JUGOSLOVENSKI SOKOL
PRILOG »SOKOLSKOM GLASNIKU«
GOD. III.	[J	Ljubljani,	28.	februara	1927.	BROJ	2.
Ob grobu brata Ivana
fll. III. 1921.
Ivane moj, kje danes je tvoj stan?
Po vsej smo zemlji krila razprostrli, le njej živimo, zanjo bomo mrli, kadar bo tak ukaz od nje nam dan!
Ponosni krvaveli smo iz ran, z očmi smo tvojimi bodočnost zrli, ko lance robstva so vojniki trli, ki jim pogum je bil z bolestjo vžgan!
Ivane naš, ti v dušah se nam skrivaš, preganja smrt ljubezni bratske žar, da živ si vedno, da le časno snivaš...
In srce srcu je največji dar!
Povsod, naš prvi, kjer nesmrtno bivaš, naš klic je borba, brat nam je vihar! —
E. G angl.
DR. FR. ILEŠIČ (Zagreb):
Pri g o dom 60 - godišnjice poljskog Sokolstva
Dne 27. marta 1867., dakle pre 60 godina osnovao se je prvi Poljski Soko. Bio je to Soko u Lavovu, u bivšoj austrijskoj Galiciji.
Tadanje doba bilo je neobično teško za Poljake. Da Poljska, nekada najveća i najača slavenska država, nikada više ne bi Uznemiravala sveta, izrukovahu se carska Rusija i junkerska Pruska preko Varšave i Poznanja, a poznati Bismark kliknuo je: »U Poljskoj internacijonalnog pitanja više nema.«
Zar je onda čudo, da je u takovim prilikama Poljaku trebalo nešta.u što če verovati, a da ne klone duhom. 1 nije klonuo, jer je osnovao Soko, sokolsko društvo, kome je simbolom soko ptica siva, koja silnim krilima seče i najsuprotnije struje burnog vaz* duha, dižuči se u višine, gde stoluju ideje. . ,
Ovo je doduše pred 60 godina bilo moguće u Austriji, ali nikako u Rusiji. Statistika poljskog Sokolstva još i danas poka« zuje tužne posledice ovake dvojake mere.
I Jugoslovenski Soko evo sada pred šestdesetgodišnjicom poljskog Sokolstva šalje svoje čestitke. Čini to iz svega srca, jer kako se on raduje svome uspehu, tako se raduje svakom sokol* skom uspehu organizacijonog i idejnog rada, gdegod se on po* javio u slavenskom svetu.
Ali baš tom zgodom poljskog sokolskog jubileja treba istak* nuti još jedan radostan momenat.
Veliko je slavensko oduševljenje nad Vltavom i sve čvršće su veze izmedu Čehoslovačke i Jugoslavije, ali to nije kadro da promeni jednu veliku objektivnu činjenicu, da je os o* vina Slavenstva nad Vislo m.
To oseča mudrost prezidenta čehoslovačke republike Masa* ryka. Zato i on u spoljnoj politici navezuje sve to jače i čvršče veze sa Poljskom.
I ono, što je prema Poljskoj, s obzirom na navedenu os, sa zapada Čehoslovačka, to je Rusija sa istoka.
Rusija, njezin istok, u koliko imade interesa da zasegne u Evropu, pokazat če svoje Slavenstvo najbolje po svom držanju spram Poljaka. Ta tamo gde se okreče osovina, nesmije biti p u k o t i n a.
Baš mi Jugosloveni vrlo dobro znademo lučiti os nacijonal* nog života od nekih spoljašnjih pojava. Da se razumemo. U Za* grebu je bilo mnogo Jugoslovenstva, Ljubljana nije zaostajala, a ipak je os Jugoslovenstva bila i jeste i biče u Beogradu.
U takovom evo smislu i Poljska je os Slavenstva. To ose* čamo sada bolje nego pre rata. Kakovom »austroslavizmu« nema danas mesta ni u geografskom smislu, a identifikacija Slavenstva sa Rusijom, to je preživila stvar, to spada u prošlost.
I ovako razmišljajuč, grupišuč svoje misli, treba da sa još večom radošču pozdravimo poljsko Sokolstvo o njegovoj 60* godišnjici.	,
Czolem! — Zdravo!
*
Statistika poljskog Sokolstva.
I.	Pokrajina1 Malopoljska (bivša istočna Galicija); 1. župa* Jaroslav (8);3 — 2. župa Sanok (7); — 3. župa Sambor (7); — 4. župa Przemysl (9); — 5. župa Lavov (12, u Lavovu samom 4); — 6. župa Tarnopol (7);—7. župa Stanislavov (14, u Stanislavovu samom 4); — 8. župa Brody (5); — 9. župa Stryj (7); — 10. župa Kolomyja (10); — 11. župa Sokol (6); — 12. župa Brzežany* (4);
1 poljski : „dzielnica" (= delnica).
