KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (3)
1NDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8792
Siemens-Schuckertvverke Akiiengesellschaft, Berlin—SiemensstadL
Nemačka.
Raspored za prigušivanje mehaničkih oscilisanja nadzemnih sprovodnika.
Pronalazak se odnosi na rasporede za prigušivanje mehaničkih oscilisanja nadzemnih sprovodnika pomoću predmeta, koji su sposobni da oscilišu, i koji su obešeni o sprevodnik.
Prigušivači oscilisanja, ove vrste, poznati su u izvođenjima koja su pokazana u sl. 1 i 2 na nacrtu. Kod izvođenja po sl. 1 na nadzemnom sprovodniku 1, pomoću ste-zalice 2 pritvrđen je svojom sredinom komadić užeta 3, koji se sastoji iz istog užeta kao i sprovodnik 1. Na slobodno pokretnim krajevima užeta 3 postavljeni su tegovi 4.
Kod rasporeda po si. 2 predviđena je masa 4, koja koncentrično okružuje sprovodnik 1 i sa stezalicom 2 je vezana pomoću opruga 3.
Primenom prigušivača po sl. 1 uspelo je u pojedinim slučajevima da se kod slobodnih sprovodnika ublaže nastala oscilisanja užeta. U drugim slučajevima pak je bilo neuspeha. Raspored koji je pokazan u si. 2 bio bi još manje upotrebljiv iz dalje navedenih razloga.
Dejstvo prigušivača, koji je obešen o sprovodnik, osniva se na tome, da predmeti koji vise o sprovodniku i koji su sposobni za oscilisanje, bivaju oscilisanjem sprovodničkog užeta takođe izazvani na oscilisanje, koje dejstvuje nasuprot sprovodni-kovom oscilisanju. Najveće suprotno dejstvo na oscilisanja sprovodnika biva postignuto tada, kad između iznuđenog oscilisanja i slobodnog oscilisanja prigušivača postoji rezonanca.
Glavna lečkoća, da se prigušivači podese prema dalom sprovodniku, sastoji se ipak u tome, što kod jednog i istog sprovodnika mogu nastati oscilisanje različite frekvence i što se obično nagomilava više takvih oscilisanja. Ali je opaženo da za svaki sprovodnik postoji izvesna oblast frekvence, kojoj nastala oscilisanje mogu biti opasna, odnosno škodljiva. Kod slabih vetrova nastaju obično niže frekvence. Opasna oblast obuhvata frekvence, koje su približno jedna prema drugoj u odnosu 1:5 kod jednog opažanog sprovodnika oblast (domašaj) iznosila 5 do 25 Herza.
Prigušivač oscilisanja mora prema tome da bi se obezbedila dovoljna zaštita, da u celokupnem odn. najvećem delu opasne oblasti, pruži dovoljno prigušivanje.
Kod poznatih prigušivača po si. 2 to nije slučaj. Ovi prigušivači praktično nemaju nikakvo unutrašnje trenje tako, da se izvode prilično neprigušena oscilisanja. Kriva rezonance, koja je merodavna po ponašanje prigušivača ima izraziti vrh, eventualno kao što je u si. 3 pokazano pomoću isprekidane krive a.
U ovoj si. 3 su pretstavljene krive prigušivanja odn. krive rezonance različitih prigušivača oscilisanja i to je izvođenje nadzemnog sprovodnika iz svog položaja
Prijava od 49 septembra 1930.
Važi od 1 juna 1931.
Traženo pravo prvenstva od 7 juna 1930 (Nemačka).
Din. 15.
na određenom mestu, odn. pripadajući ugao izvođenja iž položaja na mestu pritvrđi-vanja sprovodnika pretstavljen u logaritmičnoj razmeri i u zavisnosti od frekvence os-cilisanja užeta. Prigušivač čija kriva eventnalno ima tok a, pretstavljen crticama, daje istina naročito jako slabljenje nastalih oscilisanja užeta, no ipak praktično pri samo jednoj određenoj frekvenci.
