SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX.	U	Ljubljani,	15.	marta	1927.	BROJ	5.	i	6.
Slava junačkoj bradi!
(K otkriću spomenpločc u svctskom ra tu palim
Sok ol i m a.)
a nekoliko dana, 26.	marta, skupit če sc Jugo*
slovensko Sokolstvo,	zastupano po svojim dele*
gatima iz eitave države, u prestolnici, u Beo* gradu, da ondc probudi spomen na veliku i slavnu svoju braću, koja su ginula za vreme svetskog rata po krvavim evropskim bojištima.
Tog dana skupit če se ono pred hladnom mermernom pločom, da se u duhu svome po* kloni senama brače, koja nisu prežala	ni od
smrti u borbi za ostvarcnjc sokolskih i	nacijo*
nalnih ideala.
Harno, danas	ujedinjeno Sokolstvo, tom
mermernom pločom	podiže skroman spomenik,
koji	neka	bude	večitim	svedokom njihovih žrtava, koje su pridoneli na
oltar	domovine,	koji	neka bude večitim svedokom, da su do poslcdnjeg
daha ispunjali sokolsku dužnost i ostali verni uzvišenoj sokolskoj misli.
No još i više! Ovaj skroman spomenik neka bude večitim putokazom današnjoj	i	poznijim	generacijama, da slede,	kada ustreba, stope svojih
preda,	da	si	njih	stave uzorom i da nastoje	da budu poput njih.
Mi,	pod	okriljem	belog orla oslobodeni Sokoli čitave naše	nacije,
moramo	i	hočemo	da	sačuvamo spomen na ovu herojsku braču	iz čije
nam krvi niknula sloboda.
Zato i neka ova spomenploča bude vidan znak hvale, priznanja i spomena.	,
Jest spomena, jer misao na njih uvek nas prati u našem radu.
Ta naša misao leti k njima besmrtnicima, leti k njihovim rasejanim grobovima, što ko zvezde nebeške u tami nam sjaju, pričajuč slavu onih, koji u njima počivaju, a iz čije nam slave niče sreča naša.
Ovc humke danas ne resi vidan znak naše zahvale.
Mrtvi šutc, a živi zaboravljaju.
Ali zato mi Sokoli treba da večno imademo na ustima zapis sveti onog neznanog junaka, koji umiruč govoraše:
»Kako ču umreti dok ne vidim dan, sunčan i vedar naroda mog!
Kako ču umreti, a nišam izvido krvavu ranu brata rodenog!«
I gle, dok taj junak puštajuč dušu daleko u nepoznatom kraju misli na veliki nacijonalni problem, mališan njegov, sedeč u majčinu krilu, priča svoj san prošle noči:
»U erkvi sam nano bio.
Molio se i ljubio sve ikone redom one, samo da sc tata vrati!
Čini mi se nano mila, ko da sveči suze rone, glcdajuč me, a bez reči.
A ni zvono da zaječi.
To se veča tuga svila i moiitvu moju krati...
Nano moja, nano mila, nišam znad ... nišam znao, sto bih joštc poiskao: samo da sc tata vrati!«
Ne, tata sc nije vratio, jer je prosuo svoju krv iz koje je nikla sloboda i ujcdinjenje!
Grob njegov nitko da okadi, grob njegov tek resi trava.
I dok če taj humak uz ostale humke junaka sravniti kiša i sneg, dok če ga preorati plug i brana, dotle Soko, dosljedan svoje ideje, podiže spomenik, koji če sve nas, a i one iza nas sečati na junačku braču.
Taj spomenik uvek če u nama pobudivati sečanje, silit če nas, da im u mislima svojim šaljemo večite pozdrave, jer po njima:
Usahnuo	Dunav, Drina i Sava,
i stopi se opet otadžbina stara!
Sokoli! Sokolicc! Upamtite i znajte, da ovaj skroman spomenik u našem Domu, Sokolani, što ga podiže na tom svetom mestu beogradsko Sokolstvo, da taj spomenik ne če biti spomenik carstva smrti, več carstva raja i slavfc!
Upamtimo, da ni crna	zemlja, ni duboka mora,	ni	tolike	reke, što
u sebi kriju naše	nebrojenc	velikane, nisu u stanju,	da	sakriju i zrake
njihove slave ...
Velike duše	pale naše	junačke brače, videvši,	da	su u	pogibelji
hrupne nacijonalne stvari, rasplamsašc sc i preziruč život, poštujuč brat« stvo, odošc slavno u smrt, jer je nastao trenutak, kad jc za narod svoj valjalo umreti.
Da, smrt je vrhovni otpor onih duša, što nečc da znaju, šta je nepravda. I tako iz otpora njihovih duša, niče nam na sve strane: bratska ljubav i sloboda.
A mi?
Mi čemo:
Na pročelje, vaše ime hramu urezati.
Telo diči na oltare, slavna dela opevati, svetkovati svakog leta, dan ishodni vaše žrtve.
Cvečem kitit sveto mesto, deci spominjati mrtve i najsvetije naše žrtve!
I čineć ovaj zavet, cvo Sokolstvo podiže spomenik, da:
Putničc iz đaleka, stani pred ovaj kamen sveti, stani i skini kapu, pa onda dalje stupi.
Za svaku stopu ove zemlje, pali su životi skupi.
Svaki je humak svedok, kako umemo mreti za svoju otadžbinu!
Znaš li za ovu zemlju? O njoj si čuo davno.
Pet je vekova, kako krvavi mir tu vlada.
Svaka je kuća sveta, krst na kom se strada.
Za narod i slobodu, život sc davao slavno humka je hram do hrama.
Naša se smešila majka, smehom suza.
Al hrahro slala sinke, iz boja u boj slavni.
Tri put su umirali, sokolima mladim ravni, tri put ih radala majka. Dokle iz ropskih uza slobodu čekahu brača.
Putniče iz daleka, stani pred ovaj kamen sveti, on je ogromna erkva, on je večita slava.
Zar ne osećaš kako u tebi vaskrsava: grdost i veličina? Kako je slatko mreti za svoju otadžbinu!
A. B.
Jan Hiller
Nenadano nas potresla vest o smrti jednog od naših najboljih sokol* skih radnika.
Umro je predsednik prosvetnog odbora ČOS brat Jan Hiller!
Ta još prigodom VIII. svcsokolskog sleta bio je medu nama, zdrav i vcsco, saradivao i pomagao, gđe je mogao, da zadovolji svima brojnim zahtevima i potrebama sudionika Jugoslovenskog Sokolstva na VIII. sve* sokolskom sletu. Naši ga se Sokoli dobro sečaju, jer su ga čuli kao sve* čanosnog govornika pred “Husovim spomenikom.
Jan Hiller bio je roden u Litomyšlu 15. maja 1878., gđe je dovršio i gimnaziju god. 1897. U Soko je počeo polaziti, kada mu je bilo 15 godina. Od god. 1897.—1901. študirao je na universi u Pragu. Smirio je propisane ispite iz telovežbe god. 1900, a iz klasičnih jezika god. 1901. Od god. 1901-—1903, služio je u Kromefižu, od god. 1903—1911 u Boško* vici, gde je bio načelnikom sokolskog društva, od god. 1907. pa do god. 1910. starostom župe kralja Jiriha. God. 1907. bio je na naučnom puto* vanju u Italiji i Grčkoj. U godinama 1911.—1919. delovao je u Brnu, gde je neko vreme bio starostom društva. God. 1913. postao je prvim staro* stom nove župe u Brnu. Godine 1919. bio je premešten u Prag u mini* starstvo prosvete, gde je bio referentom za telesni odgoj. Ovđe je radio do god. 1923. Od god. 1934. dalje bio je ravnateljem gimnazije u Pragu.
Kod prvih izbora predsedništva ČOS posle rata u god. 1919. bio je izabran u predsedništvo, a godine 1921. preuzeo je mesto prosvetitelja ČOS. Kraj ostalog rada vodio je uredništvo sokolske rubrike u »Narod* nih Listih«, bio je urednikom Sokolskog Vestnika i Spomenice VII. sve* sokolskog sleta. U ČOS bio je još zaposlen i u TO, bio je učiteljem stalne prednjačke škole, članom ispitne komisije ČOS, a sarađivao je u raznim odsecima ČOS. Za svoj ogroman rad u Sokolstvu bio je odliko* van plaketom ČOS. 30. septembra udarila ga kap, pa je morao leči u postelju, a 25. februara 1927. podlegao je teškoj bolesti.
f Jan Hiller
Brat Hiller bio je jedan od najboljih sokolskih radnika, muž čistog značaja i dobra srca. Bio je neumoran sokolski radnik, koji je čitav svoj život žrtvovao jedino Sokolstvu.
Jugoslavenskom Sokolstvu bio je velikim prijateljem, pa je volikom radošču sudelovao kod svih naših zajedničkih pitanja.
Neka mu bude častan spomen i u Jugoslovcnskom Sokolstvu.
Slava mu!
Dr. Riko Fux.
Prvi prednjačiti tečaj za Sokolice.
13,—27. II. 1927.
Kada smo doznali da JSS*u za sada nije moguče prirediti prednjački tečaj za članice, tada se u TO župe Kralja Petra Svačiča porodila misao, da se otvori župski tečaj za članice, a u koji bi sc dozvolom saveznog TO dopustilo da i ostale župe JSS pošalju svoje članice u ovaj tečaj. Ova je misao prihvačena i kao predlog donesena na sednicu župskih načelnika i načelnica u Ljubljani, koja sc obdržavala 11. decembra. Pošto
jc ovaj predlog bio prihvačcn, uputilo sc župski TO da malko razmisli, ne bi li se tečaj mogao proširiti na jcdan mesec i da bi imao karakter saveznog tečaja.
I u prvo vreme sve priprave vršile su se u tom pravcu, pa se savez« nom TO odaslao načrt jednomesečnog kurza sa opširnim opisom i obja« šnjenjcm. Savezni TQ u zajedničkoj sednici sa starešinstvom JSS rasprav« ljajuč o ovom predlogu, naišao je na razne poteškočc, koje su bile ponaj« više financijalne naravi. I tako se konačno prepustilo župi, da ona u svojoj režiji priredi tečaj, kako ga sama prvobitno zamislila. Savezni TO je ipak u prvom ovogodišnjem broju »Glasnika« izdao poziv sa upozo« renjem, da se u ovaj tečaj pošalju članice i drugih župa. Osim toga, župsko starešinstvo razaslalo je okružnice svima župama. Uveti za polazak bili su neograničeni. Sudelovanje u kurzu dozvolilo se svakoj disciplmiranoj i zdravoj vežbačici — dobroj Sokolici. Sta se tiče i broja polaznica vla« dala je širokogrudnost, jer bi se tečaj bio obdržavao, pa da je bio broj najmanji, naime 10 vežbačica, dok je inače župa organizatorno spremila sve i za vcči broj.
Tečaj je bio odreden za vreme od 13. do 27. februara o. g.
Da je tečaj bio velika nužda, najbolje su pokazale prijave, koje su dolazilc od raznih župa, pa su do dana početka kurza iznosile 24 kurzi« stica. Na sam dan otvorenja kurza povisile su se za 5, pa je bilo prijav« ljeno 29 polaznica. Ovom zgodom treba naročito pohvalno priznati župa« ma i društvima, koja su se za tečaj interesovala, da su se tačno držali prijavljenog roka, mnogo bolje nego za Savezni tečaj članova u Ljub« ljani. No uvereni smo, da bi broj polaznica bio još veči, da se svuda uvažavala važnost dobrih i iskusnih prednjačica za samostalno vodenje ženskih kategorija.
13. februara u pola devet časova ujutro otvoren je tečaj u vežbao« nici zagrebačkog Sokolskog društva I. i to u prisuču župskog starešin« stva, nekih predavača i 25 polaznica. Jedna sestra naknadno je stigla slcdcčeg dana, a ostale tri prijavljene nisu mogle sudelovati u tečaju, jer kao učiteljice nisu dobile blagovremeno dopusta. Dve sestre morale su radi bolesti, a na nalog lekara, da več prvih dana izostanu iz tečaja, pa je tako broj 24 polaznica ostao do konca tečaja.
Kada su se provele sve formalnosti upisa polaznica, otvorila je tečaj savczna načelnica Anuška Jug«Cigojcva, koja jc i vodila čitav tečaj.
Sestre je pozdravila ovim govorom:
Drage sestre!
U ime TO župc Kralja Petra Svačiča primite naše najsrdačnijc i najiskrenije pozdrave. Na poziv naše župc, a na preporuku JSS poslane ste od vaših društava u našu sredinu, da ovde steknete znanje potrebno sokolskoj saradnici, dobroj prednjačici. I ako je ovo prvi tečaj Jugoslo« venskog Sokolstva za Sokolice, to imademo najaču volju da ga spro« vedemo uzorno i savršeno, da vam u ovo kratko vreme dademo čitavu onu potrebnu osnovu. koja je tako potrebna za izvršavanje najidcalnijeg sokolskog rada.
Zadača prednjačice nije lagana, njoj su poverena sitna deca, nado« budan naraštaj, a i odrasle članice. Od prednjačice ovisi kako če si odgo« jiti kategoriju. Ali u času, kada kao prednjačica ulazi u krug sokolske
porodice, mora se setiti, da njoj povereno članstvo gleda u nju i prati njezine dobre odlike. Lep primer prednjačice u i izvan vežbaonice donosi više koristi, nego stotinu opomena.
Pa baš zato drage sestre, jer ste došle k nama posve dragovoljno, nadam se, da je u svake od vas čvrsta volja da postane dobrom prednja* čicom — savršenom Sokolieom.
Dužnost je pako sviju nas, da vam u ovo 14 dana obrazložimo na koji se način odgaja telesno, duševno i moralno doraslu devojku, Ženu, majku — Sokolieu.
Naš zajednički rad neka vam bude potieajem za što bolji uspeh, pa u to ime primite još jednom naš srdačni pozdrav: Zdravo!
U ime župskog starešinstva pozdravio je polaznice podstarosta brat J a n j a n i n, a tajnik brat Heumer spomenio je braču Frana Drenika
i	br. Kučaka te sestru Kubiček, koje su baš tog dana spremili na večan počinak. Polaznice odadoše im poslednu počast kliknuv trokratni: Slava!, a onda je Savezu odoslan brzojavni pozdrav. Iza toga upozorilo se sestre na načrt predavanja i vežbi, na vežbovni naert vcžbi u odjelima, dana su sva potrebna razjašnjenja, odredcna je nadzornica (kao statističarka) u vežbaonici, odgovorna nadzornica u nastambi, pa ih se pozvalo na tač« nost, red i disciplinu. Time je samo otvorenje bilo dovršeno. Proveden je još lekarski pregled i odmah se počelo sa radom po tačno određenom načrtu.
Polaznice bile su ovc:
I. Župa SušakiRijeka: 1. Mohorič Roma (Sušak); 2. Šepič Ga* briela (Sušak).
II. Župa Osijek: 1. Antu novic Stana (Brod n. Savi); 2. Pilič Vera (Brod n. Savi); 3. Bešlič Katica (Đakovo).
III. Župa Bjelovar: 1. Knyttl Liduška (Daruvar).
IV. Župa Celje: 1. Gruden Mira (Celje); 2. Lužnik Zorana (Celje); 3. Loik Mimica (Celje).
V. Župa Beograd: 1. Agbaba Sonja (Srem. Mitroviča); 2. Živa* novic Ljubica (Beograd I.); 3. Markovič Milica (Beograd I.).
VI. Župa Sarajevo: 1. Perišič Anka (Sarajevo).
VII. Župa Šibenik: 1. Kat uš a Marija (Benkovac); 2. Dunkič Pina (Šibenik); 3. Markovič Nevenka (Šibenik); 4. Kušar Nada (Šibenik).
VIII. Župa Zagreb: 1. Brozovič Štefica (Zagreb I.); 2. M a t j e* jovska Gordana (Zagreb L); 3. Sušnič Nevenka (Zagreb I.); 4. Vidrich Vera (Zagreb I.); 5. Gavrančič Mara (Zagreb II.); 6. Artač Anica (Krško); 7. NVeiner Dušana (Kutina).
Za nastambu i prehranu brinuo se naročiti odbor, kome je pošjo za rukom, da u državnom skloništu, 20 minuta od Sokolane, dobije zajed* ničku nastambu. Prvih večeri bilo je sestrama malo neugodno spavati na tvrdom ležaju, ali za nekoliko dana, umorile od teškog eelodnevnog rada, priučile su se i na taj ležaj, pa iin tvrda vojnička postelja bila jednako draga, kao i domača perina.
Zajcdničku prehranu dobivale su sestre kod brata Milutinoviča u poznatoj »Varoškoj Pivnici«, dok im se zajutrak i doručak spremao u Sokolani od služitcljice. Hrana u prehrani bila je obilna i ukusna, pa
je i to doprinelo k torne, da su sestre za celo vreme tečaja lakočom svla* davale težak i naporan rad.
Sestre su za celo vreme tečaja bile pod strogim nadzorom. Naro* čiti odbor sestara brinuo se za nadzor u nastambi i prehrani. Kako u nastambi, tako i garderobi imale su se sestre vladati po kućnom redu. ■ Bez dozvole voditeljice tečaja nikome u večer nije bio dozvoljen izlaz. Posećivanje pozorišta i kina dozvoljavalo se samo u skupinama.
Kako vidimo iz gornjcg prikaza u tečaju su bile zastupane osam župa. S opštog gledišta možemo biti zadovoljni, ali naglasiti moram da društva domače župe nisu izvršila svoje dužnosti. U tečaj poslala su sestre samo društva: Zagreb I.; Zagreb II.; Krško, Nova gradiška (sestra obolila) i Kutina. Gde su sestre iz ostalih društava? Možda da se osečaju dovoljno spremne u tom pogledu. Baš kao načelnica župe moram ovu činjenicu oštro osuditi, jer znadem kako smo slabi u pogledu dobrih prcdnjačica. Priznati moram da sam gajila nadu, da če se tečaju oda« zvati sva ona društva, koja imadu ženske kategorije, pa da če poslati barem po jednu sestru. Izgovori glede financija ne dolazc u obzir, jer za ovakovu stvar svako društvo mora naći para. Imali smo najbolju volju da povečamo broj prednjačica, ali ova naša dobra volja nije se poštivala i nije naišla na potpuno razumevanje. Uzalud sav napor, uzalud svi nagovori, društva su ostala slepa i gluha, ali k a d a če priređivati n a s t u p e, o n d a če t r a ž i t i po* moči od sviju str a n a! Možda su posvc zaboravila na obave* za t n ost sudelovanja na ovogodišnjem pokrajinskom sletu u Ljubljani. Poželjno je da nehaj društvenih upravnih odbora prestane, inače ne čemo nikada na zelenu granu.
Iz podataka pojedinih sestara razabire se, da su bile po zvanju:
2	učiteljice, 2 nastavnice gimnastike, 4 činovnice, 5 domačice, 8 priva* tistica, 3 studentice filozofije i 1 učenica srednje školc i 1 krojačica. Od ovih dve šu udate.
Gledom na veliku razliku prednaobrazbe morala su se predavanja razvrstati tako, da su sve polaznice imalc koristi od tečaja. One, koje su več imale župske točajeve, obnavljale su teoretska predavanja, a u praksi naučile su mnogo novog i korisnog. Pa i po životnoj dobi, bile su sestre raznih godina. Dve su bile preko 30 godina, 17 preko 20, a 7 u dobi od 18—20 godina.
Čitav rad tečaja bio je raspoređen u 109 časova. Od toga je bilo 38 časova teorije, 65 prakse i 6 za ekskurzije. Svaki dan započelo se radom u pola osam ujutro do podne, a onda posle podne od dva do pola sedam. U tečaju predavale su se savezne proste vežbe za pokrajin* ski slet u Ljubljani 1927., nadalje su sc sestre poučavale u vodenju dru* štvene telovežbe osobitim obzirom na ženske kategorije. Prošao se čitavi sistem i to pod upravom podpisane i iskusnih prednjaka.
Čitav rad počivao je na sledečim predavačima: Historija telovežbe i .Sokolstva, Metodika i igre (teoretski i praktički): br. Bogu novic, Ideologija i ritmika uopšte: br. dr. Murnik; Organizacija, administra* cija, sokolska štampa i literatura br. Brozovič, statistika: s. A b t,
o	vežbaonici, vežbalištu i spravama: br. Vuk o tič, Asistencija, zašto vežbamo i lahka atletika: (teoretski i praktički): br. Vuksan; Govor* nička škola i praktično održanje sednica, tumačenje pravila prednjačkog
zbora: br. Froli oh; Sistem (teoretski): br. Pichler, anatomija, fizio* logija, prva pomoč i lekarski pregled: s. dr. Prašekova; Proste vežbe (teoretski i praktički):	br, Vran; »Žena u Sokolstvu«:	s. J u g*
Cigojeva.
Praktički: Savezne proste vežbe, redovne vežbe (teoretski i praktički), sve sprave s. J u g*C i g o j e v a, vežbe sa spravama (čunjevi, palice, bučice itd.) br. б u i c e, ritmika br. Černe, vodenje odjela: br. Š u i c a, Rajič, Černe, s. Jugova.
Osim ovog održane su ekskurzije u anatomski institut, muzeje, razgledane su gradske znamenitosti. Sva predavanja i poduka morali su se suziti na najpotrebnije, jer 14 dana nije dostojalo, da bi se sav potre« ban materijal opširnije prošao.
Ali ipak se mora konstatovati sa zadovoljstvom, da se tečaj obdr« žavao tačno u najuzornijem redu. Iz zakašnjavanja prvoga dana, koja su zabeležena u statistiei, a koti nekih sestara iznosila su i do 30 minuta, razabralo se, da se sestre nisu nadale da če biti tolika tačnost i disei* plina. Kad ih se pako nato energično i strogo upozorilo, bio je polazak tečaja celo vreme tačan i uzoran.
U tečaju je medu polaznicima i predavačima vladala iskrena i srdačna narmonija. Svi dani tečaja protekli su u najboljem raspoloženju i zado« voljstvu. Oduševlenje je bilo veliko, zato i sestram polaznicama, ako uvažimo razne okolnosti, moramo izreči priznanje na njthovoj dobroj volji. Budu li sestre sve ono, šta su dobra slušale, videle i učile nadalje usavršavale, onda smo uvereni, da če s vremenom postati dobre i spo* sobne prednjačice. Svima predavačima biti če največe priznanje, ako če u buduenosti moči konstatovati, da su sestre dobiveno znanje i spremu praktično upotrebile u svojim društvima.
U zadnje dane tečaja dobila je svaka polaznica tečaja zadaču da izradi načrt za jedan čas telovežbe u vežbaonici i to za žeftsku decu, naraštaj ili članice.	«
Sve zadače morale su pismeno izraditi i na podloži njih se kvalifi* ciralo. Na žalost da sam prekasno doznala, da su neke sestre tražile kriomiee tudu pomoč za predmete, koji im nisu bili posvema jasni. U buduče to če sc morati provesti pod jakom kontrolom. Dobra škola za budučnost!
No ne gledajuč na ovu grešku, opčenito bilo je mnogo uspeha i napredka. Zanimanje nije uzmanjkalo, a medusobno takmičenje bila je draga pojava. Sam savezni načelnik brat dr. Murnik izrekao je svoj laskavi sud, kada se lično uverio o uspehu, a naročito kod nastupa savez* nih prostih vežbi.
Poslednji dan bila je u čast kurzistica priredena u Sokolu I. čajanka, kojoj je prisustvovao savezni starešina brat Gangl, savezni načelnik brat dr. Murnik, od TO Saveza brat Stanc Vidmar, večina predavača, sve kurzisticc i velik broj sokolskoj misli naklonjenog gradanstva.
Kada su ušli u dvoranu savezni starosta i načelnik, društvena fan» fara Sokola I. zasvirala je koračnicu, a naši najugledniji vode zauzeli su svoja određena mesta na pročelju stola medu kurzisticima. Sama čajanka protekla je u divnoj sokolskoj zabavi u kojoj su se redali govori, pesma, muzika i igra.
Prva je uzela reč podpisana, koja se oprostila od kurzistiea: Drage sestre!
Jedva se pojaviste u našoj sredini, a več nam pružate ruke na pozdrav, da odete od nas u svoje sokolske domove. Neverovatno nam je, da je u tako lepom, prijateljskom i iskrenom drugarstvu što ga zajedno sprovedosmo, več došao dan našeg rastanka. I sad nas ostavljate, nas koj! smo imali najbolju volju da vam dademo sve potrebno znanje, koje je potrebno dobroj sokolskoj prednjaoici. Mislim, da su sva predavanja od brače predavača i sestara predavačica ostala u sreima vašim te da če uroditi dobrim plodom. Kako ne bi jer ste se same osvedočile, da smo vam pružili sve, s ljubavlju za našu zajedničku stvar.
Što ste dobra videle d čule u tom kratkom vremenu, ponesite vašim domovima i širite medu vašim članicama. Razume se, da s time što ste prošle ovu tešku prednjačku školu, niste još savršene prednjačice, jer sve ono što smo vam u tih par .dana mogli dati jest samo temelj na kom se morate dalje usavršavati. Učiti mora svaka od vas, ako hoče, da jednoč bude dobra i sposobna sokolska radnica. Malo nas je koje smo se tome posvetile, pa je tim više potrebno, da taj mali broj radi savesno, marljivo i ustrajno.
Zadržite nas sve, drage sestre u lepoj uspomeni i želim da odlučno ustrajete na svojim mestima te da vašim radom postignete lep i koristan uspeh.
Pozdravljam Vas još jednom iskrenim sokolskim Zdravo!
Iza toga razdelile su se polaznieama tečaja, potvrde o polasku tečaja, л u ime kurzistkinja zahvalila se sestra Pilič, која7 je sestri načelnici Jugovoj uručila u ime svih polaznica spomendar uz ganutljive popratne reči.
Nakon izvesnog vremena ustao je savezni načelnik brat dr. Murnik, koji je	u temperamentnom	govoru	pozvao kurzistice na	ustrajnost	i
rad pa ih oduševljavao za naše ideale. Iza njega divnim, biranim rečima progovorio je savezni starosta brat Gangl, koji je pozvao sestre da du« ševno ostanu vazda lepe i mlade i da ne klonu glavom pod teretom dužnosti, več da ostanu verne sokolskim načelima.
Svim tima, ispred sviju, u ime svih kurzistiea, zahvalila sc sestra Katica Bcšlič. koja je progovorila:
Sestre i bračo!
Dragi brate starosto, brate načelnice i sestro načelnicc!
Kvo nakon 14 dana našeg boravka i polaska u ovom kurzu došao je čas kada nam se deliti od Vas, kada moramo da se vratimo u svoja gnezda,	da onđe produžimo	daljnim	radom za	napredak	Sokolstva,	a
po njemu naroda. Budite uverern da se rastajemo teškog srca, jer doista žao nam ostaviti ovaj krug brače i sestara, koji su osečali za nas bratski i sestrinski. pazili nas ne samo kao brat sestru, več više kao otac, majka dete svoje. Hvala Vam svima u ime svih nas. Rekoh. rastajemo sc teška srca, ali opet i radosni, da naš boravak ovde nije bio uzalud, da nismo potratili dragoceno vreme u tutanj, več da smo mnogo toga naučili, da smo sc	oboružali novim znanjem, da	su nam se	otvorili novi pogledi	i
da smo	rek bi sada uvideli	što znači Sokolstvo	u svojoj	jezgri, šta	i
kako treba za ovo naše Sokolstvo raditi. Zasluga je to sve one brače predavača, koji nisu žalili truda i vremena, da nas poduče i spreme za
ovaj poziv, koji je u Sokolstvu najviši, najlepši i najidealniji, a to je prcdnjački poziv. Ne kažem da .smo time postale najsavršenije, još nam mnogo treba, ali jedno mogu smelo ustvrditi, da smo ovde dobile dobar i zdravi temelj i da čemo na njemu graditi dalje, a u tom radu biti ec nam uzorom naša dična sestra načelnica JugsCigojeva.
Sestro Anuško! znadem da si skromna, znadem da osečaš da si vršila sokolsku dužnost, ali ja se oseeam prisiljenom da kažem, ne samo svoju dužnost, nego i više, da si Ti svojim radom u ovom kurzu posvetila se nama čitava. Ti i ako domaeica, žena, skrbna majka, odkis dala si od svoje porodice, jer si bila svesna si toga, da daješ celini, daješ preko nas celokupnom Sokolstvu, a preko ovog našem narodu. — Gledali smo i slušali	Te,	divili se	i učili, a u srcima svojim	stvorili zavet:
hočemo i moramo	da pokažemo da smo Tvoje dostojne	učenice. Hvala
Ti, sto puta hvala.
A Ti dragi starosto, brate Ganglu, blaga dušo, dični starino.
Sta da Ti kažem? Cenimo Te po Tvom radu, gutamo svaku Tvoju reč, a danas osečamo se počaščeni kao nikada, jer eto Ti se udostoji, da dodeš ovamo, da nam na rastanku kažeš popratnu reč. — Veruj Tvoja reč nama zapoved i mi čemo je uvek slušati.
A Ti brate načelnice, Ti dru. Murniku marni radniče na sokolskoj neizoranoj njivi, nisi mogao, a da i Ti ne dodeš, da nam dadeš svojom reči poslednji podstrek, da u nama učvrstiš ono, što smo učile i proučile. U tom Tvom posetu vidimo onu veliku ljubav do Sokolstva koja pfo* vejava Tvoje	biče.	Hvala i	Tebi, a uz hvalu neka Ti	bude sokolska
reč, da čemo	uvek	koracati	onim putem, kojim češ nas	Ti voditi, jer
Tvoj rad i Tvoje vodstvo jamstvo nam da čemo doei do cilja. —
Još naročita hvala bratskom starešinstvu i tehničkom odboru zagrc* bačke Sokolske župe, koji su doista učinili sve, da nam je tečaj prošao tako dostojanstveno u svakom pogledu. Znam da je bila velika požrb vovnost jednih i drugih, ali budite uvercni, da nije bilo uzalud, jer i iz ove požrtvovnosti naučili smo što je sve dužan Soko da uradi za Sokola. Trajno čemo se sečati svega ovog, svakog pojedinog brata, svake pojedine sestre, a spomen na zagrebačku sokolsku župu, biti če nam jedan od najugodnijih momenata našeg života i rada u Sokolstvu.
Red je da završim.
Sestre i bračo, odlazimo, odlazimo spremnije za rad na sokolskom polju. Radit čemo, da ono što smo naučile dademo drugima, da stvorimo novi tip jugoslavenske žene, prožet idejama sokolskim, da spremimo jugoslavenske	žene,	koje če	znati i hteti da odgajaju	Sokoliče, našu
uzdanicu, našu budučnost, jer u sokolski odgojenoj dcci budučnost nam naroda i države. —
To smo ovde naučile, to nosimo sa sobom, to čemo nastaviti, a Vama svima još jednom hvala i sestrinski Zdravo!
Reči sestre Bcšlič naišle su na burno odobravanje.
Sledečeg dana sestre $e počele razilaziti svojim domovima. Kad smo se od njih opraštale bilo nam teško, jer doista teško je rastat se od onog sa kojim si tako divno radio na lepom, idealnom delu. Želeč im svima mnogo uspeha, još ih jednom pozdravljam sa našim sokolskim Zdravo!	Anuška	JugsCigojeva.
Sokolstvo u radu za narod.
(Prilog akciji za p o stradale poplavo m.)
Teška nesreča koja je zadesila naš narod prošle godine od elemen* tarnih nepogoda, naročito poplave, izazvala je svačiju sučut i brigu kako da se pomogne teško pogodenom narodu.
Jugoslovensko Sokolstvo, narodna organizacija, prošireno duž čitave države i ako je i samo bilo teško pogodeno, naročita u Sloveniji, gde su stradali sokolski domovi, osečalo je, da je i ono pozvano, da pohita u pomoč stradalnicima. Zato je i starešinstvo Saveza izdalo proglas na celokupno Sokolstvo, da se nade na radu u akciji oko ublaženja bede stradalnika, da im bude pri ruci, da im pruži makar i fizičku pomoč, jcr je to naša dužnost.
I poziv starešinstva nije ostao glas vapijučeg u pustinji. Župe, a preko njih sokolska društva organizovahu svoje članstvo i povedoše akciju, koja je urodila dobrim plodom, pa ovo veliko humano delo, koje je izvedeno, služi na čast našem Sokolstvu.
Ne da naročito istaknemo ove zasluge, da se sami od sebe dičimo, jer to nebi odgovaralo sokolskoj skromnosti, več kronici za ljubav, zabe* ležit čemo, što i koliko je Sokolstvo uradilo u akciji za poplavljene.
Na žalost tačnih podataka nemarno, jer ona naša rek bi poslovična nehajnost i ovde se morala ispoljiti, pa pojedine župe nisu priposlalc odgovore uopšte, a neke tako manjkavo, da ih nije moguče registri* rati. Kada če u tom biti bolje?
No na stran rekriminacije, predimo na samu stvar!
Kako rekosmo učinilo se koliko se moglo, pa zato rad pojedini h župa u toj akciji, neka bude uzorom drugim župama, da u eventualnoj sličnoj prigodi i one pokažu da je u njih razvijen smisao za humane akcije i patriotska dela.
Svima župama prednjačila je beogradska župa. Od njezinih društava B e o g r a d=M a t i c a, Kovin i L a p č e v o aktivno su sude« lovali u prikupljanju priloga za poplavljene. Ostali članovi starešinstva župe i društava s vi su sudelovali pod drugim vidom na prikupljanju priloga. Tako je brat Paunkovie u Vršcu, gde je bio na lečenju, prikupio preko 5000 Din. Brat Kujundžič, tajnik župe prikupio je u beogradskom kvartu varoškom uz pripomoč brata Vitkoviča mld. i se« stara: Vitkovič, Lazarevič, Kujundžič, Lukič i Stefanovič sumu preko 150.000 'Din. Svi istaknutiji sofkolski radnici beogradske župe u isto vreme su i članovi ervenog krsta, kao br. Smiljani, Živkovič (Zemun), Dragičevič (Pančevo), pa su kao takvi svom prilikom doprineli olakšici bede i nesreče.
Lep je primer celjske župe. Naročito sokolsko društvo u Celju i ako je samo teško stradalo od poplave, pošto mu na inventaru i u sokolskom Domu nanesena šteta od Din 30.000, ipak su se članovi dali u akciju pribiranja. Članovi društava u Vranskom i T r b o v* Ijam radili su neumorno kod ervenog krsta. Poslednje društvo je kod svih svojih priredaba osim toga šahiralo dobrovoljne priloge. Članovi društva u Šoštanju sabrali su Din 1656. Jednom reči članstvo celjske župe nije stajalo skrštenih ruku. Po svim mestima ono se dalo u službu ervenog krsta.
Za ccljskom nije mnogo zaostala mariborska ‘ž u p a. Celo« kupno članstvo prikupljalo je priloge, pa su se naročito istakla društva: Sv. Lovrenc n. P. sa Din 500; Guštanj sa Din 5000; Ljutomer sa Din 1150. Dakako da je i članstvo samo davalo. Povrh svega sokolsko društvo u Slovenj gr a dcu dalo je iz vlastite blagajne Din 50; a odsek za gradnju sokolskog Doma u Mariboru Din 1000. Dakle vidi se, da je župa vršila dužnost.
Brača š u m a d i j s k e župe u Kragujevcu i sama su teško osetila poplavu, od koje je naročito stradala Jagodina. Brača su na oči teškog udesa, pohitala u pomoč nevoljnicima. Čamcem »Sako«, koji je svojina sokolske porodice Vučkoviča, ličnim samopregoravanjem, spasa* vali su čeljad, stvari i namirnice iz napuštenih domova. Preko poplav« ljenih ulica nosili su vodu za piče i namirnice u Dom za odojčad i na taj način mnogu dccu spasli bede. Pored ove pomoči skopčane sa puno opasnosti po život spasilaca, vredna društva u Jagodinu i čačku poslala su znatnu pomoč u novcu. Zaista hvalevredan primer.
I sokolska župa Split nije mogla, a da ne učestvuje prama svo» jim silama i mogučnostima. Sokoli ove župe davali su obilate priloge odborima za pomoč nastradalima. Dakako da su i društva kao takova uradila svoje. Talko je sokolsko' društvo Split stavilo gjradansjkom odboru ad hoc svoje prostorije na raspolaganje za održavanje sednica, delegiralo je jednog svog člana u odbor i po svojim članicama prikup* ljalo priloge po gradu. Sokolsko društvo Trogir organizovalo je na ras štajke, koje su pribirale milodare, Sokolsko društvo Starigrad sabralo je medu članstvom Din 200 priloga. .Sokolsko društvo Makarsika po. svome delegatu sudelovalo je u mesnom odboru, a članice i članovi sabrali su priloge, dok je društvo iz svoje blagajne darovalo Din 100.
Plemenito i sa mnogo osečaja ljubavi do bližnjega ponela se župa Ljubljana. Tako je društvo Polje priredilo Nikolinjsko veče u korist ove akcije, koje je čista dobit donela Din 600. Društvo S o d r a s žica odredilo je sabirnu akciju, pa se skupilo Din 560; Društvo Ježi e U poklonilo je odboru ad hoc čistu dobit jedne svoje priredbe i sabralo priloga u iznosu od Din 254. Davalo je osim toga razne stvari i odeču, a aktivno je sudelovalo kod spasavanja i vadenja stvari iz nabujale Save, pa je tako pripomoglo da su večini nesretnika spašene njihove stvari. Društvo Gorenji Logatec sudelovalo je u zajedničkoj akciji kojom se prikupilo priloga za Din 5000, ali je mnogo sabralo za poplavljene u Žirama, koji su potrebovali odela. Članstvo ljubljanskih dru< štava sudelovalo je u raznim akcijama. Kako celjska, tako i ljubljanska župa imade društvo, koje je samo stradalo od poplave. To je bratsko društvo u Viču. Njemu je poplava uništila čitavu garderobu i parketni patos u vežbaonici. Društvo trpi štetu od 15.000 dinara. Ali unatoč tome dalo se na posao, pa je priredilo priredbu od koje je ne čistu dobit, več sav bruto prihod izručilo viškoj opčini za domače stradalnike. Zar to nije upravo samaritanski primer?
U sokolsko j župi mostarskoj u svima sedištima društava članstvo se dalo odmah u službu ervenog krsta, pa jc sudelovalo aktivno u prikupljanju dobrovoljnih priloga, Sme je, šta je pohvalno, moralno i materijalno poduprlo ovu akciju.
