noše se bodo v velikem številu udeležile povorke.
Zaslugo, da ima mengeški Sokol sicer preprost, a svoj dom, ima ves’ odbor in vse članstvo; na čelu društva je neumorni br. starosta Franc Ropret.1 Pročelje doma krasi relief v narodnilh motivih, telovadnico pa pet velikih kipov: kralja, Tyrša, dr. Oražna, Prešerna in Janeza Trdine, vsi delo brata staroste.	;
Finančno vprašanje še ni rešeno, pokriti sta pa že skoro dve tretjini ve^ likih stroškov. Ambicioznost vseh vrlih Sokolov v Mengšu nam jamči, da se bodo z vso vnemo oprijeli dela in v kratkem času odplačali vse ostalo. V jeseni so otvorili gledališko sezono na novem odru, ki je moderno opremljen, z igro »Smrt majke Jugovičev«. Sokol namerava v bodoči sezoni prirediti več iger in tudi prosvetno uspešno delovati.
V nedeljo vsi v Mengeš, zveze mt vse strani so ugodne. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO JEŽICA
V	nedeljo dne 9. julija 1933. je priredilo Sokolsko društvo Ježica na prijaznem vrtu gostilne Ramovž svoj letni društveni nastop.
Kljub temu, da je bilo ta dan vse polno društvenih nastopov in da je prva topla nedelja v tem poletju zvabila marsikoga v hladno Savo, se je zbralo pri nastopu, kakor tudi pri veselici precejšnje število občinstva. Zastopana so bila skoraj vsa bližnja društva, župno upravo je zastopal župni blagajnik br. čotar.
Pod vodstvom br. načelnika in s. načelnice je pričel nastop domačega članstva točno ob pol 16. uri s sledečim sporedom: I. moška deca (26): preste vaje; 2. ženska deca (28): proste vaje; 3. moški naraščaj (19): proste vaje; 4. moška in ženska deca (32) skupne vaje; 5. ženski naraščaj (20): proste vaje; 6. igre dece (54); 7. člani (21): proste vaje; 8. članice (8): proste vaje in 9. orodna telovadba.
Skoro vse točke so bile dobro izvedene, le kritje je bilo pomanjkljivo pri moški in ženski deci. Vsi oddelki so porastli in so dovolj močni, le članice so zaostale, želimo, da se za prihodnji nastop tudi ta oddelek pomnoži.
Po nastopu je bila prosta zabava z godbo, srečolovom, šaljivo pošto, ki je prinesla društvu gotovo tudi materialni uspeh. Zdravo!
SOKOLSKA ČETA NOVA SELA
Naša četa je v polnem razgibu. Dasiravno našega dela mnogo ljudi še ne razume, vendar rastejo naše vrste in zavednost v njih vedno bolj. Načelnik br. Klarič vestno pripravlja telovadce za bližajoči se telovadni nastop, ki sc bo vršil 13. avgusta t. 1. Telovadci redno posečajo telovadne ure. Tudi Sokolska knjižnica je za našo malo četo narasla na lepo število 133 knjig in brošur.
Dne 15. junija popoldne so člani in članice uprizorili Ogrinčevo veseloigro »V Ljubljano jo dajmo«. Režiral je starosta in prosvetar brat Prešeren Dolfe. Uspeh je bil v moralnem pogledu prav zadovoljiv, v gmotnem pa manj. Igra se je na splošno željo ponovila 25. junija t. 1.
Na splošno željo članstva, ki so večinoma preprosti kmetski fantje, je uvedla Sokolska četa vsako soboto zvečer večerno sokolsko šolo, ki ima namen po možnosti spopolniti vrzel med znanjem, ki so ga člani dobili v šoli in ki ga je treba zdaj praktično uporabljati v življenju. Glasom sejnega sklepa sc je določilo, da se pritegne k sodelovanju predvsem včlanjeno učiteljstvo, ki naj bi predavalo članstvu o vseh predmetih, ki si jih bodo člani sami izbirali od ene ure do druge. Prvi tak sestanek je bil 24. junija t. 1. Predaval je br. podstarosta Curl Anton, poštar v Novih selih o poštnem uradovanju in obratovanju.
Dne 18. junija sc je vršil v Kočevju enodnevni administrativni tečaj, ki se ga jc udeležil skoraj ves upravni odbor tukajšnje čete. Tečaj je bil zanimiv in praktičnega značaja, ter je marsikateremu odborniku pripomogel, da bo lažje in točnejše upravljal svojo funkcijo.
Dne 23. junija tekočega leta je priredila tukajšnja četa »Ivanjski kres«, ki je potekel v bratskem in veselem razpoloženju. Zvečer sc je pred odhodom na kresišče vršil obhod skozi vas Banja loko, v spremstvu harmonike, katero je igral br. Gotenc. Potem pa se je sprevod med igranjem in petjem sokolskih koračnic pomikal v Nova sela, kjer so medtem ostali bratje prižgali kres in so mogočni zublji kresa razsvetljevali okolico. Vrstile so se pesmi, kolo, ples; br. načelnik Klarič, pa je izvedel s svojimi telovadci telovadni nastop. Br. starosta Prešeren je ob sklepu imel navdušen govor, ki jc bil sprejet z velikim odobravanjem.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLNJA LENDAVA
. Y, Številki 26. Sokolskega glasnika je izšlo poročilo o koncertu tukajšnjega orkestra. Uredništvo je pripomnilo: »Kaj pa slovanske kompozicije?« Ker bi lahko zlasti čitatelji Sokolskega glasnika sodili, da se tukajšnji orkester ne zaveda svoje naloge, pripominjam, da je bil to šele drugi koncert našega orkestra. Pri prvem koncertu so tvorile prvo polovico programa skoro izključno slovanske kompozicije. V drugem koncertu pa namenoma nismo dali na program nič slovanskega, ker pripravljamo »Slovanski večer« in ne kaže trgati programa.
Za Sokolski orkester: Simon Gorišek.
