KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASUTU
KLASA 72 (5)
INDUSTRISKE SV03INE
IZDAN 1 AVGUSTA 1956.
W PATENTNI SPIS BR. 12452
Akciovž společnost dfive Škodovy zavody v Plzni, Praha i Venygr
Karel, Praha. Č S. R.
Ručna i ispaljivačka granata.
Prijava od 11 marta 1935.
Važi od 1 novembra 1935.
Kod sviju dosađan;ih tipova ručnih granata čiji se upaljač zasnivao na principu centrifugalne sile bilo’ je potrebno da se upotrebe teški elementi, da bi kod brzine izražene minimumom broja obrtaia upaljač do speo do ispravnog delovanja bacanjem rukom. Za te elemente potrebna masa uvek je data njihovom veličinom tako, da (akvi elementi ne zauzimaju veliki prostor samo na račun eksplozivnog naboja, nego povećavaju težinu same granate na račun daljine bacanja ili dometa vatrenog oruđa, ne uzimajući pri tome u obzir da se oni prilikom eksplozije teško rasprskavaju.
Tipovi granata, koji taj nedostatak moraju da isključuju izkorišćavanjem eksploziva kao sretstva za otežavanje snabdevaju se kao što su to pokazali mnogi ogledi "jakim ili dvostrukim omotačem, da se ne bi sprečavala funkcija upaljača prilikom tvrdog udara; ovo se vrši ipak na račun sadržine eksplozivnog naboja.
Ovaj pronalazak uklanja ove nedostatke time, što se upaljač sastavlja od elemenata male težine i veličine, ali ipak istovremeno omogućava takvo naleganje istih u unutrašnjosti granate, da on prilikom obrtanja deluje oko obe glavne osovine, a da pri tome ne moramo da upctrebimo druge pomoćne elemente u tome cilju. Takav raspored pruža preimućstvo, što se omogućava, da se granata paljbom izbaci u pravcu njene podužne ose čime se povećava njena početna brzina, naročito ako ona u trenutku izbacivanja nije izložena naročito jakim potresima. Pošto kao što je to već pomenuto sastavni delovi ima-
ju male mase, to je njihova deformacija sasvim isključena, pa prema tome i moguća nost prevremene eksplozije. Dalje bitno preimućstvo ovoga upaljrča je njegova jednostavna gradnja, jtr se kod konstruktivnog rešenja pošlo od zahteva da se samo takvi sastavni delovi upotrebljavaju, koji oslovljavaju sasvim pouzdan način delovanja t. j. da njima eliminišemo dvogubu težinu odn. teg i udarač, kao i sve osiguračke elemente, kao što su to vrtnjevi, čepovi, lopte i t. si., koji prilikom paljbe bivaju jako napregnuti te stalno remete ispravno funkcionisanje.
Na priloženom je nacrtu pretsavljepp nekoliko oblika izvođenja predmeta pronalaska. Sl. 1 pokazuje jedan oblik izvođenja, kod koga razorna i upaljačka kapsla leže u sopstvenom tegu z2 si. 2 pokazuje izvod nje, kod koga razorna i upaljačka kapsla stoje u neposrednom dodiru sa eksplozivnom ifla--som granate i si. 3 pokazuje izvođenje, gde eksolozivna i upaljačka kapsla neposredno obrazuju teg.
U čauri p smeštena su dva tega z, Z2, koji su snabdeveni zupcima odn. zupčanijn usecima s,, koji imaju vrtanjski oblik i međusobno se zahvataju. Oba se tega međusobno pritiskuju oprugom z3. U tegu z, udarač t naleže tako, da se on gornjom armaturom oslanja o ispade v2 tega zi. Udarač't’ i teg Zi drže se razmaknuti jakom oprugom zi smeštenom između njih tako, da stvarno dobijamo jedinstveno telo, u kome sakupljena enrgija u obliku stisnute opruge ne vrši nikakvo remeteće delovanje na ostale sastavne delove. Osim toga je udarač t snab-
Din. 10.—
deven na armaturi vrtanjskim žijebom d2 a na donjem kraju ispadima vt koji hvatajiu u žljebove d! tega z2. Ceo sistem sedi usled pritiska opruge 3 na dnu d odn. na vrtnju s2 i posle uklanjanja transportnog osigurača (s) tegovi se mogu bez centrifugalne sile samo zajedno kretati protiv delovanja opruge, Kombinovana razoma i upaljačka kapsla može se u granatu uvrteti i’i odmah kod montaže ili. pred samo bacanje ili spaljivanje. Na gornjem delu hvata u mehanizam vrtanj s, koji je osiguran glavom ili dugme-tom i eventualno plombom, čime se isključuje svaka mogućnost kretanja za vreme transporta. Naleganje upaljača u omotaču granata, kao što se to vidi iz slika, sprove-deno je tako, da sredina upaljača prolazi kroz težišnu sredinu granate i sa poprečnom osom zaklapa ugao a, koji pretstavlja nagib ose upaljača prema podužnoj osi x—x granate. Oba ugla a i [3 izabrana su tako, da ugao a odgovara brzini odn. broju obrtaja kod bacanja rukom a ugao [3 brzini odn. tiroju obrtanja prilikom izbacivanja vatrenim oruđem granate. Pnhvatanje odn. štrčanje oba kraja upaljača iz omotača za meru m služi kao vodica u spiralnim žljebovima trom-Slona, kada se granata paljbom izbacuje.
