COKOUJ M
0~GLA«/NIK
6LA5ILO 5AVEZA KOKOLA KRALJEVINE, - JUGOSLAVIJE:		
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote ♦ Godišnja preiplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku ♦ Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 19 februar 1938 God. IX ♦ Broj 7
Samostalni skokovi
Četvrti naslov sveslovenskog prvaka stekao je za SKJ Ivan Zupan, član društva Jesenice, u nedelju 13 o. m. posle lepe borbe. Takmičilo se svega 12 skakača, i to po 5 za SKJ i ČOS i 2 Poljaka.
Postignuti rezultat u ovom takmiče-nju je sledeči:
1. I. Zupan (SKJ) 212.2 boda (48 i 47 m),
2. J. Erlebah (COS) 205.4	46 i 42 m),
3.	J.	Ficner (COS)	190.7	(40.5	i
39.5 m),
4.	B.	Šir (ČOS) 196.9	(41.5 i	38.5 m),
5.	F.	Mardula (SPS)	194.1	(38.5	i
38.5 m),
6. Zd. Vrana (ČOS) 193.3 (39 i39m), Slede:	Bursa, (Poljak),	Žernva, Rus	i
* SSK a f
Iw..v4 ‘№ !•>'.
m***
20 članova, i to 8 ČOS, 6 SKJ, 4 Junaka, i 2 Poljaka. Na cilju su:
1. Lovro Žemva (SKJ) za 1 čas 22 minuta i 51 sekundu.
2. B. Tvrznik (ČOS) 1.24,33,
3. F. Vitek (ČOS) 1.25,27,
4. J. Knific (SKJ) 1.25,28 ((!)
5. Lojze Klančnik (SKJ) 1.25.32,
6. J. Buhar (ČOS) 1.28.55.
Naši su Šporn 7, Gregor Klančnik 8, a Rus 14. Najbolji Poljak je F. Mardula kao 9, a Bugarin Kostov 17.
Za sveslovensko prvenstvo postigli su u ovom trčanju: SKJ 664.5, ČOS, 610.5, Poljaci (samo sa 2 trkača!) 373.7, a Junači (sa tri) 345.75. Za Hanžekov pehar: SKJ 691.5, ČOS 666.0. Poljaci i Bugari mnogo slabiji, ne smetaju dvoboj naših i češkoslovaških takmi-čara.
Udruženo trčanje i skok
U subotu je održano skakanje, kao drugi deo udruženog takmičenja. I ov-de su naši takmičari odneli i pojedi-načnu i skupnu pobedu. Sem toga je Lovro Žemva, član Sokolskog društva Gorje, župe Kranj, osvojio krasnu po-časnu nagradu komandanta armije u Košicama, armijskog generala brata Prhale za sveslovenskog prvaka u ovom najvažnijem udruženom takmičenju. U-spesi su pojedinačno:
1. Lovro Žemva (SKJ) 437.9 bodova,
2. J. Erlebah (ČOS) 406,4,
3. Vrana (ČOS) 399.8,
4. J. Knific (SKJ) 398.0,
5. F. Mardula (SPS) 380.2,
6. Gr. Klančnik (SKJ) 375.8,
Sedmi je Poljak Bursa, a osmi Čeho-slovak Sir. Kao odelenje su postigli: SKJ 664.324, ČOS 632.104, a Poljaci 413. Za Hanžekov pehar se ni ovi bo-dovi ne računaju.
Smučarski likovi
Članovi su se takmičili u smučarskim Okovima u četvrtak 10 februara i s jjn su dovršili udruženo takmičenje. U 1 'ovinia^ takmičilo se svili 6 Junaka, ^ akmičara ČOS i 4 takmičara SKJ. sPesi su u ovome takmičenju sledeči:
Trčanie na 18 kilometara
Kao samostalno takmičenje i kao prvi deo drugog udruženog takmičenja (t. zv. klasične kombinacije) održano je trčanje na 18 km. u petak 11 u okolici Štrbskog Plesa. I tu su Jugosloveni uspeli, sada i pojedinačno i obilno kao odelenje. Svega je za slovensko prvenstvo trčalo
Hanžekov pehar, koji je na zimskim igrama u Visokim Tatrama o. g. osvojila ČOS
RIMSKE SLETSKE IGRE U VISOKIM TATRAMA
Uspesi naših članova na fakmičenfima za sveslovensko prvenstvo
ČLANOVI
Za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva vršila su se smučarska takmičenja članova u spustu, u likovima, u udruženom takmičenju u spustu i hkovima, u trčanju na 18 km, udruže-jioni takmičenju u trčanju i skakanju i u samostalniin Skokovima. U tim gra-nania postigli su Jugosloveni četiri, a Čehoslovaci dva pojedinačna prvenstva. Poljaci i Bugari nisu pobedili, ali su Se uspešno takmičili.
Spust na 5 km
Takmičenje u spustu na 5 km odr-*ano je u sredu 9 februara. ČOS je Postavila 5 takmičara, SKJ i bugarski Junači po 6. Na cilju su:
L S. Hajnc (ČOS) 6 min. 1 sek.
2. J. Vinš (ČOS) 6.15,
3. Cvišenberger (SKJ) 6.18,4,
4. Kavčič (SKJ) 6.51,
5. Ficner (ČOS) 6.54,
6. Urbar (SKJ) 7.00,6,
Ostali naši su 7 Kozjek, 9 Sporn i * Rus. Najbolji Bugarin je Angelakov kao 8 sa 7.04,4.
Za slovensko prvenstvo rezultati su °vde: SKJ 266.421, SBJ (Junači) 234.504, 3 ČOS, čiji treči trkač nije stigao na ^dj zbog ozlede postigla je samo sa
od 3 prijavljena trkača 196.266. Za Uanžekov pehar medutim ima ČOS boj464’ SK-* 266-421> a SBJ 236.641
Lovro Žemva (Gorje) dvostruki prvak Saveza SS na 18 km i u kombinaciji
Za ovima slede ostali, medu kojima je Sporn (SKJ) deveti.
Uspeh naših takmičara vidi se najbolje po zbroju ocena. Za sveslovensko prvenstvo ima SKJ 289.050, ČOS 270.750, a Junači 247.572 bodova. Za Llanžekov pehar SKJ 289.050, ČOS 283.466, a Junači 269.751.
Udruženo spust i likovi
Kada se zbroje uspesi svakog takmičara u spustu (smuku) i likovima (slalomu), dobije se uspeh u udruženom takmičenju, koje se obično zove i „alpska kombinacija.” Tu su bolji Čeho-slovaci pojedinačno, a Jugosloveni kao odelenje.
1. G. Hajnc (ČOS) sa 100,
2. J. Vinš (ČOS) 96.864,
3. Cvišenberger (SKJ) 96.229,
4. Urbar (SKJ) 91.433,
5. Kavčič (SKJ) 90.726,
6. Karastojčev (SBJ) 84.704, slede ga Angelov^ i Kostov.
Kao odelenje za sveslovensko prvenstvo postigli su: SKJ 278,388, Junači 232.274, a ČOS, bez trečeg takmičara, 196.864. Za Hanžekov pehar se ovo takmičenje ne računa.
(Poseban tevešfaj „Sokolskem glasniku")
Štrbsko Plešo, 14 februara. Zimske sletske igre bratskog češkoslovačkog Sokolstva uspele su u prekrasnom po-dručju Visokih Tatra u svakom pogledu.
Takmičenja za smučarsko prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva, koja su bila glavni deo tih igara, i u kojima su naši članovi ponovili lanjski uspeh, Po prvi put su sabrala u brat&koj zim-skoj utakmici takmičare iz četiri sokolska saveza, Bugare, Čehoslovake, Jugo-slovene i Poljake, žalibože, .od članica bile su samo češkoslovaške i ju-goslovenske Sokolice u borbi za naslove, za skupno prvenstvo i za premazni pehar, koji je darovao jugosloven-ski ministar fizičkog vaspitanja naroda brat dr Lavoslav Hanžek 1933 godine u Bohinju.
Za danas ču samo pregledno nabro-jiti uspehe takmičara za smučarsko prvenstvo SSSi,; i to posebno za članove i za članice. Kod toga čemo, zbog pregleda, sastaviti one grane, u kojima se ocenjivao uspeh saveza od onih u kojima su se isticale samo pojedinačne po-bede, i o njima ču posebno izvestiti kasnije.
1. Slavko Urban (SKJ) 1 min. 45,2 sek.,
2. B. Karastojčev (SBJ) 1.46,4
3. G. Hajnc (ČOS) 1.48,8,
4. J. Vinš (ČOS) 1.49,8,
5. Cvišenberger (SKJ) 1.50,4,
6. Kavčič (SKJ) 1.52,2.
Slavko Urbar (Jesenice); prvak Saveza SS u slalomu
Knific (SKJ), Fr. Vrana (ČOS) i Gregor Klančnik (SKJ), koji je u poslednjem skoku pao i s tim mnogo pokva-rio svoj uspehi i uspeh odeljenja.
Za sveslovensko prvenstvo postigli su: ČOS 639.697, SKJ 628.958, a dva Poljaka 437.925. — Za Hanžekov pehar: ČOS 680.866, a SKJ 672.858 bodova.
Uspeh naših članova
U trčanju za sveslovensko prvenstvo i za Hanžekov prelazni pehar jugoslo-venski takmičari bili su bolji od češkoslovaških, poljskih i bugarskih. Ako zbrojimo sve ocene, tada (samo za članove — bez članica) dobijemo ovaj re-dosled u takmičenju saveza:
Za sveslovensko prvenstvo:
SKJ 2791.641 bod,
ČOS 2546.181,
SPS 1260.625,
SBJ 1060.100.
Za Hanžekov pehar:
SKJ 1919.129,
ČOS 1913.796,
SBJ 852.142,
SPJ 847.625.
Članice ČOS bile su mnogo bolje od jugoslovenskih, i one su donele Hanžekov peiiar svotn savezu.
ČLANICE
Za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva takmičile su se članice u spustu, u likovima i u trčanju na 8 km.
Sva su ova takmičenja uticala i na ocenu saveza u borbi za prelazni pehar ministra dra Hanžeka. Jugosloven-
ske takmičarke, koje su se jedine borile sa sestrama ČOS, nisu uspele da postignu ni jedno treče mesto. U poje-dinim granama bile su očevidno slabe, i naša je opšta dužnost, od uprave Saveza, preko župa do društvenih pred-njačkih zborova i zimskih otseka da unapredimo vrednost naših takmičarka, do višine naših takmičara.
Spust na 3 kilometra
Takmičenje članica u spustu na 3 km održano je kada i ono članova, u čemu su postignuti ovi uspesi:
1. dr. A. Polesna (ČOS) u 2 min. 31 sek
2. M. Čižkova (ČOS) 2.36,
3. J. Milerova (ČOS) 2.50,
4. J. Vavrova (ČOS) 2.53,
5. J. Černe (SKJ) 3.26,
6. dr. O. Popovič (SKJ) 4.39,
Sedma je M. Eitirovič (SKJ) sa 6.38, a osma A. Urbar (SKJ) sa 8.50. Ovde su članice ČOS postigle za prvenstvo SSS i za Hanžekov pehar 285.2 boda, a naše samo 165.1.
Smučarski likovi
Takmičenje u smučarskim likovima opet je donelo ČOS dvostruki uspeh, ali je ovde manja razlika izmedu naših i pobednica.
1. J. Vavrova (ČOS) 1 min. 23.7 sek.,
2. dr. A. Polesna (ČOS) 1.30,8,
3. M. čižkova (ČOS) 1.31,2,
4. dr. O. Popovič (SKJ) 1.36,0,
5. A. Urbar (SKJ) 1.57.8,
6. J. Černe (SKJ) 2.13,0.
Kao odelenje postigle su za prvenstvo SSS i Hanžekov pehar članice ČOS
284.0,	a naše 221.2 bod.
Trčanje na 8 kilometara
Odlazak našeg ženskog odelenja bez zamenica na takmičenja u Visokim Ta-trama pokazao se kao vrlo neprilična stvar. Za trčanje na 8 km zbog bolesti i ozlede jedne takmičarke nismo imali potrebne tri trkačice. Tu je uskočila požrtvovna naša vodnica sestra Sko-vran koja je bez pripreme i sa pohval-nom požrtvovnošču dovršila trku i poboljšala inače vrlo slabu ocenu našeg nepotpunog odelenja.
Rezultati u trčanju na 8 km.:
1. M.	Buharova	(ČOS)	43 min.,	5
sek.,
2. J. Sekerova (ČOS) 44.56,
3. M. Faustusova (ČOS) 45.40,
4. B. Vanclova (ČOS) 47.02,
5. J. Černe (SKJ) 47.19,
6. dr.	O. Popovič (SKJ)	52.00,
7. Olga Skovran	(SKJ)	61.15.
Sestra	Černe je	krenula	sa starta	sa
50 sekunda gubitka, jer je popravljala vez. Bez toga bila bi četvrta. Za prvenstvo SSS postigle su članice ČOS u trčanju na 8 km. 287.5, članice SKJ 244.2 boda. Za Hanžekov pehar postigle su članice ČOS 290.3, a članice SKJ 244.2.
Ako zbrojimo bodove što su ih postigle naše članice u svim granama takmičenja za prvenstvo SSS 19(38 i za Hanžekov pehar, onda čemo videti koliko §u oslabile prednost stečenu od članova:
Za prvenstvo SSS:
ČOS 855.7
SKJ 621.4, manje 234,3 boda!
Za Hanžekov pehar:
ČOS 860,
SKJ 630.9, manje za 229.2 boda.
Prvenstvo SSS 1938
Za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva po pravilniku računaju se samo uspesi iz četiri grane (spust, slalom, trčanje na 18 km i prosti skokovi, a ne i rezultati takmičenja u kombinacijama: alpskoj: spusit i slalom, — i kla-sičnoj: IS km i skokovi). Prema torne konačni je uspeh takmičenja za prvenstvo SSS sledeči:
1. češkoslovačka obec sokolska,
2. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije,
3. Savez poljskog Sokolstva,
4. Savez bugarskih Junaka.
Hanžekov pehar osvojila je ČOS sa 2773.296 bodova, dok naš SKJ ima 2549.629.*)
Hrvoje Macanović
*) Tačan pak broj bodova koje su postigli pojedini savezi u takmičenju za prvenstvo SSS objavičemo naknadno, nakon što se ti rezultati, radi sitnijih grešaka koje su se podvukle pri brzom izračunavanju na licu mesta, još jed-noin pregledaju. — Op. Ur.
Prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva t Hanžekov pehar
osvojila je Češkoslovačka obec sokolska
Treci dan zimskih sletskih igara 8 o, m,
Tatranska Lomnica i Visoke Tatre osvanule su u utorak 8. o. m. rano u sjaju sunčanih zraka. Treči dan zimskih sletskih igara počeo je za idealnog vremena.
Takmičenje štafeta članova za prvenstvo SSS
U takmičenju uzele su učešče 3 štafete, i to: jugoslovenska, češkoslovačka i bugarska. Svaki savez imao je u štafeti po 4 takmičara, od kojih je svaki trčao 10 km. Prvi članovi ovih triju štafeta startovali su istovremeno. Prvih 10 km prošao je kao prvi Vitek, ČOS, u vremenu od 35 min. 1 sek. ispred Jugoslovena Gr. Klančnika za 41/2 minute. Klačnik je imao vreme 30 min. a Bugarin Kostov 43 min. 33 sek.
