O vilama u narodnim baladama
Dejan Ajdačic
The paper examines variants of southern Slavic folk ballads and ballad songs about fairies. Analyzing the context of folk belief and notions about fairies, the author reveals their mythical and psychological characteristics, as well as thematical characteristics of these mythological ballads.
U nekim lirskim i epskim pesmama usmene tradicije balkanskih Slovena vile su dobre i naklonjene ljudima, dok se razorno ponašaju u mitološkim baladama, nekim epskim pesmama i demonološkim predanjima. Iako balade, kao i drugi žanrovi, pokazuju sklonost (u nekim slučajevima nesklonost) ka odredenim stadijumima mitskog mišljenja, one u sebe uključuju različite mitsko-magijske faze. Več samo izbor mitskih i magijskih rea-lija predodreduju žanrovske odlike teksta, ali se prilikom njihovog usmenog uobličavanja, menjanja i prenošenja mit i magija potčinjavaju elementima žanrovskih pravila i strategija. Zaokružujuči polazne teze uočavamo da je analiza mesta i svojstava vila u baladama, kao i u ma kojoj drugoj proznoj i poetskoj vrsti, složena zbog: isprepletenosti istorije verovanja i istorije žanra; zbog stapanja o razlaganja slojeva mita, projektovanje elemenata psihološke i socijalne stvarnosti, demitologizacije i remitologizacije u kojima vile gube i zadobijaju svojstva, i potčinjavanja žanrovskim zakonitostima u okviru istorijske poetike datog žanra.
U folklorističkim studijama proučavaoci su želeli da rekonstruišu osnovne demono-loške atribute i funkcije, logiku njihovih postupaka unutar drevnog, paganskog pogleda na svet. Hanuš je vile video kao božanstva svetlosti i kao duše umrlih. Veselovski je smatrao da one predstavljaju duše predaka. Vile sa vetrom, vihorom povezuju Grim, Manhard, Šne-vajs, Gerov, Marinov. Nodilo vile smatra meteornim demonima. At. Iliev misli da su one nimfe drveča. U nekim tumačenjima vile se vezuju za psihičke bolesti. Mansika izvodi eti-mologiju iz tursko tatarskog - umreti, smrt, ali večina etimoloških ispitivanja ipak polazi od ideje da su imena vila, samodiva i juda slovenskog porekla. Čajkanovič ih sagledava kao htonske demone i kao demone prirode. Šmaus piše o vilama kao demonima sudbine. Ovo-lika raznolikost u tumačenju svojstava vila zaoštreno nameče pitanje metode i korpusa na kome su izvodeni zaključci. Pokazuje se, naime, da usredsredenost na odredeni tip folklorne grade omogučava jednostrana tumačenja vila (kao demona nepogoda, bolesti, prirode i sveta mrtvih), ali čim se korpus proširi njih je teže odbraniti. Stoga se otvaraju i nova pitanja. Zašto su vile u usmenoj tradiciji demoni sa najmanje stabilizovanim statusom, biča sa najbrojnijim preobražajima? Kako povezati različite mitske slojeve?
Složenost vila mogla bi da se objasni na dva načina. Po jednoj pretpostavci, nekoliko tipova ženskih demona stopilo se u biče koje je nazvano jednim imenom. Različite odlike
vila mogu se tada shvatiti kao ostaci svojstava onih predašnjih demona. Tragovi alternativne upotrebe imena vila i nekog drugog imena mogle bi biti polazna tačka za proveru ove ideje. Npr., u predanjima vilama se nazivaju i sudenice, u pesmama se tri demonske žene koje u noči jedu srce ovčara nazivaju i vilama i vešticama. Posebna biča koja su stopljena jedinstvenim imenom mogla bi se možda izdvojiti uočavanjem različitih odlika vila koje žive na različitim mestima (naravno bez devetnaestovekovnih naivnih podela na dobre i zle). Javljaju se, medutim i različita imena bez razlike u svojstvima i postupcima vila. Imenu "vila" u srpskom, hrvatskom i slovenačkom folkloru, odgovaraju "samodive" i "jude" u ma-kedonskom i bugarskom folkloru, ali različito imena ne predstavljaju dokaz i o različitom poreklu i svojstvima ovih ženskih demona.
Po drugoj pretpostavci, raznolikost vilinskih postupaka proizilazi iz različitih stadiju-ma mita. Shodno tom pristupu, vile su najpre bile demoni sudbine i sveta mrtvih ili nepo-goda, da bi potom počele da primaju i svojstva demona lova i demona prirode, a kasnije i svojstva žena. Sledstveno razvojnoj teoriji došlo je do diferencijacije vila na nekoliko tipova ženskih demona.
Jedinstveno ime vila i uprkos njihovim različitim svojstvima omogučava da se u pes-mama povezuju fragmenti različitih verovanja posredstvom raznovrsnih medumotivskih veza, i nezavisno od sižea u okvirima žanra. Poetika usmenog stvaranja sa preklopnim formulama, kombinatornim mogučnostima motiva omogučava različito razvijanje i poenti-ranja jedne pripovedne celine. Levinton razmatra položaj istog sižea u dva žanra, i medužanrovske motive, te ukazuje da svaki element koji ulazi u siže funkcioniše dvojako: kao paradigma žanra i kao sintagma sižea (Levinton 1975: 307). Niz varijanata koristi motive na paradigmatičan način. Primenjeno na pesme o vilama, motiv iz jednog tipa balada o vilama lako nalazi mesto u drugom tipu (npr. o vili brodarici - vili ljubovci ili zavadnici). Funkcije paradigmatično upotrebljenog motiva najčešče su uvodne ili finalne. Pored para-digmatične upotrebe motiva iz pesama o vilama postoji i žanrovska paradigmatičnost po-vezivanja motiva iz balada o vilama i drugih balada. Medužanrovska paradigmatičnost se oslanja na povezivanje balada sa epskim, lirskim pesmama i dr, kroz njihovu epizaciju, liri-zaciju, demitologizaciju. U medužanrovskim promenama se menja motivacija unutar sižea, psihološka reljefnost likova, način shvatanja granice realnog i fantastičnog prostora, ishod radnje i dr.
Pesme če biti grupisane po osnovnim motivima, ali če biti ukazano i na žanrovska odstupanja u pojedinim varijantama uz ukazivanje na paradigmatičnu upotrebu motiva iz drugih tipova pesama.
O SAKACENJU. Narodne pesme o vilama koje sakate ljude nose kako tragove mit-skih predstava o razornim silama prirode koju čovek nije razumeo i mitske projekcije poriva za uništavanjem. U različitim pesmama sa motivom sakačenja vile su gorska, šumska ili iz-vorska biča - demoni prirode koji kažnjavaju ili žele da kazne neželjene goste u svom prostoru - u gori, na vilinskom vijalištu, u baladama o traženju vodarine od ožednelog junaka u sasušenoj gori - na izvoru ili jezeru, u baladama o žrtvenom uzidivanju čovek ne samo da narušava demonski prostor svojim prisustvom, več namerava da ga prisvoji podizanjem gradevine. Dok u ovim pesmama čovek čini prekršaj i biva kažnjen u baladama o vilinom gradu od kostiju i pojedinim varijantama o tri vile veštice koje jedu srce, vile pre predstav-ljaju matrijarhalne demone sudbine i smrti čije nasilje nije prouzrokovano nekim ljudskim postupkom.
U baladama sudbine, kao pesmama koje izražavaju iracionalno verovanje u sudbinu (Šmaus 1973: 203), vile, samovile, jude jesu demoni razaranja. Onemljivanje, sakacenje ili bolest kao kazne za prekršaj narušavanja zakona u vilinskom svetu najčešce proizilaze iz nedopuštenog pojavljivanja u zabranjenom vremeprostoru vila. Putem usmene tradicije, kao nataloženog iskustva zajednice, upozoravaju se ljudi da izbegavaju zabranjene - vilinske vremeprostore, a u slučaju odlaska na takva mesta, da ne čine nedozvoljene radnje i da ko-riste odgovarajuce zaštitne postupke. Pojedinci koji ne prihvataju upozorenja, oglušuju se o znanje kolektiva, koji je u baladama najčešce oličenih u majci, i svesno ili nesvesno ospo-ravaju fatalnost demona. Lakomislenost, inat, izazivanje sudbine, osiona samouverenost, kao individualno motivisani uzroci kršenja zabrane, zanemaruju kolektivno znanje, što mora biti kažnjeno ličnim stradanjem. U žanrovima narodne književnosti bližim memora-tima1 trijumfuje sujeverna svest koja dobija potvrde da je opravdan strah od demona.
U strahu od nasilja i opsena demonskih bica čovek paganske kulture štitio je sebe, svoj dom i imanje onemogucavanjem dodira demonskog i ljudskog sveta. Zaštita od demona posebno je razvijena u obredima prelaza vezanim za rodenje i smrt, ili simboličko radanje i umiranje (npr. devojačkim inicijacijama ili svadbi). Da bi se osigurali, kako akteri čiji se položaj u zajednici menja, tako i sama zajednica u vremenu u kome je akter tog obreda podložan dejstvu demonskih i htonskih sila, izvršavaju se propisane, a izbegavaju zabra-njene radnje, izgovaraju se reči sa blagotvornom magijskom snagom, a precutkuju opasna imena.
