ETNOLOG
GLASNIK ETNOGRAFSKEGA MUZEJA
V LJUBLJANI
LE BULLETIN DU MUSÉE D'ETHNOGRAPHIE
À LJUBLJANA
REDAKTOR:
DR. NIKO N. ŽUPANIC
KNJIGA V. in VI
LJUBLJANA
1933
TISKA UČITELJSKA TISKARNA V LJUBLJANI (PREDSTAVNIK FRANCE ŠTRUKELJ)
44061
Vsebina „Etnologa",
knjiga V. in VI. :
Sommaire de r„EtnoIog",
tome V et VI:
stran
Mia  Brejčeva:   Slovenske
noše na Koroškem ....      1—30
Jože Rus: Slovanstvo in vis-
lanski Hrvatje 6. do 10. sto-
letja   .........31-45
P. Skok: Študije o jugoslo-
venskem slovarju na osnovi
folklore in geografije  .   .   .    46—63
N. Zupanić: K fizio-etnični
metamorfozi narodov s po-
sebnim ozirom na Jugoslo-
vene.........64-78
M. Gaspari: Zbirka starin in
umetnin v Kamniku    .   .   .    79—85
N. Ž u p a n i Ć : Antična tera-
kota iz severne moravske
doline v Srbiji.....86—90
Mićun Pavićević: Crno-
gorci u pričama i anegdotama    91—97
N. Zupanić: Značenje nekih
starih geografskih i etničkih
imena na balkanskom polu-
ostrvu........98—112
MHJioBaH rp6a: Ka^a je
»HBeo HßaH PaBeH.aHHH?.  . 113—115
y M. Markič: Izenačenje slo-
vanskih črkopisov   .... 116—133
N. Zupanić: Narodna epo-
peja „Kosovo".....134—176
Fr. Stele: Umetnost Dolenj-
ske    ......... 177-200
M. M a r k i ć : Nekaj pomemb-
nejših slovanskih etimologij . 201—217
N. Zupanić: Etnološki zna-
čaj kosovskih Čerkeza    .   . 218—253
I B. Saria: Narodopisno iz Si-
mon Povodnovega dela „Bür-
gerliches Lesebuch"    .   .   . 254—258
,   Fr.  Kotnik:    Drobosnjakov
^Izgubljeni sin"   ....     259-276
Page
Mia Brejčeva: Les costumes
nationaux Slovènes en Ca-
rinthie........      1—30
Jože Rus: Das Slaventum
und die Weichsel - Kroatea
vom 6. bis zum 10. Jahrh.   .     31—45
P. S k o k : Etudes oe vocabu-
laire Yougoslavie basées sur
le folklore et la géographie    46—63
N. Zupanić: Etude de la mé-
tamorphose physioethnique
des nations, spécialement des
Yougoslaves......64—78
M. Gaspari: Collection d'an-
tiquités et d'oeuvres d'art à
Kamnik en Carniole   .   .   .     79—85
N. Zupanić: Une statuette
antique de terre cuite de la
vallée de la Haute Morava
en Serbie.......86—90
Mićun Pavičević: Les Monté-
négrins dans les contes et
anecdotes.......91—97
N. Zupanić: La signification
de quelques vieux noms géo-
graphiques et ethniques de
a péninsule Balkanique .   .   98—112
Milovan Grba: Quand Jo-
hannes de Ravenna premier
archevêque de Split a-t-il
vécu?........113-115
M.  Markič:    Un   alphabet
slave comun......116—133
N. Zupanić: Die Jugoslavische
Nationalepopö'e „Kosovo"   . 134—176
Fr. Stele: L'art de la Base-
Camiole........ 177-200
M. Markič: Einige bedeutsa-
mere slavische Etymologien . 201—217
N. Zupanić: Le caractère
ethnologique des Tscherkesses
du Kosovo polje en Yougo-
slavie     ........218-253
B. Saria: Ethnographisches
aus S. Povoden's „Bürgerli-
ches Lesebuch"..... 254-258
Fr. Kotnik: L'Enfant prodi-
gue de Drobosnjak    .   .   . 259—276-
stran
MiaBrejčeva:  Dr. Stanko Vurnik (nekrolog).........   277—282
Fr. Stele:  Josip Mantuani (nekrolog)............   283—287
V.Bučar:  Dr. Lazar Dimitrijević (nekrolog)..........   288-290
V.Bučar:  Dr. Arnošt Muka (nekrolog)............   291—294
Kronika, referati in kritike.................   295—362
Časopisi in nove knjige    ..................   363 — 377
Dosedanji sotrudniki „Etnologa" (1927—1933).
Internacionalni kongres antropoloških in etnoloških ved v Londonu
(30. VIL - 4. VIII. 1934).
Slovenske noše na Koroškem.
Mia Brejčeva — Ljubljana.
Noše koroških Slovencev, ki žive pod Avstrijo, doslej še
niso bile v celoti popisane, dasi so zanimive, ker tvorijo prav
ti Slovenci tisto slovansko vejo, ki je najdalje proti se vero«
zapadu potisnjena med nemški in italijanski živelj.
V tem članku je zbran glavni material o koroških nošah,
ki je bil po raznih publikacijah doslej raztresen objavljen. Te«
mu materialu so dodana še najnovejša opažanja; poleg tega naj
ta članek pomeni tudi poizkus etnografske kategorizacije slo^
venskih koroških noš ter poizkus rekonstruirati zgodovinski
razvoj nekaterih. Nedvomno ta članek ni popoln; pa naj sicer
velja kot bodrilo k nadaljnjemu delu, ki naj maši vrzeli, na ka=
tere članek izrecno opozarja.
Najstarejši popis slovenske kmečke koroške noše je oni,
ki popisuje nošo vojvode, ustoUčenega v XllI. stoletju na Go^
sposvetskem polju. Manjkajo nam torej podatki iz VI. do
XIII. stoletja, poleg tega tudi za žensko nošo XIII. stoletja.
Odtedaj nam manjkajo podatki vse do konca XVIII. stoletja.
Treba bo torej preiskati arhive in druge vire, v katerih se na«
hajajo popisi srednjeveških, renesančnih in baročnih koroških
noš. Poleg tega bo treba obravnavati slike in freske iz teh časov
na Koroškem, ki bodo gotovo izkazale zanimive podatke, do«
tedaj pa si moramo pomagati z ugibanji. Iz konca XVIII. sto«
letja, iz XIX. in našega časa imamo več popisov koroških noš.
Te so v novejšem času že lokalno diferencirane in kažejo zilj«
sko, rožansko, mežiško, glinško, labudsko, podjunsko, jezersko
in boroveljsko varianto.
Če skušamo sestaviti nekak zgodovinski razvoj noš na slo«
venskem Koroškem ter s hipotezami zamašiti zgodovinske
vrzeli, bi to dalo takole sliko:
V XIII. stoletju ustoličeni koroški vojvoda je nosil takole
nošo: sivo, platneno suknjo, ki je segala čez kolena in je bila
spodaj z razporki odprta, dalje na nogah f^ive, platnene hlače.
2 Mia Brejčeva:
opankam podobne čevlje, na glavi je imel klobuk, ogrnjen pa
je bil z dolgim plaščem. V tej noši spoznamo nekoliko pokme*
teno in zaostalo frankovsko nošo XII. stoletja. Hlače so se bržko*
ne tesno oprijemale nog, opanke so bile bržkone z jermen jem
križasto privezane na meča, kakor je bila tedaj navada. O ko-
roški slovenski ženski noši iz tega stoletja, žal, ne vemo nič.
V XIV. stoletju nam Francesco di Toppo popisuje pač
kraške, pa nobenih koroških noš. Moramo si torej ustvariti na
podlagi ohranjenih fresk XV. in XVI. stoletja in na podlagi
opažanj pri tedaj povsod običajni alpski kmečki noši svojo sli«
ko: Moški so nosili platnene, prepasane srajce«suknje, segajoče
do srede stegen, na nogah pa — morda pisane? — »nogavičnike«,
hlače, ki so se oprijemale telesa, na glavah pa ostro se koncu«
joče klobuke ali kožnate kučme. Ženske so si tedaj tesnile prsno
obleko in so imele zelo široka krila. Na glavi so nosile ali šapelj
ali pa pečo, ki je bila strnjena tako. da je zakrila čelo, del lic
in vrat kakor nemški Rise, Gebende in Gupf iz XII. in XIII. sto«
letja.
Trubarjevo kratko poročilo iz 1. 1562. se glasi: »... welche
aber in Land Grain, Untersteier und Kaernten sitzen und
ihre Wohnung haben, die halten sich nach Art und Eigenschaft
der Teutschen, kleiden sich auch auf teutsch, allein dass die
Weiber tragen besonders lange Schleier am Kopf.« Potemtakem
smemo smatrati, da sta si tedanja nemška alpska pa slovenska
koroška noša precej podobni z izjemo, da nosijo Slovenke na
Koroškem »posebno dolge« peče. V ostalem vemo, da je bila
naj znatnejša novost kmečke noše v XVI. stoletju napram prej:
pri moških ločenje hlač od nogavic in pri ženskah ločenje
Janke od krila. Že takrat pa so bile slovenske noše jako diferen«
cirane, kakor ugotavlja že Trubar, ki čisto pravilno etnografsko
razdeli Slovence v narodopisne skupine. Renesančni individu«
alizera je tudi že nošam vtisnil svoj pečat in jih diferenciral,
dočim v srednjem veku niso bile tako raznolike.
Iz XVII. stoletja za Koroško nimamo poročil o nošah. Go«
renjci so tedaj po Valvasorju nosili ob delavnikih platnene dolge
in ozke hlače, ob nedeljah pa že široke poznorenesančne hlače,
pod koleni zvezane s pentljo; na mečah so imeU nogavice. Ob
delavnikih so nosili kratke suknje, imenovane kazake, ob ne«
deljah pa dolge suknje iz črnega lodna, ki so bile brez pasu
Slovenske noše na Koroškem. 3
in so mahale do srede stegen. Srajca je pri vratu segala s širo^
kim ovratnikom na ramena, na glavah so nosili ali štulaste vi?
soke klobuke ali pa širokokrajnike (Schlapphut). Gorenjke so
nosile konec XVII. stoletja z modrčkom skupaj sešita, precej
široka in gubajoča se krila. Prepasovale so se zelo visoko, tik
pod grudmi z modrim, štiri prste širokim, vezenim pasom. Pod
pasom je ohlapno visel železen ali meden sklepanec; na nogah
so imele rdeče ali bele volnene nogavice ter solne ali bele škor*
njice, na glavi pa na italijanski ravni način zloženo tenko na«
gubano pečo. Predstavljamo si spričo dejstva, da so naši Go*
r en j ci pa Korošci kot alpski del Slovencev sicer etnografsko
tesno med seboj podobni, da je bila torej tudi koroška noša
konec XVII. stoletja v bistvu prav podobna. V tej noši ni
težko spoznati zenostavljenih poznorenesančnih in zgodnjeba;
ročnih noš, ki so v drugi polovici XVII. stoletja že prešle iz
mest med kmečko ljudstvo. Hlače, ovratnik z gubanjem, štulast
klobuk temne barve pri moških so preprosta kopija poprej v
mestih veljavne španske noše konca XVI. stoletja, tudi ženski
trdi, visoko opasani modrček in široko krilo sta istega izvora.
Čisto italijanskega izvora pa je pokrivanje peče tako, da je pri=
šel na teme trd, štirikoten kos in metal konce na ramena.
Kakšne so bile noše v XVIII. stoletju, moremo razbrati iz
poročil Hermanna, Hacqueta in Bretona.
Leta 1781. je izšla knjiga Benedikta Franca Hermanna:
Reisen durch Oesterreich, Steyermark, Kaernten, Krain, Italien,
Tyrol, Salzburg u. Bayern im Jahre 1780 (Wien, bey Chr. Friedr.
Wappler 1781). Ta popisuje koroške noše takole:
Na Koroškem so noše različne, a tako mnogovrstne kakor
na Štajerskem le niso. Koroško dekle nosi pisano suknjo in pri«
žasto (gestreift) vratno ruto. Ima velik klobuk s precej nizkim
oglavjem. Ta noša je skoro po vsej Koroški običajna, le ob mejah
drugih dežel se približuje sosednjim nošam. Redko vidiš pri
Korošici modere. Nosijo le tako zvane životke (Leibeln), ki so
podobni brezrokavnemu korzetu. So vitke in visoke postave in
dokazujejo, da ni resnica, da bi lepo postavo napravile samo trdo
pretisnjene prsi (eine steife Schnürrbrust). Avbe nosijo redko,
zakaj kite si zvijajo skupaj (in einen Bund) in jih pokrijejo
s klobukom, ki je postrani postavljen na glavo. Klobuki so črni
ali zeleni in močno okrašeni z volnenimi ali svilenimi trakovi.
1*
4 Mia Brejčeva:
Treba je priznati, da tak klobuk dobro pristoja dostojnemu
obrazu.
Poseben nakit Korošice je rdeča, tri prste široka preveza
(Binde). Narejena je iz belega turškega sukanca in stkana zelo
gosto po različnih vzorcih (Dessainen). Vse te preveze prihajajo
iz Kranjske, kjer se v masah izdelujejo. Te preveze se všijejo
med gornji in spodnji del srajce tako, da pridejo ravno okrog
ledij. Ravno te preveze so prav za prav vzrok, da Korošice ne
nosijo modrčkov. Životki (Leibeln) so namreč tako kratki, da
se vidi rdeča preveza med životkom in krilom. Dalje se Korošci
razlikujejo od Štajercev v tem, da nosijo zaponke na čevljih in
ne nosijo čevljev s trakovi (»Bundschuhe«), namesto telovnikov
imajo prave suknene vestije, ki so često pisane, tudi njihove
suknje so nekaj drugače prikrojene kakor na Štajerskem.
Hermannov popis koroških noš je zelo splošen in ne dela
razlik med nemškimi in slovenskimi. Ta popis velja le deloma
za nekatere slovenske noše na Koroškem. Prvi loči točno med
nemškimi in slovenskimi nošami Hacquet 1. 1791. v svoji knji«
gi Abbildung und Beschreibung der suedwest« und oestlichen
Wenden, Illyrer und Slaven. Ta popisuje ziljansko nošo XVIII.
stoletja takole:
Ziljanska noša (slike 1—8, kroji Tab. I—IV).