SOKOLSKA ČETA SV. MARJETA OB PESNICI
Naši obmejni šmarječani so kmalu že prva leta po vojni pod okriljem bivše Jugosl. matice manifestirali za dom in kralja vsako leto s sijajno, že tradicionalno postalo prireditvijo pod imenom »Domovinski dan«. Domačinom je bil ta dan pravi domovinski praznik, istotako so ga vzljubili iskreni rodoljubi iz Maribora in okoličani. Po razpustu Jug. matice pa je s to redno, letno svečanostjo nadaljevala šolska mladina
pod vodstvom domačega učiteljstva ter šmarješka sokolska četa. Slednja je priredila lepo uspele nastope lani in predlani, a letošnji nastop, dne 9. julija je daleč prekosil oba prejšnja nastopa. Prireditveni prostor jc bil prav okusno okrašen. Že zjutraj so topiči naznanjali domačinom in okoličanom praznik, obmejni »Domovinski in sokolski dan«. Ob 14. uri so sc od vseh strani pričele zgrinjati množice domačinov in okoličanov proti šmarješki vasi, kjer so bile skoraj vse hiše v zastavah. Pri prvi hiši ob banovinski cesti proti Mariboru so se zbrali prvi udeleženci, domači in okolice Sokoli in Sokolice, deca in ostali domačini ter sc je po prihodu Mariborčanov, vojaštva in kolesarjev-Perunašev z godbo na čelu razvila skozi vas na slavnostni prostor mogočna povorka, kakršne še Šmarjeta ni videla. Prireditev je z udanostnim »zdravo« N j. Vel. kralju Aleksandru I. otvoril br. starosta šmarješke čete Vauda Mirko, godba pa je intonirala drž. himno. Br. starosta je med gosti pozdravil sre-skega načelnika g. dr. M. Ipavica, zastopnika orožništva pomočnika g. Knežcviča, vse došle sokolske cdinice, požrtvovalne pevce »Jadranaše«, kolesarje »Perunaše«, vse častnike in našo ponosito vojsko, ki ji je občinstvo gromko vzklikalo, dalje je br. Vauda zlasti iskreno pozdravil izredno mnogoštevilno domače kmetsko ljudstvo, izražajoč upanje in radost, da z jasnostjo razuma in toploto čuvstev, kot nam jo jc predznačil Vsevišji z naklonjenim današnjim prvim, jasno forez-oblačnim in prijetno toplim dnem. prav danes pričnemo roko v roki, brez razlike stanu in prejšnjih miselnosti skupno delovati za srečno, sokolsko krepko in z mirom blagoslovljeno očetnjavo. Domači četaši in deca so nato zapeli ognjevito »Sokolsko himno«. V imenu župne uprave je spregovoril temperamentno profesor br. Struna in spominjajoč sc triumfalno uspelega ljubljanskega zleta je bodril k vztrajnemu, sokolskemu delu. Sledili so nato pod vodstvom domačega načelnika br. Židanika Ivana nastopi dece in elanov s prostimi vajami, izvedeni točno in strumno. Tudi domača ženska deca, vodena od s. načelnice Židanikove je prav lepo odvežbala proste vaje. Moška in ženska deca jc pokazala tudi par ljubkih igric in tekmovalno tekanje. Zelo je ugajal nastop krčevinskih članic in naraščajnic pod vodstvom s. Hitijeve ter efeiktni, zelo posrečeni nastop telovadne vrste na drogu in bradlji članov iz Krčevine pod vodstvom br. Poljanca. Zadnja, vse —■ zlasti kmetr sko občinstvo izredno očarujoča točka pa jc bil nastop vojske, kateri je občinstvo skoraj neprenehoma vzklikalo in aplavdiralo. Nastopili so gojenci poduficirske šole in 45. pešpolka iz Maribora. Med posameznimi točkami pa sta prepevala pevski zbor naše čete pod vodstvom staroste br. Vauda in pevski zbor »Jadran« iz Maribora pod vodstvom g. Laha ter sta oba zbora aa lepa izvajanja žela obilo odobravanja ob blizu tisoč ljudi broječega občinstva. Po nastopu se j e na vrtu br. Krambergerja razvila živahna in prijetna narodna zabava. Čestitamo šmarješki četi k tej sijajno uspeli, vzorno organizirani prireditvi, želeč, naj bi baš tu ob meji sokolski nastopi s sodelovanjem vseh nacionalnih organizacij postali pravi, tradicionalni domovinski prazniki ter bi se naj v vseh naših obmejnih postojankah čim prej uvedli in uveljavili vsako leto »Domovinski in sokolski dnevi« po zamisli in načinu letošnjega nastopa šmarješke čete. šmarješkim četnikom pa še: Le tako neustrašeno in plemenito naprej! Zdravo!
Kupujte ia$fav@ kod
I. NEŠKUDLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
339—12
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO GACKO
Na 28 juna priredena jc u Gacku sokolska vidovdanska svečanost.
Istog dana u 10 časova pre podne u pravoslavnoj crkvi održan jc para-stos u prisustvu svih Sokola, gradan-stva i pridošlih gosti ju, izginulim juna-cima od Kosova do danas. Posle toga formirana je ogromna povorka od preko 2000 duša na čelu sa sokolskom muzikom iz Nevesinja i ustašama iz 1875 godine. Povorka je prodefilovala ulicama grada manifestujuči Kralju, otadžbini i narodnom jedinstvu.
U 2 časa posle podne bio jc svečani doček izaslanika Nj. V. Kralja. Izaslanika Nj. V. Kralja pozdravio je brat Risto Grdič lepim i toplim govorom. Potom jc izaslanik Nj. V. Kralja isporučio kraljevski pozdrav svim So-kolima društva Gacko, zahvalivši se na ovakoj lepoj manifestaciji.