U baladnim motivima kršenja zabrane u vilinskom vremeprostoru preplicu se logika pesničkog uobličavanja individualne sudbine i načelo obredne zaštite ljudi u neprijatelj-skom svetu. Traganje za odnosom estetskog videnja individualno psihološke motivacije prestupa, koji čini junak balade, i fatalističkog moraliteta kolektivnog znanja otežano je procesom zaboravljanja obredno-magijskih čini, i mitskih značenja socijalnih, simboličkih, estetskih podkodova prvobitnih tekstova.
Kako se čovek u vremeprostoru vila štiti noseci amajlije ili biljke sa zaštitno magij-skim svojstvima, kazna demona se često prikazuje kao zapostavljanje mogucnosti zaštite magijskim predmetima i radnjama. U jednoj bugarskoj baladi majka ušiva sinu biljke sa devet gora u kalpak i pojas kao zaštitu od jude. Kada mu u planini juda pirinska obeca pirinski zdravac, ako skine kalpak i pojas, on ne sledi majčino upozorenje. Erotski izazov prevladava pastirovu svest o opasnosti, on svuče stvari koje ga štite i nastrada2. Opsenjujuca privlačnost jude navodi ga da odstupi od saveta koji bi ga čuvao. Mitska značenja kobnog susreta momka i jude zasnivaju se na napetom odnosu muškog i ženskog, ljudskog i neljudskog bica u tudem, odnosno demonskom prostoru. Lj. Vinogradova, oslanjajuci se na Zelenjina, objašnjava seksualne odnose ženskih demona i ljudi neutoljenošcu životnih potreba prera-no umrlih devojaka (Vinogradova 1996: 214). Jedna analiza mogla bi se usmeriti na psihološki odnos majke, sina i jude.
Tumačenja realija u baladama o vilama upucuje na rekonstrukciju verovanja i obrednih postupaka. Ritualno tumačenje moguce je primeniti na pesme u kojima se javljaju motivi magijske zaštite, na pesme čija se radnja dešava u odredenom dobu godine, ali i na obredne pesme koje se izvode u odredeno doba. U godišnjem narodnom kalendaru propi-
1	Prihvatljive su zamerke L. Deg i E.Vašonjia na van Sidovljevu definiciju memorata po kojima nije bitno "lično iskustvo", vec "ličan odnos prema iskustvu". Deg 1974: 236.
2	Angelov-Vakarelski 5; Mitičeski baladi 36 (sa bugarskim varijantama u prilogu) Čolakov 16
sani su vremenski tabui - zabrane odredenih radnji u odredenim delovima dana ili godine (Bandic 1980), u vreme kada su demoni najagresivniji.
Kratke balade o tri vile - veštice koje jedu srce pastira u nocno doba (Boškovic-Stulli 1968) kao demoni sudbine matrijarhalnog doba, upucuju na elemente žrtve, ali koliko je ovaj motiv sakacenja i jedenja sirovih delova ljudskog tela, posebno srca, vezan za neku obrednu praksu nije moguce utvrditi. Sigurno nije bez značaja činjenica da su tri demonske žene, često majka, sestra i tetka u najbližim porodičnim vezama sa "žrtvom". U nekim va-rijantama okrutnost sparagmosa se onirički ublažava - junak samo sanja da mu vile, samo-dive ili veštice rastržu telo i jedu srce. Neke varijante ne ulaze u nemotivisanost vilinskog nasilja, dok neke objašnjavaju razorne postupke tri samodive kaznom za čovekov prekršaj - nocni odlazak ili spavanje na samodivskom kladencu, oranje pre no što su petli zapevali, devojčino spavanje na samodivskom mestu (Mitičeski baladi 41-46). Posebno se kažnjava nepoštovanje noci kao demonskog doba (Bratic 1993: 183-189). Majka tera sina da nocu ide na samodivski kladenac, i on, vrativši se kuci posle susreta sa tri samodive, umire na ulasku u kucu (Mitičeski baladi 41-46). Ženski demoni kažnjavaju orača jer je radio dok petli nisu propevali (Mitičeski baladi 48-51).
Stradanje zbog nepoštovanja praznika upucuje na izvestan obredno-magijski kontekst pripovednih tekstova u kojima je kazna direktno vezana za kršenje prazničnog tabua. Ljudmila Vinogradova u tekstu "Značenje kalendarskih perioda za karakterizaciju mitoloških bica" piše o "demonološkom meseceslovu, u kome su obeležene izuzetne aktivizacije nečiste sile" (Vinogradova 1999: 87, v. i Vinogradova 1996, Agapkina 2000). Kako se u nekim baladama o vilama predstavljena dogadanja vezuju za praznike, moguce je ustanoviti vezu izmedu folklornog teksta i sistema narodnih običaja i verovanja. U pesmi iz zbirke brace Miladinovaca (br.5), Stana se na Velikdan (Uskrs) naljuti na majku što je kara kad ide rano u crkvu u kojoj su daci, i odlazi da veze u gradinu gde joj samovila samogorska izvadi oči, poseče ruke do ramena, noge do kolena. Činjenica da se samovila ljuti što devojka ne poštuje hrišcanski praznik potvrduje preplitanje kalendarskih elemenata dva mitsko-magij-ska sistema. Kako je, medutim, došlo do spoja samovilskih i hrišcanskih obreda u velikdan-skom praznovanju? Ili je hrišcanski praznik mogao preuzeti elemente zabrane iz paganskog praznovanja vezanih za dan kada su vile dolazile iz sveta mrtvih na zemlju ili je zabrana odlaska na samovilsko mesto na hrišcanski Velikdan mogla je imati funkciju potiskivanja praznika u kome je paganski demon imao svoje značajno mesto. Činjenica da je čitav niz pesama o ženskim demonima vezan za Velikdan, i bliske prolecne praznike (Živkov 1977: 123-4), kao i obilje tragova devojačkih inicijacijskih obreda u tom periodu, katkada čak vezanih za izlaženje na vilinska mesta, svedoči o obrednoj osnovi velikdenskog mitsko-ma-gijskog kompleksa. O kalendarskom preciziranju redosleda obreda i njihovog značenja, a na osnovu srodnosti vila i istočnoslovenskih rusalki, moglo bi se pretpostaviti da bi rusal-skom velikdenu, šestog četvrtka iza Uskrsa (Zelenin 1995: 189,213,238) mogao odgovarati sličan praznik posvecen vilama kod južnih Slovena.
Psihološki posmatrano, pesma uverljivo prikazuje inat, greh i ljutinu. Sama balada ne bi bila ni estetski izbrušena, ni u postojecem obliku tradicijom očuvana, da nema te priče o prekoj ljudskoj prirodi sklonoj zlu čak i prema najrodenijim bicima. Medutim, to individualno motivisanje predstavlja samo sloj nadograden nad suštinskom vezom nasilja i svetog.
Objašnjavanjem nasilja razornih demona u danima praznika kolektiv se "štiti" od pre-stupa pojedinca. Iako u pesmama o stradanju od vila žrtve mogu biti ljudi različite starosti
ili pola, najčešce bivaju ubijeni ili osakaceni momci i devojke. Činjenica da se balade o kob-noj sudbini mladih ljudi pevaju tokom lazaričkih (o Lazarevoj suboti) i uskršnjih praznika, u domu u kome je umrla devojka ili mladic, dodatno pokazuje vezu kalendarske prolecne obrednosti sa verovanjem u demone. Smisao ovih balada je višestruk - one predstavljaju po-etizovano videnje smrti mladih, tu smrt povezuju sa kobnim prekršajem i delovanjem pret-hodno stradalih, takode prerano umrlih devojaka i momaka. Ove pesme baladnog tona kroz mitsku priču o stradanju mladih, verovatno, ukucanima iskazuje i saučešce. One tako pored prenošenja upozorenja, obrednih propisa imaju i psihološko-socijalne funkcije.
U etnografskim zapisima sa Balkana, koji su bez izuzetka iz novijeg doba, nema direktnih svedočanstava o žrtvovanju mladih. Medutim, postoje posredni tragovi žrtve u pri-laganju predmeta ili ubijanju životinja, ali ne na Uskrs, vec u šesti četvrtak posle Uskrsa, na Spasovdan.
Budvani su se na Spasovdan penjali do Vilinog gumna i tamo igrali kolo uz pesmu upucenu vilama. (Vuk Etnografski: 174). Veza vila, proleca i žrtvenog obreda potvrduje se i u Kukuljevicevom zapisu obilaska vilinskog mesta, na Spasovdan kada su vilama pri-nošeni darovi - Devojke u hrvatskom primorju i po vojničkoj granici običavaju na kamenju i na pečinah ostavljati Vilam svakojake poljske plodove, cvetje, svilne sveze i.t.d.. Pa kadpometnu svoje darove, zbore na tiho: "Uzmi vilo, što je tebi milo" (str.94). Kukuljevic ovo poredi sa običajem kod Malorusa posvečen darivanju rusalki. Veselovski navodeci Kukuljevica, dodaje još neke srodnosti vila sa rusalkama, takode vodenim bicima, i iznosi pretpostavku o vezanosti prinošenja darova vilama za ciklus prolecnih obreda i kulta mrtvih (Veselovskij, 1117, 1889: 287-304). Zapisi M. Nedeljkovica o spasovdanskim zadušnicama kada se pre sva-nuca mogu ukazati pokojnici potvrduju vezu bica iz sveta mrtvih i živih ljudi, ali ne upucuju na vile. U spasovskim pesamama postoji i druga mitska matrica odnosa demona i ljudi - u motivu zmajevskih otmica devojaka. Demonsko bice u njima je muško, a ljudsko žensko.