Noša tega naroda je precej originalna, včasih je bila pa še
bolj.
Moški nosi kratko* pristrižene lase. Na glavi ima visok,
koničast, zelen ali črn klobuk, mlajši sicer že redko nosijo tak«
šne, nego si pokrivajo glavo z zelo nizko štulo, iz klobučevine,
poleti pa iz slame. Okrog vratu nima Zilj an ničesar. Ima pa pri
srajci velik, naguban ovratnik ali »Kres« (»Pramesh). Na prsih
nosi rdeč vams (»Hlebz«) in zelene naramnice, oblači si kratek,
rjav jopič, pozimi pa ovčji kožuh (»Kosmata«). Hlače so poldol«
ge in široke, nogavice iz bele volne, obut je ali v škornje ali pa
v »opanke«. (Glej sliko L).
Žena (si. 2.), ima lase spletene v dolge kite, dekle ima kite
okrašene z rdečimi volnenimi ali svilenimi trakovi, padajo ji po
hrbtu. Glavo pokriva ženam široka, zadaj nekoliko navzdol
viseča avba, narejena iz dolgega kosa blaga in je zadaj zvezana
skupaj. Cesto je takšna avba okrašena še s črnim pasom, ki
pride nanjo počez. Na robu, ob čelu, ima avba široke čipke ali
Slovenske noše na Koroškem. 5
pa naguban kos platna, ki sega globoko v obraz. Okrog vratu no=
sijo žene niz pobarvanih steklenih koral, pod temi je širok,
drobno naguban ovratnik, ki pokriva velik del života in pobars
vanega, ali vezenega ali s trakovi okrašenega všivka na prsih
(Brustlatz). Rokavi so široki in imajo manšete. Pozimi se nosi
večinoma še vrhnja rjava jopa. Kratko krilo je na pol ali čisto
volneno, robovi so obrobljeni z barvastim blagom, istotako je
obrobljen tudi kratki predpasnik. Krilo in predpasnik redko se«
gata dlje kakor do meč, ker je taka noša za ljudi, ki stanujejo
v hribih, potrebna. Nogavice so volnene, po večini bele, manj*
krat barvane. Čevlji so zvezani s trakovi ali z jermeni. Okrog te*
lesa si žene opasujejo tako zvani »pas«, narejen je iz črnousnje*
nega jermena in okrašen z medenimi žebljički. Na koncu pasu
visi zaprt nož. Klobuk nosi slovenska žena izredno redkokdaj,
dasi so ji klobuki čedalje bolj všeč. Kljub temu pa jih nosijo
samo v dežju ali v veliki vročini. (Glej sliko 2.).
Hacquet še pristavlja, da se iz noše tega narodiča vidi. da
je odtod vzeta obleka harlekina in kolombine. Čeprav pa so
Ziljani precej brihtni ljudje, pa imenovana šaljivca vendarle ne
prihajata iz njihove dežele, nego z neke gorate nemške provin«
ce, ki ni daleč od Ziljanov.
Tako Hacquet o ziljskih nošah. Po njem je posnel svoj opis
tudi Breton. Ta je skoro dosledno prepisal Hacquet^a, posnel
nekaj dodatkov s Hacquetovih slik in par malenkosti še dodal.
Moške naramnice so po Bretonu zelene, hlebz rdeč, hlače segajo
samo do »polovice nog«. O ženskih avbah pravi, da se le malo
razlikujejo od onih, ki so jih pred leti nosile žene francoskih
rokodelcev. Ovratnik je po Bretonu muselinast, krilo rdeče, jo*
pica zelena in predpasnik moder. Tudi okrog komolcev je po
Bretonu široko gubanje. Breton trdi, da nosijo Slovenke klobuke
tudi za vrvco okrog komolca obešene. Pristavlja, da je Italijan*
sko gledališče vzelo obleke za harlekine in kolombine od ilirskih
kmetov, posebno od Ziljanov. Pravi, da je opisana noša podobna
oni komični, ki se je v starih časih nosila v slavnostnih sprevo*
dih. Tudi Breton ima v tekstu bakrorezne slike, upodablja pa
Ziljanko, precej podobno oni, ki jo je priložil Hacquet svoje*
mu delu.
Hacquetov popis je tudi še površen. Ne vemo, ali naj si pod
njegovim popisom vamsa (hlebz — lajblc?) mislimo telovnik ali
6 Mia Brejčeva:
le srajco, ali so hlače irhaste — skoro bi lahko po sliki sklepali
na to iz njih razporkov pod kolenom. Klobuk z visokim oglavjem
in širokimi kraji bo najbrže še preostanek iz časov italijansko vpli«
vanih baročnih klobukov (»Schlapphut«), ki pa se je torej že
tekom XVIII. stoletja zamenjal z avtohtonim koroškoalpskim
klobukom z nizkim oglavjem. Opanke bodo bržkone starejše
obuvalo, a tekom XVIII. stoletja torej so se že nosili tudi škor«
nji. O posameznostih suknje nam Hacquetov površni popis ne
poroča ničesar.
Ženska avba je bila bržkone neke vrste zavijača iz trikotne«
ga kosa platna, ki se je zadaj zavezala okrog kit, ki so padale po
hrbtu, kakor kaže tudi Hacquetova slika. Črni pas, ki »pride
nanjo počez«, je bil bržkone črna vezenina. Pod opisom onih ši«
rokih čipk ali nagubanega kosa platna, ki sega globoko doli na
obraz, si je nemara treba misliti značilni zilj ski »pintelj« (glej
pozneje!). Da bi imeli rokavi jopice manšete, je pa skoro never«
jetno. Najbrže gre tu za ošpetelj, (»vajšpat«), ki gleda izpod
jopice. Bržkone je s krilom modere ali životek skupaj sešit. Pod
vezenim ali s trakovi okrašenim všivkom na prsih si predstav«
ljamo morda ono »kranjsko« prevezo, o kateri govori Hermann
(glej spodaj!). Hacquetova slika kaže ženo v zelenem, rdeče
obrobljenem krilu, z rjavim životkom, v katerem je trikotast
razporek; skozi životek gleda ona »kranjska« preveza. Predpas«
nik je moder in rdeče obrobljen, klobuk ima žena z rdečim
trakom nataknjen na komolec. Klobuk ima široke kraje in raz«
meroma nizko oglavje.
Toliko o nošah Ziljanov v XVIII. stoletju. Treba bo še
mnogo slikovnega materiala in starih popisov, da bo slika noše
iz tega časa popolna.
V XIX. stoletju omenjajo koroške noše Illyrisches Blatt
(1. 1843.. str. 147), izdaja Oesterreichisch«Ungarische Monarchie
in Wort und Bild (Kaernten und Krain) 1890 von Rudolf Waizer
und Franc Francisci, dalje razni letniki Carinthiae, H. Morova
knjižica Das Gailthal i. dr. V novejšem času je pisal o tem
A. Sič (O slov. nar. nošah 1919. in Slov. nar. noše 1927.). Naj«
podrobnejši popis s pristnimi imeni vred pa je za ta članek
oskrbel župnik v Gorjah v Zilj i, g. I. Katnik (naj mu bo izrečena
za to najtoplejša zahvala!). Če uporabimo ves ta material, je
ziljska noša v XIX. stoletju takšna:
Slovenske noše na Koroškem. 7
Dr. M. Wutte poroča v »Carinthia« I, 1927, 1—3, str. 69, da
je našel v koroškem deželnem arhivu (II, Fach 55, 1819) zapisek,
po katerem so se Ziljani leta 1819. pokazali cesarju Francu na
njegovem potu skozi Koroško v Italijo v takšni noši: z rdeče
obrobljenimi (eingefasst) nizkimi čevlji, svetlomodrimi nogavi*
cami, črnimi hlačami, rožasto ornamentiranih telovnikih, črnih
vozniških suknjah z belimi gumbi, zelenimi naramnicami, pisa*
nimi ovratnicami. Na glavi so imeli »Rundenhut« z zelenim
trakom okrog oglavja in belim bombažem pod trakom, okrog
trebuha pa so nosili rdeč pas »Thamis« (Damast).
(Primerjaj tudi po Hacquetu posnet popis iz 1. 1827., puhli*
ciran v »Carinthia« 1920/37!)
Nošo v letu 1844. je popisal cenilni komisar Petz (prim.
dr. Wuttejev članek »Kaerntner Trachten um 1844. »Carinthia«
1923/60) kot »čisto svojevrstno« takole:
Čisto svojevrstna pa je noša kmetov v srednji Ziljski dotini
od Šmohorja do Podkloštra. Kmetje nosijo navadno spenzerje
iz sivega ali temnozelenega sukna, dolge telovnike s številnimi
velikimi, kovinskimi gumbi, črne kratke hlače, volnene noga*
vice in visoke do kolen segajoče čevlje. Kmetice si spletajo lase
v dve dolgi kiti, prepleteni s svilenim trakovjem, na koncu
imajo pentlje. Glavo jim pokriva ali nekaka avba, ki je zadaj
podobna vreči, ki vsebuje kiti, spredaj pa je obrobljena s širo*
kimi čipkami, globoko zgubana in tolika, da pokrije skoro pol
obraza. Ali pa se glava zavije v pisano perkalasto ruto tako, da
kiti molita na obeh straneh izpod rute. Gornji del života je
oblečen v svilen životek, ki je na prsih globoko izrezan. Čez
njega se zaveže svilena ali perkalasta pisana ruta in se zadaj
na hrbtu spodaj zaveže, spredaj pa pritrdi na ovratnik z iglo,
na kateri vise vsakovrstne malenkosti, nabrane v cvoto
(Quaste). Srajca z dolgimi rokavi je zadaj opremljena z dolgim,
prirezanim in nagubanim ovratnikom. Spodnje telo pokriva krilo
iz črešnjevordečega ali črnega domačega blaga, na drobno nagu*
bano in povsem okroglo, pa tako kratko, da komaj seže pod
koleno. Istotako dolgi kakor krila so tudi predpasniki, platneni
ali perkalasti. navadno modri. Ženske so opasane z usnjenim
pasom, vezenim s pavjimi tuljci. Spredaj visi od pasu še jermen,
na katerem visi majhen žepni nožič. Nogavice so dolge in bele,
8 Mia Brejčeva:
Čevlji izrezani. Pozimi nosijo Ziljanke ovčje kožuhe z belo
ustrojeno platjo na ven obrnjene.
Iz poznejših popisov, gori navedenih, izpopolnjenih s po*
datki g. Katnika, posnemamo, da je zadnji stadij razvoja ziljske
noše takle:
Moški nosijo »srešč« — srajco iz platna, ki ima okrog vratu
ovratnik »kolar«. Za kravato nosijo pod »kolarjem« pisano svi*
leno ovratno ruto, imenovano »pcanetelj«, ki je včasih franžast
in se spredaj zveze v vozel, imenovan »knof«.
Hlače so dokolenske irhaste, iz kože srne ali divje koze.
(Tab. I, si. 1.) Stranski šivi so s črno svilo izšivani in ornamen*
talno izkičeni (ausgesteppt). (Tab. I, si. 2, 3.) Konci hlačnic, ki
so spodaj opremljene z razporki, imajo po dva prišita, dolga
jermena, s katerima se hlače okrog kolena zavežejo. Spredaj
zgoraj imajo hlače veliko štirikotno krpo, ki se zapenja z dvema
ali tremi gumbi (navadno iz jelenove kosti), na vsaki strani te
krpe je všit spredaj po en žep. Tudi zadaj imajo hlače majhen
razporek z jermenoma, da se lahko zožijo ali razširijo. Ob stran*
skih šivih, ob kolenih spodaj in ob krpi ter pod njo so hlače
črno vezene in kažejo ornamente, kakor jih vidiš na naši tabli.
V prejšnjih časih so Ziljani navadno nosiU nizke čevlje
z zaponko in »mašno« in bele nogavice iz volne. V drugi polo*
vici XVIIl. stoletja nekako, kakor pravi že Hacquet, so začeli
dolgi škornji tekmovati z nogavicami. Ti škornji so bili v
XIX. stoletju tako dolgi, da so segali še nad kolena in se včasih
nad njimi na baročen način zavihavali nazaj. Bili so iz mehkega
usnja, poprej črno, v novejšem času rjavo udelanega. Od ne*
kako 1. 1875. dalje se nosijo škornji samo še na »žegen«.
»Bruštah« je bil ali iz žameta ali svile, udelan z rožicami,
ali pa iz kričeče rdečega sukna. (Tab. I, si. 4.) Čez vrsto spodnjih
gumbov je bil pritrjen črn ali rdeč trak, na katerem so bili pri*
siti veliki okrogli, srebrni ali cinkasti posrebreni gumbi tako, da
so se skoro drug drugega dotikali. Včasih je imel lajbeč tudi
samo te dekorativne gumbe, s katerimi se je zapenjal. Ti gumbi
so ali čisto kroglasti ali pa polkroglasti in jih je navadno od 12
do 16 na vsaki strani.
Lajbeč (jopič) (Tab. 11. si. 1) je bil iz »mšestra«, žametu po*
dobnega blaga, ki so ga dobivali iz Italije. Imel je včasih stoječ,
navadno pa položen ovratnik. Bil je kratek, tako, da so bili rokavi
Slovenske noše na Koroškem. 9
daljši od njega. Obrobljen je bil z žametastimi trakovi in je bil
ali temnomoder ali temnozelen in imel na obeh straneh prsi priši«
to dekorativno vrsto ploskih, okroglih, posrebrenih gumbov. Tu«
di rokava sta imela često majhne razporke, ki so se zapenjali s po
dvema svetlima gumboma. Spredaj na bruštahu sta bila na vsaki
strani tudi po en žep, katerih robova sta bila tudi obrobljena
z žametom. Kroj je razviden iz naše slike. (Tab. Il, si. 2, 3.)