U 4 časa posle podne otpočeo je javni čas. Prvo je pozdravio prisutne brat dr. Lojevič, a u ime ustaša i do-brovoljaca brat Simo Slijepčevič. Obo-jica govornika podvukli su veliku i značajnu misiju Sokolstva za sve slovenske narode. Nakon toga vežbao je muški i ženski podmladak vrlo precizno. Iza podmladka nastupio je muški, zatim ženski naraštaj sa svojim
vežbama. Vežbe naraštajaca i naraštaj ki odlično su uspele, naročito vežbe muškog naraštaja pobrale su plju-sak aplauza od strane prisutnih. Is tu p članica i njihove vežbe nisu zadovoljile gledaoce. Članovi Sokolškog društva Gacko, iako ih je bilo malo, vežbali su dobro, sigurno, ubedljivo. Naročito za-pažena tačka programa bile su vežbe sokolske dece iz sela Nadaniea i Vrba. Odlična disciplina, preciznost izvada-nja — bile su karakteristike njihovih vežba. Kao predzadnja tačka programa istupili su vežbači iz trinaest sokolskih četa društva Gacko. Lepo je bilo pogledati jednu stotinu ovih mladiča razvijenih, punih snage i poletno-sti. Njihove vežbe bile su takoder dobro izvedene i toplo pozdravljene od strane prisutnih. Završna tačka programa bila je predaja srebrnog venca Nj. V. Kralja najboljoj četi pobednici na takmičenjima, kojc je društvo Gacko priredilo na nedelj u dana pre jav-nog časa. Srebrni venac Nj. V. Kralja osvojila je Sokolska četa Nadiniči.
Posle završenog programa nastalo je narodno veselje. Na veče priredena je vrlo uspela sokolska akademija.
A. U.
Župa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO VLASO-TINCI
Sokolsko društvo Vlasotinci priredilo je 18 juna svoj javan čas na let-njein vežbalištu. Prisutne gledaoce je pozdravio br. prosvetar, a zatim je odr-žao predavanje br. Velja Nikolajevič
o	temi »Sokolsko kao važan vaspitni faktor«, u kome je apelovao na roditelje, trgovce i zanatlije, da šalju svoju decu odnosno šegrte u sokolske redove, a osobito je naglasio, da bi bilo potrebno da se i devojke jedanput odu-ševe za Sokolstvo.
Posle predavanja nastupile su sve kategorije članstva sa prostim vežbama, večinom uz pratnju glazbe. Starija ženska deca i ženski naraštaj nastupili su i u skakanju te na konju. Ova poslednja sprava je za žensku decu ne-podesna, a u toliko više kad vežbaju u suknjama, pa je mogla ova tačka da izostane. Na kraju je nastupila vrsta članova na ručama, koja se jc pokazala najdisciplinovanija, te je publika s oduševljenjem pratila njihove vežbe. Materijal članova je vrlo dobar, ali na žalost društvo ne može da dodc do jed-nog stručno vaspitanog načelnika, koji bi mogao sa ovim vežbačima postiči za-vidne uspehe.
Za buduče bi bilo za preporučiti da bi vodstvo bilo jedinstveno, što nika-ko neče biti na štetu uspehu javnog časa, a program da bi bio sastavljen tako, da se redaju vežbe od jednostav-nijih do sastavljenijih i slikoviti j ih; osobito su trebala biti ženska deca, koja su sada po prvi put nastupila, prva po redu, pa bi bio mogao biti njihov nastup bez glazbe što bi bilo svakako bolje.
Moralan uspeh javnog javnog časa je postignut, ali ne tako i materija-lan, jer moramo na žalost konstatovati, da su sokolske priredbe najlošije pose-čivane pa zato od srca želimo, da naše gradanstvo u buduče pokaže više bla-gonamernog interesovanja za naše društvo.	F. V.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN
Sokolsko društvo Apatin održalo jc 15 juna svoj javan čas na stadionu ovdašnjeg sportskog kluba Tri Zvezde, posle podne u 4 časa. Na javan čas došlo je mnogo gostiju osobito iz susednih sela Kupusina, Prigrevica, Sv. Ivan, Sonca, dok iz Sombora došli su vežbači i vežbačice somborskog So-kolskog društva na čelu sa okružnim načelnikom bratom dr. Vladom Cveti-čem, a uz pratnju društvene fanfare. Na železničkoj stanici Apatin sakupilo sc mnoštvo sveta da dočeka goste.
U 3.30 sati formirana je povorka sviju učesnika i gledalaca, koja je uz pratnju muzike krenula na igralište. Nešto kasnije od 4 sata stigli su i pret-stavnici vlasti.
Vežbu su otvorila ženska deca s prostim vežbama, a nastavila su muška deca s istim vežbama. Muški narašfaj je izvodio vežbe sa štapovima, a ženski naraštaj ritmičke vežbe. Župske vežbe za 1933 godinu prikazala su muška i ženska deca. Posle vežbe gostiju izvodio je ženski naraštaj vežbe s lukovima. Na kraju programa vežbači somborskog društva prikazali su vrlo interesantne i lcpe_ vežbe na spravama. Mnogo su sc svidele publici originalne vežbe kupusinske dece: kolo uz pesmu i muziku. Javan čas je bio time završen i gosti su srdačno ispra-čeni na stanicu. Moralni i finansijski efekat zadovoljava.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAČIR
Dana 9 jula o. g. priredilo je Sokolsko društvo Pačir svoju prvu jav-nu vežbu otkako je osnovano.
Oko 11 časova formirana jc povorka pred sokolskim domom, koja jc uz pratnju vatrogasne glazbe prošla kroz glavnijc ulice sela. Posle podne u 2 časa došla su još bratska društva Bajmok i Bajša (društva Bač. Topola i Stanišič došla su več ujutro), te su s vi
zajedno s muzikom na čelu izašli na železničku stanicu da dočekaju braču iz Subotice. Pošto su i ovi došli, povorka j c na čelu sa sokolskom fanfaram iz Subotice došla na divno letnje vežbalište, gdc je održana javna vežba u kojoj su učestvovale sve kategorijo vežbača, kojih je bilo oko 300.