U noc uoči Spasovdana su vilama ostavljali večeru pod jasenkom ili glogom kao po-nudu vilama da izleče obolele od vilinskih bolesti3. Rekonstrukcija mitsko magijskih eleme-nata iz balada o vilama mora posvetiti dodatnu pažnju značenju praznika u okviru starog slovenskog kalendara.
U pesmama o OŽEDNELOM JUNAKU u sasušenoj gori i vila (brodarica ili brodar-kinja, baždarica ili baždarkinja, izvorkinja) hoce da naplati brodarinu ili baždarinu (carinu) otsecanjem ruku i nogu4. Mesto zatvorenih češmi, bunara, izvora, studen vode žive otkriva gora ili druga vila. Katkada je beleg staništa suvo drvo sa zelenim vrhom5. Junak, najčešce
3	Vilama radi izlečenja bolesni noc uoči Spasovdana u Sremu ostavljaju večeru za vile pod jasenkom Vuk (Etnografski), str. 177. Pored Vukovog zapisa, Čajkanovic u tekstu Inkubacija pod jasenkom navodi i Bobicev prilog nocenja i ponuda vilama, a Zečevic piše o "zdravicama" koje vilama za bolesne uz glog ostavljaju na Starom vlahu i u kopaoničkim selima.
4	Erl 176; Vuk VI, 23; MH II, 2; MH V, 30, MH VII, 331; Debeljkovic 465 - (nezavršena); Milicevic: Kraljevina Srbija str.264; Sreta Stojkovic 154; Prilozi proučavanju np.IV, 1937, str. 270, str.284; Istarske narodne pjesme 9; Kašikovic Narodno blago II,61; Kuhač IV 1498, V 1987; Bosanska vila I, 1886, str. 203-207, 1891,br.13; Zovko I,23; Kraus str.366; SEZ XVI, str.317; Milojevic I,str.233 br. 336; (zagr) Srbobran 1894, br.140; Jastrebov str.48; - Božovic III,10; Veselinovic 192; Vrčevic II,10; Dumba Jovanovic III,9; H.Dordevic 138; D.Zoric 20(?); Kirjak 31; Luburic IV 102, X 235; Dikic 32; Plohl Herdvigov II, br. 11; Zora dalmatinska, 5 (1848), str. 25.; Danica 4, 1863, str. 762 (K.Stankovic); Neven 5 (1856), 322-323; Brastvo 15, str. 141-142; Srbadija 1876, str. 86; Kačanovski 172; Naša Sloga. Hrvatske narodne pjesme, Trst, 1879, br.9; T.Ostojic Kralj Marko I br.5; Angelov-Vakarelski 14; Kostic 139; Miladinovci 9; Šapkarev 16; Ikonomov 8; SbNU 3; SbNU 13, str.18; SbNU 53 br. 146-150; Verkovic (Serez) 23; Verkovic Lavrov 197; Mihajlov 352, 353
5	U pesmi Mihajlova čudesno drvo 352, 353 - pozlaceno
Kraljevič Marko, kao lik preuzet iz epske mitske tradicije, u dvoboju prevari vilu, i u trenu kada se ona okrene da vidi sunce, on je ubije. U razvijenijim varijantama vila odbija juna-kovu molbu za milost, a zatim, kada u preobrnutoj situaciji, nemočna, i sama moli junaka da je poštedi, on je ne sluša, več ubija. Pevač opravdava junakovu okrutnost istovetnim ponašanjem u paralelenoj situaciji, dopunjavajuči tako zaboravljeno mitsko značenje motiva okršaja demona i čoveka. Pesme o vili izvorkinji (brodarici) u tumačenju Radost Ivanove povezane su sa silama zaustavljanja, odnosno oslobadanja vegetativnih sila u proleče (Ivanova 1992: 15-56). Kao demon donjeg sveta vila zaprečava oslobadanje voda i bujanje pri-rode, kažnjava ljude koji krše tabue vezane za prolečno doba kada su duše mrtvih oslobodene. Junak koji ubija vilu pokazuje se kao medijator izmedu žive i mrtve vode. U ciklusu umiranja i oživljavanja prirode on je darivalac vode, nosilac obnove života.
U nekim srpskim pesmama o sukobu ožednelog junaka i vile, vila spava uz zeleno jezero i sakati junake koji ga uzmute6. U velikdenskoj horovodnoj pesmi Jovo na jezeru moli dve neveste samovile da preigra Lazaricu, Velikden i Gjurgjovden, a da one dodu na Spa-sovdan na sabor (na saboro na lulkite) da ga odnesu pod oblake. Češče no u drugim varijantama, vila ljutim zmijama zauzdava jelena7 i goni junaka. Jezero kao htonska voda, te jelen i zmije kao životinje sveta mrtvih daju naglašeno htonska obeležja i samim vilama. Moroz jelena smatra životinjskom hipostazom vile.
Malobrojne pesme u kojima je ishod sukoba junaka i vile, koja je zaključala izvore ili okružila jezero, koban po junaka, pripadaju novijoj fazi narodnog stvaranja. Ni u varijanti sa Hvara (Stojkovič 154), u kojoj Marko umire kada ga posle viline kletve zaboli glava, niti u pesmi iz Petričkog kraja (SbNU 53, 150), u kojoj Marka, kada pusti sedamdeset reka, samovila okameni, nema sakačenja. Okamenjivanje se javlja u predanjima o vilama, ali je retko u pesmama. Takvi završeci balada o vili brodarici predstavljaju primere naslojavanja verovanja iz različitih doba, paradigmatičnog povezivanja motiva iz pesama o obnovi prirode, zamenjene lovine, čuvanja htonskih izvora. Prividna epizacija sa pojavom Marka Kraljeviča predstavlja kasnu fazu razvoja, mada je Ivanova iznela pretpostavku da je ovaj junak ulegao u mesto nekog mitskog prethodnika.
Hronotop zabranjenog vilinog izvora se menja ukoliko se elementi pesme o vili bro-darici uklapaju u druge pesme o vilama. U funkciji potcrtavanja okrutnosti vile Milojevič je prikazao čobana kako najpre upozorava Marka kako je izvor vilama opoganjen, a potom ga upučuje na bunar vode ladne koji je nevešto, mistifikacijski prikazao bunar vodu ladnu -ogradenu junačkim plečima, opletenu devojačkom kosom - kao prostor predstoječeg okršaja junaka i demonskog biča sa elementima pesama o vilinom gradu od kostiju (Milojevič I, 123).
Izvor u sasušenoj gori kao hronotop sakačenja menja se pri spajanju ovog sa drugim motivima. U pesmi o agi Hasan-agi vila se prevari i pruži ruku da primi brodarinu (Kurt 86), aga je odvede i privenča, ali vila na kraju pobegne. Spajanje ovih sižea nema mnogo unutrašnje logike, mada način gradenja usmene pesme dozvoljava i takvo spajanje. U pesmi
6	Vuk SANU II 37; Zorica 1827, str.7-10 = MH II, 2 (V.M. Jovanovič je otkrio da je reč o prepisu, prema rukopisnoj zaostavštini VMJ); Am Ur Quell 1890, 1, str. 24-30; Krasič 36; Mažuranič 1876, str.28 (III izd.1907, str.32-3); Petranovič III, 15;
7	Par stihova sa motivom Kraljeviča Marka i konja zauzdana zmijama pribeležio je još Ivan Lovrič uz opasku što su ... pjesme starije, to više ima u njima ovakvih stvari. U Vukovoj pesmi Car i devojka (I 234) sunčeva sestra zauzdava šarca ljutom zmijom.
iz zbirke Mihajlova (sa čudesnim drvetom srebrnih grana, karagroševima i jabukama) Vela samovila za pet altena daje Marku testiju i ljubav.
U demitologizovanim varijantama vila je pretvorena u devojku. U jednoj primorskoj pesmi o Kraljevič Marku, sa periferije epskog pevanja na kojoj dolazi do lirizacije epskih i baladnih tema, kontaminirani su siže o ožednelom junaku u gori i preobraženi siže o zavadi brače (Istarske: 44-45). Kako se umesto vile kod izvora nalazi Pasmana devojka (devojka sa ostrva Pasman) koja prodaje vino, menja se i priroda njihovog susreta, jer nema sukoba demonskog i ljudskog sveta. Tragični ishod proizilazi iz jarosti odbačenog ljubomornog Marka koji ubija devojčinog izabranika. Iako je mitološka logika u potpunosti zamenjena psihološkom motivacijom, asocijacije na pesme o vilama delimično zadržavaju u baladi duh mitoloških varijanti. Pesma iz Kašikovičeve zbirke (II, 61) izlazi i iz kruga balada približavajuči se ljubavnim pesmama - ožednelog junaka koji hoče da zakolje konja vila iz oblaka upučuje na studenu vodicu kod koje je devojka. U jednom savremenom zapisu makedonske varijante o ožednelom Marku samovilu zamenjuje devojka8.