2 poljski: okr?g (=okrug).
3 brojka u zaporkama znači broj društava »gnezda4.
4 izgovaraj: Bž9žany.
■— 13. župa Czortkow1 (6); — 14. župa Buczacz (Bučač, 2). — Svega 104 društva.
II. Pokrajina krakovska: 1. Krakov (21); — 2. D browa Gor* nicza (= Dobrova Gurniča, 13); — 3. Tarnow (— Tarnuv, 12);
4. Nowy Sacz (= Novi Sonč, 6); — 5. Jaato (8); — 6. Žyviec (15); — 6. Rzeszow (— Žešuv, 6). — Svega 81.
III. Pokrajina Šlezija: 1. Nowy Bytoru (5); — 2. Katovice (11);
3. Krolewska Muta (22); — 4. Tarnovskie Gory (15); — 5.
Lubliniec (12); — 6. Mysfowice (13); — 7. Mikof6w (8); — 8. Rybnik (10); — 9. Wodzis!aw (6); — 10. Cielzyn (= Ćesin, Tešin, 9); — 11. Žory (6). — Svega 111.
IV. Pokrajina Velikopoljska: 1. Gniezno (12); — 2. Grodzisk (22}; — 3. Inowroelaw (17); — 4. Jarocin (13); — 5. Kepno v= Kempno, 16); — 6. Košcian (= Koščan, 17); — 7. Krobia (9)j
8. Leszno (= Lešno, 11); — 9. Ostrow (29); — 10. Poznan (31);
11.	Rogožno (12); — 12. Šroda (13); — 13. Wagrowiec (= Vons grovjec, 10); — Wronki (12). — Svega 225.
V. Pokrajina Pomorska: 1. Gdansk (== Gdanjsk, 12); — 2- Chojnice (14); — 3. Grudziadz (= Grudžondz, 10); — 4. Torun (^ Torunj, 9); — 5. Bydgoszcz (= Bedgošč, 26); — 6. Brodnica '®)» — 7. Tczew (= Tčev, 8); — 8. Naklo (14). — Svega 101.
VI. Pokrajina Mazovska (varšavska); 1. Varšava (15, u Var« šavi 11); — 2. Lodž (= Ludž, 12); — 3. Radom (6); — 4. Kielce (4); ~~ 5. Grodzisk (8); — 6. Grojec (= Grujec, 4); — 7. Czestochowa (= Čenstohova, 11); — 8. Bi?}ystok (= Bjalistok, 9); — 9. Wilno
— župa volinjska (severo«istočno od Lavova, 6). — Svega 76.
Svih društava ima 724; u bivšoj Galiciji 185, u bivšoj nemačkoj Poljskoj 437, u bivšoj ruskoj Poljskoj (teritorij najveći) samo 76.2
*
Kad se je u slobodnoj Poljskoj stvarao Savez Poljskih Sokola, piogla se je konstatirati razlika u strukturi Sokola u Malopoljskoj 1 Velikopoljskoj; u Galiciji, gde jc vladao austrijski birokratski sistem, Sokolstvo su vodili izabrani odbori; a u pruskoj Poljskoj trebalo je u borbi sa pruskom šilom upreći svakog pojedinca te je zato tamo i u Sokolu vladala — masa.
U Rusiji do god. 1905. Soko uopće javno niie smeo eksistirati i nije eksistirao; samo potajno su se podržavale veze osobito sa Sokolom u Galiciji. Posle revolucije spomenute godine prilike su se i u tom pogledu nešto promenile te su sc u »Kraljestvu« (ruskoj Poljskoj).počela osnivati i sokolska društva, ali ih je vlada naskoro opet sve pozatvorila. U Petrogradu osnovao se je »Sokol Poljski« 29. jan. 1906. god. i taj je, pošto je bio daleko od Poljske te se zato činjaše manje opasan, doživeo ratna vremena. Godine 1908. je učestvovao u poljskosruskim konferencijama, gde se je radilo o obnovi Sokola u »Kraljestvu«, a 1912. god. u većanjima
1 izgovaraj: Čortkuv.
5 Teritorij bivše rusko - poljske bio je više nego tri puta veći od austrij-skog ; četiri puta veći od pruskoga.
o osnutku Slavcnskog Sokolstva. Posle ruske revolucije 1917. god. mogao je prirediti proslavu Koščiuškovu, na kojoj su strane države več faktički priznavale neodvisnu Poljsku, ta prisutni su bili poslanici Francuske, Engleske, Italije, Ujedinjenih država, Japana i Rusije (Tereščenko). Sa boljševičkom revolucijom bio je prekinut rad i petrogradskog poljskog Sokola.