Pri predaji štafete posle pretrčanih drugih 10 km, red ČOS, SKJ, SBJ ostao je isti. Drugi trkač ČOS Jenka stigao je prvi u vremenu 34.14 min. i predao štafetu sa prednošču od cca 8 min. trečem članu štafete Tvrzniku. Jugoslo-ven Knific imao je vreme od 37.36 min., a Bugarin Denčev 50.58 min. Od Knifica preuzeo je štafetu L. 2emva, a Bu-garin Denčev predao je štapič trečem trkaču Dimitru Denevu.
Treču relaciju 10 km prošao je tak-mičar ČOS Tvrznik u vremenu još bo-Ijem, nego što je postigao prvi član član štafete Vitekj, i to za vreme 34.28 min. Jugosloven Žeinva imao je najbolje vreme u ovoj relaciji, i to 34.20, dok je Bugarin Denev mnogo zaostao i postigao vreme od 47.51 min.
Poslednjih 10 km. trčao je za ČOS njen najbolji takmičar Buhar, koji je stigao na cilj prvi u vremenu od 32 min. 54 sek., postigavši vrlo dobro vreme, za 1 min. 20 sek. bolje od Jenke, koji je trčao istu stažu u drugoj relaciji a pre Jugoslovena Alojza Klančnika, koji je stigao drugi na cilj za 53 sek. Klančnik je (postigao vreme od 33.47 min., a poslednji bugarski takmičar prošao je kroz cilj poslednji u vremenu 49.1 min.
Prema tome štafeta ČOS postigla je prvo mesto sa najboljim vremenom od 2 :16.37 časa, druga je štafeta SKJ sa vremenom 2:25.13, a poslednja bugarska štafeta sa 3:11.23 časa.
*	t
Rezultati štafete za prvenstvo SSS na 10 km:
COS:
SKJ:
1.	Vitek Fr.	35.01	min.
2.	Jenka Jos.	34.14	»
3.	Tvrznik Boh.	34.28	))
4.	Buhar Jar.	32.54	)>
1.	Gr. Klančnik	39.30	min.
2.	Knific	37.36	j)
3.	Žemva L.	34.20	yy
4.	Klančnik L.	33.47	i)
1.	Kostov	43.33	min.
2.	Denčev	50.58	M
3.	Denev	47.51	ji
4.	Lukanov	49.01	
SBJ:
ČOS: 2 : 16.37 časa SKJ: 2:25.13 časa Bugari: 3:11.23 časa Takmičenje u štafeti 4 Žano je na staži, koja
X 10 km. odr-je imala oblik
osmice, t.j. bila je sastavljena iz 2 kru-ga. Prvi krug su trčali uvek takmičari prvi i treči, drugi krug drugi i četvrti' Dok je u prvom krugu bila večinom ravnica, u drugom krugu bila je teška planinska staža, sa visinskom razlikom od 280 m. Borba je bila lepa, naročito u trečoj relaciji između Tvrznika: i Žem-ve, koji je postigao za 8 sek. bolje vreme od prvog.
Takmičenje štafete 4 < 10 kim za prvenstvo ČOS
Ovo se takmičenje održalo četvrt sata posle starta takmičara za prvenstvo SSS. Učestvovalo je od 23 prijavljene štafete svega 17 štafeta; 6 štafeta je odu-stalo.
Štafete su plasirale kako sledi:
1 Smihov 1., Prag,	2:21.49
2 Karlin, Prag,	2 : 24.23
3.	Mlada Boleslava,	2 :28.50
Najbolja vremena pojedinih takmičara u
štafeti na 10 km:
u I. krugu:
1. Vitek, ČOS,	35.01
2. Sinovec, Prag,	36.43
3. Šir, Prag,	,	37.06
u II krugu:
1. Jenko J., ČOS	34.14
2. šruharž J., V. Mezeriči, 36.32
3. Šulc Jos., Prag,	37.15 u III krugu:
1. Žemva L, SKJ,	34.20
2. Tvrznik, ČOS,	34.28
3. Matejasko, Prag,	35.22, u IV krugu:
1. Buhar Jar., ČOS,	32.54
2. Klančnik L., SKJ,	33.47
3. Petriček J., Prag,	35.03
Pripremni odbor zimskih sletskih igara za vreme ovih igara davao je svakog dana sa metereološke stanice u Starom Smokovcu izveštaj o vremenu u Tatra-ma sa pretskazivanjem vremena za idu-či dan.
Četvrii dan zimskih sletskih igara 9 o. m.
Posle jakog nočnog mraza, preko minus 10 C, bilo je i u sredu 9 o. m. u Tatranskoj Lomnici i Visokim Ta-trama lepo i sunčano vreme. Učesnici utakmica spremali su se več od pet časova ujutro pošto su takmičari morali otputovati električnim vozom u Smokovec, a odatle zupčanom železni-com na Hrebjenok. Ovde je bio izlaz na stari za utakmice članova i članica u spustu. Cilj je bio nedaleko od pla-ninskog doma na Kamziku.
Ova utakmica je istovremeno bila prvi deo kombiniranih utakmica u modernim disciplinama, u tzv. alpskoj kombinaciji.
Utakmice žena u spustu
Za veoma lepog sunčanog vremena počele su u sredu u 11.30 časova utakmice žena u spustu. Učestovalo je 27 takmičarki. Staža za spust bila je duga 3 km, imala je veliku strminu i do cilja 3 vratnice. Takmičenja su se vršila za prvenstvo ČOS i SSS.
Boje češkoslovačke obce sokolske u utakmici SSS zastupale su 4 sestre, a Savez SKJ takoder 4 takmičarke.
Rezultati za prvenstvo SSS:
(računaju se samo prve 3)
1) Alena Polesna, ČOS, 2:31 min. 100
bodeva,
2) Marija	Čižekova,	ČOS,	2:36	min.
96.5, bodova,
3) jelena	Milerova,	ČOS,	2:30	min.
88.7, bodova,
4) Jarmila Vavrova, ČOS, 2:53 min.
5) Jožica Černe, SKJ, 3:26 min. 73.2,
boda,
6) Olga Popovič, SKJ, 4:39 min. 54
boda,
7) Marija	Voričova,	SKJ,	6:38	min.
37.9, bodova,
8) Anica	Urbanova,	SKJ,	8:50	min.
Utakmice članova u spustu za prvenstvo SSS
U 12.15 min. počele su utakmice u spustu za prvenstvo SSS na staži dugoj 5 km. To je bila ista staža na kojoj su u Tatrama izvršene medunarodne utakmice u smučanju za prvenstvo FIS pre tri godine.
Takmičilo se 17 Sokola, od kojih pet za ČOS, a po šestorica za Savez SKJ i Savez bugarskih Junaka.
Pobedili su takmičari ČOS, koji su nastupili veoma dobro spremni od isku-snog trenera. To je bila pobeda mladih takmičara, jer ni jednom od njih nema više od 18 do; 19 godina. Rezultati su sledeči:
1) Hajnc, ČOS, 6:01 min,
2) Vinš, ČOS, 6 : 15 min,
3) Cvišenberger, SKJ, 6:18.4 min,
4) Kavčič, SKJ, 6:51 min,
5) Pficner, ČOS, 6:54 min,
6) Urbar Sl., SKJ, 7 :00.6 min.
Dalje su se plasirali kao 7 Kozjak,
SKJ, 8 Angelakov, Bugarska, 9 Šporn, SKJ, 10 Franjek, ČOS,11 Rus Janko, SKJ, a daljnja petorica su Bugari: Ka-rastojčev, Denčo, Lukanov, Kostov i Denev.
Rezultati utakmica članova u spustu za prvenstvo ČOS
1) Hajnc, Prag, 6:01 min, 2) Vinš, Mlada Boleslava, 6:15 min, 3) Novot-ni, Stršešovice, 6 :23.4 min.
Starija brača:
1) Jerabek, Vraclav, 8.42.4 min, 2) Prohaska, Češka Lipa, 9.35 min, 3) Ru-sina, Bratislava, 10.44.6.
Prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva.
Za prvenstvo SSS računaju se kod članova takmičenja u spustu, slalomu, trči na 18 km i u prostim Skokovima, zatim oba kombinovana takmičenja, i to: kombinacija spusta i slaloma i kombinacija 18 km i sTiokova.
U svakom takmičenju učestvuju od svakog saveza po 3 takmičara, koji mo-raju biti odredeni 24 sata pre samog takmičenja, i to poimenično. Samo ovim takmičarima računaju se prema postignutim rezultatima bodovi, a njihov zbir daje konačni broj bodova sva-kog pojedinog takmičenja za svaki savez, koji učestvuje u takmičenju.
U ovo prvenstvo računaju se i rezultati članica prema istim pravilima kao i kod članova, i to iz sledečih disciplina: trka na 8 km, spust, slalom i kombinacija spusta slaloma.
Stanje bodova posle utakmica u sredu 9 o. m. u sledečim disciplinama bilo je:
spust članova:
ČOS:
Hajnc
Vinš
Svega
SKJ:
Cvišenberger
Kavčič
Urbar
Svega
Bugari:
Angelakov
Karastoičev
Kostov
Svega
spust članica:
ČOS:
d-r Polesna Čižkova Milerova Svega
SKJ:
Černe
Popovičeva
Emrovieeva
Svega
100 bodova 96.266 196.266 bodova
92.758 bodova
87.834
85.829
266.421 bodova
85.061 bodova
76.806
72.635
234.504 boda
100 bodova 96.50 88.7
285.20 bodova
73.2 boda 54.
37.20
165.10 bodova
Junakinje nisu takmičile.
Kod utakmice članova ČOS u spustu treči takmičar Karasek za vreme utakmi-ca se ranio te je odustao. Zato se kod ČOS računa rezultat samo za 2 takmičara.
Posle takmičenja održanih u sredu 9 o. m. imaju pojedini Savezi bodova:
ČOS:
članovi: 196.266 bodova članice: 285.20 bodova svega 481.166 bodova
SKJ:
članovi: 256.421 bodova članice: 165.10 bodova svega 131.521 bodova Junači:
članovi: 234.504 bodova članice: nisu učestvovale svega 234.504 bodova.
Takmičenje za Hanžehov pehar:
Istovremeno sa takmičenjima* za prvenstvo SSS vrše se i takmičenja za pehar bivšeg ministra za fizičko vaspi-tanje naroda kralj. Jugoslavije, d-ra Hanžeka. Pravila za ova takmičenja su druga, nego ona za prvenstvo SSS. U °vim takmičenjima računaju se rezultati najboljih triju takmičara i takmi-carki pojedinih disciplina. Takmičari nisu unapred imenovani, može ih star-tovati proizvoljan broj. Kako smo gore spomennli, računaju se na kraju takmi-cenja samo rezultati triju najboljih od svakog saveza.
Broj bodova, koji je bio postignut u takmičenjima članica za prvenstvo SSS je isti i za Hanžekov pehar. Kod članova je isti broj bodova samo kod Ju-goslovena, dok kod čehoslovaka i Bu-gara ima promena.
Stanje bodova posle prvog dana ia-kmičenja za Hanžekov pehar:
stvo COS 23 takmičara. Članica je bilo za prvenstvo SSS 6, za ČOS 15. Takmičenja su bila veoma dobro organizo-vana i brzo su se odvijala.
ČOS:
Hajnc
Vinš
Pficner
svega
članice:
SKJ:
Cvišnberger
Kavčič
Urbar
Svega
članice:
Junači:
Angelakov
Karastoičev
Ivanov
Svega
100 bodova 46.266 87.1 OS
283.464 bodova 285.2 boda
02.758 boda S7.834 85.820 266.421 bodova
165.10 bodova
S5.061 bodova
76.808
74.772
236.641 bodova
Junakinje nisu takmičile.
Peti dan zimskih sletskih igara 10 o. m,
Učesnici zimskih sletskih igara u Visokim Tatrama prešli su u četvrtak 10 o. m. iz Tatranske Lomnice na Strbsko Plešo, gde su se održala za-vrsna takmičenja zimskih igara, i to trke članova i članica i takmičenje u Skokovima. Na Štrbskom Plesu bilo je 3/4 metra starog snega, a u četvrtak P;do je još oko 5 cm novog, pršiča.
Toga dana stigla su i dva brata iz Poljske, da učestvuju za Savez polj-skog Sokolstva u klasičnoj kombinaciji (trk i skokovi). To su br. Frant. Ma-drula i Jožef Bursa.
Takmičenja u slalomu
U četvrtak bila su završena takmiče-jjja u alpskoj kombinaciji slalomom članova i članica. Za članove bila je trasirana staža na strmoj padini pod ^treleckom vežom u dužini od 350 m sa *20 m visinskom razlikom te sa 40 Vratnica medunarodnih figura. Za člani-bila je odredena pruga u dužini od ^0 m sa visinskom razlikom od 80 m 1 sa 20 vratnica.
Na smrznutom, kristalnom i „brzoin” ^uegu pokazali su takmičari lep šport. ^Oo lepo je išao pobednik Urbar (SKJ e Bugari i takmičari ČOS. Za prven-sNo SSS takmičilo se 15, a za prven-
Rezultati takmičenja članica u slalomu
1. Vavrova, ČOS,
prvo kolo drugo kolo krajnji rezultat 1
.2. dr. Polesna, ČOS,
prvo kolo drugo kolo krajnji rezultat
3. Čižkova, ČOS,
prvo kolo drugo kolo krajnji rezultat
4. dr. .Popovičeva, SKJ,
prvo kolo drugo kolo krajnji rezultat 1
5. Urbarova, SKJ,
prvo kolo drugo kolo krajnji rezultat 1
6. Černe, SKJ,
prvo kolo 1 drugo kolo 1 krajnji rezultat 2
1
1
44,4 sek. 39,3 sek. : 23,7 min.
51.8 sek.
39.0 sek.
: 30,8 min.
50.2 sek.
41.0 sek.
31.2 min.
53.0 sek.
43.0 sek.
36.0 min.
58.0 sek.
59.8 sek.
57.8 min.
: 07,0 sek. : 06,0 sek.
13.0 min.
Za prvenstvo SSS:
,1. i 2. mesto gornje dve takmičarke za SSS, a na 3. mestu je: Pluharžova sa vremenom 2 : 32.0.
Rezultati takmičenja članova za prvenstvo SSS
1. Urbar, SKJ,
prvo kolo 56,2 sek. drugo kolo 49,0 sek. krajnji rezultat 1 :45,2 min.
2. Karastoičev, SBJ,
prvo kolo 54,8 sek. drugo kolo 51,6 sek. krajnji rezultat 1 :46,4 min.
3. Hajnc, ČOS,
prvo kolo 47,6 sek. drugo kolo 1 :00,8 sek. krajnji rezultat i : 48,4 min.
4. Vinš, ČOS,
prvo kolo 56,8 sek. drugo kolo 53,0 sek. krajnji rezultat 1 :49,8 min.