Narodne pesme o VILINOM GRADU OD KOSTIJU prikazuje vile koje ugraduju ljude u demonski grad9. Za razliku od pesama o zidanju mostova, tvrdava, skadarskog grada u kojima ljudi vilama prinose pojedinačne žrtve, i u kojima žrtva ima i posebna svojstva (mlada žena, par blizanaca, brat i sestra, često sličnih imena sa magijskim svojstvima da prizivaju stabilnost gradevine), u pesmama o dovršavanju vilinog grada od kostiju reč je o pomoru, stradanju večeg broja neimenovanih ljudi od vihora ili bolesti.
Angelov u studiji o baladama ističe da vilin grad nije ni na zemlji, ni na nebu (1936: 21). Ivanička Georgieva je, pak, uočila "graničan status" biča koja samodive (vile) ugraduju u svoj grad (1993: 156). Odredenim delovima kuče odgovaraju različite starosne i polne grupe - starci, neveste, junaci, deca. Za pokrivanje tavana vila najčešče traži decu (dete) ili, kao kod Verkoviča, isprošene, nevenčane devojke (Verkovič 1,3). Marko od vile traži da mu gleda mzško dete i da mu daje vode (Miladinovci 3). Vezivanje deteta ili devojke kao žrtve-nih objekata za direke, tavanske grede - upučuje na istraživanje veze upravo tih delova kuče sa elementima verovanja i obreda o žrtvi i sahranjivanju. Pri pokrivanju kuče može da se izvrši žrtva, kao i pri započinjanju gradnje. Veza sa vratima (direcima) upučivala bi pažnju na izgubljene običaje vezane za sahranjivanje. Veselin Čajkanovič u studiji "Sahranjivanje pod pragom", sledeči zapažanja Kotljarevskog o elementima ovog običaja kod Malorusa, nalazi njegove tragove i u srpskim običajima. U okviru ovog razmatranja posebno je intere-santan Čajkanovičev primer o zasecanju detetovog uva nad pragom. Ovaj obred otkriva pri-nošenje žrtve mrtvom pretku koji je sahranjen pod pragom (Čajkanovič 1973: 104). Zelenjin navodi nekoliko istočnoslovenskih primera zakopavanja mrtvorodene dece pod pragom (1995: 72). Ukoliko se i pode od pretpostavke da predstavljeni obredni tragovi pri-padaju istom kulturnom sloju kao i pesme o vilinom gradu od kostiju, bila bi potrebna dalja ispitivanja vila kao prevremeno umrlih devojaka, i demona prirode kojima se prinose žrtve pri gradenju. Baveči se problemom žrtve pri gradenju, Bajburin sagledava žrtvu kao gradiv-
8	Petrovski 1992: 114 - rkp. AIF Skopje l 300. reg.5337
9	Vuk V 252, VII 47; Karadžič-Vrčevič 260; MH V 38; Jastrebov str. 125; Narodno blago II 93; Zorič II 2; Božovič III 56; Luburič VI 26, IX 124, XX 147; Vienac K.M. str. 18; Bosanska vila XVII, str.217; ZNŽ XXIII, str.240, br.25; Šaulič I,4, str.123; -Oprezovič 37; Obradovič (B) 46; Petranovič VI 1; Bosanska vila VI, str.298, br.6; Javor 1878, str. 1503, 1880, str. 425; Verkovič 1,3; Angelov-Vakarelski 10; Miladinovci 3, 10; Dozon 5; Mihajlov 244,245; Radovanovič 1; Stoin TV 1521; Romanski I str.250; Ikonomov 247; SbNU 7,str.9,8; SbNU 8, 9; SbNU 13, 15, br1; 14, 13, br.7; 26 br. 368; Mitičeski baladi 22-27.
ni materijal, smatrajuči da i ako žrtva nije bila ljudska, da je gradenje mišljeno kao ljudsko, te navodi delove tela u opisu gradenja kuče (Bajburin 1993: 159). O korespondenciji tela i kuče pisao je i Toporov u tekstu O strukturi nekih arhaičkih tekstova koji su u vezi s kon-cepcijom drveta sveta (1971).
Upotreba paradigmatičnog epskog motiva nadovezanog na motiv mitoloških balada preobražava deo balade u uvodni deo epske pesme. Vilino sakupljanje kostiju u nekim va-rijantama se povezuje sa fragmentima epskih pesama o ženidbama sa zasedom (Vuk VII, 47; MH V, 38). Motiv nedostatka grade ogleda se samo u uvodnom delu pesme, u vilinom pismu svom pobratimu u kome traži da joj obezbedi kosti presretanjem i pokoljem svatova. U kasnijem toku pesme motiv viline grade ponovo se ne javlja. U pesmi iz zbirke Miladino-vaca izostavljeno je ubijanje ljudi (Miladinovci 10). Vila traži malu decu da bi dovršila svoj grad, ljudi je navedu da ide u goru, ona vetrom sruši jele i borove kojima pokrije svoj dom.
Balade o vilama, samodivama i judama odražavaju različite stadijume projektovanja prirodnih i ljudskih razornih sila, kao i uvodenja zaštitnih pravila za spas od njihovog kob-nog dejstva. Sakačenje vila, osim ove projektivne demonizacije, predstavlja i poetsko ob-jašnjenje neobjašnjivih stradanja pastira u gorama, na vilinskim vijalištima, u pečinama, devojaka u gradinama.
O BALADAMA O VILI KOJA ZAVADA BRACU. Motiv zavade brače raširen je internacionalni motiv koji se u našoj tradiciji najčešče vezuje za sukob brače oko plena, žene, vile ili nasledstva10. Umesto svade oko plena ili nasledstva, u varijantama sukoba oko vile, motiv žudnje za demonskom ženom postaje jezgro sukoba11. U poredenju sa srodnim pes-mama o sukobu oko devojke, pesme o vili zavodnici i zavadnici uključuju odluku vila da nanesu zlo složnoj brači. Najstarija medu vilama obečava starešinstvo vili koja uspe da za-vadi braču, a jedna, obično najmlada vila, lakoma na vlast, pretvara se u privlačnu devojku. Kada je več oženjeni brat uzme sebi, onaj drugi mu to zameri, jer on nema nijednu, i tada ga onaj prvi smrtno rani. Vila je oličenje pakosti nadmočne sile koja iluzijom estetske i erot-ske lepote, vara da bi razobličila ljubav brače, i otkrila da su iza "milovanje" surevnjiva sebičnost i zaslepljena okrutnost. Pesme o zavadenoj brači mogle bi da budu podvrgnute žirarovskoj analizi žrtvene krize koju izaziva prevelika sličnost i bliskost brače koja žele da ukidanjem onog drugog potvrde svoj identitet.
U tekstu o pesmama o vili koja zavadi braču u narodnoj poeziji balkanskih naroda, Alojz Šmaus ukazuje na tip balade sudbine u kojima se tragika pojavljivala kao primitivno snažno iracionalno verovanje u sudbinu kojom su se cudljivi ljudi podavali zlim nadljudskim silama nepitajuci se uopšte o ličnoj krivici (Šmaus 1973: 203). Analizirajuči niz varijanata, Šmaus uočava procese epiziranja ove balade ukazujuči na umetanje motiva koji je približavaju ostalim junačkim pesmama o zavadi brače i nekim pesmama o sukobu vile i junaka. Na zboru vila (koji je stvoren po ugledu na skup junaka), pojavljuje se ideja koja anticipira sudbinu brače, te se radnjom samo ostvaruje ono što je več nagovešteno da če se
10	Ovim pesmama, uslovno, mogu da se priključe i balade o dvoboju junaka koji, u samrtnoj ispovedi jednog od njih, otkrivaju da su brača.
11	Bogišič 43; Erlangenski 132; Vuk II, 10; Petranovič II, 6; MH I, 46 beleška str. 560-2; Srečkovič 232; Luburič rkp. X 46; Vila III, str. 453, br. 114; Vrčevič rkp. E 62/4 14; SbNU 2, str. 3; 8, str. 6; U Tomazeovoj pesmi nalog vile izvršava obična smrtnica koja zavadi blagom braču trgovce. U pesmi Kraljevič Marko i Pasmana devojka (Istarske, str.44-45) preobrnuto Marko sam pita vilu koga bi izabrala - njega ili Rada, pa kada vila izabere brata on prvo ubije njega, pa sebe.
dogoditi. U baladi sudbine, ubistvo i samoubistvo su se dešavali na istom mestu, dok u epski razvijenijim pesmama, brat ubica napušta mesto zločina.