U kolu svih tih požrtvovnih župa istakla se i sarajevska ž u p a. Pojedina njezina društva radila su agilno. Tako je društvo u Zenici sabralo Din 40.000, koja je svota otposlata crvenom krstu u Beograd. Društvo u S je tli ni sabralo je Din 300, društvo u Brezi dalo je prilog od Din 100. U P a 1 a m a, samom Sarajevu i Travniku članstvo je ušlo u naročite odbore i vršilo svoju sokolsku i ljudsku dužnost.
U župi Novo Mesto društva su u korist akcije za postradale davala 10% od čiste dobiti svojih prircdaba, a u župi Rijeka i ako društva nisu poduzimala naročite akcije, članstvo je ušlo u posebne odbore i u njima aktivno sarađivalo, a prilozima je i prema svojim mate« rijalnim prilikama udovoljilo nacijonalnoj dužnosti.
Evo ovako je Sokolstvo shvatilo svoju dužnost i odazvalo se pozivu starešinstva. Istina rezultat nije onakav, kakav se očekivalo, ali se ipak radilo. Priznajuć navedenim ovđe župama njibovu zauzetnost i agilnost, stavljamo ih uzorima ostalima, uvercni, da u buduće neče zaostati na polju opšteg nacijonalnog rada.	Tuna.
  IZ STAREŠINSTVA JSS
XLVIII. sednica starešinstva JSS 28. februara 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kandare, Marolt, Račič, Zelenko. Ispričani: Smertnik, Turk, Čobal.
Brat starosta spominje se pokojnog brata Jana Hillera, doista za» služnog radnika ČOS, koji je mnogo radio na procvatu prosvetnog rada u ČOS. Prisutni se priključuju stoječi uskliku brata staroste: »Slava njegovom imenu i spomenu.« — Dalje opširno izveštava o toku glavne skupštine zagrebačke župe, kojoj je prisustvovao kao savezni delegat. Izveštaj se odobrenjem uzima do znanja. — Konačno čita predloge sta* rešinstva JSS za glavnu skupštinu JSS u Beogradu, koji se jednoglasno odobravaju. — Sa svojih skupština poslale su brzojavne pozdrave župe Beograd i Tuzla. Izreči če se pismena zahvala. — Župa Celje javlja novo starešinstvo. — Srpska kraljevska akademija zahvaljuje se na izra* ženoj sučuti povodom smrti njezinog predsednika. — Jednako i društvo Karlovac zahvaljuje se na sučuti povodom smrti njihove bivše načelnice.
—	Kao savezni delegat na skupštini- župe Rijeka prisustvovat če br. Mas rolt. — Sokolska župa Maribor obdržaje svoju skupštinu 6. marta. Kao delegat Saveza prisustvovat če brat Smertnik. — Na skupštini župe Novi Sad zastupat če Savez brat Paunkovič. — Brat Zelenko izveštava o župskoj skupštini u Šibeniku i svome posetu u župi Split. Izveštaj se prima do znanja. — Brat Marolt predlaže u ime fonda za nezgode, da se doznači ljubljanskom Sokolu Din 300 za ponesrečenu naraštajku Nadu Lampret tovu. — Interno.
XLIX. sednica starešinstva JSS 1. marta 1927
Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Franke, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kandare, Košir, Marolt, Račič. — Ispričani: Ludvik, Murnik.
Brat starosta izveštava, da je primio od sokolskog društva u Moj« strani brzojavni pozdrav sa prve skijaške utakmice. Nadalje je sa bratom
Ludvikom prisustvovao Masarykovoj proslavi, koju jc priredila češko« jugoslovenska liga 5. ov. mj. — Župa Mostar šalje brzojavne pozdrave sa svoje glavne skupštine. — Brat Bogičevič iz Tuzle predlaže, da bi on prilikom gl. skupštjne u Beogradu održao predavanje za sokolski naraštaj i deeu. Zaključak. Prilikom glavne skupštine nemoguče, jer je čitavo preostalo vreme izrabljeno u druge svrhe. — Župa Beograd javlja novo birano starešinstvo. — Brat dr. Car izveštava o skupštini župe Tuzla, gđe je zastupao Savez. Izveštaj se prima do znanja. — Župa Ljubljana javlja novo starešinstvo. — Starešinstvo župe Rijeka javlja, da je splitski veliki župan zabranio dacima svako sudelovanje u svim društvima. U ovoj stvari razvila se debata, pa se prihvača predlog, da se sabere sav potreban materijal, a onda če se poduzeti potrebiti korači. — Brat Čobal podnosi izveštaj o toku glavne skupštine beogradske župe, ko j a se obdržavala 27. februara u Zemunu. Medu ostalim izveštava, da se polaganje temeljnog kamena ne če obaviti ovaj mesec, jer stvar još nije dozrela. Umesto toga razvit če se župski naraštajski barjak. Osnovalo se novo društvo Beograd II. Kao uzorno društvo u beogradskoj župi ističe zemunsko društvo, šta je u glavnom uspeh neumornog rada župskog podstaroste, odnosno društvenog staroste br. Živkovića. U znak pažnje, priznanja za rad, a i radi pobude predlaže, da se br. Živkoviču izruči spomen diploma (Kralj Matjaž) sa napisom, šta se jednoglasno prima. — Brat Marolt izveštava o skupštini župe Rijeka na Sušaku. Najavljuje zaključak župe, da če u buduče dalje izdavati svoj list. — Izveštaj sc prima do znanja. — Brat Čobal podnosi opširan izveštaj o prilikama u južnoj Srbiji sa osobitim obzirom na tamošnje Sokolstvo. — Brat Franke izveštava u glavnim črtama o saveznoj bilanci za god. 1926. — Interno.
Sednica zbora župskih načelnika
26. marta o. g. obdržavat če se u Beogradu u dvorani II. beogradske gimnazije, Poincareova ulica u 3 časa popodne sednica zbora župskih načelnika sa ovim dnevnim redom: 1. Čitanje zapisnika posledne sodnice.
2.	Izveštaj načelnika JSS. 3. Izbor načelnika i trojice njegovih zamje« nika; načelnice i triju njezinih zamjenica; ispitne komisije za Savezne prednjačke ispite. 4. Predlog za priredbu pokrajinskog sleta u Skoplju god. 1928. 5. Predlog župe u Kragujevcu glede priredbe utakmice za više župa u Kragujevcu god. 1927. 6. Olimpijske utakmice u Amsterdamu. 7. Prednjački tečajevi JSS. god. 1927. 8. Rasprava o narednom jugoslo* venskom svesokolskom sletu. 9. Eventualija. 10. Nakon sednice: praktične vežbe prostih vežbi za pokrajinski slet u Ljubljani god. 1927.
Tehničkt odbor JSS.
Delegatima za skupštinu JSS 1.
Svima bratskim župama saopštujcmo, da je ministarstvo saobračaja pod br. G. D. 16.170/27 dozvolilo polovičnu vožnju za sve one delegate, koji če prisustvovati skupštini Saveza u Beogradu. Ova povlastica vredi od 22. do 30. marta o. g..
Starešinstvo Saveza polazi u Beograd 25. ov. mj. iz Ljubljane brzo« vozom, koji kreče u 9 easova pre podne. Umoljavaju se delegati, da se na njima pogodovnim stanicama priključe starešinstvu.
Starešinstvo JSS.
Sokolski dan za g od. 1926. (IV. iskaz.) Dalnji doprinosi za sokolski dan za godinu 1926. jesu sledeči: Sokolska društva: Podgorica Din 100; Cetinje Din 50; Metkovič Din 854.50; Gačko Din 100; Doboj Din 300; Vršac Din 300; Crikvenica Din 150; Zaječar Din 169; Donji Miholjac Din 232; Podrav. Slatina Din 75; Mrkonjić Grad Din 50.
•k
SOKOLSKA ŠTAMPA
»Sokolič« br. 2. Primili smo 2. broja »Sokoliča« za februar ove god. Sadržina ovog broja jednako je obilata kao i u drugih brojeva, pa sc odlikuje lepim i zdravim štivom. Uvodno T. Jedrnilič piše o sv. Savi
—	školskoj slavi, Albin Čebular peva »ob rešenju«, a Hajrudin Ćurić raspravlja temu »Soko kao Jugoslaven«, dok S. Vrdoljak u reminiscencama na praški slet dokazuje da je »Naraštaj na pravom putu«. Opet se javlja Nikola Došenovič sa pesmom »Zrači zore«, pa Lojičič sa Cetinja pesmom »Tri orla«, dok Igor Vidic sa člankom »Naš prapor« i Hajrudin Ćurić sa člankom »Pojedinac i zajednica« završuje sadržinu. Dolaze još proste vcžbe za devojčice od sestre Jože Trdinove i dopisi te vesti. Time je prikazana cela sadržina lista, pa bi svaka reč hvale ili isticaja bila suvišna, jer več iz ovog sumarnog popisa naslova vidi se raznolikost, a iz imena pisaca vrednost članaka. — ab.
»Naša Radost« br. 2. Izašao je februarski broj »Naše Radosti«. Donosi ponajpre Albinovu pesmu »Februar«, pa onda lepu deklamaciju sa vežbom za mušku decu pod naslovom »Mali Sokolič« od Fincingcra, kojc je lepo preveo brat M. Miletič, pa če ova vežbica dobro doči kojem društvu da upodpuni svoj repertoar za sokolske akademije. Albin Če* bular u crtici »Poslušajte« iznosi ponos deteta, što je ono Sokolič, dok Igor Vidic iznosi pesmicu »Muca« i priču »Divskonjič«. Još Albin Če» bular iznosi pesmu »Cujte« i dramatski prikaz »V našo Vipavo«. Običaja nim zagonetkama završuje se sadržina. Ne čemo da završimo običajnim apelom za širenje tog lista, jer smo uvereni, da svatko tko sc upoznao sadonnom ovog lista, a doista je Soko i shvača važnost sokolske omladine po naše Sokolstvo, da če učiniti svoje, a da ne če čekati da ga se gurka i poziva. — ab.	,	.
»Zupski Sokolski Vjesnik«. God. I. Br. 1. — Bjelovar — februar 1927. Novi je drug u kolu sokolske štampe. Jednostavan, ne zablještuje "vanjskom formom, a sadržinom posvečen je isključivo potrebama župe, koja ga izdaje. Na uvodnom mestu brat Sunajkovič, starešina belo« varskog sokolskog društva piše »Riječ, dvije mladima«, lep članak, pun pouke i saveta. R. B(ičanič) donosi dobar članak: »Šta če meni vežbanje! Imam ja dosta vežbanja, kad se naradim ceo dan . ..« u kome lepo doka« zuje potrebu telovežbe i sve njezinc odlike po ljudsko biče. Vestima iz župc i društava zaključuje se sadržina. List ureduje brat Nikola Vukas u Bjclovaru, obligatan je sa cclokupno župsko članstvo. — ab.
»Sokolski Vjesnik župe zagrebačke br. 12. Sa priličnim zadocnenjem izašao jc decembarski broj »Sokolskog Vjcsnika župe zagrebačkc« i time zaključio peto godište svoga izlaženja. Dosadanji urednik tog lista br. Ante Brozovič kao prvi članak donosi nekoliko uputa i saveta članstvu uoči godišnjih društvenih skupština. Zanimiv je drugi članak »II. auto* portret hrvatskog Sokolstva«, a onda brat Brozovič završuje svoj veliki članak iz pređašnjeg broja »Zagrebački Sokoli na Jadranu«. Raznim vestima iz župa, Saveza i slavenskog Sokolstva zaključena je sadržina. Ovaj je broj takoder bogato ilustriran obiljem slika. — ab.
*
Uredništvo »Sokolskog Glasnika« konstatira da ne prima svega onog, što je od župa i društava zamolilo gledom na našu sokolsku štampu i literaturu. Ponavljamo za sada ovu našu molbu, iznesenu u ranijim brojevima, u ovakovoj formi, a ne želimo da ju možebit posle ponovimo u oštrijoj formi. Ovo naročito vredi za neke naše sokolske listove, koji drže, da nisu dužni da poštivaju barem — recimo tako — »kolegijalnu« formu, kad več neče radi Sokolstva. Neka ovo bude naša poslednja — molba!	Uredništvo.
u
»Što je to Sokolstvo ili put po kojem cu postati čovjek s a d os d a t k o m.« Ovakav naslov nosi knjižica, koju jc napisao Drago M. F u c a k, a izašla je kao 1. broj »Biblioteke Sunce«, štampom štamparije brače Stipana u Ogulinu. Prodaje se uz ccnu od Din 10.
Nismo protivnici popularno pisanih sokolskih knjiga, šta više drži« mo da bi trebalo šta više malenih sokolskih knjižica kojima če se popu* larizirati sokolska ideja. Ali onda treba paziti i na sadržinu ovakovih knjižica, pa dobro paziti i kako sc piše, jer sadržina onda imade biti udešena za čitača kome je namenjena. Pisac je svoju knjigu namenio seljaeima, dakle je trebao da i sadržinu udesi tako, a ne da šablonski pruža ekscerpt ekscerpta več poznatih sokolskih po tisuču puta napisanih stvari. Pisac i ako u dobroj nakani drži da su svi naši seljaci svršili u najmanje ruku gimnaziju, pa zato govori o nekim istorijskim pojavama, koje se dovađaju u vezu sa Sokolstvom kao o stvarima, koje se same sobom razumiju, pa ležerno, bez da ih tumači, kada ih ne može preči, prelazi na dnevni red. Ovako nečemo nikada štampom popularizovati sokolske ideje, pa uzalud i plemenite nakane pisca i sva njegova doista dobra,volja i trud. Dok se pisac drži raspravljanja o značenju i istorijatu Sokolstva nemarno inače da drugo prigovorimo, nego što smo kazali u gornjim rečima: Ali zato odlučno moramo _prigovoriti mislima i tvrd« njama iznesenim u »Dodatku«. Tu pisac veli da kod nas u našoj državi postoje četiri institucije, koje se krste sokolskim imenom, pa piše do* slovno: »Prvog nazivaju Jugoslavenskim, drugi se nazivaju hrvatskim Sokolom, treči opet Srpskim Sokolom, da četrti opet nosc ime Orlova, što znači koliko i neka Slovenska f r a k c i j a.«
Malo teška tvrdnja. Čemu donašati neistinita data? Ta Srpskih Sokola nema, jer Srbi, shvaeajuč sokolsku ideju, od reda su u Jugoslo* venskom Sokolstvu, pa im ni na kraj nije pameti, da bi započeli kako« vom separatističkom akcijom. Divno je o tome pisao brat dr. Voja Kujundžič u »Sokolu na Jadranu«, a mi smo taj njegov članak sa mar«
kantnim mestima registrirali. Treba da ga ' pisac pročita, pa če se u buduee klonuti takovih netačnosti, kakova je ova. No gora je druga, naime da su Orlovi neka slovenska sokolska frakcija. Piscu kao da nisu jasni pojmovi Sokolstva i Orlovstva, jer to su tako dve oprečne organi* zacije i po ideji i po radu, kao što je voda i vatra, pa je doista upravo strašna tvrdnja ,da je Orlovstvo frakcija Sokolstva, pa još tome kod Slovenaca, gđe nam niknula matica Sokolstva, gđe je Sokolstvo od svih krajeva države najrazvijenije, gdc nam danas možak — Savez — našeg ujedinjenog Sokolstva. To je gotovo uvreda. Pisac pledira za jedno Sokolstvo i poziva	sve	da stupe	pod jedan barjak. No tu	je nejasan,
bled. Okoliša, a ne	če s	istinom na javu. Neka reče pod koji	barjak i na
koji način, neka prstom upozori gđe :su te filijale »nesavesnih, neobzirnih i megalomanskih stranaka«. Jasnoče, mnogo jasnoče treba kada se piše, a pogotovo za — Seljaka. Još je knjižici dodan tumač stranih reči. Stvar jc znanja i ukusa, kako si tko hoče tumačiti taj dodatak, ali oko nam zapelo na tumačenju reči »Olimpijada« za koje pisac veli doslovno: »grčka igra održana na Olimpu prebivalištu starih grčkih bogova«. Ne znamo gđe je pisac našao ovo tumačenje, ali znademo da baš nije tako. Dobro bi bilo da u buduče pisac, a obečaje da če još izdati nekoliko sokolskih knjiga, pre nego se odluči na pisanje, prolista Mayerov leksi« kon. U njemu je to sve autoritativno protumačeno. Inače šta da kažemo? Knjižica koliko je	god	ukusna i	pisac nastojao da populariše sokolsku
ideju, promašila je	svrhu, jer joj	nedostaje i pučki stil i jer	nije pisana
cačnošču, več površnošču, a to smeta ozbiljnosti, glavhoj karakteristiei sokolske literature.	ab.
Upravo nas satrla vest, kada smo neki dan nenadano, ne sluteč primili osmrtnicu:
»Javljamo svima i svakome, svoj brači Sokolima širom cele Otadž* bine, da nam je danas umro s t o ž e r eeloga našega društva kroz dugi niz godine brat Vojislav Vuksan, svršeni pravnik, u 33. godini svoga patničkoga, a ipak puna ideala, života.
Telo neumrlog idealiste i borca za dobro i sreču drugih sahraniče se u petak, 11. marta 1927. u 9 sati prepodne.
Večnaja pamjat velikom bratu našem!
Brat Vojo zar Ti mrtao? Zar Ti ostavio redove naše, Ti Soko naj* bolji, idealna dušo, neumorni pregaoče na polju sokolskog rada?
I opet čitamo osmrtnicu, ne verujuč svojim očima. Ruka nam po« drhtava, a oči se punc suzama, srce nam steze bol nad pomišlju, da nam iz redova naših odlaze najbolji, najvredniji, najagilniji.
Pokojni brat Vojo Vuksan bio jc čovek, brat redkih umnih spo=> sobnosti, redke energije, savršen idealista, neumorni propagator i orga*
IZ
VOJISLAV VUKSAN
Sokolsko društvo u Pakracu.«
nizator. Tko ga je poznavao taj ga zavolio kao dete majku. Pa zar jc onda čudo, da je vođem ne samo Sokolstva, nego i celokupnog naroda, koje ispoveda narodno jedinstvo u Pakraeu i okolici. Sva sela, čitav okolišni narod upirao je u Voju oči i punim se pravom može kazati, kud Voja okom, tud narod skokom,
Pakračko sokolsko društvo njegovo je čedo. On ga stvorio, uzdigao i davao mu životne energije, sokolska društva u Čagliči, Kusonji, Preko« pakri, Šarvici njegova su čeda. I ako je u sebi nosio klicu teške bolesti, nije pitao dal žeže sunce, dal udara led i fijuče bura, on je dnevno polazio peške po pet i više kilometara i onđe sakupljao seljake, s njima vežbao sokolske vežbe i upueivao ih u Sokolstvo. Radio je neumorno. U isti tren vodio jc pet sokolskih društava, a u četiri od njih i obučavao vežbe. Nije li to uzora vredan primer. U Pakraeu samom bio duša svakog nacijonalnog pokreta, a u prvom redu Sokolstva. Stotine učitelja i učiteljica, koji su izašli iz pakračke preparandije postali su i jesu Sokoli samo po njegovu nastojanju, radu i odgoju. Bio je u pravom smislu reči apostol Sokolstva. Do ove godine obnašao jc i čast starešine pakračkog Sokola, ali vidio da je strven, da mu sile smalakšu, odložio jc ove godine tu čast, tražeč leka narušenom zdravlju.
Nije ga našao, smrt je prekinula nit njegova života, a dobri Voja rastao se s nama.
Tko je i šta je bio brat Voja dokazao je njegov sprovod.
Jutro je 11. marta — sunce posle kišne noči izašlo u punom sjaju naveštavajuči skoro proleće, voda na blatnjavom putu blesti od jakih sunča-nih zraka. Mali gradič probudio se oda sna več davno, dvorišta oži? veše, počinje radni dan, ali ne kao svaki do sada, jer eno ulicama vlada naročita žurba — žure se Sokoli. Pogledajtc im lica — tužna su; pogle* dajte im odoru — crna žalobna traka pripeta je na surku, a zašto? Umro je starešina sokolski, umro je brat Vojislav Vuksan. Sva srca malog, drevnog gradiča Pakraca uzbudena su tim dogodajem. Jer nije umro samo Soko, umro je čovek, koji je pre svega za sve njih živeo. Svi to osečaju.
Čedni odar pokriven belim zastorom leži u mrtvačkoj komori mesne bolnice i tko ga čuva? Čuva ga sokolska straža, netremice stoje uz odar, na počast svomc starešini. Tišina jc kraj odra, suneana svetlost ga oba= sjava prodiruči kroz otvorena vrata. Čuje se samo ječanje njegovih dveju sestara i ostale rodbine. Ulaze građani i Sokoli da poslednji puta vide svoga Vojina, svima se cakle suze i jedan zavapi: »A gde su sad ideali Vojine brate!« i zaplaka gorko, nastade lelek što srce para. Sokolski načelnik brat Kozak prilazi odru, otkriva ga, zaglcdao sc u mrtvi lik, gladi ga po glavi drhčučom rukom, svladava suze, ali one naviru. Odlazi sr’van od žalosti. Dođoše sveštenici i tužno zaječa pesma zbora učitelj« skih pripravnika: »Vječnaja pamjat«. Mrtvački sanduk jc zatvoren, nikada više nitko ne če videti Vojinova lica. Sestre mu jedva odvedoše od odra.
Povorka kreče, potresno zvuči žalobni marš sokolske fanfare, pada komanda za pozdrav, Sokoli daju pozdrav i priključuju se povorci, jedni sa cvečem u rukama stupaju pored mrtvačkih kola, a drugi u koloni. Tu je i naraštaj, deca sokolska i članstvo. Prolazi se pored bolničke zgrade, stari otac več dugo svladan bolešču domilio do prozora i utučen
gleda gde mu odnose mrtvog sina. Ne dadošc mu da ga isprati do groba, jer je slab i bolestan. Ulice gradiča pune su sveta, koji pobožno pro« matra dugu žalobnu povorku.
Unose ga u sabornu crkvu. Stari vladika Miron služi liturgiju sa deset sveštenika i dakonom. Svetli sc vladičina mitra, tiho ali svečano čuje se njegov glas, svcštenici činodejstvuju, zbor odgovara, a mnoštvo nemo stoji i sluša. Sanduk leži usred crkve — Vojko spava! Sa amvona zaori glas prote Podunavca, koji sc obrača narodu slaveči vrline pokoj« nika. I reče da je radio preko božjih zapovedi, jer je bližnjega svoga ljubio ne kao samoga sebe, več više nego sebe, da nije znao ni oca ni sestara več je samo znao rad za opštu stvar. Kaže: »Ne plačite jer on zaplakao nikad nije« i na koncu: »sledite njegov život, jer to je pouka mnogima«.
Pred crkvom govori g. Dr. Milenko Markovič spominjuči pokoj« nikovu ljubav za narod, njegovo Srpstvo koje je ncustrašivo zajedno sa svojim oeem isticao, onda kada je trebalo i njegov današnji jugoslovanski nacionalizam, koji ga je svuda pa i u politici vodio. Tužno zaječaše zvona sabornog hrama i povorka krcnu prema groblju. Izmenjuje se žalobni marš sokolske fanfare sa svečanim: »Svjati Bože« pevačkog zbora. Pred gr obl jem govori u ime učiteljskih pripravnika br. Rosanac u sokol« skoj odori. Zahvaljuje mu se kao nastavniku svome na onom trudu što ga je za njih uložio. Još poslednjih dana pred smrt davao je poduke i uputstva svojim učenicima koji su ga u bolnici posečivali. Pa čak i onima, koji su svršivši učiteljsku školu, otišli u razne krajevc otadžbine i njima je na molbu slao sve što. su tražili.
Nad otvorenom rakom oprašta se od Vojka uime sokolske župe Kralja Petra Svačiča brat S u e c v i č, direktor učiteljske škole. Njegov dirljivi govor nemoguče je opisati, a da ne zadrhti pero. Reče medu ostalim da sa pokojnikom ne gubi samo pakrački So ko svoga nenadome« stivog starešinu, nego i cela župa, celo Sokolstvo gubi najboljeg izmedu najboljih po duši, po radu i po idealizmu. Rekao hi netko da je nemoguče da je takav čovek medu nama uopštc živco. A on je bio telom i duhom uz nas, uz narod i za narod, za Sokolstvo. Želi kao prijatelj da se još jednom s njime sastanc bar na onom svetu.
Sokoli ga spustiše u hladni grob, poslednje »Vjcčnaja pamjat« za« mrije zrakom i sunee je gledalo tužnu sliku gde padaju grude zemlje na sanduk onoga, koji je živeo za druge i umro za druge. Naraštaj, deca, sokolske sestre i brača bacaju kite eveča na poslednji oproštaj svome starešini.
Učesnici se razilaze, svi osečaju da su saranili velikana, eoveka koji je i za života stalno pripadao carstvu čistih svetlih duhova. Doskora se podiže osamljen humak, pod kojim sa svojom majkom večno počiva nezaboravni brat Voja Vuksan.
Ali:. .	,
»Venae besmrtne slave jugoslovenska Ti vila plete nad grobom Tvojim Vojo sokolske plaču čete.«
I neka je slava, malom čoveku, ali največem idealistu svoga vre« mena, koji. je znao da živi, radi i umre za narod.	B.
IZ SOKOLSKE ŽUPE VOJVODA PETRA MRKONJIĆA — BANJA LUKA
Soko a Prijedoru održao je koncem januara svoju glavnu godišnju skupštinu, koja je pokazala, da je rad ovog društva svestran i obilan.
1 ako su to isticali svi izveštaji društvenih funkcijonara, najkarakteri* stičniji je bio izvještaj načelnika brata Miletiča, koji je pružio divnu sliku rada i budueih potreba društva. Naročito je istakao naraštajski dan u Banja Luci na kome je društvo sudelovalo sa 102 naraštajca 1 deee, pa je društveni odio kod utakmiea postigao drugo mesto, dok su opet pojedine naraštajke postigle 95% ukupnih tačaka. Naročito su se istakle sestrice Drenka Mitrinovič i Dcsa Despot. Lepo je istakao i javnu vežbu društva na kojoj je nastupilo 127 vežbača raznih kategorija, pa »peto* vanje ove vežbe u ■ Sanskom Mostu. U Prag su poslali tri naraštajca i 9 članova, sve vežbači. Društvo se prošle godine istaklo na župskom slctu u Prnjavoru, gđe je brat Drago Medič kod natecanja postigao drugo mesto. Sudelovalo se i sletu u Sarajevu, pa je ženski naraštaj kod natecanja dobio drugu diplomu sa 77% tačaka, dok su sestre Radmila Popovič i Nada Vučenovič dobile velike diplome. U društvu i sada redovno rade sve kategorije, pa če se sada pristupiti osnutku prednjačkog zbora, a to više, šta danas u društvu stalno vežba 195 deee. Društvo se lepo odlikovalo i akademijama, koje je priredilo ove zime. U glavnofn sada društvo posvečuje svu brigu naraštaju, jer stariji meštani kao da nemaju odviše smisla za Sokolstvo, pa se zato i moglo dogoditi, što se nigde nije dogodilo, da je zanatlijsko udruženje zabranilo šegrtima vežbanjc u Sokolani, jer da ih to umara. No i ovo nerazumevanje prebrodit ec se, jer društveni naraštaj raste, a od njega čemo da stvorimo članstvo, koje če imati zdrave poglede na život i Sokolstvo.	—rič.
IZ ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD
Župska skupština. U nedjelju 27. februara o. g. održana je u Zemunu godišnja skupština beogradske sokolske župc. Starešina dortfačeg zemuia sfcog Sokola održao je povodom toga govor u kome je iznio razlike izmedu predratnog i poratnog Sokolstva, naglasio, da u slobodnoj nacijo* nalnoj državi, Sokolstvo još uvek mora da leči rane, da prosveti i kul* turno podigne najšire narodne slojeve. Iza izveštaja funkcijonara birano je starešinstvo, pa je starešinom izabran br. Gjura Paunkovič, podstare* šinama braea: Momir Korunovič, dr. Ivan Ribar i Branko Živkovič, načel* nikom br. Miroslav Vojinovič. Posle skupštine održana je svečana aka* demija zemunskog društva, na kojoj su nastupile naraštajske kategorije, pa je potpuno uspela.	P.
Treće sokolsko društvo u Beogradu. Prošlih dana održana je u dvorani školc »Kralja Petra« u Beogradu skupština uglednih Beogradana, da u prestolnici osnuju još jedno t. j. trečc sokolsko društvo. Ovoj skup* štini su prisustvovali delegati obih postojceih društava, delegat župc i mnogo gradanstva. Starešinom tog novog društva izabran je dr. Ivan Ribar, bivši starešina u Djakovu i predsednik Narodne Skupštine. R.
IZ SOKOLSKE ŽUPE BJELOVAR
U sokolskoj župi Bjelovar i ako se tako često ne javljamo, vlada život i rad. Župa doduše nije velika, ali se prostorno proteze krajem u kojem je radi postojceih prilika rad, a naročito na selu, veoma oteščan.
Našu župu sačinjava 17 društava podelenih u tri okruga. Župa imade 875 članova od toga 287 vežbača (31%), 212 članica, od toga 55 vežbačica. Naraštaja muškog imade 159, ženskog 79, muškc dece 129, ženske dece 58, ukupno 425 naraštaja. Društva su dovršila svoje skupštine, pa se kod izbora naročito pazilo na izbor načelnika. Tako brat Vasa Vukobratom vič vratio ,se u Kupinovac i izabran je za načelnika. Starog sokolskog borca srdačno pozdravljamo. Brat Dragutin Rehak izabran je za načelnika u Daruvaru. Očekujemo mnogo od njegovog rada, poznavajući njegovu spremu. Brat Cosič izabran je zamenikom načelnika u Bjelovaru. Brat Dakič postao je načelnikom u Novim Pavljanima. Nadamo se, da če podiči društvo do predašnje snage. Ove godine održavat če se župski slet u Bjelovaru, pa če priprava za njega podiči i rad po društvima. V.
IZ SOKOLSKE ŽUPE CELJE
Naša župa obdržavala je svoju glavnu godišnju skupštinu 20. febru* ara. Od 21 učlanjenih društava bilo je zastupano 15. Skupštinu je otvorio i vodio zamenik staroste Ferdo Poljšak iz Zagorja, a kao delegat Saveza prisustvovao je podstarosta brat Kajzelj.
Tajnik je izvestio o upravnom radu župe. Medu ostalim naveo je da je u župi 12 društava sa zdravstvenim odsecima. Na okružnicu saveza nog zdravstvenog odseka izvestila su sva društva negativno. Jedino kod društva u Šoštanju pregledao je članstvo brat dr. Ferdo Korun. Usled toga je starešinstvo ponovno direktno i osobno zamolilo društvene lekare, da u najkrače vreme provedu pregled svih vežbača. Blagajnikov izveštaj iskazuje Din 8464.32 gotovine. Načelnik je dao statistički pregled rada u župi. Svesokolskom sletu u Pragu sudelovala su 52 člana u odori, 38 Vežbača, 17 vežbačica, 12 muškoga i 12 ženskog naraštaja. Naraštaj je su* delovao u utakmici, pa je stekao II. mesto medu Jugoslavenima. U jesen kani župa prirediti Hstedni prednjački tečaj. Na predlog prednjačkog zbora župski slet za ovu godinu napušten je, ali če se za decu i naraštaj prirediti župski omladinski dan. Po izveštaju matičara župa je napres dovala samo za 25 članova i danas broji 2043 članova i članica. Župski prosvetitelj izvestio je o stanju sokolskih knjižnica i podao sliku o pro* svetnom radu u župi. Starešinom župe izabran je brat dr. Jurij Štempis har, načelnikom brat Lojze Jerin, načelnicom sestra Pavla Halerjeva, tajnikom Franjo Čepin, blagajnikom Bernard Wltavsky, prosvetiteljem dr. Milko Krašovec, zapisničarkom Zofka Debelakova.
Godišnjih statističkih iskaza za god. 1926. nije poslalo 6 društava. Kako se nijedne godine ne može dobiti blagovremeno svih iskaza, skup* ština se saglasila sa predlogom brata Kurnika, da župa u ovakova društva pošalje delegata na račun nemarnog društva.
Brat dr. Kolterer iz Rog. Slatine predložio je, da pošalje župa svima društvima dctaljan iskaz o pojedinim obavezama napram Savezu i župi, a brat Križnik iz Laškoga, da se u buduče umnože svi izveštaji župskih funkcijonara i pošalju društvima. Oba je predloga odobrila skupština. Brat dr. Mejak preporučio je, da bi župa priredila po koji slet u Mežici ili Črni, jer su ova društva pod pokroviteljstvom župe.
Župski porez ostaje kao i do sada, t. j. Din 4 za pojedinog člana i članicu.	Tajnik.
IZ GORENJSKE ŽUPE — KRANJ
Lep uspeh skijaške sokolske čete na Bledu. Bledski Soko priredio je u ovogodišnjoj zimi svoj prvi skijaški tečaj uz mnogobrojno učestvovanje članova i članica, Medu članstvom uopšte vlada veliko zanimanje za ovaj šport, pa se uz povoljne vremenske prilike obdržavaju svake nedelje dalnji izleti na podnožje Triglava. Kao zaključak tečaja obdfžavao se 13. februara obavezatan skijaški izlet iz Bleda preko Gorij i Mrzlega studenca na Rudno polje i Koprivnik, a odatle u Jereho i Bohinj. I ako je put težak i dug oko 30 km, sudelovalo je 14 članova i 1 članica, koji su sa zadovoljstvom i uspehom prošli put. Vremenske i snežne prilike bile su izvršne. Put se dovršio bez ikakvove nezgode uz spretno vodstvo brata načelnika Repeta. Očekujemo, da če ova lepa panoga sokolskog rada imati do godine još više pristaša i da če članstvo, naročito u okolici Bleda znati ceniti i po zimi lepote naše Jugoslovenske Švice, te čeličiti telo i duh putein skijaštva u lepom terenu Triglavskog prigorja.
IZ LJUBLJANSKE ŽUPE
Iz sokolskog društva u Borovnici. Jedva da je proteklo mesec dana iza glavne godišnje skupštine kada je naše društvo na 20. februara pri« redilo dobro uspelu akademiju, koja je pružila uvid u sistematski rad pod uzornim vodstvom. Velik se napredak pokazao kod svih odjela, kako u vežbama prostim, tako i u onim na spravama. Muska deca bila su ljubimac večeri. Oba naraštaja, a naročito ženski, izvršno su izveli proste vežbe za pokrajinski slct u Ljubljani, a kod članova je prenaglenost pojedinaca pokvarila opšti dojam. Kod vežbe na sparavama opet je izne« nadio naraštaj, muški i ženski, koji je osobito disciplinovan i predstavlja naš buduči prednjački kader. Skupine, originalna kombinacija brata Telbana, koji je vodio i priredio akademiju, bile su izvršno izvedene.
Ova akademija bila je u neku ruku oproštajno veče brata Telbana, koji odlazi u Zaječar. Sokolsko društvo osečat ec teško njegov odlazak, jer je u ovo kratko vreme, šta je vodio društvo, stvorio dobre pred« njake. Poznajuč brata Tclbara, njegov rad, nesebičnu ljubav i zauzetnost do stvari, uvereni smo, da če i onde postiči mnogo.	/■
IZ SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR
Ovaj puta započinjemo naš izveštaj tužnim glasom, jer su se iz redova naše župe odelila za uvek dva odlična brata. Prvi je Mfatija Pirc, poznata mariborska ličnost, bivši ravnatelj mariborske preparan« dije. Pokojnik je još prc rata došao u Maribor i svojom marljivošču stekao si opče simpatije. Radio je naročito na humanom polju, dok nije postao žrtvom političke strasti, pa je penzijonisan. Sokolstvo ceneč njegov nacijonalan rad kao svom bratu Sokolu iskazalo mu doličnu poštu, sudelovav pogrebu i otprativ ga do hladna groba. II Ormožu opet preminuo nam brat Ivan Korošak, Tužan je bio pogled u mrtvačnieu ormoške bolnice, gđe je u eveču uz počasnu stražu brače Sokola ležao i snivao večan san naš brat Ivan. Kako jc bio obljubljen pokazao je spro« vod na koji je pohitio silan narod i sokolska društva iz Ormoža, Ljuto« mera i Središča. Dapače i udaljeniji Št. Jurij, njegovo rodno mesto hilo jc zastupano. U ime mariborske župe oprostio se od njega brat Drago Kocmut, a pevački zbor otpevao jc tužaljku: »Vigred se povrne...« Na grobu nije govorio nitko, jer sc župnik zagrozio da čc povuči konsee
kvence, ako tko onđe govori. Sokoli su digli les i sprovod je krenuo na groblje, gde prestaje osveta i kamo ne dosiže ncprijateljstvo.
Inače rad je u društvima za ovo zimsko doba obilat. Koliko se može, radi se prema prilikama. Tako je Soko u Ljutomeru priredio narodnu igru »Rokovnjači«. Pa onda redutu 26. februara. Jednako je i Soko u Varaždinu priredio svoju redutu, koja je vrlo dobro uspela i okrepila društvenu blagajnu. Soko u Čakovcu obdržavao je svoju godišnju skupštinu 13. februara, pa je starešinom društva izabran brat dr. Rudolf Nepokoj, sudija, a načelnikom brat Josip Levačič. Rad dru* štva u prošloj godini bio je vrlo malen i to poglavito radi toga, Sto sc uza sve napore nije moglo doči do dvorane za vcžbanje. No, kako imade puno izglcda, da če se za kratko vreme doči do dvorane, to če čakovački Soko opet početi intenzivnim radom i popeti se do one višine, na kojoj je bio prijašnjih godina.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SVETOZARA MILETIČA — NOVI SAD
Naša župa sprcma se, da 13. marta održi svoju glavnu godišnju skupštinu i to u Novom Sadu, a jednako če sc istog dana obdržavati i zbor društvenih načelnika. Župa jc sav materijal za skupštinu izdala u poscbnoj štampanoj brošuri, kojoj jc priloženo sijaset tabela, kao iskaz članstva po godinama stupanja u sokolska društva, pa prijave i odjave u 1926 i brojno stanje članstva, naraštaja i dece, pregledan popis svih društvenih funkcijonara, pregled članstva po zvanjima, iskaz članstva po starosti. Sve jc to rad br. Aleksandra Popova, župskog statističara, pa sc vidi koliko je požrtvovnosti i truda uložio u taj rad. U materijalnom pogledu župa je jedna od najboljih u Savezu. Ne samo da ne duguje Savezu ništa, več celokupna imovina njezinih društava iznosi Din 3,346.877. Župa se ove godinc u glavnom sprcma za slct u Somboru, pa jc u pogledu zajedničkog tehničkog rada, došlo do zbliženja sa susednom beogradskom i osečkom župom, koje če sa znatnim brojem svojih učesnika i vežbača, učestvovati na slctu i time uveličati isti. Za danas u ovom izveštaju vredno je spomnuti rad sokolskog društva u Vršcu.
