Poštnina plačana т gotovini.
STROJNI tož;ač
____^_________
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА
ДРЖ. ЖЕЉЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ
-
___________£___________
STROJNI KURJAČ
GLASILO UDRUŽENJA KURJAČEV
DRŽAV. ŽELEZNIC V BEOGRADU
—
Izhaja prve dni v mesecu. Posamezna številka 2 Din. Letna naročnina 24 Din. Uredništvo in upravništvo v Ljubljani, Dunajska cesta 58. Odgovorni urednik Ivan Cek. Излази првих дана у мјесецу.. Поједини број 2 Дин. Годишња претрлата 24 Дин. Редакција и администрација у Љубљани, Дунајска 58. Одговорни уредник Иван Цек
Št. 1.	V Ljubljani, 10. januarja 1927.	Leto III.
Nekaj misli ob novem letu
Za seboj imamo že dobri dve leti društvenega življenja, s pričujočo številko 'stopa naš list že v tretji letnik. S ponosom se lahko ozremo nazaj na minuli dve leti. Zdi se, kakor da smo se pred par dnevi zbrali na naš prvi skromen, pohleven sestanek, s krepko voljo sicer, da započeto delo energično nadaljujemo, in s precejšnjo samozavestjo, da se nam mora posrečiti, kar smo započeli, ker tb hočemo, vendar pa tudi ne prav brez vsakega sledu, tesnobnosti, kajti vsak začetek je težak. Če je tudi morda se nekaj bilo malodušja pred dobrimi dvemi leti v nas in nezaupanja v končni uspeh, danes nam mora vsakdo priznati, da smo sicer po trudnem ih napornem delu, vendar uspeli. Naš največji uspeh, ki nam ga ne more nihče utajiti, obstoji v tem, da smo s svojo strumno organizacijo dosegli, da se nas upošteva. Prej smo bili, vsak poedi-ned zase, umazani kurjači, ki se je ob njih lahko vsakdo obregnil, če se mu je in kadar se mu je zljubilo, danes smo vsi skupaj uvaževanja vreden faktor, preko katerega in mimo katerega se ne more kar tako naprej. Če se spomnimo tiste peščice tovarišev početni kov našega pokreta in vidimo danes naše lepo Udruženje, razpredeno po vseh kotičkih naše države, se nam vendar zbudi občutek ponosa, češ, evo vse to je naše delo, ki smo ga napravili sami brez vsake tuje pomoči. Je pa tudi to obenem znak in dokaz, da smo se preko vseh ovir in zaprek zdramili in se sporazumeli za složno delo v korist naših skupnih interesov. Če ne bi imeli zaznamovati nobenega drugega uspeha, bi bil že ta dovolj vredno plačilo za trud, ki smo ga vložili v našo organizacijo. Vendar so mimo tega naši uspehi mnogo večji in številnejši, dasi niso na prvi pogled otipljivi. Zakopani so v brezštevilnih vsakdanjih drob-
narijah, ki so nam grenile obstanek, našel bi jih v neprestanih posredovanjih za odpravo teh ali onih neprilik, čijih obstoj smo težko občutili in še težje prenašali. Tisti, ki tega ne razume, naj pomisli, kako bi se nam godilo, če bi bili izročeni kakor čreda brez pastirja vsakomur na milost in nemilost, da bi počenjal in uganjal z nami, kar bi se mu zahotelo, kakor se je dogajalo v še ne tako davnih časih. Ne obstoji uspeh samo v pridobivanju novih pravic in ugodnosti, ampak znači vsaj del uspeha že to, da se ubraniš še hujših krivic, da odkloniš še večje neugodnosti. V tem pogledu je naše Udruženje izpolnilo svojo dolžnost.
