OKOLvJ M
CiLA^!
У1В"'
™	-	-„ca
— «k
6LAJILO 5AVE.ZA KOKOLA
. „„ „jižnioa
Xicc3si?'
13^. J fca*
■ша 3 e
KRALJtVINt - JUGOSLAVIJE
v
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku	Rukopisi	se ne vračaju 4!»
Beograd, 19 mart 1938 God. IX ♦ Broj 11
Sokolstvo u eri petoljetke
Naše Sokolstvo stoji u ovoj godini Pred dva velika ispita: da na jednoj strani oceni i ispita svoj rad i preg-nuča, sve napore, što ih je dosada dalo na izvodenju sokolske petoljetke. Več je druga godina toga rada, planskog, intenzivnog, pa je nesumnjivo °d potrebe da se odmere daljine, što su se prešlel i da se sagledaju nove mete, koje se nameču. A sa druge strane, °pet, Sokolstvo stoji i pred velikim nacionalnim ispitom, kada se, u jubi-Jarnoj godini slobode, treba okrenuti jza sebe1 i videti, šta je ono sve činilo 1 preduzelo, da taj veliki datum, kako se onomad reče, ne ostane datum bez istorije.
Pa šta se vidi, kada se učini taj po-Potrebni osvrt iza sebe? Vidi se jedna teška atmosfera, jedna teška stvarnost, koja je kroz cela dva decenija sa olov-nom težom pritiskala naš narodni život * ispunila ga mnogim neslavnim danima. Ona je pokosila sve velike zanose i prcgnuča, na mesto kojih je u duši zasela neka teška strepnja, da sve velike žrtve što smo ih dali, ne ostanu Uzaludne. Pred tom bojazni naš narodni život obuzimala je klonulost i obes-hrabljenje, a u nama ustreptao sav duševni nemir. Sve dokle je pogled se-zao, sve manje je bilo svetlih trenu-taka, sve manje vere, sve manje čvrstih pouzdanja. A jedno od tih pouzda-danja, stalnih, nepromenljivih, koje se SR nikada i ni u jednom danu nije gasilo, bilo je naše Sokolstvo. Kada je najteže bilo, u njega su polagane nade, od njega tražena prava reč i akcija. Znalo se, po več ukorenjenoj Tradiciji, da su tu otkucaji za narod naj-topliji i slutilo se, da če baš otuda tloči i prva reakcija na sive naše vidike i mala, nejunačka vremena.
A to se je i obistinilo. Na sudbo-Posni poziv da čuvamo Jugoslaviju, Sokolstvo je ubrzo dalo svoj odgovor. Taj °dgovor bio je: Sokolska Petrova pe-toljetka. Na jedan eklatantan način tim velikim zavetnim radom Sokolstvo je snažno, bez poštede tresnulo o zemlju svim našim sumnjama, svirn slabosti-ma. 1 ukazalo, u isti mah, na onaj pravi, dugo traženi put. Taj put je: delo i *rtva. A snaga, dinamika, koja na taj Put treba da vodi, to je zavet. Dodi-rujuči i oslanjajuči se na najintimnija naša osečanja, vezujuči do najviše mere 1 našu savest, petoljetka je uspela da na taj način opet razbudi vrelu rasnu Pašu krv: da ona opet šikne u vis, Osveži klonula srca, zapne sokolske mi-s*ce. 1 da izazove jedan odjek, koji je ravan nekoj plahovitoj grmljavini va-skrslih narodnih snaga. U sterilnoj pu-fToši današnjice poteljetka sloga značila le naše vlastito otkrovenje. Značila je, ima još ideala za koje se sagoreva; ima još spremnosti na žrtvu, ne ma-PJU od one po legendi. A iznad svega °ga, u širokom nacionalnom poogledu, ona je proklamovala i utvrdila onu ve-]ku istimi, koja se ponekad zaboravlja: a nikakvi prolazni događaji ne mogu Smetiti ono, što je istorija stvarala.
. ^a našu nacionalnu sudbinu ne može fojiti niko drugi, nego oni isti dubo-1 rasni instinkti naši, koji su je još avn° pre, u praiskonsko doba, oprede-1 I uputili na vekovne njene puteve. To je smisao i značaj svih sokolskih oija u petoljetci. Na toj osnovi one v razvijaju, tim se inspirišu, da po Pstem i smišljenom planu u svim onienama narodnog života izvrše je-3,1 preokret na bolje. A sve u kraj-
njem cilju: da se pripremi viši i bolji život iugoslovenskom čoveku. I da se
on, do kraja formiran i izgraden, o-sposobi za Slobodan let u bolju bu-dučnost.
U toj težnji i u nizu intenzivnih nastojanja, da se dokuči taj cilj, ušlo <se več i u drugu godinu sokolske Petrove petoljetke. Bez sumnje, to je do-voljan razmak, da se može baciti pogled na dosada prešlu etapu toga rada i da se ona može kritički ceniti i pro-suditi. Kada se to učini, mi po izgledu, po vanjskim znacima, ne čemo zapaziti nekih dubokih promena u našem narodnom životu. Sve je tu još u stadiju previranja i mučnih krajnosti. Na izvesnim stranama i dalje se očituju tendencije, da se otstupi ne samo od jugoslovenstva Aleksandra-Ujedinitelja, nego i od onog početnog, još neformi-ranog iz 1918. godine. Ali kraj svega toga, naš pogled danas mnogo je či-stiji, vedriji. On je pribraniji, nije zamo-ren sumnjama, ne bludi u pometenim vidicima. Iz njega opet struji jedna čvrsta volja i jedna tvrda vera, zapa-ljena novim nacionalnim optimizmom. A baš to, eto, što nam beše potrebnije od nasušnoga hleba, tu staru kosovsku veru, uneo je i počeo vračati medu nas duh sokolske Petrove petoljetke. Snažno i u silnom poletu on je zatre-sao umrtvljenim savestima, zasenio sitne detalje današnjice i zagrmio više od svega drugog: „Beži kugo s praga našeg, Sokoli zavet ispuniše!”
U tom duhovnom buđenju kao iza nekog sna, u tim unutrašnjim preobra-žajima, prvi je i kao reljef čisti rezultat ovog sokolskog rada dosada. Sa njim se ništa ne može meriti. Tim radom uspelo se, da se velika sokolska zajednica trgne iz zastoje, iz onog nje-nog majestetičnog, a ipak toliko neži-votnog i ukočenog hoda. Pod egidom petoljetke ta sokolska zajednica najed-nom je snažno zadrhtala, do dna se potresla i stala da razmišlja. A več ta potreba da se razmišlja, bila je znak da je mnogo uvečan i osečaj odgovornosti; bila je nagoveštaj, prvi korak i za akcije u širem nacionalnom smislu. I zaista, one nisu izostale. Mi več naziremo njihove konture. 1 ako je i-kad bilo sumnje u sve darove neba i zemlje, što ih je sudbina dodelila našem narodu, več toliki raznovrsni i tako obimni zavetovani i dosada obav-ljeni radovi u sokolskoj Petrovoj petoljetci u stanju su, da razbiju svaku sum-nju i da nam sa pouzdanjem nago-veste, da su nova nacionalna proleča blizu, več na pomolu.
Sa ovili povoljnih stanja i sa ovili ustalasanih pokreta treba sada rad u-putiti u drugu, glavnu etapu njegovu. U njoj nakon setve treba da dode žetva. U njoj taj rad treba da dade rezultate i da se još punije obeleži u svojoj osnovnoj težnji: da je to rad za viši i bolji život našeg naroda; da je to rad za jednog boljeg jugoslovenskog čoveka; da je to rad apostolski i neimarski, na konačnom formiranju naše nacije i njene bolje, svetlije sudbine.
Put do ovili meta, kojima treba iči, davno je označila sokolska tradicija. On je zasečen i isproban u najtežim danima i iskušcnjima. Taj put vode i ravnaju četiri duboka i osnovna sa-znanja svega sokolskog delanja, a to su: nacija, sloboda, prosvečenost i rad.