Ovo društvo i u ovoj godini nastavilo je redovnim radom. Dne 16. januara održalo jc javno selo. Program sc sastojao iz vežbanja član* stva na spravama, prostih vežbi dcec uz pevanje, izvodenje šaljivih monologa sa stranc sestre L. Statijcve i br. L. Stefanoviča, a brat B. Spornjak održao jc predavanje o slctu u Pragu. — 2. 1. održalo je selo za pitomce Vojne Muzičke Školč sa istim rasporedom, jedino je isti brat govorio o razvitku Sokolstva. — Sednicc svih odbora redovno se održavale. Dne 6. februara održalo jc glavnu godišnju skupštinu, koja je bila dosta dobro posečena i od nevežbača. Svi su isveštaji bili prim* ljeni sa zadovoljstvom, a iz kojih sc moglo videti, da je društvo i moralno i materijalno napredovalo. Društvo je priredilo deset izleta sa javnim vežbama, pozorištem i zabavama. Sudclovalo na sletu u Pragu i Senti. LT mestu sc priredilo četiri akademije i jednu javnu vežbu. Priredilo jc sedamnaest predavanja u mestu i okolini, četrnaest predstava, četiri sela za javnost i tri za vojsku, dve zabave, pet kinematografskih predstava, pedeset dva nagovora. Svi su odbori održali ukupno četrdeset dve scdnicc. Knjižnica ima 1123 svezaka. Prctplatnika za sokolske listovc ima »Sokol* ski Glasnik« 75; »Sokolič« 18; »Naša Radost« 30; »Sokolski Vjcsnik
Zagreb« 18; »Soko D. S.« Beograd 5; »Soko na J.« Split 2; »Sokolski Vesnik Bečkerek« 82; »Praški Sokolski Vesnik«, »Cvičitel« i »Cvičitelka«
2; »Gimnastikon« 1; »Sokolska Misao« Sombor 1; »Skršeni« i »Sokolske Besedi« 1; »Vesnik župe gorenjske« 1. — Za starešinu je biran brat VI. Glišič, za zamenika br. Lj. Nedeljkovič, za tajnika br. B. Dimitrijevič, za blagajnika br. B. Pantilić, za prosvetara br. A. Tadič, za načelnika br. V. Martinek, za 'načelnicu s. N. Bogdanovič., za matričara br. B. Spernjak. — 11. se održalo vojničko selo. Brača B. Spernjak i s. N. Bog* danovič izveli su šaljivi dialog »Hipnoza« a br. V. Miloševič šalu »Sprcma se na bal«. Brat A. Tadič održao je predavanje »Postanak naše ratne mornarice«. — 20. se održalo javno selo sa pozorišnim komadem »Laža i paralaža«. Sve su priredbe bile spojene igrankama i šaljivim nagra* dama, te svirenjem orkestra Vojne Muzičke Škole. I ovog su meseca scdnice redovno održane. Počelo se sa predavanjima u prosvetno*tehničkoj školi.
Lepa i hvalevredna agilnost opaža se u St. Rečejskom okružju. Ovo okružje je održalo 13. februara tek. god. sednicu zbora društvenih načel* nika, na kojoj su podneti izveštaji o radu, stanju društava i t. d. i izvr* šena organizacija okružja. Za načelnika jc ponova izabran brat Dušan Gospodžinački, za zamenika brat Janko Dabič, za tajnika isto brat Dabič.
Načclnicima društava data su uputstva za rad i spremanje za župski slet i skrenuta im pažnja na postoječe nedostatke kod pojedinih društava i objašnjen način kako da sc to popravi.
Pošto župa prilikom sleta prireduje samo utakmicu iz lakoatletike, zbor je jednoglasno rešio da se kao proba pre župskoga sleta priredi u St. Bečeju okružni slet sa utakmicom odelcnja i pojedinaca u odclcnju za članove i naraštaj iz propisnih vežbi. Ovime če sc dati mogučnost i slabijim vežbačima da istupc u takmičenju, a ujedno ogledati snaga, okružja i društava sa kakovim snagama raspolažu za naredne utakmice župe i Saveza. Tehnički Odbor okružja je več izradio i sastavio vežbe kako za članove, tako i za naraštaj i razaslao ih društvima na učenje i spremanje. Kako naraštaj imadu samo društva St. Bečcj i Srbobran, načelništvo je učinilo potrebne korake, te je isti osnovan i u Čurugu i Molu.
Utakmica članica i žen. naraštaja odložena je za narednu utakmicu iz razloga, što društva slabo stoje sa članicama.
Načelništvo je uložilo sav trud da bi okružje istupilo kako na ovome tako i na župskome sletu sa što večim brojem vežbača i što spremnije u svima vežbama i kategorijama.
IZ SOKOLSKE ŽUPE STROSSMAYER — OSIJEK
Javili smo u kratko, letimično, da je naša župa održala ovogodišnju svoju glavnu skupštinu 21. februara u Vukovaru u županijskoj dvorani. Samu skupštinu otvorio je starešina brat Mita Petrovič, pa su na njegov predlog pozdravljeni Nj. V. Kralj, vladarski dom i prestolonasljednik Petar brzojavnim pozdravom. Nadalje je pozdravljen JSS, a srdačno je bio pozdravljen i prisutni general Stojan Nikolič. Pošto su pročitani izveštaji svih funkcijonara, izabrano jc na predlog šidskog staroste ( Pajiča aklamacijom starešinstvo, kome ostaje na čelu kao starosta vredni brat inžinir Mita Petrovič, načelnikom brat Lhotski, načelnicom sestra
Kaufman. U starešinstvo ušao je i general Nikolič. U veče održana je vrlo uspela sokolska akademija vukovarskog društva.
Od naročite važnosti u župi bese akademija, koju je priredilo sokolsko društvo u Oseku. Vredno je, da se o njoj kaže.koja reč više i to baš radi biranosti programa i izvedbe.
Sve tačke rasporeda behu do najmanjih pojedinosti uvežbane i odlično izvedene. Društveni načelnik brat Fran Lhotsky mnogo je truda uložio da akademija bude nekom revijom uspeha sokolskoga rada u g. 1926.
Od pojedinih tečaka istaknuti nam jo osobito izvcdbu Lhotsky*Urba* nove »Vežbe duha i tela«. Brat Lhotsky uz saradnju brata Urbana uspio je stvoriti kombinaciju telovežbenih stavova sa melodramskim recito* Vanjem pre svake vežbe. Dobro je bila izvedena i »Šesnajstka« od TOS Švajgara. S tom je tačkom nastupilo Jugoslavensko Sokolstvo na sve* sokolskom sletu u Pragu. Vežbe ženske doce sa venčičima bile su od osobitog estctskog efekta. Lhotsky*Muhvičeva »Dcvctorka« bila je odlično izvedena. Ta je tačka osobito značajna po napredak Sokolskog društva u Osijeku, jer sc u njoj pokazuje sva tchnička sprema članova, koja dolazi do osobitog izražaja u snažnim i brzim kretnjama i u raznim teškim položajima. Ova je tačka mnogo apelirala na ustrajnost i uzdržlji* vost vežbača. Isto tako teške zahteve na članice stavlja izvedba Kutina* Pospišilovc »Poskočno preplet kolo«. Stavovi se izmenjuju u toj vežbi gotovo filmskom brzinom. Vrlo je simpatično bila primljena tačka vežbe starije brače sa palicama pd Lhotsky*Muhviča. Nastupom starije brade (od 30 godina i dalje) prekinuta je nesokolska tradicija i u ovoj župi, da se članovi, čim dosegnu muževnu doba, povlače kao neki sokolski veterani iz vežbaonica. Naprotiv njima je mesto u vežbaonici kao i ostalim kategorijama članstva. Velebnu nacionalnu zamisao ujedinjenja našeg naroda odlično nam je dočarala alegorična scena uz glazbu i reči »Narodno Ujedinjenje« po zamisli brata Ace Stanetija, slikara Đorđa Petroviča i uz saradnju direktora osečke opere gosp. Lava Mirskog. Odličan tekst alegorije je delo osečkog pesnika profesora Ilije Mamuziča prosvetara Sokolske župe Strossmayer. Poset publike bio je izvrstan. Osječko pozorište je dosta prostrano, no ovog puta bilo je rasprodano do posledneg mesta. Mnogo se naših prijatelja moralo vratiti jer nisu mogli dobiti mesta. Ova je akademija za Oscčko sok. društvo sjajna afirmacija.
Još nam je istači i akademiju sokolskog naraštaja u Brodu na Savi. Obdržavala se 6. marta, a požrtvovnošču brata Platnika vanredno je uspela. Naraštaj jc i ovaj puta pokazao da ga se pravom naziva uzda* nicom Sokolstva, a zatim čitavog naroda. Akademija je otvorena svi* ranjeni sokolske koračnice odsvirane po naraštajskom tamburaškom zboru. Zatim je brat tajnik govorio o vezi izmedu škole i Sokola. Brat Budak održao je pozdravni govor u ime čitavog naraštaja. Vanredno lepo su izvedene »Skupinske proste vežbe« muškog naraštaja, a takoder
i	ženske. Kao poslednja tačka bio je nastup uzornog odjela muškog naraštaja na preči. Same vežbe izvedene su sa mnogo elegancije i sa mnogo tchničke spreme. Naraštaj sokolskog društva u Brodu na Savi obečajc mnogo u buduenosti.
Osim toga društvo jc obnvilo i jednu žalobnu manifeštaciju, pre* nesav 26. februara kosti svog višegodišnjeg zaslužnog starešine brata dra.
Marka Bobinca, koji je kao žrtva svetskog rata, dne 17. marta 1915. u naponu snage umro u Vrdniku, ne dočekavši oživotvorenje svojih ideaja.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SUŠAK-RIJEKA
Godišnje skupštine večine sokolskih župa u eeloj kraljevini poka« zale su, da je u sokolskim redovima nastalo gibanje. Mlitavost prošlo« godišnja je svuda osuđena i tražen je jači i svestraniji rad. Kako ovaj poticaj dolazi iz širokih sokolskih masa, dakle odozdo, to su izgledi, da će ovogodišnji rad Sokolstva diči se na namernu visinu. Godišnja skupština župe »Rijeka« prošla je dne 6. marta u odličnom redu i poka* zala je iste tendence. Izveštaji funkcijonara primljeni su. Celokupni rad pokazao je pozitivne rezultate, ali prema snazi župe, morao je biti mnogo bolji. Prosečan rad i uspeh župe umanjila su neka društva, koja su poka« zala totalnu nemarnost, pa su ova društva na predlog svih funkcijonara brisana, a to su društva: Senj, Fužine«Vrata, Korenica, Gračac, Delnice. Kad sc nade u tim mcstima ljudi sokolskog duha i poleta, moči če da izbrišu ovim mestima ovu sramotu. Dotle neka se sprcma teren za valjan rad. Izborom izabran je za starešinu brat Ivo Polič, načelnikom Marijan Boras, načelnicom lza Giotti, prosvetitcljcm Janko Ljuština. Dalje je primljen projekat rada tehničkog odbora, po kome če sc održati tri okružna sleta svaki za sebe samostalno, da se vidi snaga pojedinih društava. Održati če se natecanja naraštaja cele župe u plivanju. Bit če pozvan na ovu utakmicu i naraštaj ostalih župa, pa če se na našem divnom Jadranu ogledati snage naše omladine iz čitave otadžbine. Za ljubljanski slet izvršit če se pokusno natccanje. Započeti župski tečaj nastavlja se. Primljen je načrt rada prosvetnog odbora. Ovaj rad predviden je vrlo opsežan, pa če trebati žive saradnje svih naprednih elemenata. Još je zaključeno da se imade nastaviti sa izdavanjem lista »Branik« u koju je svrhu svaki član župe oprezovan sa 1 dinarom za sokolsku štampu. J.
IZ SOKOLSKE ŽUPE — SARAJEVO
U nedjelju 27. februara održala je u Zenici sarajevska sokolska župa svoju redovitu godišnju skupštinu. Od 14 sokolskih društava koliko ih ima u župi skupštini je prisustvovalo 10 sa svojim delegatima. Nakon pozdrava brata starešine dra. Bcsaroviča saslušani su detaljni i iserpivi izveštaji svih funkcijonara, koji su uz malu debatu svi jcdnoglasno prim« ljeni. Pali su zaključci i to: da se sarajevska sokolska župa od sada zove »Sokolska župa Gavrilo Princi p«, da se ovc godine prigodom proslave 25. godišnjice prosvetnog i kulturnog rada društva »Prosvete« na 19., 20., 21. augusta održi župski slet uz učestvo« vanje svih sokolskih župa sa teritorija Bosne i Hercegovine, da se održi župski prednjački i administrativni tečaj u Sarajevu, na koji je dužno svako društvo poslati bar po jednog člana. Za ovu godinu prema traženju večine društava ukida sc župski dan. U župu su primljena dva novo« osnovana, sokolska društva i to u Fojnici i u Gorazdi. Nakon dovršenog rada birano je novo starešinstvo i to sa starešinom bratom Vojislavom Besarovičem, načelnikom drom. Bogdanom Vidovičem, prosvetiteljem Stcvom Žakulom, načelnicom sestrom Jelenom Dopudža, tajnikom bratom Stcvom Biličem. Nakon zaključene skupštine odaslan je brzojavni pozdrav Nj. V. Kralju. Po zaključku skupštine priredilo je bratsko društvo u Zenici čajanku sa nekoliko vežbačih tačaka.
Od društava dakako da najvećti radinost razvija sokolsko društvo u Sarajevu. U vežbaonici društva vlada redovan život. I ako je društvo skučeno na vrlo ograničeno vreme, jer je vežbaonica u gimnaziji, vežbaju pored ostalih odelenja i tri čete naraštaja. Društvo namerava da uskoro priredi jcdnu akademiju u Narodnom Pozorištu, pa je pozvalo iz Ljub* ljane brata Černea da članstvo upozna sa novijim vežbama. Inače je rad društva u ovoj zimskoj sezoni bio ispunjen sa nekoliko čajanka i sela. Ove su bile dobro posedene i uspele su podpuno. Na njima je po prvi puta nastupio sokolski orkestar i pokazao je da če dostojno ispuniti prazninu, koja u ovome pravcu vlada u Sarajevu. Na jednom od tih sela naročitu je pažnju izazvao govor starešine brata Perišiča, koji je razložio potrebu saradnjc manuelhih radnika, intelcktualaca i viših slojeva u Sokolstvu. Starešinu župe snašao je težak udarac, jer mu je umrla majka Roksanda Besarovič. Društvo da počasti njezinu uspomenu upisalo ju za utemcljača Sokolskog Doma. Iz naših pako redova odvojila se sestra Sta h a Tadič. Uz učestvovanje sokolske muzike i velikog broja članstva sahranjena je pokojna sestra, koja je uživala opšte simpa* tije sve brade i sestara. Društvu doista služi na čast ovako shvatanje bratstva.
IZ ŽUPE KRALJA PETRA SVAČIĆA — ZAGREB
Sokolska župa zagrebačka obdržavala je svoju redovitu glavnu go* dišnju skupštinu dne 27. februara u župskim prostorijama u Zagrebu u nazočnosti delegata u župi udruženih društava. Kao delegat JSS prisustvo* vao je skupštini sam starosta Savcza brat E. Gangl, koji je sakupljcnim delegatima donio pozdrave Savcza i u zanosnom govoru pozvao sakup* Ijene sokolske radnike na življi i intenzivniji rad i širenje sokolske svesti. Govor brata staroste skupština je popratila burnim odobravanjem. Nakon pročitanja izveštaja župskih funkcijonara, koje su delegati pazljivo pra* tili i u debatama sudelovali, pristupilo	se	izboru starešinstva za	tekuču
godinu, pa je starešinom	izabran brat dr.	Pavao Frdlich, zamenikom	Veljko
Rajič, načelnikom Berislav Vran, zamenikom Boro Vuksan, načclnicom sestra Anuška Jugova, zamcnicom Steficc Brozovič, prosvetiteljem Ante Rubeša, tajnikom Tuna Perkovič, blagajnikom Vlado Vranič. Sastav novog starešinstva obečaje mnogo, pa se u njega mogu polagati velike nade. Tehnički odbor župe neumorno radi dalje, pa jedva da je svršio pred* njački tečaj za članove, več se bavi predpripravama za prednjački tečaj članica. Župska matica	zagrebački Soko	I.	takoder je u razvijanju svog
ovogodišnjcg programa,	pa je društvo	9.	marta otvorilo svoju	idejnu
školu, koja če potrajati čitavu godinu i to posebno za članstvo, a posebno za naraštaj. Društvo je i opet pretrpilo težak udarac, jer mu je na 1. marta preminuo stari sokolski borac brat Stjepan B o j n i č i č, ugledan član zagrebačkog pozorišta. Brat Štefina — kako ga se zvalo od milinja — bio je Sokolom još od svoje rane dobe, pa je dapače prc rata i bio članom Saveznog starešinstva bivšeg hrvatskog sokolskog saveza, obna* šajuč funkciju arhivara. Priklonio sc jedinstvenom jugoslovenskom Sokol* stvu. živo je pratio njegov rad i učestvovao u svakoj večoj akciji, a u društvu, buduč je naročito volio decu, često naštupio, razvescljujuč sokol* ske mališane svojom šalom i igrom. Uz običajne počasti Sokolstvo mu iskazalo svoju zahvalu i zadržat če ga u trajnoj uspomeni.
KRONIKA JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA
Sokolsko društvo u Donjim Kaštelima kod Splita na zadnjoj glav* noj godišnjoj skupštini konstatovalo je veliki prirast u članstvu 1 lep rad u prošloj godini, pa je doneseno više važnih zaključaka za još bolju delatnost i uspeh društva. Starešinom društva izabran je brat Mate Kuz« manič. — Dramatski odsek sokolskog društva u Biogradu na moru pri« redio je selo na kome je izveo igru »Nada Istre« i »On je gluh«. Na 5. februara društvo je obdržavalo svoj ples, koji je do danas bio naj« uspjeliji. Dekoracija, svetlo, sve to je bilo od osobitog efekta. Moralan i materijalan uspeh bio je tolik, da je društvo odmah sledečeg dana pri« stupilo otplačivanju nastalog duga usled preudešenja doma. Još se kani ove zime prirediti zabavno veče i vokalno«instrumentalni koncerat. — Sokolsko društvo u Karlovcu kao zadnju u nizu zabava priredilo je svoju pokladnu redutu na kojoj je izvedena ritmička scena »Na Marsu« na muziku K. Matejovca. Osobito se svidio nastup malih marsijanskih voj« nika, a ritmički plesovi osam planeta premašili su običajni krug i najtcžih ritmičkih vježbi. Ova sccna bila je kašnje dva puta ponovljena i to jedan« put za školsku decu, a onda za gradanstvo. — Sokolsko društvo Toplice pri Novom mestu čitavu zimsku sezonu radi. Prireduju ,se diletantske predstave, predavanja, a doskora če početi prosvetna škola. Na ovogo* dišnjoj skupštini izabran je Starešinom brat Dragutin Gregorc, načelnikom Martin Šlibar. Društvo če u prvoj polovici meseca jula razviti svoj barjak, pa se za ovu zgodu u tom mestu sprema lepa manifestacija sokolske misli.
IZ SLA VEN S KO G SOKOLSTVA
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Brat H. Pospišil 60;godi$njak. Ovih dana navršio je 60 godina života jedan od prvih sokolskih kompozitora, koji je svoju muzičku umetnost stavio u službu Sokolstva. Brat Pospišil sada u društvu sa bratom Oče« našekom radi na knjiži »Temelji ritmičke tclovežbe«. Da si nam naš sokolski maestro zdrav još na mnoga j a leta!
IZ POLJAČKOG SOKOLSTVA
Telesni odgoj u Poljskoj. Nedavno se u Varšavi sastao naučni savct, da raspravlja o telesnom odgoju u Poljskoj. Glavni referat o tome dalo je poljsko Sokolstvo. Značajan je bio govor, kojim je ovaj savet otvorio maršal Pilsudski. On je naročito govorio o potrebi telesnog odgoja, koji treba da sc neguje u vojsci, školi i narodu. Stvoren je zaključak da se osnuje visoka državna škola za telesni odgoj.
Poljska vlada i nogomet. Poljsko ministarstvo prosvete zabranilo je celokupnoj školskoj omladini do 16. godine'igranje nogometa, jer da ova igra odviše slabi živce i mišicc. Mesto nogometa preporuča omladini hazenu, koja ec sc uvesti u školc.
Narediti broj „Sokolskog Glasnika“ izači če 15. aprila o. g.
<?
PRILOG vSOKOLSKOM GLASNIKU« BROJ 5. i 6. GOD. 1927
Izveštaji za VHI.glavnu skupštinu JSS u Beogradu 27. marta 1927.
Izveštaj tajnika JSS
God. 1926. znači veliki napredak u konsolidaciji unutarnjih prilika u organizaciji jugoslovenskog Sokolstva te veliki napredak u mirnom, pozitivnom razvitku celokupnog našeg unutarnjeg rada. Brzimi korači hitimo za usavršenjcm sokolske 'organizacije, cesto prenaglo i preko vlastitih sila. Sigurno je, da jc ovo nastojanje svima na ponos te jc u korist Sokolstva, jer je to najboljim znakom večitog nezadovoljstva i ve* čitog kretanja. No to nas ne sme zavesti predalcko, da ne zanemarimo onaj, za svaku organizaciju i te kako potreban unutarnji rad. Sitan rad nije ugodan, spram van nczapažcn, pa ga se nitko rado ne priltvača. A mi smo ipak više romantici i tražimo pre svega velikih dela.
Ali dobar voda velikih masa je samo onaj, koji znade sam služiti
i	raditi i tko sc znade sam pokoravati. Narod, porodica, čovečanstvo, Sokolstvo, traži od nas rada i samo rad.
Svesno ovc zadače, starešinstvo je sve svoje sile uložilo u taj sitan rad, na isti upozoravalo društva i župe u mnogobrojnim okružnicama, davalo u tom smislu upute, tražilo odnosne izveštaje, a sve to u cilju da probudi u celokupnoj organizaciji šijiisao za ono neophodno potrebno, više puta naporno i teško delo, koj(4Waži mnogo požrtvovnosti i truda, a koje jedino čini glavnu podlogu sokolskog vaspitanja. Hočemo da narodu odgojimo zdrave, snažne, svesne i značajne jugoslavenske držav« Ijane, koji neka stvaraju radin, pošten i zdrav narod, koga ne če moči nikada uništiti nikakova surova sila, dok če u sebi podržavati moralnu snagu, ljubav do ideala, do istine, do svega dobrog i naprednog. Jedino tako« vim sitnim radom postaje sok. ideja životno naziranjc svakog Jugoslovena.
55 sokolskih domova u našoj državi služi ovom velikom delu, dok su opet ostala društva vezana uz više ili manjc ugodne prostorijc, koje drže pod kiriju. No mnogo društava nema uopšte nikakovih prostorija, pa sprovadaju svoje telesno vaspitanje jodino u letno doba pod vedrim nebom. Temeljem podataka pojedinih župa od naših društava, koja su udružena u Savezu, od 443 njih samo 372 gaje telovežbu, a od ovih opet samo 163, t. j. jedva 44 %, telovežbu sa svim kategorijama članstva. Iz ovih je brojaka jasno, da velik odsto našeg članstva ne uživa sokolskog vaspitanja. Ova činjenica nam dokazuje, da su zaključci II. sabora, po kojem mora da vežba celokupno članstvo do 26. godine, ostali na papiru, pa ih niti 1 % društava ne izvršava.
Statistika naše organizacije u poslednjoj godini pokazuje nazadak naših pripadnika. Zar nc možemo tražiti jedan od glavnih uzroka tome baš u činjcnici, da manjka glavnog sokolskog vaspitanja u vcžbaonicama? Upravo ovo potvrduje moje mnenje iz predašnjih godina, da je posvema neispravno naziranjc o čiščenju sokolskih redova, odstranjivanjem član« stva, koje u sokolskom duhu uopšte nije vaspitano, več, da imademo
tražiti uzroke u manjkavom radu večine naših jedinica, jer se telovežba ne gaji kao uzgojno sredstvo, več samo kao mehanično vežbanje' član« stva, ako se uopšte gaji.
Pojedine župe u telovežbenom pogledu pokazuju sledeči rad za god. 1926. Župa Novo mesto 10 vežbačkih nastupa i akademija. Kod pojedinih nastupa društva su sudelovala sa malim brojem članstva. Ove javne nastupe priredilo je 5 društava od 21. Gde su ostala društva? Od 21 župskih društava imademo ih 10, za koje možemo ustvrditi, da uopšte ne rade. Župa sama nije priredila niti jedan javni nastup, nije držala niti jedan vežbači tečaj, a prednjačke zborove u župi imade samo 5 društava. Na prošlom svesokolskom sletu sudelovala su samo 4 društva sa 19 vežbača i 17 vežbačica.
Župa Uiice: U župi je priredilo javne nastupe 6 društava, okružni slet župe obdržavao se u Užicama, pa su sudelovala 3 društva sa 53 vež* bača, 28 vežbačica, 60 naraštajaca, 36 naraštajka i 50 deee. Na VIII. sve* sokolskom sletu sudelovala su 3 društva sa 39 vežbača i 41 nevežbačem. Prednjački zbor imade samo jedno društvo, župa nije priredila tečaja. Jednako nije priredila letovanja. Župa u svemu imade 6 društava.
Župa Ljubljana: Javnih nastupa imalo je 28 društava od 45. Obdrža« vala su se dva okružna sleta i 5 akademija. Kod svih ovih priredaba nastupilo je 2348 vežbača, naraštaja i deee. Javne nastupe nije priredilo 9 društava. 26 društava nastupilo je kod 70 nastupa drugih društava,
4	društva sudelovala su kod 7 društava van župe. Župski slet nije se obdržavao, ali su zato bile priredene lahkoatletske utakmice u Ljubljani, kojima je ali sudelovalo samo 30 članova i 7 članica. Sletu u Pragu sude« lovalo je 16 društava sa 87 vežbača, 32 vežbačice, 79 nevežbača, 24 ne» vežbačice i 36 muškog te 16 žehskog naraštaja, u svemu 222 lica članstva
1 52 lica naraštaja. Društveni prednjački zbor imade 26 društava. Dru* štveni prednjački zbor nema 11 društava. Prednjački tečaj održala su
2 društva. Župski tečaj nije se obdržavao.
Sokolska župa Rijeka: Javne nastupe imalo je 7 društava, okružni slet župe obdržavao se 1, a osim toga veči broj akademija. Župski slet nije se obdržavao, ali se zato	priredio	veči pešački izlet, kome je	sude*
lovalo 9 društava. Na praškom sletu	sudelovalo je 13 društava	sa	43
vežbača, 16 vežbačica, 10 naraštajca, 10 naraštajka i 49 nevežbača. Pred? njački zbor imadu 3 društva,	župa je	priredila prednjački tečaj po	ne*
deljama, koga je pohadalo 12	članova	i 8 članica.
Župa Banja Luka: Javne nastupe priredilo je 6 društava. Župa je priredila župski slet, naraštajski dan i naraštajska natecanja. Na praškom sletu sudelovalo je 5 društava sa 33 vežbača, 29 vežbačica, 7 naraštajaca i 36 nevežbača. Prednjački zbor imadu 3 društva, župa je obdržavala prednjački tečaj, koji je polazilo 5 članova i 3 članice.
Župa Mostar: Javne nastupe obdržavalo je 12 društava. Broj vež« bača župa nije iskazala. Župa sama nije priredila javni nastup. Praškom sletu sudelovalo je 19 društava sa 78 vežbača, 23 vežbačice, 25 nevežbača i 18 muškog naraštaja. Prednjačke zborove imade 13 društava, koji rade dobro. Prednjačke tečajeve priredila su sledeča društva: Mostar, Cetinje, Imotski i Korčula. Župa je priredila župski tečaj.
Župa Vel. Bečkerek: Javne nastupe priredila su 3 društva sa 30 vež* bača. Župa nije imala nijednog nastupa. Na VIII. svesokolskom sletu
sudelovalo je 6 društava sa 40 vežbača i 120 nevežbača. Prednjačke zbo« rove imadu 4 društva. Prednjački tečaj obdržavao se u 2 društva, sama župa nije priredila prednjačkog tečaja.
Zupa Tuzla: Javne nastupe priredilo je 12 društava sa 780 vežbača. Zupa je obdržavala okružni slet, na kome je sudelovalo 294 vežbača. Dalje je priredila javan nastup prigodom razviča župske zastave, kod kojeg je sudelovalo 60 članova, 28 članica, 30 muškog i 28 lica ženskog naraštaja. Zupa je priredila lahkoatletsku utakmicu, koja je bila dobro posečena. Jednako i utakmicu članica kojoj su sudelovala 4 društva. Osim toga priredila je u manjem opsegu utakmicu naraštaja. VIII. sve« sokolskom sletu u Pragu sudelovalo je 10 društava sa 39 vežbača, 79 ne« vežbača i 14 članova. Prednjačke zborove imade 8 društava. Zupa pred« njačkog tečaja nije priredila. Letovanja priredila su 3 društva sa 90 dece.
Zupa Novi Sad: Javne nastupe priredilo je 9 društava. Zupa je obdržavala župski slet, kome je sudelovalo 300 dece, 150 ženskog na« raštaja, 540 muškog naraštaja, 60 članica, 250 članova, 680 vojnika. Na VIII. svesokolskom sletu sudelovala su 12 društava sa 68 vežbača, 134 ne« vežbača, 35 vežbačica, 79 članica i 20 naraštaja. Zupa je imala prednjački tečaj, ostalih podataka nema.
Župa Šibenik: Javne nastupe priredila su 4 društva, akademije pri« redilo je 5 društava. Zupa je sudelovala kod župskog sleta u Splitu. Zupa na VIII, svesokolskom sletu nije sudelovala. Prednjačke zborove imade 7 društava. Župa prednjačkog tečaja nije	priredila.
Župa Celje: Javne nastupe priredilo	je 8 društava	sa	298	vežbača,
župa je obdržavala župski slet. VIII. svesokolskom sletu sudelovalo je 14 društava sa 77 vežbača odnosno vežbačica, sa 27 nevežbača i 24 na« raštajca. Zupskom sletu sudelovalo je 99 vežbača, 53 vežbačica, 24 muškog i 41 ženskog naraštaja. Prednjačke zborove imade 7 društava, prednjački tečaj priredilo je društvo u Celju, župa tečaja nije priredila.
Župa Beograd: .Javne nastupe priredilo je 5 društava, akademije 7. Župskog sleta nije bilo. Na praškom sletu sudelovalo je 14 društava sa 106 vežbača, 67 vežbačica, 7 u odori, 134 članova, 42 članice, 18 muškog i 8 ženskog naraštaja. Prednjačke zborove	imade 11	društava,	prednjački
tečaj priredila su dva društva, a jednako	župa.
Jedanaest župa nije poslalo zatraženih podataka.
Sve ove navedene podatke crpim iz izveštaja poj edinih župa, pa sam ih bez iznimke naveo, iako više ulaze u tehnički izveštaj, jer su nam upravo ovi podaci najsjajniji dokaz, gde je uzrok nerada mnogih društava, a po tome uzrok opadanju članstva. Velik broj društava jest bez prednjaka, bez prednjačkih zborova, a onda dakako i bez vežbača. Jasno je da uz ovakove prilike rad ne može uspevati i da je uzaludan svaki naš napor, ako ne uložimo sve svoje sile i ne započnefno radom ondc, gde se oseča največa potreba t. j. kod vaspitanja našeg članstva u vežbaonicama.
U tu svrhu pako moramo u prvom redu spremiti odličan prednjački zbor, o kome ovisi uspeh čitave naše organizacije i čitavog odgoja. Za ovo treba založiti sve snage, da sc popravi ono, šta jc zadocnelo. .TSS učinio je prošlc godine u tom pogledu odlučan korak napred svojom priredbom prednjačkog tečaja, kojeg je polazilo 29 prednjaka. Tečaj je uspio u svakom pogledu, pa več danas imade uspeha kod onih društava,
koja su u ovaj tečaj poslala svoje prednjake. Savezni TO je u toni pogledu izradio veće načrte za ovu godinu, a dužnost je svih faktora našega Sokolstva, da ga u tom teškom, ali potrebnom radu podupiru.
Pre svega valja podvuči žalosnu činjenieu, da statistički podaei pokazuju tako malen broj društava, koja vežbaju i vaspitavaju sve kas tegorije članstva, naraštaja i dece. Upravo naraštajskom pitanju imade se u buduče posvetiti sva pažnja i povečati broj naraštaja, koliko je to više moguče. Šilom se ovo pitanje ne može rešiti, jer nitko nema sred* stava na raspolaganje, da bi mogao naterati naraštaj u društva. Hočemo li da imademo naraštaj, tada ga moramo u društva privuči i to ne samo obečanjima, več uzornim 'sokolskim vaspitanjem i sa svim onim, što imade Soko da dade svome naraštaju. Zato se neka ne dolazi sa zahte* vima za razne naredbe ministarstva prosvete i t. d. jer to sve ostaje na papiru. Naraštajci su omladina, koji imadu svoje nazore, koji se često puta razlikuju od nazora starijih, a prednjači moraju poznavati njihovu dušu i moraju znati njome ravnati. Potreba je velikog broja točajeva u društvima, župama i Savezu, da se stvori snažan i sposoban prednjački zbor, koji če ovaj rad preuzeti na sebe.
Prošle godipe tajništvo JSS primilo je i odaslalo do 5000 dopisa, Tnnogobrojne okružnice i druge neunesene dopise, naročito mnogobrojne poručbe raznih sokolskih potrebština. U pisarni bile su zaposlene 4 pi= sarske sile, koje su svoju zadaču izvršavale sa velikom požrtvovnošču i savesnošču. Starešinstvo obdržavalo je od poslednje glavne skupštine 52 redovite sednice, obdržavala se jedna odborska sednica, te mnogo« brojne sednice raznih odbora i odseka, koje se redaju gotovo dan za danom.
Sokolska literatura prošle godine nije sc povečala onako, kako bi to bila želja. Tekuče godine bila je izdana celokupna»Spomenica o 1. jugo* slovenskom svesokolskom sletu, koja je izašla pod uredništvom staroste brata Gangla, kao jedno najlepše delo u našoj literaturi. Potreba je, da spomenica ude u svaku sokolsku kuču. Župa Tuzla izdala je Sokolsku čitanku, a brat Ante Tadič »Uputstva kako se grade prostori i sprave za telesne vežbe« i Spomenicu o II. župskom sletu u Vršcu. JSS je izdao jedinstvene zapovedi načelnika brata dra. Murnika i Jugoslavenski So* kolski kalendar. Jugoslovenska Sokolska Matica'izdala je pesmaricu, koju je sastavio brat Ferdo Juvanec. Financijske prilike nisu dopuštale, da bi se literatura, koja je tako potrebna, raširila, a tome je opet uzrokoiin premalo interesovanje članstva. Kao prošlih, tako i u tekučoj godini izdavao jc JSS »Sokolski Glasnik« kao službeni organ JSS sa prilozima »Prednjak« i »Jugoslovenski Sokol«. »Glasnik« izlazi svakih 14 dana, »Jugoslovenski Sokol« svaki mesec, »Prednjak« po potrebi. Broj pret* platnika »Sokolskog Glasnika« kretao se izmedu 3000—3500, što je vrlo mali odsto spram broja celokupnog našeg članstva. Starešinstvo je na* stojalo da organizira uredništvo tako, da če ono odgovarati svima po* trebama organizacije i članstva. Uredništvo »Glasnika« povereno jc uredniškom odseku u kome sudeluje največom ustrajnošču i marljivošču brat starosta, koji je dugo vremena snašao sve teškoče uredništva. Kasnije je starešinstvo poverilo uredništvo bratu Brozoviču. »Glasnik« smo sadržinom proširili, naročito u organizacijonom pogledu, da donosi brojne izveštaje iz župa, šta je izazvalo živahnije interesovanje članstva
za rad u drugim župama, a po torne i takmičenje u radu. Dobru sokolsku štampu smatramo inajuspešnijim propagandističkim sredstvom, pa joj zato u buduće imademo posvetiti što više pažnje, a to zato, da uistinu polučimo svoje ciljeve. Mnogo toga u tom pogledu ovisi o samom član« stvu. Zato ono imade da taj rad podupire, a da ne stoji postrance kao do sada. Konstatovati moramo činjenicu, da imade mnogo društava, koja »Glasnik« uopšte ne poznadu. Imade opet društava, koja naručuju »Glas« nik« za svoje članstvo u više primeraka, ali ncmaju funkcijonara, koji bi taj »Glasnik« rasturili medu članstvom. Revizija kod mnogih društava konstatovala je da leže nerazrezani »Glasnici« u raznim ladicama. I za širu javnost naša je propaganda premalo organizovana. Vrlo je malo dnevnih listova, koji su Sokolstvu bili toliko skloni, da su donašali brojne izveštaje o radu naše organizacije, ali smo zato ovakovima dužni to veču zahvalu. Da i u tom pogledu usavršimo naš rad, preka je potreba. Ta na nama samima imade krivice, ako javnost premalo zainteresujemo za naš rad.
Osim »Glasnika« imade naše Sokolstvo još dva lista za naraštaj i decu, i to »Sokolič« i »Našu Radost«, koje o svom trošku izdaje Uči« teljska štamparija, a koji ne nailaze na potreban odaziv medu nara« štajem. U društvima je premalo zanimanja za listove, vrlo malo se po« kazuje brige propagandom za njih, a još manje dopisima ili izveštajima. Unatoč uzornom uredništvu brata Bajžlja ne može urednik stvarati ču« desa, ako mu u pomoč ne priskoče drugi saradnici.
Osam župa izdaje svoje župske vesnike, koji tek deiomice odgo« varaju svojoj svrsi. Neke župe izdavale su u doba svojih slctova posebne sletske vesnike, koji su služili više u informativne svrhe.
