UDK 37.091.64:069:37(497.2Gabrovo)«19« 1.02 Pregledni znanstveni članek Prejeto: 28. 2. 2013
Maja Karagjozova, Mariana Tomitova*
Skolske sveske iz perioda bugarskogpreporoda u
Narodnom muzeju obrazovanja u Gabrovu
Yhuäu^hu mempadxu om nepuoda Ha E^A^apcKomo ß^spa^daHe b Ha^uoHaAHu^ Myseü Ha o6pa3oeaHuemo, ra6poeo Šolski zvezki iz časa bolgarskega preporoda v Narodnem muzeju izobraževanja v Gabrovu
School Exercise Books from the period of the Bul^garian Revival in the National Museum of Education
Izvleček	Abstract
Prispevek predstavlja okoli 50 šolskih zvez-	The article presents approximately 50 school
kov iz sredine 19. stol. iz časa bolgarskega	exercise books from the mid-19th century
narodnega preporoda, ki jih hrani bolgarski	from the time of the Bulgarian National Re-
Narodni muzej izobraževanja (Ha^uoHanHUM	vival, kept by the Bulgarian National Museum
Myseü Ha oöpasoeaHuemo) v Grabrovu. Dra-	of Education in Gabrovo. Of particular value
goceni so šolski zvezki iz mesta Sliven, ki so	are the exercise books from the town of Sliven
kopije rokopisnih učbenikov (avtor pesnik	that are copies of manuscript textbooks (their
Dobri Čitulov (Dobry Chitulov) in šolski	owner was the poet Dobry Chitulov) and the
zvezki dijakov Francoskega katoliškega lice-	exercise books belonging to the French Cath-
ja v Carigradu (Bebek). Zvezki dajejo pravi	olic Lyceum in Istanbul (Bebek). The exercise
vpogled v šolski program in v metodiko pouka	books offer a genuine insight into the school
različnih šolskih predmetov.	programme and the teaching methods used
for various school subjects.
Školske sveske su dragocen istorijski izvor za proučavanje istorije obrazovno-vaspitnog rada u Bugarskoj. One pružaju sliku o nastavnim programima, o učenju različitih predmeta, o istaknutim prosvetnim radnicima i njihovim učenicima. U Narodnom muzeju obrazovanja čuva se oko 50 dačkih sveske, koje datiraju od sredine
Maja Karagjozova, univ. dipl. zgod., direktorica; Mariana Tomitova, univ. dipl. zgod., glavna kustosinja, Narodni muzej izobraževanja Gabrovo, Bolgarija) / Maa Kaparb030Ba: Bucme 05pa30BaHue - ucTopua, gupeKTop Ha HMO - ra5poBo; MapuaHa ToMUTOBa: Bucme 05pa30BaHue - ucTopua, maBeH ypegHUK b HMO; Ha^uoHa^eH My3eM Ha 05pa30BaHueT0 -raöpoBO, Bbnrapua; e-mal: nmo@abv.bg

80-ih godina XIX veka. To je period duhovnog budenja, promena u društveno-politič-kom životu, to je renesansni period u istoriji našeg naroda. Udaljenost tog vremena čini ove izvore značajne i dragocene za istraživače istorije obrazovnja.