Mnogobrojno gradanstvo, kojeg je bilo oko 1000, pozdravljalo je svaki nastup vežbača dugotrajnim i odušev-Ijenim aplauzima. Prvo su nastupila muška deca s prostim vežbama, koje su izveli vrlo dobro. Ženska deca iz-vela su vežbS s venčičima pračene pes-mom, Muški naraštaj izveo je vežbe s palicama, a ženski naraštaj vežbe s lukovima. Zatim su članovi iz Subotice, Stanišiča i Pačira vežbali na krugovi-ma, razboju i vratilu. Publika ih jc burno pozdravljala. Zatim su članice do-sta nesigurno vežbale proste vežbe. Najuspelija tačka jc bila: proste vežbe članova, kojc su izvedene vrlo precizno i skladno. Najzad su konjanici mes-nog Sokolškog društva izvodili vežbe (voltažu) na konju. Ovim je program javne vežbe bio završen i publika se razišla s vežbališta očito zadovoljna.
Lh'eče je u sokolskom domu priredena igranka.
Ova prva javna vežba Sokolškog društva Pačir uspela je i u moralnom i u materijalnom pogledu vrlo dobro.
M. C.
Župa Sušalc - Hi jeka
SOKOLSKO DRUŠTVO OMIŠALJ Letovanje osječkih i beogradskih Sokola
Sokolstvo je na polju medusobnog upoznavanja u našoj zemlji u zadnje vreme učinilo jak korak napred. Ne samo sokolskim sletovima, več takoder i raznim putovanjima i letovanjima ono podiže i utvrdujc naš sokolski i nacionalni duh, učvrščuje zdravlje našega naroda i utirc put k potpunom stapanju naših plemena u jak i zdrav jugoslovenski narod. Naše sokolske je-dinice shvatile su taj zadatak Sokolstva u punom smislu, i mi ih več danas su-srečemo svuda širom naše prostrane otadžbinc: na moru, na planinama, na putovanjima.
U Oinišalj, u to omiljene kupališno mesto, stigle su ovc godine dve sokolske jedinice. Najpre je stigao naraštaj Sokolškog društva Osijek gor. g., njih 30 na broju, što muškog, što ženskog naraštaja. Došli su s vodama br. Vikto-rom Ladenhauzerom, nast. gimn. kao vodom m. naraštaja, i s. Slavom Ko-valskom, nast. gimn., kao vodom ž. naraštaja. Smestili su se u zgradi Osnovne škole. 15 o. m. stigli su izaslanici Sokolsko# društva Beograd - matica, koji su trebali da izvrše sve pripreme da mogu potpuno spremni da dočekaju svoju ostalu braču, koji su došli 17 o. m. Došlo ih je čitav stotinjak, od sitne sokolske dečicc do starije brače. Brača Beogradani doputovali su pod vodstvom vode br. Momira Sinobada, prof. Vojne akademije, s. Vere Pavičeve, načelnice, br. Alekse Plavšiča, ekonoma, br. kap. Rada Kosoviča, tajnika, br. prof. Strahinjc Vanuja, blag., br. Dra-gutina Jovanoviča, prosvetara i br. Zdenka Paviča, načelnika. Podigli su svoje šatore na istome mestu gde su logorovali i pred dve godine, na divnoj livadi pokraj same morske obale.
Divno je promatrati život ovih naših sokolskih gostiju. Njihovo nasmejano lice, veselje, mladost, živost, njihovo uzorno sokolsko držanje pobudu-je opštu pažnju, opšte divljenje. Oni daju svojim sokolskim životom naročiti timbar čitavom onom vrvenju, o-nom uskipclom životu, koji gospoduje u čitavom našem Primorju za letnjeg vremena. Njihovo neusiljeno bratstvo, zasladeno uzajamnošču i ljubavlju, is-punja svačijc srce veličinom sokolske ideje i jačinom sokolske organizacije, koja jc uvek mlada, uvek sveža.
Sokolsko društvo Omišalj osobito sc veseli dolasku svoje sokolske brače. To se opaža iz njihovog medusobnog ophodenja i naročite pažnje, koja sc posvečuje osječkoj i beogradskoj brači na svakom koraku. U njima vidi Sokolsko društvo Omišalj i svoje pomagače i učitelje u širenju Sokolstva u našem ubavom mestu.
Počinju pripreme za sokolske akademije i javne nastupe, kojih če biti lep broj, a u kojima če učestvovati uz osječke i beogradske Sokole i domači, omišaljski. Sokolsko društvo Omišalj iako ima dobar materijal potrebno je uvek injekcija i pobuda izvana, jer nema još spremnih i požrtvovnili vrsta i prednjaka. S toga ste nam, draga bra-čo, osobito dobro došli i mi računamo s Vašom pomoči.
Želimo Vam ugodan boravak u našoj sredini — na obalama našeg plavog mora. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG
U nedelju dne 2 jula t. g. u 9 sati navečer održalo je naše društvo na trgu Kralja Aleksandra akademiju u kojoj su nastupile sve kategorije članstva u potpunom broju.
Još pre odredenog sata, mnoštvo je sveta zauzelo svoja mesta, a odmah zatim navirale su iz sviju ulica nove grupe, koje su sc zadovoljile staja-njem, jer sc za toliki svet nijc moglo da nade dovoljan broj stolica. Program
je ovog puta bio vrlo obilan. Bilo je jedanaest tačaka najraznovrsnijeg sa-držaja i sve su one od početka do kraja izvedene punom rutinom i zamer-nom disciplinom. Taktika je bila za-stupana kod sviju vežbi u dovoljnoj meri.
Muška i ženska deca naročito su lepo izvela vežbe sa zastavicama, kao i vežbe s venčičima, koje su pružile jedinstvenu sliku i izazvale buru odu-ševljenja. Muški naraštaj skladno je izveo proste vežbe, a tako isto i ženski naraštaj s maramicama.
