KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 75 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1445.
Dr. Hermann Mehner, profesor, Berlin.
Postupak za obrazovanje cijanskih jedinjenja.
Prijava od 22. novembra 1921.	Važi od 1. februara 1923.
Pravo prvenstva od 26. novembra 1920. (Nemačka).
U stručnim krugovima poznato je. da je najprostiji i najjeftiniji postup-.k za vezivanje vazdušnog azota izvršenje poznate reakcije spajanje:
na pr. Na 2 CO + 4 C + N 2 = 2 Na CN + 3 CO.
Kada bi se ona mogla sprovesti tehnički. Njenom ostvarenju staje na suprot smetnja jake endoermije i razoravajuće dejstvo reakcija.
Postupak po ovom pronalasku rešava teškoće i uslove. Prema ovom pronalasku za dobijanje danskih jedirjenja rasprostre se reakciona masa po dnu, plamene peći i tamo se dovoljno zagreje. Proizvod reakcije pri tome odvodi kroz porozno dno peći. Time se izbegava dodir sa dejstvom za gorenje peći, tako da se potpuno izbegava razoravanje dobivenih produkata, kada ona, prema pronalasku, dodju u visoku peć i u zato naročito načinjena okna peći.
Za dno peći može se upolrebiti gvozdeni roštilj, koji se može hladiti. Preporučljivo je, da se hladjenje sprovodi snažno i dugo, jer se jedinjenja, koja postaju pri raspadanju na visokoj temperaturi, kao na primer Na CN i C 0, pri malo višoj temperaturi promenjuiu obratno. Zbog toga moraju se spustili do temperature vrlo male reakcione brzine.
Ovo važno hladjenje može se postići, ako se obrazuje roštilj od visokih šupljih
ploča, kroz koje struji voda, ili ako se u medjuprostore izmedjuroštilja upuste hladni gasovi naročitih hemiskih osobina, koji isparavaju pri pridolasku reakcionih produkata, kao na pr. s hladjeni preostali re-akcioni gasovi, gasoviti ili tečni ugljovo-donik, pri čemu se upolrebljuju šuplji roštilji sa izlaznim otvorima, kroz koje se može uvesti srestvo za hladjenje. Pri ovom sreslvo za hladjenje ulazi u tečne reakcione produkte.
Razumljivo je, da se pri ovome moraju odnosi pritiska regulisati tako. da se odvo-djenje gasova prema dole održava stalno, i da gasovi dovodjeni za hladienje, razlaganje ne prodiru delimično gore. Usvojeno srestvo za hladjenje je i voda, koja se uprskava u reakcione produkte, i koja je promenjena dodatkom sode i amonijaka. Sada se na poznati način može izdvojiti iz gasova, time što se javlja u čvrstom st -nju, i može se ponova uvesti u plamene peći.
Ubrizgavanje vode može se postići šupljim roštiljima, koji su sn bdeveni naročitim otvorima za iš rcavanje. U mesto vode mogu se uvesti i drugi hemiski reakto-i k o srestvo za hladjenje, razlaganja, reaktori, koji pružaju naročite hemiske promene u tečnim reakcionim produktima, na pr. gasovi koji provode ^mpor. Pri obrazovanju drugih danskih jedinjenja na pr. kalcijum-cijanida m že se na poznati način sprovesti u peć kalium karbonat.
Din. 2’—
Pri novom novom postupku ulaze u pu njenje u glavnom gasovi sa kiseonikom i ugljenom kiselinom i tamo se ova jedi-njenja prvo preobraze u ugljeni oksid. Pri tome se troši toplota i ugljenik. To trošenje da se smanjiti kao i sasvim otstra-niti, ako se prostor plamene peći ispuni redukujućim gasom na pr. gasom iz generatora, a u gornju zonu peći dovodi vaz-duh, koji sagori redukujući gas plamenom koji ne dopire do razlaganja. Da bi se postigao potreban odnos pritiska u različitim delovima peći, potrebno je, da se obrazuje omotač potpuno nepopustljiv za vazduh. 1 sagoreli gasovi odvode se putem, koji štiti od prodiranja u punjenje. Cilj se po stiže na uspešan način zasvodjavanjem plamene peći, ispod svoda gori plamen kao i odvodjenjem produkta dobivenih sagorevanjem na više mesta. Pri ovome dejstvo plamena počiva bitno na zračenju.
