KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (S)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1339.
PATENTNI SPIS BR. 14881
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
lTređenje sa električnom cevi pražnjenja.
Prijava od 30 avgusta 1937.	Važi od 1 decembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 1 septembra 1936 (Holandija).
Ovaj se pronalazak odnosi na uređenje sa električnom cevi pražnjenja koja sadrži elektrodni sistem u koim se nalazi neka elektroda za sekundarnu emisiju t. j. elektroda čija površina ima takva svojstva da iz nje izlazi više sekundarnih elektrona; ovaj se pronalazak zatim odnosi na cev pražnjenja koja je podesna za primenu u takvim uređenjima.
Opitima smo ustanovili da se pri upo-trebi ovakvih cevi i uređenja postižu dobri rezultati ali da u nekim slučajevima mogu nastati nedostatci; jer pri porastu anodnog napona raste jako anodna struja pa nastaje na pr. smanjivanje unutrašnjeg otpora koje je škodljivo za dejstvo cevi.
Pronašli smo da se ti nedostatci mogu iizbeći pr imenom uređenja prema ovom pronalasku. U ovom uređenju, koja sadrži električnu cev pražnjenja, koja je snab-deven.a elektrodnim sistemom u kom se nailazi neka elektroda za sekundarnu emisiju, primenjuju takva sredstva da pri porastu anodnog napona postaje -manji broj primarnih elektrona koji nailaze na sloj nanesen na neku elektrodu za sekundarnu emisiju. Zbog toga će biti manja struja koja ide od elektroda za sekundarnu emisiju a time može unutrašnji otpor da postane veći ili čak negativan.
Prema jednom naročitom izvođenju ovog pronalaska upotrebljava se cev pražnjenja koja ima tako konstruisani elektrodni sistem da se elektroni koji izlaze iz ka-tode sjedinjuju u jedan snop ili u više snopova i da se anoda više ne nalazi u putanji primarnih elektrona, dok je elek-
troda za sekundarnu emisiju sam-o na jednom delu svoje površine prekrivena materijom koja lako izdaje sekundarne elektrone; tako postaju snopovi elektrona koji se mogu dobiti u cevi širi ili uži prema tome da li anodni napon raste ili opada, tako da na -onaj deo elektrode za sekundarnu emisiju, koji j-e prekriven materijom koja lako izdaje sekundarne elektrone, nailazi manje ili više primarnih elektrona.
Prema drugom izvođenju postavljen je elektrodni sistem u cevi na taj način da primarni elektroni mogu nailaziti na anodu a efekt nameravan ovim pronalaskom postiže se time, što pri porastu ili opadanju anodnog napona, a zbog proširivanja iii sužavanja elektrodnih snopova, nailazi više ili manje primarnih elektrona na a-nodu.
Osim na-pred opisanih -mogućnosti, pri čemu se elektroni sjedinjuju u više snopova koji postaju širi ili uži -pod utica-jem anodnog napona, dakle pri čemu s-e menja gustina elektrona, mogu se snopovi potpuno pustiti da prolaze uzduž neke elektrode sa s-ekundarnom emisijom pri čemu ostaje podjednaka gustina elektrona na određenom mestu.
Zatim smo pronašli da se mogu postići prosečno konstantna gustima i konstantni unutrašnji otpor kada ivica elektrode za sekundarnu emisiju nije potpuno uporedna sa ivicom elektronskog snopa ili nije simetrična naspram tom snopu. U tu svrhu se može ivica elektrode za sekundarnu emisiju na pr. useći ili da se snabde
Din. 10,—
usecima sloj od materije koji lako izdaje sekundarne elektrone, a koji je sloj izrađen na toj elektrodi ili pak da se ta elektroda nesimetrično postavi u cevi. Ovaj efekt se može postići i time, što se naročitom konstrukcijom tela za koncentraciju elektrona snop načini nesimetričan cdn. snopovi načine nesimetrični naspram ostalom delu cevi.
Ovaj je pronalazak objašnjen podrobnije pomoću crteža na kom slike 1 i 2 pretstavljaju izvođenja elektrodno^ sistema (električne cevi pražnjenja prema o-vom pronalasku. Na slikama 3 i 4 je označeno na koji način se može obrazovati elektroda za sekundarnu emisiju.
Na slikama 1 i 2 oznaka 1 obeležava katodu, oznaka 2 upravljačku rešetku koja se prema izvođenju po sl. 1 sastoji od izvesnog broja palica, .a na si. 2 ima oblik normalne rešetke obavljene oko palica. Zatim se u cevi nalaze štitnička rešetka 3, anoda 4 i elektroda 5 za sekundarnu emisiju. U izvođenju prema sl. 1 postavljena, je ova elektroda za sekundarnu emisiju oko celog elektrodnog sistema; pri proširava-nju ili sužavanju snopa nailazi pod utica-jem anodnog .potencijala više ili manje primarnih elektrona neposredno na anodu.
U izvođenju prema si. 2 nalazi se elektroda sekundiairne emisije samo naspram jednom delu elektrodnog sistema a ona je po jednom delu svoje površine prekrivena materijom koja lako izdaje sekundarne elektrone. Pri tome snop pri širenju ili sužavanju više ili manje nailazi na onaj deo elektroda za sekundarnu emisiju koji nije prekriven materijom koja lako izdaje sekundarne elektrone.
Na slikama 3 i 4 označeni su oblici elektroda za sekundarnu emisiju. Ovakva elektroda 5 sastoji se u izvođenju prema si. 3 od pločice u kojoj su na ivici načinjeni used 7. Prema si. 4 upotrebljava se pločasto telo, čija je širina po jednom delu njegove dužine manja nego po ostalom
delu. Na toj slici je isprekidanom linijom 8 označen položaj elektronskog snopa.
Patentni zahtevi:
1)	Uređenje sa električnom cevi pražnjenja koja sadrži elektrodni sistem u kom se nalazi neka elektroda za sekundarnu emisiju, naznačeno time, što su pred-#viden,a takva sredstva, da pri porastu
anodnog napona postaje manji broj primarnih elektrona koji nailaze na materiju koja lako izdaje sekundarne elektrone, a koja je postavljena na površini elektrode za sekundarnu emisiju.
2)	Uređenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što je elektrodni sistem cevi postavljen tako da se elektroni, koji izlaze iz katode, formiraju u jedan ili više snopova koji postaju širi pri porastu anodnog napona tako da na anodu nailazi veći broj primamiti elektrona a pri opadanju anodnog napona postaju uži tako da struja primarnih elektrona ide više ka e-lektrodi za sekundarnu emisiju.
3)	Električna cev pražnjenja koja je podesna za iprimenu u uređenju prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što je elektroda za sekundarnu emisiju samo po jednom delu svoje površine prekrivena materijom koja lako izdaje sekundarne elektrone.
4)	Električna cev pražnjenja koja je podesna za primenu u uređenju prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što elektroda za sekundarnu emisiju ima jednu ivicu koja nije glatka ili po jednom delu svoje dužine ima manju širinu nego po ostalom delu dužine.
5)	Električna cev pražnjenja koja je podesna za primenu u uređenju prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što je elektroda za sekundarnu emisiju postavljena nesimetrično naspram putanji elektrona.
Aa pat. hr. 14 8Bi


ji