Zapis najstarije pesme o vilama zavadnicama nalazi se medu bugaršticama čiju je ten-denciju ...prema baladnom uobličavanju uočila Maja Boškovic-Stuli (1988: 511). I u njemu je očigledno da su epski motivi vec postali deo tradicije narodnog pevanja. U najstarijoj vari-janti, bugarštici koju je objavio Bogišic, vila zavada bracu Jakšice12. Tema sukoba brace ve-zuje se za Jakšice i u istorijskim i u neistorijskim baladama. Bugarštica o dva mila brajena predstavlja "baladu sudbine" - u narativno nerazvijenom sižeu Jakšic Mitar se ubija na mestu gde je pogubio brata. U pesmi iz Erlangenskog rukopisa, u kojoj vila Katarina omrazi neimenovanu bracu, vec postoji epska epizoda povratka brata na kobno mesto. U musli-manskoj varijanti iz Karadžiceve zbirke braca se zovu Mujo i Alija, ali Vuk s pravom smatra da je pesma starija od Turaka. Posebnost ove pesme čini postojanje dvostrukog sukoba, naj-pre oko lovačkog plena - utve pozlačenih krila, a zatim oko vile pretvorene u devojku. Na-pominjuci da je udvajanje radnje specifičnost muslimanske poezije, Šmaus govori o dve svade, jednoj sa pomirljivim, i drugoj sa tragičnim ishodom. Po Šmausovom mitološkom tumačenju prve svade, utva predstavlja dušu vile, pa prepirka brace predstavlja borbu za vi-linu dušu. U drugom, razvijenom delu pesme, nakon što je Mujo ubio Aliju, on srece pticu bez desnoga krila i otkriva svu nesrecu u poredenju: "Mene jeste bez krila mojega, Kako bratu, koji brata nema, Vuk II, 11, st. 61 Podsticaj za povratak na mesto bratoubistva je susret sa osakacenom pticom, životinjom, povreda konja ili sokola, ili otkrice da je vila nestala. U tekstu o pesmi "Dioba Jakšica", o mužu koji je naložio ženi da mu otruje brata pošto se posvadio oko vrana konja i sokola, Hatidža Krnjevic piše o funkciji životinja: Konju, sokolu i utvi, a ne čoveku, dato je da, kaoposrednici "gornjeg" i "donjeg"sveta, posebnim znacima upozore na nedopustiv moralni (...) poremecaj na zemlji, u ljudskoj zajednici (Krnjevic: 216). U baladama o vili zavadnici, reči konja i sokola otkrivaju dubinu greha i vracaju bratoubicu na mesto zločina, dok u pes-mama o svadi oko nasleda ovo otkrice pokrece brata da spreči zločin.
Primer proširenja pesme novim epizodama daje i varijanta Petranovica (II,6), u kojoj se umesto uobičajenog kraja, bratoubica, videvši da je vila nestala, ne vraca na grob ubije-nog vec odlazi kuci. Kada njegova ljuba nasluti šta je učinio, on je ubije, i na cordi (sablji) izvadi čedo, da bi na kraju ubio i sebe, zatvarajuci lanac nasilja.
Baladni ton epske pesme iz Bosne, iz zbirke Matice Hrvatske (I, 46), poetski je plodo-tvorniji, završava čudesnim izmirenjem. Pevač preuzima paradigmatični motiv biljaka koje isprepletene rastu na grobu nesretno rastavljenih dragih, i po samoubistvu bratoubice na grobu brace rastu ruža i bor. Na kraju veoma razvijene, inovirane, ali i smušene varijante iz
12 Složnost brace se ističe istim stihom i u bugarštici baladnog tona o sukobu Kraljevica Marka i Andrijaša oko plena, koju je Hektorovic objavio u Ribanju i ribarskom prigovaranju - Bogišic
rukopisne zaostavštine Vuka Vrčevica13 nasuprot zloj vili, javlja se vila posestrima, koja sa drugama kopa grob za dva brata, spaja im ruke, kao u baladama o smrti dvoje dragih, i sagradi crkvu rumenu ružicu.
Kontaminacije sa ostalim tipovima pesama o zavadi brace, po nemačkom is-traživaču, proizilaze iz pomeranja pažnje sa demonskog bica na junaka, mitološki sadržaj je sve više u pozadini u poredenju sa psihološkim interesovanjem za ljudsko (Šmaus: 227). Nasuprot okrutnom bratu je plemeniti brat koji daje savete i oproštaj14. Oproštaj i savet kako da sakrije zločin pred majkom potiče iz pesama o braci koja prekasno otkrivaju da su braca. Koriščenje motiva oproštaja iz pesama o nehotičnom ubistvu, podcrtava kontrast dobra i zla.
Pomeranja ka srecnom završetku u baladama o zavadi brace nije uobičajeno, ali se srece u spoju sa pesmama o vili koja leči ranjenog junaka15.
Pesme o zavadi brace slične su pesmama o iskušavanju ljuba, ili zavadi brace oko plena ili devojke, ali su razlozi slepog ljudskog delanja delimično preneseni na vilinska bica. Braca opčinjena vilom pritvornicom čine očiglednom ljudsku nesposobnost da razluče isti-nito i lažno. Zavedeni, pa zavadeni, oni prekasno otkrivaju opsenu pošto shvate da su sve izgubili. Za razliku od veštica, koje su nedvosmisleno i jednoznačno zla bica, kao demonska ženska stvorenja kod kojih se zlo ogleda i u njihovom izgledu - ružnoci i neprikrivenoj okrutnosti - vile su i u slučajevima kada zlo nanose privlačne i zavodljive. One u sebi nose moc da začaravaju i razočaravaju, zavode i razaraju. Ambivalentnost je ili deo njihove prirode ili čovekovog odnosa prema njima, te pesme o vili kao ženi izražavaju i ambivalentnost odnosa muškarca prema ženi kao natprirodnom bicu. U pesmama o vilama trag obrednih funkcija je izbledeo, ali se nazire da je osnova tih obreda mogla da bude žrtvena.
Mogucnost uključivanja ili zamene motiva iz drugih balada, epike i lirske porodične poezije svedoči o njihovoj paradigmatičnosti. Procesi epizacije posebno su očigledni u pes-mama sa umetanjem narativno razvijenih epizoda i iz sižea koji su udaljeniji, kao i u pesmama sa proširenim opisima. U pesmi o ženidbi Grujice Novakovica iz Vukove zbirke, starac Raško je epski obradio motiv vilinog pretvaranja u lepu devojku u prikazivanju viline pomoci mladom junaku u dvoboju.
13	Neosporne slabosti naročito u zamenjivanju imena brače i nedoslednosti u razvoju sižea kvare vezu kontaminiranih motiva i time izazvane promene u motivaciji odnosa brače i vile. Ljubav brače je najrazvijenije prikazana medu svim varijantama, a nešto je ublažena i napetost izmedu prava ženjenog i neženjenog brata, jer je jedan od njih samo prstenovao devojku. Saglasno ispoljenoj ljubavi tragični ishod ne proizilazi iz zavisti, več iz nesrečnog sticaja okolnosti kojima upravlja vila. Kada je jedan od brače uzme k sebi, ona priskoči drugom bratu, a onaj prvi krene da joj odseče ruke. Sposobnost vile da bičima daje drugi oblik u ovoj pesmi se ne pokazuje samo u pretvaranju kamenja u ovce, i uzimanju lika čobanice, več se vila, u ovom po nju opasnom trenutku, pretvara u sokola da bi izbegla zamah mača koji umesto nje poseče brata. Pevač ovakvom razvoju radnje "prilagodava" i nastavak pesme - brat nije sebično zadovoljan uzetom devojkom. Ubistvo je nehotično, on kune svoje ruke, želi da pode po popa i vidara, a devojku naziva "utvornicom". Tradicionalni motiv susreta sa pticom polomljenog krila u ovoj pesmi je na neobičan način opet povezan sa vilom - ona se pretvara u sokola koji kaže da mu je sa polomljenim krilom kao bratu bez brata, čime demon navodi drugog brata na samoubistvo.
14	Vuk II Mujo se na bratov nagovor vrača da uzme Alijina vrančiča, kod Vrčeviča, brat na samrti savetuje svog ubicu.
15	Marko Kraljevič sretne Mitra Jakšiča kako kuka što je ubio brata. Marko natera vilu da izleči Stjepana, posle čega oni piju i vesele se (Vila III, str. 453-4). I u Luburičevoj varijanti vila pod Markovim pritiskom izvida Jakšiče, ali ih Marko opominje da ne idu u lov u nedelju (Luburič rkp. X 46)
Odnos čoveka prema vili, kao privlačnom a nepokornom bicu koje ga dovodi u ne-sklad sa sobom ili sa drugima, neminovno je dvostruk - on je želi, ali ne može da bude sa njom, jer je njihov spoj osuden da bude nepotpun ili koban zbog njene demonske, zlu sklone prirode. U narodnim baladama o vilama zavadnicama nema samilosti i očovečenja, ponašanje žene, prikazuje se samo porodična nesreca.
O PESMAMA O ŽENIDBI VILOM. Sa demitologizacijom narodnih verovanja uključenih u narativne žanrove gubila su demonska svojstva svoju moc. U lik vile unesene su ljudske crte, pa se u patrijarhalnoj kulturi, dvostrukost vilinskog bica približila arhetipu privlačne, nadmocne, katkada i agresivne žene koja svojom pojavom izaziva žudnju ili strah, očekivanja koja ne može i nece da zadovolji. Različiti stadijumi mita o vilama i njihovi estetski preobražaji nalaze se i u epizovanim narodnim pesmama baladnog tona u kojima vile dobijaju osobine žene. Vile delimično gube svoje moci, pa tako i nedodirljivost i ne-uhvatljivost demona, ali njihova pokornost je samo privremena. To dvojstvo demonskog bica i žene u vili javlja se u nizu različitih pesama - o vili ženi, vili ljubavnici koja muža pre-otima pravoj ženi, vili koja u liku devojke zavada bracu, vili koja svojom lepotom ili glasom mami čobane i junake.