Pod klobukom so nosili moški včasih svileno kapico s cofom,
ki se je ponekodi imenovala »žlajfica«, drugod »kapa« ali »smrt*
niča«. Počez okrog glave je bila raznobarvno progasta in se je
nosila pod klobukom s širokimi krajci pa nizkim oglavjem tako,
da je »cof« vis^^l izpod nje ob licu na rame. V novejših časih
jO se nosili tudi kosmati filcasti klobuki, okrašeni s šopki in
krivci od ruševca.
O kožuhih nimamo še točnih podatkov. Bržkone so bili
podobni gorenjskim in so imeli zadaj svileno vezeno ali z bar«
vastim usnjem aplicirano ornamentalno »rožo«.
Etnografski muzej v Ljubljani hrani tudi še star ziljski
plašč (ponekod na Koroškem so ga zvali »burmus«). To je velika,
modrosuknena suknja z dolgimi rokavi in ležečim ovratnikom.
Preko rame sega kratka pelerina, ki zakriva gornji del telesa in
roke, da je oblačilo podobno nekakšnemu haveloku. Tak podoben
plašč, dasi brez pelerine in rokavov, ima tudi ženin na Prinz«
hoferjevi sliki »Gailthal, Brautpaar« (si. 5) iz zbirke rajnke avstrij«
ske cesarice Elizabete (1. 1858.). Ženin ima na tej sliki pisano nošo
z visokimi, mehkimi škornji, irhovkami, rdečim bruštahom s sre«
brnimi kroglastimi gumbi, daljšim lajbčem, spodaj okroglo za«
kij učenim, dalje ima kolar in rdeč pcanetelj, na glavi pa navaden
klobuk srednješirokih krajev, s šopkom in krivcem. Pod njim
ima svileno kapo z velikim cofom, ki mu pada na desno ramo.
Vsak svat na ziljski svatbi je imel na gornjem robu klobuka
rdeč trak. Goldenstein ima na svoji sliki Ziljana v Slowiansczyzni
upodobljenega bržkone ziljskega plesnega mojstra (si. 3), zakaj
mož ima opisano nošo s širokokrajnim klobukom in visoko,
zgoraj razširjeno štulo, podobno biedermeierskim cilindrom
(meščanski vpliv), v levici pa sulici ali kiju podobno palico, v
prerezu štirioglato, končujočo se v razširjen bat s sulico. S to
palico v roki je mož nadziral plesni red pri ziljanskem »raju«
(podatek je v arhivih našel ravnatelj Nar. muzeja g. dr. Jos. Mal
10 Mia Brejčeva:
in ga bo objavil v 11. zvezku Zgodovine slov. naroda pod po=
glavjem »Iz družabnega življenja«)-
Toliko je bilo mogoče doslej zbrati podatkov o ziljanski
moški noši.
Ziljska ženska noša v XIX. stoletju je pa slednja: Srajca
se imenuje »vajšpat«, je bluzi podobna, bela, ima dolge rokave,
ki so v zgornjem delu, zlasti pod pazduho zelo široki in se proti
koncu roke zožujejo in končno stisnejo v manšete s čipkami
»špicami« ali »špiclni«. Tab. III, si. 1.) Na ramah zgoraj so močno
nabrani, imajo »bavde«, pod pazduho niso nabrani. Okrog vratu
je ovratnik »kolar« ali »kragnč«, ki sega na ramena, po tilniku
zadaj navzdol pa visi trikotast, kragnču prišit privesek »krežl«.
Tudi na prsih je vajšpat često gosto »nabavdan«. (Tab. III,
si. 3. 4.)
Spodnje krilo se imenuje »untrfat«. Je široko, belo, v nove j*
šem času poškrobano. Spodaj je obsežno 10 do 12 palic, okrog
pasu 3 palice. Spredaj je za ped širok pas, ki ni nabran v
»bavde«, ob straneh od srede je nabran, naj gosteje pa je nabran
zadaj. »Unterfat«, pravijo, se mora »svetiti«, to je, videti za prst
izpod krila.
Samo za na ples se obleče posebno spodnje krilo, precej
ozko, imenovano »raj ovc«.
V novejšem času nosijo Ziljanke pod rajovcem ali untrfa«
tom tudi spodnje hlače. Tudi te se morajo »svetiti«, to je, gle*
dati za prst široko izpod krila.
Krilu pravijo Ziljanke »ras«. (Tab. IV, si. 1.) Navadno je
iz listra, kateremu pravijo Ziljani »urlan«. Včasih je res tudi iz
domačega blaga. Spodaj ima ras približno osem centimetrov ši*
rok rob drugačne barve. Ras je na široko »plisiran«, »v rorče
djan«, kakor pravijo Ziljanke, je dolg kakih 65 cm in je črne,
vijolčaste, pa tudi modre (»brune«), rjave (»ruse«), »temnobru*
ne« barve. Široki obrobni pas spodaj je povsod zelen. K rasu
je prišit žametast »nidrc« ali »modrč«, ki je z rožicami pisan in
ima često vse robove obrobljene ali s temnim žametom ali pa
s temno svilo. (Tab. IV, si. 2, 3, 4.)
Nogavice so belovolnene, zelo gosto pletene in včasih
umetno »čopčaste«. Pravijo jim »štumfi«. So zelo debele, pa si
Ziljanke rade oblačijo po več parov nogavic, da so meča videti
debelejša.
Slovenske noše na Koroškem. \{
Nogavice ne sežejo visoko preko kolena, pod kolenom pa
se zavežejo z rdečimi, modrimi ali zelenimi »panteljni«, tako da
je spredaj večja »mašna«, ki se navadno vidi izpod krila.
Čevlji so bili v prejšnjih časih nizki solni brez luknic za
trakove in brez počezne vezi. V XIX. stoletju (ali morda tudi
še v XVIII.?) pa so bili v navadi zelo visoki čevlji. (SI. 8.) Pri
teh so bili gornji deli, ali, kakor pravijo Ziljani, »obušje«, iz
črnega debelega sukna in so bili često črno ali belo ornamentalno
»naštepani«, zlasti okrog jamic za trakove, ki so bile medene.
Zadaj na hrbtu je imel čevelj všito tanko rdečo nit. Usnjeni so
bili le podplati s peto, kapice spredaj ter droben pas ob stopalu.
V najnovejšem času nosijo po mestnih prikrojene solne.
Čez prsi si je Ziljanka pripela »pcanetelj«, židasto in fran«
žasto ruto, karirasto ali sicer živo pisano. Pcanetelj je bil zvezan
čez prsi tako, da je visel en konec navzdol, nasprotni konec pa
se je v višini podpazduhe trikotasto pripognil, druga dva
konca sta se zvezala zadaj kakor predpasnik v vozel, ki je
prišel pod pas. Tako pokrije pcanetelj vse prsi in tvori s svojo
izredno živahno pisanostjo enega glavnih dekorativnih efektov
vse noše. Sredi pripognj enega trikota pcanetelj na se pripne
»medanca«, zlata ali srebrna broša (posebna vrsta medance je
takozvana srebrna »žvingla«, na kateri vise majhni kamenčki).
Ziljanke so nosile vrhu krila še »burtah«, predpasnik, zelo
nadrobno plisiran, se pravi, »v majhne rorče djan«, tri palce
širok, spodaj dva« do trikrat naguban. (Tab. IV, si. 5.) Pod tem
burtahom so nosile še drug, navadno klotast predpasnik s špiclni
spodaj, ki so kukali izpod burtaha. Burtah je križast, ali zeleno«
bel ali »brunobel« ali črnordeč in je iz voala ali »tibeta«.
Ženski ziljanski »pas« (si. 7) je širok, usnjen in ornamen«
talno našivan ali nakovan. Če je nakovan, ima zabite drobne
koščke medi ali cinka, združene v razne figure, med katerimi
igra glavno vlogo rozeta. Včasih je s svilo vezen, nekateri so iz
z rdečim safijanom obrobljenega usnja in so bogato izšivani z
nitjo iz stebla tičjega (gosjega?) perja. Ornamentalne oblike so
rozete, rastlinski listi in spiralasto se prepletajoče robne vijače.
Na širšem koncu pasu je obroč, na katerem visi še majhen
košček pasu navzdol, ob njem so privezane v novem času modre,
rdeče, bele, zelene »žoje«, svileni trakovi, ki od pasu na desni
vise navzdol do konca rasa, kjer je poprej visel na jermenu nož.
12 Mia Brejčeva:
Baje nosijo dekleta, ko gredo v »prvo«, t. j. na ples pod lipo,
posebno našivan in izkičen pas, navaden pas iz usnja pa imajo
pri plesu na plesišču.
Na glavi nosijo Ziljanke svileno ruto, često franžasto in
močno pisano. Imenujejo jo »adrca«. Ta se zveze okrog las tako,
da je vozel zadaj za vratom skrit pod trikotastim koncem, ki
moli po hrbtu. (SI. 6.) Za praznične prilike nosijo dekleta »pintl«
iz belega, finega domačega platna s površino 30—40 cm.^ Temu
kosu je prišit še poškrobljen »krežl«. (Tab. III, si. 5.) Na obeh ne=
poškrobljenih koncih »pintlna« sta prišiti dve »žnurci«, ki se za*
daj zvežeta kakor ruta. Tako nastane nekakšna avbica (si. 5), ki
je le spredaj nagubana. Pod pintlnom nosijo še zadaj zvezano, pi*
sano svileno ruto, tako, da se na čelu nekoliko vidi izpod pintlna.
V najnovejšem času se pintl zelo redkokdaj nosi. Nevesta ima po*
leg pintlna in rute na glavi še klobuk, podoben moškemu »ziljske*
mu« klobuku, le da je malo manjši. V österr.*Ung. Monarchie i. W.
u. B. je pri opisu ziljanske ženske noše govor o ziljski »peči«,
ki spominja na Kranjice in pomeni belo, glavnikasto (»kamm*
artig«) nabrano čipkasto avbo, dalje se tam omenja svilena na*
glavna ruta. Pod pečo, ki je pravzaprav avba, je najbrže mišljen
pintl. Sič v svojih »O slovenskih narodnih nošah« (na str. 27)
kakor tudi v ponatisu iz 1. 1927. (str. 31) trdi, da si Ziljanka »pri
posebnih svečanostih dene na glavo belo pečo, t. j. posebne
vrste avbo, napravljeno iz širokih čipk in okrašeno z zlatim
brokatom, navadno pa nosi na glavi svilen robec«. Pintel ime*
nuje Sič, ki je uporabljal »razne opise noše Ziljank«, »črn, bar*
žunast trak«, »katerega pa žene ne smejo več nositi«. — V ko*
likor se je dalo s Koroškega doslej pozvedeti, so tam ženske
nosile v XVIII. stoletju zavijači podobno avbico s črnim for*
mom, kakor to popisuje Hacquet (glej gori!), v novejšem času
pa adro (svileno ruto) in pintel. Zgleda, da je pintel bil svečan
nakit deklet in nevest, zakaj na akvarelu iz zbirke cesarice Eli*
zabete, »Gailthal, Brautpaar«, ga nosi nevesta. Črni trak na čelu,
ki ga Sič imenuje pintel, bo bržkone p a n t e 1 in bo znak neomo*
ženih žensk. Panteljne iz črnega baržuna so nosile pod »apta*
hom« tudi bohinjske deklice in bo nemara v sorodu z belokranj*
sko »parto«, le da se je tamkaj razlikovala parta deklet in omo*
ženih žen po širokosti. O pinteljnih z brokatnim okrasjem se
ni dalo iz novejših časov nič več poizvedeti.
Slovenske noše na Koroškem. 13
Dr. M. Potočnik (Vojvodina Koroška, 1909, str. 156) piše,
da se Ziljanka v kratkem oblačilu zove Slovenka, ona v dolgi
Janki ali cikli pa Nemka (janka in cikla sta vzhodnokoroška
naziva). Pravi, da mladenke skrbno pripravljajo svojo obleko za
žegen: likajo ras in drugo perilo in napravljajo kakor pri har«
moniki lepe »bavde«, pripravljajo svilene robce in »pcaneteljne«,
ki jih bodo pokrile k maši in potem k prvem plesu, obšivajo
čevlje in privežejo k pasu belomodrordeče trakove. O nevestini
noši pravi Potočnik, da nosi nevesta nad svilnatim pcaneteljnom
še pintelj in klobuk, ki je ovit s surovo svilo v narodnih barvah
in tako figurira kot nevestin venec. V lase je imela nevesta
unesene raznobarvne trakove in po hrbtu spuščene, imela je
dragocen pas in predpasnik iz domačega platna, obrobljen z
raznobarvno svilo.
Toliko o ziljski noši, ki je, kakor priznava posredno že
Hacquet, za njim pa tudi Nemca Waizer in Francisci (ö.«Ung.
Mon. i. W. u. B.), najoriginalnejša v vsej Koroški.
Ostale koroške noše med Slovenci so manj originalne in bolj
nemškoalpsko vplivane. Seveda je moška noša po vsej slovenski
Koroški skoro povsod enaka, vendar pa se ziljska ženska noša
močno loči od ostalih. Ostale noše so manj izrazite in tvorijo
le neznatne variante enega samega tipa.
2. Mežiška noša.
Ta je našla svojega monografa, dr. F. Kotnika v »Našem
Domu« (Maribor 1926, str. 72—76), po katerem posnemam za
mežiško moško nošo to^le:
V starih časih so nosili moški dolge lase do ramen, o Veliki
noči so jih prirezali.
Hlače so bile irhaste dokolenske, imele so »leso« na tri
gumbe, spodaj ob robu hlačnic pa črne trakove, s katerimi so
se zavezovale. Na desni hlačnici zgoraj je bil ozek žep (devžek),
kjer je tičala usnjata nožnica za nož in vilice. Nekateri so nosili
hlače tudi iz domačega sukna (lodna), ki so bile nekoč tudi
kratke.
Nogavice so bile bele volnene, premožnejši so nosili tudi
zelene.
Čevlji so bili nizki, ki so imeli spredaj jermene, pozimi pa
visoki. Škornje so nosili samo duhovniki. Cokle z javorovim
14 Mia Brejčeva:
stopalom so imele zadaj brezove zapetnike, zgoraj pa je bila
lesena pletenina z mecesnovim trakom.
Srajca je bila hodna ali iz tankega domačega prta. Imela je
velik ovratnik. V rabi je bil tudi »kranjski prt«.