Pod nacijom Sokolstvo gleda naše vrhovno dobro, zalogu bolje budučnosti i sve ono što nas pred civilizovanim
X
SVE SOKOLSKI ^ SLET
mm
u Pragu
SLOVENI NA SLET!
Ima preko četvrt veka, da su sveso-kolski sletovi u Pragu postali zborišta svih sokolskih saveza, udruženih u Sa-vez slovenskog Sokolstva. Ovaj Savez, kao što je poznato, osnovan je 1908 g. na predlog i neprolaznom zaslu-gom pokojnog starešine brata d-ra Josipa Šajnera. Prvi put kada su se našli na okupn u Pragu svi sokolski savezi bilo je to na VI sletu godine 1912, koji je stoga bio označen i kao I slet Saveza slovenskog Sokolstva. Več tada udruženo slovensko Sokolstvo pokazalo je svoju impozantnu snagu i lepotu, koja je sve zadivila, da je i engleski novinar H. Vikhem Stid, po-smatrajuči redove vežbača, rekao: „To nisu gimnastičari, to je armija!”
A ovogodišnji X svesokolski slet u Pragi baciče u zasenak i daleko i ne-uporedivo nadmašiti u svakom pogledu sve današnje sletove, a posebice po bro-ju vežbača koji če nastupiti na sletištu.
Ugledne brnske „Lidove novini”, koje su uvele i stalnu rubriku o sletu, donose pod gornjim naslovom jedan člančič pod šifrom „Kr.” (brat A. Krejči, prosvetar ČOS), u kome se time u vez između ostaloga veli: „Največe u-češče Sokola sprema se na slet i ove godine iz Jugoslavije. Uzajamno tesne i prisne veze između sokolskih saveza obeju zemalja, tako iskrene i verne, odrazuju se i u planskoj pripremi za slet. Isto tako i drugi bratski savezi, kao Savez poljskog Sokolstva, Savez bugarskih Junaka, Savez ruskog Sokolstva, Savez ukrajinskog Sokolstva, najavili su ne samo svoje učestvovanje, več čine i pripreme da to učešče bude što brojnije.
Ovoga puta, veli se dalje u člančiču, nečemo na sletu videti Savez lužičko-srpskog Sokolstva, koji je dolaskom
nacional-socijalista na vlast u Nemač-koj raspušten. Mnogo nade polagalo se u ovaj Savez, koji je oko sebe udru-žio Lužičke Srbe, katolike i evange-like i koji je bio osnovan ubrzo posle Vil svesokolskog sleta godine 1920 u Pragu, kada su Lužički Srbi u Pragu videli rezultat sokolskog rada”.
Prigodom X svesokolskog sleta u Pragu održače se, kao što smo svoje-dobno o torne opširno izvestili, i slovenska sokolska škola, koja bi imala da uz aktivno učešče svih slovenskih sokolskih saveza mnogo doprinese što jedinstvenijoj ideologiji, telovežbi i sokolskoj organizaciji, a što bi u interesu daljnjeg rada i napretka Saveza slovenskog Sokolstva bilo veoma potrebno. To če uostaloin zavisiti o programu i organizaciji ove škole.
DOSADAŠNJE PRIJAVE DOSI21J
BROJ OD 180.000 VEŽBAČA I VEŽBAČICA
Prema tim prvim prijavama može se Česnika za X svesokolski slet do sada je prijavljeno 181.601 učesnik, i to: članova 56.379, od toga 32.538 vežbača i 4818 starije brače, članica 43.020, od toga 34.020 vežbačica, naraštajaca 26.307, a naraštajka 32.779. Iznenaduje naročito veliki broj prijavljenih vežbačica.
Daka je prijavljeno 51.139.
Prema prvim prijavama može se o-očekivati, da če vežbača i vežbačica iz Češkoslovaške koji če na sletu nastupiti u prostim vežbama biti oko 190— 200.000.
SVEČANO OTVORENJE PAVILJONA MISLBEK ZA SLETSKU INFOR-MATIVNU SLUŽBU
Dne 1 o. m. bio je svečano otvo-ren paviljon Mislbek na Pšikopitna u Pragu II, u kome če se vršiti sva in-formaciona služba za X svesokolski slet.
Svečano otvaranje izvršeno je u pri-sustvu pretstavnika vlasti i svih slet-skih odbora na čelu sa starešinom ČOS i pretsednikom izvršnog odbora sleta bratom dr. Bukovskim i njegovim za-menikom bratom Truhlaržom. Svečanost je otpočela sviranjem kompozicije posvečene X sletu i Sukovim maršom „U
svetom afirmiše. Iz toga ono crpe svoja gledišta u domenu nacionalne politike: da po njima istodobno bude i čuvar svih tekovina narodnih, one krvave naše baštine, i vazda neumorni poslenik na dogradivanju naše nacionalne individualnosti. U tom pogledu jedan od najvaž-nijih zadataka Sokolstva i u buduče ostače temeljno nacionalno vaspitanje, počevši od onih najmlađih. A snagu, kvalitet i osnovu u tom formiranju nacije treba da pruži naše zdravo, bistro i sačuvano, naše posokoljeno selo.
I u idealu slobode, u kultu njego-vom, Sokolstvo gleda onu predanu služ-bti narodu, za koju nikakva žrtva ne može biti teška. Taj kult slobode i u buduče treba razvijati, čuvajuči ga od svih opasnosti spolja i iznutra. Tim potrebnije postaje to danas, kada se došlo do spoznaje, da je tu slobodu bilo lakše stvarati, nego je očuvati. A jedan od važnih uslova da se ona o-čuva, treba da bude u vaspitanju individualne slobode, neophodnom u današnje vreme, kako bi u njoj dobili pre-vagu razum, svest, osečaj odgovornosti, i ostala zdrava moralna shvatanja:
Ali sva dobra nacije i slobode, njihova postojanost, njihov progres, mogu
istom onda da se obezbede, ako ih podržavaju prosvečeni slojevi . širokih narodnih masa. I zato prosvečenost tih masa postaje meta sokolskog rada. Bez prosvečenosti sloboda je samo mrtva reč; nacija je samo zakržljali organi-zam, izložen potresu i zabludama; a sav duhovni, socijalni i ekonomski život naroda samo je bedno životarenje u podvlašču slabijih. Životni nivo jednog naroda oduvek se meri po stepenu njegove prosvečenosti. 1 da on postane bolji, viši, da se doživi istinski nacionalni i duhovni preporod, treba stoga u prvom redu otvoriti širom vrata prosvečenosti u našem narodu.
To su norme, večni ideološki zakoni sokolski. Njima služiti, ostvarivati ih, ispunjati, može se samo radom. Rad, intenzivan, razgranat po svim poljima narodnog života, vrhovno je geslo i je-dino oružje sokolsko. Na njemu treba osvičati i omrkavati. Jedino tako sokolski zaveti u petbljetci doneče plod, a i veliki sokolski ispit, pred kojim stojimo u ovoj godini, moči če onda da još jače iskaže, potencira našu volju: da Jugoslavija vazda bude i ostane velika i {edinstvena!
Munib Osmanagič, čajniče.
stra ,,Sokole”, koja je posvečena X sve-sokolskom sletu. Manje napredne družine imaju kao obaveznu kompoziciji! „Materinski је/ik” od K. Pospišila, a družine župa i okružja kompoziciji! „Moja ■ ljubav” od H. Pale.
Za ženske družine odredena je kompozicija „Slovenčina” od Kržičke, a za mešovite zborove „Molitva na Ržipu” od O. Ziha. Slobodne kompozicije mo-raju biti odabrane iz češkoslovačke zborske muzike.