U administrativnom pogledu u prošloj godini postigli smo velik napredak, ali smo još uvek vrlo daleko od poželjnog savršenstva. U mno« gim društvima i župama još uvek manjka požrtvovnih sokolskih radnika, koji bi imali mnogo dobre volje, da izvrše ono sitno administrativno delo, koje traži mnogo truda. Činjenica je, da se naročito inteligenca na selu izmiče sokolskom radu, pa tek postrance posmatra požrtvovnost pojedine brače, a istovremeno posvečuje se športu, jer je to sada u modi i više gospodski. Slaboj administraciji u velike je uzrokom i ta činjenica, da rad u mnogim društvima i župama počiva na jednom ili dvojici čla« nova, koji su često puta preopterečeni radom, pa vremenom smalakšu. Pa ipak, kako več rekoh, i u tom pogledu prošle godine postigli smo veči napredak. No još je uvek poželiti da budc šta više tačnosti kod ispunjavanja onih neznatnih ižveštaja za 'župe i Savez, jer pojedina društva imadu da budu svesna toga, da se takovom neurednošču često puta sprečava razvitak celokupne organizacije. Termin, koji je odrcden za izvršenje pojedinih ižveštaja, neka se u budučc tačno drži, jer je
o	njemu ovisno drugo delo, koje se ne može izvršiti, ako nisu svi podaci sabrani.
Broj župa i prošle godine ostao je isti, kao i do sada. No osnovana je 18 novih društava. Usled nerada brisali smo iz organizacije neka društva, ali imade nade, da če opet oživeti.
Od važnijih dogadaja u prošloj godini moramo istaknuti priredbu u Beogradu dne 11. aprila 1926., kada je na samoj akademiji Nj. Vel. Kralj Aleksandar u prisuču najviših državnih funkcijonara starosti JSS bratu
Ganglu izručio mač kralja Aleksandra. Taj mač izvojevalo si na medu* sletskim utakmicama u Beogradu sokolsko društvo Matica u Ljubljani, koje ga čuva do naredne medusletske utakmice JSS.
U organizacijonom i idejnom ■ pogledu važan je zaključak glavne skupštine u Đakovu, kojim se uvađa u Sokolstvo protualkoholni pokret, a koji se počeo provađati prošle godine. Sokolstvo imade u tom pogledu prednjačiti svima odnosnim organizacijama i imade da posvema provede zaključke glavne skupštine. Sokolstvo time vrši veliko kulturno delo, kome imademo da posvetimo svu našu pažnju.
U najužoj su vezi sa nadziranjem ovoga rada zdravstveni odseci, koji se osnivaju po svim društvima. Veliki i pžrtvovni rad, koji su sproveli brača lekari u nekim župama, dokazom nam je o velikom zna* čenju tih odseka, koji predstavljaju veliki napredak u propagandi za zdravlje naroda.
Vrlo važan prosvetan rad u Sokolstvu obavljaju prosvetni odbori i drugi slični odseci, kojih imade lep broj u našoj statistiei. Odnosne statističke tabele pokazuju nam, kako veliko i ogromno prosvetno delo sprovada Sokolstvo u svom narodu. Čitav taj rad izveden je najveeom nesebičnošču i požrtvovnošču našega članstva, pa bi bilo svakako 'po* željno, da mu svi merodavni faktori naše države posvceuju što veeu pažnju, kako to i u istinu biva.
U prošloj godini naročito mi naglasiti nesebičan i požrtvovan rad železničkog odseka pod vodstvom brata Ludvika, člana starešinstva JSS. Navedeni odsek morao je dovršiti sve priprave za prevoz našeg članstva u Prag, a kod česa imao se boriti sa največim poteškočama. Pa ipak unatoč svim zaprekama i neurednim* izveštajima od strane župa, želez* nički je odsek svladao sve poteškoee i otpremio u Prag na Vlil. sve* sokolski slet naše članstvo u osam posebnih sokolskih vozova i to:
				■ d> c-o		“1=
								Is. S
Broj voza	Ishodište	Z u p a	Polazio preko	Prijavlje broj sc lujučih	Potrebn vozovi	Is =* Ц 5 в 2^e >
i-	Niš	Niš, Kragujevac, Skoplje, Zaječar	Maribor	947	15	444
n.	Beograd	Beograd	..	692	19	375
m.	Mostar	Mostar, Sarajevo, Užice, Tuzla	Jesenice	695	19	512
IV.	Novi Sad	Novi Sad, Vel. Bečkerek	Maribor	913	13	Dunavom
v.	Osijek	Osijek, Zagreb (deo), Banja Luka	»	707	21	316
VI.	Ogulin	Split,Šibenik,Rijeka, Novo mesto, Kranj	Jesenice	511	9	356
VII.	Zagreb	Bjelovar, Zagreb (deo)	»»	631	17	317
VIII.	Ljubljana	Ljubljana, Celje, Maribor	Maribor	776	23	477
			Ukupno	5952	136/172 208 na vozu	2797
Ostalo članstvo putovalo je redovitim vozovima.
Osim toga otpremljen je posebnim vozom preko Jesenica u Prag naš naraštaj. Železnički odsek uzorno je organizovao prevoz našega na* raštaja i članstva, pa mu u tom pogledu bratska hvala.
Konačno moram da se zadržim i kod financijskog pitanja naše organizacije. Toliko večanja i toliko razgovora nije bilo posvečeno ni* jednom drugom pitanju, kako rcšenju našeg financijskog položaja. U tom pogledu imademo zabeležiti u prošloj godini veliki napredak i prvi pozi* tivni uspeh. Starešinstvu JSS uspelo je sanirati financije JSS tako, da nam preostaje tek neznatna dugovina, koja če biti uredcna bcz večih poteškoča. S obzirom na to mogao se glavnoj skupštini predložiti prvi jače pozitivniji proračun, koji nas neka uvede u bolje financijske prilike. Na drugoj pako strani moram konstatovati, da župe i društva svoje pasivne prilike spram Saveza niti prošle godinc nisu uredila, pa smo se kao i do sada morali sa ovim župama i društvima boriti za financijalna sredstva, koje je	JSS odobrila glavna	skupština.	Neka društva i župe
neče niti danas, iza toliko godina postanka naše organizacije, razumeti i uvideti, kako su potrebna financijska sredstva ovako velikoj organi* zaciji, kao što je	JSS. Kada bi društva i župe blagovremeno	izvršavala
svoje dužnosti u	financijskom pogledu,	bio bi rad	starešinstvu	i te kako
olakšan, a sve poteškoče, koje nastaju u organizaciji usled nestašice do« voljnih sredstava, odpale bi. Sve naše jedinice imadu da posvečuju naj* veču pažnju gospodarskim pitanjima naše organizacije, jer samo na taj način doči čemo do pozitivnih rezultata.
Uvažujuč današnje prilike i sokolska načela, starešinstvo Saveza predložilo je odborskoj sednici načrt za novu panogu sokolskog rada u praktičnom životu time, da je predložilo odboru JSS da odobri učestvo* vanje Sokolstva na socijalnom polju. Načela bratstva, ljubavi i demo* kratizma neka nadu praktičan izražaj u ispunjavanju socijalne brige, pre svega medu sokolskom decom i naraštajem, koji živi u mnogim poro* dicama najbednijim životom, pa nam več naše bratstvo i briga za na* rodnu budučnost nalaže, da im u socijalnopi pogledu posvetimo svu pozornost. Ovaj socijalan rad nema toliko materijalnog značenja, več više moralno, da	se osposobi svakog	pojedinog	našeg člana	za samo*
stalan rad.
Evo ovako smo u unutarnjem sitnom radu tekom prošle godine izvršavali naš program sa radom u najraznolikijim panogama i uspeh je svakako zadovoljavajuči. No ipak sa postignutim ne smemo da budemo posve zadovoljni, jer večito nezadovoljstvo i večno kretanje imade da bude načelo svakog Sokola.
Kod svega toga nismo pustili s vida naš rad i naše veze sa ino* stranstvom, pa smo i ovome radu posvečivali največu pozornost. Ovde mi u prvom redu spomenuti naše dugogodišnje i vazda srdačne veze sa Sokolstvom bratskog čehoslovačkog naroda, sa kojim smo i prošle godine ostali u najtešnijim i bratskim vezama. Najvcča i najsjajnija manifesta« cija toga bratstva bilo je naše sudelo.vanje na VIII. svesokolskom sletu u Pragu, na koji je naše Sokolstvo pohitalo u ogromnom broju. Toj' ogromnoj manifestaciji unutarnje snage i moči Slavenstva, kojeg je naj* snažniji predstavnik Sokolstvo, sudelovalo je 5000 lica našeg članstva, 146 naraštajca i 74 naraštajka te 200 vojnika pod vodstvom oficira i 80
mornara pod vodstvom brata kapetana Kovača. Na sletu je bio zastupan Nj. Vel. Kralj po admiralu bratu Priei i vlada naše kraljevine po ministru prosvete, ministru vojske i mornarice i ministru pošta. Naše Sokolstvo, kao i vojska, aktivno su sudelovali kod svih sletskih nastupa, pa su postigli lepe uspehe. 'Priprave za VIII. svesokolski slet tražile su od vodstva mnogo rada i napora, jer je to bio prvi slet našega Sokolstva van meda naše države u tako velikom opsegu. Naše je Sokolstvo bilo svuda najsrdačnije primljeno, tako, da če dani svesokolskog sleta ostati svakom pojedinom učesniku u večitom spomenu. Sudelovanje našeg Sos kolstva prevedeno je u redu i bez ikakovih nezgoda. Prilikom svesokolskog sleta imali smo prigode, da smo se sastali sa zastupnicima Sokolstva drugih slavenskih naroda, pre svega sa Poljacima i Rusima. Pre samog pako sleta ostvarena 'je želja celokupnog slavenskog Sokolstva, da se osnovao Savez »Slavensko Sokolstvo«. U ovaj Savez pristupili su Češko« slovenska Obec Sokolska, JSS, Savez poljskog Sokolstva i Savez ruskog Sokolstva u inostranstvu. Savez imade zadaču, da pod svojim okriljem organizuje i ostale slavenske narode.
Jednako je bio srdačan naš odnos do poljskog Sokolstva, sa kojim smo podržavali najuže veze. Jednako je bio najuži naš odnos do ruskog Sokolstva u inostranstvu, jer velika večina Rusa baš su članovi našeg Saveza.
Sa našom bračom u Americi bili smo u stalnom dodiru, pa smo primali izveštaje o njihovom radu. Američko Sokolstvo imade pod okriljem jugoslovenske sokolske župe u Chicagu ove godine svoj prvi veči svesokolski slet, pa je i naš Savez pozvalo na ovu priredbu. Nadamo se, da če nam tam zgodom biti omogučeno da još bolje učvrstimo srdačne veze sa našom bračom u novoj domovini.
Naš odnos do bugarskih Junaka ostao je nepromenjen, ali smatramo svojom dužnošču, da i s njima, kada če to dozvoliti prilike, stupimo u vezu, koja neka dovede do toga, da se zaborave velika zla svetskoga rata. Sokolstvo je dužno da sprovede veliku zadaču, koja mu poverena, da naime pod svojim okriljem udruži celokupno Slavenstvo u 'jednu snažnu i neprobojnu falangu.
U prošloj godini imademo zabeležiti još jedan veliki uspeh našega Sokolstva u Lyonu, gđe je naš odio postigao drugo mesto, dok je prvo mesto pripalo čehoslovačkom Sokolstvu. Kao pojedinac pobedio je član sokolskog društva Ljubljana brat Petar Sumi. Pobednički odio, pod vod* stvom načelnika brata dra. Murnika primila je domovina velikim odušev* ljenjem. Uspeh ovog odjela na medunarodnom bojištu koristio je našem
narodu i našoj državi.
U ovom izveštaju u glavnim črtama prikazao sam delovanje našeg Sokolstva u prošloj godini. Moguče da je u mnogočem odviše crno, a u drugom pogledu moguče odviše optimističko. No pružio sam prilike u formi, kakove sam vidio kod rada, sa željom, da bi naredne godine odstranili iz naše organizacije sve nedostatke, koje sam morao ovde iznositi i kuditi, a u čvrstoj veri i osvedočenju, da je jezgra naše sokolske organizacije tvrda i zdrava, pa da če svladati sve poteškoče i zapreke, sa kojima se imade još boriti. Samo u ustrajnom, napornom i požrtvovnom radu leži naša velika budučnost!
Zdravo!	Dr.	Riko	Fux.
Izveštaj načelnika
Kakovi smo i kako se možemo poboljšati.
Daleko i visoko jest sokolski cilj. Velikim trudom iz dana u dan utire si Sokolstvo put do njega, a često puta ovaj je put posut trnjem i zatvorcn zaprekama.
Glavne skupštine kratko su stajalištc na tom putu, ali ne za odmor, več za pregled, da li su stotine naših društava, kojima je u širokoj fronti poči dalje, ako več ne na jednakoj višini, ali svakako sve dalje, nego su bila prc godinu dana; stajalištc za pregled, da li nijc možda koje zaostalo ili smalaksalo, ili bilo kojim načinom sašlo s pravog puta, izgubilo ispred očiju onaj zlatan blesak, kojeg tamo daleko za gorama u čistoj vatri pali sokolski cilj.
Kakovo je stanje u našem Sokolstvu na koncu ovogodišnje upravne dobe? Kakova je njegova slika? Pbkušat ču da ju očrtam glede naše bistvene zadače, da ju očrtam razumijc se u opštim potezima, ovde na skupštini Savcza. Učinit ču to pomoču nekih brojaka.
Brojke nam pokazuju žalosnu sliku.
Društava imademo 443. Od ovih je, kako se to razabirc iz »Jugo* slovenskog sokolskog kalendara« za god. 1927-, podatke o torne, kako je	s	njima i gdc su na zajedničkom	putu, poslalo 372 društava. Čitavih
71	nijc dalo ni glasa od sebe i	o sebi. Kao	da ih nema! Kao da su
nestala! Prva tanina mrlja na našoj slici.
Od onih 372 društava, koja	su	poslala	podatke, 21 društvo dalo
je	o	sebi žalostan glas, da uopštc	nc	vežbaju.	K ovom 21 društvu pako
moramo pribrojiti još priličan broj od onih, koji sc uopštc nisu javili. Ako nc možda svih onih 71! Prama tome imali bi 92 takovih društava, a to znači petina našeg Sokolstva, koja nije radila ništa sokolski — jer svaki drugi rad (ako se uopštc radilo) mora biti jedino u potporu i učvrščenjc dela u vežbaonici, inače je ovaj rad kao da bi visio u zraku, i ne može imati sokolskog uspeha.
Preostalo bi nam tako 351 društava, koja su radila, vežbala. Da li su vežbala cclu godinu? Ili samo prigodicc?
Nemarno, na žalost, tačnih podataka i od svuda, da bi mogli doznati. koliko je društava vežbalo samo neko vreme, a koliko ih, koja su radila dan za danom kroz čitavu godinu, pa su time izvršivala svoju zadaču neprekidno, kako to traži Tyrš, a kakovo delo može jedino da urodi istinitim i trajnim uspehom: »Imajmo — a to se neka bez prestanka ponavlja— uverenjc, da samo radinost, dnevna i ispravna radinost, pametna i izdašna radinost, imade zbiljsku vrednost, i da je svaka gola i prazna galama neplodna i potpunoma bez vrednosti«, veli Tyrš, pa opet: »Vežbati telo i jačati ga, sebe i druge odgajati kao vrle i čile članove naroda, to je zadača svakidašnjeg rada, kojeg mora svatko sam na sebi neprestano izvršavati, a koje nijedan pojcdinac ne može izvesti za drugoga, nijedno društvo za drugo društvo«, pa opet drugde: »Ne osnivajmo sama paradna društva, več glodajmo, da je telovežba odmah u počet k u glavna stvar. Nje se držimo i ne pravimo nikakovih kratkovidnih koncesija drugim ili sporednim cilje* vima, koji če prc ili posle društvo upropastiti ili barem oslabiti.
Nemarno, kako je kazano, podpunih podataka, no zaključivati mo« žemo, da tamo, odakle ih nema, ne ec biti bolje, već prije gore, nego u župama, koje su poslale podatke. Da nadopunim ili razjasnim podatke, koje sabire	savezni	tehnički odsek, razaslao	sam upitne arke	svima
župama, da	odgovore na razna pitanja, koja	su važna za našu	sliku.
Imademo 23	župe, a	odgovore sam dobio samo	od 12. I opet crna	mi'lja,
koja se proteze duž	čitave naše slike. Iz ovih	odgovora razabire	se, da
u ovih 12 župa čitavih 16 društava, a ako pribrojim još dva, koja se nisu javila, tada 18 društava ne radi ništa. Ovo evo opravdava zaključak, da je gore navedena brojka 21 neaktivnih društava uistinu preniska. Ta ne možemo si ni zamisliti, da bi u župama, od ko jih uopšte nema podataka, moglo biti bolje i da bi u tim župama bila samo 5 ili dapače samo 3 neradina društva.1
U onih 12 župa, koje su poslale odgovore imade 224 društava. Od ovih je samo 109, dakle skoro polovica, koja rade čitavu godinu, 97 radi ih samo neko vreme (samo u letu ili neko vreme pred javnim nastupom), druga ništa. Uzmemo li, da je jednaki (ako ne gori) položaj u župama, koje nisu poslale podataka, onda bi u čitavom našem Sokolstvu kroz čitavu godinu radilo od 443 društava jedva 218. Dakle samo polovica svih društava vežba čitavu godinu i tako je bar po broju radnih dana ova polovica vršila svoju dužnost.
No i kod toga gledamo sliku još uvek donekle preoptimistički. Društva, naime ona, koja su vežbala čitavu godinu, nisu mogla raditi sva s a svima kategorijama. Po saveznoj statistiei u »Jugoslavenskom sokolskom kalendaru« god. 1926. samo u 163 društava vežbale su sve kategorije: članovi, članice, muški i ženski naraštaj, muška i ženska deca. Kod toga svega još se uvek namiče pitanje, da li medu ovima nisu takova društva, koja su doduše radila sa svima kategorijama, ali ne čitave godine.
Po sokolskom kalendaru članovi su vežbali u 350 društava, članice u 248, muški naraštaj u 277, ženski naraštaj u 229, muška deca u 276 i ženska deca u 256 društava. U svima tim društvima rad nije mogao trajati čitave godine, ta gore smo dobili nekih 218 takovih društava, a i ta brojka nam ne govori, da li su sve ili samo neke kategorije u njima vežbale.
Gđe su uzroci ?
Kao uzroci ovog jadnog stanja u našim društvima saglasno se svuda navada: pomanjkanje prednjaka i prednjačica, dalje pomanjkanje vežba* oniea, a tu i tamo još razni drugi uzroci.
Obazremo li se na prvi uzrok, pomanjkanje prednjaka i prednjačica, statistika nam, na žalost, i odviše jasno to potvrduje.
1 Nakon odredenog roka, dakle kada je ovaj izveštaj bio dovršen, poslale su odgovore još dve župe. Obe potvrduju gore iznesenu tvrdnju. U jednoj dapače 13 društava ne radi ništa, a u drugoj šta više 20 dru« štava ne radi čitave godine! Posle stigli su odgovori još od tri župa: samo neko vreme vežbalo je u jednoj 15 društava, u drugoj 5, a u trečoj, manjoj ali prilično boljoj župi, jedno je društvo počelo vežbati tek iza Saveznog prednjačkog tečaja, kada se povratio odaslani brat.
Svako društvo, dapače najmanje, trebalo bi zajedno sa načelnikom
5	prednjaka, a sa načelnicom zajedno 5 prednjačica. Ovaj je broj i za male krajeve pre premalen, nego prevelik. Svako društvo mora nastojati oko toga, da imade šta više vežbača i. vežbačica, vežbajučeg naraštaja i dece obih spolova. Dapače i društva u slabijim krajevima moraju imati b a r e m dva do tri odela vežbača, dva do tri odela vežbačica i barcm jednaki broj odela muškog i ženskog naraštaja i dece. (Gledom na konačni cilj, da bude sav narod sabran u sokolskom krugu, onda je i za ovakove krajeve ovaj broj premalen.) Svaki odio bilo koje kategorije morao bi imati svoga prednjaka ili svoju prednjačicu. Uz ove zahteve i potrebe, onda je jasno da je broj od 5 prednjaka i 5 prednjačica i za ovakove krajeve zapravo premalen. O tome nema sumnje, da bi po» prečno za sva društva, velika i mala, trebali daleko više nego 5 pred* njaka i 5 prednjačica. Toliko onarali, kome bi se pričinjalo da je ova brojka prevelika. Premalena je! I uz ove male zahteve nedostatak pred« njaka i prednjačica silno je velik. To nam pokazuje sledeči račun:
Uzmemo li 5 prednjaka i 5 prednjačica kao minimum za svako društvo, onda bi za 431 društvo trebali 2155 prednjaka i 2155 prednja* čica. Statistika za god. 1926. još nije zaključena. Ali spram god. 1925. položaj se nije mogao bitno poboljšati. Po statistici za god. 1925. imademo prednjaka sa zamenicima i pripravnicima zajedno 1490, a prednjačica samo 521. N e d o s t a j c nam dakle 605 prednjaka i 1634 pred* n j a č i c a !
Toliko više bi ih najmanje trebali, ako bi — no, ako bi bili oni, koje več imamo, sami kvalifikovani prednjači i kvalifikovane prednjačice. No niti formalno kvalifikovanih nema toliko. Izlučit treba, ako več ne sve zamenike i zamenice, a ono pripravnike i priprav« nice. Onda nam se broj prednjaka snizuje na 698, a prcdnjačica na 198, a celokupan nedostatak povišuje se na 1457 prednjaka i 1957 prcdnjačica. Župski ispit imade u svema samo 337 prednjaka i 78 prednjačica (god. 1926. po sokolskom kalendaru).
Dakle toliko ih manjka, kako smo kazali, samo formalno kvalifiko* vanih. Daleko više nam manjka pravih, u sokolskom duhu, ustrajnosti i požrtvovnosti kvalifikovanih prednjaka i prednjačica. Da su u prvim godinama iza rata, sva društva imala ili barem dobila, svako pojedino društvo samo po jednog takovog prednjaka ili prednjačicu, bio bi več davno konac prednjačke bede u našem Sokolstvu. Pravom sokolskom energijom, koja ruši sve zapreke, nasrče i uvek iz nova nasrče, dok nije postignut cilj i uspeh, bio bi kadar svaki i svaka, da u tom vremenu obrazuje i odgoji dobar prednjački zbor u svome društvu. Na dobar prednjački zbor »ispred svega upire se spas, stalna, neki oni v a radi« nost sokolskih društava«, veli Tyrš, i dalje: »tamo, gde je prednjački zbor dobro ureden, ne mora društvo sad umirati, sad opet buditi se na novi život,« i opet: »dodemo li i ne dodemo bilo kuda, biti če to uvek pre svega zasluga ili krivica prednjaka.«
Važnost i bezuvetna potreba prednjačkog zbora za društvo.
Dok društvo nema prednjačkog zbora, koji sc neprestano iz nova dopunjava sposobnim članovima, koji sc dakle neprestano brine za dobar
prednjački podmladak, ne može kazati, da je na sigurnim nogama. Sve drugo može da bude slabo, ali dok je prednjački zbor dobar, onda su temelji društva nerazrušivi. I ako je šta drugo manjkavo, ili se možda nalazi u stanju opadanja, biti če i to skoro dobro. Prednjački zbor i po njemu odgojeno članstvo brzo če ukloniti sve eventualne manjkavosti u upravi. Naprotiv, najbolji odbor ne može sasvim nista, ako u društvu nema dobrog prednjačkog zbora. Zato je i mudro uredeno u našoj organizaciji, da je prednjački zbor nešta stalnog, a odbor sc može menjati od godine do godine.
U prednjačkom zboru vaspitavaju se stručne sile, ovđe treba odgo* jiti prave Sokole, koji če služiti drugima za uzor, veli Tvrš. »Da se svestrano razvije telo, da se svestrano iserpi vežbovna tvar, odgoji kako snaga, tako okretnost i odvažnost, neka nam to bude zajedničkim geslom, po kome če se ravnati čitav naš rad,« veli Tyrš o vežbi prednjačkog zbora. »Tclovežba, shvačena u to m duhu, razvija ne samo telo do pod* pune istrajnosti, nego kraj toga izazivlje i više učinke, Svestrani harmo* nički razvoj tela jest težnja, koja ne gleda na materijalan dobitak ili na vanjske uspehe, to je težnja sasma idealna, a svaka idealna težnja nas oplemen jtije i uzdiže i čini sposobnima, da se i u drugim smerovima uzdignemo nad svakidašnjost i da dosegnemo idealne ciljevc. Ali prednjački čas ošini toga neka bude svakome, koji sudeluje, mo« r a 1 n a škola, za čitav život važna škola, od kojc upliv u pravom Sokolu ne može n i k a d a izginuti! Ovde, kao i kod svakog delo* vanja prednjačkog zbora priučava se mladič kod svake dane mu zadače velikom pojmu dužnosti, koji sačinjava granitni temelj svakog velikog i zdravog društva.
Svaki dan tačno dolaziti, pa neka vručina umara čoveka, vihor sa kišom potresa zgradom, neka zabave mame d r u g a m o , več u toni je clemenat, koji našu volju jača i utvrduje. A k tome jošte u tačno odredenom redu nastupati, nc izmicati od n i j c d n e vežbe, dapače ni od onih kojc nam nisu ugodne ili teške, sve oprobati bez izuzetka, dapače neumorno sc boriti sa poteškočama, na svakoj spravi vežbati jednakom čvrstom voljom, svakoj vežbi obračati svu pozornost, to ti je naj bolj a škola u s t r a j n o s t i, samozataje, i ispravne m u» ž e v n c misli, koja danomice usavršava naš značaj, čisti ga i stvara od njega gvožde, koja u čvrstom telu odgaja čvrst značaj i time onda izvršuje zadaču, koja je dana našim društvima.«
A šta če biti pravi prednjački zbor članstvu, društvu i narodu? »Tako odgojeni zbor na jodnaki čc način uplivati na povereno mu član* stvo, primerom i reči poticat čc ga u tom pravcu i voditi, a društva vpdcna u tom duhu, biti če čitavom narodu od največe koristi. Iz njih če izači na tisuče mladiča, sposobnih, idealnog oduševljenja, vrli muževi i čvrsti značajev i, svesni sebe, svesni svake stvari, kojoj če se posvetiti u korist celine, sposobni za samozataju, koju traži svaki viši cilj. Samo onaj narod može živiti uspešnim životom i uspešno postojati, u kome se svaki pojedinac podreduje skupnim ciljevima, njima, gđe to treba, doprinaša žrtve, znadc zatajivat sama sebe, ukratko, narodnu svoju dužnost vrši bez predomišlavanja.«
Kao što drugih, tako i ovih podataka nemarno od svih, već jedino od 12 župa (ne posve od istih, kako predašne podatke). U ovim župama imade od 235 društava prednjačke zborove samo 94 društava, dakle manjc od polovice. Ovako »ugodne« poprečne brojke dobivamo samo zato, jer medu ovim župama imade ih pet, gde imade prednjačke zborove polo« vica (3) ili dve trečine (1) ili četiri petine (1) društava; u drugim župama imade zborove samo jedna trečina (2) ili jedna četvrtina (2) ili jedna petina (1) ili jedna sedmina (1) ili dapače samo jedna osmina (1) dru® štava. U župama, odakle nema podataka, bez sumnje nije bolje! Uz takovc prilike onda nije čudo, da tolika društva ne rade ili ništa ili samo neko vreme. Taj malen broj prednjačkih zborova nam pokazuje, kako imademo malo pravih sokolskih načelnika, jer oni imadu pre svega brigu, da se brinu za osnivanje, uzdržavanje i nadopunu prednjačkog zbora.
Gđe i kako je pravilno uzgajati prednjake i prednjačice?
Temcljnu izobrazbu mora normalno — i za to m normalo m, za ovim pravilom treba težiti — prednjak dobiti u svomc društvu. Praktičnu izobrazbu dobiva več kao »obični« vežbač, pa si ju stalno nadopunjava, napredujuč od stepena do stepena, prelazeć iz nižeg u viši odio. No nije, što je sasma razumljivo, svaki bolji vežbač sposoban za prednjaka. Ali u ovom ili onom boljem vežbaču pokazuje se poziv za vodu, veselje i nadarenost za prednjaka. Načelnikova je zadača — glede prcdnjačica načelnice — sve šta ovde i dalje navadam za načeb nika, prednjake i vežbače, vredi jednako za načelnicu, prednjačice i vežbačicc — zadača dakle načelnika če biti ta, da podpomognut, več od odgojenih prednjaka, izabire takove vežbače, da ih bodri i podižc im veselje do prednjaštva, da ih kao prednjačke pripravnike sabire u prednjačkim časovima, da ih poučava i daje im prvo teoretsko znanje, elementarno znanje, pre svega terminologijsko. Proei če s njima sistem, a ujedno če i praktički s njima prolaziti gradu: Bodrit če ih da se što zdušnije upute u sistem i da si pridobe šta više od njegove grade u praktičnu svojinu. Ta valjda nije potreba naročito naglasiti, da svaki prednjak mora težiti za što večom praktičnom izvežbanošču iako ovaj ili onaj ne dovine se do one granicc, gde započinjc »izvrstan« vežbač. Šta uopšte tražimo od Sokola? Da doterava svoje telo do krajnje njemu moguče mere. To doteravanje je podloga čitavog sokolskog vaspitanja, bez ovog odgoj ne bi bio sokolski! To doteravanje je ujedno u mnogom pogledu neposredno vezano sa radom oko moralnog uzgoja, a i duševnog. Ako ovako usavršavanje tražimo od svakog Sokola, tada ga imademo tražiti to više od prpdnjaka. O njegovoj prirodnoj osnovi, telesnoj vrednoči, jačini nadarcnosti, ovisno če biti, kako če daleko apsolutno mereno — ovo je gledom na najsavršeniji razvoj čoveka sa najboljom prirodnom podlogom — dospeti, ako bi polučio svoju rela* tivnu podpunost, relativno, to jest podpun razvoj svojih sila, svoje, njemu prirodenc podloge.
Teorija je ovde radi prakse, a ne obratnol Šta češ više znati prakse, to češ laglje razumeti teoriju, to če ti manjc poteškoča zadavati prcva«
đanjc novih stvari iz. teorije u tvoju praksu. Jednako učiti češ najbolje i najlaglje druge, ako zorno pokažeš sam, šta nameravaš naučiti.
Time, da upozorujem da se ne omalovažuje praksa, neka ne hude mišljeno, da se omalovažuje teorija. Baš radi šta savrsenije prakse neop* hodno je potrebito, da se gaji d usavršava teorija, pa da se njome upo* znaje šta detaljnije i temeljitije svaki prednjak; da, svaki vežbač i vežbačica treba da poznaje njene glavne pojmove. Praksa je važna, a jednako i teorija. Zajedno se nadopunjuju.
Prednjački časovi, društvena prednjačka škola.
U prednjačkim če časovima društveni načelnik uz pripomoč več izobraženih i iskusnih prednjaka podučavati pripravnike i usavršavati prednjačke zamenike ili pomagače.
Ovaj rad u toj prednjačkoj školi biti če kao putovanje kroz Si roku pokrajinu. Do nekih tačaka biti če pripravnicima putevi več poznati, do onih tačaka, do kojih su se naučili hodati več kao vežbači — »redovi«. Iza toga biti če im put gđegđe, kao da si ga moraju krčiti kroz šikaru i često če ih ogrebsti trnje. Prodirati kroz šikaru, odklanjati trnje, razume se, da to mora svatko za sebe. Tko drugi za njega ne može, kadar je jedino da ga poduči.
U^trajnim radom, žuljevitim rukama, tako če koracati napred, po unapred smišljenoj osnovi osvajati če sve više novih tačaka, uvek viših, a možda da če tko dostiči i najviše. Načelnik če pako paziti i terati, da slabiji odviše ne zaostanu za boljima. Naročito če paziti, da nitko ne če izabirati samo jedan put, dobro mu poznat ili naročito drag, zapuštajuč po strani .ostale puteve.
Za sve ove puteve biti če načelnik pripravnicima njihov voda i učitelj, tako rekuč na spomen njima postavljati če kažipute i tačne napise za tačke, koje su na ovim putevima več postignute, kao i za one, koje još treba doseči. Učit če ih da reču označe, šta se vežba ili imade da njihovo telo još vežba.
I učiti če ih kako če pravo i sa uspehom putovati po ovoj Iepoj pokrajini, punoj bujnog eveča i sočnih plodova sa značajnim i zvučnim imenima. Učiti če nje same, a i učiti če ih, kako če oni druge podučavati.
I razlagat če im, koje koristi im donosi ovo putovanje. Na svakom novom putu jest više ili manje teško i naporno, često neprijetno. No zato je tim ugodnijc, zapravo, prijatna zabava, kada si se naučio po njem dobro hodati. Kazat če im, kako ovaj rad i taj napor stvara i pri* bire snagu i okretnost, učvrščuje zdravlje, razvija ustrajnost, krepi volju i cnergiju, diže samosvest i odvažnost itd., uzgaja u snažnom i gibkom telu čvrst značaj i snažan duh. I ukazivat če na veze, koje imade sa životom pojedinca i sa životom naroda ova naša »škola za život«.
I navadat če ih, da upoznaju sami sebe, da promatraju učinke vežbe na sebi samima. Učit če ih raspoznavati različitu vrednost vežba, različit. više ili manje učinak vežba na telo, njihovo značenje za vaspitanje i usavršavanje telesa. Praktično če ih učiti »fiziologiju telesnih vežbi«, a onda se obazreti, koliko je nužno, i na anatomiju tela.
Usmerit če njihovu misao onamo, da sve na svetu imade dve strane,
dobru i zlu i da sa svima treba upravljati tako, da dode do izražaja
c
dobra strana. Kazat če im, da je tclovežba kao vatra, koja ispravno upo* trebljavana, daje čoveku največe koristi, ali koja, neobuzdana, može da prouzroči največe štete. Telovežba, ispravno izvadana, u ooveka uništava sve zlo, preterana može uništiti i dobro. Upozorit če na to, da i onaj može dobiti želučane bolovc, koji se prejako najedc ovili sočnih plo= dova. Presmione če upozoriti, da su putevi do ovog ili onog cveta opasni onome, koji bi po njima trčao glavom bez obzira, a predočit če im, da če -ubrat ovc cvetove samo onaj koji im se približi promišljcnom odvažnošču, ali i to, da je odviše premišlavanja i premalo odvažnosti kadro da pokvari vežbu ili samog vežbača. Učit če ih nadalje, kako se pruža prva pomoč u nezgodama, a jednako, kako se sprečavaju nezgode, kako se u početku pomaže (asistira).
Upučivati če ih, da neumornim životom ne unište ono, što su stekli vežbom i da se ne truju alkoholom i nikotinom.
No nijedne prilike ne če propustiti, a da ne upozori na konačan cilj čitavog tog putovanja, na konačan cilj do kojeg vode svi ovi putevi i kojeg češ doseči tim sigurnije, što češ više proći puteva. I uvek da iznova idešl Jer na telesnom, moralnom i duhovnom usavršavanju, na usavršavanju, koje osposobljuje pojedincc, a s njima narod, da se, kako bi rckao Tyr.š: »i u drugim sinerovima dižu nad svakidašnjost« i dosižu najviše ciljeve — na tom usavršavanju treba raditi svaki dan, raditi uvek iz nova, za ovim ciljem uvek posizati iz nova. Jer cilj, jedva da ga dosegneš, opet ti izmakne, a ako na putu zastaneš nezaposlen, na posledku izginut če ti ispred očiju.
Načelnik ne čc zaboraviti, da treba pripravnike upoznati sa orga* nizacijom Sokolstva i načinom poslovanja njegovih organa, naročito prednjačkih zborova. Upotrcbit če zato naročite prednjačke časovc. Pošlo* vanjem društvenog prednjačkog zbora upoznat čc sc pripravnici i prak« tično na sodnicama prednjačkog zbora.
Ne če propustiti a da ih ne poduči o pravilnom uredenju vežba* lišta i kako sc imade upravljati sa spravama.
Ovaj ili onaj prednjački čas odredit če načelnik zato, da pruži pripravnicima glavne podatke iz sokolske istorije. Dat če im i nešta iz opšte istorije telovežbe, kod česa dakako ne če propustiti upozoriti na sjajan uzor stare Grčkc.
Naročitu pažnju pripravnika svratiti če na sokolsku literaturu. Dati čc im kratak opis istorije ove literature. Neprestano če ih poticati na marljivo i brižljivo čitanje i proučavanje starih važnih dela, a i novih dobrih edicija, a upozorit če ih, da pitaju, ako što ne razume. Upozorit čc ih i na dužnost, da čitaju sokolske listove.
Dapače i van prednjačkih časova dobar čc načelnik izrabiti svaku mu danu priliku, da potiče i uči. Zapodjet če raspravu o stvarima, za koje drži, da nisu svima jasne: debata, rasprava o potaknutim pitanjima jest izvršno srestvo, da se bistre pojmovi.
Ali i načelnik sam če sc neprestano učiti, svestan, da čovek nikada ne zna sve. Svuda, svakom žgodom nastojat če da usavrši svoje prak* tično i teoretsko znanje, da može tim temeljitije i korisnije učiti druge, to bolje voditi svoje društvo. I sam če misliti i tražiti. »Do česa smo u Mio čemu dospeli, to nas neka ne zadržava da ne bi dalje mislili i tražili, naimc, ne bi li to sve moglo biti drugačije i još
bolje; u tom pogledu neka bude sokolsko geslo: »Večno gibanje,« ili ako baš hočemo i »Večno nezadovoljstvo«, veli Тугб.1
Evo u ovom smislu uplivisati čc načelnik i na pripravnike, da ne prestanu, kada če biti prednjači, učiti se i doteravati, pa da misle i traže i sami, težeč, kako to hoče Tyrš, »nesmetano dalje za geslom gesla, koje zvuči: ,Napredi1«
Župski prednjački tečajevi. Radni sastanci župskog prednjaštva.
Ovo do sada bilo bi normalno vaspitavanje prednjaka i pred* njačtca u društvu. Iza ovog bilo bi normalno, da ovakovi, koji su u društvu več odgojeni kao pripravnici ili pripravnice, nakon dovršenog prednjačkog ispita u društvu dodu u župski prednjački tečaj, koji vodi župski načelnik uz podporu župskog tehničkog odbora ili kojih drugih dobrih stručnjaka.