Če obrnemo svoj pogled na bodočnost, ji lahko zremo nasproti z optimizmom ali pa z nezaupljivostjo, kakor je komu bolj po godu. Nezaupljiv bo tisti, ki je vajen iz neprilik v preteklosti, sklepati na neugodno bodočnost. Kdor pa ima vero v napredek in kdor ima voljo boriti se za boljši napredek, ne bo obupal nad našo bodočnostjo. Zavedajmo se, da gredo tisoči in stotisoči ton črnega diamanta preko naših žuljavih rok, zavedajmoo se, 'da ustvarjamo pogoje za prevoz mnogih milijonov ton socialnih dobrin, ne pozabimo, da stojimo noč in dan v službi moderne družbe, ki si iz nikoli mirujočega, v nervoznem tempu vršečega se prometa kuje silna bogastva, pa bomo znali, da za nas ni na mestu malodušje, ampak da nam je treba krepke zavesti in odločne volje, da zahtevamo od one družbe, ki ji ob vsakem času in vremenu služimo, da nam da pogoje za skromno in človeka dostojno življenje. Z napredujočo konsolidacijo gospodarskih in socialnih prilik bomo morali slednjič priti tudi mi na vrsto, da nam se po neprestanem pomanjkanju in večnem zapostavljanju zboljša naš položaj. To pa bomo dosegli le, če bomo ostali nerazdružljivo združeni in če bomo
zavedajoč se svojih dolžnosti napram družbi vedno in ob vsaki priliki nagla-šali, da od te družbe tirjamo tudi svoje pravice.
Razvoju in obstoju našega Udruženja so se stavile marsikatere zapreke in še sedaj se skušajo na razne načine naše vrste Razredčiti. Mi smo premagali vse te ovire in smo šli preko njih naprej. — Zavedamo se ugodnosti, ki nam jih je nudilo naše Udruženje, in smo prepričani, da bomo v okrilju tega Udruženja dosegli cilje, za katerimi stremimo. Zato stopamo z vedrim čelom in z velikim zaupanjem v novo leto!
Шта нам доноси нови правилник?
Последњи пут обавести.ш смо дру-гове о новом пратшлиику сиореднпх при-надлежнссти na смо у неколико речи напоменулп главније разлике између но-lior и старог праввлннка. Ка.лалн смо, да je најбитнија иромена садржана у чл. 60. новог правилника, који.м je чланом изме-1вен чл. 1. до тада важећега старог пра-вилника. У трм се наиме члаиу одређује круг. оних лица, која учествују у подели лремија за уштеђено гориво н мазивр, иа je новим правилником одређен много ужи круг оних, који he у тој подели учество-вати него што je био досада, Због важно-сти коју има тај чл. новог правилника за некоје наше другове, пвбавићемо се данас са неким детајлом из овога члана.
У том се члану каже између осталог, да се награда за уштеђено гориво и ма-зиво даје и „вођама потпаљивача (пред-ложачима)". Taj je пасус чл. 60 новог правшшика једноставно пренешен из чл. 1. старог правилника, na je један доказ више, како се код нас бирократски и без главе поступа и при доношењу тако важ-
них одредаба као што je н. нр. наш пра-вилник.
Ствар се састоји у томе: У нашим лонгионицама има различних људи, који врше службу потпаљивача и предложача, који имају у разним ложиохшцама разну спрему и разне делокруге, na према томе и различиту одговорност. И терминологи-ја за називе тих службеника ни свуда једна те иста (још данас након осам го-дина иза уједињења и nanie железничке уираве!). У хрватским и српским ложио-ницама н. np. врше ту службу такозвани иотпаљивачи под надзорством предложа-ча. Ти су иотпаљивачи обични радници без нарочите спреме и без пспита, који би ux успосабљали да врше своју дужност na влаетиту одгбворност. С тога и врше службу под надзорством предложача, који су једини одговорни за то, д-а се служба у реду врши. A на те се потпаљи-ваче мислило код стилизације иравил-ника, na се одредило, да примају премију само преДложачи као вође потпаљи-вача, јер они сносе сву одговорност за уредну Службу. Међутим у ложионицама у Словенији ирилике су сасвим друго-јачије. Тамо потпаљивача у горњем сми-слу уопште нема, него врше ту службу заједно и предложачи и — како се тамо зову — надложачи (предкурјачи и над-курјачи), с том разликом. да такозвани надложачи (надкурјачи) замењују кад-када (ако су за то спремни) код ложио-ничког маневрисања машиновође, док врше иредложачи (предкурјачи) службу нотиаљивања, држања локомотнва под паром и друге радове, који су овиме у везн. Али ти су све спремни људи са ло-жачким испитима, у највише случајева регулисани, некоји су чак и у првој.кате-горији званичника, дакле људи, који spine своју дужност на сопствену одговор-ност, без ичијег надзорства. Они су са-свим у духу (не нрема словима) старог правилника и примали до недавна пре-мију, коју су и потиуно заслужили. Ме-ђутим сада им je на једанпут премија укињена и они су тиме, наравски, немало оштећени. Шта се овиме постигло? Оно, што се могло и очекивати. Ти су се људи пријавили за службу на прузи, како би и они примали премију, јер није свеједно ако примају неколпко стотина динара ме-сечно више или мат>е. A служба у ложи-оницама? Mopahe je вршити неквалифи-ковани људи.