Ocenjivanje če se vršiti kako sledi:
a) nastup (ponašanje, svečana odora)	5	bodova
b) intonacija	5	„
c) izvedba	10	,,
d) dinamika	10	,,
e) ritam	10	,,
f) harmonija	10	„
g) dirigovanje zborom	10	„
svega	60	bodova.
Red takmičenja biče odreden koc-
kom. Ako	koja	družina	ne	bude n;i
mestu spremna	na	vreme,	ne	če se mo-
či takmičiti.
Češkoslovačka uspomeni svcg Preiscdniha Oslobodiielja
Bratska češkoslovačka setila se je s najdubljim pijetetom i zahvalnošču dne 7 o. m., na dan rodenja, svog velikog tvorca, Pretsednika Osloboditelja T. G. Masarika.
Celokupna češkoslovačka štampa posvetila je članke Masarikovoj uspomeni. Isto tako i sokolski listovi. „Sokolski vjestnik” COS doneo je na uvdnom mestu topao članak pod naslovom „Po prvi put 7 marta bez Njega” od brata Jana Krejčija.
6o~$odišnjica oslobodenja Bugarske
Dne 3 o. m. minulo je 60 godina od oslobodenja bratske Bugarske.
Toga dana godine 1878 bugarski narod uz pomoč ruske vojske, koja je sa oko 250.000 ljudi zaposela celu Bu-garsku, stresao je sa sebe teški tudin-ski jaram; i krvavo izvojstio svoju slo-bodu i nezavisnost. U tim oslobodilač-kim danima porodila se i zanosna i poletna pesma, bugarska himna „Šumi Marica”.
Toga za bratski bugarski narod naj-večeg istorijskog dana bio je u malom turskom mestu San Stefanu, nedaleko Carigrada, potpisan mir izmecTu oslo-bodilačke Rusije i pobedene Turske. U znak zahvalnosti prema svojoj oslobo-diteljici, bugarski narod nazvao je ta-danjeg ruskog cara Aleksandra 11 O-sloboditeljein, čiji se veličanstveni spomenik danas nalazi na jednom od najlepših trgova Sofije.
Oslobodenje Bugarske imalo je tada silnog odjeka u Evropi. Nije tako reči od toga prošlo ni šest meseci, kada je nemački „Železni kancelar”, Biz-mark, sazvao berlinski kongres, jer je trebalo na neki način da se suzbije veliki upliv Rusije, koji je od tada počeo da raste na Balkanu.
Tok istorije dalje dovoljno je poznat. U tim daljnjiin decenijama dva susedna i bratska naroda bila su za račun i korist drugih dovedena u najteža, krvava iskušenja. Neprijatelji su digli brata na brata i u bratoubilačkoj borbi pala je bratska krv...
Ali, srečom, došlo je ipak osvešče-nje. 1 bugarski i jugoslovenski narod došli su do spasonosne spoznaje, da su krivicom drugih i na korist tudili interesa bili zašli u jedmi tešku za-bludu. I pražili su jedan drugome po mirbenu bratsku ruku, da bi u miru, bratskoj ljubavi i saradnjS udarali temelje svojoj boljoj i zajedničkoj bu-dučnosti, ka kojoj su im put ukazali njihovi veliki Suvereni.
Na tom novom putu bratske saradnje i uzajamnosti prvi su se našli brača bugarski Junači i jugoslovenski Sokoli, čije je plemenito delo več kroz ovili nekoliko poslednjih godina urodilo lepim plodovima. 1 prožeti iskrenim težnjama, oni če na tome istorijskom putu i ustrajati, kako bi svojim bratskim zemljama pridoneli i svoj udeo da cistami zauvek nerazdvojne posestrime, i po istinskim osečajima svoga srca, i po svojini zajedničkim težnjama, koje im diktuje njihovo krvno srodstvo, i u interesu svoga mirnog razvoja i na-pretka, te i u interesu očuvanja i od-
brane svoje slobode. To če biti naj-veči zalog večitog prijateljstva i bratstva bugarskog i jugoslovenskog naroda.
—č.
/«? SL O V E N S KOG SOKOhSTU Д
NOVO NAČELN5ŠTVO SAVEZA POLJ. SOKOLSTVA
Načelništvo Saveza poljskog Sokolstva izvršilo je izbor tehničkog vodstva koje je posle ostavke bivšeg načelnika brata Fazanoviča i načelnice sestre Za-mojske ostalo nepopunjeno. Za načelnika je izabran brat Jan Fazanovič, bivši dugogodišnji načelnik Saveza, za na-čelnicu sestra Stefanja Golasevska. Ovaj izbor treba da bude potvrden od strane uprave Saveza, koji če se održati 2 i 3 aprila o. g. u Varšavi.
Zamenici načelnika su brača: P. Ba-cinski i Fr. Kapalka, a zamenica načelnice je sestra K. Zalevska.
U načeluištvu se ne nalazi sestra J. Zamojska, bivša načelnica Saveza poljskog Sokolstva, koja je pretsednica tchničke komisije žena Medunarodne gimnastičke federacije.
Takmičenja Saveza poljskog Sokolstva održače se prilikom pokrajinskog sleta Malopolske oblasti u Lavovu od 3—6 juna o. g. Izabrani takmičari spre-maju se za medunarodna takmičenja, koja če se održati u Pragu prilikom X svesokolskog sleta, na kome če učestvo-vati i poljsko Sokolstvo.
f Bral Hubert Boreli,
osnivač i starešina Hrvatskog Sokola u Zadru
Tiho, skoro neopaženo jedan za drugim umiru neimari narodnog preporoda severne Dalmacije. Brača Manfred i Hubert Boreli knezovi Vranski postaviše duboki svoj pečat na stranicama toga preporoda. Sve narodne ustanove, narodno osveštenog i skoro preporodenog Zadra, imaju da zahvale svoj osnutak, cvat i delovanje brači Boreli.
Jedan od najjačih osnivača predrat-nog Hrvatskog Sokola u Zadru i ka-snije njegove Zupe Bana Paližne, Hubert Boreli knez Vranski ostavi ovaj svet dana 7 marta o. g. u Šibeniku, u 84 godini života. Od osnutka Hrvatskog Sokola u Zadru pa bezmalo nepreki-nuto do u predvečerje, svetskoga rata beše starešinom društva i župe. Sa-motreči uz braču prof. Jerka Alačeviča i d-ra Huga Verka izvede o 25 godi-šnjici osnutka braču po prvi put iz Sokolane na slet u Bibinje, prkoseči odrodenom delu zadarskog pučanstva i davši time novi snažni zamah narodnoj misli u otudenom Zadru.
Skroman, blag po prirodi i uzgoju, znao je umirujuči delovati na domače razmirice, držeči se uvek one višine sa koje se jasno vidi narodno jedinstvo.
Osim u Sokolstvu on je delovao i u Zemaljskom gospodarskom veču kao njegov pretsednik, upučujuči narod na racionalno gospodarstvo.
Opraštajuči se od njega, sečamo se onih dana punih zajedničkog rada na sokolskoj njivi i na njivi narodnogpre-poroda, kada je zadarska Sokolana bila luka sigurna od prepada tudina i o nog još gorega domačeg razdora, žarište narodne svesti, kamo uisu dopirale sitne verske i plemenske borbe.
Bratu starešini Hubertu Horelu knezu
Vranskom	Slava!
D-r Hugo Verk.
Svečano otvorenje paviljona Mislbek
f
novi život”, Tom prigodom održao je govor pretsednik sletske informativne službe brat Vladimir Strupi, koji je izneo razvoj sletske informativne službe, istakavši zatim njenu zadaču gledom na ovogodišnji slet kao i njenu svrhu uopšte.
Za njim je održao govor starešina ČOSf i pretsednik sletskog izvršnog odbora brat dr. Bukovski, koji je izrazio svoju radost, što sletska informativna služba počinje da deluje u doba punog rada za X svesokolski slet u svakom pogledu dobro spremna. Nato je starešina brat dr. Bukovski izneo veliku važnost i značaj sletske informativne službe i na koncu zahvalio se svima faktorima koji su pripomogli njenoj organizaciji kao i štampi za pomoč koju ukazuje ovoj službi.