Ovde se učitelj sa kurzistima uzdigne kao u balonu nad onu lčpu pokrajinu, o kojoj sam govorio u predašnjim rečima, pa im pokaže sve puteve i sve tačke kao na geografskoj karti. Dade im pregled. Veze vitle. Nazivi, koji nisu bez dodira sa ovim vezama, postaju im jasniji. Pa i u svemu ostalom, što su učili u društvenoj prednjačkoj školi, župski im tečaj proširi i objasni horizont.
Jcdnako i u župskom prednjačkom tečaju treba da je baš toliko prakse, koliko teorije. K.od praktične pako poduke imade se veča važnost polagati na temeljitost, nego na obilatost. Ovo poslednje treba da kur* zisti .donesu sa sobom več iz društava. Dakako da več u društvima treba paziti na šta tačnije izvadanje. Za župski tečaj ostat če ovaj ili onaj sakriven put, kojeg treba pokazati, kako sc hoda, a ostat če još ponešta, šta bi trebalo turpije. Bude li u župskom prednjačkom tečaju moguče dobro obraditi samo malo, to če temeljita vežba i temeljito turpijanje tog malog, kurzistima produbiti pogled, da če, biti kadri da kod kuče sami isturpijaju drugo, zašto u kratkom župskom tečaju nema vremena. Da se pako ovo postepeno turpijanje pretegne na što veču množinu tvari, ili da se pregleda, da li je vlastita turpija dobro delovala, pa da se izvežba šta više manje poznatih ili novih stvari, preporuča se, da sc tu i tamo pozovu samo na praktičan rad, na jedan, a ako je moguče više dana, u selo župc ili u veča, bolja društva (sela okružja) prednjakc i prednjačicc svih društava (župe ili okružja) i s njima sada ovo, sada ono, a naročito skupne vežbe, odrcdenc za nastupc (sletovc) cele župe, što temeljitije proči. Tom zgodom upoznat če se prednjaštvo župskih društava i sa možebitnim naročitim naprecima, koje je marljivim radom i vlastitim traženjem polučilo ovo ili ono društvo. Ovakovc veze medu prednjaštvom svih društava župa omogučit če 'šta bolje medusobno upos znavanje, ostvarit i utvrdivat če veze medu pojedinim društvima i tako pretvarat mrtvu vezu na papiru u živu vezu života.
1 Dakako, da odmah nadodaje: »Tko je u tom smislu največi ne= zadovoljnik, dakako nc sa klevetanjem i sumničenjem te neplodnim i ne* osnovanim govorom, več sa zbiljskim nastojanjem i težnjom, koja njeg samog nikada ne zadovoljava, takovog smatrajmo svuda z a prvog subruta, ali i to samo onda, ako je kadar da svoje greške bez krzmanja prizna, ako se raduje pronalasku i napredku drugih, kao da bi bili njegovi, ako mu je o s o b n o s t n i š t a, a celina sve.«
Savezni prednjački tečajevi. Radni sastanci župskih načelnika.
Na posledku bila bi normala, da se u župskom tečaju vaspitani prednjači (prednjačice) zapute u Savezni prednjački tečaj.
Ovđe ih učitelj ne poveze samo u visinu, več se s njima tako rekuč pusti • u dubinu, da vide tu sakrivenu podlogu, korenje i veze medu njima. Pruži im' s6 znanstvena osnova naše stvari.
I u Saveznim tečajevima imade se posvečivati jednaka briga teoriji i praksi. Neka se ispune one pukotine, koje su ostavili možda župski prednjački tečajevi, a naročito neka se upoznavaju sa novim stvarima, koje donaša večno nemiran napredak.
Jednako, kako župe za prednjaštvo župskih društava, tako se pre* poruča da Savez prireduje za župske. načelnike ili najbolje prednjake ili najbolje vežbače svih župa, jedno ili višednevne sastaftke, bilo to sada za skupne vežbe, odredene za sva društva Saveza, bilo za pojedine pas noge, sad za ove ili one (naročito one, koje se najmanje gaje), bilo za naročito usavršene vežbe (za najbolje vežbače), i t. d. Kao što župski sastanci stvaraju veze medu župskim društvima, tako če Savezni sastanci stvarati i jačati veze medu župama i oživljati »Saveznu« vezu.
Kako da se dosegne ova normala?
Normala, pravilo, imalo bi to sve biti. No današnje stanje našeg Sokolstva, na žalost, nije normalno, barem, gledom na mnoga društva ne. Danas je ova normala za nas još uvek ideal. Koliko imademo dru* štvenih načelnika i načelnica, ko ji bi znali u društvima uzgajati pred* njački podmladak na opisani »normalni« način? A imade društava koja uopšte nemaju načelnika ili prednjaka. Nije li možda i medu župskim načelnicima po gđekoji, koji no bi znao voditi normalan župski tečaj? Na ovo moram prepustiti odgovor njima samima.
No ovu normalu treba »tvoriti. U tu je pako svrhu pre svega po* trebno, da župe i Savez preuzmu zadaeu društvenih prcdnjačkih škola i tako odozgo, postepeno, osnivaju normalu odozdo, u društvima, da če vremenom biti moguča odozgo, u župama i u Savezu. Prilagoditi moramo župske i Savezne prednjačke tečajeve sadanjim nenormalnim prilikama, Na ovo moram prepustiti odgovor njima samima.
Da, moramo iči glede uveta za, primitak u tečaj još ispod onih uveta, koje je trebao da izvrši onaj, koji bi htio da ide u normalnu prednjačku školu. Ako je normalan zahtev za ovaj primitak, da je kom* petent več neku dobu, da, dulje vremena vežbao u društvu, pa je koliko toliko dobar vežbač, možemo danas to samo želiti, ali ne možemo zahtevati.
Imademo društava, kako je kazano, koja nemaju niti načelnika, niti prednjaka. Ne vežbaju, a imadu dosta članova, koji — tako sc čuje — jedva čekaju, da bi to mogli.
God. 1814. imao je Napoleon u svojoj vojsci, boreč sc pred Parizom protiv ogromne premoči, osim iskusnih veterana i mlade, posve ncizvež> bane vojnike. U Vauchamps je jedan od ovili novaka neustrašivo stajao u bojnoj vatri, držeč pušku pred soliom, a da nije pucao. Napoleonov maršal Marmont, jašeć mimo, poviče na njega: »Pucaj jednom!« »Ta ja bih htio,« odgovori iskreno mladi junak, »ali me nitko nije podučio, kako sc puška nabija.«
Tako čekaju tu i tamo oduševljeni novači u našoj sokolskoj armadi, držoc ruke na krst, da dođc nctko, da ih nauči raditi. Zar da i mi ovde čekamo prekrštenih ruku, ne bi li slučaj odakle u ovakova društva dovco kakovog prednjaka? Tome stanju treba što brže doskočiti, ovakovima se imade što pre pomoči, primiti ih u savezne i župske tečajeve, pa i iz takovih društava, kada neide drugačije, gđe su sami početnici, dakako samo takove, koji pokazuju naročitu volju, imadu dovoljno inteligencije i ustrajnosti, da na podloži, dobivenoj u tečaju, mogu da se sami dalje izobrazuju, a u svojim društvima dapače započeti poukom drugih.
U kratkom razdoblju od 14 dana do mesec dana, šta mogu potrajati ovakovi tečajevi, dakako da oni, bili sada kod župa ili Saveza ne mogu nadomestiti normalnu društvenu prednjačku .školu, koja traje dulje vre« mena. Zato je i primitak početriika i prilagodivanje poduke spram nji« hovog znanja ili bolje rckuč neznanja jedino izlaz za skrajnju potrebu.
A kako da si pomogncmo, da ne dobijcmo u župske i savezne tečajeve, ako več ne nijednog, a to barem koliko je moguče šta manje početnika?
Savez i župe ovde nc mogu sve. Treba da priskoče u pomoč sva sposobna društva i pomognu susednim potrebnim društvima.
Koliko' vredi rad jednog samog društva, pokazuju nam dobra iskustva u Sloveniji. Pred nekih trideset godina vladalo je skoro u svim sokolskim društvima u Sloveniji mrtvilo. Dapače u matici, Ljubljanskem Sokolu, nije rad napredovao. Prednjačkog zbora nije imalo nijedno društvo. Tada si je Ljubljanski Soko sam sebi odgojio prednjake i osnovao si prednjački zbor, a zatim svoje prednjake odašiljao u druga društva ili kod sebe sakupljao njihovu nauke željnu braču. Nije bilo ni Saveza, ni župa, pa ipak se rodila živa veza medu svima društvima. Sva su oživela, a bolja, u večim kraljevima, na jednaki način, kako jc pre s njima radio Ljubljanski Soko, radila su s novim društvima, koja su se doskora počela jako množiti: od 14 društava, koja su osnovana za prvih 40 godina iza osnutka Sokola u Ljubljani, tekom dalnjih 10 godina porasao jc broj na 112 društava i odseka. Sva društva imala su prednjačke zborove, a novija, bila su na najboljem putu da ih osnuju. I svuda je cvao bujan život. Sredinom tog novog desetleča Sokolstvo iz Slovenije več jc na« stupalo časnim uspehom na medunarodnoj utakmici (u Pragu god. 1007.), spram kraja ovog desetleča izvojevalo jc pobedu u takmičenju za sla« vensko prvenstvo (u Pragu god. 1912.), i tada se čula iz usta odličnog sokolskog stručnjaka najviša pohvala: »slavenska Sparta!«
Još danas se poznadu plodovi tadanjeg rada u Sloveniji i danas još rode novi plodovi (iako se i Slovenija tu i tamo ulcnila, jer i ona imade neaktivnih društava...). Jer, kako veli pesnik, da jc »prekletstvo zla čina, da dalje radeč, mora večno radati zlo,« onda je blagoslov dobrog čina, da uvek mora dalje radati dobro.
Pračo i sestre! Nije samo stvar onih društava iz kojih su uzeti Savezni i župski funkcijonari, da sc brinu za druga društva. Več sv ih sposobnih društava ovo je takoder dužnost, jer za sve vredi ona Tyršova reč: »Ljubav i pažnju po'svećivati samo jednom društvu, bila bi prazna bczmislena igra.« Sva društva, koja imadete sposobne pred« njake i prcdnjačice, a takovih društava baš nije malo, krenite na uspešan put, koji jc pokazalo naše najstarije sokolsko društvo. Ne gledajte samo
na sebe! U Sloveniji je tada, pred trideset godina, položaj bio gori, nego je danas u našem Sokolstvu. U srazmerno kratko vreme uz svesno so* kolsko delo i uzajamnu pomoč prilike su se stubokom promenile. Svi na posao, a već dojdućc godinc ne čete morati slušati tako žalostan izveštaj, kakav je ovaj današnji!
Mogao bi netko dobaciti, a gđe	da	uzrnemo	para	za troškove
polaska tečaja ili za troškove putovanja u druga društva? No taj sc novac mora dobiti! Prva je stvar, da se društvima poboljša rad na vežbalištu, dapače negđe uopšte ga omogučiti. Često puta sc novac daje za kojekake stvari, samo ne za ovo delo. Kada društvo ne bi moglo doista smoči, onda i opet treba uzajamne pomoči. Trebat če na novčane pripomoči u tu svrhu misliti pre svega	kod	župa, a	onda	kod Savcza.
Netko bi opet mogao prigovoriti, da su	gdegde	društva tako silno
udaljena jedna od drugih, da je dodir medu njima vrlo oteščan, a trebalo bi da sc ovakova društva posečuje svake nedjelje ili praznika. A pitanje je, da li bi time bilo što pomoženo. Ovdc, razume se, nc preostaje drugo, nego braču, koja su	snažne i oduševljcne volje,	pa	makar	i po«
četnike, poslati u župski ili	Savezni tečaj.
Na sreču naša se stvar daje gajiti dosta uspešno	i sa	slabije
opsežnim vežbama. Slavnom francuskom telovežbenom fiziologu De* menyju več »hodanje, beg, skok, plivanje, penjanje, prenašanje, metanje dovoljno zadostuje za naš harmonični razvoj.«1 Glcdom na naš sokolski vaspitni cilj dakako da se time samim ne možemo* zadovoljiti. No nc može se reči, da bi i to našem članstvu donosilo korist. To su granc, za koje sve se dade i u kračem tečaju podati toliko podloge, da si u br/.o samopodukom možeš steči toliko spreme, da si docnije kadar da učiš
i	druge — ako več u samom tečaju za ovu svrhu ne pribaviš si dovoljno spreme, kao n. pr. redovne vežbe, kod kojih mi vežbamo hodanje, bar toliko, koliko ti treba kod izleta, da se uzdrži dobar red i disciplina i da učiš pravilno stupanjc. Pa i za druge od navedenih grana nijc potrebno dugotrajno podučavanje, a	da dobiš dovoljno znanja	za	svoje	dalnje
usavršavanje i za uvežbavanje drugih. O skoku sa motkom n. pr. gotovo nijedan kurzista nije imao pojma, koji je došao u prošlogodišnji Savezni prednjački tečaj, a na koncu tečaja izvadala ga večina več jako dobro. Pa i u drugim strukama dade se u kračem vremenu dosta toga naučiti, da može polaznik tečaja započeti kod kuče uvežbanjem raznovrsnih i zanimivih vežbi, kako je to naš zahtev, iako mi se čini, da se u mnogim slučajevima ovim zahtevom pretjerava i prebrzo leče od cveta na cvet. Od ovakovog prebrzog letanja ne može biti dosta meda, pa je dobro da se ovakovim lepirima predoči nauka Pcstalozzija, kojeg baš ovc godinc (o stogodišnjici njegove smrti) opet slave kao »kralja nove pedagogije,«3 naime nauku, da »treba započet kod najlagljcg i to uvek pre, nego misliš poči dalje, sve doterati do savršenstva, a onda postepenim napredovanjem neprestano po malo dodavati onome, što sc posvema dobro naučilo.«
1	Glcdaj o tom u prošlom godištu »Prednjaka« br. 5.—6. u članku »Držite se po koncu!« (Držite se uspravno!) na str. 76. u alineju: »Ne vežbaj samo vežbe jedne grane!«
2	Kod česa sc kod nas zaboravilp spomenuti, da su mu bile telesne vežbe neophodno potrebita podloga za uzgoj čoveka. U dva naša
lista čitao sam o njemu slavospeve —■ ali u oba članka niti reči o tome.
Konačno nikako nc možemo dopustiti da se ograniče proste vežbc. Njihov razvoj što dalje, to bolje napreduje i što dalje, to dobiva veču vrednost. Nekad opravdani strah .svakog vežbača, naročito omladine, danas se proste vežbe razvijaju zanimivim i za telo vanredno uspešnim smerom. I u prostim vežbama može se svatko dobro uvežbati u razmerno kratko vreme.
Ved ove vežbe, koje sam do sada naveo, kadre su da raznoliko, zanimivo i korisno zaposlc društvo. Šta je pako od naročite važnosti, jest to, da ovakav rad mogu razvijati društva, koja nemaju odgovarajuče vežbaonice i glavnih sprava. Sve se to dade izvađati i pod vedrim nebom, šta više cesto puta uz odgovarajuču odječu i po zimi na slobodnom.
Pomanjkanje vežbaonica ne može biti uzrokom neradinosti.
Koliko je važna dobro opremljena vežbaonica, a i neophodno po* trebita, da se sokolski rad može vršiti u podpunom opscgu i kolikogod svako društvo svom svojoin snagom mora težiti za time, da ju dobi, to ipak pomanjkanje vežbaonice ne može biti uzrokom, da društvo preko zime prekine telovežbom, šta više, da uopšte ne vežba.
U zimi je doduše teško kraj nedostatka dobre vežbaonice podržas vati redovitu telovcžbu. No uz dobru i snažnu volju dade se i to pr o« vesti. Uvek se može dobiti bilo kakav dosta veliki zatvoreni prostor. A društvo, koje nema ni toga, i ne može dobiti? E pa zašto su sc osnivala ovakova društva, koja nemaju prednjaka, nemaju vežbaonica, a ne mogu dobiti najjednostavnijih prostorija, koje bi po potrebi zamenivale vež« baonice? To su doista prave »poratne ustanove«. Kako su se u drugim područjima, n. pr. u industriji, posle rata rede osnivala poduzeča, jer za njihov napredak nijc bilo dovoljnih sredstava i jer su počela doskora propadati, tako su se tu i tamo osnivala sokolska društva, ne da bi si unapred osigurala bezuvetno potrebne u slov c za opstanak, vcć se dapače na šta takova nije pomišljalo. A nakon toga pomozi župa, pomozi Savez i čini čudesa, kao da bi župe i Savez imale prednjaka i vežbaonica na skladištu, da se to sve zajedno otpošaljc nckamo, gde se pojavi želja za osnutkom Sokola. Koliko su god utešljive pojave, da imadc toliko vručih želja za osnivanjem sokolskih društava — u buduče nemojte ih osnivati tako lakomisleno. Takovi osnuci nisu samo bez koristi, več dapače štetni, škode ugledu Sokolstva! U buduee treba, da župa i Savez temeljito prouče, da H su onde, gdc se misli osnovati novo sokolsko društvo, i uveti za napredak, da li je zbrinuto u materijalnom pogledu za sve što je potrebno, a naročito glede vodenja telovežbe — ako več nije moguče da se u dotično mesto dobijc kakovog prednjaka da je barem osigurana podpora dobrog susednog društva za ono vreme, dok si društvo odgoji prednjakc1 — pa, ako toga svega nema, da ne dozvole osnutak, a osnuje li se ipak, da mu uskratc primitak u župu i Savez.
No ja držim, da se u svakom kraju, gde je toliko pučanstva, da se pomišlja na osnutak društva, može dobiti bilo kakova prostorija, koja če za nuždu služiti kao vežbaonica. Izgubi li pako društvo prostorijc, onda se imade pobrinuti za druge, a uveren sam da uz dobru volju i energiju neče dugo biti bez njih. Toliko, kada govorimo o sokolskoj
1	U takovom slučaju bolje je osnovati odsek, koji neka postoji tako dugo, dok ne če biti moguče da se sam vodi.
žilavosti i energiji! Pokažite ju odmah u početku, pokažite, da ste vredni da stupate u sokolsko kolo i da ostanete u njemu. Pokažite da se ne strašite rada, pa bili spoljašni uslovi najnepovolniji.
Čitao sam jednom o nekom sokolskom društvu, da je godinama vežbalo u nekakoj kapiji, tako rckuč iza kudnih vrata i da je polučilo dobre uspehe. Poznajem kod nas društvo, koje je godinama uspešno vežbalo u najmljenim prostorijama, kada si sagradilo svoj vlastiti dom, lepu i veliku vežbaonicu, danas su u njoj — kino i pozorište, predstave, a telovežba je pastorče.
Istina, svima silama treba nastojati, da društvo što pre dobije svoj dom — no ne da ga dobije na način, da onda društvo kroz godine odpla* čuje dugovc dohoeima od kina i drugih predstava u njemu, a telovežba, radi koje je dom sagraden, tada je još bolje zanemarivana, nego je bila, kada društvo nije imalo svoga doma.
No kad društvo več nema vlastitc ili iznajmljene vežbaonice, ono če ipak, uz ozbiljni mar svuda nači kakovu odgovarajuču prostoriju, da se u njoj u zimsko doba dadu izvadati barem proste vežbe (ako ne d rus gačijc, a to barem izmenice: sad u jednoj, sad u drugoj vežbaonici), ili vežbe sa kakovom spravom, čunjevima, palicama, utezima, a možebitno i skokovi. Za promenu neka služc raznolikosti, kakove igre, dalje gurs kanje, odpori i hrvanje. Na posledku u mnogim mestima dade se po zimi raditi na slobodnom vazduhu. Tada se neka upotrebi dnevni čas, za članstvo, koje u tjednu po radnim danima nema vremenu, po nes deljama i blagdanima. I u tom pogledu treba polaznicima tečaja dati pobude i upute, koje odgovaraju njihovim mesnim prilikama.
Vcči deo godine može svako društvo uveče vežbati pod vedrim nebom. Može vežbati na nekim glavnim spravama, ako več nema sreds stava da nabavi sve. Sprave za vežbu ne mogu manjkati u sokolskoj telovežbi. Preča, ruče, ljcstve, dapače i karike dadu se postaviti sa malim troškovima, koje je kadro da namakne i malo društvo, jer ako nema para, ne treba elegantnih konstrukcija.1
I za vežbe na spravama može nadaren, od prirode spretan kurzista i ako početnik, dobiti u tečaju toliko prednaobrazbe, da je kadar da se posle kod kuče sam obrazujc u najednostavnijim vežbama, a i druge da poduči. Ne uspije li kurzista u torne u jednom tečaju, tad mu treba da pode iz nova, a dotle nastoji kod kuče, koliko je moguče, da donese što više spreme u novi tečaj.
Žarki oganj 1
Nadaren, od prirode spretan kurzista, rekao sam pre, moči če nakon tečaja napredovati sam. U istinu pako oduševljen, a to se predmneva, treba da je prožet pravim, trajnim oduševljenjem, svetog, neugaslog plamena, koji te neprestano sili na posao, podržajc ti neumornu ustraj* nost, neprestano te goni napred i napred i na više.
Ovdc smo kod najteže zadače, kod najvažnijcg pitanja, kako delo« vati na to, da če težnja prednjaštva biti ozbiljna, njegov trud i svest trajna, neprekinuta i uvek intenzivna, njegovo oduševljenjc ' istinito i
1 Preča n. pr. dade sc dobro načiniti od dva balvana čvrsto zabi« jenih u zcmlju sa rupama za motku. Ovakovu preču može postaviti brat, koji je tesar ili stolar uz pomoč drugih vežbača. Balvani i željezna motka ne mogu nikada stajati iznos, koji sc ne bi dao namaknuti.
veliko, jer bez istinitog, velikog strastvenog oduševljenja nije moguče postiči velikih ciljeva.
Pravo oduševljenje drugima može udahnuti sugestitativna moć velikih muževa, kojima je močan sveti plamen upalila u njima samima nikla velika misao. Mogu da ga dalje pale po njima oduševljeni i odgo* jeni muževi, i rođeni vode, a ovi opet onima, koje vode, kao što jedna luč može upaliti drugi* i druge, a ove opet dalnje stotine, tisuče.
Da li mi imademo ovakovih voda? Možda ih nije mnogo, ali opet bi gledali preerno, kada bi kazali, da ih nemarno. Razume se da je po? trebno, da takovi vode nisu samo u Savezu i u župama, več bi ih svako društvo moralo imati. Treba da ih ima u načelniku i u prednjacima, a iednake voditeljice u načelnicama i prednjačicama. Ovi imadu nepo* sredan dodir sa članstvom. Oni imadu da ulevaju plamen u čitavo dru« štvo, dapače u druga društva, kao da bi vidjeli, da još u nikome nije zapaljcn. Treba i opet uzajamnog rada. Rad društva, župa i Saveza imade sc uzajamno jačati, da posvuda proplamsa sveti oganj. Njega treba netiti neposredno u društvima, a najvažnija je zadača župskih i Saveznih tečaja, da ovaj plamen u polaznika tečaja razbukte u snažne zublje.
A kako se upaljuje to čisto svetlo, taj sveti oganj?
„Reč sama po sebi to je uzgiban vazduh".
Ne samo rečju! »Reč sama po sebi nije drugo, nego uzgiban vazduh,« veli Tyrš. Samim rečima možeš doduše upaliti, ali to sliči kao da bi s njima u čoveku upalio samo slamu, koja se|brzo upali i brzo ugasne.
»Vojniči! Bez odječe ste, imadete lošu hranu, vlada vam duguje mnogo novaca, ali ona nema ništa. Vaša ustrpljivost i vaša odvažnost usred ove hridinaste pustinje, vredni su udivlenja, jer vam ne donose ni slave ni leba. Hoču da vas povedem u najplodnije ravnice svetal Cvatuče pokrajine, bogate zemlje vas ocekuju. Čast, uživanje i bogatstvo dobit čete tamo. Vo;nici talijanske vojske: da li još možete biti bez odvažnosti i ustrajnosti?«
Tako je uskliknuo Napoleon, nedostizivi umetnik u oduševljavanju masa, francuskim vojnicima, kada je, star tek 26 godina, preuzeo vrhovno vodstvo francuske vojske na talijanskom bojištu. No u vojnika nisu naročito odjeknulc reči malog, suhonjavog, blcdog muža čudnovatih očiju, iz kojih je od časa do časa bljesnuo plam iza njih sakritog moonog ognja, koji sprema velike načrte. Ne izgleda im baš odviše postojan sa svojim ervenim obrazom. Zar taj da ih povede u obečanu zcmlju? la neka im dade odječu i hrane!
No za čudo doskora je sve drugačijc! Napoleon misli na sve i za sve, radi noč i dan, brine se za hranu, odječu i oružje, uz put prodire napred, vojujc i izvojujc u dva tjedna šest pobeda, zarobi 24 zastava i 45 topova, osvaja više tvrdava, dvanaest puta menja glavni stan, spava malo, jaše mnogo i nikakav napor nije mu pretežak: n/a j s j a j ni ji primer vojnicima daje sam! I jedva da jc proteklo dvadeset dana, u obečanoj zemlji, u bogatom Piemontu, stoji još pred nekoliko tjedana najslabija, sada najbolja vojska na svetu sa kojom če Napoleon doskora izvadati nova čudesa!
Sada vojniei vcruju njegovim rečima, kada vide njegova dela. Njegove čete hrle, njegove su čete oduševljene i sve inože da zatraži od njih. Sada više ne sumnjaju u njega, sada mu klicu, ako ih hvali i nazivljc drugovima i prijateljima, sada su duboko satrveni i plaču odjeli, koje kori. »Pošli nas sutra ispred svijul« zaorili su vojniei neke divizije, kada ih korio ,da, ismehavao radi slabog držanja, a sledečeg dana već je prekor bio nadomesten sa pohvalom.
Na materijalne koristi upire Napoleon u svome prvom pro* glasu oduševljenje vojnika. Malo docnije dolazi u svojim pozivima na ideal a n smer svoga velikog poziva medu narodima Europe. Odmereno pruža uzor, kako treba upreči materiju, da služi ideji, kako spojiti ma» terijalne interese sa idealnima, jer se na tom svetu nikako ne dadu posve razlučiti ili su vrlo redki oni ljudi, koji su kadri da materijalne posve zapostavc idealnim. No Napoleonu je uspelo, kako još nikomc, da u vojnike udahne herojsku požrtvovnost. »Vive 1’ Empereur jusq’ a la mort!« (Živio car, iako umrem!) uskliknuo je grenadir stare garde kod Waterloa, pa si je smrvlenu levu ruku otrgao desnom i bacio ju u zrak! Vojska je slutila da je u Napoleonu utelovljena velika ideja, za nju se žrtvovala, žrtvujuč sc za njega.
»Priscgnite mi, da čete se smilovati narodima, koje oslobadatc: -jer inače ste bičevi naroda!« uzviknuo je Napoleon malo iza onog manifesta, u kojem je još apelirao samo na egoizam vojnika. Taj veliki muž govori sada1 o slobodi naroda i o borbi za nju, on, koji je po vlastitoj izjavi hteo biti narodima »sunce njihovih pravica«, muž, koji je — još kao mladič, na pitanje, šta je sreča, odgovorio: »Najviši razvoj mojih spo» sobnosti,« — tako je još kratko pred smrt' tvrdio, da je imao »najuzvis šenije častohlepljc: osnovati kraljevstvo pameti, pun razvoj, čitav užitak svili ljudskih sposobnosti« i time kao svoj ideal označio nešta takovog, šta smatra svojim idealom i Sokolstvo. O slobodi naroda govori sada taj muž, koji je docnije i slovenskom delu našega naroda donio bar za neko vreme slobodu u razvijanju njegovih snaga. Tako govori vojnicima sada, a govori i narodima: »Narodi Italije! Armada Francuske dolazi, da uništi vaše verige! Ona je prijateljica svih naroda!« Pa opet vojni* cima: »Milano je vaš... Prijatelji smo svih naroda, naročito potomaka Bruta, Scipiona i svih onih velikih muževa, koji su naši uzori.« Dapačc i Talijanima govori o starom Rimu, pa o Sparti i Ateni i njihovom uzoru. Da, na njima, na ovim uzorima oduševljavao sc on sam, več kao dečarac u školi u Briennu, naročito na Spartancima, o kojima piše docnije, poručnik u Valcnei: »Život Spartanca bio je život muževa,
1 Da Napoleonu takovc reči nisu bile samo fraze, za kojima je I/ skrivao ili s njima samo opravdavao osvajalačke nakane, utvrduju šta dalje to bolje novija istorijska istraživanja. Smatrao se orudem sudbine, mužem velikog poslanstva. No i on je bio samo čovek i nista čovečeg mu ni bilo manje tude nego njegovim protivnicima. I tako je, kako veli Goethe, neumorni njegov obožavatelj. »Napoleon tražio čednost, a kad ju nije mogao nači, dobio vlast.« Ako ni našao čednosti, ta to nije njegova krivica. A kakova bi još danas bila Europa, da nije bilo Napoleona. Kao da je zcmaljsku kruglu poterao, da se neko doba vrtila brže, po* makao je svet za sto i sto godina unapred. Bez njega bili bi još danas narodi u okovima. (A verovatno ne bi bilo ni Sokolstva.) Napoleon je pravi izvršioc velike francuskc revolucije. Načinio je narode zrelima.
punog snage. Jer je	živio	primereno	svomc	biču, bio je	sretan.	Samo
što je snažno, jest dobro,	slabunjavo	je zlo.« I još mnogi drugi	veliki
muževi oduševljavali su se nad starovekovnim velikim uzorima i nad starom Heladom oduševljavao se i Tyrš i tamo dobio pobudu za svoju sokolsku ideju.
Ljudski um ne pliva nad vodama !
Živi dakle uzor,	ovaj	povlači za	sobom	druge, pa ih	ozbiljno obu«
zima, ako je ma išta	ozbiljne vatre u	njima.	Tek iza toga	reč, no	i ako
potrebna, ali do prave vrednosti dolazi tek po živom uzoru, kod rada ili po njemu.
Sama reč, reč bez dela, jest kao etiketa na praznoj boci. Ako je boca prazna, tad je etiketa bez vrednosti, tako rekuč laže. Istinita je tek onda i imađe vrednost, korisna je, ako je u boci tvar, koju označuje.
Tek po živom uzoru, u radu u vežbaonici i po njemu reč če ozbiljno uplivati i koristiti, biti če etiketa na punoj boci. Pomagat če sada isti« nito i jasno da se umom dokuči, šta pokazuje uzor i šta radi sam vežbač. Ustaljivat če u vežbačima jasnu svest o ispravnosti, važnosti i ncod« godivoj potrebi sokolskog rada, ustaljivat če to, što Tyrš naziva op stom s o k o 1 s k o m s v c š č u.1
I reč če najprije ukazati na matcrijalnu korist, koju imade pojedinac sam za sebe od tog rada, a doskora če počet ukazivati na idealne koristi po njega, pa če ga kod i po zajedničkom radu u vežbaonici učiti raditi u z a j a m n o s drugima i za druge, u narodu i za narod.
Dakle pre svcga živ uzor, a uz njega ili po njemu tek reč. Tko može poreči: »u počet ku je bila reč«, a tek po torne »je postala meso!« Istina je, u mnogočem smo još kod početka, kod same reči, koja još nije postala mesom, jer nema nikoga, tko bi ju prctvorio u meso. Istina je i to, da treba mnoge, koji su još van vcžbaonice, rcču mamiti u nju. Ali i ova reč, ako hoče ozbiljno uplivati, upirati če se na živ primer onih, koji su več u vežbaonici. Dakle i ova reč mora biti etiketa na punoj boci.
Jcvandelje lepo kaže: »U početku beše reč.« No ljudski um »ne pliva nad vodama«. Ljudski um je vezan uz materiju, pa samo nje« zinom pomoči može djelovati, to jest spoznavati ... Za njega mora biti najprc meso, a po tome dolazi misao i reč, koja misao izrazuje. Samo materija, priroda ili život u najširem smislu i život »živih« biča te sop« stveni njegov život može u čoveka roditi misao, od druguda je ne dobijo. Svc, šta misli, dolazi iz materije u njegov duh, neposredno pomoču ose« čajnog upoznavanja ili posebno pomoču kombinacija misli, koje izviru iz osečajnih saznanja. I najsilniji ljudski um nije kadar da bez ove pod« loge dejstvujc, u životu tela,' sa kojim je vezan, životu sprana van i oko toga tela. Genijalnost je izvanredna kvaliteta duha vezana sa izvanrednom kvalitetom životne sile.3 Ljudski duh i život, živo telo, u diamctrajl«
1 Vidi članak »Prosvetni rad u Sokolstvu« u »Sokolskom Glasniku«
god. 1923., str. 89 i dalje.
3	Na pitanje, dali počiva genijalna produktivnost samo u duhu zna« menitog čoveka, a ne počiva li ona i u telu, odgovorio je Goethe, i sam veliki genij: »Telo imade svakako največi upliv na to. Bilo je doduše doba, kada su si u Njemačkoj genija zamišljali kao malog, slabunjavog,
nom su odnosu, dve doduše suprotnosti, ali suprotnosti, koje se ne isklju« čuju, več su uslov jedna drugoj. Svaka za se ne može biti u eoveku. Sinteza obih jest baš čovek; puni čovek; harmonična sinteza obiju pako podpun eovek, a uzgajati podpunc ljude, to je zadaea Sokolstva.
I Tyršu se nametnula sokolska misao iz života. Dobio ju iz života starih Grka, iz njihove istorije, to je opis toga, šta se u staroj Grčkoj zbivalo, tam živelo, a dobio ju i iz vlastitog života: ta več u mladosti doživljavao je koristi telovežbe. Imajuč vanredne sposobnosti duha, došao je do dublje spoznaje telovežbenog života, crpio iz njega dublje misli, nego drugi. Sokolsku misao tek si tekom dalnjeg doživljavanja domislio i izrazio ju reeima.
Crpio ju iz života, ali života nije iserpio mišlju. Nijedan čovjek to nije kadar. Život je samo zasebna sinteza, nigde i nikada prekinuta sin* teza beskonačno malih delova. Ljudski um analizira ovu sintezu,' ali ju nikada ne može posve izanalizirati, a i neče je moči, baš jer je sinteza beskonačno malih delova, ljudski um, a um najgenijalnijeg čoveka ne može prodreti u beskonačnost: niti u beskonačnu veličinu, niti u besko« načnu malenkost. Sve jače može da se približava svakoj spoznaji, ali nikada ne može doseči svega. Ta i po Tyršu ostalo je beskonačno polje za upoznavanje na našem podrueju, u našem sokolskom životu. Ali gde smo još, da bi svi upoznali to, šta je upoznao Tyrš!
Do podpune spoznaje toga, šta je upoznao Tyrš, ne če doči onaj, tko bez vlastitog premišljavanja samo slepo ponavlja za njim reči. Via« stito opet premišljevanje moguče je samo u vezi sa životom. Čovek je kadar da shvata misli drugih jedino tako, da ih isporedujc hotice ili nehotice sa životom, odakle su uzete. Upoznaje ih instinitima, ako vidi, da se poklapaju životom, nepravima, ako ne vidi ovog poklapanja. Pra« vilnost i veličina sokolske misli može se zbiljski upoznati samo na »licu mesta«, u vcžbaonici, u sokolskom životu. Kod tog spoznavanja po« m a ž u č a reč, vodeča i koja razjašnjuje, moči če sada doista uveriti, moči če upaliti, ali npče upaliti samo slamu, več če razbuktati trajan plamen, jer če upaliti biče, jezgru čoveka.
Pravom reči medu radom, i životom u vcžbaonici i po njemu, tom životu, kome daje uzor načelnik i prednjači, a i odušcvljeni vežbači, novom članu če se na onom gorivu koga imade svaki koliko toliko dobar čovek več od prirode, a novajlija ga več sa sobom donese, upaliti sveti plamen, i grejat če, kao što sunce greje seme, prirodne klice čvrste volje, uštrajnosti, energije i klice drugih vrlina, a nosit če zlatne plodove.1
dapače guravog, ali ja hvalim genija, ko ji imade pravo telo. Ako su kazali za Napoleona, da je iz granita, onda to naročito vredi za njegovo telo. Šta si je sve dozvolilo ovo telo i moglo si dozvoliti! . . . Ako se pomisli, šta je taj sve dovršio i pretrpio, onda bi mislili, da u njegovim četrdesetim godinama nije bilo na njemu nijednog zdravog komadiča; a naprotiv on je u ono doba još uvek bio podpun junak!«
1 Ovog goriva i onih klica biti če naročito dobrih u dcci i naraštaju. Naročito uzgoj snažne volje sa vežbom obavljat če se tako rekuč igra« j uči kod omladine. Njoj u početku prirodni nagon do kretanja postavlja ciljeve, koje igrajuč postizavaju. Postcpeno započinje volja nadomeštavati nagon; ciljeve, koje postavlja nagon, počnu nadomeštavati svesni ciljevi. Prirodni nagon u početku nadomeštava svesnu volju, a postcpeno sc prilike okrcnu: nagon počne nadomeštavati slobodna volja, koja se kod
Tako će od mesa nastajati reč i opet postajati meso, još krepče meso, kako je sve u životu u izvesnom međusobnom jačanju od jednog' na drugog i opet povratno.
Sokolstvo i naša inteligenca.
Kako malo imade značenja reč sama za sebe, tako je važna, da, neophodno potrebita u opisano j vezi. Neophodno je potrebita u to j vezi, jer tek s njome dođe vežbač jasno do s p o z n a j e, kako je važno i potrebito sokolsko delo.
A tko če da mu dade ovu reč? Razume se načelnik i prednjači, ta barem oni bi to morali. No koliko imademo načelnika i prednjaka, koji bi to mogli u svakom pogledu?
Nešta če ipak svaki dobar načelnik i prednjak, iako nema bogzna kakove	školske	izobrazbe,	znati	kazati. Svaki čovek zdrave	pameti
znade priprosto izraziti svoje misli, za koje dobiva pobudu iz života. Načelnik, prednjači, koji več dulje vremena i povodom mnogobrojnih iskustava na	sebi i na drugima crpe i sabiru	misli iz	sokolskog	života, a
i tečajevi su	im razjasnili	glavne pojmove,	znati če	ove misli	kazati. I
njihove reči biti če tim uplivnije, jer če se k torne, šta su učili u tečaje* vima, a i iz knjiga, pridružiti njihovo vlastito, u sokolskom životu tako rekuč doživotno osvedočenje.