Kod poznatih prigušivača po sl. 1 oscilisanja se već vrše više prigušeno, pošto komad užeta, koji osciliše, usled tarućeg kretanja svojih pojedinih žila, stvara unutrašnje trenje i troši jedan deo energije oscilisanja. Ali je prigušivanje veoma nezatno. Pripadajuća kriva rezonance je u si. 3 prikazana pomoću krive b. Ona je u odnosu na krivu a već proširena i prema lome đejstvuje u izvesnoj oblasti frekvence.
Ako se unutrašnje trenje oscilišućeg predmeta uveća i time poveća prigušivanje, to se kriva rezonance može proizvoljno proširiti. Ali s druge strane amplitude os-cilišućih masa prigušivača postaju sve manje pri sve većem prigušivanju i usled toga suprotno dejstvo na sprodnik postaje sve neznatnije. Ako se prigušivanje izvede suviše jako, to masa prigušivača đejstvuje praktično kao masa koja je kruto vezana sa spro-vodnikom, t. j. đejstvuje samo još kao balast tako da je pre od štete no od koristi.
Pronalazak se sastoji u obrazovanju prigušivača na taj način, što prigušivači u celokupnoj oblasti oscilisanja, koja nastaju kod električnih nadzemnih sprovodnika vrše prigušivanje, koje je dovoljno za ćelu ovu oblast, da uspešno đejstvuje na oscilisa-nje sprovodnika.
Po pronalasku prigušivači bivaju tako izvedeni, da odnos njihovog dvostrukog eksponenta () prigušivanja ka srednjoj frekvenci kruga nastalih oscilisanja ima
vrednost u granicama veličina prve desetice od 0,1—10, t. j. da odnos ~ bude veći
od 0,1 i manji od 10.
Dvostruki eksponent prigušivanja Q definisan je iz opšte diferencijalne jedna-čine oscilisanja. Ova jednačina glasi:
_L

rg+ky=K
d~y	dy
u njoj označava izraz Mlenjivost, izraz r— trenje, izraz ky opružna sila (sila
opruge) i izraz K spoljna sila. Dvostruki eksponent prigušivanja ima vrednost r
9
M'
Obeležavanje „dvostruki eksponent prigušivanja" dolazi iz rešenja diferencijalne jednačine za slobodno oscilisanje (skretanje oscilisanja). Rešenje glasi:
_pt
y = yo . e 2 . sin (y t + 9>).
Ovde se eksponencijalno prigušivanje određuje faktorom*^.
Prigušivač koji je izveden na ovaj način ima osobinu, da praktično u celokupnoj oblasti u datom slučaju škodljivih oscilisanja užeta, vrši prigušno dejstvo i da je s druge strane u ovoj celokupnoj oblasti suprotno dejstvo na nadzemni sprovodnih dovoljno veliko da bi se izvođenje sprovodnika iz ovog položaja održalo u neškodljivim granicama.
Prigušivač prirodno ne đejstvuje podjednako dobro u svima mestima za veša-nje, šta više potrebno je, da se pomoću ogleda ili računa iznađu podesna mesta za vešanje. Ali prigušivač po pronalasku obezbeđuje, da se njime po iznalaženju takvog mesta, u svima slučajevima, koji se prakličnoja vljaju, postiže željeno dejstvo.
U si. 3 pronalazak je bliže objašnjen pomoću nekoliko kriva prigušivanja. Kriva
c odgovara, u glavnom, prigušivaču sa odnosom — =0,1, kriva t/prigušivaču sa odno-
w
som - = 1 i krive e prigušivaču sa odnosom —=10. Osim loga je pokazana druga
tO	10
kriva /, kod koje je odnos veći.
Iz raznih kriva se vidi, da se sa povećanom vrednosti odnosa proširuje kri-
va rezonance i time se uvećava oblast frekvence, u kojoj se proizvodi prigušivanje. Ali s druge strane biva uticaj prigušivača sve neznatniji na oscilisanja sprevodnika, odn. izvođenje sprovodnika iz svog položaja biva sve veće.
Kriva koja je obeležena sa d odgovara prigušivaču, koji u praktično dovoljnoj oblasti frekvence proizvodi prigušivanje, koje još dovoljno ublažava izlaženje sprovodnika iz svog položaja. U ovom redu veličina mora prema tome da se nalazi odnos —•
Granice su navedene pomoću krive c i e.