Telovežbom diže se ljubav do poštenja i čednosti. G. Masaryk.
Dr. PAVAO FROHLICH (Zagreb):
Karel Kubiček
Nedavno je Sokolsko društvo u Karlovcu u intimnom krugu svojih članica i članova proslavilo jednu lepu slavu: dvadeseto« godišnjicu sokolskog rada svog načelnika brata Karla Kubička u Karlovcu. Več sama činjenica, da je jedan naš radenik puna dva decenija izdržao na svom odgovornom mestu, bila bi dovoljna pa da se to zabeleži i u Sokolskom Glasniku. Medutim, Karel Kubiček poznat je po svome radu u svima krajevima naše sokol« ske porodice, pa je stoga još potrebnije da se taj njegov jubilej spomene u organu našega Saveza. — Karel Kubiček došao je u Karlovac meseca marta god. 1906. i to iz Mlade Boleslave, odakle ga je pozvala uprava Karlovačkog Sokola. Kad je stigao, uredio je u Karlovcu stolarsku radionicu i odmah preuzeo dužnost načel« nika u društvu. Nekoliko meseci posle njega došla je za njim i njegova supruga, sada nažalost več pokojna sestra Ruža, da bi vršila funkcije društvene načelnice. Brat Karel iako onda još vrlo mlad, dokazao je več u početku svog rada vanrednu, ne samo tehničku, nego i idejnu spremu i jaku inteligenciju. Svojim lju« baznim susretanjem, skromnošču, požrtvovnošču i neumornošču on je.skupio oko sebe velik broj vežbača i postepeno utirao puteve onakvom sistematskom radu, kakav se provodi u češko« slovačkom Sokolstvu. Pod njegovim vodstvom karlovački je Soko iz godine u godine vidno i stalno napredovao, pa je ubrzo stekao odlično mesto u našem Sokolstvu, što ga još i danas zauzima. Vaspitavši u ova dva decenija ceo niz odličnih Sokola«radenika, brat Karel je — uz pripomoč tih svojih učenika — sve jače svračao pažnju na naš naraštaj. Zato i ima Sokolsko društvo u Karlovcu danas oko 120 naraštajaca i naraštajki, zaista ogroman broj za prilike, u kojima to društvo živi i radi u jednoj sredini, koja je u golemoj večini ne samo idejno protivna našemu Sokol« stvu, več i društvu u Karlovcu sprečava rad na svakome koraku. Uza sve svoje velike lične i porodične nesreče (za svetskog rata bio je punih šest godina u ropstvu u Rusiji, a za to vreme umrla mu je jedna kčerkica i sasvim propala njegova radnja tako, te je g. 1920. morao nanovo zasnivati egzistenciju) i uza sve neprilike,
koje su mu posle rasccpa u Sokolu spremali naši protivnici, brat Karel ostao je nepokolebljiv kao pečina u svom radu za sokolske ciljeve i ideale. A taj njegov rad ne ograničava se samo na čisto tehničke poslove. On i u upravnom odboru podržava upravo idealnu vezu izmedu administrativnog i tehničkog vodstva i nje« Sova je zasluga, što nikada, otkako je on u Karlovcu, izmedu Predstavnika jedne i druge grane društvene uprave nijc dolazilo ni do kakvih sukoba. — Brat Karel Kubiček u svakom je pogledu uzoran sokolski radenik i najiskreniji brat i drug svojim sestra* i brači. Njegova ustrajnost, njegov rad i uspeh njegova rada zaslužuju u punoj meri, da u njegovom lepom jubileju učestvuje celokupno naše Sokolstvo i da od srca čestita i bratu Karlu i Sokolskom društvu u Karlovcu!
Budimo radini, budućnost pripada onome tko radi, stalna voda se usmrdi; tko ne kreće napred, zaostaje u svetu, koji hrli samo napred.	Tyrš.
DR. JURIJ ŠTEMPIHAR (Celje):
Pitanje „sokolsk.og“ jezika1
Pitanje sokolskog zvaničnog jezika nije uredeno ni unutar •*SS. Dok se Sok. Glasnik dosledno služi našim novim »sokol* skim jezikom«, možete zvanične tehničke publikacije čitati na svima postoječim jezicima, azbukama i terminologijama. Sta je 0vde posredi, to ja neznam. Moguče »tehnička neprikosnovenost«, nioguče činjenica, da su naši tehničari tešku muku mučili, kad Su radali tehničku terminologiju, pa kako svaka majka svoju deeu v°li, ni oni ne mogu, da se odreknu svoje krvi. Meni je samo do toga, da utvrdim fakat, da pitanje zvaničnog jezika baš u naj* zaniašnijoj grani našeg delokruga nije izvedeno na čistac.