Ali onih dubljih veza, veza sa čitavim životom, životom van vežbao* niee, veza, iz kojih je jasna sva dubina, a ujedno sva iz ovc dubine rastuča	veličina	sokolstva,	ove neče znati svi pokazati. Osečat	če je
ili dapače samo maglovito naslučivati, ali ove slutnje i ti osečaji ne če se znati u njima preobraziti do jasne misli, a po ovoj do jasne reči.
Zato treba više izobrazbe, doživotne izobrazbe. Naša inteligenc cija, naročito oni pravi inteligenti, koji nemaju samo formalnu izobrazbu, več su izobrazbu uistinu i doživili — jer prave izobrazbe nije moguče dobiti samo učenjem na pamet i sa samim formalnim mozganjem, pravu izobrazbu je	moguče samo	doživiti: jer samo	ono, šta	je doživljeno, daje
pravu spoznaju — a ova	prava inteligenca	uz redke iznimke	drži sc
po strani od sokolskog života.
Jer ona ne okušava život na sokolskom vežbalištu, niti na sebi, ne doživljava i ne spoznaje koristi i važnost sokolskog rada. Zato i kod nje nailazimo tako često na sasma naročite pojmove o njemu. Tako se nekima	taj rad	pričanja, kao da	bi bila	zabava za mlade ljude.	Drugi
gledaju	u njemu nekakav	cirkus,	iako jc	muž iz njihovih redova, koji
je razume se uspeo se prilično visoko nad poprečnu razinu tih redova. Slavni fiziolog Du Bois Reymond rekao je na prcdbacivanje, da se radi
o	cirkuskoj umetnosti: »Ovo večito ponavljano prcdbacivanje je nepro* mišljeno, jer nam sc zaboravlja kazati, kako bi neki bili velika nesreča, ako bi svatko od nas — a da kod toga ne štetuju njegove druge osobine kao čoveka i državljana — imao moč Rappovu, gipkost čoveka od kaus čuka, jahaču umetnost Frankonijevu i sigurnu nogu Blondinovu. Napro* tiv, bili bi ipak po torne strašan narod!«
ovog prelaza razvija i jača. Vidi u lanjskom »Sokoliču« članak: »O nečem, što jc nakon rata još potrebnije, nego bejaše pre.« (str. 171 i 185). U slo* venštini izašao je taj članak (»O nečem, kar jc po vojni še bolj nego prej potrebno«) v »Obrtnem Vestniku« 1. 1925. v štev. 9/10 (str. 68 i sl.).
Imade opet drugih, kojima je sokolski način gajenja telesnih vežbi zastario. Staro je to uistinu pravo poimanje* telovežbe, staro kao svet, ali još uvek večno mlado, jer je ono doista istinito, a istina nikada ne zastaruje, preživjet če sve izrode, dapače i samu efemernu modu, koje je več u starom veku rodilo i još ih dan danas rodi neispravno poimanje.
Opet drugi vide samo duha, kojeg je vredno vežbati. Duh im je sve. Ne vide uske veze između njega i tela, ne vide, da je telo nosioe. ili, ako baš hočete, voz, koji nosi i vozi s v a k o g a čoveka: njegov život i njegovu dušu i njegov duh, da je duh tek po telu svezan sa čitavim životom u čoveku i van njega i da čitavim tim životom ne može biti bez veze niti ono, šta jača i zdravim čuva telo, dakle telovežba. Ne razume, da znači brigu posvečivati telu, posvečivati ju i duši i duhu; da treba, da uspeva nosioe, ako hočemo da uspeva ono, šta nosi. Ne razume, šta je samo po sebi jasno, možda baš zato, jer je to, šta je samo po sebi jasno, najteže spoznati.
Time dakako neču kazati, da je treba prezirati duha, kako ga preziru neki moderni filozofi, no naglasiti sam hteo, da duh ne može uspevati bez odgajanja tela. Dakle jačaj samo telo, jer time jačaš duh, pošto protivno nije istina; baš je na ovom svetu telo nosilac ili voz duha. a ne protivno. Na slabom vozu ne može sc dobro voziti i za to su svi veliki geniji bili jako žilavog tela i brinuli se za njega (Lionardo da Vinci, Napoleon, Goethe, Вугоп itd.). »Zar ne znate, da je vaše telo svetište svetog Duha, koji boravi u vama?« veli apostol Pavao, »služite dakle Boga u telesima vašim.«
Prosvetni odseci.
Malo je načelnika i prednjaka iz krugova inteligencije. No imademo zato hvalevrednu institucij u prosvetnih odseka, hvalevrednu, jer doista lepo radi. U ovim odsecima bi morali raditi inteligenti, da rečju priskoče u pomoč načelnicima i prednjacima. I uistinu sastavljaju prosvetne od* seke članovi iz krugova inteligencije. No ovi baš prečesto ne sudeluju u sokolskom radu u vežbaonici, pa ga ne poznaju iz iskustava na sebi. Ne svi, a onima, koji nisu takovi, svaka, čast! Oni pako, koji nisu vež« bači i nikada nisu bili, ako govore o telovežbi, mogu o njoj govoriti kao netko o Americi, koji nikada nije bio tamo. Kako da ovakovi prosve* titelji pričaju o koristi stvari, ako ove stvari nc rade sami, tako da im veruje vežbač, kada se sami po tome ne ravnaju, na što pobuduju druge. Pa onda, kako da dodu u dodir sa prednjacima i vežbačima, ako nikada ne dolaze u vežbaonicu, a kamo li da bi se i sami prihvatili zajedničkog rada. Ograničuju se na nekoliko predavanja godišnje, ili se više brinu za zabavne, nego prosvetne priredbe. A za pravo bi baš prosvetitelji, kako je rečeno, morali biti oni, koji bi priskočili u pomoč načelniku i pred; njacima usled svoje veče izobrazbe, pa im pomagali tumačiti one veze, koje vežu našu stvar sa drugim stvarima na svetu, da, sa svime, šta je na svetu.	Zato svi prosvetitelji u vežbaonicu i ovde ponajpre	načiniti
na .sebi od reči meso,	a onda pomažite	to zdušno provadati prednjacima
i vežbačima!
Prednjači, vežbači. celokupno članstvo trebalo bi da što više čita naše knjige	i listove,	nego je to bilo	do sada. Knjige i listovi	morali
bi opet više	nego do	sada raspravljati	i odkrivati ovc veze sa	čitavim
životom, da sc nećc više mnogim pričinjati, kao da su naše telesne vežbe nešta za sebe, naš život na vežbalištima nešta za sebe, odelen od svakog drugog života. Tražite ove veze i naći čete ih i razotkrivajte ih pred članstvom. Onda če nestati onog mišljenja, koje je kod nas tako prošircno, mišljenja, kao da bi dve duše živele u grudima Sokolstva: idejna duša i tehnička duša, i kao da bi Sokolstvo imalo dva vodstva: idejno vodstvo i tehničko vodstvo! U istimi pako mora Sokolstvo imati samo jednu dušu, to jest sokolsku, jedno samo vodstvo, to je sokolsko vodstvo!
Život je sinteza, a i sokolski život je sinteza!
Razni drugi uzroci slabo# stanja u nekim društvima.
Osim onih dviju glavnih uzroka, da rad slabo napreduje, ili se uopšte ne vrši, naime: pomanjkanje dobrih prednjaka i prednjačdea i pomanjkanje vežbaonica, navadaju hvalevredni iskreni odgovori brače župskih načelnika, jš razne druge uzroke, mesne i druge manje opšte naravi.
Neču ih navadati. Sve ih nalazite medu onim manje opštim, kako ih Tyrš navada u svom znamenitom spisu: »O uzrocima propadanja i
o	sredstvima, kako oživiti sokolska društva, kojeg je prevod1 izašao u prošlom godištu »Jugoslovenskog Sokola«. Tamo čete sve nači kao i savete da se tome pomogne. Čitajte i ravnajte se po Tyršovoj zlatnoj nauei!
Rad saveznog tehničkog odbora.
Izveštaj o radu saveznog tehničkog odbora i o nastupima, koji su izvedeni pod njegovim vodstvom prošle godine držim, da može biti kratak, jer su gotovo o svemu izašli potanki izveštaji u »Sokolskom Glasniku«, »Sokoliču« i u »Sokolskom kalendaru«.
Ne mogu, a da ne bi pre svega naglasio, da mi kod srca nije bilo lagano, kada ste me opet izabrali za Saveznog načelnika i da nišam rado preuzeo izbora. Kriza, koja je več dulje vremena vladala u Saveznom načelništvu, pa samo dva meseca do medunarodne utakmice u Lyonu -i samo još tri meseca do svesokolskog sleta u Pragu, imajuč pred sobom tešku zadaču, da sastavim novi tehnički odbor, koji mora da se tek uživi, Savez bez načelnice i jedne podnačelnice — tko bi se usudio preuzeti u takovom, sasvim naravski očajnom, stanju odgovornosti da če se dobro provesti vanredno teške zadače, koje je trebalo izvesti prošle godine i u tako blizoj dobi po skupštini? Ako sam preuzeo načelništvo, učinio sam to samo zato, da Savez ne ostane dalje u krizi, koja bi mogla imati najteže, možda nepopravljive posledico. No izjaviti sam morao delegaciji starešinstva, koja mi jc objavila izbor i pozvala me, da ga prihvatim, da primam jedino iz navedenog razloga, ali da ne mogu preuzeti nikakove odgovornosti za dobro izvršenje bližih zadača (Lyon, Prag), iako ču upreti sve sile, da se izvedu koliko to bude moguče dobro.
Prvi posao je bio, sestaviti tehnički odbor i odmah zapoeeti pris pravom natjecatelja za međunarodnu utakmicu u Lyonu.
Tehnički odbor mogao sc sastaviti tek iza Uskrsa, početkom aprila. Uspelo je da u njega udu zastupnici svih ljubljanskih sokolskih dru*
1 Slovenski prevod. Potrebno bi bilo, da sc prevede i na srpsko* hrvatski.
štava i ljubljanske sokolske župc. Osim načelničkih zamenika braće Miro* slava V o j i n o v i ć a (Beograd), Dragutina Šuleea (Zagreb) i inž. Alberta Poženela (Ljubljana), te podnačelniea sestara Anuške Jugove (Zagreb) i Dane 11 i ć e v e (Beograd) — mesta načelnice i jedne njezine zamjenice morala su ostati prazna — bila su u tehničkom odboru brača: Fran Ahčin (tekom godine radi prevelike druge zaposlenosti istupio), Tomo Burgstaler, Bojan D r e n i k, Aleksander Kostnapfel i Stane Vidmar iz sokolskog društva Ljubljanasmatica; Eugen Lovšin i Rudolf R y š k a iz društva Ljubljana I; Vinko Kocjan i Stane Turk iz društva Ljubljana II; Jakob Jesih iz Šiške i Josip S m e r t n i k iz Celja te sestre: Adela Mužinova, Ljubljana matica, Elza Skalar; jeva i Marija V a r o go v a*R y š k o v a iz društva Ljubljana II. — Za predsednika odseka za naraštaj i deeu bio je izabran br. D r e n i k (članovi: Ahčin, Burgstaler i Kostnapfel). Tajnik TO: br. Kostnapfel, knjižničar br. E. Lovšin. Delegati u saveznom gospodarskom odseku br. S m e r t n i k, u organizacijonom odseku br, Vidmar, u žclezničkom odseku br. Kocjan, u odseku za protualkoholni pokret br. Jesih. U TO zastupao je prosvetni odbor br. Josip Jeras, zdravstveni pa br. Alija Košir.
Dne 25. marta bila je pregledna utakmica naših natjecatelja za medunarodnu utakmicu u Lyonu. Sudelovalo je 10 brače, koji su se svi iskazali sposobnima za vežbanje, koje se iza toga vršilo do odlaska na utakmicu 18. maja 1926. U odio bili su konačno primljcni brača Oto Zupan (Soko I. Ljubljana), Srečko Sršen (Ljubljana matica); Stane Derganc (Ljubljana matica); Josip Primožič (Soko I. Ljubljana); Miha Oswald (Ljubljana matica); Stane Vidmar (Ljubljana matica); Petar Sumi (Ljubljana matica) i Leon Štukelj (Novo mesto). Odio je izašao iz utakmice dne 23. i 24. maja kao drugi pobednik. Br. Pctar Šumi pako dobio je medunarodno prvenstvo. Čast i hvala njemu i svima našim natecateljima, koji su se iskazali vanrednom ustrajnošču i spre* mom i dosegli tako veliki uspeh!
Na slet u Prag krenuo je najpre naraštaj pod vodstvom br. Ryške i sestre Varagove: 146 naraštajca i 74 naraštajki. Sudelovali su javnoj vežbi, akademiji i natjecanjima (9 odjela naraštajaca u posebnoj jugo* slavenskoj skupini te naraštajke u igrama). Prvi je bio odio iz Ljubljane (matica); prvi od pojedinaca Hajrudin Čurič iz Mostara i Vlado Zupan iz Ljubljane (matica), oba sa jednakim brojem tačaka. Nastup je dobro ispao. Uveren sam, da če oduševlenje, koje je naraštaj donio iz Praga, biti trajno i da če uroditi najboljim plodovima.
Članstvo je sudelovalo sletu u Pragu: u povorc-i 1400 članova i 150 članica uz bo-k ekspedicije naše vojske. Utakmici je sudelovalo 12 vrsta u nižem odjelu i jedan odio sestara. U prostim vežbama zajedno sa češkom bračom i sestrama nastupilo je 450 članova i 195 članica. Kod posebnog nastupa našeg Sokolstva nastupilo je 17 šesnaestica sa sku* pinskim prostim vežbama, 16 vežbača (iz ljubljanskih društava) sa simuls tanim vežbama na 4 ruče, jedna devetorica (Ljubljanasmatica), sa »Tur* skom koračnieom« i četiri deveticc (Beograd, Ljubljana, Ljubljana I i Zagreb) sa vežbama na skladbu »U boj!« Naša vojska je vežbala: vojna akademija vežbe sa puškama (»Ujedinjcnje i oslobodenjc), koje je sastas vio br. Vojinovič, mornarica »Naprej!« (5 šesnaestica), pešači (200) vežbe
sa puškama. Na obim akademijama (u Tyršovom Domu i u Obecnom Domu) većinu rasporcda izvadala su naša društva, (Ljubljana=matica, Ma* ribor i Zagreb II) i mornarica. Nastup naš nije umanjio našeg ugleda u inostranstvu.
»Vestnik Sokolsky« je pisao: Odi učna je pobeda dana, oduševljenje gledalaca pripadalo je Jugoslovenima.« Bio je to prvi veči vežbački nastup našega Saveza van naših meda. Prirodno, da nije bio bez pogrešaka. Raspravljali smo o njima potanko na sednici zbora župskih načelnika dne 11. decembra 1926. i jiadajmo se da ih u buduee neče biti.
Iza praškog sleta bila nam je prva briga s a v e z n i p r e d n j a e k i tečaj za članove. Izvršili smo ga od 15. IX. do 15. X. 1926. Sudelo* valo je 29 brače iz	13 župa.	Očekujemo od njega dobrih	plodova.
Koncem januara	pod vodstvom br. Rudolfa Badjure	izvršio sc	na
Pohorju sa dobrim uspehom deset dnevni skijaški tečaj.
Uz podporu i sudelovanje saveznog tehničkog odbora sokolska župa u Zagrebu priredila je od 13,—27. februara 1927. 14»dnevni prednjački tečaj za članice pod vodstvom savezne podnaeeb nice i župske načelnice sestre A. Jugove. Sudelovalo je 24 sestara iz raznih župa. I od njega se nadamo dobrim plodovima.
Davno osečanoj	potrebi	saveznog pred n jak a	moglo se	na
posledku udovoljiti	meseca	oktobra. Namestili smo brata Alojza
Vrhovca.
Zbor župskih načelnika u sednici dne 11. XII. odobrio je predlog Saveznog TO da se god. 1927. priredi pokrajinski slet u Ljub* Ijani, obvezatan za župe Celje, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novomesto, Zagreb i Rijeka. Odbor Saveza je odobrio i nadajmo se, da če potvrditi i skupština. Izdali smo skupne vežbe za sve odjele i naputke za utakmice, koje sc imadu obdržavati za ovog sleta.
Na novo smo izdali »Enotna povelja za redovne vaje — Jedinstvene zapovedi za redovne vežbe.« Dobe se za Din 5 kod	Saveza.
Ove godine nameravamo kod Saveza prirediti dva tečaja	za	članove
(u prolječe i jesen), i jedan tečaj za članice (jesen). Neka bi u nje poslale polaznike i polaznice sve župe. Zdravo!
Dr. Viktor Murnik. načelnik Saveza JSS.
Izveštaj gospodara.
Bratska skupštino!
I.
Kako se več na odborskoj sednici JSS dne 12. decembra 1926. izve* stilo, polučili smo u prošloj poslovnoj godini lep korak napred u pobolj* šanju naših financija. Sletski dug, koji nas tištio od	god. 1922.	sada	je
posvema izravnan. Nije on izravnan isključivo našim	silama,	pa	nam	je
stoga dužnost da na ovom mestu izrečemo najiskreniju našu zahvalu upravama onih novčanih zavoda, koji su omogučili sam slet sa beskamats nim zajmom, a koji su nas i sada poduprli sa izdašnim otpisom svojih tražbina spram nas, pa time ostvarili našu davnu želju, da sc saniramo. Ovi novčani zavodi jesu: Ljubljanska kreditna banka, Jadranskospodu« navska banka, podr. u Ljubljani, Slavenska i Slovenska banka, Trgovačka
A.
banka, Kmetska posojilnica, Prva hrvatska štedionica, Češka industri* jalna banka, Hipotekarna banka i Obrtna banka. Sindikat ovih zavoda imao je početkom godine 1926. kod nas tražbina u iznosu od 1,125.000 Din, od koje je tražbine odpisao 791.250 Din.
Naše je pako članstvo isključivo za pokriče sletskog duga uplatilo kako sledi:
Na sanacijskom doprinosu.....................................Din	627.279
Lutrija.......................................................„	224.228
Ukupno Din 851.507
Lep je ovo dokaz požrtvovnosti, pa zato neka bude i ovome članstvu izrečeno priznanje i sokolska zahvala. Iskreno želimo, da bi svest, kako se dade zajedničkim i promišlenim radom doseči sve, podigla volju našega članstva, ali ujedno i to, da bi se iz sadanjeg dremeža i neaktiv« nosti trgnulo sve ono članstvo i njihove vode, koji dosada ni prstom nisu pomakli, da bi priskočili u pomoč i time sa svoje Strane doprincli žrtve torne, da i dalje možemo ostati svetla obraza, sokolskog ponosa!
Sokolska župa Novi Sad jedina je u tom pogledu od svih župa, koja je posvema udovoljila svim svojim dužnostima, pa zato i ovo naročito ističemo, da joj bude znakom priznanja.
Kako se razabire iz bilance, još uvek imade neplačenog 20»dinarskog doprinosa Din 263.406-50, ali od kojeg ne odustajemo, več i dalje insb stiramo na torne, da se on imade uplatiti do poslednje pare.
Predložena bilanca za poslovnu godinu 1926. jest aktivna, ali to vredi tek uvetno, naime ako če sva društva, župe i pojedini naši duž* nici u podpunoj meri zadovoljiti svojim obavezama spram Saveza. Da pako imade tih tražbina za Din 1,042.378-26 dinara to razabirete iz pred* ložene bilance.
Od verovnika imademo u prvom redu spomenuti tražbinu ČOS spram nas u iznosu Kč 257.392-50, koju hočemo, a i moramo isplatiti tekom poslovne godine 1927.
U izveštaju na odborskoj sedniei dne 12. decembra 1926. izneli smo Vam obračun našeg gospodarstva za prvih 10 meseci, a sada Vam ga predlažemo za čitavu prošlu godini.
	Proračun		Potrošeno		Neizrabljeno	
Tajništvo		232480	—	185.572	04	46.907	96
Tehnički odbor ....	160.500	—	98.541	78	61.958	22
Prosvetni odbor ....	11.300	—	5.585	—	5.715	—
Zdravstveni odsek . . .	5.000	—	696	25	4 303	75
Statistički odsek ....	11.500	—	2.346			9.204		
Železnički odsek ....	10.300	—	2.936	—	7.364	—
Arhiv		1.000	—	411	56	588	44
	432.130	—	296.088	63	136.041	37
Ovo znači i dokazuje, da je Savezno gospodarstvo štedilo, dakle da je ispunilo svoje obečanje, koje Vam dalo na glavnoj skupštini u Dakovu.
Izrabljeno je dakle od proračuna za god. 1926 samo 68-65 %, dok je uštes deno 31"35%.
Konačno još donašamo račun o lutriji, o kojoj se doduše i na poslednjoj odborskoj sednici izvestilo, a sa stanjem 31. oktobra 1926.
Račun lutrije JSS 31./12. 1926
	Din		Din
Na uplacenim srečkama	324.509 50	Za poštarinu ....	10.002-—
Na kamatima ....	5.491-06	Za lutrijski’porez . .	30 000-— |
Uplate neoznačenih svrha	35 —	Za prodajnu proviziju	1
		raspačavaocima . .	12.378-— i
		Za tiskanice ....	23.091-—
		Za dobitke		12.460-50
/		Za razno (plata, inserati,	
/		štampilj i dr.) . . .	17.249-70 t
	/		Saldo		224.854-36
	330.035-56		330.035-56
			
Od dobivenog salda upotrcbilo se za pokriće duga Din 224.228.
II.
U dosadanjim izvadanjima bavili smo se minulom godinom. No u dalnjim izvadanjima imademo da si predočimo budučnost, u nazočnom slučaju tekuču poslovnu god. 1927. Proračun, kojeg je odbor JSS dne 12. decembra 1926. vec prihvatio i kojeg danas imade sankcijonisati savezna skupština, jest ispovest naših načrta za ovu godinu. Radi lagljeg pregleda ponavljamo ovaj proračun još jednom, pa Vas molimo da nam dozvolite virmane.
Odsek odnosno predmet	Dohoci	Izdaci
\ Tajništvo			230.180
Tehnički odbor			203.000
Prosvetni odbor		11.000	42.500
Statistički odbor		11.100	13.600
Zdvavstveni odbor			3.000
Gradevni odbor			2.500
j Manjšinski odbor			10.000
Glasnik, Prednjak, Jugosl. Sokol ....	165.000	165.000
Gospodarstvo		545.452	244.720-48 j
Porez za god. 1927 a 10 Din		400.000	
Pretičak za sanaciju			218.051 52 !
Din . .	1,132.552	1,132.552
Gubitak Račun gubitka i dobitka za god. 1926.
03
■*->
3
O
Q
co
CN
00
vO
co rr V)
CN CN CN CN
Os Q\ 0“\
u->	40	bC
CN	CN	CN	O
Gs	CTs	Q\	V
CO
00 CO
CN	LO	40	чО
CO	O	h	CO
^	^	^	^
»o	m‘	r-I	vd
-D
CN
"O
O C -g
>, D O ^
j O O a,
n Tf 1Л o
U Ljubljani, dne 31. decembra 1926.
Bilanca Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
dne 31. decembra 1926.
CN
co
40 On CN 00
ON
IT) Г*- CO CO O M cn
h TH rf CO
rs i-> CO тГ P-
>>c^
-o
-o
u o o ca
0-'O CN (Л
<JJ4
CO
40 ON lo ^ ON O
vS o
^ CN CN
00
O	O U-)
40	CN CN
O
W>
-Q
00 O V) O
ON r-
co
ON
'O
co
-o
CO
T3 >y
- >y
o «+*
rq
o 3 40
C ^ N CN
•p o DON
'£ 6-N °7
cjS -и *5 S° -S	>m	« *o
alo o iZJS cJS
CO CN (0	■“	Л1 'л
^ CN _ C RJ ON
rt
s
s
<
VO
Daklc već proračun Vas upozoruje, da nismo u normalnim prili® kama, pa da treba i dalje štediti i sabirati priloge, da se otresemo zads njeg starog duga, kako bi mogli več godine 1928. razviti punu aktiv« nost, kako si ju mi zamišljamo, a vi želite. Napred dakle za potpunom materijalnom samostalnošču, dosadanji uspeh neka Vam bude pobudom!
Zdravo!
Jože Čobal, gospodar.
Izvestaj statističara.
Bračo i sestre!
kao statističar Jugoslovenskog Sokolskog Saveza Vas џа osnovi društvenih i župskih velikih statističkih izveštaja za 1925. god. pa i malih izveštaja za 1926. god. izveštavam o položaju u našoj organizaciji i to onako, kako nam se situacija prikazuje u svetlu statističkih brojeva.
Več nekoliko godina uopšte opaža se u Jugoslaviji, da nema nikakog privrednog napredka, dapače vidimo svuda veliku stagnaciju u svim skoro granama nacijonalnog gospodarskog života. Nije naša zadača, da ispi« tujemo uzroke tomu zlu — no dužnost mi jeste, da to konstatujem i sa sokolskog gledišta — pošto je i naše jugoslovensko Sokolstvo indirektno tangirano sadašnjom privrednom krizom. Organizacija, koja imade svoje društva u celoj državi, bez razlike plemena i položaja, koja obuhvača sve slojeve državljana i sva zvanja — ona mora da oseča i na sebi znakove i konsekvence velike krize javnog gospodarskog i konačno također poli« tičkog života.
Broj našeg članstva konstantno pada od 1923, god. dalje pa do početka 1926, god., kada dosiže najnižu tačku, a tek u poslednje vreme možemo opet konstatovati lagano, ali stalno dizanje. Jasno je, da ovo opadanje nije jednako u celoj zemlji. No, potrebno je za sada, da smo ovaj fakat izneli — detajlnije čemo docnije o tome raspravljati.
Nije samo privredna kriza kriva opadanju našeg broja. Mnogo, mnogo je krivice i na nama samima, na sokolskim funkcijonarima, koji ne vrše svoju dužnost kako bi trebali. Nisu sva sokolska društva, udrus žena u JSS potpuno solidna. Bez svakog dalnjeg dokazivanja razabire se to več iz činjcnice, da od 429 društava, koja su bila koncem 1925. god. u Savezu samo je 349 jedinica poslalo veliki statistički godišnji izveštaj. Imademo daklc več 80 krajne n&marnih društava. A od 349 društava možemo mirne duše odbrojiti još jednu petinu, koja nisu mnogo bolja od najnemarnijih.
Jedno dalnje zlo, koje igra kod nas veliku ulogu jeste suviše brzo, bezmisleno i lakomisleno osnivanje novih društava u krajevima, gde ni iz daleka nema ni najmanjih uslova za uspešan sokolski rad mladog, mnogo energije i životne snage potrebnog društva. Jeli potrebna tolika brzina? Imade u Savezu krajeva, gde su preko noči bila osnovana društva, ali su, bez da bi otpočela radom — propala. To u buduče ne sme da bude — a dužnost župa neka bude u buduče, da ozbiljno i sa svom strogošču, pomoču posebnog župskog izaslanika, najprc u dotičnom kraju ispitaju sve uslove, naime da li su dostatni za vredan život so*
kolskog društva. Nijcdno novo društvo ne sme se više osnivati na slepu sreču!
Smatramo da je več 1925. god. organizacija u opčenitom smislu u Savezu završena. Cela naša država podeljena je u 23 župc, koje sve, više ili manje, vrše svoje dužnosti. U župama je Savez koncem 1926. brojio 442 društva sa približno 45.000 članstva. Saveznom statističaru pored sviju natezanja, urgeneija, okružniea itd. nije uspelo da sakupi sve statistieke izveštaje, a niti da od nekoliko društava dobijc članski spisak da sc konaeno uredi te dokonča savczni katastar. Šteta je, da to nije uspelo dosada.
U god. 1926. osnovana su sledeča sokolska društva: Zupa Kanja Luka: Mrkonjičgrad; župa Beograd: Ložnica; župa Bjelovar: Uljanik i Vukovje; župa Mostar: Avtovac (obnovljeno), Danilovgrad, Duvno, Nikšič, Vrgorae; župa Niš: Malčevo; župa Novi Sad: Bački Brestovac, Kisač, Stapar, Stara Kanjiža; u župi Novo mesto obnovljeno je Dugaresa; župa Osijek: Čepin, Darda, Mirkovci, Vočin; župa Sarajevo: Goražda; župa Skoplje: Bogdanac, Gnjilane, Ohrid, Pirova; župa Šibenik: Tepljuh« Biočič; župa Tuzla: Tešanj, Zavidoviči; župa Užice: Guča; župa Vel. Bečkerek: Boka, Kovačiča, Jaša Tomič, Sv. Nikola i župa Za ječar: Bos ljevac, Kraljevo Selo. Lasovo. — Ukupno je novih društava 35.
U istoj godini brisana su sledeča društva: Medvode i(ž. Kranj), Brc* zoviea, Notranje gorice (ž. Ljubljana), Kula (ž. Novi Sad), Adlešiči, Št. VidsStična (Novo mesto), Gračac, Plaški, Vrhovine (Reka), Djakovica, Kos. Mitroviča, Kratovo, Kriva Palanka, Kruševo, Negotin Vardar, Peč, Radovište. Struga, Sv. Nikola, Štimlja, Uroševac, Vučitin (sva ž. Skoplje), Dubrava (Šibenik), Jaša Tomič (Vel. Bečkerek) i Šeovica (Zagreb). Ukupno 25 društava.
Prema malim statističkim izvcštajima iznosio je broj članstva 1. oktobra 1926. god. u Savezu 32.350 članova i 9148 članica, ukupno 41.498 članstva. (Naraštaja bilo je istog dana 10.568 [6656 m., 3912 ž.], dece 13.084 [7058 m., 6026 ž.J; ukupno sviju pripadnika JSS: 65.150; sve» kako premalen broj osobito ženskih kategorija!) — 31. decembra 1925. brojio je Savez 30.571 članova, 8600 članica, ukupno 39.171 lica. Napredak iznosi 1779 članova i 548 članica. Pitanje je, možcmo li ovo smatrati kao napredak, ako koncem god. 1925. preko 80 društava nije podnelo izve« štaja, a za kalendar isti je skoro broj netačnih društava? Ako pogledamo po župama, tad možemo j6š bolje suditi u toj stvari. Zupe, koje su nas predovale prama gornjom iskazu jesu:
a) članovi: Bjelovar, Celje, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Mostar, Novi Sad. Osijek, Rijeka, Split, Tuzla, Užice, Zagreb, Zajcčar
—	ukupno 15;
b) članice: Banja Luka, Bjelovar, Celje, Kragujevac, Kranj, Ljubs ljana, Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Osijek, Rijeka, Sarajevo, Split, Tuzla, Užice, Zaječar — ukupno 17 župa.
Silno opadanje članstva nije se pojavilo u nijednoj župi u poslednje
doba.
Pošto statistika po velikim statističkim izveštajima za 1926. god. nije još gotova, a biče možda do izdanja narednog sokolskog kalendara, potrebno je da sa statističkog gledišta, mesto objavlenja nepotpune stas tistike, podnesem izveštaj o situaciji po župama u pogledu organizos
vanosti, funkcijonisanja župskih uprava i odnošajima, koji bilo koče ili podupiru naš rad.
Naše sokolske župe možemo prema raznim osečajima i zavičajima kao i glede doba osnivanja i radnog miljeja deliti na više grupa i to:
a) stare župe sa relativno dobrom upravom,
b) nove župe sa dobrom upravom,
c) župe, stvorene zbog potrebe, ali slabe, neorganizovane! Molim bratsku skupštinu da na toj osnovi prosudi sledeči situacioni izveštaj:
Župe, koje se nalaze na krajnoj severnoszapadnoj granici: Kranj, Celje, Ljubljana, Maribor i Novo mesto — one rade sa relativno manjim napretkom. ali su solidne. Istina je, da u poslednje vreme nije na teritoriji spomenutih župa osnovano skoro nikako novo sokolsko društvo, da su čak župe brisale nekoliko odmah iza rata osnovanih društava i odseka
— ali ipak možemo kazati, da je unutrašnji rad dobar. Jedino što je potrebno ovim župama, da moraju posvetiti sve veču pažnju skrbi za naraštaj, decu i vežbanje uopšte, pošto broj članstva nije u nikakom zdravom razmeru spram broja vežbajučeg članstva. — Jedna od starijih župa je i ona u Splitu, koja je priredila u 1926. god. vrlo uspeo slet u Splitu, koji je mnogo pripomogao do dalnje konsolidacije župe.
Bratske župe, gde je pre 5 godina počeo separatizam, rade vrlo dobro. I bjelovarska, osiječka i sušačka župa su mnogo napredovale kvantitativno i kvalitativno. Manji je napredak kod župe u Zagrebu, gde imade doduše mnogo dobrih sokolskih radnika, ali i mnogo suvišne individualnosti. Potreban je ovdc osobito složan — ofcnzivan, bezkompro* misan rad. Očekujemo to u buduče od župe Kralja Petra Svačiča. Župa u Šibeniku je na putu konsolidovanja. Župa Banja Luka, i ako mala, radi u pojedinim društvima, ali loše saobraeajne prilike sprečavaju njezino delo. U Tuzli, Sarajevu opaža se dosta velik napredak — imade puno izgleda, da če za nekoliko godina Sokolstvo u Bosni reprezentovati silnu organizaciju. Osobitih uspeha postigla je mostarska župa u Crnoj Gori. Sa bratom starešinom Miličem na čelu otišla je sokolska vojska župe A. Šantiča preko Cetinja u Podgoricu, Nikšič i Danilovgrad te u prvom zamahu osvojila srca bračtf Crnogoraca za Sokolstvo. Temelj nove zetske župe udaren je zaslugom župe mostarske.
Naša Bačka! U Novom Sadu i po svim ostalim gnezdima sivih So* kola imade silan sokolski život. Svesnost, tačnost i smisao za red i disci* plinu dižu bačku župu Svctozara Miletiča u prve redove našeg Sokolstva.
— Manje uspešan je rad banatske župe i to zbog prebrzog obrezovanja novih društava, koja samo koče k-onsolidaciju župe. Potrebno je, da župsko starešinstvo sa večom pažnjom prati rad starih društava i da ne dozvoljava osnivanje novih društava u krajevima, gde nema apsolutno nikakih uslova za sokolsko društvo.
Župe Beograd i Kragujevac radilc su dobro. Pozicija župa u Beo* gradu i Šumadiji teška je. Istina, da narod Sokolstvo voli — ali potrebno je još mnogo vremena, dok se narodni slojevi odluče za saradnju. Kako vidimo u poslednje vreme, počeci širokog razmaha več se ukazuju. Podiš zanje Sokolana u granicama stare Srbije biče ogroman plus po jugoslos vensko Sokolstvo. Iz njih če se lagano, ali solidno širiti ideja sokolska širom zemlje i medu narodom. — Manje zadovoljujuči bešc rad župa u Zaječaru, Nišu i Skoplju. Ali imade znakova, da su i tamo prilike krcnule
na bolje. Podizanje sokolane u Skoplju je čin, koji če imati za posledieu konsolidaciju skopljanskog društva, a time cele župe. U Nišu je jednaka stvar. Dok u sedištu župske uprave ne če biti solidno centralno društvo, ne može ni župa za korak dalje. Stog razloga bila je veoma važna pa i potpuno opravdana odluka društva u Nišu — podignuti sokolanu. Šta se tiče župe u Zaječaru imademo primetiti samo to, da ako u god. 1927. ne počne funkcijonisati uprava kao što treba, biče župa kao okrug pods reden župi u Nišu. — Konačno ostaje nam još župa u Užicama, koja je ove godine osnovala svoje sedmo društvo u Guču. Ona radi lepo.
Društva su vežbala: u sokolskim domovima 49, u školama 101, po gostionama 37, po fabrikama 7, 10 po barakama, 49 u javnim i 60 u pri« vatnim zgradama; 32 društva uopšte nisu imala vežbaonice. Letno vežbas lište imalo je 202 društava.
Sokolskih zastava bilo je 81; sokolskih muzika 20 sa 452 člana; osim toga je bilo preko 30 fanfara i oko 50 trubačkih zborova.
Priredbe: 1741 predavanja, 4605 nagovora članstva, 2003 nagovora deci, 331 akademija, 177 raspravnih večeri, 53 izleta (poučnih), 404 pozo* rišnih predstava, 77 koncerata, 265 zabava, 89 plesova, 282 raznih pros slava, 252 javnih vežbi, 426 pohodnih vežbi; ukupno 10.705 priredaba.
Stručne su knjižnice brojile 10.195 knjiga, zabavne biblioteke za članstvo 55.902 knjiga i za naraštaj 3561 knjiga.
Mnogo žalim što statistika nije zbog nemara potpuna, ali ako nije uspelo meni, da dobijem podatke od sviju društava, moguče če uspeti mome nasledniku.	V	eri j	Švajgar.
lzveštaj zdravstvenog odseka.
Rad saveznog zdravstvenog odseka bio je u prvom redu označen zaključkom dakovačk^ skupštine, koji je Лао smernice antialkoholnom i antinikotinskom pokretu. Ovaj pokret morao se principijelno prilago* diti našoj organizaciji, a to tim više, jer je bila prihvačena načelna abstU nencija za decu i naraštaj i preporučena apstincncija za članstvo.
Zdravstveni odsek stavio si zadačom ^ia propagira apstinentsku ideju predavanjima, eventualno nadopunjenima sa slikama i filmom te člancima u kojima se neka zorno očrtava štetno trovanjc tela sa ovim ljudskim otrovom. Dakako da nas u prvom redu zanimalo pitanje, kakovo stanovište imade Sokolstvo zauzeti spram alkoholnog pitanja. I tu mo* ram sa naročitom pohvalom istaknuti članak brata R. Horvata iz Škofje Loke, koji je, kako to zaslužuje i svojom sadržinom i ozbiljnim rečima, izašao na prvom mestu ovogodišnjeg »Jugoslovenskog Sokola«. SokoL stvo svojim bogatim idejnim blagom jest i mora biti važan borac u borbi proti v svih narodnih štetočinilaca, pa je zato i Sokolstvo pozvano, da sudeluje u trezvenačkom gibanju. Usled toga pozdravljam potporu koju nam pruža Savez Trezvenosti, a kome smo zahvalni za organizatornc i propagandističke savete. Boj protiv alkohola i nikotina mora sc proširiti naročito medu sokolskom omladinom. Sačuvajmo našu decu zdravom, uništimo ove strasti kod dece več u njihovom zametku. Omladini posve* timo sve naše dobre savete i poduku, jer tako čemo si tekom vremena odgojiti dobro članstvo. Organizaciju u toj borbi moramo sprovesti u župama i društvma. Zato lekarskim savetom i prosvetnim radom p'odr*
žavajmo aktuelnost ovog gibanja, a dobrem primerima neka članstvo prednjači omladini. Đakovački zaključak neka se u tančine provađa, da ne če biti samo na papiru. Reči neka slede dela!