Višestrani aplauz ubrala su muška i ženska deca sa svojim vežbama sa zastavicama i venčičima. Naraštajske vežbe s puškama i proste vežbe članova izvedene su punom prcciznošču, pa su naišle na opče divljenje kod publike. Naročito divljenje od strane glc-dalaca pobudio je muški i ženski naraštaj sa simboličkom vežbom uz pc-vanje: »Tužnoj Istri«. Ovom izved-bom u celosti sc pogodila tendenca, a jer je sadržaju dodat i vanjski oblik slikovitom narodnom nošnjom, doča-ralo sc jedinstvenu sliku tužne Istre.
Vežbe s čunjevima vanredno su uspele, a vrlo zanimivu sliku sa zgodnim prelazima i raznolikošču pružile su zajedničkom vežbom sve kategorije.
Vežbe na spravama izvedene su s punom sigurnošču.
Ova akademija rzazvala je veliko oduševljenje i srdačan aplauz od stra-nc Sokola i gradanstva.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB Saradnja Sokola Rab i Kr. mornarice. —Sokolska akademija. — Vežbe na Kr. brodu »Hvar«.
Povodom boravka b rodovi j a naše Kr. mornarice u Rabu, podmorničke flotile sa matičnim brodom »Hvar«, priredilo je Sokolsko društvo u Rabu svečanu akademiju u vrtu hotela »Praha« u nedelju 9. o. m. Vrt hotela »Praha« bio je dupkom pun gradanstva, ns-ročito kupališnih gostiju, medu kojima prvenstveno brače Čehoslovaka. Na akademiju došli su gg. oficiri na čelu s komandantom flotile kapetanom fregate g. Erni i komandantom Kr. bro-da »Hvar« kapetanom korvete g. Ve-karičem. Rcdali su se brojni nastupi članstva, ženskog naraštaja vežbe s grabljicama, muškog naraštaja s puškama, muškog i ženskog naraštaja s ve-slima i zenska deca s kudeljieama. Sve su vežbe lepo izvedene, a naročito su sve prisutne oduševile vežbe s veslima
i	simbolička vežba muškog i ženskog naraštaja »Oslobodenje Istre«. Nakon vežbe poveli su Sokoli i Sokolicc kolo.
Sutradan točno u zakaza.no vreme skupila su se sokolska muška i ženska ileea te naraštaj u odoricama na obali radi polaska na Kr. brod »Hvar«. Posebnim motornim mornaričkim earnci-ma prcvezena su deca, naraštaj i odbornici Sokolškog društva na Kr. brod »Hvar«, gde su dočekani od gg. komandanta i oficira. Na prostoru kod prani-ca broda izvela su muška i ženska deca te naraštaj vrlo uspele lepe sokolsko vežbe. Vežbe su s vclikom pažnjom i oduševljenjem pratili oko vežbališta na brodu okupljeni naši mornari, koji su nakon svake vežbe burno odobravali našoj sokolskoj nadi. Nakon vežbe pregledala su sokolska deca naše ponosno bfodovlje. Po čitavom Kr. brodu »Hvar« ervenila sc jc naša sokolska košulja pored bijclih odora naših mor-nara. Iza kako su deca pregledala bro-dovlje bila su na brodu počaščena za-kuskom. Tom prilikom naši gg. oficiri sakupili su i 200 Din za rapski sokolski dom.
Hvalevredna je ova saradnja Sokola i naše Kr. mornarice, te je na obo-stranu čast ovakav skladan i ispravno shvačeni sokolski rad na našem Jadranu.
SOKOLSKA ČETA BRUVNO
Sokolska četa u Bruvnu priredila je dana 7 jula t. g. svoju V javnu vežbu u Bruvnu sa sledečim programom;
1) Pozdravna reč: brat N. Krajnovič,
2) Deklamacije sok. pesama: muška deca. 3) Zadatci Sokolstva u sadašnjo-sti: brat N. Krajnovič. 4) Narodne igre — ženska dcca. 5) M. Boros: Proste vežbe — muška deca. 6) M. Boras: Proste vežbe — ženska deca. 7) M. Jankovič: Praške vežbe — članovi. 8) N. Krajnovič: Vežbe palicama: muški naraštaj. 9) Proste vežbe: Gosti iz Gračaca i Mazina, 10) Vežbe na ručama: članovi Bruvno.
Oko 16 sati počco je program, uz ogromno učešče naroda, ali kiša nije prestala padati. Uza sve to se je vež-balo makar je bilo dosta teško i nezgodno.
Sve vežbe izvedene su dobro i s voljom, tako da su gledaoci poneli sa sobom dobre \itiske. Uspeh moralni bio je vrlo dobar, a materijalni vrlo slab.
Matično društvo Gračac poslalo je mali broj vežbača i to samo ženski naraštaj, a četa iz Mazina nastupila je s muškom decom i članovima u prostim vežbama vrlo dobro.
SOKOLSKA ČETA LIČ
Dana 9 jula o. g. održala je Sokolska četa u Liču, uz sudelovanje članstva i naraštaja matičnog društva Fu-žina-Vrata, svbj troči javni nastup na letnjem vežbalištu.
Mnogobrojno opčinstvo, braču i sestre pozdravio je lepim govorom opć.^ beležnik brat Pajo Šišul, starešina Sokolske čete Lič.
Program je bio opširan, te je izveden na opče iznenadenje prisutnih. Obzirom na to, što Sokolska četa u Licu nema podesnih prostorij a za vež-be osim malene i tesne školške sobe, bio je uspeh tim veei.
Naraštajci izveli su proste vežbe kao i skupine iznad svakog oeekiva-nja, a isto tako i oni matičnog sokol-skog društva. Odeo matičnog sokol-skog društva izveo je lepe vežbe na preči, a domače članstvo završilo je samu vežbu skupinama na preči, te jednom neočekivano lepo uspelom pi-ramidom.
Nakon toga razvila so je ugodna spontana zabava, koja je potrajala do u kasno.
Iz ovog javnog nastupa, koji je uspeo u tehničkom, moralnom i mate-rijalnom pogledu, vidi se, da malena Sokolska četa u Liču, uza sve mate-rijalne i tehničkc poteškoče, znatno napreduje.
