KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 19 (1)
PATENTNI SPIS BR. 14834
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
Brogden Alfred Nathan, Blackpool, Velika Britanija.
Poboljšam i sastavak želeizmičkih tračnica.
Prijava od 16 novembra 1936.	Važi od 1 oktobra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 11 decembra 1935 (Vel. Britanija).
Pronalazak se odnosi na poboljšani sastavak železndčkih tračnica, tako zvani sastavak na list. Nezgoda do sada predlaganih i upotirebljavaniih sastavaka na list proizilazi uglavnom misled toga, što se listovi po zajedničkim dodirnim ivicama razgnječuju odnosno krzaju ne samo us-led velikih pritisaka na šine, već pre svega ;)usiled obrtnog (pomeranja o d faznog ^napuštanog) lista u odnosu prema listu koji prima teret i usled time uslovljene veoma uzane širine gazišne trake, tako, da se posle izvesnog vremena ovakav sastavak po načinu veze na list ponaša ne-povoljnije no normalni Stupo sučeljavajući se sastavak.
Ova se nezgoda otklanja pronalaskom na taj način, što se obrtno pomeranje listova pri prelaženju točkova preko sastavka čvrstim uklještenjem, krajeva listova u jastučićima (podmetačkim pločama) za šine. Jednovremeno se po pronalasku ta-kođe nagomilavamje masa, koje isto tako dovodi do nepovoljnog naprezanja sastavka po načinu veze na list, izbegava time, što se upotre,bljuju kratke podvezice, koje dopuštaju da sastavak deluje po načinu sastavka ma zglob, tako, da «c mesto na kojem se nalazi sastavak ponaša približno kao šina između .mstava-ka, t. j. dakle (statički i dinamički) talas od ugibanja ostaje u šini koloseka svuda isti. Naročita se korist sastoji još u tome, što se krajevi koji po sebi nisu jaki ne slabe nepotrebno rupama.
Osim gore pomenutih koristi ima sastavak na list po pronalasku još i tu korist,
da se usled malog gomilanja materijala na sastavku izvodi * jeftinije no- sastavci šina drugih konstrukcija. Takođe je izvođenje ovog sastavka na list po sebi lako i jednostavno, tako, da je sastavak i ekonomski povoljniji od drugih sastavaka šina.
Pronalazak je radi primera, pokazan na priloženim nacrtima i to: Sl. 1 pokazuje šematički izgled tri jedan za drugim sle-dujuća sastavka. SI. 2 pokazuje izgled sastavka odozgo. SI. 3 pokazuje izgled sa strane sastavka bez jastučeta za šine. SI. 4 pokazuje presek koji odgovara si. 3. SI. 5 pokazuje izgled odozgo u delimičnom poduži,mom preseku iz si. 3 i 4. SI. 6 pokazuje jedan malo izmenjeni oblik izvođenja sastavka. SI. 7 pokazuje složeni sastavak sa podvezicama upotrebljenim na obema stranama. SI. 8 pokazuje presek koji odgovara si. 7. SI. 9 pokazuje podužni presek jednog datljeg oblika izvođenja sastavka.
Krajevi 3 i 4 u vidu listova od obe šine 1 i 2 su međusobno udruženi u sastavak na list. Ivice krajeva šina za vezu ma list su kod 5 zaofcruglene na uobičajeni način. Listovi su snabdeveni rupama 6, kroz koje se stavljaju zavrtnji 7, da bi se uz upotrebu podvezice 8 j navrtalka 7 oba lista šina 1 i 2 udružila stezanjem u jedan komad.
Kao što pokazuje si. 2, krajevi za vezu na list se naslanjaju na jastučiće (pođ-metačke ploče) i u ovima se čvrsto uklje-štavaju. Jastučići su na nobičajeni način utvrđeni na pragovima 9. Podvezica 8 je
Din. 15 —
vsrazmerno kratka i u listovima 3, 4 šina 1, 2 se nalaze samo po dve rupe. I pored naslanjanja krajeva listova na jastučiće 10 o-staje sastavak toliko zgloban, da se talas od ugibanja pri prevoženju preko sastavka ne menja i točkovi ne odskaču, pošto se sastavak između krajeva za vezu na list više ne pothvata niti oslanja.
Kod oblika izvođenja prema sl. 6—9 se na svakoj strani sastavka upotrebljuje po jedna ;jp(odvelziica 11. Naslanjanje krajeva za vezu na list na jastučiće je isto kao kod gore opisanog oblika izvođenja. I ovaj sastavak ostaje elastičan i zgloban, ali je podesan za imalo veća naprezanja no gore opisani sastavak sa samo jednom, jednostranom, podvezicom.
SI. 7 pokazuje gotovo sastavljeni sa-potrebu, kod kojeg su navrtke pritegnute dok si. 9 pokazuje sastavak gotov za u-potrebu, kod kojeg su navrtke protegnute i podvezice su priljubljene uz listove šina a listovi šina su uzajamno pritegnuti jedan uz drugi.
Između jednog kraja lista i šine nalazeći se međuprostor na si. 7 pokazuje sastavak u hladnom godišnjem dobu, dok je ovaj međuprostor Skoro ili potpuno zatvoreni u toplo godišnje doba: usiled širenja šina, kao što to pokazuje si. 9.
Patentni zahtev:
Poboljšani sastavak železničkih tračnica sa vezom na list, naznačen time, što su krajevi šina međusobno vezani stezanjem pomoću pravog sastavka na list; što su listovi sastavka na obe strane od sastavka vezani pomoću po jednog za vrtnja (7) uz međuuključenje ili samo jedne ravne ili dve sa obe strane po jedne ravne podvezice (8), i što su listovi (3, 4) na svojim krajevima uklješteni u po jednom ja-stučetu (podmetačkoj ploči) (10) koje je postavljeno ma obe strane od sredine sastavka.
I7ig:3. ir?cg 4-

j^ig đ




'


•X.





-