Zdravstveni odsek dalje si stavio zadačom, da tekom godina pri* bavi našim prednjacima i članstvu primerenu zdravstvenu literaturu, koja mu neka bude kao naukovni priručnik kod prednjačkih ispita. Zadnjim brojem »Jugoslovenskog Sokola« za god. 1926. dovršena je serija čla* naka brata dra. Košira o anatomiji i fiziologiji ljudskog tela. Knjižica je sada u štampi. Za drugu publikaciju, koju če zdravstveni odsek JSS pripremiti, naime za »Zdravstvena čitanku« sabiru se članci, od kojih če uniči: Demon alkohol od brače dra. Seliškara i dra. Misa, nadalje članak br. dra. Pintara: Zena i telovežba, spremljen je članak br. dra. Minara o uplivu telovežbe na najače raširenc deformacije tela. Ostali če članci obradivati higijenska pitanja, kao i higijenu telovežbe i vežbao* nice, osobnu higijenu, tubcrkulozu, venerične bolesti itd. I tako čemo si sami sa relativno malim troškovima osnovati vlastitu sokolsku zdrav« stvenu literaturu.
U delokrug sokolskih zdravstvenih odseka spada i evidencija član* stva obzirom na njegovo zdravlje i telesni napredak putem telovežbe. Uveli smo u najlepšoj nameri naročite lekarske tabele u kojima kontro* liramo članstvo, u kojima konstatujemo napredak i jačanjc vlastitih redova, a u kojima konačno sabiremo statistiku, koja nam neka pruži pravu sliku vežbača i njegovih telesnih sposobnosti. Na žalost moram i na ovom mestu naglasiti, da naša akcija nije naišla na onaj odaziv i interes, kojeg bezuvetno zavreduje. Promotrimo li literaturu van naše domovine, koja sc odnosi na telovežbu i šport, vidimo, da se izrabi svaka zgoda, utakmica, kako i javan nastup vežbača ili sportaša za pregled sudelujučih. Postavili su se zapravo usavršeni tipovi vežbača ili sportaša, kojima telesno ustrojstvo daje naročite sposobnosti za ovc ili one panoge telovežbe. Dakle ovakovo pregledavanje pruža nam osim statističke vaz* nosti još i mogučnost, da vaspitamo i doteramo naše natjecatelje.
Kao prošle, tako i ove godine pokazao je zdravstveni odsek Gorenj* ske sokolske župe, da shvača naša nastojanja, pa da za ideju žrtvuje sile i vreme, jer se radi o dobrobiti Sokolstva. Ovu župu neka si stave uzorom župe u večim mestima, koje imadu na raspolaganje veči lekar* ski zbor. Ovde ne vredi nikakav izgovor za neradine župe, jer sa dobrom voljom može u smislu zadnjih uputa austaviti ovakovu statistiku i 1'ajik, koji nije lekar. Apeliram ponovno na župske delegate da nastupe u svojim župama i podređenim im društvima sa svom energijom!
Zašto forsira zdravstveni odsek pregled vežbača? Koju korist od toga imade u izglcdu Savez?
Da jc sistematska, razumna telovežba, izvedena bila po kome siste* mu korisna celom organizmu, o tome ne treba posebice govoriti. Uspehe telovežbenog sistema vide pojedinci u društvima kod svojih suvežbača. Van toga užega kruga ili omanjeg broja vežbača, toga ne mogu zapaziti. Pregled pojedinaca proteze sc tek na dobu od nekoliko godina, pa ga jc moguče primeniti samo na malen broj vežbača. Šta je veči broj onih, koji se pregledavaju, tim je veče iskustvo, tim su verovatniji i bolje fundirani zaključci stvorcni od ovakovih opažanja. Ako uzmemo svoju vlastitu sokolsku organizaciji!, raspolažemo sa tisuču i tisuču vežbača,
Koji su rastureni po društvima, ako pako ujedinimo sva ova opažanja u saveznom zdravstvenem odseku, dobijemo na taj način dragocen mate* rijal, putem kojeg upoznat čemo blagotvorne uplive našeg sokolskog vežbačkog sistema. Godinu za godinom daje se pratiti napredak mladog vežbača, napredak koji če biti to tačniji, ako usporedimo vežbača sa nevežbačem. Upamtite bračo, da zdravstveni odsek od ovih lekarskih listova očekuje rezultate, koji če govoriti sami za sebe, a koje eemo moči izrabiti u propagandističke svrhe.
Upozorujem ovom zgodom na činjenicu, da je bratska poljska rcpu» blika odredila pregled svojih vojnika na način, koji je sličan našem lekarskom listu. Rezultati naših lekarskih listova pružit če nam važmi antropološku sliku našeg naroda, pa sa svojim praktičnim radom, spo» jimo i znanstvenu svrhu. Zdravstveni odsek uvedenjem svojih listova započeo je važnu antropometrijsku akciju, koja če uroditi sigurnim uspe* sima, pošto če opažanja potrajati nekoliko godina.
Osim propagandističke i znanstvene svrhe važno je spomenuti, da nam pregled često puta otkrije grešku ili bolest pojedinca, koji nam se inače pričinja da je posvema zdrav. Nije svrha zdravstvenih odseka da njihovi lekari leče	bolesne	članove. Njihova je	dužnost, da	upozoruju
vežbača na takove	greške	i nepravilnosti, koje	se u prvom	redu tiču
kostura, kako bi bili kadri odgovarajučim vežbama popraviti lose držanje krivlenje hrptenjače, da ojačamo slabu muskulaturu, koja obavija skelet. Baš u mladahnoj dobi ovakovi se uspesi najlaglje postignu i naj zahval* niji su. Zato popravljajmo telovežbom ono, što se u školi greši, naime da sc organizam, koji se nalazi u rastu, sili na mirno sedenje, a često puta u nezgodnim klupama.
Trostruka je	dakle svrha naših lekarskih	listova: da	upoznamo
fizičko ustrojstvo vežbača; da propagiramo svoj vlastiti telovežbeni sistem; da upozorujemo na deformitete kostura u doba, kada se dadu popraviti.
Moj apel upravljcn jc na sve župe, radinim, da ustraju u svome radu, ostalima, da se več jednom prilivate ovog važnog zdravstvenog i kulturnog rada.
Za zdravstveni odsek JSS:
Dr. Alija Košir. Izveštaj prosvetnog odseka.
U izveštaju o prosvotnom radu u našem Sokolstvu treba da najprc naglasim činjenicu da jc zabeležiti u prošloj poslovnoj godini 1926. nas predak koji je inače još malen, ali koji ipak dokazuje da naše članstvo počima shvatati i	uzimati	u obzir sokolsko prosvetno nastojanje JSS.
Društva i župe koje nc ispunjavaju svojih dužnosti tako kako to zahteva uzvišenost i disciplina Sokolstva u tehničkom, gospodarskom, organizacijskom i drugom obziru prema samima sebi i prema Savezu, takva su i u pogledu prosvetnog rada.
Poimanje i uvažavanje sokolske samovoljne discipline i ljubavi do prosvetnog rada u svrhu svestranog napretka našeg jugoslovenskog Sokolstva i tada je u tom obziru pre svega na mestu.
Cilj sokolske prosvete jest da svakoga pojedinca uzgoji pot« punim Sokolom i Sokolicom i to u najtešnjem saradivanju tchničkih sokolskih organa i drugih svih jednako potrebnih odseka. I zato nije
pravi Soko onaj, pa makar bio najbolji vežbač, koji bi se udarao u prša i govorio: »Jedini ja mogu da predstavljam Sokolstvo prema vani i doma, jer jedini ja znam ovu i onu najtežu gimnastičku vežbu i ne treba da znam o sokolskoj ideji, o značenju i važnosti Sokolstva za naš ujedin.jeni narod i t. d. Ja vidim Sokolstvo jedino u telovežbi.« U takvim i sličnim primerima jedino je na mestu reč sokolskog prosvetnog radnika da rečju, koja uverava i primerima, uzgaja ruku uz ruku s prednjakom najpre u vežbaonici, a onda izvan nje članove i članice ne samo za vežbače nego i za — Sokole.
U mnogim sokolskim društvima naše organizacije opaža se naročito medu vežbačima neki prezir i nepotrebnost prema prosvctnom radu. Mislim da se u takvim slučajevima mora tražiti krivca toj žalosnoj pojavi u društvenom ili župskom prosvetaru ili u manjkavom uzgoju prednjaka.
Temeljno i vodeče načelo i dužnost naših prosvctara neka buile: Prc svega treba takoder idejno uzgojiti prednjake, koji če onda sami moči uzgajati idejno ne samo tehničko poverene im vežbače, a i pros svetari ne smiju ostajati izvan vežbaonice, nego moraju prednjake u idejno^uzgojnom radu svim svojim silama potpomagati.
T)ržao sam potrebnim da naglasim navedeni uvod u svojem izveštaju.
Prosvetni odbor JSS bio je u prošloj poslovnoj godini sastavljen od brade: Josip Jeras — predsednik, dr. V. Borštnik — njegov zamenik, Kyovsky — tajnik, Brozovič — novinar, Kajzelj — arhivar, Lovšin — knjižničar, dr. Pintar — zastupnik lekarskog odseka, dr. Murnik odnosno njegov zamenik za TO, a sodnicama prisustvovali su i saradivali kod saveznog PO i brača Gangl i Fux.
Savezni PO nastojao je da prosvetno delovanje u našom Sokolstvu u prošloj godini pomakne za korak napred. Apelirao je na župske PO da u svojim društvima organiziraju prosvetni rad kako to propisuje naša »Organizacija« i po potrebama njihova delokruga. Naročito je upozorio na prosvetni i na uzgojni rad medu našim naraštajem kojemu se nije dovoljno posvečivalo pažnje; za kvalitativni i brojni napredak naraštaja obog spola mora i sa strane naših prosvetara biti skrenuta sva pozornost. Obzirom na to zaključilo se medu ostalim da se proslava sokolskog praznika 1. decembra u prv»m redu posveti pitanju naraštaja te je bila propisana tema o »Naraštaju kao narodnoj i državnoj budučnosti«. Ova tema bila je propisana na proslavi 1. decembra za sva društva te je prema poslanim izveštajima vrlo dobro uspela. Ipak je bilo mnogo dru* štava koja su prešla preko tog propisa i nastupila sa različnim drugim temama.	t
Savezni PO sazvao je 24. oktobra sednicu predsednika župskih PO u Beogradu, koja je prošla vrlo lepo, te su sva prisutna brača pojedinih župa naglasili potrebu sličnih sastanaka, kojima treba da bude svrha meclusobno upoznavanje, razmotrivanjc i konstatacija o opštcm sokol* skom prosvetnom stanju u JSS, utvrdenje prosvetnog programa i t. d. Na toj sodnici, o kojoj je izašao izveštaj u »Sokolskom Glasniku« primljen je iskaz knjiga za minimalne sokolske knjižnice, koju mora imati svako naše društvo. U JSS postoji naime još dosta društava koja su bez sokolske knjižnice! Porazgovorili smo sc još na toj sednici o na« slovima za govore pred vrstom, te se je kasnije svakoj župi odredilo po jedan odnosno dva govora da ih sastave. Svi ovi govori sačinjavaju
zajeđničku lepu sokolsku iđeološku celinu. Večina župa ni do danas još nije izvršila u toj stvari svoje dužnosti.
Za sokolsku đecu i naraštaj izradio je savezni PO suradnjom TO
i	Ićkarskog odseka »Vodiča za sokolsko življenje« u brošurici. U njoj su nanizane kratko i razumljivo rččenice sokolsko*idejnog, tehničkog, zdravstvenog te uopšte sokolskog značaja, koje mora znati svaki nara* štajac te njihovi roditelji. Taj »Vodič« bit če u pomoč našim prednjacima
i	u svrhu jedinstva uzgoja naraštaja.
Za proslavu sokolskog dana 1. decembra propisala se več spomenuta tema o sokolskem naraštaju, te se je zamolilo župske prosvetne odbore da nam o tom prazniku pošalju kratke, pregledne izveštaje. U koliko smo ih dobili, razabire se da se je proslava sokolskog dana u zaista radiniin i aktivnim društvima izvela na vrlo svečan i za Sokolstvo do* stojan način. U. mnogim krajevima bila su baš sokolska društva koja su preuzela svu inicijativu i organizaeiju za proslavu toga dana. Koliko je društava priredilo sokolski dan 1. decembra, a koliko nisu, ne možemo kazati, jer nam nekojc župc nisu poslale odnosnih izveštaja. Ipak je dokazano da je i taj put bilo više društava, koja nisu proslavila oba* veznog sokolskog dana, te se zato nisu opravdala ni svojim župama niti Savezu. Fakat je, da se do danas još nije postiglo izvršenjc obaveznosti
o	proslavi sokolskog dana 1. decembra po svirn društvima, pa nam se postavlja pitanje, kako da to postignemo u buduče.
Tačnih statističkih podataka, potkrepljenih brojkama o stanju pro* svetnog rada u JSS za godinu 1926 ne možemo podati. Formulare, koje je starešinstvo JSS poslalo svim župama da ih ispune, do prvoga marta vratilo je 14 župa. Te župc broje ukupno 300 društava. Iz tih iskaza vidi se da je od toga broja 179 društava imalo organizirane pro* svetne odbore. Župa Novi Sad javila je da imadu sva njena društva prosvetne odbore, u župi Tuzla od 17 društava 16 ih je koja imadu te odbore. Od ovih 300 društava 127 društava ima više ili manjc bogate knjižnice. Jedna župa na pitanje o knjižnicama odgovorila je da niti jedno njeno društvo nema knjižnice. Letovanje priredilo je 9 društava, medu tima 3 društva iz tuzlanske župe. 72 društva priredila su 315 pozo* rišnih prestava. Glazbenih odseka imaju 22« društva, pevačkih odseka 19, samo u župi Tuzla ima 9 tamburaških odseka. Sokolski listovi osim saveznih (»Sokolski Glasnik« s prilozima »Jugoslovenski Sokol« i »Pred* njak«) izlaze ovi: »Sokolič«, »Naša radost«, »Vjcsnik zagrebačke župc«, »Soko Dušana Silnog« (Beograd), »Vjcsnik sokolske župc u Tuzli«, »Sokol na Jadranu« (Split), »Sokolska misao« (Sombor), »Vestnik gorenjske so* kolske župe« (Kranj), »Zlatiborski Soko« (Užicc), »Vestnik mariborske sokolske župc«. Nekoji od tih listova izlaze redovito, a drugi po potrebi.
Iz svih ovih nepotpunih podataka i svih prosvetnih i propagandi* stičkih sredstava podana je približna slika o prosvetnom stanju JSS u prošloj poslovnoj godini. Kakvo je to stanje u sve 23 župc, otvoreno je pitanje, ali svakako nije takvo, da bi nas moglo zadovoljiti i ako sam u uvodu spomenuo da je razmerno sa god. 1925. učinjen korak napred.
U budučoj poslovnoj godini neka bude ozbilna briga svih prosvetnih odbora župskih i društvenih, sve svoje sile posvetiti za opšti napredak jugoslovenskog Sokolstva u našoj državi. Nadimo potpunih sokolskih muževa, sposobnih i voljnih za rad. i uspeh ne može izostati.
Josip Jeras.
Izveštaj odseka „Fond za nezgode JSS“.
I.
Fond za nezgode JSS, osnovan je god. 1923. na podloži: svi za jednoga, jedan za sve, pa je to prvo odelenje u Savezu koje deluje na socijalnom polju u korist onih, koji zadobiju telesne nezgode kod sokolskog rada, pa su usled toga za duže ili krače vreme nesposobni za rad u svom građanskom zvanju, a usled toga prikradeni u svojoj zaradi, ili im je potrebna bratska pomoč za ovoje, operacije ili bolniekc troškove. Podpore daje odsek temeljem svoga, po sokolskom saboru odobrenog pravilnika, koji predvida jednokratne veec podpore i u slučaju da une» sreeeni postane invalidom, ili u smrtnom slučaju.
Fond za nezgode JSS iskazuje koncem upravne godine 1926. sledeču bilancu:
Aktiva Bilanca fonda za ozlede 31. dec. 1926 Pasiva
Bi	Predmet	Din	P	Br	Predmet	Din	P
1 2 3 4	Isplata odšteta . . Odpis neuteranih doprinosa 	 Zajam saveznoj blagajni 	 Ulog kod Ljub. kred.	4.928 3.540 12.954	50	1 2	Saldo glasom bilance 31. XII. 1925 . . . Uplate god. 1926 za „ 1923 Din 86-50 „ 1924 „ 713 — „ 1925 „ 9.783-50 „ 1926 „32.369-50	111.190 42.952	50 50
5 6	banke 	 Dužnici (doprinosa) za god. 1923—26 . Troškovi uprave, tis-kanice i. t. d .	141.721 32.706	20	3	Dužnici doprinosa za g. 1923 Din 489’— „ 1924 „ 1.121-50 „ 1925 „ 8.247-— „ 1926 „ 22.848-50	32.706	
				4 5	Kamati kod Ljub kred. banke . . . Kamati kod JSS .	2.052 6.948	50 20
		195.849	70			195.849	70
	Pregled dugovine		i	ui	slata u god. 192	1 6.	
Br.	Predmet	Din	p	Br	Predmet	Din	P
1 2	Uplate u god. 1926 za 1923—1926 . . . Odpis za g. 1924 Din 40-50 „ 1925 „ 2.835-50	42,952	50	1	Saldo 1.1. 26 neplačeni doprinosi za god 1923 575-50 „ 1924 1.768"— „ 1925 18.620-50	20.964	
	„ 1926 „ 664 —	3.540	—	2	Naknadno za g. 1924	107	—
3	Saldo (31. XII. 1926 neplačeni doprinosi).	32.706			3	„ „ 1925 Predpis za god. 1926	2.245 55.882	5)
		79.198	50			79.198	50
		1				1 1	
Pregled isplaćenih potpora ozleđenima od 1. L 1926 do 31. XII. 1926.
Br.	Čl. ili nar.	1 m e	Društvo	Din	Br.	tl. ili nar.	I m e	Društvo
1	čl.	Stemberger Karel	Soko I. Ljubljana	140			Prenos	
2	nar.	Zelenika Dobrila	Prijedor	120	10	čl.	Vrečar Fran	Soko I. Ljubljana
3	čl.	Miletič Milivoj	»	100	11	čl.	Tomažič Makso	Muta-Vu-zenica
4	nar.	Klinc Erik	Ptuj	490	12	nar.	Kregar Slavoj	Borovnica
5	čl.	Jančar Fran	Soko I. Ljubljana	220	13	čl.	Coriary Erna	Ljubljana
6	čl.	Ležimirac Borivoj	Novi Sad	500	14	čl.	Plavsič Vojislav	Sombor
7	čl.	Primožič Josip	Soko I. Ljubljana	350	15	čl.	Gašperšič Stane	Soko I. Ljubljana
8	nar.	Pavlin Ivanov	Split	600	16	nar.	Družcič Milorad	Split
9	čl.	Gazica Dušan	Ogulin	150	17		Manipulacija banke	
			Svota	2.670			Iznos svih isplaćenlh potpora	
Din
2.670
350
100
300
380
460
300
350
18
4.928
Iz bilance se ra?abire da iznaša efektivna imovina fonda za nezgode JSS Din 154.675-70 (tačka 3 + tačka 4). Odpisi u ukupnom iznosu od Din 3540 odnose se delom na društva koja su brisana, a delom na korek* ture u matičarstvu. Članstvo i naraštaj duguju do 1926. godine još Din 9857-50, za god. 1926. Din 22.848-50, šta iznosi 40-49% od propisanih Din 55-88%.
Kako je stanje fonda relativno povoljno, tako je nerazumljiva činjes nica, da društva ne ispunjaju tačno svojih dužnosti spram tog fonda. Skroz je pogrešno mišljenje, da se doprinosi za fond mogu plačati u dva obroka. Po pravilniku mora biti uplačen čitav porez za fond od svili društava najdocnije do konca aprila tekuče godine. Brača župski dele* Sati neka sa svom ozbiljnošču upozore svoja starešinstva, da nateraju sva svoja društva dotle, da če u naznačenom roku uplatiti ceo stari dug i porez za god. 1927. U protivnom slučaju i župc i društva preuzimrtju na sebe veliku odgovornost i nebratski postupaju protiv svih onih, kojima pripada pravo potpore, a koji su vredni i potrebni, a nc dobe ju, jer društvo ili župa, unatoč torne, da je članstvo plačalo svoj porez. ovih iznosa nisu odmah poslali na odredeno mesto. U dva slučaja baš iz ovih razloga, a po odredbama pravilnika, potpora nije bila isplačena.
II.
A.
Glavna skupština JSS u Dakovu u god. 1926. na predlog odseka za nezgode odobrila je i naložila saveznoj eksekutivi, da spremi sve potrebno,
kako bi u god. 1927. ušla u okvir fonda i sva sokolska deca, koja pripa* daju našem Savezu.
Predlog odseka fonda za nezgode JSS zato glasi: Upravnom godi« nom 1927. obvezatna su na osiguranju za nezgode i sva deca JSS i to pod istim uslovima prava j dužnosti, kao i sokolski naraštaj. Evidencu dece vode društva, župe i Savez tako, kako su do sada vodila evidencu u istu svrhu za naraštaj. U tom se smislu nadopunjava pravilnik fonda za nezgode. •
B.
Predlog odseka glede višine poreza za upravnu godimi 1927:
Porez za fond za nezgode iznosi za god. 1927. za celokupno članstvo, celokupni naraštaj i svu decu 1 Din po osobi, koji iznos imadu društva putem nadležne župe bezuvetno do konca aprila o. g. uplatiti u bi as gajnu fonda.
III,
Proračun odseka fonda za nezgode JSS za god. 1927.
Doprinosi	članstva	a Din 1	. ■ .	.	.	.	Din	40.000
„	naraštaja	„	8.000
dece	.............................. „	10.000
Zaostala	dugovina	do	god.	1926.	50 %....................4.500
za „	1926.	90 %.................. 20.000
7 % kamata od salda 31. XII. 1926. u iznosu
Din	150.000	......................................... 10.500
Isplata potpora	za nezgode članstva	....	Din	15.000
..	i.	„	naraštaja ...	„	4.000
dece	....	„	4.000
Nepredvideni izdaci (inventar, uprava, formus
lari i	t.	d.)..........................................................  n	4.000
Ukupno . Din 93.000	Din	27.000
Saldo ....	„	66.000
Din 93.000	Din	93.000
IV.
Akcija fonda za nezgode JSS za ekspediciju sokolskih pripadnika na more u zdravstvene svrhe.
O	tome nema sumnje, da medu našim članstvom, naročito narašta* jem i dccom imadc sila lica, koji su usled loših prilika u kojima moraju živeti, slabokrvni, slabunjavi, nervozni, zaostali u normalnom rastu itd., pa usled toga inkliniraju na ozbiljne bolesti, koje se počinju javljati na njihovom organizmu, pa ga prc ili posle, ali svakako postepeno i sigurno uništavaju. Dužnost je celokupne sokolske organizacije, da se svima tima pruži što pre i što obilnija pomoč, a to sve u cilju, da njihov organizam opet ojača, da se telesno, a po tome i duševno okrepe, pa da postanu otporni i agilni članovi naše Organizacije, a u prvom redu dobri državljani.
Odsek fonda za nezgode tvrdog je uverenja, da bi bilo od vanredne zdravstvene važnosti, da se svakog pramalječa organizujc nekoliko eks* pedicija ovakovih sokolskih pripadnika, koji če sc odaslati na obale mora, da si ondc u vremenu 14=dnevnog boravka na svežem vazduhu, suncu
i morskoj vodi uz zdravu krepku hranu bez suvišnih materijalnih briga, besplatno, oporave i ustale svoje zdravlje. Premisa jest: članstvo, nara* štaj i deea, svaka kategorija za sebe; pod veštim nadzorom, zajedniokom prehranom, zajedniokom nastanbom i veštim lekarskim nadzorom. Oni pripadnici, koji su bolje materijalno situirani, mogu također sudelovati u ovoj zajedničkoj ekspediciji uz naplatu efektivnih troškova.
Važnost, o koju se upire fond za nezgode i na kojoj bazira svoj načrt leži i u tome, što bi skupan boravak članova, naraštaja i dece svih triju plemena produbio međusobne veze, odstranio mnoge eventualne predrasude i učvrstio osečaj čistog medusobnog bratstva.
Financijski načrt fonda za nezgode.
Baza financijskog načrta jest činjenica, da fond za nezgode JSS kamatima imovine od Din 200.000, može da pokrije svoje redovite izdatke i obaveze. Iznos od 200.000 dinara ostaje netaknut, pa se u slučaju van» rednih izdataka, većeg broja težih ozleda, nadopuni iz tekuecg poreza za fond. Svi preostali iznosi imadu sc upotrebiti za troškove ekspedicije i nadzor i za posebnu rezervu.
liroj oporezovanih 60.000 a Din 2 na godinu
1927. Saldo fonda za nezgode god. 1926............................Din	150.000
Porez za god. 1927 (i Din 1) zaostali dug.............................. „	70.000
Ukupno 31. XII. 1927. Din 220.000
Od ovog ostaje stalan fond za nezgode od Din 200.000. Ostatak od
20.000 Din ide u rezervu za ekspediciju i god. 1928.
1928. Rezerva Din 20.000 + porez (2 Din X 60.000) 120.000, zajedno Din 140.000. Din 30.000 upotrebi se za ekspediciju od prilike za sto sokolskih pripadnika na morskoj obali kroz 14 dana a Din 20 dnevno. Din 110.000 u rezervu. Kamati od rezerve Din 4000.
1929. Rezerva Din 110.000 + porez Din 120.000, zajedno Din 230.000. Din 60.000 za ekspediciju od prilike 200 sokolskih pripadnika, Din 170.000 u rezervu. Kamati Din 6000.
1930. Rezerva Din 170.000 + porez Din 120.000, ukupno Din 290.000. Din 90.000 za ekspediciju od prilike 300 sokolskih pripadnika, Din 200.000 u rezervu, kamati Din 8000.
1931. Rezerva Din 200.000 + porez Din 120.000, ukupno Din 320.000. Din 120.000 za ekspediciju od prilike 400 sokolskih pripadnika, Din
200.000 u rezervu. Kamati Din 10.000.
Od god. 1931. ostaje rezerva Din 200.000 nctaknuta, a njeni kamati upotrebe sc u nove socijalno*sokolske svrhe, odnosno osnuje sc u ove svrhe novi fond koji če postepeno rasti. Sav uplačen porez u fond za nezgode služi u buduče kroz sve godinc za ekspediciju i njezin nadzor. Nadzor u predašnim godinama (1928.—1931.) pokriva se iz naraslih kamata.
Predlog odseka za fond za nezgode:
Glavna skupština JSS saglasuje sc principijclno sa ovim načrtom, njegovom svrhom i provedbom, pa nalaže starešinstvu JSS odnosno riave« denom odseku, da tekom god. 1927. spremi sve, kako bi se u god. 1928. samoj pristupilo provedbi.
Nande Marolt, predsednik odseka fonda za nezgode JSS.
Izveštaj gradjevnog odseka.
Od 438 sokolskih društava, koja su učlanjena u Jugoslovenskom Sokolskom Savezu, poseduje svoje vlastite domove tek 55 društava. No ovi domovi su opterećeni ogromnim iznosom od Din 8,500.000, šta znači da je plaćena najviše jedna polovica do dve trečine gradevnih troškova. God. 1926. prijavilo je početak gradnje 6 društava, a jedan je dom bio prodan na dražbi. Veliki broj društava imade vlastite fondove za gradnju domova i sabire sredstva za gradnju domova, ali statistički podaci u tom pogledu su nepotpuni i nepouzdani. Društva u večini smatraju gradnju domova svojim internim pitanjem, a ovo naziranje je u mnogo sluča* jeva i dovelo do nepromišljenog zaduživanja. Ovakova su onda društva prisiljena da svoje članstvo iskoriščuju u novčanom pogledu, a sav svoj rad usmeravaju jedino u tom cilju, da namaknu šta više sredstava za plačanje svojih obaveza, a na štetu pravom sokolskom radu. Posledice su pako protivne onoj svrsi, kojoj je imao dom služiti i u koju je svrhu bio podignut, naime: mesto da privlači članstvo, on ga odbija, mesto da je središte za telesno i duševno vaspitanjc, postaje prostorijom za razne tekovne i nesokolske priredbe. Stanje je danas ovako: .Tedva svako osmo društvo imade svoj vlastiti dom. Društva koja su se radi gradnje nesrazmerno zadužila, ne uspevaju, tako da je u nekoliko slučajeva pro* palo društvo i dom. Stoga je neophodna potreba da se uvede nadzor nad gradevnim delovanjem društava. Gradevni odsek starešinstva u tu je svrhu izradio posebne upute za gradnju domova, koje neka onim društvima u kojima nema tome poslu veštoga članstva, omoguči tačno i redovno poslovanje kod gradnje, a koja neka Saveznom i župskim starešinstvima dadu mogučnost nadzora nad financijalnim i gradevnim poslovanjem društava. U interesu je samih društava da se šta tačnije ravnaju po izdanim uputama i starešinstvu dadu šta veču mogučnost uvida u svoje gradevno delovanje. Gradevni odsek starešinstva JSS pozvao je sva društva, koja imadu vlastite domove, da mu odstupe po jedan primerak načrta, koje če po mogučnosti posudivati drugim drus štvima kao podlogu za izradivanjc vlastitih načrta. Kod toga sc mora spomenuti, da je provedba ovc nakane ovisna od dobre volje društava, da li če ona udovoljiti želji gradevnog odseka ili ne. Molbama nekih društava, koja su zamolila starešinstvo za izradbu načrta nije bilo moguče udovoljiti s razloga', jer starešinstvo pe raspolaže sa dovoljnim sredstvima, da bi bilo kadro snositi troškve za načrte, koji redovno iznose 1 % gradevne svote. Gradevni odsek nastojat če vremenom da povoljno reši ovo i slična pitanja, a naročito u korist siromašnijih društava.
Naročito bi bilo potrebno da sc osnuje pomočni gradevni fond, iz kojeg bi se davali beskamatni zajmovi društvima, koja su usled nepreds videnih zapreka kod gradnje zapala u financijalne poteškoče. Usled slabog materijalnog položaja JSS, gradevni jc odsek svestan, da za sada ova misao nije izvediva; ali moli bratsku skupštinu, da razmišlja o tom pitanju i o načinu rešenja.
Ing. Franjo Zelenko.
Upute za gradnju i uzdržavanje sokolskih domova.
(Vidi Sok. Glasnik br. 4 god. 1927.)
Izveštaj odseka za sokolske odore.
Prošle godine odsek za odore naročilo je osečao manjkavost i ne* doteranost svečanih odora za naraštaj, kako za muški, tako i za ženski. Dosadanja odora našeg naraštaja u svakom je pogledu bila nepraktična, a uz to manjkava tako, da se u slučajevima nepovoljnog vremena nas raštaj njome nije mogao služiti. Ona je bila prazna, a u drugu ruku nikako nije pristajala životnoj dobi u kojoj se kreče naš naraštaj. Životno doba od 14—18 godina traži da bude mladic ili devojka odeven na način, koji omoguciva, da dođu do izražaja sve njihove mladenačke karakteristike, svežost izgleda, bujnost rasta i razvijenost tela. To kraj sadanjih odora ne beše moguče. Kod muškog naraštaja duge hlače kva» rile su posvema mladenački karakter naraštaja, forma kape opet nikako nije pristajala glavi, jer je ona svojom formom bila udešena više za odrasle nego za mladiče, a bez naročitili sokolskih emblema, prazna. Kakova je sada, delovala je sumorno, mrtvački. Dodamo li još k tome, da naraštaj na košulju nije imao nikakovog gornjeg ogrtača (kaputa) ili što sličnog, to se ervenilo same košulje čudno isticalo, pa je izgledalo, kao da je naraštajae na pola odeven.
Isto, ako i u manjoj meri opažali smo kod naraštajka. Naročito se zapazilo, da bela marama nikako ne pristaje svežosti mladenačkog lica. Nijansa izmedu bele marame i zagasitosti ili rumenila lica bila je tako veliki kontrast, da su lica izglodala izblcdela, bolna, bez svežine i onih naročitih karakteristika, kojima odseva lice devojke. Donekle se to pokušalo ispraviti uvedenjem ervene vrpce uz gornji rub marame, ali i to beše od slabog efekta. ^Va koncu čitava forma i kombinacija odore, kako ju sada imadu naraštajke, nije ništa drugo nego formalno vežbače odelo. Pa kad se kod članica zabacila uporaba ovog odela za svečane nastupe, trebalo je analogno d kod naraštajka, da sc sprovede jednaka reforma, zapravo da se uvede svečana odora.
Pošto je odsek za odore u principu rešio, da je sadanja naraštajska odora, kako jedna, tko i druga, nepraktična, manjkava i nedoterana, to je odlučio da bezuvetno još do ovogodišnje glavne skupštine JSS reši ovo pitanje.
Odmah u početku rešavanja odbor se postavio na stanovište, tla odora imadc da bude u prvom redu praktična, da če moči služiti za svaku prigodu (javni nastup, svečane povorke, izlete) da bude reprezens tativna, kako bi ju naraštaj zavolio, a njeg samog vanjskom formom podigla tako, da če doči do izražaja sve one karakteristike, koje smo više gore spomenuli, nadalje da bude bazirana na našim nacijonalnim motivima, kako bi došla do izražaja naša etnografija, što če i u naše sokolske omladine probuditi i dalje podržavati smisao do tog našeg narodnog umetničkog bogatstva. Konačno da ona bude, jeftina, da ne traži prevelikih materij alnih žrtava.
Odsek za odore u vezi sa svima faktorima JSS, kojima je povercna briga oko sokolskog naraštaja, proširen našim saveznim dobavljačem bratom Brankom Palčičem, etnografskim stručnjacima i krugom brače i sestara, koja se bave unv^tnošču, pristupio je k provedhi ovc zamisli, pa je u tu svrhu izradio više načrta i modela, oprobao ih na našim naraštajcima i naraštajkama.
(
Ш'
' >ž Л ■ ■■■'.> v; ■
Svečana odora naraStajca
Kao najukusnije i najpraktičnije pokazale su se odore, kojC ovđe donosimo slikom i opisom.
I.
Sastoji st iz polutvrde črnogorske kape sa državnom trobojkom i značkom, košuljc iz domačcg seljačkog platna, razgaljene na grudima; gača, kratkih, jednako iz belog seljačkog platna; žutog kožnatog pojasa (kajiš); krušne torbe (svetlo smede boje) te modrog prsluka (ječerme), cipela ernih na zapetljaj, visokih črnih čarapa uvijenih do ispod koljena. Košulja prekriva gače. Na rubovima košulja i gača u višini od 8 cm izvučene su niti tako, da rubovi jednog i drugog završuju resama.
»
Čitavoj odori još pripada pelerina, koja krojem odgovara članskoj, duljinom nešto preko koljena, a nosi se, za slučaj nestalnog vremena, prebačena preko leve ruke.
Praktičnost i jeftinoea odorc očituje se u torne, što je od jakog domačeg seljačkog materijala, slobodna, trajna i daje se prati. Krušna torba služi da u nju naraštajac spremi svoj pribor, koji mu potreben za javne nastupc i izlete, da si ponese hrane i ostalo najnužnije. Nijansa boja modro«belojcrvcno deluje u divnoj harmoniji, a naročito kod večili i brojnijih nastupa silno odskače gornja ploha, Sta je sačinjavaju kapice.
Svečana odora naraštajke (prebačena)
Odora naraštajka:
Sastoji sc od bele marame u slovenskom narodnom motivu vrh čela, bele košuliee (bluze) sa kratkim rukavima i četverokutnim izrezom, modre skladane (faldane) suknje, te ervenog haljetka (forma zobunea) sa belim ovratnikom. Za nakit haljetka određeni su gajtani u harmos
Svečana odora naraštajke (obučena)
ničnim bojama narodnih veziva (pirotski i bosanski motivi), koji su u skladu sa.bojama motiva na maramici. Na haljetku su dva džepa koso spreda. Haljetak je iz ervenog kazijana (zagasito ervene boje) potpunoma postavljen. Polucrne cipele, crne čarape.
Čitavoj odori pripada pelerina, kao i gore kod naraštajca.
I u ovoj odori dolazi do jakog izražaja ukus, etnografija i praks tičnost. Naročito sc ističe lepa harmonija živih boja, skladana po našim narodnim motivima, dok u glavnom odskaču boje naše državne trobojke. Praktičnost odore opet sastoji se u tome, da nije potrebno, baš kao ni kod naraštajca, posebno vežbače odelo, jer čim se odloži haljetak, naraštajka je spremna za svaki sokolski nastup u vežbačem odelu.
Sam pako haljetak služi joj u slučaju hladna vremena, pa naročito kod večih nastupa, svečanih povorka, daje celini jedinstvenost i sklad, a uklanja dosadanjc šarenilo svih mogučih krojeva i ogrtača, što je bilo na uštrb vanjskom efektu.
*
* *
Odsek za odore proučiv najpomnijc rešenje ovog toliko važnog pitanja, došao je do pozitivnog uvcrcnja, da je ovim načinom najbolje rešio svoju zadaču, jer ne samo da je u svakom pogledu udovoljio za« htevima, koje je sam sebi namenio zadačom, več je uveren da done* Senjem i prilivatom ovc odore dobivamo jako propagandističko srestvo, kojc če mnoge i mnoge od naše omladine zaneti, da sc i oni počnu vrstati u naše redove.	Ante Brozovič.
Sokolska štampa.
(Organizacija sokolske štampe i izveštajnc službe.)
Danomicc sve više osečamo potrebu da naše .Tugoslovensko Sokolstvo šta više dotera i svoju duševnu stranu, da je što jače ustali u javnosti, u opštcm životu, da je jednom reči ucepi u narodnu dušu. Svc ovc okol* nosti nas upravo imperativno sile da jedan deo svojih nastojanja posvc* timo onomc faktoru, koji je javnosti najbliži, koji jc s njome 11 najužem dodiru, koji jc najviše moguč da naše ideje unese u narod, a obratno opet da od ovoga prima direktive. To jc naša štampa.