Pesme o vili kao ženi koja beži od muža započinju različitim motivima koji prikazuju kako nadmocni muškarac vili oduzima moc i primorava je na zajednički život. Po razmat-ranjima Putilova, ove motive moguce je nazvati "ulaznim", jer svi oni vode ka istom motivu16. Junak silom odvodi vilu u svoj dom pošto joj ukrade krila, ili je pobedi u dvoboju, ili po dogovoru nadsvira vile (samodive) u kolu i odvodi najmladu vilu sa sobom. Dalje, vila obnovi svoju moc, napusti svog gospodara, i bekstvom razvrgne brak17.
Poreklo motiva vilinog bekstva zakriveno je isprepletanim slojevima mitskog i nemit-skog mišljenja. U traganju za prvobitnim jezgrom sižea, invarijanti (prvobitnoj varijanti) i alomotivima - postojanim motivima koji se nisu menjali (Ivanov, Toporov 1975: 54) u ovim pesmama nema jasnih tragova obreda godišnjeg ciklusa, ali se alomotivski, videcemo kas-nije, pojavljuju jedan element životnog ciklusa.
Nije nebitna činjenica da je najstabilniji motiv u ovim pesmama upravo motiv kola iz koga vila dobivši krila odleti. U procesu demitologizacije krila i okrilja se preobražavaju u košulju ili kolan, naizgled svakodnevne predmete koji imaju čarobne moci. Prostor demonskih moci, koji predstavlja invarijantni element u svim pesmama o vilama, nije udaljeno i zabranjeno vilinsko mesto, vec kolo u kome vila ponovo zadobija svoju pravu prirodu. Motiv kola u pesmama o ženidbi vilom, osmerački stih kao stih pevanja u kolu, osmeračke pesme o vijanju vile i junaka, postojanje kola koja se nazivaju vilinskim, navode na misao da je sastavni deo obreda bilo i izvodenje kola. Motiv kola valja dodatno ispitati u krugu svih vari-janata pesama o vilama.
Pored kola, vilin odnos prema deci invarijantno se javlja u svim pesmama, te se ukazuje kao jedno od mogucih pra-jezgara pesama. Vila u nekim varijantama ostavlja svu decu, u nekim, pak, svu odvodi. U nekim pesmama vila odvodi samo žensku decu, ili govori kako
16	Putilov: 1975, 149; Nasuprot ulaznim su izlazni - motivi koji se sižejno mogu nastaviti-razgranati u više motiva
17	Bogišic 39 (Betondic); Petranovic I 17; Petranovic II 30; Petranovic III, 38; Petranovic III 58; Bogišic rkp.III/ 4; MH I, 51 (Tomazeo); MH I, 75 (Obradovic); MH II, 19 (Glavic); MH V, str.433; Dikic 32; Kurt 86; Rovinski II 3,str.211; Bosanska vila 14 (1901), str. 73; Bosanska vila 16 (1903), str. 348; Banovic (1903) rkp.MH 39=ZIF 289 br.42; Glavic rkp.MH 179/8=ZIF 201/8 br.273; Krsto Markovic rkp.MH 141=ZIF 50 br. 7; ZNŽ XXIII, str. 234, br. 6; Prcic, str. 183, 201; Bartok Lord 12e; Luburic rkp. IX 123; Luburic rkp. X 196; H.Dordevic 190; Mutic ; Miladinovci 1,2; Verkovic 28; Angelov Vakarelski 12; Slavejkov 239; Mitičeski baladi 38-40; B"lgarska starina str. 157; Dozon 4; SbNU 12, str. 6; 21, str. 9; 26, str. 254; 38, 164; 46, 54.
ce obilaziti svoje potomstvo u domu koji napušta. Vilino uzimanje dece nije blisko motivu sakacenja, te nije moguce govoriti o tragovima žrtvenog obreda.
Izmedu brojnih elemenata koji možda sadrže sačuvano obredno značenje valja obra-titi pažnju i na prilike u kojima vila odlazi. Vila na prevaru dobija svoja krila i okrilja, naj-češce na slavlju povodom rodenja, krštenja ili svadbe sina, i beži iz kola u nebo. U bugarskim varijantama povod za slavlje je krštenje u kome sam kum traži od kume da zaigra judinsko ili samodivsko horo. Hrišcanskim obredom krštenja, dete prestaje da bude u vlasti demonskih sila i postaje član ljudskog društva. Time se dete udaljava od svoje demonske majke. U nekim srpskohrvatskim pesmama vila beži na dan svadbe prvog ili poslednjeg sina. Ovo produžavanje zatočeništva vile, verovatno, predstavlja kasniji sloj u kome se poetski razvijaju majčinske odlike vile. Vezivanje bekstva sa svadbom sina poklapa se sa za-tvaranjem biološkog (generacijskog) ciklusa i početkom novog života. U pesmama o bekstvu vile očigledna je velika važnost trenutka uključivanja muškog deteta u zajednicu. Vilino uzimanje deteta je povezano sa nekim obrednim odvajanjem od, obično prvo-rodenog, deteta.
U procesima mitske i poetske kontaminacije, supstitucije, u motivskim proširivanjima novim detaljima, sporednim i novim epizodama, unose se i elementi iz pe-sama koje su po likovima ili po radnji srodni pesmama o vili i njenom bekstvu. Pevači pre-uzimaju žanrovski paradigmatične motive iz srodnih pesama: iz epskih pesama - motive o okršaju, iz lirskih - motive bračnih ili ljubavnih odnosa, iz predanja, bajki i mitoloških lir-skih pesama - demonske osobine. Kako se jaz izmedu sveta demona i ljudi smanjivao, tako su i mitološke narodne pesme primale elemente balada ili romansi. U pesme o vili ljubovci uključeni su brojni paradigmatični motivi iz lirskih, epskih i baladnih pesama o porodičnim odnosima. Dok se u epskim pesmama o bekstvu žene - nevernica surovo kažnjava ili svečano dočekuje, zavisno od toga da li je junakinja ostavila veru junaka (i pevača) ili njihovu veru prihvatila - pesme o vilama, manje sputane epskim imperativima, otvorenije su za peva-čeva psihološka tumačenja likova. U opisima emocionalnog odnosa junaka i njegove "žene" postoji izvesna srodnost sa baladama i njihovim prikazivanjem čovekovog unutrašnjeg života.
Posebno široko polje za psihološko i poetsko variranje daju završni delovi pesama o bekstvu vile u prikazu raznovrsnih odnosa muža, žene-vile i dece. U narodnoj poeziji retko osvetljena osecanja napuštenog muškarca ovde se izražavaju željom da mu se vila vrati. U Betondicevoj bugarštici, zapisanoj u prvoj polovini 18. veka, a objavljenoj u Bogišicevoj zbirci, Nada Miloševic Dordevic je uočila zametak junakovog traganja za vilom18. U pesmi iz zbirke Dželaludina Kurta ostavljeni muž zove vilu i u ime dece. Okupivši decu oko sebe naziva ih sirotima, slično kao Hasanaga u čuvenoj baladi. Pevač je upotrebio formulu za opis slične emotivne situacije. I u pesmi koju je Dikic zabeležio u Trebinju, napušteni muž pokušava da probudi materinski osecaj vile nagorkinje: Bud' ne žališ, mene, Hasan-age, Što ne žališ tri nejaka sina?Dikic E 36, 32
U trima bliskim varijantama, punim mitoloških mistifikacija, pesma Petranovicevog pevača Ilije Divjanovica (Jovanovic; Kilibarda 1974) poslužila je kao pisani predložak pesmama koje su zapisali Obradovic u okolini Travnika i Luburic u Nikšicu. Petranovicev obra-zovani pevač Ilija Divjanovic u pesmi "Ženidba Banovic Sekule", mistifikatorski menja aktere radnje - umesto čoveka, vilu hvata i ženi zmaj Banovic Sekula. Tom zamenom, koja
18 Miloševic Dordevic 1971: 62, u pesmi: za njome Novače na svojemu dobru konju
ne pripada mitskoj tradiciji no mitskoj fantaziji, pevač lakše opravdava nadmoč muškog lika. Umetanjem zmaja kao junaka pevač je, da bi održao uverljivost o moči nadprirodnog biča nad vilom, morao da promeni deo sižea koji se odnosi na vilino bekstvo - morao je da odustane od vilinog bega iz kola, jer bi zmaj mogao lako da je uhvati. Tako vila, učinivši da devet sinova nestane, prevari Sekulu obečanjem da če mu roditi još devet, ako joj ostavi krila i okrilja pod jastukom, ali ga noču napusti. Motiv iz demonološkog predanja o uzimanju dece Divjanovič prilagodava svom sižeu. On vilinu prevaru ne "gradi" na lakovernoj opuštenosti muža koji slavi, več na osečanju bola zbog gubitka dece. I tu, kao i u prikaziva-nju odnosa zmaja i vile, u kome Nada Miloševič Dordevič zapaža neku sladunjavo-seksualnupreokupaciju (Miloševič Dordevič 1971: 67), pevač poklanja pažnju psihološkom senčenju likova. Vili se, pošto je odvela sinove, a pre no što je i sama nestala, obrača zmaj nemočno i sa nežnošču i tiho besjedi:
"Ljubo moja, da od Boga nadeš!
"Što ti radiš od poroda svoga,
"Odporoda i moga i svoga?
"Mi imasmo do devet sinova; Petranovic III, 38
U varijanti proistekloj iz ove pesme koju je zabeležio Obradovič u Travniku, a štam-pala Matica Hrvatska, Banovič Sekula je grub i preti vili, pitajuči šta je uradila sa njegovom decom (Kam mojijeh sedam sinova?Kamo moga devetoga sina, - Obradovič, MH I, 75) Pevač je model emotivnog zmaja, promenio pridajuči zmaju Sekuli osionost i snagu.