Značajan broj sačuvanih svezaka predstavljaju beleške iz odredenih predemta ili ta-kozvane rukopisne knjige. Iz tih rukopisnih knjiga učili su mnogi naši poznati prosvetni radnici. „Prvih godina - spominje u svojim uspomenama i učitelj iz perioda bugarskog preporoda i prosvetitelj Joakim Gruev - učitelji su se susretali sa velikim teškocama u obučavanju. O udžbenicima i nastavnim sredstvima nije bilo ni govora. Sve što se učilo trebalo je da se sakupi, piše i prepisuje. Svaka lekcija trebala je da se prevede i da se da učenicima da je zapišu..." Ti rukopisni udžbenici su svedočanstvo nivoa spremnosti samih učitelja. U vecini od njih, oni unose sopstvene dopune u prevedeni tekst. Po ova-kvim udžbenicima predavali su Najden Gerov, Joakim Gruev, Penčo Radov. Po njima su učili ne samo njihovi učenici, nego i mladi iz drugih gradova i sela. Učili su se različiti opšte-obrazovani i stručni predmeti - istorija, gramatika, geografija, matematika, prirod-ne nauke, zakon Božiji. Pesnik iz perioda bugarskog preporoda Dobri Čintulov je jedan od najpoznatijih bugarskih učitelja. Vec sa 25 godina je predavao u gradovima Sliven i Jambol. Posle njegove smrti, istraživač njegovog rada, istaknuti revolucionar i političar Mihail Grekov, dalekovido je ukazivao, da su neki od pesnikovih učenika sačuvali školske sveske. Ispostavilo se da ove sveske čuva, kao relikviju, Čintulov učenik Mihail Ikonomov.1 Grekov ne uspeva da istraži sve sveske, koje su se vremenom našle u Ministarstvu narodne prosvete. Verovatno su sveske bile jedan od eksponata u prvom muzeju obrazovanja (1905), a danas, posle reorganizacije, nalaze se u zbirkama Narodnog muzeja obrazovanja.
Čintulov, pedagog sa solidnim filološkim znanjem, osim bugarskog i ruskog, predavao je i francuski jezik po sistemu Henriha Gotfrida Olendorfa. Cilj ove metode je da učenici nauče da čitaju, pišu i govore za kratko vreme. Središte sistema učenja predstavlja jezički minimum preuzet iz svakodnevnnog govora. Učeniku je data sloboda da razmišlja o tome šta uči i to mu omogucava razumevanje gramatičkog materijal pre nego što počnete da ga primenjuje. U Bugarskoj, pristalice ovog sistema su Atanas Granitski i Spas Zafirov.2 Poslednji prilagoden udžbenik uvodi ovu metode u srednju školu u Plov-divu Sačuvana je, iz 1862, sveska učenika Petra Georgieva kojom su obuhvacene lekcije po metodi Olendorfa.3 Sveska nosi naziv „Ohlendorf Pripodavan od D. P. Čintulova. 25/vrii 1862. god. Iz knjige P. Georgiev" Svesku je izdala litografska radionica, verovatno vlasništvo oca Čintulovog učenika. Pri sastavljanju sveske štampano je „Praktično učenje francuskog jezika po Olendorfovoj metodi" Spasa Zafirova iz 1862. nova verzija ruko-pisnog udžbenik Čintulov. Bez da je imao veliko znanje Čintulov uspeva da se snade u specifičnostima zapadno-evropskog jezika i da pronade tehniku za lakše učenje.
Rukopisni udžbenici Dobra Čintulova, sast. Dočo Lekov / PbKonucHUTe y4e5Hu^u Ha flo5pu
MuHTynoB. cbCT. fl040 ^eKOB, Sofija 1987, str. 9.
Veselinov Dimitar, Istorija učenja francuskog jeziku tokom preporoda/ BecenuHOB, fluMUTbp. McTopua Ha 05y4eHueT0 no ^peHCKu e3UK npe3 Bb3paKflaHeTO, Sofija, 2003, str. 379. Nacionalni muzej obrazovanja, Gabrovo ( NMO ), Ha^uoHaneH My3eM Ha o5pa3OBaHueTO, raöpoBO (HMO), inv. 1002 C.
1
2
Školska sveska za francuskipo metodi Ohlendorf/ TempadKa no 0peHCKU e3UK no
Memodama Ha OAcndop^.
Istraživač Dočo Lekov objavio je svesku iz matematike koja je pripadala Čintu-lovom učeniku Petku Vlnarovu koja se čuva u Državnom arhivu - Razgrad.4 Kada se uporede dve nedatirane sveske iz matematike iz Muzeju, uvida se sličnost ne samo u ras-poredu nastavnog materijala, vec i u ponavljanju samih zadataka na časovima. Sa velikom verovatnocom može da se predpostavi da obe pripadaju Slivenovim učenicima i da po-tiču iz 60-tih godina XIX veka. Prema istraživačima, ove rukopisne knjige predstavljaju kompilaciju - Čintulov koristi nekoliko ruskih udžbenika pogodnih za bugarske škole. To je prirodno, jer ne samo da je ruski diplomac, vec je održavao kontakte sa Bugarima koji žive u Rusiji.
Od posebnog interesa je sledeča sveska pod nazivom „Sveska iz pevanja učenika A. Dimitrova. Sliven. Kl.IIa".5 lako ime nastavnika nije zabeleženo, gotovo je sigurno da je i ovaj predmet predavao Čintulov koji je koristio izbor nastavnog materijla, pono-vo, pod ruskim rukovodstvom. On kratko i pristupačno objašnjava osnovne kategorije u oblasti muzike. Sveska sadrži dragocene podatke za jedan od malo poznatih predmeta u školi iz perioda bugarskog preporoda i način njegovog predavanja.
4	Rukopisni udžbenici Dobra Čintulova, sast. Dočo Lekov / PbKonucHUTe y4e5Hu^u Ha flo5pu MuHTynoB. cbCT. fl040 ^eKOB, Sofija 1987, str. 137-215.
5	NMO, inv. 1000 V.
if'	—-	s«.®«
X,., iS' Ät J^M-Mi, a	vt«'-
J?	i^^^r A J--	A'
■Z"	V«^	/f.Ji* ''
.J	fl

.A^jJ^-i	^^^

i/if^lr^^c^ „Ff 'fla.-'
*	L-? fi
Školska sveska iz muzičkog / TempadKa no zaacha My3UKa.
Dokaz o učeničkom zananju iz istorije, iz navedenog perioda, daje nam još jedna sveska - kratka bugarska istorija, verovatno iz Slivena. Ona obuhvata teme iz istorije Bugarske u vremenu uspostavljanja bugarske države pod hanom Asparuh.
Važno mesto u školi i obrazovanju iz perioda bugarskog preporoda predstavljalo je učenje krasnopisa. Narodni muzej obrazovanja čuva dve sveske iz krasnopisa iz period 1860-1870. godine.6 Od njih dve vecu pažnju privlači sveska Petra h. Dimitrova iz Žeravna, verovatno učenika u Slivenu. U svesci su zabeleženi tekstovi prevedeni sa bugarskog na grčki jezik. Intenzivni trgovinski odnosi u XVIII i XIX veku, posebno sa Grcima, doveli su do potrebe za živom trgovačkom prepiskom. Sa takvim primerima je i sveska iz krasnopisa - zaduživanje, kamata itd.
Veci deo svezaka iz perioda bugarskog preporoda, koje se čuvaju u Muzeju, pripa-daju Penču Selvelievu koji potiče iz poznate trgovačke porodice iz Gabrova.7 To mu je omogucilo da posle škole u Gabrovu nastavi studije na čuvenom francuskom katoličkom koledžu u Bebeku (okrug Carigrad (Istanbul), glavni grad Otomanskog carstva). Ko-ledž, koji je osnovan 1843, imao je veliki uticaj na obrazovanje u Bugarskoj. Nastavni plan i program sastojao se uglavnom iz humanističkih predemeta i imao je za cilj da pomogne svojim učenicima da se upišu na više francuske škole. Za koledž je bilo zainte-resovano desetak mladih ljudi iz Bugarske koji su tako stekli solidno znanje i visok nivo poznavanja francuskog jezika. Neki od najpoznatijih učenika su bili Hristo Vaklidov,
6	NMO, inv. 1003 V, 1004 V.
7	NMO, inv. 1638 - 1663 V.
Školska sveska za krasopisanje (kaligrafiju) / Tempadxa no Kpacnonucanue (xdAuzpa^ux).
Grigor Načovič, Todor Ikonomov, Dobri Voinikov. Kasnije su, neki od njih (Dragan Cankov i Hristo Vaklidov), primljeni za učitelje u Koledžu.8 Na osnovu sačuvanih sve-zaka Penča Selvelieva možemo da zaključimo o sadržaju nastavnog plana i programa za različite predmete. Medu predmetima koji su se učili su francuski jezik, grčki jezik i grčka gramatika, italijanski jezik, katihizis i crkvena istorija, aritmetika, prirodna istorija, opšta istorija i istorija Francuske. Rad Koledža je bio uskladen sa francuskim školama. Neka istraživanja pokazuju da su svi predmeti u Koledžu učili na francuskom jeziku. Ali, školske sveske Selvelieva pokazuju nešto drugo. U ovim sveskama nastavni predmeti istorija i poznavanje prirode su na bugarskom jeziku. Tokom tih godina, predavao je u Bebeku gore spomenuti Dragan Cankov, poznati bugarski prosvetni radnik i političar. Verovatno pod njegovim uticajem, i drugih bugarskih učitelji u Koledžu, bugarskim učenicima su predavali vecinu predmeta na maternjem jeziku, odnosno kod njih je postoji alo osecanje nacionalnog samoopredeljenja.
Za istraživanju je neophodno da se pomene još jedna grupe učeničkih svezaka. Oni su učenici i učenice iz škole u Gabrovu, koja se u periodu 1872-75. razvila u prvu pot-punu gimnaziju u granicama današnje Bugarske. Sveske su nastale u periodu 1856-76. godine, i u njima ima aritmetike, teorijske matematike, opšte istorije, književnosti, grč-kog jezika i grčke gramatike, starobugarske gramatike. Nastavnici u školi u Gabrovu su izvanredne ličnosti iz perioda bugarskog preporoda, medu kojima su Raičo Karolev, Ivan Gozelev, Petra Genčev Za školsku godinu 1871/72, oni su sačinili program za sedmi razred osnovne muške škole i za peti razrede osnovne devojačke škole sa nastavnim planom za svaki nastavni predmet. Program je odobren i odštampan. Iz sveske Tenka Čirpanlieva iz Šipka, učenika V razreda u školi u Gabrovu iz 1874/75. godine, može da se pratiti
Veselinov Dimitar, Istorija učenja francuskog jeziku tokom preporoda/ BecenuHOB, fluMUTbp. McTopua Ha oöy^eHueTO no ^peHCKU e3UK npe3 Bb3paKflaHeT0. Sofija 1987, str. 172-176.
Školska sveska zaprirodopis iz bugarske škole u gradu Tulča / TempadKa no ecmecmeeHa
ucmopu^ om ^pa^ TyAua.
program iz istorije.9 Teme odgovaraju nastavnom programu iz 1873. godine. Predavač opšte, bugarske i klasične istorije bio je Raičo Karolev, diplomirani student Duhovne akademije u Kijevu, buduci ministar prosvete.
U grupu svezaka iz Gabrova možemo da uključimo i leksikon ili spomenar. On je pripadao Stefani Kmetovoj iz Gornje Orahovice učenici devojačke škole u Gabrovu.10 Za leksikon je poslužio zemljopisni školski atlas iz 1865, izdanje knjižare Hristo G. Danov iz Plovdiva. U ovom leksikonu vidimo učeničko pisanje, komponovanje reči. To ukazuje na individualne osobenosti učenika u pisanoj formi. Na taj način mi smo saznali imena i broj učenica u devojačkoj školi i internatu, kao i nihovo poreklo. Zabeleženo može da posluži za sastavljanje biografije, otkriva lične odnose medu učenicama, od kojih je jed-na kasnije postala poznata javna ličnost i nastavnica. (Tako u jednom leksikonu postoje podatci za Totu Venkovu, jedanu od prvih bugarskih lekarki, za Viktoriju Pišurku, cerku učitelja iz perioda bugarskog preporoda i pisca Krstu Pišurka).