Ž.upa Tuxla
SOKOLSKO DRUŠTVO BRČKO
25 godišnjica sokolskog rada starešine društva brata dr. Milorada J. Kostiča
Na dan 8 jula o. g. održana je u prostorijama Sokolskog doma svečana sokolska akademija u počast 25 godiš-njeg sokolskog i nacionalnog rada brata dr. Kostiča. Program ove akademije bio je ispunjen sokolskim tačkama t. j. vežbama svih kategorija, koji je pot-puno uspeo, a naročito oduševljenje kod publike, koja je posetila kao ret-ko kada ovu sokolsku priredbu, iza-zvao je nastup pobedničke vrste članova s bratom Perom Zrelcom, načelnikom društva i dvogodišnjim prvakom župe na čelu. — Oni su preciznom vežbama na razboju pokazali visoki stepen uvežbanosti i učinili najbolju propagandu za Sokolstvo medu ovdaš-njim gradanstvom.
Ova tiha i skromna proslava u počast bratu dr. Kostiču, bila je izraz iskrene i tople ljubavi našeg Sokolskog društva prama slavljeniku, koje je uvek znalo visoko ceniti njegov sokolski rad, kako u teškoj prošlosti tako i u sadašnjosti
Brat prosvetar Gavrilo Popovič je u svom govoru o slavljeniku evocirao nekoliko važnih momenata iz njegovog života u teškoj prošlosti, koji govore o jednom visoko svesnom i aktivnom narodnom borcu, pravom Sokolu, koji je neumorno i u najtežim časovima nacionalnog Iskušenja služio velikim sokolskim i nacionalnim idealima.
Našem bratu starešini sokolski Zđravo I
tapa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANEC
U nedelju 9 jula održana je javna vežba. Kalco je ova godina jubilejom Sokolskog društva Ljubljana postala za celo naše Sokolstvo jubilanta, za-
ključilo je naše društvo, da se dan pre održi u. mestu ba'kljada. Uz zvukove glazbe kretala se duga povorka članova i naraštaja kroz mesto, koji su celim putem gromkim povicima Kralju, Jugoslaviji, Sokolstvu i Slovenstvu stvorih od ove bakljade pravu narodnu manifestaciju. Na mesnom trgu odr-žao je brat presvetar govor naglasivši potrebu zbijenih sokolskih redova, koji če znati i hteti biti tamo gde narod hoče i gde domovina treba. Govor je završen frenetičnim poklicima Kralju i ujedinjenoj Otadžbini, nakon čega je povorka nastavila ophod.
Drugi dan bila je javna vežba. Krasni nedeljni dan privukao je na vežbalište mnogo ljudi iz mesta i okolice. Nakon pozdrava brata starešine Rožiča izvodio se je program. Lepo je bilo gledati domače kategorije dece i naraštaja, koji su izvodili vežbe zastavicama, puškama i igre. Domače članstvo udruženo s gostima efektno je izvelo sletske vežbe, a mnogo se do-pale i vrste na spravama. Članice brat-skog društva Varaždin, uzorno su iz-vele sletske vežbe. Sve su kategorije požnjele mnogo odobravanja zadovoljne publike. Od gostij u je naročito bilo lepo zastupano društvo Lepoglava s bratom Šantlom na čelu i društvo Varaždin sa župskim načelnikom bratom Šuligojem.
Celi program bio je lep i potpun, što je najbolje dokazala publika vidnim odobravanjem. Prisutan je bio i starešina župe brat Belčič.
Nakon programa razvila se lepa animirana zabava, kojoj je za malo prisustvovao i ministar šuma i ruda brat Matica, starešina čete Bednja.
Cela priredba najbolji je dokaz, da je društvo od prošle godine pokro-čilo znatno napred i da ima sve veči izgled za još jači procvat.	J.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠTRIGOVA
Ovogodišnji javni nastup održan je 9 jula. Uz domače društvo nastupila su na javnoj vežbi i okolna društva i čete. Sudelovala su iz mariborske župe društva Ljutomer i Donja Lendava te četa Benica iz varaždinske župe društva Čakovec, Gornji Mihaljevec i Mursko Središče te čete Vratišinec, Pustako-vec i Zasadbreg. Ukupni broj vežbača bio je 253. Moralni uspeh bio je vrlo dobar, te se je pojedinim točkama programa mnogo odobravalo. Vežbalo se je uz pratnju muzike Sokolskog društva Varaždin. Po svojim delegatima bila je zastupana varaždinska župa i varaždinsko društvo.
SOKOLSKA ČETA KURŠANEC
Nedugo nakon svog osnutka odr-žala je četa Kuršanec (Medimurje) svoj prvi javni nastup. U nedelju, 9 jula 1933 god. sakupio se je na vežbalištu velik broj seljaštva, koji je očekivao prvi nastup svojih suseljana.
Prc same vežbe pozdravio je Nj. Vel. Kralja starešina čete, brat Josip Božanič, koji pozdrav je popratilo klicanje prisutnih, a glazba je otsvirala himnu. Na samoj vežbi nastupili su: muška deca četa Kuršanec i Novo Selo (54), muški naraštaj Nedelište (7), ženska deca Kuršanec i Novo Selo (-4),
ženski naraštaj Kuršanec (8), članovi Kuršanec, Novo Selo, Nedelište i Varaždin (35) te vrsta na preči.
Taj prvi nastup, kome su prisu-stvovali kao izaslanici matičnog društva iz Čakovca brača Ribarič, Poropat i Šlehta, mnogo se je svideo seljacima, a uspeo je u svakom pogledu. Neka samo nastavi takovim radom ta naša naj mlada četa.