Klobuk je bil iz ovčje volne, imel nizko, široko oglavnico
in široko streho. Bil je črn.
Telovnik (lajbič) je bil črn, bogatejši so nosili svilenega
s srebrnimi gumbi. Okoli vratu je bila zavezana svilena rožnata
ruta.
Jopič je bil iz kupljenega lodna črne barve, revnejši so nosili
sivkastega iz domačega sukna (lodna).
Plašč, zvan »burmus«, je bilo dragoceno oblačilo (do 35 gld.).
Po obliki je bil podoben haveloku. Burmus je bilo svatovsko
oblačilo, ki ga je moral nositi vsak moški svat pozimi in poleti.
Pozimi so moški nosili tudi dolge ovčje kožuhe. Volna je
bila obrnjena naznotraj, koža ven. Na hrbtu je imel kožuh lepe
rože ali pa kak verski motiv, n. pr. ime IHS. Vozniki so poleti
nosili modre plašče, ki so bili podobni srajcam in so segali čez
kolena.
Poleti so nosili moški za deloven dan kratke platnene hlače,
hodno srajco, naramnice in klobuk.
Dve vrsti domačega blaga: resovina, katero stke tkalec iz
hodnika in volne, bukovina ali domači loden za hlače, jopiče in
telovnike iz same volne.
Ta moška noša je izginila okrog leta 1860.
Ženska mežiška noša se je hitreje izpreminjala od moške.
Krilo »janka« je bilo iz domačega platna in modro pobar«
vano z belimi rožami. Janke se je držal modre, imenovan
»niedere« iz istega blaga. Bogatejše kmetice so nosile rjavo kup=
Ijeno blago, ki je prelivalo barve; v blago je bila vtkana svila.
Srajca se imenuje »rokavci«, segala je do laktov in je bila
okrog vratu in na laktih nabrana. Revne so nosile »štrajhaste
Janke« iz domačega platna, v katero je tkalec vtkal modre in
druge barvne vrste.
Jopa je bila zgoraj košata, spodaj manj, zadaj nabrana in
kratka, podobna torej špenzarju.
Predpasniki so bili ozki, narejeni iz hodnega prta, različne
barve, pozneje iz tiskanine (druka), premožne pa so nosile svil*
natega.
Slovenske noše na Koroškem. 15
Čevlji so bili nizki, poleti so Mežičanke nosile tudi »solne«.
Pas je nosila okrog leta 1810. vsaka gospodinja. Bil je kovan,
na katerem je visela verižica, na njej pa nož. Pozneje so nosile
verižice z nožem le še doma pri delu. Nemški narodopisci sma«
trajo slednje za slovensko posebnost.
Zimski kožuh je bil iz ovčjega usnja, na hrbtu je imel orna*
ment iz cvetja.
Pokrivalo so tvorile avbe ali pa »bele adrce«. Mežiška avba
ali »koroška avba« (koroška kapa, črna kapa) (si. 9) pokriva
samo zadnjo polovico glave in ima zadaj po dva črna moire*tra*
kova, ki se zavežeta v lepo pentljo. Prevlečena je s črno, stis*
njeno svilo, zaglavje pa s črnim baržunom, na katerem so z zla*
tom uvezeni različni geometrični in cvetljični motivi, »zadnjek«.
Dekliške avbe (nevestine) imajo tudi raznobarvne stilizirane
c vetij ice in zelene liste. Avbe so navadno zarobljene z zlato ve*
ženino.
Bele adrce so se nosile in zavezale na razne načine, zadnji
ogel je padal po hrbtu. Obrobljene so bile s čipkami (slovenske«
in »nemške« špice).
Ženski klobuk je bil iz zajčje volne, imel je zadaj dva črna
trakova kakor avba. ali pa je bil brez njih. Ovijala ga je debela
črna svilnata vrvca, pozneje svilnat trak. Izpočetka so ga Meži*
čanke nosile brez rute, pozneje pa nad ruto bodisi pozimi aU
poleti. To nošo so sprejele cd nemških sosed v Labudski dolini in
ob Glini, kjer je bil tak klobuk znan kot »šentviški klobuk«. Ta
noša se je raztezala med Slovenkami tudi po koroški in celovški
okolici.
Precej podobno nošo so nosili tudi Štajerci na Pohorju, v
Solčavi in Savinjski dobni.
3. Rožanska noša.
Moška (po dr. M. Potočniku, glej zgoraj!):
Irhaste hlače, kratek »jopič«, širok klobuk, rdeč svilen telov*
nik s srebrnimi gumbi, modre nogavice, nizki čevlji.
Ženska (si. 9 a), b), c): Kapa, okrašena z žojami in zlatim
brokatom (Tab. VI, si. 3, 4, 5), črna suknena »jopica« do pasu,
precej košata »janka«, bele, lepo pletene nogavice, s suknom
obšiti, nizki čevlji z »mašno« in zaponko. Poleti namesto jope
sama janka z »rokavei«. (Tab. VI, si. 1, 2.) Tudi lepi pasovi
so bili nekdaj v navadi.
16 - Mia Brejčeva:
A. Sič popisuje v Slov. nar. nošah (1927.) str. 32 in 33 moško
nošo: klobuk črn, z dvojnimi krivci, pod njimi kapa. Srajca ima
položen ovratnik, okrog vratu pisana ruta, zavezana pod vratom
v vozel. Konca rute sta na ramah potegnjena izpod žametastega
telovnika. Suknjič je temen in kratek. Hlače so kratke in irha«
ste. Ženska noša: Lase na prečo počesani, kite zavite v svitek
in pripete z glavnikom. Čez teme nosijo črn baržunast trak.
Pokrite so s črno avbo, ki ima zadaj našit z zlatom vezen »zad«
njek«. Srajca bela, poleti s kratkimi, pozimi z dolgimi rokavi.
Pod vratom je zapeta z gumbom, rokavi so na rami nabrani, za
pestnikom so prišite čipke. Čez prsa nosijo svileno rožasto ruto,
modre se drži krila, krilo (janka) je iz navadnega raznobarvnega
blaga, tudi svileno. (Tab. V, si. 1.) Predpasnik črn svilen, obrob«
Ijen s čipkami (vogali ponekod okroglo obrezani). (Tab. V, si. 2.)
Zadaj pentlja z dolgimi trakovi. Nogavice bele, nosijo solne,
tudi visoke čevlje. Pozimi nosijo še črne »jope«, katerih rokavi
so v sredi nad komolcem zadrgnjeni z gubami (nabavdani).
Ta noša, pravi Sič, se nosi okoli Bač in Roža.
4. Podjunska noša.
Srajce (»kikl«) so nosili moški iz domačega platna. Imeli
so položen ovratnik, imenovan »kolir«, okrog vratu pa zavezane
svilene ovratnice, imenovane »ošpinteljne« (Halsbinde), ki so se
spredaj zavezovale v vozel. Na ramah gleda ta ošpintelj izpod
»lajbča«.
Hlače so bile dokolenske, irhaste, odpirale so se spredaj
s štirikotno krpo »na polkence«. Spodaj sta bili hlačnici razprti
in opremljeni z jermenastimi »panteljni«, s katerimi so se zave«
zovale hlače okrog podkolen. Skoro gotovo so bile tudi ornamen«
tirane s črno svilo.
Nogavice so bile pri nizkih čevljih rdeče ali modrovolnene;
često so se nosili, zlasti v zadnjem času tudi izšivani na levi in
desni, ne na zadnji strani, škornji. Pri kratkih škomjih se je med
hlačami in gornjim robom škornja videl kos beloplatnenih spod«
njih hlač na kolenu.
Lajbeč je bil spredaj žametast, redkeje svilen, navadno vde«
lan z rožicami, tupatam pa tudi ves kričečerdeč. Imel je ali sre«
brne kroglaste ali polkroglaste gumbe ali pa gumbe iz jelenove
Slovenske noše na Koroškem. 17
kosti. Verige za uro so bile zelo velike, srebrne, obeski so bili
križniki (tolarji) ali ključi.
Jopič (jopeč, jopč) je bil zelo kratek, je imel ležeč ovratnik,
vsi robovi so bili obšiti s črnim žametastim panteljnom ali »žnu=
rami«, isto tako robovi žepov. Bil je iz domače rjave raševine,
nedeljski pa iz žametu podobnega blaga in je bil najčešće temno*
moder ali črn.
Iz žepa je visel rdeč in velik »fcanetelj« (včasih tudi navadna
ženska »odra« ali »odrica«), v drugem žepu je bila »fajfa«, katere
»rorč« je gledal iz žepa. »Mehir« za tobak, »tabakpajtl« je bil
spravljen zadaj pod supnjo, da je njegov »mušl«, cof gledal včasih
izpod suknje. Svinjski mehir j i so bili obšiti z rdečim trakom.
Pod klobukom so imeli moški v podjunski dolini svileno ali
pavolasto čepico, imenovano »smrtnico«, ki je bUa dvojna, zno*
traj rdeča, zunaj temna, z dolgim cofom, »mušlnom«. Nekateri
te smrtnice v hiši niso zlepa sneli z glave. Klobuk je imel v no*
vejših časih kratke in ozke krajce z oglavjem, podobnim onemu
polcilindra, dasi ni bil previsok. Okrog klobuka je bila »žnura«
z dvema čopoma, »mušlnoma«, ali pa širok trak, imenovan
»obvada«. Poleti so imeli moški v Podjuni pod klobukom zeleno
žametno polkroglasto čepico, zvano »kapica«.
Sva tj e (»ovsetarji«) so imeH seboj »ovsetarsko palico« iz
pušpana (Fischbein), spodaj okovano, na vrhu je imela bunkasto
glavo, pod njo je bila luknja s trakom: belega je imel ženin,
rdečega ovsetarji.
Za moško nošo v Podjunski dolini mi je dal podatke gosp.
stud. techn. Joško Trampuš iz Pliberka. Žensko nošo je pa opi*
sala gdčna. Malči Mlinar jeva iz Pliberka. Obema topla hvala!
Ženska noša v Podjuni je zelo podobna rožanski in mežiški
ter bližnjim nošam v zahodni Štajerski.
»Avba« je iz črne svile, ima znotraj »futer« iz barhenta ali
platna ali navadnega blaga, zunaj je prešita s črno svilo in nago*
sto črno prešivana, kar je videti znotraj na »futru«. Zadaj ima
ornament s polkrožno zaključenim ali rahlo priostrenim vrhom.
Ta ornament je zlat (»porta«) in se nahaja na kosu iz violetnega
ali vinskordečega žameta. Glavni del so geometrični motivi
ali navadne rozete, ki ne pomenijo ne nageljna, ne planinke.
Nekateri ornamenti so tudi vezani iz črnih, steklenih korald,
tem koraldam pravijo »gralce«. Zadaj drži avbico skupaj elastičen
2
18 Mia Brejčeva:
trak, na katerem visita dva 8 do 10 cm široka črna trakova, dolga
do rSO cm in nazobčana. Avba pokrije samo zadnji del glave,,
tako da so spredaj vidni lasje, nekdaj počesani na osrednjo
prečo. Trakova se potegneta naprej in ovijeta ob robu avbe
okrog glave, potem se zadaj spneta s »haftelnom« in se zavežeta
v zatilniku v široko pentljo, imenovano »mušla«. Druga vrsta
ima že kar narejeno mušlo zadaj, ki je kar pripeta. Trakovi
so iz črne svile, se imenujejo »panteljni« in so moirirani z roža«
mi. Pod trakovi je bil še barvast trak »rumejak«, ki je za prst
daleč gledal izpod črnih trakov.
Srajca, »rokavi«, je iz finega, drobno tkanega domačega platna
ali iz sifona. Podobna je gorenjski. Na rami in spredaj pod vra-
tom so »favdi«, ovratnik je nizek, včasih obrobljen s čipkami.
Rokavi so na ramah ozki, ob komolcu se znatno razširijo, ob
zapestju pa zopet zožijo. To so nedeljski »rokavi«, za vsak dan
nosijo »prtene rokave« s kratkimi rokavi. Za pestjo so imeli
manšeti redkokdaj čipke. Srajca je kakor gorenjski ošpetelj zelo
kratka, sega komaj nekaj cm pod pas.
Krilo, imenovano »jonka« je skupaj sešito z modrcem, ime«
novanim »njedrc«. Dolgo je do členkov, je volneno ali listrasto
ali iz izpreminjajoče se svile temnolivnozelene, črne, (kašmir)
ali vinskordeče barve. Spodaj ima kakih 20 cm od tal prišit širok
črn žametast rob. Mesto žameta se za rob porabljajo včasih črne
čipke. Krilo je okrog in okrog nabrano v 1 cm globoke bavde,
samo spredaj na sredi je puščen kakih 20 cm širok pas brez
bavdov. Njedrc je včasih iz istega, včasih iz drugačnega blaga
kakor jonka, je spredaj pri vratu nepregloboko, okroglo izrezan,,
da se vidi ovratnik s par bavdi na prsih. Zadaj je manj izrezan.
»Odrca«, svilena ruta, rožasta, karirana, franžasta, se zgane
v dva trikota po diagonali, položi okrog vratu na ramena in se
spredaj pripne s »špernodlni«. »Devovniške« odrce so velike in se
počez zavežejo čez prsi, zadaj na hrbtu pa se zadnja konca zave«
žeta v vozel.
»Štumfi« so pavolnati, beli, brez »bucljev« kakor ziljski,
so pa umetno pleteni v geometrične in rastlinske ornamente s
tem, da se plete nogavica redkeje ali gosteje v razne kombinirane
»muštre«. Nogavice so privezane s »podvezo«, ki je tkana iz
lanu.
Slovenske noše na Koroškem. 19
Čevlji so raznih vrst, kakor navadni črevlji, solni, punčuhi
in visoki čevlji (nižji od ziljskih). Bili so kombinirani (visoki) s
črnim suknom in usnjem.
Spodnje krilo se je imenovalo »spodnca« ali »spodja jonka«.
Bilo je iz belega platna ali iz sifona, spodaj zelo široko in s
čipkami obrobljeno. Včasih so nosile ženske v Podjunski dolini
kar po tri ali štiri »spodnce«, da so bile bolj košate.