Nasuprot predstavi bezdušne vile, u nekim varijantama se prikazuje vila kao osečajno biče. Očovečenje demonskog, nepokornog biča je iskušenje za pevača: on treba da zadrži osobenost vile kao demonskog biča, čija su osečanja daleka od ljudskih, ali vilama želi da pripiše ljudima razumljive emocije. "Prilagodavanje" vile osečajnom svetu žene zasniva se na prikazivanju njenih majčinskih ili sestrinskih osečanja. Iako nije žena, njena psihologija se udvaja na psihologiju supruge i majke. Ona može da beži od muža, ali i da bude majka koja iskazuje, poriče, potiskuje ili žrtvuje svoja osečanja prema deci. Kada u kuči ostavlja najmladeg, nejakog sina koga treba dojiti, za razliku od obične žene, vila može nevidljiva da izbegne muža, i poseti svoju bebu. U Betondičevevoj bugarštici o Novaku, vila naglašava da je muž neče videti; u pesmi iz Tomazeovog zbornika o ženidbi Marka Kraljeviča, vila poručuje da Marko i Vukašin neče znati kada je došla, a Andrija (beba) i Markova ljuba hoče. I u Dikičevoj varijanti vila govori da če obilaziti sinove, ali je aga neče videti.
Vila se opravdava deci koja je mole da ih ne ostavlja rečima da i ona ima svoju majku, braču i sestrice (MH V: 433). U pesmi iz Bartok-Lordove zbirke ona govori Ja sam davno majku ostavila. Vilino objašnjenje da odlazi, jer se uželela svog roda, može, sledeči narodno predanje, i da važi ukoliko je reč o sestrama, ali majku več ne bi mogla da ima - jer se po predanju vile radaju iz rose. Ovakva transformacija sižejnog kraja u koji pevač uključuje po-rodično osečanje psihološki "senči" vilin odlazak pripisujuči i svetu demonskog odnose koji vladaju medu ljudima. Demonski svet prestaje da bude neljudski svet u jednoj varijanti (Bosanska vila, 1903), ali vila žali što ostavlja neposavetovanu snahu. Ona izražava dvosmi-slenu brigu i nežnost prema mužu i svojim sinovima koje napušta, jer nije uputila snahu kako če da im ugodi.
Mogučnosti proširenja pesme osvetljavanjem vilinih motiva, reči i postupaka, poka-zuju se veoma raznolikim u "izlaznim" motivima, koji najčešče odreduju sam kraj pesme i način razrešenja odnosa junaka i odbegle vile. Vilini postupci se nalaze u širokom rasponu od potpunog potvrdivanja njene demonske prirode do unošenja elemenata ljudskog po-
našanja. Psihologizovanjem vilinog odnosa prema mužu ili prema deci iskazuju se različiti stepeni njene očovečene emotivnosti. Katkada vila ili majka podsecaju junaka na neka-dašnja upozorenja o uzaludnosti vezivanja za demonsko bice19.
U remitologizovanim varijantama delimično se menja odnos junaka i vile. Krstic je zapazio specifičnosti oblikovanja varijanata putem procesa spoljašnjeg prilagodavanja (da-vanje lokalne boje) i unutrašnjeg prilagodavanja (uslovljenost pesme s obzirom na prirodu i karakter junaka - Krstic 1937: 109-110). Krstic je u dvema hrvatskim varijantama primetio da je siže ponovnog hvatanja vile vezan za lik Kraljevica Marka20. Takav netipičan, po junaka srecan kraj, on tumači pevačevom naklonošcu prema Marku Kraljevicu. Zbog ovih simpatija prema njemu pevač je učinio još jednu izmenu, promenio je donekle i karakter vile - ona se brzo miri sa svojom sudbinom.. i daje savet kako ce je zadržati (Krstic 1937: 112-113). Ovak-vo razvijanje sižea tumačeno je unošenjem elemenata bajki u kojima junak pobeduje demonsko bice.
Kontaminacijom motiva koji pripadaju medusobno isključujucim paradigmatičkim nizovima, u pesme o vilama se unose i motivi koji narušavaju onu relativnu logičku, emo-tivnu i poetsku koherentnost u prikazivanju likova. U pesmi iz Prciceve zbirke o Mezirovic Josi i vili Mandalini uvodni deo pesme je vec potpuno izvan fantastičnog - junak prosi vilu tri godine dana i isprosi je, da bi se na motivacioni sklop stran mitološkoj tradiciji "prilepio" motiv vilinog bekstva, koji je u suprotnosti sa prosidbom i dobrovoljnom odlukom vile za život sa junakom. Iako nije naznačeno da je vili Joso uzeo krila, ona ih traži od njega i odleti. Pevač promenjene uvodne motive nije prilagodio uobičajenom finalnom motivu pesa-ma o vilinom bekstvu, pa i kraj pesme više nema smisla.
Pesme u kojima vile beže, pevaju o zabludi prisilnog zajedništva, govore o momentu rušenja porodice junaka. Vile, nesklone čoveku, a prisiljene da dele sa njim život, ostavljaju muža čim njegova pažnja gospodara popusti. Narodna pesma prikazuje čoveka koji spozna-je da lepo demonsko bice i pored zajedničkog života ne pripada njegovom svetu. Pevač, za-visno od karaktera junaka, prilagodava i njegove reakcije, menja funkcije lika u okviru sižea. Pesme o vilinom bekstvu nemaju u pesmama o otmicama devojaka korespondentne vari-jante, ali se osecanja dece i muža izražavaju formulama koje se nalaze u baladičnim epskim pesmama i baladama sa motivom napuštanja doma. Drugi tip psihologizacije aktera pesa-ma o bekstvu žene-vile predstavlja proširivanje koje je usmereno na osecanja same vile. Na mitsko magijskoj osnovi poetski se govori o razdoru koji nosi spoj demonskog i ljudskog sveta.
VILA LJUBAVNICA. Sa opadanjem demonskih svojstava nadljudskog bica postaje moguce uzajamno preuzimanje motiva, pa i postojanje pesama u kojima je moguca zamena likova vile i žene. U pesmama o vili zbog koje muž zapušta svoju ženu, logika osecanja za-nemarene žene i razlozi njenog nesuprotstavljanja ipak su drugačije motivisani nego u pesmama o ženi ljubavnici. Žena kojoj je vila otela muža pati jer je uskracena za pažnju i ljubav, ali nema odvažnosti za pobunu i zbog (eksplicitno nespomenutog) straha od vile. Menja se i lik zavodnice - umesto čestog naglašavanja osionog ponašanja žene ističe se nat-prirodno svojstvo vile.
Prva objavljena varijanta ove pesme pojavila se u Petranovicevoj zbirci ženskih pjesa-ma 1867. godine. Niz sledecih zapisa načinjen je u Hrvatskoj21, i izmedu njih je moguce pra-titi moguce zajedničko poreklo pesama i variranje motiva.
19	vila - Miladinovci 1; Mitičeski baladi 38, majka - Mitičeski baladi 40
20	MH II 19 (Baldo Glavic), MH II str. 365 (Krsto Markovic)
Počeci pesama o zanemarenoj ženi prikazuju njen bol i trpljenje za koje se naglašava da traje veoma dugo - devet godina ona živi sama i nesrečna, nemajuči sa kime da podeli svoju sudbinu do sa cvetom ili vencem. Jovan-begovica šetajuči po bostanu svoj život poredi sa jalovim cvetom:
Pa dolazi kaloperu cvjetu, Kaloperu tiho progovara, "Kalopere, jalovo cvijece! "Ni se siješ, ni se presaduješ "Baš ko i ja mlada nevjestica,
Njena neostvarenost je dvostruka jer žudi za mužem i želi dete, ali kako pesma tek nagoveštava - bespomočna i povredena nema hrabrosti i stida da svoju muku otkrije nekom sve dok njeno jadanje ne čuje svekrva ili dever. Tok lirske radnje tada se ubrzava uplitanjem muževljevog brata ili oca, koji kažnjavanjem vile ili pretnjom kazne prekidaju ljubavnu vezu sa demonskim bičem koje ga odvlači od žene. U različitim varijantama vila ne brani svoje pravo na muškarca.
U varijanti iz Žganecove zbirke, vila svoje pravo na ljubavnika opravdava rečima maj-ke koja je dok je on bio u kolevci, pevala svom sinu da če ga oženiti belom vilom. Zavet bi mogao biti zatamnjeni trag obrednog porekla ovog motiva, ali je on narativno razvijen i odavno usmeren shodno moralnom pravu ljudi.
Kroz pretnju vili pevač iskazuje stav zajednice koja štiti pravo zanemarene žene, da-juči njoj ili njenim zastupnicima i moralnu dozvolu da se zavodnica ubije. U Petranovičevoj pesmi svekrva ubija vilu, a zatim iz njene utrobe izvadi na nožu sina zlatnih ruku i zlatna perčina, pa i njega iseče. U slici surove kazne čudesna boja detetovih ruku i kose potvrduju nadljudsko poreklo neželjenog poroda. Svekrva ili dever, kao predstavnici muževljevog roda koji štiti narušenu čast češče ubijaju vilu no sama žena22. U Kuhačevoj pesmi vila strada - ali od ruke zanemarene žene. Mara dobija hrabrost nakon devet godina jalovosti, tek kada sazna da je njena jadanja slučajno čula svekrva, tek kada je patnja prestala da bude samo njena i kada je saučestvovanje u njenoj muci goni na ubistvo vile i demonskog deteta. Žena se sveti za uskračenu milost i plodnost, za neostvarenu ljubavnu i majčinsku sreču. Mada bi njeno nasilje moglo da se opravda i uništenjem nečistog biča u motivaciji njenog postupka ostaje samo povredenost žene.