Ostvaren je SSS. Pišuči o tome onomad br. dr. Laza Popovič Pripomenuo je, da bi valjalo proglasiti ruski jezik zvaničnim Jezikom SSS. Ovih Sam se reči setio prilikom boravka poslanstva nase skupštine u Pragu. Kulturna sekcija obaju parlamenata do* nela jc odluku, da treba na našim školama izučavati češki, a na esl. školama naš (koji?) jezik. Ja sam zbilja u više navrata mogao Primetiti, da se Česi lakše i lepše služe srbohrvaštinom nego bilo kojim drugim slavenskim jezikom. Isto sam više puta vidio, da Srbohrvati lepše i laglje govore češki nego čak slovenački. Mislim,
1 Donašamo članak brata Štempihara kao njegovo sopstveno tlenje, ali u kome imatle i zdravih misli. Mišlenje da Sokolstvo treba da imade jedan jezik, trebalo bi u prvom redu uputiti na Savez »Slavensko Sokolstvo«, ne dirajuć kod toga u naše, jer kakovo je, takovo Jc’ ipak jc naše! — Uredništvo.
da postoji u torne pogledu izvesna inklinacija kod Srbohrvata i kod Čeha, koja bi imala korena u srodnosti naglaska i dinamike njihovih reči.
Prema ovome bi trebalo dakle, da mi učimo češki, a Česi da uče naš jezik. Dobro; neče to biti na odmet ni nama, ni njima. Naročito nama jugoslovenskim Sokolima. A šta onda, da učinimo sa porukom brata Laze? Hočemo li porcd našeg jezika učiti i češki i ruski?
Slavni pesnik i veliki Slaven Kolar je kazao, da svaki Slaven, da bude zbilja Slaven, treba da znade četiri slavenska jezika. Najmanje četiri. To nije baš tako velika stvar, kako se to neko* jima pričinjava na prvi tren oka. To je samo stvar volje i —• moči! Ne moči, nego ljubavi. Ali, kako sam kazao, jezično pita* nje ni unutar JSS nije uredeno.
Uprkos narodnome jedinstvu ima u Sokolu jezičnih smetnji. Ako dodamo i češtinu, biče to još gore, kaos veči. Inače je sa ruskim. Ruski jezik nije ni srpski, ni hrvatski, ni slovenački. On je svetski jezik. Važi od Užhoroda do Kantona. Svi vanruski Sokoli moračemo, da ga učimo. Nijedan neče biti pošteden, nije* dan dispenziran, nijedan pogodovan. Dakle razlog za sve, da ga primimo. U debati o torne, da*li treba dati prvenstvo nemačkome ili francuskome jeziku, rekao je jedan Župančič, da več oseča vreme, kad bude Slovenac govorio sa neslovencem »po ruski«. Rusa ima na hiljade rasijanih po svima slavenskim zemljama. Prilika, koju treba prihvatiti i kojom se treba koristiti. Tehničkih zapreka nema. Ruska terminologija sokolska več je sprcmljena u godištima praškog Sokola.
Mišlenja sam, da treba poruku brata Laze prihvatiti obe* ručke. Podizačemo tako novu Rusiju »za granicej«, svoju Ru* siju dotle, da čemo opet kazati »nas i Rusa«. Time čemo do ter* minološkog jedinstva doči i u — JSS.
Kao što ptica soko voli sunčanu svetlost, jer je ptica jasnog dana, a ne tamne noči, tako se i mi odvračamo od tame, od crne noči neizvesnosti i bludnja i potapljamo svoj duh jedino u jasnim valovima prosvete i istine.
Dr. Ed. Gregr.
ANTE TADIČ (Vršac):
Naša štampa L
U Jugoslovenskom Sokolstvu do ovog časa izdaje se dva* deset i jedan sokolski časopis, koji mogu imati približno dva* deset hiljada pretplatnika. Na taj način naša sokolska literatura rasturena je na dvadeset i jednu stranu, i ko hoče da prati ceo sokolski rad, mora da se pretplati na svih dvadeset i jedan ča* sopis. Kada se uzme u obzir, da su večinom najmarljiviji sokolski
radnici siromašni intelektualci i po koji fizički radnik, znači da bi od njih svaki morao izdavati oko 950 dinara godišnje, e da može pratiti svu sokolsku literaturu.