V delavnik so si ženske pokrivale glavo z navadnimi belimi
odrcami, imenovane »mojcke«, ki se zadaj zavežejo.
Pozimi so ženske nosile velike ovratne rute iz volne s fran*
žami, imenovane »umentuh« (Umhaentuch) in pa »jope«, čez
pas ozke, na ramah široke in »nafavdane«, dopasne jopice.
5. Glinška noša (si. 10).
Glinška ali celovška noša, pravi dr. M. Potočnik, (glej zgo*
raj!), se je nosila po odpravi stare noše med leti 1865. in 1885,
Danes (t. j. 1. 1909.!), pravi Potočnik, da je še običajna med Trgom,
Št. Vidom in Celovcem v mešanih, oziroma pravkar ponemčenih
krajih. Žene so nosile majhen klobuček, okrašen z žojami,
katerih dve sta segali po hrbtu do pasu. Janka je bila nekoliko
daljša, okrašena s »kreželjnom«, često z dvema ali tremi kre*
željni. Namesto jope so žene nosile »šlabanko«, ki je bila do
pasu ozka kakor jopa. Pod pasom pa se je razširila in je segala
še nekaj cm nižje. Podobna je bila današnjim mestnim »jaknom«.
Okrog vratu so žene nosile lepe svilnate ali franžaste robce,
ki so jih zvali »tibetaste facneteljne« ali pa »trstinarce«, ker so
jih dobivali iz Trsta. Namesto poprej običajnih belih kožuhov je
stopila v tej dobi velika ruta ali »hentuh«, ki je še danes v
navadi.
Tako Potočnik. Iz zbirke cesarice Elizabete poznamo akvarel
z napisom »Glanthal«. Na tem je upodobljen moški v širokih,
sivih, dotalnih hlačah, v temnozelenem suknjiču s položenim ovrat*
nikom, sicer čisto podoben mestnim suknjičem, le da ima na
koncu rokavov nazaj zasukane manšete iz svetlejšega zelenega
blaga, s temnejšim obrobljenega. Telovnik je svetlorjav in kva«
dratasto kariran, bržkone iz svile, ovratnik je položen, pod njem
je temnordeča pentlja. Klobuk je zelen, bržkone žametast in ima
precej široke kraje, na oglavju pa visok svilenozelen trak. Žena
ima silno široko, svetlomodro krilo in črn, svilen predpasnik.
20 Mia Brejčeva:
Zgoraj ima oblečen spenzar iz rjave svile, ki ima čez prsi šivan
po en vertikalen črn trak v okras. Spenzar je v pasu zelo stisnjen,
rokave pa ima lijasto razširjene. Okrog vratu je viden izpod
spenzarja droben pas bržkone svilnate, pisane rute. Lase ima
spletene žena v »fige«, na glavi ima širokokrajen črn klobuk
s skoro ravnimi krajci in precej nizkim, polkroglastim oglav«
jem.
6. Labudska noša (si. 11).
Popisa ni bilo dobiti doslej nobenega. V Labudski dolini pa
še žive mnogi Slovenci, dasiravno je bila svoje čase čisto slo«
venska. V zbirki cesarice Elizabete se nahaja tudi labudska noša
v akvarelu.
Moški ima črne irhaste hlače, zavezane pod kolenom s tra«
kovi, potem svetlomodre nogavice, polvisoke čevlje. Telovnik je
črnožametast z gosto vrsto drobnih srebrnih, kroglastih gumbov
ob odprtini na prsih. Viden je položen ovratnik in pod njim
rdeča rutica. Suknjič je teman in podoben mestnemu. Klobuk
je širokokrajen, krajci so rahlo zavihani s skoro povsem okrog«
lim nizkim oglavjem, ki se na vrhu krožnikasto poglablja, okrog
njega je ozka »žnora«. Žena ima zelo široko, svetlordeče krilo,
z zelenimi vodoravnimi progami, dalje svetlomoder predpasnik
brez obrok in čipk, potem teman spenzar, ob pasu zelo stisnjen
s širokim, položenim ovratnikom, izpod katerega gleda rdeče
pisana ovratna rutica. Na glavi ima ogromen klobuk skoro popol«
noma ploščate oblike, da se oglavje komaj loči. Bržkone gre za
slamnik.
7. Borovcijska noša (si. 12).
Poseben popis mi ni znan. V zbirki cesarice Elizabete pa
se je nahajal akvarel »Ferlach«, na katerem je upodobljen moški
v visokih, mehkih škornjih, ki segajo še čez koleno, vidne so
irhovke in bržkone vzorčast, žametast telovnik z vrsto debelih
srebrnih, kroglastih gumbov. Pod vratom je vidna pod belim,
položenim ovratnikom majhna rdeča rutica. Suknjič je podoben
mestnemu in je videti temnorjav. Pod klobukom ima Borovelj«
čan svileno kapo, ki s čopom pada na desno ramo. Klobuk ima
ozke kraje in široko, srednje visoko, okroglo oglavje. Ženska noša
ima široko, rjavo, okroglo vzorčasto krilo, črn, spodaj z volanom
opremljen zelo kratek predpasnik. Modre je iz rdečkastega blaga.
Slovenske noše na Koroškem. 21
srajca ima zelo široke rokave, ki segajo nekaj čez komolec in
imajo na koncu čipke, okrog vratu je položena bela svilnata ruta
z rožami v rdečem in zelenem, pas je zelo stisnjen, od njega visi
navzdol po predpasniku cizeliran sklepanec. Poleg sklepanca je
od pasu še drobna verižica, na koncu katere visi nož. Na glavi
ima Boro vel j čanka, kakor je težje ločiti s slike, ki kaže ženo v
skoro frontalnem obratu, okroglo avbico, ki je videti zlata, zadaj
ima kratko, svetlomodro pentljo. Mogoče gre tudi za zlatobrokat*
no avbico, kakršnih ima nekaj etnografski muzej v Ljubljani
iz Koroške? Lasje so gladko počesani spredaj na prečo, kite so
ovite nadrobno okrog glave.
8. Noša na Jezerskem (si. 13).
Tudi ta noša še ni nikjer posebej popisana, kolikor mi je do
danes znano. Nekaj podatkov o ženski noši na Jezerskem pa
nam zopet daje akvarel iz zbirke cesarice Elizabete z napisom
(»Seeland«).
Ta ženska noša (škoda, da na sliki ni upodobljen tudi moški)
je povsem podobna gorenjski, kakor se Jezerčani sami radi šte«
jejo h »kranjcem« in ne h »koroščem«.
Ženi, upodobljeni sedeči na tem akvarelu, imata zelo široki,
bržkone svileni krili rdečkastorjavkaste barve. H krilom sta pri*
sita modrca iste barve. Obe nosita črne, bržkone svilnate, pred*
pašnike in imata ošpeteljne s silno širokimi rokavi in ozkimi za*
pestnimi manšetami, obšitimi z belimi čipkami. Okrog ramen
in čez prsi je položena pisana Hlasta, franžasta ruta, kakršna (v
barvi) je na Gorenjskem običajna. Na glavi nosita pokrivalo, ki
ga ostali Korošci ne poznajo, pač pa veže Jezerčanke z Gorenj*
kami. To je bela peča, zavezana okrog glave na gorenjski način,
pa s počez položenim petelinčkom, ki je lepo razčesan. Zadaj
pada konec peče po hrbtu daleč navzdol in je videti bogato belo
vezen.
Toliko se je dalo zaenkrat zbrati podatkov o slovenskih
nošah na Koroškem.
Ločimo v glavnem najbolj originalno ziljsko nošo in pa
vzhodnje koroške variante, ki se med seboj le nebistveno razli*
kujejo in ki posegajo tudi še na zahod Štajerske (Pohorje). Vse
te noše so členi velike družine srednjeevropsko*alpskih noš. Irha*
ste hlače, telovniki z blestečimi gumbi, črnosvilena avbica z zla«
22 Mia Brejčeva:
tim našivkom zadaj, črne in zelene barve so skupne vsem, slo«
venskim in nemškim alpskim nošam. Še posebno velja to za
moško nošo, ki se v bistvu malo loči v različnih pokrajinah. Ori«
ginalna pa je zlasti ziljanska ženska noša, ki med nemškimi nima
podobnosti in dokazuje, da se je slovenski živelj v Zilji najbolj
trdno držal stare slovenske tradicije, (podobno tudi glede hiš,
običajev itd.). Nekateri opazujejo »slovansko« značilnost v nošah
v gubanju in v ljubezni do beline.
V stilnem oziru kažejo alpske noše koncem razvoja na eni
strani zelo napredno, evropskemu zapadu XIX. stol. prikrojeno
značajnost (primeri kopico srednjeveških elementov v slovenski
vzhodnjaški noši!), nagnenje k »naturalizmu«, ki se kaže v tem,
da je noša komodna lupina telesu, brez vseh fantastičnih elemen«
tov, na drugi strani pa je v teh izredno pisanih pestrobarvnih
nošah, kratkih krilih, itd. čutiti oni značilni alpsko«čutni element,
ki polje tudi v dekorativnosti hiše, v ljubezni za barvno slikar«
stvo, in v glasbi v ljubezni za velik ambitus in močan harmonični
razmah melodij, v tekstih ljudskih pesmi pa v onem nagnenju k
erotiki, često zelo seksualno pobarvani.
Tako nam tudi slovenske alpske noše kažejo one značilnosti
stila in psihologije, kakor jih je mogoče slediti v ostalih etnograf«
skih smereh pri alpskem Slovencu.
Résumé. Les costumes nationaux Slovènes en Carinthie.
L'ensemble des costumes des Slovènes en Carinthie, qui,
serrés entre l'élément allemand et l'élément italien, sont les plus
occidentaux des Yougoslaves, n'a pas encore été décrit. Cet article
essaie de recueillir les principaux matériaux épars en diverses
publications. A ces matériaux, l'auteur ajoute les résultats de
ses dernières recherches personnelles; en outre, il essaie de recon«
struire le développement historique de ces costumes et de les
définir du point de vue ethnographique.
Les costumes du nord«ouest du territoire slovène sont plus
on moins de caractère alpestre et possèdent plus de traits com«
muns avec les costumes allemands des Alpes qui les antres costu«
mes Slovènes; cependant, ils en diffèrent en plusieurs points et
représentent ainsi, dans le grand groupe des costumes alpestres,
tout«de«même une variante originale.
Slovenske noše na Koroškem. ?3
La description la plus ancienne du costume du paysan slovène
de Carinthie est celle qui décrit le costume du duc, installé au
13e siècle dans la plaine de Gospa sveta. Nons y reconnaissons
le costume de paysan, pendant le haut moyen*âge, sons direction
franque, généralement en usage dans l'Europe centrale. Nous
u'avons pas d'antres discriptions jusqu'à la moitié du 18e siècle;
et alors nous rencontrons déjà des différences locales. Les de«
scriptions sont faites: par Hermann, en 1781 (Reisen durch
Oesterreich, Steyermark, Kaernten, Krain im J. 1780), par B. Hac=
quet, en 1791 (Abbildung u. Beschreibung der suedwest« u. oestli«
chen Wenden, Illyrer u. Slaven), et par Breton (d'après Hacquet);
du début du 19e siècle, nous avons des descriptions des années
1819, 1827, 1843, 1844, 1890, etc. Il y a aussi des peintures, dans
les SloM'iansczyzna de Korytko (1838) et dans la collection d'aqua«
relies de l'impératrice autrichienne Elisabeth (1858), qui contri*
huer considérablement à la connaissance de ces costumes.
Au sommet de leur développement, à la fin du 18e et au
début du 19e siècle, les costumes slovènes de Carinthie montrent
les variantes locales suivantes: celle de la Zilja (f. 1—8, c. I—IV),
entre toutes la plus originale, et celles de Rož=Mežica (f. 9, c.
V—VI), de Glina (f. 10), de Labud (f. 11), de Podjuna, de Jezer«
sko (f. 13) et de Borovlje (f. 12). En général, nous distinguons le
costume occidental de la Zilja des costumes orientaux, qui diffè«
rent moins entre eux et se trouvent encore en Styrie occidentale
(Pohorje). Chez les hommes, sout caractéristiques, pour les costu«
mes alpestres les culottes de cuir blanc (f. 3, c. I), les gilets de
velours ou d'écarlate, avec de grands boutons étincelants (c. II,
î. 3, 5, 11, 12); chez les femmes, principalement les coiffes de soie
noire (f. 9, c. VI), avec la bordure d'or en arrière. Par ces qualitis,
les costumes carinthiens ne se distinguent pas beaucoup des
costumes allemands des Alpes; le cotume masculin, spécialement,
est presque partout le même. Les couleurs sonebres et vertes
sont égalment communes aux Allemands et aux Slovènes des
Alpes; mais il y a auosi des différences considérables, surtout
ches les costumes féminins, qui sout plus ornés que les costumes
masculins et peut«être plus expressifs. Une particularité slave
représente probablament l'amour de la couleur blanche et de la
plissure fine du linge et des jupes (c. III—V, f. 2, 4, 5, 6), qui est
spécialement caractéristique pour les costumes slaves. Mais il est
24 Mia Brejčeva:
certain que spécialement le costume féminin de la Zilj a, par ses
couleurs, est extraordinairement pittoresque et que, par cette
qualité, il se distingue fortement des costumes allemands carin«
thiens qui l'entourent; il s'en distingue également par la jupe
courte et finement plissée, par les souliers (f. 8) et par la ceinture
(f. 7) ornés de borderies, par l'amour des rubans de couleurs, par
la chemise extraordinairement plissée, par le fichu de soie multi«
colore qui couvre la poitrine au lieu de la chemisette (f. 3, 5, 6),
par la coiffe principale, appelée »pintelj«, (f. 4, 5), etc. Quelques
costumes ont été en usage dans les environs de Glina (f. 10), de
Labud (f. 11), et de Borovlje (f. 12), au milieu du 19e siècle, chez
Slovèns et chez Allemands; les costumes nationanz allemands,
avec leurs particularités, out depuis longtemps disparu, tandis
que les Slovènes portent leurs costumes parfois encore aujourd'
hui aux jours de grande fête.
Les costumes alpestres slovèns montrent en comparaison
avec les costumes slovènes orientaux, une tendance au naturalisme:
le costume est conçu comme vêtement commode, du corps, sans
aucun élément fantastique. Le naturalisme apparaît encore dans
l'omamentation très sensible que montrent également: les mai«
sons, avec leurs couloirs pittoresques et avec l'amour de l'orne«
ment en peintures de couleurs; la musique, avec la tendance à
l'harmonie; la poésie, avec la tendance à l'élément erotique.
SI. 1.
SI. 2.
SI. 3. SI. 4.
SI. 1. Ziljska moSka noša (Hacquet 1. 1791.) - SI. 2. Ziljska ženska noša (Hacquet
I. 1791.) - SI. 3. Ziljan (Goldenstein 1.1838.) - SI. 4. Ziljanka (Goldenstein 1.1838.)
SI. 5.
SI. 6.
SI. 7.
SI. 8.
SI. 5. Ziljanski ženin in nevesta (Prinzhofer). SI. 6. Ziljanska noša (Prinzhofer).
SI. 7. Ziljanski ženski pas. SI. 8. Ziljanski ženski čevlji.
a)
b)
c) d)
SI. 9. Sedanja rožanska in ziljanska noša.
a) Kapa. h), c) Rožanska noša spredaj in zadaj, d) Sedanja ziljanska noša.
SI. 10.
SI. 11.
SI. 12.
SI. 13.
SI. 10. Glinška noša (Prinzhofer). SI. 11. Labudska noša (Prinzhofer). SI. 12. Boro-
veljska noša (Prinzhofer). SI. 13. Noša na Jezerskem (Prinzhofer).
Tab. I. Ziljska moška noša.
1 Hlače. 2, 3 Vezeninski ornament na hlačah. 4 „Bruštah". 5 Kroji hlač. 6. Kroji
„bruštaha". (Merilo 1 : 16)
Tab. II. Ziljska moška noša,
JI „Lajbeč". 2 Kroji „lajbča". 3 Ornament na ovratniku. (Merilo 1 : 16).
Tab. III. Ziljska ženska noša.
1 Ziljski „vajšpat". 2 Kvačkane  čipke na zapestju. 3, 4  ,Kdar" ali „kragne" s
„krežlnom". 5 „Fintel". (Merilo 1:16).
Tab. IV. Ziljska ženska noša.
1 Ziljanski „ras" z „nidercem" ali „modrčem".  2, 4 Vezeninski vzorec z „modrča"
3 Kroj „modrča". 5 „Burtah". (Merilo 1 : 16).
Tab. V. Rožanska ženska noža.
1 Rožanska „janka" z „modercem". 2 Predpasnik. (Merilo 1 : 16).
Tab. VI. Rožanska ženska noša.
1 Rožanska ženska srajca. 2 Kroji srajce. 3 „Kapa" z „žojami". 4 Kroji „kape".
(Merilo 1 : 16).
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 6. do 10. stoletja."
Jože Rus — Ljubljana.
V znameniti »razpravi o Hrvatih in Srbih«, De administrant
do imperio 29.—36. pogl, nam kronani bizantinski zgodovina-
Konstantin Porfirogenet posveti na treh mestih ne -
pričakovano daleč proti severu v kraje, koder bi človek slutil
le neprodirno temo. Tu piše, da so dalmatinski Hrvatje prišli
iz dežele Hrvaške, ki leži onkraj Bavarske, onkraj Ogrske, v
bližini Frankov pa tudi Pečenegov, ki so prihajali deželo plenit.
Tem severnim Hrvatom, oziroma Hrvaški so se naši zgodo«
vinarji posvečali kaj malo, le mimogrede. Da, nekateri, so jih ho«
teli celo zanikati in s tem postaviti naš zgodovinski vir na laž. Še
le v novejšem času je poleg J. B. Buryja posebno Lj. Hauptmann
(Štrena Buličiana, oziroma Zbornik kralja Tomislava) dokazal,
kako dobro je bil bizantinski cesar poučen, da biva v njegovi
sodobnosti poleg Hrvaške na balkanskem jugu tudi dežela
istega imena tam za Karpati. V pripovedi o tej Hrvaški uva«
žuje pisatelj zgolj politično«geografske razmere svojega, t. j.
10. stoletja, ko so politične prilike nudile češkemu knezu
Boleslavu I. možnost, da si je okoli leta 960. osvojil tudi njo.
Imamo pa vrh tega za isto dobo še drugih virov, ki nam bizan«
tinsko poročilo le potrjujejo. Tu je vzeti v poštev predvsem
arabske pisatelje, katerih vesti segajo nazaj v čase veliko«
moravskega kneza Svetopolka (870—894). Zakarpatske Hrvate
pozna tudi angleški kralj Alfred Veliki (849—901) v svojem
opisu Evrope, imenuje jih »Horiti«.
Vislani — Hrvatje — Lehi. Ali iz istih časov najdemo v
zgodovinskih virih prebivalstvo te Hrvaške imenovano tudi kot
Vislane, par sto let pozneje pa še kot Lehe. Vislani kot čisto
geografsko ime po pokrajini ob reki Visli ne pomenijo zamo«
tanega problema, vendar je treba naglasiti dejstvo, da nastopa
' Ker stoji redakcija »Etnologa« na stališču najširše objektivnosti, daje
prostora tudi temu članku.
32 Jože Rus:
to ime že v stari germanski narodni pesmi v imenu »Vistlawudu«,
»gozd Vislanov« (R. Much, Zs. f. dt. Altert. 57, 147; 62, 146),
da je torej podedovano od starine.
Mnogo je od nekdaj Poljakom do imena Leh (Lehit), saj
njegov širši politično«geografski pojem pokriva v oblikah Ljah
— Lenkas — Lengyel med Rusi, Litavci in Madžari toliko, koli«
kor domače ime Poljak. Vse številne teorije poljskih razisko«
valcev poudarjajo tuje poreklo Lehov, so pa zgrajene na dom«
ne vi, ki ji ni mogoče najti avtentičnih dokazov, namreč, da se
je bil med Slovène vselil neki živelj iz tujine, bodisi Daki, Kelti,
Iliri, Saši, Normani ali Obodriti (L. Niederle, SS III 226).
Z vprašanjem hrvaškega imena se bavijo bolj raziskovalci
preteklosti dinarskih Hrvatov. Ako ne govorimo o Fr. Račkem
(1828—1894), ki je obstoj severne Hrvaške kratkomalo zanikal,
srečujemo v glavnem dve struji. Prva stoji pod vplivom dejstva,
da so Hrvatje danes narod slovanskega jezika, zato šteje tudi
njihove prednike za čiste Slovène. Nasprotna struja išče v
Hrvatih etnografskih elementov tujega, neslovenskega porekla,
prav po zgledu »lehomahije«. Njen glavni predstavnik je soci«
jolog L. Gumplowicz (Allg. Staatsrecht 1907). Postavil je
teorijo, da so biH Hrvatje slovensko pleme, med katero so se
bili pomešali Gotje, mu postali politični gospodarji, se pa ž
njim pretopili v slovanski narod hrvaškega imena; dokazov za
to trditev žal nismo dočakali.
Vsi raziskovalci pa ne obdelavajo istih ljudskih slojev. Eni
gledajo pri tem ves poljski narod, drugim tiči vprašanje samo
v vi^lanskem, hrvaškem delu naroda, tretji računajo le z višjim
razredom vislanske družbe, š lah t o, in iščejo na podlagi ne«
dvomnih znakov antropološke prirode (SS III, 230) samo njej
poreklo od zunaj. Prva skupina raziskovalcev je po številu naj«
manjša, najštevilnejša pa je tretja (Fr. Piekosiriski, Rycerstvo
polskie, Krakow 1896). Ali tudi ta se ni umela zamisliti nazaj
v daljne čase, ampak pričenja svoje razglabljanje pri današnjem
stanju, ker veruje v prvotno slovënskost hrvaškega imena in
ljudske plasti.
Kakor dve skupini raziskovalcev razprostranjenosti imen
»Hrvat« in »Leh« ne pripisujeta enako velikega geografskega
prostora, vse tri se vendar ujemajo v tem, da imajo na mislih
v prvi vrsti kraje in ljudi ob gornji Visli. Že spričo tega se zdi
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 6. do 10. stoletja. 33
potrebno, da bi se obe horološko in kronološko skladni imeni
obravnavali sinoptično: problem Lehov je po vsej logiki
istoveten z vprašanjem Hrvatov. Neke bolj podzavestne vtise
v tem smislu je že opažati pri Niederlu i. dr., najdoločneje pri
E. Kuniku (Kwart. hist. 12), ki obe imeni ne ločijo strogo drugo
od drugega, ampak dajejo izsledke o enem radi tudi na rovaš
drugega.
Vislanski Hrvatje so bili Gotje. Iz vseh dosedanjih razisko«
vanj je ugotovljeno, da so bili vislanski Hrvatje ljudsko pleme
ostro začrtane individualnosti. In ko sem se ob študiju najsta«
rejše preteklosti dinarskih Hrvatov približal tudi vprašanju njihove
zakarpatske domovine in etnološke kompleksije, se mi je posre«
čilo najti dokazov, da gre pri prvotnih Hrvatih v rasnem kakor
jezikovnem oziru za eno izmed številnih vzhodnogermanskih
ali gotskih plemen, da je torej najstarejša zgodovina
hrvaškega imena nesporno germanska. Podrobni
izsledki tega raziskovanja izidejo v posebni knjigi, na tem mestu
pa naj bodo razloženi samo pogledi, ki jih nudijo zgolj viri o
zakarpatskem delu Hrvatov.
Antropološke razprave o tem vprašanju mi žal
niso dostopne; izognem pa se jim tem laže, ker njihovih trditev
nihče ne zavrača. Tudi kar se tiče starega rečnega imen o«
s 1 o v j a, so si skoro vsi složni v mnenju, da se kot priča za
pradomovino Slovenov v porečju gornje Visle ne more jemati
Y poštev, ker vsebuje mnogo nedvomno germanskega elementa
(J. Rozwadowski, Rocznik slaw. 6). Malo jasna pa je še danes
slika, ki nam jo nudi geografija predslovenske in zgodnje
.slovenske preteklosti vislansküi krajev; njo si je treba zato
natančneje ogledati.
2e L. Niederle je bistro opazil, da je v zgodovini Slove*
nov tik pred začetkom njihovega razširjanja silo velikega po«
mena ne gozdnati gorski svet Sudetov, ampak nižavsko porečje
reke Visle; jez, ki je oviral Slovène v smeri proti zahodu, torej
ni bil v reljefu kake gorske pokrajine. »Tu na Visli ali rajši
zahodno od nje, tam nekje pri Odri, je zadel prvi zapadni slo«
venski val na odpor Germanov, na pleme nenavadne sile, ki ne
samo, da se pritisku ni hotelo vdati, temveč je v boju krepko
vzdržalo in v začetku celo zmagovito in močno napredovalo. In
la ovira je za daljšo dobo ustavila napredovanje Slovenov na
s
34 •      Jože Rus:
sicer prosti zahod« (SS I 124). Vendar Niederle priznava to mejo
med slovenskim in germanskim svetom samo za omejeno dobo,
ker najkasneje v 2. ali 3. stoletju, trdi, so prišli Sloveni tudi v
kraje med Visio in Labo (SS III 61). Temu nasproti zastopa Ne«
mec K. M Ü 11 e n h o f f (Dte Altertkde 1906, II 93) mnenje, da
Germani v 6. stoletju Povislija še nikakor niso šteli za sloven«
sko deželo. Sicer pa stavi Niederle, ki je delal v svojih starejših
delih avtohtonistom še znatne koncesije, v karto k SS IV na
prostor med Visio in Labo tudi že svoj vprašaj.
Ali edini narod, ki ga poznajo zgodovinarji na tem širnem
proistoru, so germanski Šilingi, nastanjeni okoli češčene gore
Sobotke (718 m) in reke Sleze, južnozahodno od Vratislave;
njihov spomin je ohranjen v poslovenjenem imenu dežele Slask,
iz česar se sklepa, da so Šilingi prihod Slovenov deloma priča«
kali in se potem spojili ž njimi v en narod. Da izpolni prostorno
praznino, se je potrudil E. Schwarz (Mitt. o. I. Gf. 43). Prokopi j
(BG III 35) namreč poroča, da je moral zakoniti langobardski
prestolonaslednik bežati pred kraljem Vahom in da je prišel
k Varnom, a njegov sin Ildigiz je zbežal od Langobardov narav«
nost k Slovenom. Varni in Sloveni so bili potemtakem res
Langobardom sosedje. Če pa so si bili mejaši tudi med seboj,
je drugo vprašanje, ki je kočljivo, posebno, ker vemo, da je
narod z imenom Varni stanoval zahodno od današnje Češke,
v Turingiji, sama Češka pa da je bila prav tedaj trdno v rokah
Langobardov (J. Loserth, M. o. I. Gf. 2). (Ker je Vaho umrl
okoli 539, moramo namreč sklepati, da sta se ta dva prebega
izvršila pred tem časom). Schwarzovi domnevi, da so Varni
imeli svojo državo v zahodni Galiciji, torej ne more iti nobena
verjetnost; tudi sklicevanje na Plini j a in Ptolemeja mu v tem
oziru ne more pomoči, ker od teh virov je do 6. stoletja le pre«
dolga doba, da bi smeli za vislanske kraje sklepati na stalno,
nespremeljivo etnografsko sliko. Ta ugovor se še posebno okrepi
ob dejstvu, da najdemo v germanskih virih podatkov, ki vežejo
te pokrajine nedvomno na pozneje pravtam obstoječe ime
»H rva t«.
Že prej je bilo omenjeno germansko narodno pesništvo kot
vir vislanske zgodovine (R. Much, Zs. f. dt. Altert. 33, 57 in 62).
Tu je treba naglasiti še zanimivost, da nam ista staroangleška
pesem Widsith, ki poje o Vistlawudu, gozdu Vislanov, imenuje
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 6. do 10. stoletja. 35
te Vislane celo po njihovem pravem imenu, imenuje jih v mno«
zini H r ae d a s. Vsebina dotičnih verzov pravi,   da se v gozdu
Vislanov narod Hraedov neprestano bojuje proti Aetlovemu
ljudstvu.  V imenu  AetebAtila  so personificirani  v  ljudski
pesmi vobče narodi, ki so vpadali iz sarmatskih planjav v Evro«
po, v našem primeru gre v prvi vrsti za Slovène vzhodnega Za«
karpatja. Ime v defenzivi stoječega naroda ob Visli, »Hrsedas«,
pa nas kategorično navaja na naše znance Hrvate. Tudi vsebina
»H ervararsage« kaže na te kraje. Tu omenjeni Karpati v
obliki »H a r f a đ a f j o 11« —• v novejši izdaji se po Schwarzu
to ime bere kot Handa«, Hanada« in Hauadafjoll — pomenijo
Hrvaške gore prav tako, kakor so nosili v dobi tam naseljenih
keltskih Venedov ime Venedskih hribov (Ptolemej). Slično sum«
Ijiv naslov ima pesem »Helgi Hj pvardsson«. Po vseh znakih
se torej te pesmi nanašajo na vislanske kraje, ljudi in dogodke
iz časov, ko je živelo germansko zaledje ž njimi še v tesnih
stikih in so germanski Hrvatje stali na mrtvi straži g e r«
manskega sveta. Vsem tem germanskim pričam, ki kažejo
na Povislije, pa se nepričakovano pridružujejo še zgodovinski
viri, ki skrivajo že čisto tradicijo samega hrvaškega naroda.
Prav za 6. stoletje, ko je bilo razširjanje Slovenov v naj«
večjem razmahu, najdemo pri Konstantinu Porfiroge«
ne tu ohranjeno kratko, a dragoceno prvo bizantinsko poročilo
o zakarpatskih Hrvatih. Uvodoma smo se dotaknili te pripovedi,
kolikor se tiče Hrvatov 10. stoletja. Toda ta del pripovedi je le
postranski element »razprave o Hrvatih in Srbih«, ker spada v
pisateljevo sodobnost in je zgolj delo avtorjevega duha. To je le
okvir, ki je vanj vloženo osrednje vprašanje dotičnih stavkov,
namreč vprašanje, odkod so prišli dinarski Hrvatje v svojo
novo domovino. Ta sredica sega po svoji vsebini v davne čase
njihove doselitve na jug, v minulost, ki je pisatelj iz svojega
10. stoletja sicer ne bi bil mogel doseči, da je ni zvedel iz ustne«
ga izročila samih dinarskih Hrvatov.
Ob tem zanesljivem podatku moramo obstoj vislansküi
Hrvatov res pomakniti tja nazaj v dobo, ko so se pomikali skozi
njihove dežele, oziroma mimo njih proti Srednjemu Podonavju
Sloveni: zgodovino vislanske Hrvaške je treba
p o d a 1 j š a t i od Svetopolkove dobe nazaj v 1 e t a 488—546, ko
so bili Langobardi v severnem Zadonavju zahodni sosedje, tako
8»
36 Jože Rus:
da je bila velika cesta iz severnega Zakarpatja zaprta v vsej
svoji dolžini od Visle skozi Moravo do Donave.
Pravkar omenjeni časi imajo za vislansko pokrajino torej
že pomen prehodne dobe od germanstva k slova n*
s t vu: privedla je med germanske Hrvate množico Slovenov.
Zaradi tega vidimo, kako sklepa Gumplowiczeva teorija iz poro«
čila Konstantina Porfirogeneta, češ: Hrvatje so prišli na dinarski
jug že kot poslovenjeni Gotje. Vendar brez ozira na to, da za
izvršitev asimilacije ni bilo dovolj časa: ob ostri kritiki tekstov
Letopisa popa Dukljanina (ed. F. Sišič v Posebnih
izdanjih srh. akad. 1928) in v presenetljivem skladju z drugod
sporočenimi dogodki je mogoče ugotoviti, da se je s Sloveni
vred, a pod strategičnim vodstvom silnih Avarov doselil še pred
dobo cesarja Heraklija (610—641) v dinarske dežele tudi roj
ljudi gotskega jezika. To so bili vislanski Hrvatje, eden
izmed sedmero bratov pravljične tradicije, ki so se na ta način
od ostalih tovarišev«prišlekov znatno razlikovali, zato pa so bili
starincem zagorske Dalmacije, ki so bili tudi Gotje, po krvi in
jeziku tako blizu, da so opravljali ob pogajanjih za modus viven«
di med došlo slovensko množico na eni, a dalmatinsko«gotskimi
starinci na drugi strani znamenito službo tolmačev. To
poročilo Dukljanina, glavnega zgodovinskega vira o prvi dobi
dinarskega hrvaštva, ki je bil napisan najkasneje med 1160 do
1180, je tem dragocenejše, ker nam posveti tudi na vprašanje
o poreklu vislanskih Hrvatov 6. stoletja. Kajti če so bili Hrvatje
ob prihodu v Dalmacijo še Gotje po jeziku, potem tudi v svoji
prvotni domovini za Karpati niso mogli biti drugačni.
Z dalmatinskimi Goti«Hrvati popa Dukljanina se bo bavila
monografija: »Kralji dinastije Svevladičev, najstarejši skupni
vladarji Hrvatov in Srbov«, ki izide v doglednem času. Sicer pa
nam hrani celo poznejša tradicija o germanskem poreklu sever«
nih Hrvatov še par močnih dokazov. To je predvsem legenda
sv. Metoda, ki pravi, da je Svetopolk premagal »zelo mogoč«
nega kneza na Visli«, ki pa ni hotel slušati slovenskega
apostola, da bi ga pokrstili njegovi učenci in mu je sv. Metod
zapretil, da se bo pokristjanil v tuji deželi. In res, napadel ga je
sovražnik, ga iz njegove dežele pregnal in ga potem pokrstil.
Ta kneževina na Visli je bila skrajna točka Metodove slovensko*
krščanske propagande. Da tu ni bilo uspeha, si po vsem zgoraj
Slovanstvo in vislansJci Hrvatje 6. do 10. stoletja. 37
povedanem ni težko razložiti: versko*kulturna ideja slovensko«
bizantinskega značaja vislanskim Hrvatom enostavno ni prijala,
ker so bili še vedno v pretežnem delu germanskega duha. Tudi
ime kneza Valgreda, ki je pela o njem po pričanju kronike polj«
ska narodna pesem še v 13. stoletju, diši po germanskem izvoru.
Vislanski Hrvatje kot defenzivni osvajači došlih Slovenov.
Po vsem tem nam bo vloga, ki so je imele plane pokrajine
porečja gornje Odre in Visle v zgodovini slovenskega doselje«
vanja, dosti jasna. V njih je stanovalo v dokaj gostem naselju
germansko, gotsko pleme, ki pa nastopi z novim, doslej nežna«
nim imenom »Hrvat« prav tako, kakor vidimo ob istem času
na bližnjem zahodu na primeru markomanskih »Bajuvarov«. Iz«
polnili so poleg Šilingov od Miillenhoffa in Niederla domnevani
prazni prostor, tako da je mogel Jordanes v svojem zname«
nitem 5. poglavju o Slovenih svojega časa, t. j. okoli 1. 550,,
navesti baš reko Visio kot severnozahodno vogalno točko
tedanje slovenske domovine, tamkajšnje ljudstvo pa
imenovati Venede.
Vislanski Hrvatje so morali biti v svoji deželi prav močno
zasidrani in krepko organizirani, ker se odondod niso po večini
nikoli drugam premaknili. Že to dejstvo nam dopušča domnevo,
da so nanje zadeli Sloveni ob svojem prvem razšir«
j a n j u in so se vneli med obema narodoma dolgotrajni boji,
ki so bili tako srditi, da so postali predmet zanimanja vseh Ger«
manov na daljnem zahodu. Prej omenjena pesem Widsith je
mogla nastati pač samo pod vtisi silnega strahu, ki je že tedaj
zavladal po ostali Evropi pred grozečo poplavo brezštevilnega
ljudstva Slovenov; treba jo je torej postaviti v 6. stoletje, ne
pa v 9., kakor hočejo germanisti.
Na te dogodke se da najprimerneje navezati tudi pripoved
kijevskega letopisa o Völohih, češ, da so napadli donav«
ske Slovène, se naselili med nje in jih začeli stiskati; zaradi tega
da se je del Slovenov preselil na Visio in dobil ime Ljahi. Kdo
so V o 1 o h i ? Ruski zgodovinar V. O. Ključevskij (Gesch. Russl.
I 100, 106) jih smatra za Romane Trajanove Dakije, dočim je
bilo to po mnenju C. Diculesca (Die Gepiden 231) vzhodnoger«
mansko pleme Gepidov. Ker pa je novejše zgodovinsko razisko«
vanje trditev o prvotni domovini Slovenov v Podonavju zavrglo,
a Diculescova domneva tudi ne kaže znakov nobene verjetnosti,
38 Jože Rus:
nam ostane zgornja zveza dogodkov kot najbližja zgodovinski
resnici. Silno gozdovje Karpatov na jugu, a vislanske Hrvate ali
Lehe v široki evropski ulici na severu moramo torej šteti med
oni močni jez, ki se je upiral butaj očim valovom Slovenov toliko
časa in tako vztrajno, da je čuval pred poplavo celo neobljudene,
izpraznjene kraje v Srednji Evropi in se vtisnil tudi vzhodnim
Slovenom neizbrisno v spomin (Ljahi).
Nastane pa vprašanje, kako so prišli vislanski Hrvatje do
vlaškega imena. To ime se| da spraviti v sklad z zelo verjetno
hipotezo, ki sta jo postavila R. Much in Al. Šahmatov (Arch. f.
si. Phil. 33), da so bili prvotni vislanski Venedi od 3. stoletja
pr. Kr. Kelti; razen tega vemo, da je »Vlah« po vseh evrop*
skih deželah pomenil prvotno res samo Kelta. Ko so potem pri*
speli iz Skandinavije z Goti vred tudi predniki naših Hrvatov
in zasedli dotlej venedske dežele, je razumljivo, da so podedovali
tudi njihovo vlaško ime (Jordanovi Venedi). Ali je dovoljeno
spraviti ime Voloh=Vlah tudi v zvezo z mlajšim poljskim Lehom,
sodbo o tem prepuščam našim jezikoslovcem.
Prvi uspeh hrvaške defenzive v »gozdu Vislanov« je menda
bil, da se je val slovenske množice od Polesja in Voli«
nije pred njo ustavil in se nagrmadil, očividno pod pritiskom
odzad, tako visoko, da se je moral preliti iz Sandomierske nižine
proti jugu preko Vzhodnih Bezkidov (Dukla 502 m, Orlovski
prelaz 600 m) na slovaško stran Karpatov, proti severu pa v
srednje dele porečja Visle in Odre, katerih praznina je mogla
etnografsko in imenoslovno dobiti neprimerno bolj slovenski
pečat kakor v hrvaških gornjih delih. Nazadnje so se morali
silnemu pritiskanju vendar vdati tudi Hrvatje. Začeli so se umi«
kati proti zahodu na današnja češka tla, posebno odkar so to
deželo, morda ne brez sokrivde nastalega slovenskega pritiska,
opustili v Panonijo preseljeni Langobardi (546). Ker pa je hrva«
ško ime ob Visli obstajalo še neprestano dalje, smemo sklepati,
da so se z omenjenim premikanjem njihova naselja samo toliko
razredčila, da so sredi med njimi našli prostora tudi novoselci
Sloveni.
Spričo tega vislanski kraji od došlih Slovenov tudi niso
mogli biti osvojeni, ampak samo zasedeni od posameznih, med
Hrvate vseljenih rojev. Gospodarji dežele so ostali ger«
manski Hrvatje še nadalje. Že samo to dejstvo, a poleg tega še
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 6. do 10. stoletja. 39
rasne razlike in večje organizacijske zmožnosti so dvignile
Hrvate nasproti doseljeni ljudski masi Slovenov že takoj ob
prvem srečanju na stopnjo superijornega naroda: Sloveni na
vislanskih tleh so morali priznati v Hrvatih svoje vrhovne gospo«
de. V primeru vislanskih Hrvatov imamo torej opravka z o s v a«
jači iz defenzive, v kateri more uspeti samo organizacij«
sko močnejši, obenem avtohtoni nasprotnik.
Pravkar izrečene domneve pridobijo zelo visoko stopnjo
verjetnosti, ako pomislimo, da so Sloveni po vtisih, ki nam jih
dajejo domači in tuji viri, ob tem svojem vstopu v svetovno
zgodovino stanovali s svojo sredico v prav bližnji vzhodni
soseščini vislanskih Hrvatov«Lehov, t. j. v današnji vzhodni
Galiciji in Voliniji. Ta sredica je za sredo 6. stoletja izražena
v določni obliki prve zgodovinsko sporočene tesnejše politične
zveze slovenskih plemen, namreč v državi Duljebov s sre«
diščem na zahodnem Bugu. Ključevskij domneva, da je
to državo povzročilo vojskovanje z Bizantom. Vendar to ni
verjetno, ker bizantinsko Spodnje Podonavje in Duljebe med«
sebojno ni ločil samo gorski venec vzhodnih in južnih Kar«
patov, ampak je vmes ležala zunaj pred vzhodnimi Karpati tudi
država mogočnih Antov. Delo Duljebov — Rozwadowski sluti
tudi v njih germansko ime — na združitvi v »demokratiji« ži«
večih malih slovenskih plemen v močneje organiziran sklop je
moglo na severni strani Karpatov uspeti pač samo pod pritiski
vojno«geografskega trenja, ki ga je povzročil opisani odpor
germanskih Hrvatov ob gornji Visli.
Državotvorni vplivi Hrvatov na zahodne in južne Slovène.