5. Cvišenberger, SKJ.
prvo kolo 1 : 01,0 sek. drugo kolo 49,4 sek. krajnji rezultat 1 :50,4 min.
6. Kavčič, SKJ,
prvo kolo 56,2 sek. drugo kolo 56,0 sek. krajnji rezultat 1 :52,2 min.
Slede:	Valeš,	ČOS, Lukanov, SBJ,
šporn, SKJ, i Pficner, ČOS.
Rezultati slaloma članova za prvenstvo ČOS:
L Hajnc, Prag, 1 :47.8 min.
2. Lička, Prag, 1 :48.8 min.
3. Vinš, Ml. Boleslava, 1 :49.6 min.
Starija brača:
1) Rusina, Bratislava, 2:35.4 min. ,
2) Jeržabek, Vraclav, 3:50.2 min
Sem takmičara prošao je sta,zu, i voda trener škole za smučanje ČOS, Horčič-ka, koji je postigao u prvom kolu vre-
a
me 49 sek. u drugom kolu 47.8 sek., ukupan rezultat 1 :36.8 min.
Najbolja vremena u pojedinim ko-lima:
Prvo kolo:
1. Hajnc, ČOS, 47.6
2. Karastoičev, SBJ, 54.0
3. Kavčič, SKJ, 56/2
Drugo kolo:
1. Urbar, SKJ, 49.0
2. Cvišenberger, SKJ, 49.4
3. Karastoičev, SBJ, 51.6
U slalomu članova postigli su pojedini savezi bodova:
ČOS:
Hajnc Vinš Franjek
ČOS
SBJ:
Karastoičev
Lukanov
Ivanov
SBI
98.872
87.520
83.359
269.751
97.588
95.810
77.352
270.750
SKJ
Urbar	100.00	2.
Cvišenberger	95.289	
Kavčič	93.761	3.
SKJ	289.050	4.
Bugari:		5.
Karastoičev	9§.872	6.
Angelakov	65.341	
Ivanov	83.359	7.
SBJ	247.572	8.
slalomu članica je	stanje bodova	
sledeče:
ČOS:
Vavrova	100.00
d-r Polesna	92.2
Čižkova	91.8
ČOS članice	284.00
SKJ.:	
d-r Popovičeva	87.2
Urbanova	71.1
Černe	62.9
SKJ članice	221.2
Stanje bodova za prvenstvo SSS po	
sle prva dva takmičenja:	
ČOS:	SKJ:
Spust članova: 196.266	266.421
Spust članica: 285.20	165.10
Slalom članova: 270.750	289.050
Slalom članica: 284.00	221.20
1,036.216	941.771
Spust članova: 234.504	
Spust članica:	0.0
Slalom članova: 247.572	
Slalom članica:	0.0
482.076	
HAN2EV PEHAR	
Slalom članova:	
ČOS:	
Hajnc	97.588
Vinš	95.810
Valeš	90.068
ČOS	283.466
SKJ:	
Urbar	100.0
Cvišenberger	95.289
Kavčič	93.761
SKJ	289.050
Bodovi postignuti u četvrtak od strane pojedinih saveza za Hanžekov pehar
ČOS:	SKJ:	SBJ:
Članovi	283.466	289.050	269.751
Članice	284.000	221.200	0.0
567.466	510.250	269.751
Stanje bodova za Hanžekov pehar nakon drugog dana takmičenja
ČOS:	SKJ:	SBJ:
Spust 5r 8 664 431.521	236.641
Slalom	567Л66	510.250	2o9.751
1,136.130	941.771	506.392
Rezultat kombinacije u spusju i slalomu za prvenstvo SSS:
1. Hajnc, ČOS 9:47 min. 100.000 bodova
Vinš, ČOS 10:05 min. 96.864 bodova
Cvišenberger,. SKJ 10 :10 min. 96.229 bodova
Urbar SKJ 10:42 min. 91.433 bodova
84.704 bodova
Angelakov SBJ 12:43 min. 76.933 bodova
Kostov SBJ 13:51 min. 70.637 bodova.
Broj bodova postignutih od pojedinih saveza za prvenstvo SSS u kombinaciji (spust i slalom)
ČOS 196.864, SKJ 278.388, SBJ 232.274.
U ovoj utakmici računaju se ČOS bodovi postignuti od 2 takmičara, pošto takmičar ČOS Karasek nije utakmicu dovršio i prema torne ispada.
Stanje bodova za prvenstvo SSS posle takmičenja članova u kombinaciji spusta; i slaloma
ČOS 1.233.080, SKJ 1.220.159, SBJ 714.350.
Utakmice članova ČOS u kombinaciji spusta i slaloma.
1 Hajnc (Smihov I. Jungmanova) 9 :47 min.
2 Vinš (Mlada Boleslava, Fignero-
va) 10:06 min.
3 Lička Mir. (Smihov I., Jungmanova) 10 :37 min.
Starija brača:
1 Jeržabek (Vraclav) 17 :705 min.
2 Rusina (Bratislava) 18:17 min.
Sešfi dan zimskih sletskih igara 11 o. m.
Program šestog dana zimskih sletskih igara na štrbskom Plesu u Visokim Tatrama bio je vrlo bogat. Najpre su startovale članice u trči na 8 km za prvenstvo ČOS, a pola sata iza njih u 9.30 pre podne startovali su članovi u trči na 18 km, koja je istovremeno bila u prvom delu klasične kombinacije (trk i skokovi) za prvenstvo ČOS i prvenstvo SSS. Start i cilj bio je u Mli-
Strpsko Plešo u Visokim Tatrama: hoteli „Krivanj“ i „Hviezdoslav“, gde^eu svečano zavržene zimske sletske igre. — Desno: zastave slovenskih naroda za vreme zimskih sletskih igara u Visokim Tatrama o. g.
nickoj Dolini ispod Jarolimkove ska-kaonice.
Vreme je i ovoga dana, kao i prvih dana zimskih sletskih igara, bilo ve-oma lepo, a tako isto i u pogledu snega.
Staža na 8 km za članice počinjala je kod Jarolimkove skakaonice te je išla kroz šumu u Mlinickoj Dolini, preko Štrbskog Plesa na Kacvinski izvor. Na 6 i 7 kilometru bio je uspon, posle njega spust, a na kraju skakaonica gde je bio cilj.
Učestvoval oje 16 takmičarki, od ko-jih je bilo 7 za prvenstvo SSS. Takmi-čarke su startovale u razmaku od i/3 mi-nute jedna za drugom.
Ovo takmičenje je donelo daljnje u-spehe takmičarkama ČOS, kako za prvenstvo za SSS tako i za Hanžekov pehar. Kako se iz dosadašnjih rezultata vidi, rezultati članica odlučiče o krajnjem plasmanu vrste ČOS i SKJ, a kako su takmičarke ČOS znatno bolje od takmičarka SKJ, one če doneti vrlo mnogo bodova svojoj reprezentaciji. Prvo mesto stoga osviojiče verovatno vrste ČOS, jer ovu veliku razliku naša vrsta članova, koja se pokazuje u za-vršnim utakmicama veoma dobra, neče moči nadoknaditi.
Tehnički rezultati za prvenstvo SSS i Hanžekov	pehar:
1.	Buharova, ČOS,	43,05	min.
za Hanžekov pehar 100 bodova
2.	Sekerova, ČOS,	44,56	min.
za Hanžekov pehar 95.9 bodova
3. Faustusova, ČOS, 45,40 min.
za Hanžekov pehar 94,^ bodova
4.	Černe, SKJ,	47,19	min.
za Hanžekov pehar 91,0 bodova
5.	Popovič, SKJ,	52,00	min.
za Hanžekov pehar 82,9 bodova
6. Skovran, SKJ, i : 01,15 min.
za Hanžekov pehar 73,0 bodova
U ovom takmičenju postigla je vrsta članica ČOS za Hanžekov pehar svega
290.3 bodova, a vrsta članica SKJ 244.2 boda.
Rezultati za prvenstvo COS
1. Buharova, Mrična,	43:05
2. Faustusova, Plzenj,	45.40
3. Hajkova, Čes. Trebova, 43.17
Ukupno stanje bodova pojedinih saveza za Hanžekov pehar spust i slalom trka na 18 km
ČOS 569,7 290,3; svega 860 SKJ 386,7 244,2; svega 630,9
/
Takmičenje članica za prvenstvo SSS
u spustu:
ČOS:	dr. Polesna	100
Čižkova	96.8
Vavrova	87,4	=	284.2
SKJ:	Černe	73,4
dr. Popovič	54,1
Urbar	28.5	=	156
u slalomu:
ČOS:	Vavrova	100
dr. Polesna	92,2
Čižkova	91,8	=	284
SKJ:	dr. Popovič	87,2
Urbar	71,1
Černe	62,9	=	221.2
u trči na 8 kin:
ČOS:	Buharova	100
Sekerova	95,9
Vanclova	91,6	=	287,5
SKJ:	Černe	91,0
dr. Popovič	82,9
Skovran	70,3	=	244,2
Prema tome, u udruženoin takniiče-nju za	prvenstvo	Savezij slovenskog
Sokolstva, u spustu, slalomu i trči na 8 km, članice ČOS postigle su u-kupno 855.7 bodova i time pobedile članice SKJ, koje su postigle ukupno
621.4 boda, t. j. s razlikom od 234.3 boda.
U kombinatornom takmičenju za prvenstvo SSS (spust, slalom i trka) pobeduje prema gornjim rezultatima vrsta članica ČOS sa 855.7 bodova ispred vrste članica Saveza SKJ, koja je postigla 621.4 boda, t. j. sa 234.3 boda više.
Takmičenje u trči na 18 km
U ovom takmičenju vodena je vrlo lepa borba u početku staže izmedu naj-
boljeg takmičara ČOS Buhara i takmi-čara SKJ Žemve. Buhar, koji je po-šao kao treči sa starta, več u prvom kilometru bio je na čelu i morao je u snežnoj mečavi, koja je nastala, praviti put ostalim takmičarima. U 11 kilometru stigao ga je jugoslovenski ta-mičar Žemva, koji je iscrpljenog Buhara kod uspona na Janško Plešo pre-stigao i vozio kao prvi do cilja.
Vreme pobednika Žemve bilo je 1 :22.51 i s obzirom na visok sloj no-vog snega i mečavu vreme je vrlo dobro. Tvrznik, ČOS, koji mnogo obe-čava, bio je drugi. Treče mesto posti-gao je vrlo dobar takmičar ČOS Vitek, koji je pored uspeha u trči na 50 km i u štafeti doneo daljnji uspeh vrsti ČOS.
Rezultati takmičenja za prvenstvo SSS u trči na 18 km
1. Žemva, SKJ, 1 :22.51 čas
2. Tvrznik, ČOS, 1 :24.33 čas
3. Vitek, ČOS, 1 :25.27 čas
4. Knific, SKJ, 1 :25.28 čas
5. Klančnik L., SKJ, 1 :25.32 čas
6. Buhar, ČOS, 1 :28.55 čas
7. Šporn, SKJ, 1 :29.49
8. Klančnik G., SKJ, 1 :30.32
9. Mardula, SPS, 1 :31.02 čas
10. Šir, ČOS, 1 :32.28 čas
11. Erlebah, ČOS, 1 :32.44 čas
12. Jenka, ČOS, 1 :32.49 čas
13. Vrana, ČOS, 1 :33.50 čas
14. Rus, SKJ, 1 :34.07 čas
15. Bursa, SPS, 1 :35.00 čas
16. Petriček, ČOS, 1 :36.25 čas
17. Kostov, SBJ, 1 :44.18 čas
18. Angelakov, SBJ, 1 :46.28 čas
19. Denev, SBJ, 1 :56.50 čas
20. Ivanov, SBJ, odustao.
Takmičenje za prvenstvo ČOS na 18 km I razred:
1. Vitek (Hrabačov) 1 :25.27 čas
2. Hanuš (M. Svatonjovice) 1 :25.43 čas
3. Matjeasko (Karlin) 1 :27.04 čas
II razred:
1. Tvrznik (Smihov) 1 :24.33 čas
2. šruba (Val. Mezirziči) 1 :26.11 čas
3. Rudolf (M. Svatonjovice) 1 :27.13 čas
Starija brača na 18 km:
1. Goldman (Bistrica p. H.) 1 :41.57
2. D-r Sikora (Ml. Boleslav) 1 :44.17
3. Duda (Olomuc) 1 :49.51.
Van konkurencije učestvovala su u trči na 18 km 3 vojnika 10 pograničnog bataljona, koji su postigli lepe rezultate u vojnim takmičenjima štafeta. Od njih je prvi stigao Balvin Fr. u vremenu od 1 :24.31 časa.
U takmičenju članova na 18 km postigle su vrste pojedinih saveza bodova:
ČOS:
Tvrznik	231.0
Buhar	208.5
Petriček	171.0
Svega bod.	610.5
SKJ:
SKJ:
Žemva L. Klančnik G. Klančnik Svega bod.
SBJ:
Kostov Angelakov Denev Svega bod.
240.0
225.0
199.5
664.5
136.5
126.75
82.5
345.75
članovi : članice: Svega bod.
SBJ:
članovi: članice: Svega bod.
664.5
244.2
908.7
345.75 0.0
345.75
U takmičenju članica na 8 km imali su pojedini savezi bodova:
ČOS:
Buharova	100.0
Sekerova	95.9
Vanclova	91.6
ČOS	287.5
SKJ:
Černe	91.0
D-r Popovič	82.9
Skovran	70.3
SKJ	244.2
U takmičenjima članova na 18 km i članica na 8 km postigli su pojedini savezi bodova:
ČOS:
članovi:	610.5
članice:	287.5
Svega bod.	898.0
Stanje bodova za prvenstvo SSS posle takmičenja u petak 11 o. m.:
ČOS	1.934.216
SKJ	1.850.471
SBJ	827.826
Takmičenje za Hanžekov pehar:
18 km članovi:	
ČOS:	bodova
Tvrznik	231.0
Vitek	226.5
Buhar	208.5
Svega	666.0
SKJ:	bodova:
Žemva	240.0
Knific	226.5
Klančnik	225.0
Svega	691.5
SBJ:	bodova:
Kostov	136.5
Angelakov	126.75
Denev	82.5
Svega	345.75
8 km članice:	
ČOS:
Buharova
Sekerova
Faustusova
Svega
SKJ:
Černe
D-r Popovič Skovran Svega ,
bodova:
100.0
95.9 94.4
290.3
bodova:
91.0
82.9 70.3
244.2
Stanje bodova za Hanžekov pehar u petak 11 o. m. posle takmičenja bilo je:
ČOS:
SKJ:
SBJ:
	bodova:
članovi:	666.0
članice:	290.3
Svega	956.3
	bodova:
članovi:	691.5
članice:	244.2
Svega:	935.7
	bodova:
članovi:	345.75
članice nisu	takmičile.
Svega:	345.75
Stanje bodova posle trečeg dana takmičenja za Hanžekov pehar bilo je:
ČOS 2.092.430	bodova
SKJ	1.877.471	bodova
SBJ	852.142	bodova.
Za kombinaciju (18 km prvenstvo SSS postigli 18 km:
SKJ:
Žemva Lovro Knific Jože Klančnik G.