A gde su drugi izdaci za usavršavanje u sokolskom znanju?
Medu ovih dvadeset i jedan časopisa ima vrlo dobrih, a ima > slabijih.
Dakako da glavnu reč u tom kolu vodi »Sokolski Glasnik«.
redakeijonom pogledu razvijao se raznoliko. U početku dobro uredivan, ali više puta za sire mase nerazumljiv, kasnije je po« *tao skoro samo služben, jer je javnom sokolskom radu posve* ćivao malo pažnje. To je možda i bio glavni impuls, da su župe Počele izdavati svoja glasila, a na štetu centralnog organa. Danas je opet promenio formu uredivanja, koja posvema odgo« vara. List baš time, što posvečuje pažnju javnom radu u Savezu, dobiva sve više na ugledu.
Daklc jedno s drugim rada sada u nama pitanje: Jeli nam Potreban ovako velik broj župskih i društvenih časopisa?
Da li je naš veliki broj časopisa podigao kod članstva smi* Sao za Sokolstvo? Jesmo li mi zbilja toliko sokolski vaspitani da nam sokolsku ideju mora obogačivati 21 časopis?
Neko je pre izvesnog vremena napisao u jednom listu, da bi mesto svih ovih časopisa mogao izlaziti samo jedan veliki bst obligatan za celokupno članstvo. Razumevajuč strogo samo 2a članstvo, jer za decu i naraštaj trebamo naročite listove, °nda je to zdrava ideja.
Celokupno današnje članstvo nemoguče je naterati da prima sokolske listove. Spomenuti 21 list ima okruglo nešto preko 20 hiljada pretplatnika, ali kada uzmemo u obzir da više njih pri* •ftaju po dva, tri ili četiri sokolska lista, tada nam ostaje da Poprečno ima oko 20 hiljada članova, koji su pretplačeni na sokolske listove. I ti bi onda mogli biti temelj budučeg jednog bsta, obligatnog za celokupno članstvo, a koji bi list morao izla* Zlti jedanput tjedno. Ne ulazim u samu organizaciji! tehnike, ali držim da bi morao biti ilustriran. Jednako ne ulazim u redakcis J°nu stranu, ali kažem, da bi župski i društveni novinari morali voditi tačniju evidenciju događaja u društvu i župi i odmah list obaveštavati.
Izdavanjem samo jednog lista usredotočili bismo sve sokol* ske pisce i bolje bi po njemu upoznali Sokolstvo, a vremenom 2godnom organizacijom dalo bi se provesti, da list prima svaki Pojedini član.
Tako bi uredili našu štampu i dobili jedan jak centralni °rgan, koji bi imponirao i bio pravo zrcalo rada i života. Koja fam korist od raznih župskih lističa, kada se oni gube, a sadržina •m često puta nekontrolirana tako da donašaju iskrivljena data i nePouzdane istorijske reminisccnce. Ovako sve bi to bilo auto» rizovano, a to je kako za celokupno Sokolstvo, tako i za poje* ^inca od velike važnosti.
Dakle jedan jak centralni list za celokupno Sokolstvo, a ono> što je suvišan balast u financijalnom pogledu, jer o sebi nije kadro prosperirati, neka prestane. To je jedini zdravi put.
II.
Izdavanje sokolskih knjiga to je velika odvažnost. Pre nego’ što sam izdao svoja »Uputstva« mnogi su mi sokolski pisci ka* zali, da je to odvažnost i davali mi više saveta za neštampanje, nego štampanje. Svi su mi predočivali svoje negativne materijalne rezultate. Jedan mi je pisao da je prodao samo 400 svojih knjiga,, drugi mi je pisao da ni pare zarade nije imao, već je samo štam* pariju isplatio, četvrti mi pokazao na stotine nerasprodanih pri* meraka, a peti dapače proglašen je tatom i defraudantom i to još od brata štampara, jer se s njime natezao da ga pričeka 7Л ostatak računa štampanja. Svima ovima se i ja pridružujem, jer i ja imadem nerasprodanih knjiga, a u štampariji dug.
Ko je kriv za ovo jadno stanje sokolskih knjiga? U prvom redu društveni funkcijonari.
Ako se načelnik, prosvetitelj i tajnik zauzmu za neku knjigu, koja se rasprodaje, tada svako društvo može da rasproda naj« manje 10 primeraka, a to bi bilo preko 4000 primeraka u dru* štvima JSS. Ta naše sokolsko društvo u Vršcu rasprodalo je raznim sokolskim piscima u ovo osam godina 600 primeraka knjiga, osim što je za biblioteku kupilo preko 300 raznih knjiga.