SOKOLSKA ČETA U NOVOM SELU
U nedelju, 16 jula održala je Sokolska četa u Novom Selu svoju ovo-godišnju javnu vežbu. Brojnu domaču publiku i brojne goste iz Varaždina pozdravio je prosvetar brat Jadrošič, upravivši prvi pozdrav Nj. Vel. Kralju, što su prisutni popratili s burnim aplauzom, a sokolska fanfara zasvirala je himnu. U daljnem svom govoru ocr-tao je važnost ovogodišnje jubilarne godine po jugoslovensko Sokolstvo, koje sada sve više i jače osvaja naša-cela. Govorio je još i starešina Sokolskog društva Varaždin brat Novakovič, koji je pohvalio plodan rad novoselske sokolske čete, koju ubraja matično društvo u red najboljih. Sledio je obilan program. Domača četa nastupila je sa svojom decom muškom (18) i ženskom (27), koju je predveo prosvetar i mesni učitelj brat Jadrošič. Deca su izvela proste vežbe i jednu igru. Nara.štajke (18) susedne čete iz Kuršanca izvele su proste vežbe, a isto tako i članice (8) iz Varaždina, te članovi iz Varaždina, Novog Sela, Pustakovca i Kuršanca (20). Na preči su nastupili članovi iz Varaždina. Program je završen volte-žiranjem, gde se je istakao naraštaj Sokolskog društva iz Varaždina (8). Pojedinim točkama ravnala su brača Jadrošič, Kovačič Julije i Dakovič, te sestra Marta Brknjač. Posle uspelo vežbe razvilo se animirano narodno veselje uz igranku i pevanje narodnih pesama.
Župa Vel. Bečlcerelc
SOKOLSKO DRUŠTVO TOMA-ŠEVAC
7 juna o. g. dr. Kamenkovič Slavko, opšt. lekar iz Uzdina, održao je u ovom selu veoma uspelo predavanje o tuberkulozi i njenom obolenju. Ovo predavanje bilo je popračeno prikazi-vanjem raznovrsnih obolenja na platnu kinematografskog aparata. Sve ovo iza-zvalo je veliko oduševljenje kod sviju prisutnih kako članova sokolskog društva, tako i kod Stanovnika ovog sela, kojih je bilo zastupano do 500.
Pri razilaženju posotilaca, mogla se čuti pohvala predavaču, kao i nad-leštima, koji su ga uputili.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELA CRKVA
Sokolski prednjački tečaj, koji je vodio načelnik Sokolskog društva Bela Crkva br. Dušan Janič, vazduhoplovni poručnik, završen je 16 o. m. Prednjački ispit položili su s vrlo dobrim uspehom brača: Babec Nikola, Novak Ivan, Matijevič Hugo, Linjak Milan, Hamza Andrija i Bura Kornelije.
Sokolsko društvo Bela Crkva nije do sada imalo dovoljan broj prednjaka,
pa je to i bio razlog što rad društva nije napredovao kako bi to inače moglo biti. Dobivanjem ovih novih pred-njačkih snaga društvo če ubrzo pokazati bolje rezultate.
Na obavljenom tečaju predavani su ovi predmeti: Tiršev sistem, sokolska ideologija, istorija gimnastike, anatomija, fiziologija i prva pomoč. — Na-stanici su bili: Irovič Toma, starešina Sokolskog društva, Janič Dušan, načelnik, Majstorovič Steva, prosvetar i dr. Kostič Marijan, lekar.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO LIPOV-LJANI
Sokolsko društvo u Lipovljanima priredilo je 9 jula svoju IV javnu vežbu. Samo selo imalo je tog dana živa-han izgled. Na mnogim kučama bile su izvešene jugoslovenske zastave, a na školskom vežbalištu okupljali su se Sokoli i ostali meštani. Dok je članstvo bilo zaposleno poslednim pripremama, sokolski podmladak krenuo je u 3 sata na železničku stanicu da dočeka prve goste i to sokolsku glazbu iz Ludine, Sok. društvo Popovaču i delegate iz Ivanič Grada i Meduriča. Po izvršenom dočeku formirana je povorka na čelu s glazbom. Kasnije su kolima i automo-bilima stigla Sokolska društva Ludina, Kutina, Novska i Jasenovac, te Sokolske čete Jazavica i Gaj.
Posle četiri sata u prisustvu mno-gobrojnog seljačkog naroda, društveni starosta brat N. Šturlič pozdravio je prisutne poletnim sokolskim rečima. Nazdravio je vrhovnom starešini Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, što je popračeno klicanjem. Glazba je izvela himnu. Nato je naraštajac Lukež dekla-mirao »Pozdrav Sokolima«, a zbor podmlatka izveo je »Poleti sivi sokole«. Zatim je otpočeo javni nastup, koji je imao 14 točaka. Prvi je nastupio ženski podmladak (24) društva Lipovljani. U sledečim točkama izvedeni su nastupi m. podmlatka Lipovljani (9), m. naraštaja (14) Novska i m. podmlatka Ja-zavice (14), te m. podmlatka Lipovljani (10). Nadalje je m. podmladak čete Jazavica (9) izveo vežbe s puškama. Iza toga su nastupili m. naraštaj Lipovljani (»devetorka«), ž. podmladak Lipov-Ijani, zatim članice Lipovljani, Kutina, Popovača (13), članovi Lipovljani, Ludina, Popovača i Jasenovac (18), nadalje ž. podmladak Lipovljani (»dimnji-čari«), odeo starije brače iz Novske, te članovi (9) čete Gaj s puškama. Dalje su članovi iz Ludine i Kutine izveli vežbe na preči, a Kutina na ruči. Teh-nički uspeh je dobar. U svcimi se vidi da društvo Lipovljani napreduje. Sve vežbe publika je pratila s velikim interesom. Na kraju izveden je mimohod svih vežbača, a onda je prosvetar brat Matko Lukež održao govor, naglasivši
ciljeve i rad jugoslavenskog Sokolstva. Njegov govor završen je klicanjem Kraljevskom domu i Jugoslaviji a onda je otsvirana državna himna. Posle se na vežbalištu razvila velika narodna zabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO TOPUSKO
Dne 16 o. m. održana je 1 javna vežba našeg Sokolskog društva, kojoj je bila svrha u prvom redu da se manifestira sokolska ideja u ovom kraju, a što je i postignuto, te je uspeh bio odličan.
