KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 48 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9337
Dr. Kreidl Ignac, industrijalac, Wien, Austrija.
Postupak za izradu belo mučenog emalja i glazure.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 9336.
Prijava od 30 oktobra 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 12 marta 1931 (Austrija).
Najduže vreme trajanja do 31 januara 1947.
Predmet patenta broj 9336 je jedna e-maljna smesa, koja pomoću odgovarajućih sastava emaljne smese dobija koloidalru ili bar ovom vrlo sličnu fino razređenu formu.
Po ovom pronalasku, ovako rastopljena koloidalna smesa ili njoj slična fino razre-đena smesa može se dobiti na taj način, što se upotrebljava takva emaljna smesa, u kojoj je odnos alkalija na bornu kiselinu znatno veći nego u uobičajnim emaljnim smesama. Ovo se može postići smanjenjem sadržaja na boru ili povećanjem sadržaja na alkalijama shodno kombinaciji obadva načina, to jest, smanjenjem sadržine na boru kao i povećanjem sadržine na alkalijama. Pri tome može da se unese veća količina alkalija u vidu sirovine, koja sadrži alkalije i koja dolazi u obzir kod spravljenja emalja, na primer soda, feldspat i slično, izuzevši kriolit.
Da li je postignuto koloidalno stanje u sudu za muljanje, kao i najpovoljniji sastav za koloidalno stanje, može se u svakom slučaju ustanoviti na. empiričan način, pomoću poznatog postupka iz koloidne hernije. Tako na primer postignuto je ovo stanje, prema pronalasku, ako se emalj na mlinu sa vodom na normalni način mleven, bez glinenog dodatka dobro drži odn. ne taloži.
Kod postupka po ovom pronalasku treba zato cdnos između alkalija i borne kiseline toliko da se izmenjuje, dck se ne postigne ovo stanje.
Kod emaljnih smesa, koje se najčešće nalaze u upotrebi može se uzeti odnos alkalija na bornu kiselinu presečno oko D/2 dela alkalija na 1 deo borne kiseline. Najniža granica, kod koje se debija koloidalna rastopljena emaljna smesa nalazi se iznad odnosa 2 dela alkalija na 1 deo borne kiseline. Shodno uzimaju se za rastopljenu ematj-nu smesu, po ovom pronalasku, smese, kod kojih je odnos alkalija i borne kiseline 3:1 do 5:1, gde se sadržina na alkalijama eventualno dedavanog fluornog jedinjenja ne uzima u obzir.
Celi'shcdno je i povećati sadržaj na alu-miniumu, dakle na pr. dodatak gline, feld-spata i sličnih.
Primer:
boraks	15,0 g
feldspat	34,0 g
kvare	20,0 g
s.'likofluornatrium	12,0 g
flusspat	2,1 g
soda	20,8 g
Salitra	3,0 g
kaolin	6,2 g
Patentni zahtevi:
1.	Rastopljena emaljna smesa po patentu broj 9336, naznačena time, što se izrađuje rasi p injem jedne smese, u kojoj je odnos rlk lija na bornu kiselinu veći, nego u u-cbič 'jnim smesama i to u toliko, da se ras-
Din. 5.
topljena emaljna smesa nalazi u sudu za muljanje kolcidalno ili ,ovom sličnoj formi.
2.	Rastopljena emaljna smesa po zahte-vu pod 1, naznačena time, što je u neistop-Ijenoj emaljnoj smesi sadržaj borne ki-
seline smanjen a* sadržaj na alkalijama u sirovoj smesi povečan.
3.	Postupak po zahtevu pod 1, naznačen time, što se u sirovoj, smesi sadržaj alumi-niuma u emalju povečava dodavanjem gline, feldspata ili tome sličnih.