Može li kraj indolencije društvenih funkcijonara uspevat} sokolska štampa? Zašto imamo predsednike prosvetnih odelenja, kada ne vrše svoju dužnost? Valjda zato da greju predsedničku stolicu? Zašto imamo prosvetna odelenja? Valjda zato da prire* duju igranke? Zašto imamo društvene knjižnice? Valjda zato da ih napune samo pozorišnim knjigama? Ili možda bi bilo bolje da se sokolski pisci dadu na pisanje diletantskih igrokaza, jer sam' uveren da bi tada bolje prošli.
Eto i to su pojave na razmišljanje. A da li su ove pojave zdrave? Razmislimo i recimo, ako nam je do naše sokolske štampe. Nemarno li za nju smisla i potrebe, tada nemarno razu* mevanja ni za Sokolstvo.
Šfo su narodi manji, to imadu da razvijaju veću de? latnost.	Tyrš.
Žena i telovežba
(Nastavak.)
Zato neka bude vežbače odelo takovo, da ne smeta razvoju i jačanju organa, koji služe za disanje i optoku krvi (pluča i sve kod udisavanja i izdisavanja radne mišice, srce i velike žile). Naročito vežbače odelo, koje se oblači jedino za vežbu, imade
osim toga svoje naročito vaspitno značenje, jer već malu decu dovada do toga, da paze na urednost svog telesnog rublja i na Čistoču. Od propisnog vežbačkog odela traži se, da je prostrano,
ne smeta punom i dubokom udisanju, da omogućiva slobodu kretanja mišičja duž hrbtenice, da ne smeta gibanju u pasu i da Je načinjeno od tkanine koja niti je odviše porozna, a niti odviše gusta da sprečava isparivanje tela. Rub suknje neka bude što kradi. Najzgodnije je vežbače odelo od lagane bluze i hlača, bilo to sada da su tako široke, da iz daljine izgledaju kao suknja (za vežbe u vežbaonici), bilo da su uže i pokrivene laganom, krat* kom, ali gusto nabranom suknjom (za vežbe u slobodnoj prirodi 1 kod javnih nastupa).
Od vežbi za ojačanje srca i dišala naročito su važne vežbe na slobodnom vazduhu, jer traže više i bržcg kretanja, sistematsko Sajenje trčanja u brzini i istrajnosti, zatim razni zimski športovi 1 plivanje. Za skijanje, a još više za plivanje traži se naročito do* bro srce; inače jc opasnost trajnog pokvarenja srca kod ženskog organizma opčenito manja, nego kod muškaraca. U tom pogledu Zanimivi su rezultati istraživanja, koji su bili izvedeni na svctskim Prvacima, odnosno prvakinjama u plivanju; zlih posledica na srcu kod plivačica ustanovilo se daleko manje, nego kod muškaraca.
Ako odrasla devojka ili žena neguje pešačenje, igru na slo« bodnom vazduhu, vcžbu na spravama, zimski šport, plivanje ili bilo koju drugu vežbu — samo ne biciklistiku — tada če joj ja« Čanje srčanog mišičja i duboko udisavanje, i te kako okrepiti zdravlje i snagu tela. Glavno je medutim da redovito vežbamo, ali Ha uz primerenu istrajnost ne preteravamo.
Razume se samo sobom, da jačanje srca i dišala nije jedina Svrha telesnog vaspitanja. Jačanje i dobar razvoj mišičja znači za ženski organizam isto, što i za muški. Dogadaji u životu traže 1 od žene, da imade razvijenu sposobnost brze i sigurne koordi« nacije, pa jc na koncu i za Ženu od velike vrednosti istrajno. a Po mogučnosti snažno mišičje. Inače u mišičju obih spolova po« stoje velike razlike. Ova razlika nije samo u tome, da je žena Poprečne normale spram isto takovog muškarca, telesno slabija 1 da unatoč svih vežbi nije kadra da si pribavi onu mišičnu snagu, koju imade muškarac. Ta opčenito več samo ustrojstvo mišičja različito je kod obih spolova. Muškarac sa dobro razvijenim mi« ličjem imade bolje izražene, nezaokružene obrise i mišični relief jasno izražen, tako da kod pojedinih naročito mišičastih jasno razlikujemo svaku pojedinu mišicu. Žena nikada ne pokazuje izra« zitog reliefa svoga mišičja i njeni telesni oblici su bolje zaokru« ^eni. Pa i kod anatomskog pregledavanja mišica vidimo, da je gensko mišičje bolje nežno i mekano ustrojeno, pa neka bude Još tako masivno i snažno. Zenska mišica je bolje gibiva, reagira brže na živčani impuls za kretnju, ali i brže i jače splasne, kada Joj to naredi živčana regulacija. Usled toga je veča spretnost, veča rutina u koordinaciji kod žena, redovit učinak dobrog tele« snog vaspitanja, dok je kod muškaraca učinak dobrog i telesnog
vaspitanja pre svega snaga kao takova, a spretnost dolazi tek na drugom mestu. Istrajnost možemo postiči i kod žene i mu« škarea podjednako sa pravim telesnim vaspitanjem. No tu ne dolazi u obzir samo mišičje i njegova u spolu izražena osebina; istrajnost je ovisna od umornosti srca i dišala. Konačno mo« ramo s obzirom na istrajnost govoriti i o duševnom vaspitanju.