U srednjoj dvorani paviljona sme-štena je opšta informativna služba, zaiim prodaja cigareta te sokolske prodava-onice. U pobočnim odelenjiina smešte-ni su otseci inostrani, slovenski, američ-ki, informativni, poštanski sletski ured, odelenje, češkoslovačkog državnog aero-puta, odelenje „Čedoka” i izletnih vla-kova češkoslovačkih državnih železnica. Pred samim paviljoniina na visokom standardu vije se češkoslovačka državna zastava a na četiri manja stupa zastave četiriju slovenskih država, čije jc Sokolstvo udruženo u Savezu sloveri-skog Sokolstva.
SLETSKA TAKMIČENJA U PEVANJU
Ova takmičenja, koja če biti sastavni deo X sleta, biče održana na starom sajmištu od 27—30 juna, na koja če i-mati pristup i šira javnost. Detaljan pravilnik za ova takmičenja sadrži po-red ostalog, da u takmičenjima mogu sudelovati muški, ženski i mešoviti zbo-rovi. Svi članovi pojedinih zborova mo-raju biti članovi sokolske organizacije, a zbor mora nastupiti na takmičenja sa članovima u svečanoj sokolskoj odori. Takmičenja su podeljena na 3 skupine: muške, ženske i mešovite zborove. Muški zborovi su opet podeljeni u tri razreda: u najnaprednije, manje napred-fiei i na zborove župa ili okružja.
Takmičenja če se vršiti u jednoj o-baveznoj- i u slobodnim kompozicijama.
Za muške najnaprednije pevačke družine odredena je za takmičenje u oba-veznoj kompoziciji skladba J. B. Fer-
POŠTANSKI GOLUBOVI CBJAVIČE OTVARANJE X SLETA
Centralni savez društva koja se bave odgajivanjem poštanskih golubova ja-vio je, da če kao i ranije učestvovati na sletu sa grupnim puštanjem golubova prilikom svečanog otvaranja X ju-bilarnog svesokolskog sleta 3 jula o. g. Radi se na tome, dabiseovog puta priredila štafeta takmičenja poštanskih golubova, koji bi nosili iz Praga pozdrave u društva i obratno iz društava na X slet.
UCEŠĆE PEN-KLUBOVA.
U vremenu od 26—30 juna o. g. održače se u Pragu i svetski kongres PEN-klubova. Izvršni odbor stavio je u program posetu javnog nastupa so-kolskog naraštaja 29 juna.
NA SLETIŠTU CE VEŽBATI ODJED-NOM OKO 30.000 VEŽBACA
Zamislite si pred sobom u gustim re-dovima 30.000 vežbača na suncu, koje nemilosrdno peče. Šta če biti ako neki padnu u nesvest? I za ovakve rnoguč-nosti dobro se je spremio pomočni zdravstveni odbor. Kako je nemoguče u-potrebiti kao ranije nosila, koja su do-sta dugačka, brat Jožef Novak, ortoped, pronašao je naročita nosila bez dr-venih motki, sa kojima če nosači moči vrlo brzo stiči kroz guste redove vežba-bača do onesveščenog vežbačk, i ne o-ometajuči druge vežbače onesveščenog brzo izneti na čist vazduh i u ambu-lantu.
NARUDŽBE NA SPOMENICU X SVESOKOLSKOG SLETA U PRAGU
U broju 8 od 26 februara o. g. našega lista izvestili smo potanje o Spomenici X svesokolskog sleta u Pragu, koja če iziči u 13 svezaka te koja če u pretplati uplačenoj najdalje do 31 aprila o. g. stajati 70 kč, a posle toga roka 100 kč.
Ovim izveštavamo naše jedinice i na-šu braču i sestre, da Spomenicu mogu da naruče i preko Saveza SKJ, ako najdalje do polovine aprila o. g. Savezu čekom ili poštanskom uputnicom — uz oznaku na poledini „Za Spomenicu X sleta” — doznače iznos od Din. 120.— (a ne kako je pogrešno objavljeno Din. 110.-)
Tako isto mogu da se naruče i četiri posebna bogato ilustrovana sletska broja ilustrovanog tednika ČOS „JAS”, što če u pretplati stajati 20 kč, ako se Savezu najdalje do polovine aprila o. g. doznači iznos od Din. 40,— s oznakom „Za sletske brojeve „JAS”.
Pogled kroz jedan od ulaza na novo krilo zapadne tribine stadiona na Strahovu
Sednica fevršnog odbora Saveza SKJ
Dne 12 i 13 o. m. održana je u sa-veznim .prostorijama u Beogradu redovna sednica izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Na sednici podneli su svoje izve-staje o tekučim poslovima pročelnici pojedinih saveznih odbora i otseka te su u vezli s tim izveštajima i podnesenim predlozima doneti potrebni zaključci.
U savezni organizaciono-pravni otsek kooptiran je brat Gojko Mudrinić, koji če u otsutnosti pročelnika ovog otseka starešine brata dra Gavrančića, zastu-Pati ga u rešavanju poslova ovog otseka.
U vezi s održanjem glavne godiš-nie skupštine Saveza, pročelnici saveznih odbora i otseka podneče svoje pismene teveštaje narednoj sednici izvršnog odbora kako bi se na vreme pristupilo iz-radi izve^taja uprave Saveza za glavnu godišnju skupštinu.
Sednica je odobrila snimanje vežbi za slet u Pragu na gramofonske ploče u svrhu njihovog temeljitijeg uvežbava-nja u nekojim jedinicama.
Sednica je primila na znanje i odobrila iscrpan izveštaj rada saveznog pro-svetnog odbora, koji je podneo prosve-tar brat prof. Miloš Stanojevič, a koji je izmedu ostalog izvestio, da je na mu-zički konkurs, koji je raspisao prosvetni odbor Saveza, stiglo 16 mar-ševa, koje če oceniti odredeni Žiri; da če se štampati i druga knjižica „Sokolska misao” u 3.000 primeraka i da su dane u štampu X, X;I i XII sveska »Biblioteke lutkarskog pozorišta”, a pri-prema se XIII i XIV sveska.
Radi prikupljanja istorijske grade za Savez, odlučeno je da se od župa, dru-stava i četa otkupi izvestan broj fotografija, snimljenih do kraja 1937 g., a koje naročito ilustruju rad i pret-stavljaju razne značajne i svečane momente iz sokolskog života.
Svima župama je upučen raspis da pri-stupe pribiranju izložbenih stvari koje bi se odabrale za izložbu Saveza SKJ na svesokolskom sletu u Pragu. Isto tako je župama upučen raspis da inventarišu sve predmete od istorijske i značajnije sokolske važnosti te da taj popis dostave i Savezu, kako bi znao gde se što nalazi. Nabaviče se takoder i nekoji propagandni i poučni filmoviodl6 mm.
U pogledu izložbe našega Sokolstva u okviru velike sokolske izložbe na X svesokolskom sletu u Pragu, ona se zamišlja da hronološki obuhvati akciju našega Sokolstva pre rata, za vreme rata i posle rata.
Ideološka izložba bi iinala svoje dve sadržine: materijalnu i duhovnu. Taj hronološki i ideološki red u pogledu sprovodenja prepušta se izložbenom odboru, čiji su članovi brača: E. Gangl, prof. M. Stanojevič, dr. ing. K. Petrovič, ing. R. Radulovič, F. Ahčin i L. Kovač.