Sokolska štampa danas jc na toj tačei, kada moramo ozbiljno raz* mišljavati o tome, hočemo li s obzirom na njezinu organizaciju učiniti korak napred ili da čitavu stvar i dalje pustimo kao do sada, da se razvija neorganizovano. rastepeno i nekronički, da sc ona u nutrinji svojoj preporada sama od sebe prema prilikama, prepuštajuč vremenu da ono stvori zvezdu predvodnicu, koja če idejno zastupati našu ideju pred vlastitim narodom i celim svetom.
Prc nego predemo na sva ta razlaganja sledimo sokolski razvoj izvan meda našeg unutarnjeg života, pa čemo vidjeti, kako se polagano, ncprimctljivo i teško dižc Sokolstvo i njegov uzgoj u našem narodu i kako je ono u odredivanju nastojanja, da doista postane svojinom celo* kupnog naroda, prepušteno samo sebi. Naš dosadanji rad svakomc jc jasno pokazao, da Sokolstvo imadc u sebi najbolje i najjače moralne snage, da je u njega najsilnije razvijena duševnost, da ono samo po sebi predstavlja najaču organizaciju, koja jc posiocem velike slavenskc misli. No taj veliki naš cilj još uvek nismo postigli. Joe smo daleko od njega, dakle nam još uvek i dalje koracati neugaženim i trnovitim stazama, kojih se ali ne smemo strašiti, jer čemo onda smalaksati na po puta.
Na tom putu imadu da budu telo i duša izvor naših snaga, kojc imadu da same po sebi izražavaju največe i najsavršenijc jedinstvo naše
nutranjosti sa spoljašnošću. Za tehničku stranu stvaramo propagandu tclom, a za idejnu treba da stvaramo propagandu dušom, kako bi ona bila dostojna Tyršovc ostavštinc — sokolske ideje!
U biti svojoj Sokolstvo je još uvek sačuvalo onu srčiku, koju je imalo kod svog osnutka. No jedno se ipak promenilo, a to je spoljašna forma, koja danas traži mnogo više razgranjenosti, mnogo veće slobode, a to tim više kada se osvrnemo na onaj deo puta, koji smo več prevalili, a koji je bio najteže pokusno doba za Sokolstvo, da onaj svoj ideal, za koji su mnogo i mnogo žrtvovali najumniji sinovi Slavena, šta više zavo* limo, učvrstimo i proširimo.
Svoje ideje unesimo u narod temeljem zdravog sistema, največom preciznošču, kako bi sc taj narod okupljen oko jednog ognjišta osečao sretan, a ovo ognjište kako bi smatrao svojim — sokolskim! Zato treba našu javnost dan za danom informisati o Sokolstvu, o našem sokolskom životu, jer čemo samo na taj način do poslednjeg detalja prikazati veličinu svoje ideje. Treba da sc iz svog uzanog obiteljskossokolskog kruga zate= čemo popularnosti, kako bi u zajednici s narodom dosegli onaj cilj, koji nam je najviši zadatak. To pako moči čemo onda, kada čemo tom narodu pružiti uz telesno i duševno savršenstvo.
Od postanka svoga neprestano naučavamo da smo sveslavenska orga* nizacija, a tek na minulom praškom svesokoskom slctu učinili smo prvi i sigurni korak k tome sveslavenstvu. Mi smo istina svesni toga, da smo svi Slaven! sinci jedne majke Slavijc, ali nije dovoljno da samo pred svetom zajedničkim nastupima pokazujemo da smo u krvnom srodstvu, več treba da pokažemo da smo i duševno jedinstveni, da hočemo tla budemo i ti nutrinji našoj, duševnosti, u neprekinutoj vezi i da od svojih načela ne odstupamo nikada, pa bili, ne znam, na kakove stavljeni kušnje.
Ovo naročito vredi za nas Jugoslovcne, Jugoslovenske Sokole. Deo smo velike svcslavenske organizirane jedinice, koja ne poznajc viših i nižih, slabih i jačih; državljani smo države koja je sagradena na našim idejama narodnog i državnog jedinstva. Hočemo dakle još da podemo i korak dalje, pa da probudimo u narodu onaj najlepši ideal, a to je duševno jedinstvo. Da to pako postignemo, a taj je cilj još daleko, onda smo dužni da organiziramo sve svoje sile, koje če biti kadre da taj naš ideal propagiraju spram vani. Mi hočemo da pružimo priliku svakom pojedincu da nas upozna ne samo po materiji, več i po duši. Hočemo i moramo nastojati oko toga, da naše delo, kako se ono sistematski raz* vija u nama, tako i sistematski prede u javnost, pa da preko naše orga= nizovane štampe privuče k nama one, koji nisu direktno zainteresovani bilo u tchničkoj ili upravnoj strani naše organizacije, ali sc populariza* cijom našega rada osečaju s nama srodnima u mislima i težnjama.
Kako rekoh to je sve moguče samo .preko naše sokolske štampe, u užem smislu reči, naime u koliko je ona pristupačna širim slojevima naroda, a onda preko dnevne štampe u koliko je ova opet sklona našim idejama i radu.
Dakle štampa, ona je naše i prevažno pitanje, pa se u buduče u našim redovima nema o njoj tretirati onako, kako je to bilo do sada s površnošču, malo interesa ili dapače potpunom apatijom. Ta ncosporno je da Sokolstvo oslanja svoju propagandu na štampu i da u njoj imade najbolje srestvo za svoj razvitak i napredak. Na ovom mestu, barem
za sada još ne ćemo raspravljati o važnosti sokolske štampe, jer to bi sve bilo suvišno teoretiziranje, a jednako ne čcmo da govorimo i o kvali* teti naših sokolskih listova, naime da li oni s vi odgovaraju svojoj svrsi i ne bi li bila potreba da budu bolji, jer baš svi nisu na svojoj višini, kako to uopšte u svetu nista nije najsavršenije. Ta medu nama imade dosta »kritičara«, ko ji znadu svaku dobru stvar kritizirati i izvršno govoriti o torne, kako bi se nešta imalo doterati. No kad se tim »kriti« čarima« dade prilika, da stvar doteraju, tad nalaze tisuču izgovora, koji su svi vrlo slabi, a redovno svi-šaju s jednim refrenom — nemam vremena! To u punoj meri vredi i za naše sokolske listove. Imade braće Sokola — oni se dapače ubrajaju medu najbolje — kojima su sokolski listovi ništa, ali opet sami ne če da se prihvate posla, pa da nadopune praznine listova,
o	kojima znadu toliko pričati. Pitanje je sada da li ovakove »kritike« izgovorene često puta u nezgodno doba, na nezgodnom mestu, donose koristi? Uvereni smo da ne, šta više nanose štetu. Iznašati kritiku zato da škodiš, nije umesno, jer svrha je kritike da poboljšava, a ne obratno. No najbolja je kritika svakako, da onaj, koji kritizira, vlastitim sastav* cima digne list na šta veči stepen.
Držali smo da je bila nužna ova konstatacija pre nego predemo na dalnja razlaganja.
Drugo pitanje glede naših listova jest to, da li se oni dovoljno čitaju i da li u članstvu imadu dovoljno pretplatnika. Stara je istina, da je list onda tim bolji, šta više imade pretplatnika. A to je sasma naravno. Ta bez ikakovog posebnog dokazivanja to bi morao znati svaki naš pojedini član, da je njegova dužnost da bude pretplačen barem na glavni sokolski list, kako bi bio obavešten o svemu onomc, šta' se dogada u našem Sokolstvu. No ako zavirimo u spisak naših pretplatnika, tada opažamo da u njem manjka mnogo, mnogo Sokola. Od ovakovih članova imade naša organizacija dvostruku štetu. Prvo, ovakovi, koji nisu pret* plaecni, a prema tome i nečitači naših sokolskih listova, nemaju ni pojma
o	stanju u našoj sokolskoj organizaciji, a drugo ne podupiru listove .i time se ni najmanje ne brinu za njihov napredak.
To je velika greška, koja sc i te kako teško oseča u našim redovima. Tko je pozvan da ovu grešku ukloni? Svi od prvoga do poslednjega, svaki brat, svaka sestra, svi mi smo dužni, da uložimo sve svoje sile, da uklo* nimo ovu veliku našu sramotu. Ako se je u tome do sada grešilo, ne sme sc u buduče,	več moramo iz svih sila nastojati, da	popravimo	ono, šta
smo do sada	tekom toliko godina zadocnili.
No ne možemo sc opet samo time zadovoljiti, da se listovi prets plačuju, a onda nerazrezani počivaju u bibliotekama i ladicama. Ta kažimo si otvoreno, da nije onaj Soko, koji ne prati svoje sokolske štampe. Neka nitko ne dolaii s izgovorom, da poznaje sokolsku orga* nizaciju i da	mu nije nužda da čita sokolske listove,	jer da	ga	oni	ništa
ne zanimaju	i da u njima ne nalazi ništa »novoga«. Još	manje	vredi
izgovor na skupoču, a taj se toliko puta čuje. Iznos, koji se daje za pretplatu još nikoga nije spremio na prosjački štap. Naš »Sokolski Glasnik« sa svoja dva priloga »Prednjakom« i »Jugoslovenskim Sokolom« štampa se u nekih 3600 primeraka, a niti ovi nisu posve rasprodani. Češki »Sokolski Vestnik« štampa se u 45.0fl0 primeraka, pa ipak čujemo sa strane čehoslovačkog Sokolstva jadikovkc, da je Vestnik premalo
raširen među njihovim članstvom, a kolika je golema razlika izmedu njih i nas.
Sve ovo bilo je potrebno da Vam se dozove u pamet, jej samo tako čemo svi <yl reda uvidjeti, da je štampa jedan od najmoćnijih faktora na svetu. Ta poznato je da se za štampu kaže, da ona gradi i ruši, stvara i rastvara. A i doista je tako. Ta danas na svetu nepia tog IfUlturnog čoveka, koji nije upoznao moč štampe i koji se s njome u bilo koju svrhu ne služi. No ne samo pojedinac čovek, več i čitave organizacije upoznale su vrednost štampe, pa bas u pogledu štampe sa svoje strane poduzimlju sve, največe napore i podnašaju najveee žrtve, da tu štampu doteraju i da ju iskoriste u svoje propagandističke ciljeve. Po kvaliteti štampe, odnosno kvaliteti njezine organizacije sudi se njezina vrednost. To i drugačije ne može biti, jer je štampa ona pisana reč, kojoj je zadača da prodre onamo, kamo ne može usmena reč, a u drugu ruku da bude opet kroničar svega onoga, što je usko vezano ša istorijom, radom i životom dotične organizacije.
I dok tako shvataju važnost i potrebu štampe mal ne sve, pa i one najneznatnije organizacije, kod nas u našem Jugoslovenskom Sokolstvu, organizaciji od blizu pedeset hiljada članova, ne podaje joj se ona vaz® nost, koju iziskuje naša potreba. Kako več uvodno rekosmo, ne samo da se ne pazi dovoljno na kvalitativnu stranu, več se opaža veliki nehaj i u širenju štampe. Da nadopunim ono, što sam pre rekao, upozorujem ovde na statistiku naše štampe. Poznata je svima i pruža nam crnu sliku. Možemo mirne duše kazati, da jc stanje u kojem se u tom pogledu nala* zimo upravo očajno. Tome pako svemu najviše je kriva naša nehajnost, jer sc pitanjem sokolske štampe premalo bavimo, a i onoliko koliko se bavimo, to jc površno, u neku ruku ishitreno, nešta pod moraš, a nc od dobre volje i spoznaj e potrebe.
Prigovorit če netko da je ovaj prckor preteran, a praznina u našoj štampi da potiče od pomanjkanja stručnih sila. No koliko bi se bar donckle i ovaj prigovor mogao uvažiti, ne može se uvažiti nikakov izgovor za okolnost, da naše članstvo do svoje vlastite štampe u svakom pogledu pokazuje vrlo slab razvijcn smisao, da tu štampu pomaže bilo moralno ili materijalno.
Zar je onda čudo, da sc kraj takovih prilika naša štampa ne samo ne može razvijati, več da jedva bitiše u svojoj skučenoj formi.
Govoreč ovo u prvom redu mislimo na glavnu oficijelnu Savcznu štampu i to ponajpre na glavni organ »Sokolski Glasnik«, a onda »Sokolič« i »Našu Radost«.
Držimo da bi bilo suvišno svako razlaganje o potrebi pomenutih listova, jer o tome je svatko od nas uveren. To su tri lista, koja bez* uvetno trebamo i bez kojih sc naša organizacija ne može zamisliti. Svaki od njih imade svoj odreden smer, delokrug i zadaču. Razumije sc i nije nam nakana, da sami sebe obmanjujemo, da tim listovima nešta manjka, da bi trebali biti savršeniji, potpuniji, doteraniji. No od kuda sve to postiči, kada svaka dobra ideja, volja i energija zapne na pomanjkanju materijalnih srestava. Iz vlastitog poznavanja štampe možemo smelo ustvr* diti, da danas nema nijedne organizacije u državi, koje bi članovi tako malo marili za svoju štampu, kako je to kod nas. Svaki list, pa bio on još tako neznatan, subvencijoniran je bilo od koga u bilo kojoj formi.
A naši listovi? Upućeni su sami na sebe i na skućen krug radnika, koji muku muče, da svežu &aj s krajem, kako u moralnom, tako i u materi« jalnom pogledu. Dalnje ovakovo stanje je neodrživo, pa zato več danas mislimo na to, kako da ovo pitanje izvedemo na čistac i da nademo sanaciju za našu sokolsku štampu. Ne sanaciju, koja če ju spasavati, več sanaciju, koja če poraditi na pridignuču štampe.
U tom pogledu mislilo sc mnogo i innogo, pa se opazilo da je budžet saveznog organa tako malen i skučen, da se list svojim opsegofn može uređivati samo u najskučenijoj formi. U redakcijskom pogledu trebalo bi da »Sokolski Glasnik« donaša uz sav zvaničan inaterijal, šta više članaka i to idejnossokolskih, zdravstvenih i prosvetnih, da šta obilatije prati sva slavonska Sokolstva, kao i sve inostranc telovežbene organi= zaeije, a naročito da šta detaljnije prati rad naših župa i društava, a sve to da prikazuje šta zornije i sa ilustracijama. No od kuda i kako sve to, kada u listu radi pomanjkanja materijalnih srestava ne dostajt prostora.
1 tu svrhu treba da več jednom nešta poduzmemo, da naš Savezui organ ne če kuburiti, da ne bude vezan na skromna srestva, koja mu ne dozvoljavaju napredak, a opet da če uredivački, odnosno novinarski odsek Saveza biti u mogučnosti da pridigne sokolsku štampu i dotera glavni Savezni organ.
Naše je duboko m i š 1 c n j c , da hi u krilu n a š e g Saveza.trebalo osnovati naročiti novinski fond, koji bi se organizovao na način i s a višino m doprinosa, kako je to fond Saveza za nezgode. Ovako stečeni fond služio bi godimice za podupiranje i proširenje Savezne sokolske štampe. U dalnjem nastojanju oko organizo vanja štampe tre< balo bi da sc oporezuje pojedine župe gledom na s a* k u pijan je oglasa. Oglasi su kod svakog lista vrelo prihoda, a šta mi vidimo kod našeg Saveznog Glasnika? I ako jc on oficijelnim orga» nom celokupnog našeg Sokolstva, to jedino Ljubljana daje svoje oglase, dok iz ostalih mesta nemarno nijednoga. A nije li i to naša sramota? Zato bi trebalo da sc taeno odredi za svaku župu, več prema tome kako jc na njezinom teritoriju razvijena trgovina ili industrija, višina iznosa za koji mora dotična župa tekom godine namaknuti oglasa. Tu župa materijalno ne gubi ništa, šta više može organizovati dobru akviziterski! službu, od kojc če imati koristi dotičnik, koji taj posao preuzme, kao i Savezni organ, jer bude li list dovoljno snabdeven oglasima, biti če mu veči prihodi, a po tome če sc moči poraditi i na njegovom prošircnju. Za slučaj, da sc pojedine župe ne bi htele ili mogle prihvatiti ovog posla, onda se neka odkupe izvesnim godišnjim paušalnim iznosom, koji če odgovarati u vrednosti, višini iznosa, šta bi sc moglo dobiti sabranim oglasima.
Ovo iznosimo konkretno, kao predlog, jer nam je do toga, da u prvom redu oko organizovanja naše štampe stvorimo jaku financijalnu bazu, bez kojc je i sprovadanje svake organizacije iluzorno.
Kako se evo jedno razvija iz drugoga, tako postepeno dolazimo i do pitanja forme lista.
O	tome se u našem Sokolstvu mnogo raspravljalo, bilo jc predloga, koji su padali, ali koji ipak ponovno iskrsavaju u bilo kojoj novoj formi.
Naš glavni organ danas je formom odreden tako, da izlazi u tri dela. Ponajpre je »Sokolski Glasnik« u glavnom određen da donaša sav zvaničan materijal, a onda prilog »Jugoslovenski Sokol« i »Prednjak«, svaki određen za svoju svrhu. Prvi za sokolskorideološkc i razne kulturne članke, a drugi za potrebe Saveznog TO. Jedan i drugi prilog izlaze naizmence svakih petnaest dana. Imade prigovora da to ne dostaje za potrebe našega Sokolstva, a onda da list takav, kakav je sada u formi brošure ne može da zahvati prode u širih masa naroda, koje bi trebalo baš propagandističkim štivom predobiti za Sokolstvo. Savez to i sam uvida, pa je več opetovano puta lansirao rešenje ovog pitanja po raznim skupštinama, ali nikada se nije moglo doči do pozitivnog definitivnog resultata. O torne nema sumnje da bi našim potrebama najbolje odgo* varao jedan veliki sokolski tednik, koji bi izlazio u formi novina. No u tom bi trenu i režijski troškovi horendno porasli, a povrh svega toga onda se ukazuje i potreba osnutka posebnog tehničkog lista, jer bez njega ne možemo nikako biti.
Drugi opet naglasuju potrebu da bi se naš organ doterao tako, da se glavni list sa oba svoja priloga stopi u jedan veliki list, koji bi trebao da izlazi u velikoj revijalnoj formi. Savezu je i ova forma mila i draga, jer njezino ostvarenje bio bi kolosalan korak napred, ali i opet kueaju na vrata horendni izdaci, tako da kraj sadanjih prilika nije uopšte moguče zamisliti izdavanje takove luksuzne revije.
Dakle u glavnom dolaze u obzir samo dve kombinacije. Sadanja več postojcča forma i Sokolske Novine. Najbolje bi odgovarale Sokol* ske Novine. No na taj korak možemo se odlučiti samo uz uvet, da se unapred osiguraju srestva. Dakle izgleda da se barem za sada moramo zadržati kod sadanje forme. No današnji list trebalo bi ipak proširiti tako, da se on od polumesečnika razvije u tednik, ali da onda u tom trenu postane i faktičnim centralnim organom celokupnog našeg Sokolstva, uz obaveznu pretplatu. Da bi pako bila mogučnost pr o* širenja lista kao tednika šta veča, onda je potreba da se dokinu s vi dosadanji suvišni Vesnici župa i dru« štava, jer je onda opstojnost njihova suvišna, pošto je ta d a tjedna novina d o voljna da posluži potreba* ma ne samo svili župa, nego i s vi ju društava. Isto bi to vredilo i za slučaj, da se današnji Glasnik formom svojom pretvori u no vinu.
I ako smo se izjasnili za sadanju formu brošure, to ne znači da smo u principu protivni novinskoj formi. Naprotiv sa stanovišta proga* gandističkog, novine su uvek bolje, jer one kao takove podpadaju kol* portaži, laganije se prodaju i namenjene su i pristupačnije široj javnosti, pa se, o torne nema smunje, njome Iaglje postizava cilj i svrha, nego li brošurom. No u tom slučaju od temelja menja se i fina n* cijalna baza, jer bi župe morale da sa svoje Strane doprinose garancije za produ izvesnog broja prime* raka, uz več prc spomenu te garancije glede oglasa.
Mi sa svoje strane u ovim rečima tek upozorujemo na sve ove potrebe, jer nam je do toga, da se ova pitanja što bolje ventiliraju, da sc čuje reč celokupnog Sokolstva, a nc da se nešta oktroira, što
možda ne bi bilo po volji članstvu. Tek 'kada če se doznati za želje i potrebe, mogao bi se Savez po iniciativi glavne godišnje skupštine odlu« čiti za korak napred, izmjenu forme i radikalnu promenu.
Shvačajuč ali stanje kako je sada, naime na jednoj strani Saveznu štampu, a na drugoj župske i društvene Vesnike, i u tom pogledu treba nešta poduzeti. U mnogočem se opazila manjkavost kod pojedinih tih Vesnika. Opazilo se da se u njima javljaju pisci sa nedovoljno spreme i neorijentiranosti. U listovima su se nekontrolirano pertraktirala pitanja koja nisu zrela za širi javni forum, pa su se baš usled toga krivo shva« tila ili unela zabunu, koja je bila nepotrebna. Osim toga bilo je i kardi« nalnih grešaka u pogledu našeg ustava i shvatanja Sokolstva. To je možda i jednim glavnim uzrokom, da se danas u našenj Sokolstvu sve više diže glas za potrcbom jednog centralnog organa, koji bi okupio oko sebe sve sile i izlazio kontroliranim gradivom, jer u večini u župskim i društvenim Vesnicima čitavo je gradivo bilo nekontrolisano, urednici premalo oprezni, pa je to i dovađalo do nepotrebnih neugodnosti. Da se u buduče, računajuč, da če se postoječe stanje barem za jedno izvesno vreme produžiti, ovo spreei, treba zaključiti da svi župski i društveni, pa i sletski periodični listov i, svečani ad ho c brojevi itd. imadu da p o d p a d n u pod kontrolu na« ročitog redakcijonog odbora u kome mogu da budu mero« davni faktori župa, odnosno društava i ona sokolska lica van tih foruma za koja se znade da su tačno poučena u ustav i organizaciju našeg Sokol« stva. Šta više u tom pogledu bismo pošli tako daleko, da bi o v a k o v u vrst kontrole uveli i za sokolske knjige. Imade danas edi« cija, a naročito u novije doba, koja izdaju neki pisci u svojim nakla« dama, koje nose zvučne naslove, a sadržina im je takova, da su Sokol« stvu na sramotu, kako je to sa jednom netom izašlom knjigom o Sokol« stvu u Ogulinu. Takove se pojave u našoj sredini ne mogu trpiti. Zato bi trebalo da nadležan forum kod Savez a svaku s a d r« žinu knj'ige pregleda i đa d e svoje odobren, je. Izakova tek bi knjiga onda bila autorizovana, providena Saveznom klauzulom i mogla bi se raspačavati po našim društvima. Nije malenkost kako.ve knjige dolaze do ruku našega članstva. A šta se tiče samog tog raspačavanja, mogle bi se u buduče po društvima ras« pačavati is a mi o one knjige, brošure ili listov i, koji imadu naročito odobren je Savez a. Tako bismo postigli dvoje, da bi u prvom redu pisci pazili šta i kako pišu, a sledstveno tome da bi se i naša sokolska literatura podigla na viši nivo, a u drugu ruku župe i društva ne bi bila molestirana sa rasprodajom manje vredne literature, a usled česa trpi prava sokolska štampa.
Od preke je potrebe da i u tom pogledu stvorimo zaključak.
U vezi sa pridignučem naše štampe, ukazuje se još jedna velika potreba u našim redovima. Mi smo je u početku ovog našeg razlaganja onako mimogredce naglasili. O njoj je bilo več govora u našim redovima, ali je sve ostalo tek kod reči. Ova je zadača potreba tačnoga i jedinstvenoga informiranja javnoga mnenja u našoj državi o našem Sokolstvu. Baš tekom nedavno minulih meseci i to pred slet u Pragu našem su se štampom pronosile razne vesti glede
sudelovanja nekih domačih i inostranih organizacija na tom slctu. Jav» nost je bila različito informisana, a u našim vlastitim redovima nastala je zabuna. Kad bismo imali svoj jedinstveni informacioni biro, recimo novinski sokolski ured, tad bi bila njegova dužnost da sistematski raširuje vesti i informacije o našem Sokolstvu, koje bi njemu služile u korist razvoja i ugleda, a javnost bi nas još jače upoznala usled objektivnog prikazivanja naših prilika, rada i života. Zato je več skrajnje vreme da se i ovo pitanje makne s mrtve tačke na kojoj se nalazi.
Potreba osnutka, velim i opet — recimo — sokolskog novinskog ureda, u našoj organizaciji tako je jasna, ako se setimo svega šta smo uvodno spomenuli, da sada ovđe na tom mestu nema potrebe da bi je posebno obrazlagali. Ta van je svake sumnje, da svatko od nas oseča potrebu organizovanja dobro organizovane izveštajne službe. Ako igde, a to je baš u našoj državi velika potreba da javnost preko dnevnog novins stva bude informisana o nama. To se pako može postiči jedino nepre* kidnim, dnevnim istalnim izveštavanjem domačeg novinstva u smeru, da se svaka vest, svaka notica izradi prema potrebama našim. Zadača bi ovakovog ureda ili odseka dalje bila da čitavu štampu u državi opskrb* ljuje vestima iz vanjskog ostalog slavenskog Sokolstva, a s druge opet Strane da prcuzme informiranje vanjske javnosti putem inostranih sokol« skih listova o nama. Naša je država sastavljena iz bivših pokrajina, koje su do sada živele pod posve različitim uplivima. U tim pokrajinama bile su i posve različite sokolske prilike. Kod međusobnog zbližavanja tih pokrajina pripada našem Sokolstvu velika zadača. Zato je potrebno da se vrši dnevno i sistematsko izveštavanje novinstva o svim sokolskim stvarima iz raznih krajeva. Time bi se izbeglo mnogim manjkavostima. Da spomenem tek neke. Tako se danas dešava da ljubljanski listovi brže i bolje izveštavaju o kakovoj sokolskoj priredbi u Srbiji, nego beogradski, a beogradski listovi o kakovoj priredbi u Bosni, nego sarajevski, a zagre* bački o kakovoj priredbi u Vojvodini, nego listovi u Novom Sadu. A onda svi ti opet zajedno da uopšte nikako ili skroz manjkavo — izuzes tak čine ljubljanski listovi — izveštavaju o olimpijadi u Parizu, medu* narodnim utakmicama u Lyonu ili o svesokolskom sletu u Pragu. Nije svrha ovim razlaganjima da govore o dctaljnoj internoj organizaciji. Ne, više je potreba da se ukaže na glavne poslove. Jedna od takovih prvih potreba jest da se sačini spisak novina iz čitave države nama naklonih. Dužnost bi stoga bila p o je din ih ž u p a i društava da porade na torne, da Save z dobije popis svih tih novina. a ujed n o da one kod mcrodavnih faktora tih listova porade na torne da bi se Jugoslovenskom Sokolskem Savezu, kao predstavniku eminentne nacijonalne i najače organizacije u državi poklanjao po je dan.pr v merak u svrhu evidencije. Tu bi sc štampu pako oštetilo tako, da bi se u krilu Saveza izdavala naročita sokolska korespon» d e n c a, koja bi se besplatno dostavljala tim listovima za njihovu porabu
i	informaciju javnosti. Primanjem svih tih listova Savezu bi bila posve omogučena evidenca pisanja štampe o Sokolstvu, pa bi se uveo i stalan album isečaka, šta bi bilo od kasnije velike istorijske vrednosti po celo* kupnu našu sokolsku organizaciju.
Kriva mnenja i pisanja bi se ispravljala i kontroliranim vestima delo« valo da se izveštajna sokolska služba u pojedinim listovima svede u pravu meru. Time ćemo imati jednu veliku dobit, jer nas onda štampa ne samo ne če ignorirati, ili prikazivati u krivom svetlu, več če onda o nama pisati kako čemo to mi sami udešavati, a onda je isključeno da bi javno mnenje imalo o nama manjkave pojmove.
Eto to je u kratko pregled stanja naše sokolske štampe i nabaeane ideje kako bi se naša štampa za prvi početak ozbiljne reorganizacije imala prepo* roditi. Za taj preporod imade doći inicijativa od svih bez razlike, jer se za njega oseča potreba, a traži se moralnih i materijalnih žrtava. Svatko tko je u duši prekaljeni Soko, tko je ispravno i tačno shvatio naša ova razlaganja i njihovu intenciju, taj če poraditi na tome, d a d ođe i do realizovanja tih naših ideja. To realizovanje nije teško postići, ako smo spremni na rad i žrtve, pa ako još danas ove ideje pismeno konkretiziramo i prihvatimo.
Ante Brozovič, urednik »Sokolskog Glasnika«.
Izvesta/ odseka za barjake.
Odsek za barjake nadzire nabavku barjaka, kako bi barjaci dobili etnografskonimetničku vrednost. Uvela se jedinstvena mera za članske
i	naraštajske barjake, što povoljno deluje na gospodarsku stranu kod nabavke barjaka. Kao prvi dokaz svoga rada izveo je odsek naraštajski barjak, kojeg je poklonio naraštaj JSS, naraštaju GOS prilikom VIII. svesokolskog sleta u Pragu. Odsek je nadalje zbrinuo načrte za društva: Boštanj ob Savi, Radeče, Stepanja vas, Toplice pri Novem mestu, Subo» tiča i Karlovac.
Svi barjaci nose obeležje lokalne ornamentike i tehnike, tamo, gde-je još živa, inače se odsek obazire na istorijskosetnografsku podlogu.
B.	Račič.
Predloži odbora JSS za glavnu skupštinu.
1. Svojedobni zaključak, da pripadaju svi dohoci priredaba sokolskih društava na Savezni (Sokolski) dan t. j. 1. decembra svake godine, izkljus divo JSS, dokida se i menja se tako, da JSS izdaje za sva društva jedin* stvene blokove, koje če se razdeliti medu društva, koja ih mogu unovčiti
i	iznos poslati JSS do 15. decembra svake godine. Svaki blok sadržaje 100 lističa a 2 Din. Broj blokova za svako društvo odreduje starešinstvo JSS prema broju članstva u svakom društvu. 1. decembar imade se i dalje proslavljati u istom obliku kao i do sada.
2. Odbor JSS predlaže, da se II. jugoslovenski svesokolski slet obdr« žaje god. 1929. ili 1930. Mesto če odrediti glavna skupština (Beograd ili Ljubljana). Starešinstvo JSS ovlaštuje se da u tom vremenu izvrši sve priprave.
Predloži starešinstva JSS.
1.	U smislu zaključka glavne skupštine JSS u Zagrebu, bila je izra» đena pogranična marka Jug. Sokolstva. Čisti prihod od prodaje ove marke
•određen je za podporu svima našim pograničnim sokolskim društvima, koja se imadu boriti sa teškim financijskim neprilikama. Marka se imade raširiti medu celokupnim našim Sokolstvom, a što je moguče radi niške cene od 0-50 Din. S obzirom na ovo predlažemo: Glavna skupština zaklju« čuje, da se nalaže svima društvima, da biljeguju sa ovom markom sve svoje dopise, sve ulaznice kod raznih priredaba, a da uplivišu i na član* stvo, da se svakom zgodom poslužuje markom. Čista dobit od prihoda ovc marke ulaže se u poseban »Pogranični fond«, koji je određen jedino za podporu potrebnim pograničnim društvima. Starešinstvo se ovlaštuje, da sastavi pravilnik za razdiobu ovih potpora.
2. God. 1928. slavit ćemo lOsgodišnjicu oslobodenja i ujedi« njenja Jugoslovena. Jugoslovensko Sokolstvo dužno je, da proslavi ovaj jubilej na najslavniji način. Način proslave odredit če starešinstvo JSS. Ali župe: Beograd, Novi Sad, Tuzla, Sarajevo, Skoplje, Kragujevac, Niš, Zaječar i Užice imadu na Vidovdan god. 1928. prirediti u Skoplju pokra« jinski slet pod vodstvom župe Beograd. Na ovaj slet pozvat če se celo* kupno Jugoslovensko Sokolstvo, da na istorijskom tlu naše velike domo» vine proslavi jubilej našeg oslobodenja. Starešinstvu JSS nalaže se, da iza pokrajinskog sleta organizira više propagandističkih sletova na teri« toriju župa Skoplje, Niš i Zaječar.
3. Osnutak fonda »Zaklada brata dra. Ivana Oražena«.
Zaklada i isprava o preuzimanju zaklade.
§ 1. Od dobrovoljnih priloga, koje je sabrao starosta brat Engelbert Gangl, osniva še posebna zaklada, koja nosi za trajnu počast našeg prvog staroste ime: Zaklada brata dra. Ivana Oražena.
Temeljem obračuna iznosi celokupna svota sabranih doprinosa Din 47.734. Ova se glavnica može povečati sa novim dobro voljnim prilozima ili zapisima, koji su naročito odredeni u tu svrhu ili ih opet u tu svrhu na predlog gospodarskog odseka odreduje starešinstvo JSS. Za povečanje ove zaklade smije starešinstvo JSS odrediti doprinose, koji dolaze u blagajnu JSS bilo pod kojim naslovom. Osnovna glavnica mora biti pupi* lamo sigurnosno uložena, bilo pri kome novčanom zavodu po največoj kamatnoj stopi na uložnu knjižicu, koja je vinkulirana na ime Jugoslo* venskog Sokolskog Saveza i označena geslom: »Sokolstvom sve za narod
i	slobodu.«
§ 2. Dve trečine godišnjih kamata navedene glavnice imade se upo« trebiti svake godine za jedno ili više zakladnih mesta. Jedna trečina pako, nakon odbitka upravnih troškova pripisuje se glavnici. Koliko se zaklad« nih mesta svake godine raspisuje, odlučuje starešinstvo JSS i to temeljem višine dviju trečina kamata. Načelo neka bude, da prilivat jednog mesta zaklade omogučuje onome kome sc daje, ako i malcno, ali ipak redo* vito olakšanje u životnim potrebama, ili u nabavi odeče, ili stanarini, prehrani, nabavi školskih knjiga itd. Zato sc u povečanju zakladnih mesta nema odviše podizati, več se uvek imade čitava stvar temeljito proučiti.
§ 3. Pravo na zakladu imadu redoviti i potrebni, osiroteli naraštajci, odnosno naraštajke, koji su podpore najnužnije potrebni bilo iz kojeg opravdanog razloga (školovanje, zdravlje, odeča, prehrana), pa su barem godinu dana pripadnici sokolskih društava, učlanjenih u JSS.
§ 4. Zakladu raspisuje starešinstvo JSS svake godine tako, da dru* štva objave natečaj na Vidovdan. Molbe imadu molitclji podneti kod svojih društava, koja imadu dužnost da iste pošalju najkasnije mesec dana nakon raspiea nadležnoj župi. Društva moraju obložiti molbe svima potrebitim dokazalima i podneti župi i svoje predloge. Od svih molitelja mora svaka župa najkasnije do 1. novembra svake godine starešinstvu JSS prijaviti po jednog naraštajca i po jednu naraštajku s obrazloženjem, označenim u § 3.
§ 5. Zakladu podeljuje starešinstvo JSS na predlog tadanjeg staroste JSS onome, koji mu se čini da je po njegovom naziranju najpotrebniji. Zaklada se imade podeliti tako, da je o torne dotični obavešten na Sokolski dan 1. decembra.
§ 6. Zakladni iznos isplačuje starešinstvo JSS onome društvu, kojeg je pripadnikom dotični naraštajac ili naraštajka, a kojeg izručuje društvo nagradenom posredno ili neposredno na način, koji se društvu čini najzgodnijim. O tome imade društvo izvestiti starešinstvo JSS do 31. de* cembra. Svaki nadareni (nadarena) obvezuje se pismeno, da če podporu vračati sa svesnim sokolskim radom i životom. Prepis ovc obaveze, koju overovljuje društveni starosta i tajnik, imade se poslati starešinstvu JSS zajedno sa pre navedenim izveštajem. Starešinstvo JSS vodi o nadare* nima poseban imenik sa tačnim potrebnim podacima.
§ 7. Upraviteljem zaklade jest uvek starešinstvo JSS, koje se imade brinuti zato, da je zakladna glavnica u normalnim prilikama vinkulirana
i	pupilarno sigurnosno uložena. Nikada d pod nikojim uvetom ne sme se glavnica upotrebiti u kakove druge svrhe i ne sme ne uložiti- u zavode, koji nisu pupilarno sigurni, ili u kakav papirnati zajam.
§ 8. U slučajevima dvojbe o značenju bilo koje odredbe ovoga pisma odlučuje jedino glavna skupština JSS, uvažujuč odredbe i smernice ove zakladnice. Jednako sme promeniti odredbe ove zakladnice jedino glavna skupština na predlog odbora JSS.
§ 9. Svako tadanje starešinstvo JSS dužno je da ispunjava odredbe ove zakladnice, pa je lično odgovorno za sve zle posledice, koje bi nastale usled nevršenja ovih odredaba.
Vaje z velikimi žogami za moško deco za pokrajinski zlet v Ljubljani l. 1927.
(Popravki.)
Po prvem odstavku (torej po besedah „levo roko“) manjka opis žog, kakor sledi:
Žoge so usnjene z gumijevo dušo, kakor za „hazeno“, 12 delne št. 4., ter so polja barvana v narodnih barvah, modro, belo in rdeče.
V II. delu III. do XVI. manjka znak „ = “ t. j. „enako" II. takt, ki se itd.
V III. delu odpade zadnji odstavek: „Na prvi takt napravijo itd.“ ker spada ta odstavek pod „Prehod. 4. takti godbe". Odkoračno stojo je izvesti torej na prvi takt „Prehoda".
V V. delu II. takt po besedah: „za 45° v I. predročiti na levo, gor“ in ne predročiti levo.
Vaje z žogicami za žensko deco za pokrajinski zlet v Ljubljani l. 1927.
(Popravki.)
V uvodnih določilih je izostalo določilo:
Žogice navadne iz rdečega gumija 12 cm v premeru.
V II. delu po VIII. taktu mora slediti:
IX.—XVI. kakor I.—VIII. (II gega dela) samo v nasprotno stran.
V III. delu popravi v III. taktu : prinožiti z levo (in ne z desno).
VIII. takt glasi pravilno: VIII. = II. (ostalo odpade) pristavi pa še IX. s prisunkom leve spetna stoja — predklon, predročiti dol (žogo postaviti med stopala, kakor v I. delu I. takt).
X—XVI. kakor I. del takti II,—VIII.
V IV. delu. takt X. črtaj: „ = ter“ v začetku, ker ne spada sem.
Takt XV. črtaj: „V. dela" ker ne spada sem.