Navedena karakteristika ženskog mišičja sadržana je u ple* menskoj dužnosti žena. Samo takovo nežno, ali ipak čvrsto žen« sko mišičje lagano podnaša sve one promene, koje traži od ne* kih pojedinih mišica trudnoča i porodaj. Kako je ovaj ustroj ženskog mišičja posebna vlasnost, kako usled dražesti kretnja, tako u plemenskom smislu, to neka bude svrha ženskog telesnog vaspitanja, da ga sačuva, odnosno pojača. Vanredno visok raz« voj telesne snage kod žena općenito ne možemo doseči, dapače u pojedinim slučajevima vanredno razvita mišična snaga kod žena nije ništa idealnoga i obično je predmetom dosjetaka. Telesno vaspitanje, koje kod žena nastoji pre svega doseči, da su ne samo istrajne, več i za život sposobne, pa da se lakočom i dražesnom kretnjom odlikuju, takova jedina imade pravi uči« nak, jer poboljšava konstituciju pojedine žene i povečava nje« zinu lepotu, a time opčenito koristi narodu. I ako si sada na podloži ovih razmatranja stavimo pitanje, koje su pojedine telesne vežbe za Ženu prikladne, lagano odgovorimo u pravilu: Nikada odviše teške atletike! Dobar prednjak iz ovog znati če sve.
Jednako nežnog tkiva nije kod žena samo muskulatura, več i mnogo drugo staničevje, pre svega ono, koje služi raznim orga* nima kao pomoč, koje izpunjuje prazne prostore medu pojedi« nim mišicama i koje tvori sa mašču sraslo tako zvano podkožje. Vežbe doduše na ovo staničje samo neznatno i posredno upli« višu, sačuvajuč mu njegove dobre osebine, njegovu nežnost J pruživost u toliko, koliko opčenito uplivišu na zdravlje. No zato tim više uplivišu na njega zrak i voda. Vežbe na slobodnom vazduhu, sunčanje, osim kupanja za čistoču tela, plivačke kupelji, glavne su sastojine razboritog telesnog vaspitavanja i nege.
(Nastavit če se.)
Sokolsko delo ne može se nikada dovršiti. Sokolska ideja ne može se nikada preživiti, dok bude čovečeg tela, tog nosioca duha iz krvi i mesa.	Dr.	Viktor Murnik.
Sokolski naraštaj
(Kratak govor pred vrstom.)
U § 15. alineja druga opštih pravila sokolskih društava izri« čito stoji:
»Svako sokolsko društvo mora da uz članstvo uzgaja i nara* štaj i dccu muškog i ženskog roda.«
Ovom kategoričkom odredbom u sokolskim pravilima oseća se sva važnost i bezuslovna dužnost svih društvenih odbora, da se svuda u svim sokolskim društvima moraju organizovati sokol* ska deca i naraštaj oboga roda.
Organizovanje sokolskog naraštaja ima svoj široki i duboki značaj i svoje dalekosežne namere, koje vode Sokolstvo onamo, gde se podižu čvrsti, zdravi i plemeniti temelji široke sokolske or* ganizacije, koja teži za največim preporodom našega naroda s ci* Ijem, da harmonijski, telesno i moralno stvori novi tip jugoslo* venskog čoveka.
Kao što nigde ne postoji rastenje stabla, grana i plodova bez žila, tako i sokolska organizacija ne može biti bez sokolske dece 1 naraštaja, pa zbog toga, sokolskoj deci i naraštaju dajemo Prvenstvenu važnost, pa čak, otvoreno i iskreno kažemo, da vo* limo videti društvo bez vežbača nego bez sokolskog naraštaja.
Sokolski je naraštaj nada i budučnost naša.
Zašto smo ovo rekli?
1. Zato, što smisao i život organizacije sokolske ide tim ste* Penicama — odozdo gore — od dece k naraštaju do članova.
2. Zato, što su deca i sokolski naraštaj puniji prirodnog života i instinktivnog oduševljenja za igrom i vežbom, mnogo više nego članovi, pa Su zato najdragoceniji materijal za bolju budučnost sokolsku.