U pogledu instalacije ove izložbe, zamišlja se, da se u dobivenom prostoru od COS improvizuje što monumental-niji ulaz. U dnu prostorije izradiče se slika Starešine Saveza SKJ, Nj. V. Kralja Petra II, u nadprirodnoj veličini, n sokolskoj odori. U desnoin krilu sme-stila bi se mapa razvoja našega Sokolstva, u levom bile bi izložene sokolske fotografije, a na stubovima i arkadama Postavile bi se stare sokolske zastave. Ostali prostor ispunio bi se po moguč-nosti ostalini sakupljenim materijalom.
U vezi ove izložbe zaključeno je, da se od sletskog odbora ČOS zamoli tačan Plan prostora i svili prostorija gde če biti smeštena izložba, veličina prostora koji če se dodeliti Savezu SKJ i t.d., kako bi se prema tim podacima mogao da izradi načrt izgleda naše izložbe.
O radu saveznog načelništva kao i o svome obilasku severozapadnih župa (Karlovac, Novo Mesto, Ljubljana, Kranj, Celje, Maribor i Zagreb) u svrliu Pregleda uvežbavanja sletskih vežbi za frag, izvestio je zamenik saveznog načelnika brat Ivan Kovač. U ime načel-ništva žena podnela je izveštaj načelnica ^stra Elza Skalar. U vezi njejiog izve-^aja zaključeno je, da se novo vežbač-ko odelo za naraštajke predloži na odo-brenje glavnoj skupštini.
Na predlog pročelnika gradevinsko-4tiietničkog otseka sednica je zaključila, p se nova značka sokolske Petrove petletke, koju je izradila župa Mostar, 'nože preporučiti i ostalim župama. Na Natečaj za sletsku značku našega Sokolja za slet u Pragu stiglo je više ra-
dova, od kojih če, po zaključku natečaja 31 marta o. g., posebni Žiri iza-brati najbolji rad. Ta sletska značka, Szrađena i u minijaturnom obliku, mogla bi da se upotrebi i kao posebna sletska značka koju če dobiti svaki naš vežbač nakon nastupa na sletu u Pragu. O tome če se doneti konačna odluka na kon ocene žiria.
U ime gospodarskog odbora Saveza podneo je veoma iscrpan izveštaj savezni gospodar brat Mihailo Nikolič, posle čega su doneti potrebni zaključci.
U nedelju 13 marta o. g. godine održana je redovna godišnja skupština Sokolske župe Petrovgrad. Skupština je održana u domu Sokolskog društva Petrovgrad Matica u prisustvu 60 delegata iz 47 društava, i 5 četa, od 68 jedinica koliko ih župa ima. Prethodnog dana, 12 marta, održan je zbor načelnika i na čelnica društava i /četa i zbor društvenih i četnih prosvetara. Na zboru pro svetara, na kome su kao izaslanici pro-svetnog odbora Saveza bila brača: dr. Tihomir Protič i Mirko Mihaldžič, ra-spravljalo se o godišnjem izveštaju o prosvetnom radu župe, o savladivanju teškoča u prosvetnom radu, o merama da svi otseci u jedinicama budu aktivni, o sokolskim časnicima i njihovim dužnostima, o održavanju idejnih ško-la; izabrani su i kandidati za slušaoce savezne prosvetne škole za ovu godinu i najzad je za župskog prosvetara predložen br. Svetozar Markov, dosadašnji tajnik župskog prosvetnog odbora, na mesto br. Miloša Stanojeviča, profesora, koji je još 1937 g. postao savezni pro-svetar.
Kao delegat br. Saveza SKJ došao je na skupštinu župe br. Engelbert Gangl, I zamenik starešine Saveza. Do-lazak br. E. Gangla na spupštinu smatran je kao naročito počaščenje župe Petrovgrad, u kojoj od njezinog postanka još nikada nije bio takav visoki savezni časnik. Pojavu br. Gangla pozdravili su prisutni burnim aplauzom i njegovo prisustvo na skupštini župe iza-zvalo je veliko zadovoljstvo i radost kod svih delegata.
U 10 časova je starešina župe br. dr. Miša Matič u prisustvu delegata, članova uprave župe i pretstavnika i/ojnih i civilnih vlasti otvorio skupštinu i pozdravio sve prisutne, a naročito br. E. Gangla, istakavši, da je njegovim dolaskom ova župa naročito odlikovana, poglavito još i zato što je i
Brat dr. ing. Kosta Petrovič, u vezi s donešenom odlukom o reviziji svih jedinica, predložio je da savezni delegati na župskim skupštinama nastoje prikupiti sav taj materijal — ispunjene formulare koji su u tu svrhu poslani svim jedinicama —> i uz svoj izveštaj o o skupštini župe dostaviti ga Savezu.
Na koncu je tajnik Saveza brat dr. M. Arsenijevič izvestio o- tekučoj pošti, pa je nakon što su u ve:z;i i s tim dopi-sima doneti potrebni zaključci sednica zaključena.
dosadašnji župski prosvetar br. M. Stanojevič sada savezni prosvetar. Zatim je upučen pozdravni telegram Nj. V. Kralju, koji je skupština oduševljeno usvojila, a također poslati su pozdravni telegrami ministru za fizičko vaspitanje naroda, zameniku bana Dunavske banovine, i br. Savezu SKJ. Iza toga se br. Gangl zahvalio br. starešini na pozdravu, održavši zatim poduži idejni govor, koji su prisutni često prekidali burnim aplauzom i odobravanjem. Po-red ostalog, brat Gangl je istakao mno-gobrojne zadatke koje Sokolstvo ima. Dalje je govorio o pripremama za X svesokolski slet u Pragu, na kome če i jugoslovensko Sokolstvo u lepom bro-ju učestvovati, o povezanosti i saradnji Vojske i Sokojia i o sprenmosti Sokolstva i na krajnje napore u odbrani naše države, o sokolskom radu i kako Sokolstvo stvara radine, dobre i čestite ljude. Svoj govor brat Gangl završio je apelom na sve prisutne da, kada se vrate svojim kučama odmah prionu na sokolski rad. Završetak govora popra-tili su prisutni burnim aplauzonn i odobravanjem.
Posle toga je br. dr. Petar Bojanič, zamenik starešine župe pročitao posla-niču Saveza SKJ, pa se zatim prešlo na diskusiju o izveštajima o radu Sokolske župe u prošloj godini. Diskusija nije bila opširna s obzirom da je prethodnog dana, 12 marta uveče, održana konferencija delegata, na kojoj je bilo diskusije o izveštajima. Na kraju su svi izveštaji primljeni sa konstatacijom, da je bilo mnogo rada, da je uprava župe imala lepih uspeha i da je uspela da uspostavi harmoniju u župi, koja je za poslednje dve godine bila poljuljana. Iza toga se raspravljalo o programu župe za sokolsku Petrovu petoljetku. Uprava župe je predložila, da se kao delo župe za sokolsku Petrovu petoljetku uzme osnivanje fonda za gradnju
župskog doma u Petrovgradu s obzirom da župa nema potrebnih prostorija za tečajeve i kancelarije, več se tečajevi održavaju u domu Sokolskog dr. Matica. Konstatujuči da je župi dom za-ista neophodno potreban, skupština je zaključila da se kao delo župe za sokolsku Petrovu petoljetku uzme ne samo osnivanje fonda, več i podizanje župskog doma u Petrovgradu i poverila je upravi župe da za to nade mogučnosti. Dalje je skupština jednoglasno zaključila da se župski doprinos povisi sa 2 na 3 dinara po članui i članici s tim da jce 1 dinar stalno iči u fond za gradnju župskog doma, i odobrila proračun župe za 1938 g. sa ukupnim prihodom od 118,000 dinara i sa istim toli-likim rashodom. Kod blagajničkog iz-štaja vredno je napomenuti, da su je-dinice u toku druge polovine 1937 g. otplatile 50o/o svoga duga za savezni prinos, tj. dug se je smanjio od 130.000 Din. na 65,000 Din. te i jpored toga jedi-jiice još i dalje otplačuju svoje dugove Savezu. Posle toga je zaključeno da se XIII župski slet ove godine održi na pravoslavne Duhove u Novom Bečeju, gde još nije držan župski slet. Na predlog uprave župe doneti su jo.s/ i ovi zaključci: da svaka jedinica treba da na-stoji da ima što veči broj omladine: naraštaja i dece i da se pobrine da oni budu uniformisani; da svaka jedinica treba da ima bar dve prosvetne sekcije i da treba da održi pored oba-vezne akademije 1 decembra i redovnog tehničkog rada još jednu akademiju, pretstavu ili bilo kakvu drugu pri-redbu.