ČOS:
ŠirBoh. Erlebah Vrana Fr.
SPS:
Bursa Jan
i skokove) za su u trči na
bodova:
240
226.5
199.5
bodova:
190.5 189.0
184.5
bodova:
■ 178.5
Za kombinaciju za prvenstvo COS postigli su u trči na 18 km:
1. Mateasko, Prag, 240 bodova,
2. Kalous, Kunvald, 229.5 bodova,
3. Beranovski, Turč, Sv. Maitin, 229.5
bodova.
Rezultat kombinacije za prvenstva članica COS u trku, spustu i slalomu:
1. Sekerova, Pršerov, 253, boda
2. Klimova, Brno I, 196.2 bodova
3. Hutanova, L. Sv. Mikulaš, 193.0 bo-
dova.
Predzadnji dan zimskih sletskih igara 12 o. m,
Vreme u Tatrama bilo se malo pokvarilo. U noči na subotu napalo je je oko 20 cm novog snega, koji je bio vrlo dobar za smučanje. U noči je bila temperatura 9° C. ispod nule, a preko dana u subotu kretala se bez večih promena oko minus 5° C. Pre podne je bilo dosta oblačno i duvao je blagi vetar. Malo je padao' i sneg.
Ovoga dana imala su se održati i takmičenja u štafeti članica 4X6 km za prvenstvo SSS i prvenstvo ČOS. Kako Savez SKJ nije mogao sastaviti štafetu članica, to su se održala samo takmičenja štafeta za prvenstvo ČOS. Takmičenje je održano na štrbskorn Plesu.
II takmičenju su učestvovale 3 štafete, i to: jedna iz župe Srednjočeške (Prag), druga iz župe Mahalove (Brno I), a treča iz župe Podtatranske (žup-ska štafeta). Dakle, bile su zastupljene Češka, Moravska i Slovačka.
Na prvo mesto plasirala se je štafeta Brno I, župa Mahalova, u vremenu od 2 :26.29, na drugo štafeta Kr. Vinohradi (Prag), župa Srednječe ška, u vremenu od 2:31.26, a na poslednje župa Podtatranska u vremenu od 2 :46.37.
Skokovi za kombinaciju za prvenstvo SSS
Takmičenje u Skokovima za kombinaciju za prvenstvo SSS održani su toga dana posle podne na Jarolimkovoj skakaonici u Mlinskoj Dolini. Kod prvih skokova je još malo padao sneg, posle je prestaoi i s vremena na vreme pojavilo se i sunce. Isto tako je pre-stao i vetar, tako da je vreme za takmičenje bilo vrlo dobro.
Doskoči na sveži ineki sneg bili su. ipak donekle teški i zbog toga je bilo dosta padova. Na sreču svi su se završili bez ozlede ili najviše sa lomljenjem smučke.
Najpre su održani skokovi za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva, a posle toga skokovi za prvenstvo Če-škoslovačke obec sokolske. Svaki takmičar je imao jedan .pokusni skok i zatim dva skoka za prvenstvo.
Za prvenstvo SSS postigli su naj-duže skokove Fr. Vrana, Mlada Bole-slava 41.5 m; istu (dužinu postigao je i Erlebah iz Hrabačova, a treči najduži skok postigao je Šir svojim drugim skokom od 40.4 m (kod prvog skoka od 39 m. imao je pad).
Od Jugoslovena najbolje je skakao Žemva, 36 m, zatim Klančnik, 32 m, a Knificu su izmerili dužinu od 29.5 m.
Obojica Poljaka skočila su po 36 m, Bursa dvaput za redom.
Za prvenstvo ČOS najbolji skok je imao Matjejasko iz društva Karlin (Prag), 43 m, koji 'je dvaput skočio istu dužinu; kod drugog svog skoka postigao je istu dužinu i Vopršalek iz Bele Tretnošne.
Rezultati kombinacije 18 km i skokovi za prvenstvo SSS
1. Žemva Lovro, SKJ, 240, 197,9, 36 i 35.5 m, 437.9 bodova,
2. Erlebah Jos., ČOS, 189.0, 217,4, 40 i 41.5 m, 406.4,
3. Vrana Fr., ČOS, 184,5 215.3, 41.5 i 40.5 m, 399.8,
4. Knific Jože, SKJ, 226.5 171.5, 29 i 29.5 m, 398.0,
5. Mardula Fr., SPS, 198, 182.2, 29 i 36 m, 380.2,
6. Klančnik Gr., SKJ, 199.5, 176.3 29 i 32 111, 375.8,
7. Bursa Jan, SPS, 178.5 194.5, 36 i 36 m, 373,
8. Šir Boh., ČOS, 190.5, 157, 37 i s padom 40.5 m, 347.5.
Prvi broj znači broj bodova u trči na 18 km, drugi broj znači postignute bodove u Skokovima, treči dužinu Skokova, a poslednji broj konačni zbir bodova takmičenja u kombinaciji.
U kombinaciji za prvenstvo ČOS (18 km i skokovi) postigli su:
I.	razred:
1.	Matjejasko Jos. Karlin (Prag) 240.0,
226.0,	43 i 43 m, 466.0.
И. Razred:
1.	Beranovski )., Turč. Sv. Martin (župa Podtatranska), 229.5, 200.6, 37 i 39 m, 430.1.
Brojevi imaju isto značenje kao i kod prvenstva za SSS.
Za prvenstvo SSS postigli su u takmi-čenju za kombinaciju (18 km i skok):
za COS:
L Erlebah 222.759 bodova,
2. Vrana Fr. 219.119,
3. Šir Boh. 190.226 bodova; svega COS 632.104 boda;
za SKJ:
1. Žemva L. 240.0 bodova,
2. Knific 218,360,
3. Klančnik Gr. 205.964 bodova; svega SKJ 664.324 boda.
Ukupno stanje bodova posle takmičenja 2a prvenstvo SSS u subotu 12 o. m.
L Češkoslovačka obec sokolska bodova: 2.566.320,
2.	Savez Sokola Kralj. Jugoslavije 2.514.795 bodova.
iz ovoga se najbolje vidi, da su naše članice imale malo više sreče i da su se bolje plasirale, da bi se neznatna razlika mogla u nedelju nadoknaditi i Savez SKI bi ponovo osvojio prvenstvo SSS."
Poslednji dan zimskih sletskih igara u Visokim Taframa 13 o- m.
Divno vreme poslednjeg dana zimskih sletskih igara privuklo je u Visoke Tatre mnogo novih posetioca tako da je gledalište pri početku tak-mičenja u Skokovima bilo prepuno.
U 12.10 časova otsvirala je kod ska-kaonice glazba 3 planinskog puka sokolski pozdrav, čime je bilo otvoreno Poslednje takmičenje zimskih sletskih !gara. Posle toga dan je znak takmiča-rima SSS, da mogu započeti sa poku-snim skokovima. Posle njih su vršili pokusne skokove takmičari COS. Za vreme ovih takmičenja počeo je malo Padati sneg, ali za kratko vreme, kada se opet razvedrilo i pojavilo sunce.
Svi takmičari, kako za prvenstvo SSS ttako i za prvenstvo COS imali su pravo na 3 skoka, i to na jedan pokusni i na dva daljnja koja su se brojila za takmičenje. Svi takmičari SSS apsolvi-rali su svoje pokusne skokove bez gre-ške! i pada. Trojica od njih postigli su lepe skokove od 49 m dužine, i to takmičari: Ivan Zupan, SKJ, Jos. Erlebah
1 František Vrana, COS. Poljak Mardula skočio je u pokusnom skoku 42 metra. U takmičenju u skokovima učestvovalo je po 5 Jugoslovena i Cehoslovaka i
2 Poljaka, svega 12 takmičara.
Konačni rezultati u skokovima:
1.	Zupan Ivan, SKJ, 212.2 bodova skok 48 i 47 metara
2. Erlebah Josef, COS, 205.4 bodova skok 46 i 42 metra
3. Pficner Josef, COS, 199.7 bodova skok 40.5 i 39.5 metra
4. Sir Bohumil, COS, 196.9 bodova skok 41.51 i 38.5 metra
5. Mardula Franc, SPS, 194.1 bodova skok 38.5 i 38.5 metra
6. Vrana Zdenjek COS, 193.3 bodova skok 39 i 39 metara
7. Rursa Jan, SPS, 193.1 bodova skok 41. i 37.5 metra
8. Žemva Lovro, SKJ, 192.7 bodova skok 39.5 i 38.5 metra
9. Kus Janko, SKJ, 189.4 bodova skok 37 i 37.5 metra
10. Knific Jože, SKJ, 179.4 bodova skok 35.5 i 35 metara
11. Vrana Zd., COS, 163.3 bodova skok 47.5 i 49. metara s padom
12. Klančnik Gr. SKJ, 151.2 bodova skok 42.5 i 45 metara s padom
Ova takmičenja su bila poslednja, iz kojih su se rezultati računali za takmi-eenje za prvenstvo SSS a isto tako i га Hanžekov pehar.
Za prvenstvo SSS postigli su u skokovima:
za SPS:
Mardula Fr. Bursa Jan svega:
bodova:
219.528,
218.397,
437.925;
Konačno stanje bodova za prvenstvo SSS:
I Češkoslovačka obec sokolska 3.206.017 bodova,
II Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije 3.143.753 bodova.
Za Hanžekov pehar postigli su bodova:
za COS:	bodova:
Erlebah	232.309,
Pficner	225.862,
Šir Boh.	222.695,
svega:	680.866;
za SKJ:	bodova
Zupan	240.0
Žemva	217.945
Rus	214.213
svega:	672.158
za COS:
Erlebah
Sir
Vrana Fr.
svega:
za SKJ:
Zupan 1., Žemva L., Klančnik Gr. svega:
bodova:
232.309,
222.695,
184.693,
639.697;
bodova:
240.,
217.950,
171.018,
6-8:958;
Konačno stanje bodova za Hanžekov pehar:
I COS:	2.773.296 bodova,
II SKJ	2.549.629 bodova.
Ove godine prema tome osvojila je Hanžekov pehar COS, koji su 1937 godine osvojili u Planici jugoslovenski Sokoli.
Još su održana takmičenja u proštom skoku za prvenstvo COS. Najduži skok postigao je Fr. Vrana iz Mlade Bole-slave, koji je skočio 49 metara.
Razlog što je u skokovima nastu-pilo manje takmičara nego što je ih bilo prijavljeno, je taj, što je u petak 11 o. m., kada je bila skakaonica otvo-rena za pokusne skokove, bila dosta jaka snežna mečava, koja je onemogu-čiia izvedbu skokova. Zbog toga mnogi skakači, koji nisu na ovoj skakaonici nikada skakali, nisu došli na start.
Svečani završetak zimskih sletskih igara 13 o. m,
U sjaju sunca, koje je polako zala-zilo iza vrhova Niških Tatri, sakupili su se svi takmičari i takmičarke, koji su učestvovali na takmičenjima za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u 16.30 časova kod hotela Hviezdoslav, pred kojim su na jarbolima za celo vreme zimskih sletskih igara lepršale zastave država, koje su na ovim priredbama uzele učešča sa svojim takmiča-rima, i to zastave jugoslovenska, bu-garska, poljska i češkoslovačka.
Na komandu načelnika SSS i COS brata d-ra M. Klingera .vojna muzika 3 planinskog pešad. puka zasvirala je pozdrav sletu. Posle toga je načelnik brat d-r Klinger proglasio da su zimske sletske igre završene i na zapo-vest ,,mirno”, zastave slovenskih naroda, koje su se još vile na jarbolima, spuštene su. Zastave su spušfali sa jar-bola vode takmičarskih vrsta pojedinih saveza. Zastave su zatim preuzeli po dva najbolja takmičara pojedinih saveza sa dvema takrničarkama. S Bugarima i Poljacima, koji nisu imali na takmičenjima svoje ženske vrste, preuzele su zastave dve takmičarke češkoslovačke vrste.
U svom kratkoin govoru koji je tada održao, načelnik brat d-r Klinger naglasio je, da su Sokoli svih slovenskih sokolskih saveza jedne misli i da idu za jednim te istim ciljem. Na njegov poziv zapevali su svi pri-sutni slovensku himnu „Hej Sloveni”, svaki na svom jeziku.
Posle toga svi prisutni otišli su u hotel „Krivanj”, gde su bili objavljeni rezultati takmičenja. Na čelu povorke nošene su od strane takmičara i takmi-čarki zastave, koje su bile malo pre skinute sa jarbola.
Na svečani završetak zimskih sletskih igara došli su i mnogi pretstavnici vojske, vlasti i korporacija.
Objava rezultata takmičenja sa zimskih sletskih igara
Rezultati takmičenja bili su objavljeni u čitaonici hotela „Hviezdoslav”, kamo su došli svi takmičari, takmičarke, vodstvo reprezentacija pojedinih saveza, o-ficielni gosti, medu kojima je bilo mnogo članova generaliteta, vojni komandant arin. general Votruba, general Mezi i Šidlik, generalni komandant
žandarmerije general Šustr, pretstavni-ni ministarstava, vlasti i korporacija. U sredini čitaonice, na stolu, bile su smeštene nagrade za takmičare, medu kojima i pehar bivšeg ministra za fizičko vaspitanje naroda Kraljevine Jugoslavije, brata d-ra Hanžeka.
Za predaju ovog pehara došao je iz Praga pretstavnik jugoslovenskog poslanstva, legacioni savetnik d-r Ivo Božič.
U sredini dvorane nalazili su se: načelnik SSS i COS brat d-r M. Klinger, načelnik SKJ brat d-r A. Pihler, načelnica SKJ sestra Skalarjeva i .načelnica COS sestra M. Provaznikova.
Načelnik COS brat d-r Klinger otvo-rio je svečanost, obrativši se prisutnom vojnom komandantu arm. generalu Vo-trubi, kome je najlepše zahvalio za pomoč vojske, koju je ova pružila pri-ređivačima oko organizacije zimskih sletskih igara i koja je uzela lepog u-češča u sletskim igrama svojim utakmi-cama i time doprinela da ove sletske igre postignu što bolji uspeh. Načelnik brat d-r Klinger je naglasio, da Sokolstvo i vojska rade zajednički za isti cilj. Sokolstvo daje osnovu, a vojska od zdravih ljudi izgrađuje dobre vojnike, spremne za odbranu domovine.
General Votruba objavio je zatim rezultate vojnih- smučarskih utakmica.
Članovima ekipe 1 planinskog pešad. puka, koja je pod vodstvom por. Zajičeka osvojila prvo mesto u utakmi-ci na 30 km., predao je prvu nagradu, kip Sv. Đorđa. Načelnik brat d-r Klinger predao je u ime COS svakom članu pobedničke ekipe po jedan ručni sat.
Članovima štafete 3 planinskog peš. puka, koja je pobedila pod vodstvom por. Majsnera u štafetnom trčanju na 4X12.5 km, predao je gen. Votruba kip pobednika!. I članovi oVe štafete dobili su od COS ručne satove. Pobedni-cirn.a su zatim čestitali na uspehu prisutni komandant i pretstavnici vlasti i COS.