Na sam dan ove naše proslave osvanulo je Topusko okičeno barjaci-ma, a naročito je lepo priprcmljeno bilo vežbalište. Več pre podne stizavale su prve br. sokolske čete iz obližnjih mesta, a oko 2 sata po podne stigie su još i ostale i bratska društva iz okoli-nc. U 2 sata počeli su pokusi svih kategorija, u 4 sata formirala se povorka, koja je uspela izvan svakog očekiva-nja. U povorci je naročito upao u oči velik broj br. scoskih četa u lepim narodnim nošnjama. Na čelu povorke ia-šili su barjaktari, iza njih redale su se sve kategorije iza kojih je povorku zaključila seoska konjiča. U povorci bito je 312 Sokola, od toga 82 dece, 26 brače u odorama, 16 članica, 120 članova scoskih četa, 30 brače u gradanskom odelu i 38 jahača selj. konjiče.
Posle povorke počela je javna vvž ha sa sledečim programom: 1) prosti vežbe muške dece — društvo Topusko 2) proste vežbe ženske dece — društvo Topusko; 3) prosto vežbe muške dec s batinama — dr. Vrginmost; 4) prosti vežbe ženske dece s venčičima — dr Topusko; 5) proste vežbe starije brač<
— sva društva; 6) proste vežbe mušk. dece — dr. Lasinja; 7) proste vežbe ženske dece — dr. Lasinja; 8) petork,-
— dr. Topusko; 9) mešane proste vež be muške i ženske dece — dr. Lasinja 10) ruče — dr. Vrginmost; 11) ljubljan ske sletske proste vežbe članica — dr Topusko; 12) preča — dr. Viginmost-Topusko; 13) ljubljanske proste vežbe članova —1 sva društva; 14) ljubljanske proste vežbe za seoske čete — sve če-te.
Ukupno je vežbalo u svim kategorijama 245 vežbača. U povorci i na vežbi učestvovala su sledeča društva i čete: društva: Vrginmost, Lasinjski Sjc-ničak, Lasinja i njezine čete, izaslanici društva Petrinja; čete: Čemernica, Bla-tuša, Pcrna, Slavsko Polje, Bovič i Prkos.
Na vežbalištu bilo je preko 1000 gledalaca, koji su oduševljeno pozdravljali siguran nastup svih kategorija, a naročito dece i scoskih četa.
Posle vežbe razvila se na vežbalištu vrlo ugodna zabava uz sudelovanje glazbe Uzgajališta iz Gline.
Moralni uspeh ove naše priredbe bio je odličan, a materijalni vrlo dobar.
Tko oglašuje, taj napreduje!
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
(NARODNI DOM) dobavila:	po	cenh
Odela za žensku decu	od	Din	40'— do Din 45'
Gačiče „	„	,,	...♦••••«»	30'	„	„ 35 —-
Hlačice za mušku decu..........»	»	30'—	„	„	35'
Košulje ervene za mušku decu . ... n	,,	35'—	„	„	40'
Hlače za muški naraštaj	»	»	35'—	„	„	40'
Košulje ervene za muški naraštaj	. , . „	„	45'	„	„	50
Marame bele za ženski naraštaj sa
ervenim trakom................... a	„	8'
Marame ervene za članice..........	»	8'
Košuljice bele za ženski naraštaj, platnene.,,	» 25'—
n П n n n panama....................... ,, 35'
„	»m	članice,	panama............. »	3U'—
„	„	„	„	trikotne........	. . • .. n 35*
Trikotne hlače za članove, pamučne . . od Din 70'— do „ 75'
Majice za članove..............n	u	20	„	„	25'
Cipele za vežbu .  ............n	n	30'	»	„	40'
Pojas lakovani za svečanu odoru	la.....a	»	30*
it	n	»	n	tt	Ha	............. ”
Kape za svečanu odoru..................u	»	4o'
Znaki za kape.........................tt	tt	4’
, tt tt pojas.......................  •	tt	tt 8*
Stof za svečanu odoru la..............tt	u
tt	tt	n	tt	Ha...................... ” -tnc_
u	n	n	tt	Hla	....... .... « tt u
Pribor za svečama odela po najnižim cenama
396 -28
Malinovec
pristen, naraven, s čistim sladkorjem vkuhan, se dobi na malo in veliko v
Lekarni dr. G. Piccoli Ljubljana, Tyrševa 6
nasproti »Nebotičnika«
Suhe
gtjive
kupuje
SEVER KOM P.
LJUBLJANA
237-13
nap
KUiAKNAfT*DEU
ЦЦ»МАМАРААМЈШИОУА13
r
Friporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICEU
LJUBLJANA, DunajskacestalS
Strokovna izvršitev telovadnega g> orodja. Delo solidno,cene zmerno so
»S pomen - Klince«
—=~ tuserc —— ■	1
to osvečenje sokolske zastave najbolje i jeviino izradjaje МШКО SMAT. graver Beograd, 1’erazije 1 336-28
1
Vse tiskovine 2asokoIskadru,tva vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vse vabila, letake, ieoake
za sokolske prire-
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige. Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste. Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44
ditve Vam natisne
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
332—28
ŠIRITE SOKOLSKU
ŠTAMPU:
„SOKOLSKI GLASNIK*
„SOKO\ „SOKOLIĆ" i —1
„N ASU RAD O ST" I
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠT1NA
M.DRUCKER
Zagreb, Iliča 39 ESao gr d, Pasa/. Akademije Nauka
Vlasti«! proizvod lako-atletskih sprava, lopte za odbojku, medicinka, košarka, lopte za bacanje itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKE!
335-27
J *i Ci» r i	Redakciieki	otsek*Tiska Učiteljska tiskarna (pretstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani
Izdaje Savez Sokol „ kraljevine Jugoslavije (5. Gangl) e Glavni i odgovorni urednik Stjepan Ce ar • U . J