Kod prigušivača koji odgovara krivi /, prigušna oblast je istina još znatno veća, ali ipak tako velika oblast već po sebi nije potrebna, jer se prema iskustvu nastala oscilisanja ne protežu izvan tako prostrane oblasti. Dalje je dejstvo na oscilisanja sprovodnika poslalo već tako neznatno, da prigušivač oscilisanja u glavnom još dejstvuje kao mrtva masa i na mestu vešanja proizvodi refleksiju oscilisanja, koja sprevodniku može biti štetna. Takav prikušivač bi istinu zaštićavao od oštećenja mesta pritvrđivanja sprovodnika za nosive lance, ali bi s druge strane dao povoda većim oštećenjima na mestu vešanja prigušivača.
Prigušivači po pronalasku mogu biti izvedeni na raznovrsne načine. Mogu se primeniti i poznati prigušivači po sl. 1 i 2, no ipak tada prigušivači moraju imati veće unutarnje trenje, no što je to do sada bio slučaj. Kod prigušivača po si. 2 morala bi se namestiti dopunska naprava za kočenje; kod rasporeda po sl. 1 morao bi se kod tankih sprovodnika iz pune žice, umesto komada užeta 3, upotrebiti drugi komad užeta, koji ili ima veći presek ili ima više žila od užeta 1. Kod debljih sprovodnika, npr. šupljih užadi mora s druge strane prema okolnostima komad užeta 3 da ima znatno manji presek odn. manje unutarnje trenje nego li sprevodnik 1.
Za izvođenje pronalaska su podesni prigušivači, kao što su radi primera pokazani u si. 4 i 5.
Kod prigušivača po si. 4 sastoji se opruga 3 iz svežnja naslaganih opruga u vidu lista. Kod primene takvih opruga je lakše moguće, da se elastičnost i prigušivanje podešavaju prema nastalim okolnostima. Svežanj opruga se može takođe snabdeti sa pijavicama 5 i zavrtnjima 6 za podešavanje, pomoću kojih se pojedini listovi svežnja mogu jače ili slabije stisnuti jedan uz drugi i time se prigušivanje može tako podesiti,
da odnos ^ dobije vrednost koja je po pronelasku potrebna.
SI. 5 pokazuje prigušivač, koji se sastoji iz suda 7 i klipa 8, koji je u njemu oscilišući smešten, a koji je pomoću opruge 3 vezan sa sudom. U sudu se nalazi pri-gušivajući međium, npr. tečnost ili gas. Najbolje je da se za prigušivanje iskoristi vazduh, koji već ispunjuje sud. Klip je tako izveden, da pri oscilisanju dopušta prelaz vazduha s jedne strane klipa na drugu stranu klipa. Takvi prigušivači se daju tako izvesti, da se prigušivanje može podešavati. Radi toga je npr. u sudu 7 postavljen ventil 9, koji biva otvoren više ili manje.
Postavljanje naprava za podešavanje nije neophodno potrebno, pošto se za sprevodnik, čiji se odnosi oscilisanja saznaju pomoću opažanja, bez daljeg može izmaći prigušivač, čija vrednost ^ odgovara datom odnosu.
Povoljno mesto vešanja može napr. na taj način biti iznađeno, što se vrednost prigušivača koji odgovara pronalasku unosi u uslove po patentnoj prijavi P. 1015/50. Primena ovih uslova biva prema tome uprošćena primenom prigušivača po pronalasku.
Patentni zahtev:
Raspored za prigušivanje mehaničkih oscilisanja nadzemnih sprovodnika pomoću predmeta, koji su sposobni za oscilisanje i koji su obešeni o sprovodnik, naznačen time, što odnos dvostrukog eksponenta prigušivanja ((>), prigušivača oscilisanja,
prema (srednjoj) frekvenci (ie>) kruga nastalih osciliranja ) ima vrednost u granicama veličine prve desetice (0,1—10).
F7i gr. /
		A	^ £
	O O	

A d patent brej8792.
rrr:„ •>
		JT1 ILf. Cj -3
3 -	1	
V///A^
Fig.A
Fig. 5
^zi3iii:!zz3