Načelnik brat d-r Klinger igovorio je zatim o važnosti zimskih takmičenja, o takmičenjima za prvenstvo SSS i za Hanžekov pehar", naglasivši, da utakmice COS nisu još završene, jer sokolska svestranost zahteva od takmičara daleko više nego jednostrane uspehe u zimskim takmičenjima. Takmičenja COS biče nastavljena u danima ju-bilarnog X svesokolskog sleta u Pragu.
Načelnik SKJ, brat d-r Pihler uka-zao je zatim u ime načelništva Saveza slovenskog Sokolstva na radosnu činje-nicu, da slovenskom sokolskom delu učestvuju svi slovenski sokolski save-zi. Učešče najboljih slovenskih sokolskih takmičara radosna je činjenica ne zato, da bi se postigli rekordi u zimskim sportovima, več zato, da po-kažu celom svetu, kako se slovenski takmičari znadu boriti za prvenstvo u svakoj vrsti takmičenja za koje se odrede. To dokazuje, da su svi slovenski narodi iste misli, sokolske misli, misli slovenske. Zatim je izrazio želju, da bi svi slovenski narodi bili u svom radu vodeni jednom te istom idejom i te-žnjom ,da bi na taj način dokazali svoje bratstvo i saradnju u korist svojih naroda, svojih država, Slovenstva i uopšte čovečanstva.
Tada je brat d-r Pihler kao zamenik načelnika SSS objavio pojedine rezultate svih takmičenja za prvenstvo SSS i na kraju pobedu COS u takmičenju za prvenstvo SSS i za Hanžekov pehar, zamolivši zatim savetnika jugoslovenskog poslanstva d-r Božiča da preda pehar pobedničkoj vrsti.
Predajuči Hanžekov pehar načelniku COS bratu d-ru Klingeru u ime ministra za fizičko vaspitanje naroda Kraljevine Jugoslavije brata d-ra Vjekosla-va Miletiča i poslanika u Pragu d-ra Vasilija Protiča, savetnik d-r Božič naglasio je, da največi uspeh zimskih sletskih igara vidi u tome, što su one bile dokaz slovenske uzajamne saradnje. Zatim je čestitao jugoslovenskim takmi-čarima na postignutim uspesima, a Ce-škoslovačkoj obci sokolskoj, što su njeni takmičari ovog puta osvojili pehar biv. ministra d-ra Hanžeka.
Primivši pehar, načelnik brat d-r Klinger predao ga je zatim vodniku ta-kmičarske vrste COS Fr. Pehačku i ta-kmičarki E. Sekerovoj.
Posle toga je načelnik brat d-r Klinger predao pobedniku u takmičenju u
kombinaciji (na 18 km i skokovi) za prvenstvo SSS Lovri Žemvi, SKJ, kip pobednika, dar vojnog komandanta u Košicama generala Lava Prhale, ista-kavši pri tome značaj toga što je ovu nagradu darovao upravo armijski general te je pozvao takmičara — pobednika, !kao i sve ostale, da s obzirom na položaj naših dveju država u Evropi, uvek ima-ju u vidu ciljeve našeg sokolskog va-spitanja.
Načelnica Saveza SKJ sestra Elza Skalarjeva, koja je pretsednica ženske tehničke komisije SSS, zahvalila je COS na priredbi ovih takmičenja u okviru sletskih zimskih igara i zamolila pret-stavnike saveza, koji su učestvovali na ovim takmičenjima, da pri povratku u svoju otadžbinu isporuče srdačne pozdrave svoj brači i sestrama.
Zatim je pretsednik zimske komisije načelništva članova brat L. Moulik objavio rezultate svih takmičenja članova za prvenstvo COS, a načelnica COS sestra Provaznikova rezultate takmičenja članica.
Svečana večera u hotelu Hviezdoslav
Kao završetak zimskih sletskih igara bila je priredena od strane češkoslo-vačkog ministarstva zdravlja i fizičkog vaspitanja u hotelu „Hviezdoslav” svečana večera, na koju su bili pozvani po-red vodstva i delegata pojedinih saveza i svi takmičari i članovi prire-đivačkog odbora zimskih igara. Nadalje su bili pozvani pretstavnici vojske, vlasti i korporacija.	[
Ministarstvo zdravlja i fizičkog vaspitanja zastupao je načelnik d-r J. Hovorka, dalje su bili prisutni: armijski general Votruba, komandant u Bratislavi, generali Mezi, Eliaš i Šidlik, načelnik ministarstva trgovine d-r Šem-kirž, general žandarmerije Šustr, legacioni savetnik jugoslovenskog poslanstva d-r Ivo Božič i drugi pretstavnici vojske, državnih i samoupravnih vlasti, korporacija, žandarmerije, pretstavnici COS: načelnik brat d-r Klinger, načelnica sestra Provaznikova i članovi starešinstva brat VI. Miler sa sletskim tajnicima, zatim načelnik i načelnica Saveza SKJ brat d-r A. РШЦг i sestra Skalarjeva, vodnik poljske delegacije brat VI. Cirek te ostali članovi slovenskih delegacija. Protektora sleta grad Prag zastupao je ing. O. Cvrk.
Najpre je uzeo reč načelnik min. zdravlja d-r J. Hovorka, koji je u ime ministra izrazio zahvalnost COS .kao največoj i najstarijoj telovežbenoj organizaciji na tako uspeloj sletskoj priredbi, i ujedno izrazio zahvalnost što je za to izabrala baš Visoke Tatre i tako pokazala privrženost prema slo-vačkoj grani češkoslovačkog naroda. Naglasio je dalje značaj sokolske misli za državu i odgoj naroda. Opravdavši otsustvo ministra za telesno vaspitanje naroda, d-r Ceha, čestitao je COS na uspehu u takmičenjima i u ime ministra zdravlja i fizičkog vaspitanja naroda pozdravio članove priređivačkog odbora. Zatim je na jugoslovenskom, poljskom i bugarskom pozdravio takmičare slovenskih saveza, a na slo-vačkom naglasio značaj toga, što su igre bile priređene u Visokim Ta» trama. Sa radošču je konstatovao, da je Sokolstvo proširilo delokrug svoga rada i na sportske grane i tako proširilo svoj radni program u duhu Tir-ševom. Zatim je istakao rad svih rad-nika koji su se založili za uspeh ove sletske priredbe, izrazivši priznanje svim takiničarima, i onima koji nisu pobe-dili, i ispio čašu >u zdravlje Saveza slovenskog Sokolstva, a na procvat COS, češkoslovačke vojske i prestonice republike Praga kao protektora sleta.
Armijski general Votruba, vojni .komandant u Bratislavi, zahvalio se u ime vojske na priznanju koje je dobila vojska u rečima d-r Klingera posle podne i na prisnoj saradnji Sokolstva i vojske, koja je došla do punog izra-žaja u ovoj nedelji za vreme takmičenja u okviru sletskih igara i koja se manifestuje več 20 godina, koliko postoji mlada češkoslovačka država. General Votruba je naglasio, da ta sa-radnja ima čvrste temelje, jer je vezana sokolskom i vojničkom krvlju, koja je bila zajednički prolivena za odbranu tog lepog kraja domovine, za odbranu Slovačke. To krvno bratstvo trajače ve-kovima i tada, kada bi sudbina poku-cala na zidove države. Toj saradnji i jedinstvu kliče Zdravo!
Na koncu govorio je načelnik brat d-r Klinger, koji je u svom odgovoru zahvalio ministru zdravlja i ministru trgovine, te svim pretstavnicima ostalih vlasti' i ponovno vojsci ne samo za učešče na takmičenjima, nego <i za znatnu pomoč koju je vojska pružila prilikom organizacije ove priredbe. Za-tim je pročitao odgovor kancelarije pret-sednika republike na pozdrav, ,koji je bio poslat prilikom otvaranja zimskih sletskih igara. Dalje je opravdao starešinu COS brata d-ra .Bukovskog, koga je bolest sprečila da učestvuje na ovoj priredbi, te kome je bio poslan po-
Sa sednice plenuma
održane dne
Kao što smo več ukratko izvestili u prošlom broju, dne 11 o. m. održana je u Beogradu sednica izvršnog odbora, a dne 12 i 13 o. m. sednica plenuma uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Sednica izvršnog odbora rešavala je uglavnom o pitanjima, kojima se je zatim bavila sednica plenuma dne 12 i 13 o. m.
Plenarnu sednicu otvorio je ..dne 12
o.	m. u 9 časova zamenik saveznog starešine	brat E. Gangl,	koji	je po-
zdravivši svu prisutnu braču, istakao, da u ovoj godini jugoslovenskoo 'Sokolstvo ima pred sobom tri značajna zadat-ka, za koja treba da se dolično pripremi, a ti su: prvo X svesokolski slet u Pragu prigodom 20-godišnjice postajanja bratske češkoslovačke Republike, na kome jugoslovensko Sokolstvo tre ba da	učestvuje	najpripravnije i
u največem broju.	Za	ovu	prigo-
gu, a u	svrhu da	bi	naše	Sokol-
stvo naročilo vidno istaklo srdačnu bratsku vezu koja ga veže s bratskim češkoslovačkim Sokolstvom, iznosi, kako je sednica izvršnog odbora dan pre zaključila, da jugoslovenski naraštaj pokloni na sletu u Pragu češkoslovačkom naraštaju kao svoj dar veliku uljenu sli-ku uzvišenog starešine jugoslovenskog Sokolstva, Nj. Vel. Kralja Petra II u sokolskoj odori. Taj dar jugoslovenski sokolski naraštaj, koji če učestvovati na sletu, nabaviče iz svojih sredstava. U istom smislu također če i naše članstvo koje če učestvovati na sletu u Pragu pokloniti kao svoj dar članstvu češko-slovačkog Sokolstva jednu umetnički iz-radenu brončanu bistu blaženopočivšeg Viteškoj Kralja Aleksandra I Ujedini-telja.
Zatim je brat Gangl 'izvestio, da je u Savezu SKJ osnovan, i jedan naročiti odbor, koji če imati da pripremi sav materijail i u okviru .velike sletske izložbe u Pragu da organizuje izložbu našega Saveza.
U vez,i s proslavom 20-godišnjice postajanja Kraljevine Jugoslavije o. g., kuju če jugoslovensko Sokolstvo izvesti najsvečanije' i otvoriti je na roden-dan Nj. Vel. Kralja Petra II dne 6 septembra o. g., brat Gangl je izneo u kračim poteizima, na koji način bi imalo naše Sokolstvo da proslavi ovaj naš nacionalni pravnik. Kako je to več predložio i sednici izvršnog odbora, koja je taj predlog 'načelno i usvojila, brat Gangl iiznosi sednici plenuma, da če medu ostalim naše 'Sokolstvo tea ovu proslavu izvesti jednu manifestativ-nu štafetu, koja če trčati od krajnjih granica pojedinih župa do župskih cen-tara, a od župskih centara do sedišta Saveza u Beogradu, gde če se steči svi krakovi štafeta iz župa. Tom prilikom održače se u Beogradu i svečana sednica savezne uprave. Nadalje če se time u vezi izdati potreban broj prigodnih sokolskih bro-šurica za sokolski naraštaj i malih knji žica, slikovnica, za sokolsku decu, koje če se sokolskoj omladini pokloniti kao uspomena na ovaj naš veliki nacionalni praznik.
Zatim kao treče brat Gangl iznosi proslavu 75-godišnjice Ljubljanskog Sokola kao matice svega jugoslovenskog Sokolstva, a koja če se održati 1 oktobra o. g.
Posle toga je zamenik saveznog starešine brat Dura Paunkovič potanko izvestio o sanaciji sokolskih 'domova, koju če Savez provesti prema utvrdenom planu.
zdravni telegram. Još je (brat d-r Klinger izrazio svoje zadovoljstvo na po-stignutim rezultatima i zahvalio se slovenskim Sokolima, koji imaju glavnu zaslugu za ovako lep >uspeh ovih zimskih sletskih igara, koje ,su bile samo prikaz i pokus velikog (sokolskog praznika X svesokolskog sleta, ^na kome če se pokazati i posvedočiti, da su Sloveni, njihovo Sokolstvo i vojska jedno te isto.
Time su zimske igre X svesokolskog sleta bile završene. Još iste noči svi 'su učesnici otputovali svojim domovima.
uprave Saveza SKJ
12 i 13 o« m.
Nakon što je savezni tajnik brat dr. M. Arsenijevič izvestio o nekojim pitanjima o kojima je sednica zatim donela potrebno rešenje, te nakon što je ujed-no odobrila potrebno otsustvo zame-niku saveznog starešine bratu dr. Vla-dimiru Belajčiču, otklonivši njegovu o-stavku koju je bio podneo s razloga što se več duže vremena nalazi teže bole-stan, sledili su daljnji izveštaji saveznih funkcionera.
O radu saveznog načelništva izvestio je tada u otsustvu saveznog načelnika brata dr. Pihlera i savezne načelnice sestre E. Skalarjeve zamenik saveznog načelnika brat M. Vojinovič, koji je izneo u glavnim potezima rad saveznog načelništva kroz poslednje vreme. Medu ostalim je izvestio prema pismenom izveštaju savezne načelnice, da u Ljubljani trenira za nastup na ovogodiš-njim medunarodnim gimnastičkim takmičenjima, koja če se održati u okviru X svesokolskog sleta u Pragu, 12, a u Beogradu 5 sestara. Takmičarska vrsta ovih naših sestara nastupiče na poine-nutim medunarodnim takmičenjima i ;s jednom posebnom Murnikovom vežbom s čunjevima.
U debati koja se ge zatim razvila povodom izveštaja saveznog načelništva, u kojoj je učestvovalo više brače, starešina župe Celje brat Jože Smertnik skrenuo je naročitu pažnju saveznom načelništvu, i saveznoj upravi na jedno veoma važno pitanje, a to je na Zakon o obaveznom fizičkom vaspitanju. Nakon što se je i o iovome pitanju povela po-duža diskusija, plenum uprave Saveza doneo je u vezi sa sprovodenjem Zakona o obaveznom fizičkom ,vaspitanju sledeči zaključak:
Zakon o obaveznom telesnom vaspitanju ide za tim Ida obavezno dovede omladinu do istog cilja kome Sokolstvo teži dobrovoljnim putem. Stoga uprava Saveza SKJ, u želji da najiskrenije po-mogne provođenje ovog zakona, zaključuje:
1. da načelništvo Saveza SKJ u naj-kračem vremenu dostavi sokolskim je-dinicama uputstva za proširenje tog dela programa koji zakon traži i koji Sokoli dosada nisu imali u svom programu (n. pr. nastava gadanja, poznavanje ze-mljišta, vežbe na zemljištu, najvažnije o bojnim otrovima);
2. da načelništvo Saveza SKJ odmah prikupi podatke o sokolskim jedinicama koje po čl. 7 Uredbe o osnivanju i radu prazničkih tečajeva i izvršenju ostalih odredaba zakona o. br. 1175/37 imaju uslove za izvođenje ovog zada-tka kod svog članstva i da te jedinice pozove da, putem župa i Saveza, pod-nesu molbe radi odobrenja za izvodenje ovog obaveznog vaspitanja kod sokolskih pripadnika, kako oni ne bi morali posečivati ove časove van sokolane i sokolskih jedinica;
3. da se načelništvo Saveza SKJ postara d'a i sve ostale sokolske jedinice što pre osposobe prednjake za ovaj rad, da bi i one mogle postupiti u smislu zaključka pod 2);
4. da starešinstvo Saveza SKJ izdej-stvuje nadležno rešenje kako bi se svi Sokoli, koji su državni i samoupravni činovnici (službenici) a koji rade na provodenju obaveznog fizičkog vaspitanja kod pripadnika svojih jedinica, oslo-bodili ovih dužnosti u vansokolskim organizacijama.