Način delovanja granate je sledeči za obe vrste upotrebe:
Teg Zi sa udarnim čepom t udaljava se od tega z2 i stiska oprugu z3. Pomoću vitanjskih površina Si koje se nalaze na tegovima izvode međusobno oba tega malo obrtanje i pošto je udam čep t u tegu z2 o-siguran protiv obrtanja u žljebovima vođenim ispadima vi, to se gornji teg obrće istovremeno prema udaračkom čepu. Usled ovoga obrtanja stavlja se ispad v2 tega Zi prema žljebu d2 udarnog čepa t i udarni čep skače u pravcu njegove podužne ose (kao što se -to vidi na si. 2) u pretstavljeni položaj. U toj fazi, za vreme letenja granate dakle, u-paljač se razmiče pomoću centrifugalne sile.
Prilikom pada na tlo itd., prestaje delovanje centrifugalne sile i oba tega se pod uticajem opruge z3 međusobno stiskaju i istovremeno obrnu, pri čemu se u istom trenutku oslobađa opruga z4 udarnog čepa i tera udarač prema razornoj kapsli napred -(kao što je to pretstavljeno na si. 3),
Pretstavljeni primer izvođenja može biti zamenjen konstruktivnim elementima iste vrednosti, a da se usled toga ne promeni bitnost pronalaska.
Patentni zahtevi:
1)	Ručna i ispaljivačka granata, kod koje su oslobođenje pa time i njen način delovanja zavisni od obrtanja oko bilo koje ose, naznačena time, što upaljač leži koso u omotaču granate tako, da njegova osa prolazi kroz težište granate i pod nejednakim uglovima, (a, (3) je nagnuta prema glavnim osama granate.
2)	Ručna i ispaljivačka granata po za-htevu 1, naznačena time, što udarač (t), o-pruga (z4) i gornji teg (zt) deluju kao jedna celina na slabiju oslobodilačku oprugu (z3), pri čemu jača opruga (?4) sa akumuliranom energijom nema nikakvog uticaja na funkciju oslobođavanja i tek posle udara oslobađa tu energiju, koja je potrebna za ubadanje upa-Ijačke kapsle.
3)	Ručna i ispaljivačka granata po za-htevima 1 i 2, naznačena time, što su oba tega snabdevena vrtanjski ili t. si. izrađenim zupcima ili usecima, koji u osiguranom stanju i kod udara granate jedno na drugo potpuno nasedaju i kod relativnog udaljenja oba tega izazivanju njihovo međusobno izo-kretanje.
4)	Ručna i ispaljivačka granata po zahtevama 1 do 3, naznačena time, što je veza udarača sa gornjim tegom izvršena pomoću zavojastih žljebova i ispada ili t. si., koji radijalnim obrtanjem ispada odn, gornjega tega oslobađ iju udarač.
5)	Ručna i ispaljivačka granata po za-htevima 1 do 4, mznačena time, što oba kraja upaljača štrče van omotača granate tako, da oni zamenjuju ispade koji su potrebni za vođenje u spiralnim žljebovima tromblona prilikom izbacivanja paljbom granate.
6)	Ručna i ispaljivačka granata po za-htevima 1 do 5, naznačena time, što se kod jednog od oba tega upaljača kao masa za otežavanje iskorišćava sopstveni inicijalni naboj.
Ad pat.br. 12452
fig. 2.

}

v_ • ;■