Мислимо да je могла управа у току пуних осам година наћи и времена и на-чина, да унифицира у административном догледу ложионичко особље. С то у то-лико ире кад се помисли, да за то нису потребни никакви закони, него да се то може постићи једноставним администра-
tiiBhum наредбама, па би се лако избегло оваквим нелогичностима и наношењу кривице особљу, које није ништа закри-вило. Ako иак управа истраје на свом комодитету не хотећи извршити потиуну ункфикацију у административном и тех-ничком погледу, онда нека се код доно-шења нових нравилника и одредаба оба-зире на различитости у администрацији и нека издаје такве правилнике и одрдбе, које неће иореметити лостојећи ред.
O naših podporah
V preteklem letu se je pripetilo v naših vrstah več smrtnih slučajev. Bilo je tudi precejšnje število obolelih članov, imeli smo tudi nekaj slučajev težjih nezgod. V vseh teh slučajih so se prizadeti, odnosno njihovi preostali, obrnili na društvo za denarno pomoč. Izkazalo pa se je, da so bile običajne podpore, ki jih nudi društvo v takih slučajih, nezadostne, predvsem v nekaterih primerih težjih nezgod. Zato so se izdale nabiralne pole za nabiranje prostovoljnih prispevkov, s katerimi naj bi se cim najizdatneje priskočilo na pomoč družinam ponesrečenih članov. — Omenjamo takoj, da so se te nabiralne pole v splošnem posrečile, pokazalo pa se je pri takih prilikah, da se nahajajo med nami še tovariši, ki so mnenja, da je izključeno, da bi oni prišli v tak nesrečen položaj, da bi potrebovali pomoči od svojih tovarišev. Ob priliki nabiranja prostovoljnih prispevkov so nekateri naši tovariši pokazali prav malo socialnega umevanja do svojih v nesreči se nahajajočih tovarišev in njihovih svojcev. Izgovarjali so se, da itak plačujejo članarino in se naj iz te članarine črpajo sredstva za podeljevanje podpor. Načeloma seveda nismo proti temu, da se za podeljevanje podpor v prvi vrsti pritegne društvena blagajna. To tudi zategadelj, ker je to v skladu s pravili in s sklepi občnih zborov. Vendar je treba imeti pri tem v vidu dvoje: prvič, da so svote, ki jih sme in more društvo podeljevati, določene in omejene navzgor po pravilih in sklepih občnih zborov, in drugič, da so, tudi če ne bi bilo takih omejitev, odvisne od razpoložljivih sredstev! v blagajni, ki izvirajo od po tovariših vplačanih mesečnih prispevkov. Naša članarina pa je mnogo premajhna, da bi se samo iz nje mogle dajati tako visoke podpore, kot so se v resnici v nekaterih slučajih dale in kakoršne bi bile v gotovih izrednih slučajih nujne, da se uspešno priskoči na pomoč prizadetim družinam. To so slučaji, ki jih ni mogoče predvideti, slučaji nezgode v službi, ki povzročijo veliko pomanjkanje v družini, deloma radi povečanih izdatkov, deloma radi zmanj-
šanih prejemkov. У takih prilikah ne zadostujejo samo one podpore, ki jih deli društvena blagajna iz svojih rednih do1-hodkov, v izrednih prilikah je treba imeti izrednih izdatkov in za pokritje teh se izdajajo nabiralne pole in se apelira na požrtvovalnost in socialno umevanje tovarišev, da pomagajo družinam, ki so brez lastne krivde zašle v škripce, preko težav in da se preživijo.