Dalje je iserpno izvestio o radu sa^ veznog prosvetnog odbora od 1 avgusta 1937 do 12 februara o. g. savezni prosvetar brat prof. M. Stanojevič, koji je medu ostalim izneo, da je savezni
prosvetni odbor prošlih dana izdao knjižicu „Sokolska akcija na suzbijanju nepismenosti”, koja če se besplatno podeliti sokolskim jedinicama, zatim, da če se nedelja sokolske štednje održati od 20 do 27 o. m., u koju če se svrhu izdati i brošurica ,,Štednja” od brata dr. R. Aranitoviča.
Prigodom X svesokolskog sleta u Pragu, i to 1 jula o. g., brat Stanojevič je izvestio, da če se održati slovensko muzičko veče na kome če sudelovati i jugoslovenski Sokoli. Radi toga zatražene su prijave od svih naših župa, kako bi za ovu priredbu izvršile izbor horskih i muzičkih ansambla.
Sporazumno sa savezniin načelni-štvom izvršiče se razmena jiašeg i če-škoslovačkog naraštaja. Izvesan broj na-šeg naraštaja probaviče u češkoslovač-koj kao gosti tamošnje Ibrače i sestara, a češkoslovačkog kao gosti u našim sokolskim kučaina na nioru.
U vezi sa sokolskom Petrovom peto-letnicom redigovan je i petogodišnji plan sokolskog prosvetnog rada.
Na koncu je savezni prosvetar brat Stanojevič izvestio, da je savezni prosvetni odbor nanovo pokrenuo sokolsku agenciju, koja če vršiti izvestiteljsku slu-žbu preko dnevne štampe i radia.
U nastavku sednice posle podne naj-pre je podneo izveštaj savezni blagajnik brat Ivan Radič, koji je zajedno sa svojim blagajničkim izveštajem podneo i izveštaj otsutnog saveznog gospodara, poglavito u pogledu saveznog ibudžeta za godinu 1938'39.
Nakon toga izvestio je o načrtu no-vog statuta o organizaciji i poslovanju Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zamenik saveznog starešine brat dr. Oton Gavrančič, Kako je predlog ovog no-vog statuta bio več pre temeljito pretresen na jednoj sednici ad hoc te na sednicama saveznog starešinstva i izvršnog odbora, to ga (je sednica plenuma savezne uprave primila uz neke manje izmene, ovlastivši starešinstvo Saveza da ga ono .podnese nadležnim faktorima na odobrenje.
Zatim je podneo statistički izvešilaj pročelnik saveznog statističkog otseka brat V. Švajgar. Prema tome izveštaju, stanje Saveza SKJ na 31 januara o. g. bilo je sledeče: 25 sokolskih župa sa 846 društava i 1.353 čete, ili svega 2.199 jedinica, sa 126.235 članova, 45.583 članice, te 128.124 naraštaja i dece, ili svega 278.941 pripadnik. Od toga bilo je 27.344 vežbača, 7.415 vežbačica, 26.390 naraštaja, od toga 10.427 nara-štajka, 50.846 muške i 40.461 žensko dete, ili svega 162.883 vežbača i vežba-čice. Prednjaka je 4.320, a prednjačica 1.680. Sokolskih domova 293, a u gradnji 27 te 257 vežbališta.
Brat dr. ing. Kosta Petrovič izvestio je zatim ukratko o pitanju gradnje sta-
Sokolsfvo
Sokolstvo je izniklo iz naroda i služi narodu. Sokolske čelije bile su žiža ne samo borbe za slobodu naroda nego i njegov ponos, njegova duševna baza. Ni jedna organizacija, ni jedan orga-nizovan skup ljudi, u vreme kada su Tirš i Finger stvarali Sokolstvo, nije se potpuno i beskompromisno stavilo u službu naroda kao Sokolstvo. Još je tu jedan momenat značajan, a to je, da Sokolstvo unosi sasvim dosada još ne-poznat sistem rada u narodu; ono ga vaspitava u jednom apsolutno 'demo-kratskoni duhu i diže time, pored fizičkog osposobljavanja, i njegovu mo-ralnu snagu. Tako je Sokolstvo stva-ralo jake čelije iz kojih su nikla či-tava jata novih rodoljuba, novih ljudi, sposobnih za borbu ,koja je pomogla da narod raskine i tudinske okove.
I Sokolstvo je imalo svoje epohe. Ma kako da je Tirš švojom dubokom filozofijom unosio u njega elemente koji če uvek biti osnova Sokolstva, ipak je vreme učinilo svoje. Nije ni čudo. Tirš je osnovao prvo sokolsko društvo „Praški Sokol” 1862, a več 1875 godine bila je u današnjoj češkoslovačkoj 71 jedinica sa 7.103 člana, dok je krajem 1936 g. bilo 3.255 jedinica sa 786.445 članova. Taj veliki zamah koji je Sokolstvo učinilo prodiranjem u najšire slojeve naroda, izvršio je i ekspanziju u njegovorn delokrugu rada. Sokolstvo se, kako to lepo iznosi Kržovak u svojoj
diona u Beogradu. Kako su se u vezi s tim pitanjem u poslednje vreme pojavili u dnevnoj štampi i javnosti ne-koji glasovi, koji su pitanje izgradnje stadiona u Beogradu traktirali neobave-šteno i nestručnjački, to je izvršni odbor zamolio brata dr. ing. K. Petroviča da ovo važno pitanje prikaže u jednoj naročitoj brošuri na stručan i objektivan način u svrhu tačne informacije svih nadležnih i zainteresovanih faktora kao i same javnosti.
Istodobno je uprava Saveza primila i predlog brata dr. ing. K. Petroviča o reviziji sokolskih jedinica.
Posle toga je brat dr. Relja Aranitovič podneo sednici detaljan izveštaj saveznog revizionog odbora.
Nakon što je još savezni tajnik brat dr. Arsenijevič izvestio o nekojim te-kučim administrativnim poslovina u Savezu, sednica plenuma uprave zaključila je, da se savezna glavna godišnja skup-ština održi dne 15 maja o. g., a pre toga da se održi: 12 maja sednica izvršnog odbora, 13 maja sednica plenuma uprave, a 14 maja .konferencija delegata župa.
Sutradan u nedelju dne 13 o. m. u-jutro u nastavku sednice podneli su svoje izveštaje, usmenO i pismeno pret-stavnici pojedinih župa, i to: za župu Bjelovar starešina brat dr. Vukobratovič, za župu Celje starešina brat J. Smertnik, za župu Cetinje starešina brat G. Miloševič, za župu Karlovac starešina brat M. Sablič, za župu Kranj starešina brat J. špicar, za župu Kragujevac starešina brat M. Pavlovič, za župu Ljubljana starešina brat dr. J. Pipenbaher, za župu Mostar brat prof. J. Radulovič, za župu Niš brat Gvozdenovič, za župu N. Sad načelnik brat M. Teodorovič, za župu Novo Mesto starešina brat dr. I. Va-sič, za župu Osijek starešina brat dr. I. Jelavič, za župu Petrovgrad starešina brat dr. Matič, za župu Sarajevo brat Čovič, za župu Skoplje brat puk. Bra-novački, za župu Split starešina brat dr. M. Buič, za župu Varaždin starešina brat M. Belčič, za župu Zagreb starešina brat dr. O. Gavrančič, za župu Maribor starešina brat dr. Gorišek i za župu Beograd brat dr. B. čipčič.
U svim ovim iserpnim izveštajima bio je prikazan ne samo rad' i stanje u op-jedinim župama i njihovim ijedinicama, več i prilike pod kojima se taj rad na terenu provodi, a koje su u nekojim župama osetljivo teške.
Na koncu govorio je član uprave Saveza SKJ brat dr. Hugo Verk, koji je, rezimirajuči izveštaje pretstavnika župa o prilikama pod kojima Sokolstvo deluje u nekojim krajevima, podneo sednici plenuma predlog, da se starešinstvo Saveza ovlasti da s tim prilikama upozna merodavne faktore.
Sednicu je nakon toga zaključio brat Gangl u 13.30 časova.
i slednja
knjiži: „Masarik i Sokolstvo”, iz sokolane prenelo u život. Ono postaje, kako je kazao otac demokratije Masarik, „izraz narodnog osečaja”. Sokolana postaje škola narodnog vaspitanja, ona je ustav za odgajanje čiste požrtvov-ne ljubavi za narod, ona je hram uzvišenog demokratizma, kako kaže češki pisac Kršen.
Sokolstvo' i nije zamišljeno od strane njegovih stvaraoca, da u jednom krat-kom periodu stvori idealnog „Soko-čo-veka”, koji bi potpuno odgovarao potrebama uzvišenog života. Pre svega samo Sokolstvo je idealno društvo ljudi. Tome idealu, kao ni božanstvu ne-čeino se moči nikada upotpunosti pri-bližiti, ali zato moramo ida kroz ceo život na tome radimoj, i da težimo nje-govom usavršavanju.
Novi zadaci Sokolstva nisu maleni i neznatni. Njih je bezbroj. Medu njima u novije doba ubraja se i pojačano staranje o duševnom, a time u vezi i materijalnoin, stanju pojedinaca, jer prema Tirševoj teoriji: „Svaki od nas mora dospeti do največe mete u interesu po-dizanja samoga naroda.” „Ništa neče čoveku pomoči politička sloboda ako on trpi od privredne bede;, i spreman je da se odreče i svojih političkih prava da pribavi materijalne potrebe”, kaže češki sokolski pisac Jandasek.
Svi smo mi Sokoli brača, ophodeči se medu sobom u jednom demokratskom
duhu. Ali, da li smo u stvari svi je-dinka, da li nam' i van sokolane duša jednako podigrava, da li nas sve pod-jednako čeka topla večera? Taj stvarni, puni i realni (demokratizarn, koji stvara demokrate u punom smislu, traži Sokolstvo. Jer lepo kaže Tirš: „Ni-kada ni najbolja prošlost nego samo zdrava' i aktivna sadašnjost može obez-bediti narodnu budučnost”. Sokolstvo je, prema svome učitelju, pozvano da odgaja potpunog čoveka, kako bi na taj način podiglo ceo narod. Taj potpun covek ne možef, i ne sme biti ni mate-rijalno oronuo. Soko kako god fizički jak, čeličan, pun duševnih osobina, ma kako čvrstog karaktera, nesalomljive volje, plemenite duše, on ne može svome zadatku duše i tela odgovarati ako mu materija života ne daje ono što treba da mu dade. Uzalud je pesma kad srce ne peva; uzalud je snaga kad hleba neba.
Tako je Sokolstvo pristupilo sprovo-denju jednog od velikih Izadataka u narodu, a to je, štednja. Ma kako da ona nije nikakva nova zadača 11 Sokolstvu, jer je več Tirš još 1873 godine pozi.vao svoje članove da štede, ipak njeno sprovođenie datira u glavnom od posle svetskog rata. Sokolstvo želi da iskoristi duhovnu jačinu svoga članstva, ono želi da kroz jake stubove očeličenog karaktera svojih pripadnika provuče ovo čisto seme puno roda, koje bi pomoglo našem narodu da slobodnije i sigurnije gleda u svoju budučnost. Štednja zahteva srce, ona traži dušu, potresa i najjaču volju, ona znade da zaledi oči da ne vide, jer hoče slobodu budučno-sti. Štednja bi mogla da postane uro-đena i našem narodu kako god je postala i mnogim drugim narodima, kad bi mi hteli, kad bi se samo možda nasmejali našoj nesalomljivoj čvrstoj volji i rekli: Hočemo da znamo da nas čeka život a ne beda!
Mi Sokoli ne želimo ovim da stvara-mo malograđanske ili palanačke gazdiče. Sokolstvo štednjom želi osposobiti sva-kog svog pripadnika da svoj život udesi onako kako to on najbolje može. Soko je čovek zdrav duhom, i telom, pun vere u sebe, pun ideala i želje za životom. Njemu štednja neče nametati ništa novo, več čemu ona samo ojačati i još na jedan način ispitati njegovu čvrstu volju. Jer za naš narod, za naš odgoj, treba jako srce da može čovek u istimi preneti sebe od danas na sutra. Štedeti znači hteti večno živeti, to je tačno. Samo štedeti znači isto tako i gospodariti svojim životom. Ali zato ne treba za-boraviti na Tirševe reči: „Slab je onaj koji je izgubio veru u sebe” ili „Ma-len je onaj koji ima malen cilj.”
Koliko je neko više Soko u toliko če mu biti lakše da štedi. „Ko malo hoče, taj ništa neče”, rekao je Tirš. A taj zaključak tačno odgovara ovde po-stavljenom zadatku. Sokolstvo traži da svaki njegov pripadnik zahteva od sebe pravo na život. Svaki mora da svoju snaga upotrebljava onako kako mu ona najbolje može pomoči, a kroz sebe i celom narodu. Svak mora da štedi, bilo da njegov život to lakše ili teže uslovlja-va. Svak mora da služi visokoj zadači a ta je, kako je to lepo rekao učitelj Sokolstva: „Velika ,divna, uzvišena i idealna”, jer ona traži dobro celoga naroda. Soko ne sme rasipati svoje snage, ni fizičke, ni duševne, ni materijalne, da bi ih mogao upotrebljavati onda kad to njemu i narodu bude najkori-snije.
Sokolska štednja želi da narod mate-njalno podigne, da ga medusobno zbli-ži, da ga duševno iosposobi, i da mu obezbedi budučnost. Jer nije uzalud rekao veliki francuski filozof i ekonomista Sej: „Sa kugle zemaljske nestače naroda koji ne ume da radi i štedi!” Štednja je uslov života. 'Ona pretstav-Ija za čoveka isti 'onaj osnovni ele-menat koji pretstavlja i rad. Danas se najbolje pokazalo, da nije dovoljno rabiti, nego čovek mora biti koliko god je sposoban da zaradi još više sposoban da taj rad i 'racionalno iskoristi za život danas i sutra. Bedan je onaj koji se nije toliko osposobio 'da oseti ka-k° njegov život pripada njemu 11 doba najaktivnijeg rada i da če 11111 pripadati j °nda kada mu ruke budu podrhtavale. 1 eško onoj duši koja >nide živela od tud ih uzdisaja, jer tili je iz dana u dan sve manje; život svakog sve više • više priteže uza .se. Zato se e to ' oko ne sme zaboraviti, on ne sme
svoju dušu prodavati pohlepama i u-žitcima bujnosti današnjeg života. Sokolstvo želi od njega Ida stvori vedrog, smelog, realnog čoveka, čistog, idealnog demokratu, snažnog i uvek za život sposobnog gradanina. Soko ne sme biti zaslepljen lepotom svoga tela, visinom svojih pogleda, nego sve ,to ima da stavi u službu stvarnog 'jačanja i sve-stranog osposobljenja sebe i svoga naroda.