3. Zato, što rad u sokolskim društvima bez naraštaja sokol* skog vodi bezuslovnom umiranju ili bolje reči sokolskom ban* krotstvu, pa pošto sokolsku organizaciju i njenu genijalno za* onšljenu vaspitnu školu smatramo jednim krugom, za koji, gde S°d uhvatimo označuje nam početak rada. Mi čemo odpočeti s Planom rada tamo, gde jc krug najmekši, s nadom, da se samo s uspehom mlado drvo može po volji savijati.
*
* •
Posmatrajuči rad u raznim sokolskim društvima, osvedočili s®o se da samo ono društvo ima dobre i valjane funkcijonare, ^ije sokolovanje, s malim izuzetkom, počinje iz onih dana života koje zovemo — rana mladost.
Dakle iz rane mladosti počinje i osnovno školsko prosveči* vfnje, pa zato neka tada otpočne bez oklevanja i sokolsko vas* Pitanje.
Sokolstvo i škola treba da se dopunjuju, radi harmonijskog teIesno*umnog prosvečivanja, jer smo i suviše svesni, da jedno* strano vaspitanje stvara polovična čoveka.
Kriza sokolskih radnika u školi, kao i prosvetnih u Sokol* stvu jest očita, i dok se obe vaspitno*prosvetne institucije, i Sokolstvo i škola, ne približe sa više ljubavi jedna drugoj, i ne stvore stalni dodir ne može biti ni govora o opčem narodnom “udenju i širenju sokolske prosvete u narodne mase.
Škola bez Sokolske organizacije — privatne inicijative — stvara malokrvne kulturne generacije, koje neće nikad modi izvr* siti veliki preporod narodne duše.
Uvaživši sve pretpostavke, pitamo se ko če kome prije poči u susret, Soko školi ili škola Sokolu?
Sokolski naraštaj jest narodna svest, pa zato dosadašnji rad sokolski u školama ne može nas zadovoljiti, jer je nepodpun i slab, i ako, u njima ima stručnih učitelja, pa ipak ne daju Sokolstvu, a time i narodu ono, što se od njih s pravom očekuje.
Da li ima i jedna škola u našoj državi, koja gaji sokolsku gimnastiku, pa da priredi na koncu školske godine sa svojim dacima javnu vežbu •— samostalno ili sa sokolskim društvom, kako bi time specijalni učitelji gimnastike pokazali javno rezul* tate svog godišnjeg sokolskog rada?
Škola može da dade našoj deci dosta stručnog znanja, ali Sokolsko vaspitanje, vaspitanje duše i karaktera ne može da nam da ni jedna postoječa škola kod nas, jer razvijanje ljubavi za pravim i istinskim životom, razvijanje svesti o disciplini, radu i zajednici, vrši u najširim razmerama sokolska organizacija.
Upravni odbori sokolskih društava, dužni su da uz školsku omladinu, koja u mnogo slučajeva sačinjava naš sokolski nara* štaj, okupi sve zanatlijske i trgovačke šegrte u sokolski naraštaj, jer je ovaj nacionalni podmladak prepušten na milost ulici, koja ga i fizički i moralno upropaščuje.
Osim toga, naši najbolji predstavnici nove generacije mogu da budu iz tih siromašnih staleža, jer svi šegrti u našim varošima manje više, vode surovu borbu sa oskudicom kulturnog života, pa prema torne, naraštaj sokolski koji dolazi iz tih slojeva naj* bolju če budučnost stvoriti ujedinjenoj naciji.
Pomoču sokolske omladine, naraštaja i dece, najpre čemo doči do fanatičnih pobornika u borbi protiv alkohola, jer nara* štaj sokolski kad u sokolskoj školi nacionalno sazre, a duševno se očeliči bez alkohola, učiniče kraj kafanskom životu, koji poni* žava čast i ugled naciji našoj i baca nas u red lenih, n e k u 1* turnih naroda. Kao što su sokolska društva rasadnik svih vrlina narodnih, kafane su rasadnik svih pa i najvičih mana njegovih.
Pošto narod veli »Lenost je majka svih zala«, mi Sokoli ka* žemo: »Kafana je škola lenosti, a sokolana škola tačnosti«. —
Predajmo sokolskom naraštaju zastavu naše budučnosti, na kojoj stoji napisano sunčanim slovima:
Tačnost je sestra rada, majka reda a boginja slobode!
Župa Mostar.
Nesvest i zabuna uzrokom su svakog zla. B. Bolzano.