Na kraju je jednoglasno' i aklamaci-jom na predlog kandidacionog odbora rešeno da se br. Savezu predloži na potvrdu nova uprava župe koju sačinja-vaju ova brača i sestre: starešina: dr. Miša Matič, I zam. starešine dr. Petar Bojanič (V. Kikinda), II zam. Bogdan Dimitrijevič (Vršac), III zam. star. Doka Nikolič, tajnik Stevan Žeberan, prosvetar Svetozar Markov, blagajnik Bori-slav Cvetkov, statističar Sever Babič, načelnik Alojz Pogačnik, I zam. Blagoje Strajnič (Vel. Kikinda), II zam. Miloš Milosavljevič (Vršac), III zam Strahinja Rajič, načelnica Stojan-ka Vujanova, I zam. Julijana Petrovič (Vršac), II zam. Biserka Savič (V. Kikinda), III zam. Smilja Jocič. Članovi uprave: Milivoj Cirilov (V. Kikinda), dr. Jovan Sremac (Vel. Kikinda), Desimir Mihič (Vršac), Veljko Bulič ((Vršac), Miloš Stanojevič (Petrovgrad), Miloš Nikolič (Petrovgrad), Vuk Radovič (N. Bečej), Voja Gavrjlovič (N. Kneževac), Dušan Adamov (Mokrin), Dragutin Popovič (B. Crkva). Zamenici: Alija Čor-da (Rus. Selo), Mirko Petrovič (Nin-čičevo), Mihajlo Radotič (P. Sv. Nikola), Joško Zupan (Tomaševac), dr. Todor Kneževič (Alibunar), Petar Er-deljan (V. Kikinda), Rista Odavič (Vršac), Pavie Zadera (Srp. Crnja), Toma Irovič (B. Crkva!) i Dura Krestič (Dala) Revizori:	Milorad Vladiv, Svetozar
Cvetkov, Ivan Petrov, Svetislav Subič i Aleksandar Bošan; zamenici: Vojin Milenov i Vojislav Stojanovič, svi iz Petrovgrada. Sud časti: Ivan Podgrad-ski, Stevan Brankovič, Slavko Gligori-jevič, Vasa Vrtipraški (J. Tomič), Blagota Koljenšič (Petrovgrad); zamenici: 2arko Rajkovič (Uzdin), Ljubomir Ma-širevič (Melenci).
Na kraju se starešina župe br. dr. Miša Matič zahvalio na poverenju i za-kljnčio skupštinu. Posle skupštine bio je zajednički ručak, na kome je bilo 40 učesnika, koje članova uprave župe, koje delegata iz jedinica. Po podne u 16.35 časova br. Gangl je otputovao u Beograd. —	St. 2.
FOND ZA PODIZANJE STADIONA
§ 56 b. u Tar. br. 99 a pod 1 Zakona o taksama iza reči: „ulaznice”, a pred tačkom 2 dodaje se: „od svih librami! taksa za javne vežbe viteških i sportskih društava polagače se 25 od sto Državnoj hipotekarnoj banci na ime specijalnog fonda za podizanje stadiona i sportskih vežbališta u državi, o čemu če Ministar fizičkog vaspitanja naroda po odobrenju Ministarskog sa-veta propisati pravilnik”.
Jeste li poslali ptetplatu za sofiolsfie listove?
Sa godišnje skupštine Sokolske župe Petrovgrad
Skupština Sokolske župe Petrovgrad
Povodom nabrane F/S-e i ftazne od Strane J£SS
Nepoželjm sporov!
Povodom poznate zabrane FIS-e i zatim kazne koju je izrekao Jugoslo-venski zimsko-sportski savez u Ljubljani nad Sokolima-smučarima, koji su ujed-no i članovi njegovih klubova, a koji su učestvovali u takmičenjima na zimskim sletskim igrama u Visokim Ta-trama u februaru o. g., ljubljansko „Jutro” objavilo je dne 11 o. m. jedan članak, osvrnuvši se u njemu na ovaj neželjeni spor. Na ovaj članak „Jutra” Jugosiovenski zimsko-sportski savez odgovorio je istoga dana svojom izjavom.
Za obaveštenje naših sokolskih redova donosimo i članak „Jutra” i u vezi s tim odnosnu izjavu Jugosloven-skog zimsko-sportskog saveza.
Članak „Jutra’ „ODLUKE
glasi:
KOJE STVARAJU ZLU KRV JZSS je prestrogo kaznio takmičare koji su nastupili na sokolskim utakmicama u češkoslovačkoj.
Kao što je poznato, Zimsko-sportski savez je na jednoj od svojih zadnjih sednica izrekao zabranu starta na godinu dana svim takmičarima, članovima njegovih klubova, koji su učestvovali na utakmicama za slovensko sokolsko smučarsko prvenstvo u Češko-slovačkoj.
Ova zabrana je pogodila smučare Sokole: Gregora i Alojza Klančnika, Lovru Žemvu, Ivana Zupana, Slavka Ur-bara, Adolfa Cvišenbergera, Vinka Kozjeka, Zdravka Sporna, Dragu Kavčiča i Rusa. Ovo su sve takmičari koji su več mnogo učinili za naše smučanje i koji su na svim utakmicama nastupali kao pravi sportaši i pravi Sokoli.
JZSS se u obrazloženju svoje kazne pozivlje na okružnicu FIS-e, čiji je pret-sednik Oestgaard nedavno sam izjavio, da ta medunarodna organizacija ni naj-manje nije zahtevala tako strogu kaznu za sokolske takmičare i da je to bilo lično pitanje svakog saveza -kakve če sankcije upotrebiti protiv njih. Sampret-sednik FIS-e smatra takvu kaznu vrlo strogom.
Razumljivo je, da je ova odluka JZSS-a izazvala u redovima Sokola veliko uznemirenje, jer sokolski smučari nisu skrivili ništa što ne bi bilo u skladu s čašču i disciplinom smučara takmičara. Svi ovi smučari su več od malih nogu Sokoli i izašli su iz sokolskih vežbaonica te su nastupom na smučarskim utakmicama u bratskoj Če-škoslovačkoj samo izvršili svoju sokol-sku dužnost. Ko im može zabraniti na-stupe, kada su za to pozvani od više organizacije? Ko im to zabranjuje, taj u buduče neče moči računati na njihovo sudelovanje.
Svi ovi takmičari su ujedno i redo-viti sokolski vežbači i smučanje je sa-stavni deo .savremenog sokolskog tele-snog vaspitanja. Ako su ovi takmičari ujedno učlanjeni u sportskim društvi-ma, gde su isto tako uvek ispunili svoju dužnost, još nikako • nije rečeno, da su se odrekli svojih dužnosti prema sokol-skoj organizaciji.
Ako JZSS smatra, da su ovi takmičari nešto skrivili, neka stupi u vezu sa pretstavnicima sokolske organizacije i uredi pitanje obostranih nastupa ovih najidealnijih aktivnih radnika na sinu-čarskom polju, a izricanje ovakvih kazni protiv njih samo če prouzročiti zlu krv i potpuno promašiti svoj cilj”.
IZJAVA JUGOSLOVENSKOG ZIMSKO-SPORTSKOG SAVEZA:
„Jugosiovenski zimsko sportski savez u Ljubljani obzirom na članak u „Jutru” br. 54 od dne 11 marta 1938 pod naslovom „Odluke, koje stvaraju zlu krv”, utvrduje sledeče.
Medunarodna smučarska federacija „FIS” je dne 23 decembra 1937 upo-zorila JZSS, da zabranjuje učestvova-nje na utakmicama za sveslovensko sokolsko smučarsko prvenstvo, koje prire-duje Ceškoslovački sokolski savez, jer taj nije član FIS-e te dakle članovi FIS-e ne mogu učestvovati na tim u-
takmicama. Do ove zabrane, po pravi-lima FIS-e, ne bi bilo moglo doči, da je još postojao sporazum izmedu Če-škoslovačkog sokolskog saveza te izmedu JZSS-a i Saveza SKJ, koji je usled otkaza sa strane Sokola prestao da važi.
O ovoj zabrani starta je JZSS obave-stio svoje članove te odmah i Mini-starstvo za fizičko vaspitanje naroda u Beogradu i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu.
Pravilnik JZSS-a o takmičenjima i verifikaciji odreduje za takmičare, koji učestvuju na utakmicama koje prireduju neučlanjene organizacije, samo jednu kaznu i to jednogodišnju zabranu starta. Takmičari su pre odlaska u Češko-slovačku bili izričito upozoreni, da če morati u slučaju da nastupe na tim utakmicama automatski nastupili posledice jednogodišnje zabrane starta. Pošto su oni na tim utakmicama učestvovali, JZSS je morao izreči kaznu po pravilniku, jer je on dužan držati se odre-daba pravilnika i nije ovlašten iste menjati.
Iznimka, koju predvida verifikacijski pravilnik za interne sokolske utakmice, nije se mogla uzeti u obzir, jer je to bila utakmica sa medunarodnim uče-stvovanjem i jer više ne postoji sporazum između oba saveza.
Izjava pretsednika FIS-e, da je kazna prestroga i da to nije bilo potrebno učiniti, daje nam povoda da utvrdimo, da FIS-a ne može zahtevati da se takmičari kazne, jer ona može kazniti samo savez i zato je dužnost samog saveza, da nedisciplinovanost u svojem delokru-gu kazni po odredbama saveznih pravilnika”.
Na ovu izjavu u svrhu obaveštenja javnosti smatramo potrebnim da kažemo sledeče:
Dne 6 decembra 1936 potpisan je u Ljubljani izmedu pretstavnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Jugo-slovenskog zimsko-sportskog saveza u-govor, u kome se, izmedu ostalog, u tačci 14 kaže, da se ugovor automatski produžuje za daljnju godinu dana, ako se isti mesec dana ranije ne otkaže.
1 kako taj ugovor nije otkazan ni od strane Saveza SKJ ni od strane JZSS, on je prema tomp i dalje na snazi. Po-red toga, u tačci 6 toga ugovora kaže se, da utakmice raspisane samo za sokolske takmičare nisu podvrgnute o-dobrenju! i nadzoru JZSS-a, a što iz toga jasno sledi, da JZSS ne može da brani Sokolima, s dvojnim članstvom, učestvovanje na čisto sokolskim utakmicama. Ako dakle sokolski takmičari (jasno je, da ovde ne dolaze u obzir oni koji nisu ujedno i članovi klubova JZSS-a) učestvuju na čisto sokolskim utakmicama, kao što je to biof i konkre-tan slučaj u Tatrama, to se po članu 6 pomenutog ugovora ti takmičari ne mogu nikako smatrati da su prema JZSS-u bili nedisciplinovani, kada im takvo u-češče na sokolskim takmičenjima taj član 6 izričito dozvoljava.
Još nešto. Prošle godine je Savez SKJ konstatovao, da u praktičnom životu nije izmedu njeg;a i JZSS-a postig-nuta saradnja u onolikoj meri kako se je to želelo kada se je potpisivao pomenuti ugovor, pa je stoga Savez SKJ bio predložio jedan novi načrt u-govora, ali koji JZSS nije bio prihva-tio. Kako, kao što smo več spomenuli, stari ugovor nije otkazan ni s jedne ni s druge strane, to je on i dalje u svojoj punoj važnosti.
Koji su dakle stvarni razlozi ovome neželjenom i od strane Saveza SKJ ničim izazvanom sporu?.
Iz naših lupa
GODIŠNJA SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRUŠTVA RAB
Dne 24 februara o. g. održana je glavna godišnja skupština ovoga društva u pro-storijama Sokolskog doma. . Članstvo je bilo brojno zastupljeno, a sama skupština protekla je u pravom sokolskom radu uz saradnju celokupnog članstva. Referati funkcionera su bili najpomnije sastavljeni
i primi jeni svi jednoglašno bez primedaba, čime je potvrden rad dosadanje uprave, koja je svakim danom u taj rad ulagala največe napore, kako bi napredak društva išao onim snierom kako ga je uprava sa članstvom godinu dana ranije utvrdila u vezi sa sokolskom Petrovom petoljetkom.
lako je Sokolsko društvo Rab i u ovoj godini proživljavalo nedače kao i prošlih godina od svojih protivnika, iako su bili izvršeni i napadaji na društvo i na sam • Sokolski dom »Miroslava Tirša« koji je bio napadnut dva puta, to je članstvo još više zbilo svoje redove i pokazalo se na radu još svesnije. Društvo uz malu materijalnu borbu radi sanacije svoga doma radi inače na svim granama svoga rada agilno te je u toku godine postiglo lepih rezultata. Brojne priredbe bile su obilno pripremlje-ne i posečene. Tehnički rad je najjači uz stručno vodstvo svog mnogogodišnjeg načelnika. Veslačka sekcija polučila je dve sjajne pobede i ponovo preuzela vodstvo župe. Lutkarsko pozorište radi kroz celu zimu. Osobito je uspela zimska akcija za prehranu siromašne dece; društvo naime prehranjuje redovito kroz celu zimu 32 dece, a uz to pomaže i starije.
Nova uprava je izabrana pod starešinstvom brata Maharža. Ostali funkcioneri i članovi uprave ostali su u glavnom kao i do sada osim neznatnih promena.
Društvo se najmarljivije sprema na X slet u Pragu te je več do sada prijavilo 35 svojih članova, a biče ih i više. Materijal-no se isto sprema da svojim siromašnim članovima potpomogne polazak u Prag time što če im platiti put.	E.	B.
RAD SOKOLA U BIOGRADU n/m
Rad ovog društva, kroz minulu godinu, bio je obilan i uspešan, što se najbolje vidi iz izveštaja odgovornih funkcionera, koje su dali na godišnjoj skupštini.
Kao i u svim krajevima severne Dalmacije, tako je i u Biogradu rad društva, radi zatrovanih prilika, bio skoro nemoguč. Me-dutim sad kada su se duhovi nešto smirili, društvo je proradilo, krenulo je s mrtve tačke. 1937 god. značila je preokret i jedan veliki korak napred, prema prošlim godi-nama. Ali ne samo da je društvo krenulo napred, nego su i čete proradile te inože-mo reči, da su naše čete jedne od najboljili u župi. To je period sistematskog rada koji je proveden u društvu kroz prošlu godinu. Naime, društvo je u zavetnici SPP odredilo da se svake godine posečuju čete i zaslugom brače tajnika Ukmara i načelnika Jeličiča taj je zavet proveden u delo več u prvoj godini. Prošle godine posečene su čete: Sukošan, Kraj, Vrgada i Tkon. U svim tim mestima davani su javni nastupi\ uz pratnju sokolske glazbe, sem u Sukošanu. Svi ti izleti odlično su uspeli u svakom pogledu. Održan je i jedan sastanak četnih delegata.
Inače redovan prosvetni i tehnički rad može se ukratko navesti. U društvu vežba-ju sve kategorije redovito, sem članova koji su vežbali na prekide. Na akademijama su nastupale sve kategorije. Održane su tri akademije i tri javna nastupa. Rad vode dva prednjaka i dve prednjačice. Tečajeva nije bilo, ali je jedan naraštajac bio na saveznom naraštajskom tečaju u Kaštel-Sučurcu. Vežbalo se je u vežbaonici i na letnjem vežbalištu.
Prosvetni rad je takoder bio prilično do-bar. Održano je 28 govora pred vrstom, 11 predavanja, 7 prosvetnih zabava, 3 komemoracije i 16 igranaka. Društvo je dobilo 200 sadnica za jabuke, koje su razdeljene četama.
To je uglavnom rad kroz 1937, koji je u poredenju s prošlim godinama, više nego uspešan a nadamo se, da če u 1938 biti još bolji.	J-	M.
GODIŠNJA SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRUŠTVA DRNIŠ
Dnp 20 februara o. g. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Drniš. Skupštinu je otvorio starešina brat Dragomir Jelušič, a zatim su podneli svoje izveštaje društveni funkcioneri. Iz izveštaja se vidi, da je društvo u toku prošle godine pokazalo živu delatnost. U toku godine u društvu je održana i idejna škola, u ko-joj se predavalo o sokolskoj ideologiji, hi-storiji i organizaciji Sokolstva. Naročitu aktivnost pokazala je glazbena sekcija, ko-jom bi se mogla ponositi i veča društva. Na glavnoj skupštini povela se reč i o uni-formisanju svih članova, pa je u tu svrhu izabran i posebni odbor. Ujedno je zaključeno da se pojača akcija na svim poljima sokolske delatnosti.
Nakon toga izabrana ie sledeča nova uprava: starešina: brat Dragomir Jelušič, zamenik: ing. Slobodan Vučetič, načelnik: Filip Kulušič, zamenik: Ivica Jerkovič, načelnica: Pera Gaspardi, tajnik: Milan Jovič, prosvetar: Ante Modrušan; odbornici: Nikola Gaspardi, Šefik Bešlagič, Slavo Kuš-pilič, Ivan Kurtovič, Mate Primorac, Jure Senjanovič i Ante Cota.
SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRUŠTVA ČAČAK
Dne 13 februara o. g., održana je redovna godišnja skupština Sokolskog društva čačak.
Skupštinu, koja je održana u društvenom domu, otvorio je starešina br. Dragoslav Mitrovič, pozdravljajuči prisutno članstvo. Pošto je pročitana poslanica br. Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, podneli su izveštaje o radu u 1917 god. br. tajnik, prosvetar, načelnik, blagajnik i nadzorni odbor. Pošto je prošla godina bila ispunje-na plodnim radom, koji je doneo društvu i četama nekoliko lepih i vidnih uspeha, to su svi izveštaji primljeni sa zadovoljstvom
i jednodušnim odobravanjem. Skupština je zatim odobrila predlog budžeta za 1938 god. u iznosu od 29.850 din., pa je upravi data razrešnica.
Na predlog kandidacionog odbora na čelu društva ostala je ponovno stara uprava sa nekim sitnijim izmenama. .D. P.
GODIŠNJA SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRUŠTVA DANILOVGRAD
Sokolsko društvo Danilovgrad održalo svoju godišnju skupštinu, koja je bila dobro posečena, dne 14 februara o. g.
Na skupštini su svi referenti društva pro-čitali svoje izveštaje o radu u 1937 god., koje je skupština bez primedaba primila.
Skupština je zatim jednoglašno dala po-verenje i dalje staroj upravi, koju sačinja-vaju ova brača i sestre: starešina: Luka Lumovič, zamenik: Stanoje Begovič, tajnik: Radovan Burovič, blagajnik: Miro Ivanovič, načelnik Duro Mikič, prosvetar: Blažo Begovič, načelnica: Anka Drecun, statističar: Marko Duranovič; članovi uprave: Savo Jovovič, Mina Vojnovič, Blažo St. Begovič, Milič Kalezič i Savo V. Jovovič; revizori: Niko Calovič, Grujiča Boško-vič, Pavle Somorodski, i Maestro Moris; sud časti: pretsednik: Risto Dordevič, zamenik: Jagoš Delovič, delovoda: Radoš Lumovič, članovi: Spasoje Mitrovič i Pavle Dedovič.
GODIŠNJA SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRUŠTVA JAGODINA
Sokolsko društvo Jagodina održalo je svoju godišnju skupštinu 13 februara o. g., koju je otvorio starešina brat Josip Beke-rus.
Iz referata društvenih funkcionera videlo se, da je rad društva u prošloj godini u svakom pogledu bio uspešan.
Društvena imovina ceni se do 370.000 di* nara, pošto društvo ima veoma lep dom, sve potrebne sprave i po planu uredeno letnje vežbalište.
Tako isto društvo ima osam vrlo naprednih sokolskih četa, od kojih je najnapred-nija četa u selu Majuru, koja ima svoju zastavu,' zemljište i gotovinu za podizanje doma, pozorišni otsek, tamburaški zbor. guslara i 122 člana.
Nakon pročitanih izveštaja, skupština je dugotrajnim aplauzom odobrila i pohvalila nesebični i požtrvovani rad stare uprave, pak se zatim pristupilo izboru nove uprave, u koju su izabrana ova brača: starešina: Josif Bekerus, zamenik starešine: Mileta Grujič, prosvetar: Sava Toholj, načelnik: Branko Radovič, blagajnik: Andreja Pobuda, tajnik: Rudolf Šramek, gospodar: Nikola Holodiski, zastavnik:	Dragutin Keler,
referent zdrav, otseka: dr. Milutin Velimi-rovič, referent za vojnu nastavu: Dragutin Dudič, referent za seoske čete: Lazar Tr-zin-Petrovič, kao i ostali članovi uprave.
L. T. P.
SOKOLSKO DRUŠTVO OŠRELJ
Sokolsko društvo u Ošrelju održalo je drugi deo svog tečaja u ovoj godini, koji je trajao deset dana, i to od 13 do 23 februara o. g. U tečaju je uzelo učešča: 13 članova, 10 naraštajaca, 8 naraštajki, 10 muške i 10 ženske dece, kao i 4 člana Sokolske čete iz Sanice Gornje. Pored veli-kog i novog gradiva iz raznolikosti i narodnih igara, u tečaju su se prešle u osnovi: vežbe za takmičenje na spravama i bez sprava i proste vežbe za sve kategorije Koje če se vežbati u ovoj godini. Voda tečaja je bio brat Miloš Volk, župski pred-njak, koji je i ovog puta uložio sve i nije žalio truda samo da tečaj dade što bolje rezultate.
Na dan 20 februara održana je sednica drvarskog okružja na Ošrelju, kojom su prilikom učesnici tečaja prikazali brači i sestrama iz okružja u glavnom kako sve vežbe treba da izgledaju. Na sednici okružja izmedu ostalog zaključeno je, da se 15 maja o. g. održi okružni izlet na Hrnjadi-ma, kojom prilikom če se održati i takmičenje sokolskih četa. Okružni javni nastup održače se ove godine u Bosanskom Pe-trovcu.	M.	M.
SOKOLSKA ŽUPA ŠIBENIK-ZADAR
Dne 22, 23, 24 i 26 februara o. g. te 5 marta održani su zupski prednjački ispiti, ko jima je pristupilo 2 kandidata i 2 kandi-datkinje. Ispit su položili i proglašeni sposobnima za župske prednjake brača: Josip Jurišič i Veljko Ronac, te sestre Marija Delfin i Marija Vitaliani, svi iz društva Šibenik.
J O R
GIMNASTIČKE SPRAVE SU ZA VAS
uspeh« sigurnost - napredak
IZRAĐUJE SPECI JALNA
TV0RNICA GIMNASTIČKIH SPRAVA
J. ORAZEM
RIBNICA NA DOLENJSKEM
M
udaje za Savez
Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6* Uredjuje redakcioni odb J
Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjića Bana 75. — Beograo