Štednja če nam najpre pomoči da očuvamo sebe u sebi. Ona traži od nas celu dušu, traži često i suzu, ali zato vrača bezbroj osmejaka na nabranim« i staračkim usnama. \Ona če nam pomoči da sačuvamo svoj ponos, svoje dostojanstvo, njoj čemo jedino moči da zahvalimo, da se zaštitimo od rugobe i niskosti koju može samo čovek da preživi. Treba da se setimo koga lica ži-vog — leša, pa da se zabrinemo za svoju budučnost ma kako nam bio udoban današnji život. Život se znade da sveti lako. i brzo. ;Ništa u životu nije tako sigurno kao iznenadenje i razočaranje. 1 svi oni koje ti momenti dočekaju ne-spremne, moraju padati, moraju možda i propadati, jer lepo je rekao Tirš: „Svaki narod je nestao vlastitom krivicom”. Zato je naša sokolska dužnost da šte-dimo, da štednju propovedamo, kako bi naša budučnost, i svakoga od nas kao pojedinca i naše Isokolske i narodne zajednice, bila sigurna i vedra.
D-r Relja Aranitović.
Godišnja skupština Sokolskog društva Zagreb I
Dne 30 januara o. g. održana je XVII glavna godišnja skupština Sokolskog društva Zagreb 1. Skupštinu je otvorio starešina društva brat Stjepko Debeljak, koji je prve pozdravne reči uputio Nj. Vel. Kralju Petru II, predloživši zatim pozdravni telegram, što je skupština prihvatila odu-ševljenim ovacijama. Zatim su pročitani izveštaji društvenih funkcionera, koji su posle krače diskusije bili od skupštine pri-mljeni, nakon čega je dana razrešnica sta-roj upravi.
U novu društvenu upravu izabrani su sledeča brača i sestre: starosta dr. Fran I. Zavrnik, I zam. starešine dr. Fran Brnčič, II zamenik Veljko Rajič, načelnik Milan Culic, zamenici Drago Jelič, Ivan Sekalec i Hubert Jeras, načelnica Ivanka Palikovič, zamenice Ankica Orlič i Zora Župan, tajnik Uglješa Palikovič, prosvetar Edo Du-kič, blagajnik Dragoljub Radulovič, gospodar ing. Nadežda Zaljepugina. Članovi uprave: Dragoljub Andrijaševič, Milan Ju-riševič, dr. Josip Paleček, Josip Šakič, Miroslav Barta, Milenko Mikovič, Dragica Pitner, Lojze Vrdikon, Stjepko Debeljak, Petar Muždeka, Rudolf Rukavina, dr. Otmar Veselko, Dušan Žarkovič i Dušan 2e-stič, Revizori: Dorde Čelap, ing. Josip Dri-jak, dr. Nikola Gačeša, Branko Stojanovič i Vlasta Večera. Sud časti: Dušan Boguno-vič, Milan Fabijanovič, Aca Kureševič, Josip Guštin, prof. dr. Fran Ilešič, dr. Danilo Medakovič, Boško Pavlovič i prof. dr. Laza Popovič.
Na koncu je u ime Sokolske župe skupštinu pozdravio župski starešina brat dr. Oto Gavrančič lepim govorom, osvrnuvši se na sokolske i vansokolske prilike, izra-zivši nadu, da če nova uprava u ovoj go-dini voditi Sokolsko društvo Zagreb I u svestranom sokolskom radu. Govor starešine brata d-ra Gavrančiča bio je toplo pozdravljen.	Z.	N.
Godišnja skupština Sokolskog društva Mandalina
Sokolsko društvo Mandalina održalo je svoju glavnu godišnju skupštinu dne 30 januara o. g. u dvorani svog doma. Skup-štini je bila prisutna večina članova i članica, a župu zastupao je župski tajnik brat Ježek.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat Ante Vlahovič lepim prigodnim govorom. O radu u prošloj godini izvestili su 11 svojim izveštajima društveni funkcioneri. Na skupštini se je zatim raspravljalo o do-vršenju društvenog doma, koji je neop-hodno potreban za uspešan rad društva. Prema izvešta.iu blagajnika, ukupno je utrošeno za gradnju doma do 31 decembra 1037 g. oko 280.000 dinara. Posle diskusije svi izveštaji bili su jednoglasno primljeni, nakon čega je staroj upravi dana razrešnica.
U ime župe Šibenik-Zadar skupštinu je pozdravio župski izaslanik brat Ježek. Na
skupštini je zatim pročitan ponovno program zavetom preuzetih zadataka za sokol-sku Petrovu petoletku. Time u vezi društvo če prostor koji se nalazi izmedu sokolskog doma i škole urediti u park Vi-teškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Na koncu je jednoglasno izbrana sledeča nova uprava: starešina Ante Vlahovič, zamenik Slavomir Jurkovič, tajnik Ante Džonlagič, načelnik Mate Pendžer, zamenik Jakša Aras, načelnica Blaža Aras, za-menica Mileva Pendžer, prosvetar Ante Vlahovič, blagajnik Joso Belamarič, stati-stičar Josip Kraljič, gospodar Ivo Periša, knjižničar Ivo Vukšič te odbornici: Ivo Kramarič, Niko Catlak i pet zamenika odbornika.
Sa skupštine su otposlani pozdravni telegrami Nj. Vel. Kralju Petru II i Savezu SKJ.
Župski prcdnjački tečaj za vode sokolskih četa u Subotici
U Subotici održan je od 6 do 12 febru-ara o. g. II praktični župski prednjački tečaj za vode sokolskih četa. Na ovome tečaju bilo je 37 članova četa iz cele župe Novi Sad, a od toga broja 20 članova iz četa Sokolskog društva Subotica-Matica.
Rad u tečaju počinjao je u 7.30 i tra-jao je do 12 časova, zatim posle podne od 2 do 6 i naveče od 7,30 do 8,30 časova. Na ovome tečaju prešlo se sve gradivo koje je potrebno za uspešno vodenje sokolskih četa, tako da su se svi tečajci ospo-sobili za vode četa. Osim sistema sokolskog vežbanja, ideologije, organizacije istorije, higijene, bolesti stoke, poljopri-vrede i gazdinstva, na tečaju su obradene i naučene proste vežbe za sokolske čete sa kojima če se nastupiti na X svesokolskom sletu u Pragu, tako da če se sada za slet u Pragu moči računati na lep broj članova četa novosadske župe, samo ako im se bude našla i materijalna pomoč za put. Vežbe su vrlo dobro naučene, tako da su se tečajci osposobili da iste nauče i ostalo članstvo četa.
Ceo ovaj tečaj imao je praktičan karakter, jer je tečajcima sve odmah i praktično prikazivano, i odmah se od njih tražilo da i sami to praktično pokažu. Časovi iz higijene i ostali predmeti bili su pračeni projekcijama, što se takoder pokazalo kao vrlo dobro sredstvo.
Tečaj je bio internatski. Svi tečajci stanovali su u Sokolskom domu, tako da su za sve vreme bili pod neposrednim nadzorom vode tečaja i ostalih predavača, a hranili su se takoder zajedno u menzi, gde su dobivali odličnu i obilnu hranu.
Na kraju tečaja tečajci su polagali praktični ispit. Ispit je obavljen u subotu 12
o.	m. na kome su svi tečajci pokazali vrlo lepe rezultate, tako da su ga svi položili. Najbolji tečajci nagradeni su knjigama, koje je poklonio Savez SKJ i župa Novi Sad te uokvirenim slikama Tirša i Figne-ra, koje je poklonio brat Mile Hrvojevič, član uprave Sokolskog društva Subotica-Matica. Osim toga svaki učesnik bez razlike dobio je po tri lepe sokolske knjižice i fotografiju Sokolskog doma, koje je poklonilo Sokolsko društvo Subotica-Matica i po jednu praktičnu poljoprivrednu knji-gu koje je poklonila tvornica »Zorka« A. D.
Tečaj je vodio brat Laza Tešič, zamenik načelnika župe Novi Sad, a osim njega na tečaju je predavalo još 14 brače.
Delenju uverenja i nagrada prisustvovao je veči broj članova uprave društva, kao i delegati svih četa subotičkog matičnog društva koji su toga dana imali zajedničku konferenciju u Subotici, tako da je sam
završetak tečaja imao vrlo svečan karakter.
U čast tečajaca četa Mali Bajmok priredila u subotu navečer akademiju u Sokolskom domu, a društvo Subotica bratsko veče.
Ovo je drugi župski tečaj ove vrste, a koji je sada prvi put održan u Subotici. Pri tome se pokazalo, da je Subotica, kao matično društvo največeg broja sokolskih četa novosadske župe, najpodesnija za odr-žavanje ovakvih tečajeva. Svakako ne treba stati sa ovim radom, več treba nastaviti, tako da što veči broj članova četa prode kroz ovakve tečajeve, kako bi se sami seljaci osposobili za dobre vode četa.
J. T.
Godišnja skupština Sokolskog društva Mokrin
Dne 2 januara o. g. održalo je redovnu godišnju skupštinu Sokolsko društvo Mokrin. Iz primljenili izveštaja funkcionera vidi se, da je rad društva u prošloj godini bio raznovrstan i plodan. Društvo je održalo 13 priredaba i učestvovalo na žup-skom sletu u Vršcu. Izbor nove uprave izvršen je na vanrednoj skupštini, koja je održana 30 januara o. g. Za starešinu iza-bran je brat D. Adonov, za zamenika brat D. Stefanovič, za tajnika brat N. Antič, za načelnika brat A. Stančič, za načelnicu sestra E. Milovanov, za prosvetara brat D. Petkov, za blagajnika brat D. Panta, te potreban broj članova uprave, revizionog odbora i suda časti. Na obe skupštine bio je delegat brat M. Čirilov iz V. Kikinde.
Godišnja skupština Sokolskog društva Višegrad
Prošlih dana održalo je Sokolsko društvo Višegrad svoju redovnu godišnju skupštinu.
Skupštinu je otvorio u prisustvu broj-nog članstva starešina brat Vojislav Ko-stič, upučujuči prve misli našem vrhovnotn starešini, Nj. Vel. Kralju Petru II, kojemu cela skupština urnebesno kliče »Živeo!«. Zatim je komemorirao u prošloj godini umrle članove, te pozdravio izaslanika vla-sti i br. župe. Potom je ukratko izneo društveni rad minule godine, koji je vidno ko-raknuo napred, ističuči važnost rada na sokolskoj Petrovoj petoletci.
Nakon toga podneli su svoje izveštaje ostali funkcioneri, koje je skupština pri-mila sa zadovoljstvom i sve bez ijedne pri-medbe. Iz tih izveštaja se vidi, da društvo ima oko 150 članova i da je rad društva kako u/tehničkom tako u kulturnom i ma-terijalnom pogledu bio plodonosan, a na-ročito rad na petoletci. Društvo je kao prvu etapu ovoga rada uzelo da pošumi brdo »Grad« i pretvori u »Petrov park«, pa je tu več posadilo oko 600 raznih sad-nica i ogradilo dobar deo. Uporedo sa sokolskim četama, od kojih čete Velji Lug i Orahovci spadaju medu najbolje u župi, radilo se na podizanju pčelarstva u četama i izradilo sa članstvom četa nekoliko košnica. Zatražene su i dobiče se od Banske uprave oko 1.000 vočnih sadnica, koje če se razdeliti najboljim četama da ih prema zavetu SPP zasade, po mogučnosti u sokolskim rasadnicima. Uvedena je medu najmladim članstvom i štednja sa več dobrim rezultatiina. Osim toga društvo je za SPP zavetovalo: putujuču knjižnicu za selo, koja je več osnovana sa oko do sada 60—80 stručnih knjiga, osnivanje pčelinja-ka u 3—4 najbolje čete i u društvu, podi-zanje peradarstva, higijensko podizanje sela izgradnjom nužnika i održanjem čistoče kao i osnivanje sokolskog pozorišta s
II župski prednjački tečaj za vode sok četa, održan u Subotici od 6—12 o. m.
naročitom zadaćom da deluje i medu sokolskim četama podižuči njihov kulturni nivo, najzad društvo če povesti akciju za suzbijanje nepismenosti i širenje trezveno-sti na selu i gradu. Kao daljnu tačku zaveta SPP darovače se zastava najboljoj četi društva i obaviti proslava 30-godišnjice od osnutka društva koja pada u toku peto-letke.
Na koncu izabrana je sledeča nova uprava: starešina br. Vojislav Kostić, I zamenik Nikola Baranac, II zamenik Branko Brani-savljevič, načelnik Josip Milinovič, zamenik Janko Kolbas, načelnica s. Danica Jef-tič, tajnik Abdulah Ploskič, prosvetar dr. Teodor Ilič, referent sok. četa ing. Nikola Polimski, ekonom i referent SPP Risto Petrovič, pročelnik štednje i knjižničar Vacslav Stanjkovič, blagajnik Cezar Levi, statističar Ratko Jovanovič. Članovi uprave: dr. Elias Ovadia, zdr. referent, Jusuf Milahasič, proč. muzičke sekcije Mile Krsmanovič, Ješo Melentijevič, Mustafa Peco, Mehmed Tabakovič. Nadzorni odbor: Mitar Ječmenica i Joso Mirkovič. Sud časti: dr. Zadik Altaras, Salamon Sigman i Luka Vidovič.
Godišnja skupština Sokolskog društva Rogoznica
Dne 23 januara o. g. Sokolsko društvo Rogoznica održalo je svoju V redovnu glavnu godišnju skupštinu, sa koje je okupljeno članstvo odaslalo brzojavni pozdrav Savezu SKJ.
Nakon što su pročitani izveštaji svih funkcionera, prešlo se na biranje nove uprave, u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina N. Lušič, zamenik A. Mileta, tajnik R. Koštre, prosvetar R. Bego, načelnik I. A. Mileta, zamenik I. Biljakovič, načelnica D. Lušič, zamenica M. Šaran, blagajnik D. Mijalič, pročelnik muzičkog ot-seka Z. Živkovič, zamenik A. A. Mileta, matičar J. Klamuš, te otbornici: I. Medič,
I.	Delale, M. Ranko, M. Lušič, A. Danijel; zamenici: M. Cvijo, A. Gnaovac, I. Lovrič. Odbor za gradnju doma: N. Lušič, R. Koštre, I. Delale, I. Medič, I. Klamuš, J. De-vič, I. Biljakovič, M. Lušič i A. Daniel. Re-vizori: J. Klamuš, J. Devič, J. Radič; zamenici: I. Biljakovič i N. Lovrič. Sud časti: A. I. Mileta, Z. Živkovič i M. Živkovič; zamenici: D. Lovrič i L. Lušič.
Nova uprava, u koju su ušle mnoge mlade sile, nastojače svim silama da izvrši pre-uzete zadatke u okviru sokolske Petrove petoletke i da udari temelje svom sokol-skom domu. Na koncu je starešina M. Lušič održao lep govor, u kome je, osvrnuv-ši se na današnje prilike, naglasio, da svaki Soko treba da uloži sve svoje sile na dobro Kralja i Domovine. Skupština je zavržena pevanjem sokolske himne »Hej Sloveni«.