U trima bliskim varijantama iz okoline Karlovca o Ivanovoj ljubi i vili nema kazne, več se pojavljuje samo pretnja. U Strohalovoj varijanti vila zatečena u postelji moli majku svog ljubavnika da joj ne odreže kosu: jer bi bila vila med vilama, kak je tvoja snaha med snahama (MH V 23). Paralelizam izmedu dva sveta i korespondentnost vrednosti u njima us-postavlja se u ravni socijalnog uvažavanja.
U pesmi, u kojoj je dramska napetost najsuptilnije iskazana na lirski način izborom reči i slaganjem stiha, svekrva čuje razgovor devera i snahe, koji je pita zašto je nujna i tu-
21	Krstič u Indeksu motiva stavlja i žene i vile u istu grupu motiva (str.13,173). Kao i ostalim slučajevima nedostaju mu varijante iz hrvatskih rukopisa, što je povodom ove pesme vrlo relevantno jer ih ima dosta. Petranovič I 19; MH V 22 (Ciganovič) ; MH V 23 (Strohal); Kuhač V 390 (1993); Delorko: Narodne pjesme kotara Karlovac 67; Žganec (k) 356; Štanfel MH 48=ZIF 6-8 br.13; Kamenar MH 171=ZIF 2 br.9; MH V str. 434; Bosanska vila 8 (1893), str.42-43; Horvatič 13,17; Šapkarev 3 (Marka pita sina gde ide svako veče - u pustinji ljubi posestrimu samovilu)
22	MH str. 434 Markovič, i čedo na sablji Strohal II,152.
robna. Kada vidi kako joj snaha stoji uz krevet njenog sina dok vila u njemu spava, svekrva preti vili da ce da joj odreže kosu.
Vila se je premilo molila:
Nekajte me majko Ivanova!
Zakaj nisi vila med vilami
kak je moja snaha med snahami. Kamenar rkp.MH 171,9 Najrazvijenija varijanta o vili zavodnici (objavljena je u Bosanskoj vili; 78 stihova) proširuje se u svim segmentima radnje. Retorički razvijeno proširenje unutar lirske situacije dobija se devojčinim širokim "naricanjem" o svojoj sudbini, dok se okvir lirske radnje približava epici epizodničnim proširenjima. Proces epizacije se ogleda i u promeni ambijenta - obračun sa vilom se ne dešava u unutrašnjem prostoru, kao u lirskim pesmama, vec na livadi na kojoj brat vilu pogada strelom. Postignuti epski ton se ne napušta jer u deverovom dokazivanju da je vila mrtva, ima elemenata razmetanja epskim trijumfom - šicarom koji sačinjavaju biserje i odelo. Na kraju se pokazuje reagovanje brata na vest o smrti vile ljubav-nice. Namesto jadikovanja ili srece zbog oslobodenja, ukoliko je njegova veza bila plod op-činjenosti, njegova osecanja su iskazana u jednoj pesmi nejasnog toka i smušene sadržine.
Mitološki elementi u ovim relativno kratkim pesmama, svojom demonskom aurom daju konfliktu žene i njenog muža jednu dublju motivacijsku osnovu. Ljubavnice, u kontekstu očigledne veze pesama o ženama i vilama, zadobijaju jednu demonsku notu.
Literatura
Agapkina 2000 - Tat'jana A. Agapkina: Demony kak personaži kalendarnoj mifologii,
Slavjanskij i balkanskij folklor, Moskva, 2000, str. 212-242. Bandic 1980 - Dušan Bandic: Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba, Beograd, 1980. Boškovic-Stulli 1968 - Maja Boškovic-Stulli: Balada o pastiru i tri vještice, Narodno stvaralaštvo-Folklor, 7 (1968), 25, str. 20-36.
-	1988 Baladni oblici bugarštica i epske pjesme, Forum, 27, 1988, 55, br.5-6, str. 501-511. Bratic 1993 - Dobrila Bratic: Gluvo doba. Predstave o noči u narodnoj religiji Srba, Beograd,
1993.
Čajkanovic 1973 - Veselin Čajkanovic: Mit i religija u Srba, Beograd, 1973.
-	1994 Stara srpska religija i mitologija, rukopis priredio Vojislav Duric, Beograd, Dukova 1983 - Ute Dukova: Die Bezeichnungen der Daemonen, Balkansko ezikoznanie, 26,
1983, 4.
Georgieva 1993 - Ivanička Georgieva: Blgarska mitologija, Sofija, 1993 (2. izd). Ivanova 1992 - Radost Ivanova: Epos obred mit, Sofija, 1992.
Jovanovic 1997 - O lažnoj narodnoj poeziji, Književna istorija, Beograd, 29, 1997, 102, str. 193-240.
Kilibarda 1974 — Novak Kilibarda: Bogoljub Petranovič kao sakupljač narodnih pesama, Beograd, 1974.
Krnjevic - Obredni predmet "molitvena čaša" u pesmi "Dioba Jakšica", u: Srpska fantastika,
Beograd, 1989, str. 207-220. Krstic 1937 - Branislav Krstic: Ženidba čoveka vilom, Prilozi proučavanju narodne poezije, 4, 1937, 1, str. 99-119.
Levinton 1975 - Georgij A. Levinton: K probleme izučenija povestvovatel'nogo fol'klora,
Tipologičeskie issledovanijapo fol'kloru, Moskva, 1975, str. 303-319. Marinov 1914 - Dmitar Marinov: Narodna vjara i religiozni narodni običai, Sbornik za narodni umotvorenija i narodopis, 28, 1914. Miloševic-Dordevic 1971 - Nada Milosevic Dordevic: Zajednička tematsko-sižejna osnova
srpskohrvatskih neistorijskih epskih pesama i prozne tradicije, Beograd, 1971. Putilov 1975 - Motiv kak sjužetoobrazujuščij element, u: Tipologičeskie issledovanija po
fol'kloru, Moskva, 1975, str. 141-155. Šmaus 1973 - Alois Schmaus: Die Fee entzweit Bruder, u: Gessammelte slavistische und
balkanologische Abhandlugen, II teil, Muenchen, Dr Rudolf Tofenik, 1973. Toporov 1971 - Vladimir N. Toporov: O strukture nekotoryh arhaičeskih tekstov, sootno-simyh s koncepcijej "mirovogo dereva", Trudy po znakovym sistemam, Tartu, 5, 1971. Vinogradova, Lj.N. Vinogradova, S.M. Tolstaja: K probleme identifikacii i sravnenija per-sonažej slavjanskoj mifologii, Slavjanskij i balkanskijfolklor, Verovanja tekst ritual, Moskva, 1994, str. 16-44.
—	Seksual'nye svjazi čeloveka s demoničeskimi suščestvami, Seks i erotika v russkoj tradi-
cionnoj kulture, Moskva, 1996, str. 207-224.
—	Kalendarnye perehody nečistoj sily vo vremeni i prostranstve, Koncept dviženija v jazyike
i kulture, Moskva, 1996, str. 166-184.
—	Značenje kalendarskih perioda za karakterizaciju mitoloških bica, Raskovnik, 1999, br.
95.98, str. 81-105.
Vuk (Etnografski) - Vuk Stefanovic Karadžic: Etnografski spisi, Beograd, 1972. Zelenin 1995 - Dmitrij K.Zelenin: Očerki russkoj mifologii: Umeršie neestestvennoy smerty i rusalki, Moskva 1995.
Zečevic 1981 - Slobodan Zečevic: Mitska bica srpskihpredanja, Beograd, 1981. Živkov 1977 - Todor Iv. Živkov: Narod i pesen, Sofija, 1977.
O vilama u narodnim baladama On the Fairies in Folk Ballads
Dejan Ajdačic
The author proceeds from the fact that in the folklore of southern Slavs the notions about fairies are very diversified - according to some oral tradition sources these creatures help people, while others describe their hostility toward them. Researchers' opinion on the origin and mythical properties of fairies vary considerably (they may be termed the demons of nature / the wind, or souls of the dead, the demons of destiny etc.). The paper focuses on south Slavic ballads and analyzes songs from published sources and from manuscripts. The ties between folk ballads and folk prose as well as other ethnographical material (such as the calendar aspects of notions about fairies in ballads, for instance) are examined. Also explored are the violent acts of fairies in which they kill heroes and build castels out of human bones. In ballads about the seducing fairy, a fairy turns into a beautiful maiden, provoking a fight between two brothers in which one of them dies. In most ballads variants about the forced marriage with a hero the fairy flees, and only rarely (as in the ballad about Marko Kraljevič - Prince Marko) she stays with her husband. In lyrical variants about the seducing fairy, a neglected wife complains that on account of a fairy her husband does not notice her, and proceeds to kill the fairy. The paper demythologizes, psychologizes and re-mythologyzes the character of fairies.