S to malo članarino, ki jo plačujemo, smo v preteklem letu izplačali precejšno svoto na podporah. Vsak bolni član je prejel po šesttedenski bolezni iz društvene blagajne podporo v iznosu 300—500 dinarjev. Skupna svota razdeljenih podpor in posmrtnin je dosegla v preteklem letu v naši Oblastni Upravi višino 16.000 dinarjev, torej svoto, ki je za naše skromne razmere prav čedna. Ta številka nam pa tudi dokazuje, kako nam je bila potrebna neka organizacija, da si v kritičnih trenutkih pomagamo in priskočimo na pomoč.
Oglejmo si nekoliko druga društva, kako ona delijo podpore. Obstoja društvo, ki mu člani plačujejo mnogo večjo članarino kot mi, in to društvo deli podpore samo preko nabiralnih pol. Drugo društvo, ki se vedno baha z velikim številom svojega članstva deli podpore šele po enem letu članstva in le v višini 100 do 200 dinarjev, in še to samo v zelo nujnih slučajih. Posmrtnine delijo v višini 200 do 500 dinarjev po dveh letih članstva.
Jasno je tedaj, da je naše društvo prvo med vsemi, ki izpopolnjuje svoje socijalne naloge, ki skuša s pomočjo celokupnosti lajšati gorje onih posameznikov, ki brez lastne krivde radi bolezni ali nezgode zaidejo v težaven položaj, Jasno je j pa tudi, da preko svojih omejenih sredstev ne more iti in da mora v izrednih slučajih pomisliti tudi na izredna sredstva.
Nove obleke
Po dolgem! čakanju smo vendar dočakali, da smo dobili obleko. Če bi bili pre- J jeli vse v redu in tudi vse, kar nam gre, bi , lahko na tem mestu dali izraza svoji zadovoljnosti in eventuelno tudi primerno zahvalo tistim, ki so stvar toliko pospešili, da | smo vendar prišli do svojega.
Vendar moramo takoj ugotoviti, da z obleko nismo nič kaj posebno zadovoljni. Predvsem nismo prejeli še vsega, kar nam po pravliniku pripada. Dali so nam samo ; bluze in hlače. Ali bomo dobili in kedaj ! bomo dobili še ostalo, v taka prerokovanja j se po izkušnjah, ki smo jih v tej stvari do ! sedaj doživeli, ne maramo spuščati. Baje so v zagrebški direkciji prejeli vse in tudi |
sarajevska direkcija je že tudi razdelila kurjačem suknje, čevlje in po en par modre obleke. Želeti bi bilo, da bi si, kar se tiče nabave nove obleke za uslužbence, ljubljanska direkcija vzela za vzgled ostale naše direkcije.