Občni zbor Sokolskega društva Zagorje ob Savi
Naše društvo je polagalo obračun svojega dela v nedeljo dne 16 januarja t. 1. Članstvo, ki se je polnoštevilno udeležilo občnega zbora v mali dvorani sokolskega doma, je najprej pozdravil starosta br. Kolenc Lojze, za njim pa župni delegat br. Smertnik, naš župni starešina i Celja. Oba govornika sta žela za svoja navdušena govora živahno priznanje. Članstvo je s trikratnim »Slava« počastilo spomin umrlih članov in članic.
Sledila so poročila družtvenih funkcijo-narjev, ki so bila sprejeta z zadovoljstvom, posebno še poročilo načelnika br. Kluna. Za svoje res veliko in požrtvovalno delo je dobil vsaj malo nagrado. Del programa Petrove petletke je izvršen; naša velika dvorana je vsa prenovljena, nova parketna tla in sveže preslikana. Vse priznanje gre zavednemu članstvu, ki je gmotno podprlo stremljenje uprave, posebno še br. Biroli, ki je s svojimi umetniškimi načrti uredil notrajnost dvorane. Tudi odsek na Lokah je dobil svojo telovadnico. Iz blagajniškega poročila je razvidno, da finančno stanje društva ni rožnato, vendar upamo, da bomo z zaprošenim posojilom pri bratskem Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije sanirali naš dolg na sokolskem domu.
Po končanih poročilih je bila izvoljena sledeča uprava: starešina: Kolenc Lojze,
1.	podstarešina Fincinger Ognjeslav, II. podstarešina Mrnuh Polde, načelnik Klun France, tajnik Ivanc Stanko, prosvetar Kalan Jože, blagajnik Šulin Matko, načelnica Klun Darinka; matrikar Velepič Stojan, -gospodar Pavlinič Niko; člani upra-
ve: Mrnuh Ivan, Markič Joža, Bazelj Lojze, Culot Ivan, Požun Herman, Kušar Sava, Pergar Viktor, Fink Ivan, Prosenc Ivan in dr. Rutar Franc; nadzorni odbor: br. Godina, Juvan in Vovk. Razsodišče: Kolenc, dr. Zarnik, Fincinger, Drnovšek, Ing. Mastnak in dr. Rutar.
Sokolsko društvo Kastav
Sokolsko društvo u Kastvu održalo je svoju redovitu godišnju skupštinu dne 22 januara o. g. u Narodnom domu.
Na skupštini, koja je bila broj no poseče-na, jednoglasno je izabrana u glavnom stara uprava na čelu sa bratom Ferdom Kar-lavarisem.
Godišnja skupština Sokolskog društva Bileča
Dne 6 o. m. Sokolsko društvo u Bileči održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu, kojoj je prisustvovao župski delegat brat Jelačič.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat Vidosav Dedijer, koji je u početku komemorisao uspomenu na blaženopočiv-šeg Viteškog Kralja Ujedinitelja, našto su prisutni ustajanjem u trokratnom uzviknuli »Slava Mu!«.
Po podnetim referatima upravnog i nad-zornog odbora bilo je krače diskusije, pa je data razrešnica staroj upravi, a izabrata nova, u koju su ušli: starešina: Vidosav Dedijer, podstarešina: Mitar Dangubič; načelnik: Ilija Blanuša; zamenik: Rudika Fe-rezin; načelnica: Dinka Durišič; zamenica: Vida Miloševič; tajnik:	Risto Mijanovič;
blagajnik: Obren Ivkovič; statističar: Marko Albijanič; prosvetar: Asim Drljevič; domačin doma: Simo Dželetovič; knjižničar: Kemo Kapičič; društveni lekar: dr. Ljubomir Kazimirov; referent za čete: Mijat Rakočevič; zastavnik i referent za SPP: Luka Stijačič. Članovi uprave: Batrič Zečevič, Savo Albijanič, Radovan Kulušič, inž. Milo-rad Nikolič; zamenici: Pavle Glgovac, Savo Dimič i Omer Tanovič. Revizioni odbor: Vasilije Savič, Jevto Popara i Ibro Selimo-vič. Sud časti: Ibrahim Ljutovič, Batrič Zečevič i Juraj Boteri. Odbor za dogradnju i opravku doma: inž. Milorad Nikolič, Vido Dedijer, Dejan Popara i Simo Dželetovič.
Stara uprava je pokazala zadovoljavaju-če rezultate u pogledu sredivanja finansi-skih prilika i dovršenja doma iz beskamat-nog zajma, koji je dobiven od Saveza SKJ u sumi od 20.000 dinara. Društvo je na 1 decembra 1937 osvetilo i svoju zastavu, koju je poklonio narodni poslanik br. Vojislav Gačinovič.	—	M.	P.	P.
IZ UREDNIŠTVA
Preostali deo izveštaja o skupštinama sokolskih društava objavićemo u nared-nom broju.
Iz naših župa
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRUŠTVA ZAGREB 3
Današnje se Sokolstvo delomično razlikuje od predratnog po sredstvima i pute-vima kojima se služi da postigne svrhu, t. j. skladan odgoj duše i tela svakog svog pripadnika. Novo, posleratno vreme nameče nam nove dužnosti.
Zato su danas sredstva mnogobrojnija i tako raznolična, da je dosta teško pokazati rezultate toga rada jednom priredbom. Ovo je društvo to pokušalo, priredivši po prvi put prosvetno-tehničku akademiju 5 februara o. g. Akademija je potpuno uspela u svakom pogledu i zbilja pokazala, da je i tehnički i prosvetni rad u ovom društvu dobar.
Akademija je održana u Sokolskom domu u Klaičevoj ulici. Sve zagrebačko Sokolstvo, iz svih 8 društava, odazvalo se kao uvek priredbama ovog društva i posve je napunilo dvoranu, što dokazuje, da su priredbe ovog društva na višini, pa se rado i posečuju. G. Bana Savske banovine zastu-pao je načelnik Banske uprave brat P. Ben-zon. Akademiji su prisustvovali starešina župe brat dr. Gavrančič i starešine gotovo svih zagrebačkih društava.
Nakon pozdravnih reči brata starešine J. Rišlavija razvijao se program akademije, koji je bio sastavljen iz prosvetnih i tehniških tačaka ovako: 1. Pozdrav zastavi, koji su odali svi prisutni ustajanjem. -
2.	»Kralju Petru II«, uz recitaciju i glazbu izvela su muška i ženska deca. — 3. Dvor-žak: »Humoreska« — vežbao je ženski na-raštaj. — 4. V. Ilič Ml.: »Kako umire Jugo-sloven« — deklamovao je brat V. Cvjet-kovič. — 5. Zajc: Koračnica iz opere
»Zrinjski« — vežbao je muški naraštaj. —
6.	Hajdrih: »More adrijansko« — uz glazbu izvele su članice. — 7. »Robinjica« od Berse, Tijardovičevu »Daleko me moj Split« i Haceovu »Majka« — otpevala je sestra Savka Radonič. —	8.	Preradovič:
»Brača« — izveli su brača Milojkovič D., Gajič S. i sestra Šimecki V. — 9. Razboj: vežba višeg odelenja za takmičenje u Pragu — vežbao je muški naraštaj. — 10. Herman: »Mala rapsodija« — svirao je brat M. Radonič, naraštajac. — 11. Gostinčar: »Neka živi Jugoslavija!« — izveli su članovi i članice.
Sve vežbe sastavili su članovi prednjač-kog zbora, koji su uložili mnogo truda i volje da ove tačke programa što bolje usa-vrše. Prosvetni odbor je opet sa svoje strane učinio sve da i ostale tačke programa budu na višini i u tome je uspeo.
Rad jednih i drugih nagraden je vanred-nim uspehom akademije. Prisutni su sve tačke programa sa oduševljenjem pratili i burno su odobravali svakoj tačei. Ne može se kazati koja je tačka bila najbolja, jer su sve bile jednako lepe i dobro izvedene.
Tako je društvo ponovo potvrdilo i jače učvrstilo svoj glas naprednog sokolskog društva, koje ide ispravnim putem i upo-redo provodi velik tehnički i prosvetni rad koji se lepo upotpunjuje.
Ovakav zajednički rad na svestranom sokolskom uzgoju svoga članstva provodi ovo društvo još od svog osnutka u 1930 god. U početku je prosvetna strana toga rada bila slabija, ali se iz godine u godinu ja-čala, i sada ne zaoštaje mnogo za tehnič-kom.
Obe ove vrste rada usko su povezane tako, da se sada več ne mogu odeliti, jer oboje izvršuju uglavnom prednjači uz pomoč načelništva, prosvetnog odbora i uprave.
Verujemo, a i društvo daje dovoljno garancije, da če ovakvim radom nastaviti i dalje.	D-č.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
Sokolsko društvo Varaždin priredilo je propagandno predavanje za X svesokolski slet v Pragu. Predavanje je održao župski starešina brat Belčič, iznevši istorijat svih dosadašnjih praških sletova. Predavaš ie prikazao sav golem rad oko priprema za ovogodišnji slet te priredbe, koje su u okviru sleta več održane. Nadamo se, da če naše matično društvo i pokraj slabog ma-terijalnog stanja biti dostojno zastupano na ovome sletu.	B.
Telesno vaspitanje u svetu
TIRSEV DRŽAVNI INSTITUT ZA FI-ZICKO VASPITANJE
Komisija za uređenje Tirševog dr-žavnog instituta za fizičko vaspitanje u Pragu i komisija za metodiku i peda-gogiku raspravljale su o načrtu re-gulativa Tirševog instituta te su došle do sledečih zaključaka: Institut če ima-ti svega pet odelenja,. i to: odelenje za fizičko vaspitanje u školama, odelenje za fizičko vaspitanje van škola (u društvi-ma i sportskim organizacijama), odelenje za naučna istraživanja, odelenje za propagandni rad (muzeji, biblioteke itd.) i odelenje za fizičko vaspitanje u vojsci i za odbranbeno vaspitanje. Institut če biti podreden ministarstvu prosvete. Za stručno vaspitanje nastavnika za fizičko vaspitanje otvoriče se visoka škola, koja če preuzeti zadaču, koju su dosada vršili univerziteti u Pragu (češkoslovaški i nemački) i u Brnu sa tečajevi-ma. Visoka škola neče biti samostalna institucija, nego če biti organizatorno u sklopu instituta. Za nemačke študente i studentice predlažu se posebna odelenja, na kojima bi podučavali nemački profesori. Tiršev institut vodiče posebni kuratorij, u kojem če biti profesori i docenti visoke škole, vode pojedinih odelenja i zastupnici nimistarstva prosvete, ministarstva narodnog zdravlja i ministarstva narodne odbrane.
ITALIJANSKI „DOPOLAVORO”
„Dopolavoro” (što bi u prevodu zna-čilo: posle rada) je organizacija, koju je osnovao fašistički režim za fizičku i duševnu rekreaciji! ljudi (u glavnome radnika) iznad 18 godina. Ako se ne u/inc u obzir politička tendencija ove organizacije, nego se gleda samo na nje-zin rad ,na polju fizičkog vaspitanja, on-da treba priznati, da je „Dopolavoro” učinio u tome pogledu mnogo pozitivna „Dopolavoro” se brine za nabavljanje igrališta, giinnastičkih sala i gimnastič-kih sprava, koje i/najmljuje besplatno (ili samo uz malu otštetu) svojim članovima. Zimi omogučava svojim člano-
vima šport u planinama (uz popust na železnicama od 80°/o), gde mogu da se koriste mnogim planinarskim domovi-ma, u kojima mogu da dobiju na po-sudu i sportske sprave. Leti mogu članovi „Dopolavora” pod veoma povolj-nim uslovima da idu na more, gde po-red vežbanja u plivanju izvode i vodne igre, a u ostalo doba godine vežbanje u gimnastičkim salama i igre na igra-lištima. „Dopolavoro” teži za popula-rizacijom fizičkog vaspitanja u Italiji i vaspitava svoje članove u tom smislu, da svoje slobodno vreme posle rada is-koriščuju u svrhu telesnog i duševnog osveženja, rekreacije. Za sprovodenje svog programa upotrebljava „Dopolavoro” sva moderna sredstva (radio, pu-tujuče kinematografe itd.). .„Dopolavoro prima finansijska sredstva u velikoj meri od države, ali takoder i od pro-vincijskih vlasti, od gradova i opština, dalje od velikih industrijskih, trgovač-kih i zemljoradničkih preduzeča i ko-načno od svojih članova na ime članarine.
NAUCNI RAD JAPANACA NA POLJU FIZIČKOG VASPITANJA
Japanci imaju u Tokiju čuveni institut za fizičko vaspitanje, koji je odlično opremljen za naučna istraživanja. U poslednje vreme ovaj institut posvečuje glavnu pažnju istraživanju pitanja kao što su: biokemički študij rada ini-šiča, metode istraživanja srca, metode treninga kod plivanja, istraživanje vodečih japanskih nogometnih momčadi, telovežba najmladih u školi, istraživanje najboljih japanskih takmičara, uticaja takmičenja na moral, duševne znakove sportista itd.
ŠVEDSKA VISOKA SPORTSKA ŠKOLA
Švedski sportski savez zaključio je da kupi jedan dvorac, udaljen ly2 milju od Stokholma, u Lindigo. Ovaj dvorac biče popravljen i moderniziran i u njemu .če biti smeštena nova švedska visoka sportska škola.
FIZIČKO VASPITANJE U MADŽAR-SKOJ
Madžarski ured za fizičko vaspitanje priprema novi zakon, po kome če morati sva preduzeča voditi brigu o fizičkom vaspitanju svojih nameštenika. Sva preduzeča, 11 kojima radi više od 1000 osoba, morače da urede dovoljan broj igrališta i vežbaonica, kao i da nabave sve potrebne sprave za vežbanje.
SAVOLAINEN O DANSKIM VEŽBA-C1MA
Čuveni finski gimnastičar Savolainen izveštava iz Kopenhagena o sadašnjem stanju danske gimnastike na spravama. O tome Savolajnen piše sledeče: „Od 1920 učestvovali su Danci samo u nekoliko medunarodnih takmičenja, i to sa Norveškom. Učešće u međunarodnim susretima zahtevalo je da se proineni dosadašnji danski takmičarski red. Za to se Danci dosada nisu mogli odlučiti, te su radije odustali od medunarodnih takmičenja. Samo malo ljudi u Danskoj shvatilo je u punoj meri koristi od me-dunarodne saradnje, medu njima 11 pr-vom redu pretsednik Kopenhaške župe, Svend Rasmusen. U smislu medunarod-nog takmičarskog reda, bila su prošte godine uvedena takmičenja za prvenstvo na spravama u Kopenhagenu (još bez konja). Več ovogodišnja takmičenja pokazala su veliki napredak kopenha-škili gimnastičara. U parternoj gimna-stici su Danci u Evropi nepobedivi, ali takoder odlikuju se sada i na preči i na ručama. Sa tim uspesima poka-zuje se za Dansku potreba medunarodnih susreta. .
Jeste li poslati pretptatu sa sofiotsfie listove?
izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni 1 odgovoru, urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6* Uredjuje redakc.oni odbor Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd