KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
BR. 16366
--"-.....
C. Lorenz Aktiengesellschaft,
Uređaj' sa Braunovom cevi sa visokim Prijava od 7 februara 1939.
Naznačeno pravo prvenstva
Berlin - Tempelhof, Nemačka.
vakuumom, naročito za ciljeve televizije.
Važi od 1 maja 1940 od 7 februara 1938 (Nemačka).
Kod pogona Braunovih cevi sa visokim vakuumom pokazalo se, da pod izvesnim uslovima fluorescentni štitovi bivaju krnjeni i to je zapaženo, da se čak kod vakuumskih cevi po dužem trajanju pogona javljaju razaranja štita po kakvoj liniji odnosno u obliku ikakve mrlje, uvek prema tome, da li se skretanje izvodi elektromagnetno po jednoj ili po obema koordinatama. Neka je pretpostavljeno, da pri tome nije u pitanju nagorevanje štita u poznatom smislu. Bliža ispitivanja su pokazala, da^se o-pisana pojava može pripisati tome, što se izvesni Jonovi, n. pr. Jonovi bariuma pri skretanju katodnog zraka praktično' ne skreću zajedno sa ovim, u koliko se radi sa magnetnim skretanjem slike. Takvi se jonovi, sa čijim prisustvom uopšte mora da se računa kod cevi sa usijanom kato-dom, naime usled svoje veoma velike mase, u sravnjenju sa elektronima, pri magnetnom skretanju praktično ne utiču ovim, već samo elektrostatičkim skretanjem. Kakvo elektrostatičko polje prouzrokuje naime jednaka skretanja za sve deliće istoga punjenja, ukoliko su samo prethodno bili ubrzani, istim naponom, nezavisno od njihove mase, pošto delići veće mase doibijaju odgovarajući manje brzine. Kod upotrebe magnetnog skretanja pod istim pretpo-
\j e
stavkama ponašaju se skretanja kao \ m
punjenje (masa). Teški se jonovi dakle u sravnenju sa elektronima praktično nikako ne skreću. Na osnovu ovih ustanovljenja se tada dobiju da su pri magnetnom
skretanju slike celishodne naročite mere po pronalasku, da bi se izbegla pomenuta smetnja.
Pronalazak predlaže, da se miran položaj katodnog zraka ne stavlja u polje slike, već na njegovu ivicu. Pomeranje se izvodi pomoću elektrostatičkog konstantnog polja, tako, da se štetni jonovi takođe zajednički izvlače iz polja slike. Samo korisno skretanje iz ovog veštačkog mirnog položaja ostvarenog kod A elektrostatičkim prethodnim skretanjem preduzima se magnetno u pravcu, u kojem deluje prethodno skretanje. Pri tome tada jonovi o-staju u svome položaju, t, j. izvan polja slike, tako, da se ne mogu više javiti nikakva oštećenja Jonovima na korisnoj površini svetlećeg štita. Skretanje upravno prema upravo posmatranom pravcu može se na proizvoljan način izvoditi elektrosta-tičkim ili magnetnim poljima. Magnetno korisno skretanje se vrši kod B na koordinati elektrostatičkog prethodnog skretanja, n. pr. pomoću kalemova, kroz koje ne protiče naizmenična struja, nego pulsi-rajuća jednosmislena struja.
Ovo se može na primer ostvariti time, što se kalemi za skretanje stavljaju neposredno u anodno kolo kakve krajnje cevi eventualno uključene za prekretnim generatorom. Delom jednosmislene struje, koji u ovom slučaju protiče kroz kaleme za skretanje, postiže se magnetno povratno vođenje elektrostatičkog prethodnog skretanja. Pošto se karakteristika posmatrane krajnje cevi uopšte ne upravlja do strujne
Din 10.—
vrednosti nula, ostaje u blizini jonima u-groženog veštačkog mirnog položaja elektronskog zraka usled ovog ostatka struje održano još jedno malo minimalno skretanje, takO', da se sa sigurnošću izbega-vaju črnjenja u korisnoj površini svetle-ćeg štita.
Po sebi se razume da se mogu predvideti i naročiti kalemi ili namotaji koji se napajaju jedno smislenom strujom, i koji imaju samo zadatak, da od elektrona i jo-nova vođenih iz polja slike elektrostati-čkim prethodnim skretanjem vraćaju ponovo u sredinu štita samo elektrone. Na ovaj način na sredini štita nalazeći se elk-tronski zrak može sada za svaki cilj. n. pr. za proizvođenje rastera slike na proizvoljan način i u proizvoljan pravac biti skre-tan, a da se pri magnetnom skretanju nema bojati od črnjenja jo novim a. Pretpostavka je samo ta, da se korisnim skretanjem prelaženo polje ne pruža preko o-nog položaja zraka koji je stvoren elektro-statičkim prethodnim skretanjem.
Korist postupka po pronalasku sastoji se pre svega u tome, što po sebi uobičajena i poznata konstrukcija Braunovih cevi u principu ne mora biti menjana. Šta više je samo potrebno, da se postavi mali elek-
trodni uređaj, eventualno u obliku para ploča za skretanje radi proizvođenja elek-trostatičkog konstantnog polja.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj sa Braunov om cevi sa visokim vakuumom, koji radi u jednom ili više pravaca sa magnetnim skretanjem zrako-va, naročito za ciljeve televizije, naznačen time, što se katodnom zraku elektrosta-tdčkiim konstantnim poljem dodeljuje miran položaj izvan polja slike.
2.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se povratno vođenje zraka u polje slike ostvaruje pomoću kalemova, koji služe skretanje zrakova radi reprodukovanja procesa koji treba da se ocrta.
3.	Uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što kroz kaleme za skretanje protiče pulsirajuća jednosmiislena struja.
4.	Uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što kalemi za skretanje leže neposredno u anodnom kolu kakve cevi.
5.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se povratno vođenje zraka u polje slike izvodi naročitim namota jima ili kale-mima, koji se napajaju ieđnosmislenom strujom.
Ad pat. br. 16366