Dobljena obleka pa je vzbudila med tovariši upravičeno nezadovoljstvo, ker je ta večini premajhna in ni za vporabo. Kje tiči krivda, da se obleka ni izdelala tako, da bi jo osobje moglo v službi uporabljati? Ako bi bili krojači v delavnicah delali po merah, ki so jih pred tolikim časom vzeli, se kaj takega ne bi moglo pripetiti. Bodi že temu kakorkoli, fakt ie, da je to nepotrebno nejevoljo med našim osobjem povzročila ali skrajna zanikarnost ljudi, ki so imeli z nabavo obleke posla, ali pa njihova absolutna nesposobnost. Upravičeno smemo zahtevati, da se v bodoče poverijo s to nalogo izkušeni in sposobni ljudje, ki bodo kos nalogi, ki jo prevzemajo. Kajti, kako pa pridemo do tega, da po nemarnosti ali nesposobnosti tega ali onega obleke, ki smo jo tako nujno zahtevali in tako željno pričakovali sedaj, ko smo jo končno dobili, ne moremo nositi? Kaj nam koristi obleka, če visi neuporabljiva doma v omari, mi pa moramo v službi prezebavati. Nameče se vprašanje, zakaj ie železniška uprava odštela toliko teških tisočakov za nabavo oblek, da imamo mi tako minimalno korist od njih? Potrebno bi bilo, da bi železniška uprava zadevo preiskala in one, ki so zakrivili, da se obleka ne more uporabljati, pošteno kaznovala. Nadalje se je opazilo, da niso vse obleke izgotovljene iz enotnega blaga, temveč so se vzele kar tri kvalitete. Pa se je zgodilo, da so eni dobili en kos iz takega blaga drug kos pa iz drugačnega in vse to povzroča nezadovoljstvo med osobjem. Kaj se ni dalo temu izogniti?
Omenili smo že, da so drugod kurjači dobili tudi delovno obleko, zato bi bilo v redu, da bi jo dobili tudi kurjači, ki spadajo pod ljubljansko direkcijo. Pri razdeljevanju te obleke pa naj se vzamejo v poštev tudi pomožni kurjači in naj bi se jim dodeljena obleka upoštevala kot inventar. Tozadevno je naše udruženje že često stavilo primerne predloge in ponovno zahtevalo, da dobijo tudi pomožni kurjači modro obleko kot inventar. In sicer iz razumljivega vzroka, ker morajo tudi pomožni kurjači vršiti isto službo kot oni, ki so imenovani. Pri tem bi imeli pomožni kurjači veliko večje veselje do službe in bi se odstranili povodi za nezadovoljnosti izvirajoče iz različnega tretiranja nastavljenih in ne-nastavljenih kurjačev. *
*
Žrtve birokratizma
V kurilnici Ljubljana II ne prejemajo predkurjači že od 1. V. minulega leta premije. Ker so jo do tedaj prejemali (kar je bilo po našemi mnenju povsem v redu) in ni bila ob tistem času izdana nobena naredba, naj se jim premija ustavi in tudi noben pravilnik, ki bi veleval, da predkurjači premije ne zaslužijo, bi bilo zelo zanimivo razmotrivati, kako je prišlo do te ukinitve. Da je imel pri tem naš proslavljeni birokratizem svoje nečedne prste vmes, menda ni treba še posebej naglasiti. Kako je prišlo do tega famoznega ukrepa? Čisto enostavno. V tej kurilnici so normirali šest mest pred in nadkurjačev. Pravijo da zaradi tega, da jih ne bo v Ljubljani IT več kot po drugih kurilnicah, m pr. v Mariboru. Pri tem pa so gospodje na mašinskem od-delenju zagrešili čisto enostavno matematično pogreško. Niso namreč upoštevali da tvorijo n. pr. v Mariboru nad- in predkurjači skupno s strojevodjami, ki opravljajo kurilniški premik, vsaj isto štvilo kot ga predstavljajo nesrečni nad- in predkurjači v Ljubljani II. V Ljubljani 11 vršijo namreč za to usposobljeni nadkurjači v kurilni-škem rajonu tudi. službo strojevodij, in ker je normiranih za nadkurjače samo šest mest, so ta izpolnjena z onimi, ki so namesto strojevodij, za one pa, ki opravljajo službo kurjača, ne preostane nič. Ali niso dotični gospodje znali preračunati, da stane šest nadkurjačev manj nego šest strojevodij? In ali niso znali ugotoviti, da ne gre, če se na eni strani že nekaj prištedi, da se štedi še nadalje s tem, da se z drugimi povsem neupravičeno krivično postopa? In to vse samo iz kaprice, da ne bo v Ljubljani II več normiranih mest za nadkurjače kot drugod!
Zanimivo bi bilo pri tej priliki dognati, koliko bi se prištedilo, če bi se uvedel sistem, ki je v praksi v Ljubljani II, tudi v druge kurilnice (seveda ne s kurjači brez premije!). Pa o tem se bomo morda ob drugi ugodni priliki pomenili.
Sta nam donosi novi pravilnik?
Poslednji put obavestili smo drugove o novom pravilniku sporednih prinadlež-nosti pa smo u nekoliko reči najpome-nuli glavnije razlike između novog i starog pravilnika. Kazali smo, da je najbit-nija promena sadržana u 61. 60. novog prvilnika, kojim je članom izmenjen čl. 1. do tada važećega starog pravilnika. U tom se naime članu određuje krug onih lica, koja učestvuju u podeli premija za ušteđeno gorivo i mazivo, pa je novim
pravilnikom određen mnogo uži krug onih, koji će u toj podeli učestvovati nego što je bio do sada. Zbog važnosti koju ima taj čl. novog pravilnika za nekoje naše drugove, pobavićemo se danas sa nekim detajlom iz ovoga člana.
U tom se članu kaže između ostalog, da se nagrada za ušteđeno gorivo i mazivo daje i »vođama potpaljivača (pred-ložačima)«. Taj je pasus čl. 60 novog pravilnika jednostavno prenešen iz čl. 1. starog pravilnika, pa je jedan dokaz više, kako se kod nas birokratski i bez glave postupa i pri donošenju tako važnih odredaba kao što je n. pr. naš pravilnik.
Stvar se sastoji u tome: U našim lo-žionicama ima različnih ljudi, koji vrše službu potpaljivača i predložača, koji imaju u raznim ložionicama raznu spremu i razne delokruge, pa prema tomie i različitu odgovornost. I ■ terminologija za nazive tih službenika ni svuda jedna te ista (još danes nakon osam godina iza ujedinjenja i naše železničke uprave!) U hrvatskim i srpskim ložionicama n. pr. vrše tu službu takozvani potpaljivači pod nadzorstvom predložača. .Ti su potpaljivači obični radnici bez naročite spreme i bez ispita, koji bi ih usposabljali da vrše svoju dužnost na vlastitu odgovornost. S toga i vrše službu pod nadzorstvom predložača, koji su jedini odgovorni za to, da se služba u redu vrši. A na te se potpaljivače mislilo kod stilizacije pravilnika, pa se odredilo, da primaju premiju samo predložači kao vođe potpaljivača, jer oni snose svu odgovornost za urednu službu. Međutim u ložionicama u Sloveniji prilike su sasvim drugojačije. Tamo potpaljivača u gornjem smislu uopšte nema, nego vrše tu službu zajedno i predložači — kako se tamo zovu — nadložači (predkurjači i nadkurjači), s tom razlikom, da takozvani nadložači (nadkurjači) zamen jaju kad-kada (ako su za to spremni) kod ložio-ničkog manevrisanja mašinovođe, dok vrše predložači (predkurjači) službu potpalji-vanja, držanja lokomotiva pod parom i druge radove, koji su ovime u vezi. Ali ti su sve spremni ljudi sa ložačkim ispitima, u najviše slučajeva regulisani, nekoji su čak i u prvoj kategoriji zvanični-kaka, dakle ljudi, koji vrše svoju dužnost na sopstvenu odgovornost, bez ičijeg nadzorstva. Oni su sasvim u duhu (ne prema slovima) starog pravilnika i primali do nedavna premiju, koju su i potpuno zaslužili. Međutim sada im je na jedanput premija ukinjena i oni su time, naravski, nemalo oštećeni. Šta se ovime postiglo? Ono, što se moglo i očekivati. Ti su se ljudi prijavili za službu na pruzi, kako bi i oni primali premiju, jer nije svejedno
ako primaju nekoliko stotina dinara mesečno vše ili manje. A služba u ložioni-cama? Moraće je vršiti nekvalifikovani ljudi.
Mislimo da je mogla uprava u toku punih osam godina nači i vremena i načina, da unificira u administrativnom pogledu lo-žicničko osoblje. I to u toliko pre kad se pomisli, da zato nisu potrebni nikakvi zakoni, nego se to može postići jednostavnim administrativnim naredbama, pa bi se lako izbeglo ovakvim nelogičnostima i nanošenju krivice osoblju, koje nije ništa zakrivilo. Ako pak uprava i str a je u svom komoditetu ne hoteći izvršiti potpunu unifikaciju u administrativnom i tehničkom pogledu, onda neka se kod donošenja novih pravilnika i odredaba obazire na različitosti u ađ-ministrciji i neka izdaje takve pravilnike i odredbe, koje neće poremetiti opstojeći red.
Dopisi
Из Централе. Дак.те. драги другови, ваљда сте се и сами уверили, да се ми до краја експонирамо и да смо остали до-следни задатој другарекој заклетви да he вацш изабрани (ј)ункционери Цен-трале радити дању и ноћу за опште name, добро.
Да, 'уверили сте се, то морате у дупш призпати, a ako то из буди каквог раз-лога neko нб призпаје, значи, да себи ЈЈе мисли добро.
Ш’мораМо стајати на.уеђи.и подно-сити ударцедли са међе не мпчемо cei
У .стању ћемо бити дбказати свако-мс. да лутају и лупетају са.мо onu, којп. немају решитељности своје, боље pehu чврст карактер.
Ми смо на овоме месту и затб, да примамо предлоге и упутсва за сретно и праведно вођење Удружења, али смо и зато, да исто бранимо од неправде и на-сртаја непредомишљеника и амбициоз-них људи.
Функционера нема илатежних, већ они из чисте побуде и осећаја раде за до-бро свију нас, те баит зато се немамо чега бојати.
Неразумемо ono наших неколико другова луталица, шта мисле и чему се надају?
Ми их ипак као своје другове воли-мо, праштамо њихове грешт;е. позивамо у нашу средину, a н.ихова je ствар хоће ли бити до крајности у недоумиди.
*
Захваљујући увиђавности надлеж-них стање се побољшава у Земунској Ло-жионици.
Локомотиве су за сада добре и ис-правие, угаљ je добар, повећали су се
кредитп и рад напредује у сваком правцу.
Сад се не*може pelin оно што je било до сксра.
A зашто? Сасвим je јасно: Новац и врља.
Iz lcžione Lupljanice. Kod nas već pet meseci nema čietećeg materiala, ipak se od nas lcžaea zahteva najveća čistoća kod mašina. Pa ni to nije dosta, što smo mi oskudni za čisteči material, nego ima među našim gospodom strojevođama i ovakovih ljudi, koji svoga ložača teraju da čisti stroj i u noći 10—12 časa. Nije dotični strojovođa dao ložaču čistećeg materiala pa mu onda rekao, da mu očisti stroj. A ne da svog ložača tera na silu, da čisti stroj bez čistećeg materiala. Poštovani drugovi, ovo je znak, da ložač mora da dotera stroj u red, pa makar svojim gaćama ili bluzom. Za sada mi iznosimo na javnost ovoliko, neka se dotični gospodin strojevođa malo promisli u buduće, ako se ovako šta bude dešavalo, mi ćemo ga još jednom iznefi na javnost Sa potpunim imenom i prezimenom.
I još nešto. U stanici Lupljanici nalaze se četiri lampe, koje bi imale da služe za rasvetlenje stanice. Ali na žalost ove lampe služe u pomenutoj stanici samo za ulepšanje stanice a ne za rasvetu iako je stanica prometno mesto, sa koje se otpremi po noći 30—40 vozova, što je povećano radi izvanrednih vozova. Kada bi se neka nesreća desila u toj stanici, nebi se pitalo dali je stanica bila rasvetljena ili ne, nego bi se to svalilo opet na mašin-sko osoblje, to jest na strojevođe i ložače. Kada bi koji*upitao stanično osoblje, zašto lampe ne gore, jednostavno se odgovara, nema špirita ili pokvarene su. Mi molimo, ima-li koga, da bi ovom zlu stao na kraj, pre nego što bi se kakva nesreća desila. Moglo bi se desiti i da bude ljudskih žrtava a zašto? Radi nemarnosti od strane stanice. — Sa drugarskim pozdravom Podružnica Lupljanica - Bosna.