U nekim slučajevima, dačke sveske su izvor informacija sa potpuno drugim karakterom. To je sveska Nikole Dimitrova iz Tulča (grad u današnjoj Rumuniji, sa Bugarima i bugarskom školom u periodu bugarskog preporoda) iz prirodopisa.11 Ispu-njena je zanimljivim ilustracijama. Zajedno sa nastavnim gradivom u joj su zabeleženi
9	NMO, inv. 31 V.
10	NMO, inv. 1040 V.
11	NMO, Gabrovo, inv. 1005 V.
stihovi iz 15. XI 1878. godine. To su stihovi Koste Ivančeva, verovatno druga iz razreda N. Dimitrova. Pesma otkriva radost i patriotskih osecanja tulčanskih Bugara, svedoka oslobodilački ruskih trupa protiv Otomanskog carstva tokom 1877/78. godine. Pesma se završava pozivom: „Svi ljudi su dužni da svim sredstvima pomažu svoju zemlju; mi kao Bu-gari dužni smo da pomažemo Bugarskoj u svakom pogledu, a ako je potrebno i životom."
Karakteristika gotovo svih školskih svezaka iz sredine devetnaestog veka jeste da su ručno radene. Predstavljaju listove papira koji su povezani koncem. Tek 70-tih godina pomenutog veka počinju da se koriste prave sveske sa debelim koricama i veceg formata. I zato što su skupe, iz ekonomskih razloga, u njima se beleži po nekoliko predmeta. Krajem 50-ih i ranih 60-tih godina, sa reorganizacijom škola, uvoz papira se povečava. Kupovano je na komad, po sajmovima u Uzundžaovu, Slivenu, Nevrokopu, a takode u Brašovu i Istanbulu. Krajem 60-tih godina XIX veka najviše papira se uvozi iz Austro-Ugarske. Predstava o vrednosti svezaka može da se dobije iz sledečeg poredenja: 1 ris papira vredi 2 groša, 1 oka mastila - 8 ^ groša, dok su cene nekih osnovnih prehrambenih proizvoda bile -1 oka brašna 1 1/40 groša, 1 kokoška - 3 groša.12
Školske sveske su izvor koji daje kompletniju sliku o toku i sadržini školskih časova u prošlosti nego nastavni plan ili udžbenik. One pokazuju učeničko pisanje, komponovanje reči, individualne karakteristike učenika. Otkrivanje trenutke školskog života, zanimljive podatke o ličnostima učitelja. Sveske iz perioda bugarskog preporoda u Narodnom muzeju obrazovanja predstavljaju važan deo arhivskog bogatstva, potrebnog u istraživanjima vezanim za istoriju bugarskog obrazovanja.
Cilj istraživanja je da pokaže deo dokumentarnog bogatstva Narodnog muzeja obrazovanja - školska sveske iz sredine XIX veka (perioda bugarskog preporoda). Ima ih oko 50 i sve su Muzeju date na poklon. Posebno su vredne učeničke sveske iz grada Slivena. One su kopija ručno pisanih udžbenika. Autor je čuveni bugarskog učitelj i pesnik Dobri Čintulov. Njegovi učenici su čuvali sveske kao relikviju koja sada pomaže istraživačima. U Muzeju se čuvaju i sveske učenika francuskog katoličkog koledža u Be-beku (Istanbul, prestolnica Otomanskog carstva). Koledž je nudio moderna evropska znanja i pomogao je mnogim mladim Bugarima.