U pojedinostima se sprovodjenje pronalaska olakšava i osigurava, ako se pri-meni doskočica, da se reagensi ne mešaju u stehiometrijskom odnosu. Pogodno je, da se ognjište pokrije suviškom uglja naročitog oblika, na pr. koksom, i da se po tom koksu rasturi i pospe rastopljena soda, a u takvom ograničenju, da m malo tečne sode ne prokaplje kroz dno ognjišta. Ovaj suvišak uglja treba održavati odgovaraju čim dodatkom
Gradjenje plamene peći ovakvo, nije ograničeno na jedan odredjeni način.
Crtež pokazuje peć, usvojen za ispitivanje novog postupka; peć je sagradjena po nacrtu Simens-Martinove peći. Pronalazak se može izvesti i u drugim plamenim pećima. Peć upotrebljena za izvršenje ovog pronalaska, razlikuje se od Simens-Martinovih peći poglavi'o poroznim ognjiš tem i jednim prostorom ispod ognjišta, koji omogućuje hladienje i razlaganje. U daljem prostoru predvidjen je jedan zatvarač, kojim se može doterivati regulisanje preseka na pr. ventil za siinjavanje. Peć ne samo da je ankerovana, već je i, raj manje dodavanjem delu zatvaranja potpuno neupotrebljivo za gasove jednim gvozdenim omotačem. Naročito udešava-njen pritiska pridolazećeg vazduha i do-vodjenih gasova kao i sagorenih gasova i jednovremenim regulisanjem pritiska ispod ognjišta postiže se potrebno dejstvo isticanja kroz šupljikavo dno peći reakcionih produkata, koji odilaze.
Peć prestavljena u nacrtu sastoji se iz svoda peći 1, u čijem su donjem delu uzi-
dani roštilji 2, na koja se postavlja punjenje na pr. ugalj sa primešanem ili natovarenom sodom. Ispod roštilja predvidjen je odvodni kanal 6 sa ventilom za stinja-vanje 7. Dovodni kanali 3 služe za do-vodjenje gasa, dok medjutim sagoreli gasovi mogu da odlaze kroz kanal 4. lz-medju kanala 3, 4 postavljeni su otvori za dovodjenje vazduha 5. Prirodno je, da se uloga dovodnih odnosno odvodnih kanala može zameniti, u gornjem delu svoda peći postavljeni su levci za punjenje 8. Cela peć je obložena gvozdenim omotačem 9 Roštilji 3 sastoje se iz pojedinih šupljih roštilja 10, koji su postavljeni uspravno a na svojim bočnim zidovima imaju rupice 11. Kroz ove šuplje roštilje dovodi se sestvo za hladjenje na pr. voda ili gas, a kroz rupice 11 ubrizgava se u rea-kcione produkte, koji teku niz medjupro-store roštilja.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za dobijanje cianskih jedi-njenj-i, naznačen time, što se reakciona masa zagreva na dnu plamene peći a proizlazeći reakcioni produkti odvode se kroz porozno dno peći.
2 Pos'upak orema zahtevu 1, naznačen time, š o je prostor peći ispunjen bitno redukujućim gasovima, u kome gori plamen za dobijanje toplote.
3. Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se vazdušni plamen i sagoreli gasovi drže odvojeno od punjenja.
4 Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što se ugalj donosi u suvišku i što se alkalna jedinjenja za redukovanje dovode u tolikoj meri, da se u bitnosti dešava samo jedno natapanje uglja alkalijama.
5.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se dno hladi neprestano sprovo-djenjem srestva za hladjenje kroz šuplje roštilje.
6.	Postupak prema zahtevu 5 naznačen time, što se srestvo za hladjenje iz roštilja svodi u reakcione produkte koji teku naniže.
7.	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se upotrebljava takvo srestvo za hladjenje, koje izaziva naročite hemiske promene u spuštajućim se reakcionim produktima.
8.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se obrazovana cianska jedinjenja preobraćaju u pr%obilna alkalna jedinjenja i ponova uvode u punjenje.
/fc/pđtent broj


■
:
■
■"*