Železničarji in vdove železničarjev, pozor!
Marsikateri železničar oziroma žena ne vedo, kaj jim pristoja v slučaju smrti moža. Da zamorete žene opozoriti in zlasti vdove v slučaju smrti moža, damo danes naslednje direktive.
V slučaju smrti moža pripada vdovi poleg pogrebnine (ki jo plača bolniška blagajna in sicer v znesku 120 odstotkov njegovih zadnjih mesečnih prejemkov), ako je bil mož nastavljen ali vpokojenec (ne provizionist! Op. ur.) še enomesečna plača kot pogrebnina od direkcije in še dvomesečna plača kot podpora, in sicer po čl. 108 zakona, ki pravi:
Po smrti aktivnega ali vpokojenega uslužbenca se izplačajo kot pogrebnina enomesečni redni prejemki umrlega uslužbenca. Poleg tega se dajo ženi ali otrokom kot podpora dvomesečni redni prejemki, če nimajo drugih dohodkov.
Ti dve podpori pa izplača direkcija le, ako vdova ali otroci zaprosijo za te doklade. Že več slučajev je, da kljub temu, da je mož že pred meseci umrl, prošnja še ni vložena, ker pač žena ne ve, kaj ji pripada.
V slučaju smrti moža ali očeta, ki je bil nastavljen ali vpokojenec, naj žena oziroma otroci zahtevajo od župnega urada mrtvaški list, ki ga dajo načelniku, poleg tega pa naj takoj vlože na Direkcijo drž. železnic v Ljubljani dve prošnji in sicer eno za »nakazilo pogrebnine , t. j. enomesečnih prejemkov v smislu čl. 108 zakona o drž. pom. osobjn.
Obe prošnji sta kolka prosti in jih je oddati pri načelniku, drugi prošnji za dvomesečno podporo pa je priložiti še potrdilo občine ali magistrata, da vdova oziroma otroci (ako je žena umrla) nimajo nikakih drugih rednih dohodkov.
Za delavce in provizioniste pa to vprašanje še ni Urejeno, ker še ni izšel nov delavski pravilnik. Oni pač dobe pogrebnino (120 odstotkov mesečnih prejemkov, ako umre mož. 60 odstotkov ako umre žena.)
(Po Ujedinjeni. Železničarju št. 18, 1926.)
Iz Uprave. Za tov. Ranfla smo naknadno prejeli še manj prispevkov in sicer iz Murske Sobote Din 160.—, od zagrebške Oblastne uprave (podružnice Sušak) Din 75.—. Vsem darovalcem najlepša hvala!
Nore obleke. Vsi člani, ki so prejeli premajhno ali preveliko obleko, naj nam to nemudoma javijo, da se bo v tej stvari posredovalo. — Odbor.
ZAHVALE.
Podpisani se najtopleje zalvaljujem Oblastni upravi Ljubljana za podeljeno mi bolniško podporo v znesku Din 400.—.
Terzinar Alojz, Ljubljana I.
Zahvaljujem se Udružnju ložača, po- | družnici Zenica, koja mi je prigodom moje dugotrajne bolsti izašla ususret te mi pružila pomoć a u iznosu 300 dinara. Još se zahvaljujem drugu Sulejmanu Begimanoviću, i koji me je tom prilikom) više puta posetio.
U Zenici, 30. nov. -1926.
Palalić Redep.
DAROVI ZA TISKOVNI SKLAD. Darovala sta: Trzinar Alojz, Ljubljana L, Din 15.—, Škvarč Miha, Kočevje Din 5.—. Najlepša hvala!
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevne SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.
X