Školske sveske su važan izvor za proučavanje razvoja bugarskog obrazovanja. Oni nam daju informacije o nastavnim programima, o nastavnim metodama, otkrivaju zanimljive činjenice o školskom životu i o ličnostima bugarskih pedagoga.
Prevod na srpski: mag. Maja Nikolova
12 Cončev Petar, Iz ekonomske prošlosti Gabrova / ^0H4eB, neTbp. \A3 CTonaHCKOTO MUHano Ha raöpoBo, Sofija 1929, str. 637, 640, 654.
Izvori i literatura
Narodni muzej obrazovanja, Gabrovo (Bugarska) / Ha^HOHaAeH My3eH Ha 06pa30BaHHeT0 - ra6p0B0 (B^Arapu^), Inv. ^ 3 V, 69 V, 177 V, 178 C, 187 V, 234 V, 998 V, 999 V, 1000 C, 1001 V, 1002 V, 1003 C , 1004 V, 1005 V, 1040 V, 1515 V, 1567 V, 1636 V , 1638 C , 1639 V, 1640 V, 1641 V, 1642 V, 1643 V, 1644 V, 1646 V, 1647 V, 1648 V, 1649 V, 1650 V, 1651 V, 1652 V, 1653 V, 1663 V, 1796 V.
Veselinov Dimitar, Istorija učenja francuskog jeziku tokom preporoda / BeceAUHOB, AHMHT^p. HcTopH^ Ha o6yHeHHeTo no ^peHCKH e3HK npe3 Bi3paxAaHeTo. Sofija, 2003.
Rukopisni udžbenici Dobra Čintulova, sastavio Dočo Lekov / P^KonHCHHTe yHe6HH^H Ha Ao6pH HuHTyAOB. c^cT. AoHO AeKOB, Sofija, 1987.
Cončev Petar, Iz ekonomske prošlosti Gabrova / ^OHHeB, neT^p. H3 cTonaHCKOTo MUHaAo Ha ra6p0B0, Sofija, 1929.
Pe3WMe
Vnunu^HU mempadKU om nepuoda Ha E-bmapcKomo e-bspa^daHe e Ha^U0HanHUH Myseü Ha oöpasoeaHuemo, raöpoeo
Man Kapa^b030ea, MapuaHa ToMumoea
^eJlma na npe3eHma^u%ma e da noKa^e nacm om doKyMenmannomo 6o^amcmeo Ha Ha^uoHanHUA My3eü Ha o6pa3oeaHuemo - ynunu^Hume mempadKU om cpedama Ha XIX eeK (nepuoda Ha E^mapcKomo eh3pa^daHe). Te ca oKono 50 u ecuHKU nocm^neam e My3ea. Kamo dapeHUM. Oco6eHo ^eHHu ca ynunu^Hume mempadKu om ^pa^ CnueeH. Te ca KonuM om p^HHo HanucaHU y^e6HU^u. Aemop e U3eecmHUMm 6hmapcKU ynumen u noem ffo6pu HuHmynoe. He^oeume y^eHU^u 3ana3eam Kamo penuKeu me3u mempadKu, Koumo dHec ca e noMo^ Ha u3cnedoeamenume. B My3eM ce na3Mm u mempadKu Ha yneHuK om ^peHcKuM KamonunecKu Kone^ e Ee6eK (HcmaH6yn, cmonu^ama Ha OmoMaHcKama uMnepuM). Konexhm npednasa ModepHu eeponeücKu 3HaHuM u nodnoMaea MHo^o 6hmapcKu Mjade^u. Vnunu^Hume mempadKu ca ea^eH u3moHHuK 3a u3yHaeaHe pa3eumuemo Ha 6hmapcKomo o6pa3oeaHue. Te hu daeam ceedeHuM 3a yHe6Hume npo^paMU, Memodume Ha o6yHeHue, pa3Kpueam uHmepecHu ^aKmu om ynunu^HuM ^ueom u nuuHocmma Ha 6hmapcKume nedaeo3u.