Obe za sredo 6. stoletja dokazani državni organizaciji na severni
strani Karpatov, hrvaška in duljebska, pa nista imeli več dol«
gega obstanka. Iz pontijskih in spodnjedonavskih step so po
1. 557. vdrH v Zakarpatje divji nomadi Avari ali Obri in pri«
hrumeli daleč na zahod, do države frankovskega kralja Sigiberta
(563). Na tem svojem potu so najprej štrli moč Antov, potem
Duljebov in slednjič nedvomno tudi naših Hrvatov. Kakor
namreč soglašata Lj. Hauptmann (M. o. I. Gf. 36) in J. Kelemina
(ČZN 20) na podlagi kijevskega letopisa in številne dijaspore
duljebskega imena v mnenju, da je bila ob tej priliki poman«
drana duljebska državna organizacija, sami Duljebi pa da so
bili razkropljeni na vse strani sveta, tako si ne moremo zamis«
40 Jože Rus: i
liti, da ne bi ob istem času doživela slično usodo tudi hrvaška
država in narod. Tudi v deželo Hrvatov je prinesla avarska šiba
božja toliko nesreče, da je bil del naroda prisiljen, odriniti po
sledu Slovenov, oziroma s Sloveni vred; odtod dijaspora
hrvaškega imena, ki ni nič manj številna od duljebske.
Še le zdaj, ob silnem butanju okonjenih Avarov, so se
odprla okoli 1. 563. prihodu Slovenov na stežaj tudi vrata na mo«
ravska in češka tla. Prav tedaj so našli slovenski roji v deželah
hrvaškega naselja še marsikatero novo, razseljeno ploho zemlje:
med Hrvate nastanjeni Sloveni so dosegli zdaj absolutno večino,
iz skupnega bivanja in vzajemnega življenja je potem nastal v
stoletjih počasnega razvoja ljudski amalgam sloven«
skega govora, a hrvaško«lehitskega imena. Ger«
manske sile Hrvatov pa so s tem že toliko oslabele, da so se
mogle dvigniti do večje politične samostojnosti le v časih
ugodne politično*geografske konjunkture.
Država germanskih Hrvatov je bila res razbita. Ali ostali
so na svojih mestih njeni drobci, preživele so jo posamezne
rodo vine tega naroda, ki so po svojih močnih osebnostih pre«
segale šibko etnarhijo Slovenov v vsakem oziru še venomer
dalje. Te močne osebnosti so postale po zakonih selekcije
tudi poklicani in izvoljeni del naroda: iz njihove srede so pri«
hajali med slovenske množice voditelji in organizatorji, d i«
nasti in šlahta.
Te ugotovitve spravljajo začetke češke in poljske
zgodovine v novo luč. Meglene in bajeslovne pripovedke
starih kronik bo treba s teh vidikov nanovo oceniti, potem se
bo dalo tudi iz obilne mitične šare izluščiti marsikatero zrnce
zgodovinske resnice. In stopili nam bodo v ospredje predvsem
jasni, nepobitni vplivi, ki so jih imeli ob nastajanju na«
rodnih držav, če.ške in poljske, da o drugih ne govorimo,
nosilci imena germanskih Hrvatov«Lehov. Za uvod k bodočemu
težkemu poslu naj bo tu razložen samo geografski substrat teh
kronik.
Kazalci mitično pobarvanih izročil kažejo vsi v tujino ali,
bolje rečeno, na drugorodnost, teh pa ni potrebno iskati kje
izven današnjega češko«poljskega ozemlja, ker jih najdemo
doma, med germanskimi Hrvati ob gornji Visli. Poljski Krak
kakor češki K rok se namreč omenjata kot tujca, ki sta prišla
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 6. do 10. stoletja. 41
od nekod daleč; prvi da je ustanovil mesto Krakov, drugi češko
državo. Ne glede na to, da so to mesto tako imenovali bržkone
še le Sloveni, njegovo etijološko razlago po dozdevnem ustano«
vitel j u Kraku si moramo kljub temu tolmačiti, da je bil dinast«
ustanovitelj hrvaškega porekla. K takšnemu sklepanju nas na«
vajajo vsi ostali viri, ki govorijo o vislanskih Hrvatih, tako
Konstantin Porfirogenet, kakor tudi pop Dukljanin in Toma
arhidijakon (1201—1268), še najbolj pa izrecno poročilo Dali«
milove kronike iz 14. stoletja, da je bajeslovni Čeh, osvajač
poznejše Češke, prišel iz vislanske Hrvaške. Tudi zveze
Krakovega imena s Karantanijo, ki nam jih daje V. Kadlubek
(1160—1223), nas morejo spominjati samo hrvaškega imena, ko
vemo, da je nosilo dno Koroške kotline kot politično osredje
stare Karantanije še dolge čase srednjega veka ime »Crovatigau«
(Lj. Hauptmann).
Z vso pravico se sme torej vislanska Hrvaška imenovati po
E. Kvmiku »vagina gentium«, ker skozi njeno državo«
tvorno in etnogenetsko rešeto so šli brez dvoma vsaj Poljaki,
Čehi, Karantanci in dinarski Hrvatje. Da, spričo tega je do«
voljena še domneva, da se tudi kijevski letopis ni zmotil
mnogo ali pa nič, ko trdi, da so od Lehov«Hrvatov prišli tudi
Poljani, Mazovci, Lutici in Pomorjani in vrhu tega še Radimiči
in Vjatiči. Obe skrajni vzhodni plemeni poznejših Rusov, Radi«
miči in Vjatiči, — poslednje spravlja Th. Braun v zvezo z ime«
nom vislanskih Venedov, — nam pričajo, da je val hrvaškega
preseljevanja pljusknil celo proti vzhodu, torej v obratno smer,
kakor so prihajali Sloveni. Tudi Anti mogoče niso nič drugega
nego hrvaški Venedi.
Vislanski Hrvatje v okviru slovenskih držav. Drugorodni,
germanski Hrvaški sredi ozemlja zahodnih Slovenov je treba
pripisavati tudi glavni vzrok, da se je pričela diferencija«
c i j a v prvi vrsti na Poljake in Čehe. Po drugi strani se
da opažati, da so živeli Poljaki in Čehi v bratskem prijateljstvu,
dokler so bili tujski Hrvatje sredi med obema. Ko pa so bila
po 1. 906. Čehom pota politike v Srednje Podonavje zaprta po
doseljenih Madžarih in sta oba Boleslava (929—967—999) razteg«
nila češko državo preko Hrvaške, tedaj je ta dežela postala ma«
homa jabolko bratskega prepira. Planil je med obema
zaradi te važne dežele hud boj, v katerega je posegel 992 še
42 Jože Rus:
tretji deležnik, ruski knez Vladimir. Konec pa je bil ta, da je
mogočni poljski knez Boleslav Hrabri (992—1025) 1. 999.
priklopil Hrvaško in Krakov za vselej državi Poljakov okoli
Poznanja.
V novo pridobljeni Hrvaški kralji Pijasti niso mogli nasto«
pati tako brezobzirno kakor na pristno poljskem severu. Hrva«
ških knežjih dinastij sicer niso pustili na vladi, pač pa so ostali
potomci teh dinastij mirno dalje kot dedni posestniki prostranih
zemljišč in številnih podložnikov: v ta čas je treba postaviti
začetke zagonetne malopoljske šlahte.
Vedno mogočna vislanska šlahta in velike prednosti v pro«
metno=geografskem oziru so dajale pokrajinam ob gornji Visli
v sklopu poljske države čedalje večjo veljavo in vedno silne j ši
vpliv. Že iz arabskih poročil 9. in 10. stoletja vemo, da je imelo
glavno hrvaško mesto Krakov mnogo obiskovane sejme, ki
so trajali vsak mesec po tri dni. Spričo te njegove znamenitosti
potem ni čudno, da se je težišče državnega življenja preselilo
v Krakov že sredi 11. stoletja in si ga izbralo za glavno
mesto cele Poljske. Ta politični akt pa skupna nova
vera in s tem tudi izenačujoča civilizacija je Hrvate in Poljake
medsebojno čedalje bolj zbližavala; končni učinek tega je bilo
duhovno ujedinjenje in asimilacija obeh ljudstev v
narod in državo slovanskega imena in jezika. S tem je bilo zapi«
sano smrti nekdaj tako sloveče hrvaško ime in z njim vred tudi
ime Leh; obe imeni sta se kot oznaka posebne etniške enote
izgubljali iz ljudske zavesti v istem tempu, kakor je napredoval
asimilacijski proces. Kljub vsemu temu globljih etniških razlik
le ni bilo mogoče zabrisati popolnoma, te so bile po političnih
delih šlahte še več stoletij, — prejkone verjetno pa so tudi še
danes, — prav važna sestavina v toku poljske zgodovine. Vsa
politično«zgodovinska imenitnost hrvaškega imena na zadonav«
skem severu se pa ne zrcali nikjer tako jasno kakor v dejstvu,
da je pri Konstantinu Porfirogenetu s tem imenom označena
kratkomalo vsa prostrana država češkega kneza Boleslava I.
Avtorske samovoljnosti smemo zaradi tega obdolžiti bizan«
tinskega zgodovinarja samo v tem oziru, da poleg hrvaškega
imena ni pristavil še češkega, kakor je bil storil n. pr. pri Otonu
Velikem, ko ga imenuje kralja Frankije in Saksije. Oprostiti pa
mu jo moramo iz dveh prav tehtnih razlogov. Prvič moramo
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 6. do 10. stoletja. 43
imeti na umu, da je šlo pisatelju v njegovi razpravi o dinarskih
Hrvatih le za to, da spravi te Hrvate v etnogenetsko zvezo
z njihovimi severnimi imenjaki. Drugič pa vemo, da je imela
severna Hrvaška prav v zgodovini Porfirogenetove dobe svojo
zadnjo večjo vlogo, ko se je skušala ubraniti češke okupacije.
In kakor je bil Bizant poučen, da so Madžari podlegli gospostvu
in vplivom naroda turškega imena in dospeli v Srednje Podo«
navje pod vodstvom turških dinastov, pa so zato Madžari pri
Porfirogenetu vselej le »Turki«, slično si smemo predstavljati,
da je prišla v pisateljevo vednost tudi imenitnost imena zakar«
patskih Hrvatov. Zato je pisatelj češko ime gladko zanemaril
in porabil namesto njega ime naroda, ki je morda zanj celo
vedel, da je nekdaj dajal dinaste svojim poznejšim političnim
gospodarjem. S tem se ujema tudi njegovo poročilo, da so
Hrvatje Slo venom — mejaši.
Résumé. An der oberen Weichsel ist im frühen Mittelalter
eine außergewöhnliche Häufung von Völkernamen zu beobach«
ten, die solcher Art sind, daß daraus auf eine ununterbro«
ebene Folge der Besiedlung geschlossen werden muß. Dahin
gehört erstens der Name »Vislaner«, der bereits im altengli*
sehen Widsithlied überliefert ist. Ferner kommen noch fol«
gende, mit interessanten Problemen verbundene Namen vor:
Venedi bei Jordanes, Chrobaten bei Konstantin Porphyrogenet,
Wölochi in der Kiewer Chronik, Lingones bei Thomas Archi«
diaconus, Lechitae bei V. Kadlubek und zuletzt der noch heute
geläufige Name der Kleinpolen. Was die Herkunft dieser
Reihe von Namenträgern anbelangt, haben einerseits die karge
Überlieferung, anderseits namenkundliche Studien zu dem Er«
gebnis geführt, daß im Weichsellande nacheinander zuerst
Kelten und nachher Ostgermanen, Goten, gewohnt haben, zu
denen zuletzt noch die Slaven hinzukamen. Aus der Keltenzeit
wurden von den Nachfolgevölkem die Namen Venedi und
Wölochi, Lingones und Lechitae durch Erbschaft herüberge«
nommen, der Name »Chrobaten« ist durch die Einwanderung
eines gotischen Stammes eingeführt worden.
Die Existenz der Kroaten kann bereits für das 6. Jahr«
hundert vor allem aus zweierlei Quellen erschlossen werden.
Das sind erstens die germanischen Heldenlieder, die nach den
kroatisch klingenden Namen, wie Hraedas im Widsithlied oder
44 Jože Rus:
Harfadafjoli (Kroatische Berge: Venetische Berge des Ptole*
maus) in der Hervararsage, auf das obere Weichselland bezogen
werden müssen, weil darin die langwierigen Kämpfe gegen die
slavischen Eindringlinge um das Jahr 500 besungen werden. Die
zweite Quelle ist die bei Konst. Porph. erhaltene Tradition der
dinarischen Kroaten, daß sie aus Weichselkroatien um das
Jahr 600 ausgewandert sind. Daß sich die Kroaten damals,
speziell bei ihrer Ankunft nach Dalmatien, noch allgemein der
gotischen Sprache bedienten, ist aus der ältesten dalmatini«
sehen Chronik des Pfaffen von Dioclea aus dem 12. Jahrhundert
zu entnehmen. Die auf das Gotentum der Kroaten Dalmatiens
bezogenen Tatsachen werden in einer Monographie näher be«
handelt werden, die nächstdem erscheinen soll.
Aus alledem kann die Unmöglichkeit einer slavischen Land«
nähme vor dem 6. Jahrhundert gefolgert werden. Erst nach der
Übersiedlung der Langobarden aus Böhmen (546) hat das
Kroatentum dem slavischen Druck vom Osten nachgeben
können. Es begann eine Durchdringung des kroatischen Landes
mit Slaven, die aber das Übergewicht erst nach 557—563 er«
reicht, nachdem der awarische Ansturm neben dem Anten«
und Duljeben« auch das Kroatenreich vernichtet, die führenden
Völker aber zum Teil zur Auswanderung gezwungen hatte;
dahin deutet namentlich die zahlreiche Diaspora des duljebi«
sehen sowie kroatischen Namens. Und während bis dahin der
slavischen Metanastasie nur die Richtung nach Norden, zur
unteren Oder und Weichsel, beziehungsweise nach Süden über
die Ostbeskiden in die Slovakei frei war, so war jetzt auch der
Weg nach Mähren und Böhmen offen.
Die kroatische Minderheit ist zwar der allmählichen Sla«
visierung verfallen, besonders nachdem die blühende kroatische
Handelsstadt Krakau im 11. Jahrhundert von den Polen zur
Residenz ihres Reiches erwählt worden war, doch scheinen ihre
direkten Nachkommen noch heute in der kleinpolnischen
Schlachta fortzuleben. Im Gegensatz zum destruktiven Element
der Awaren sind nämlich, wie aus dem geographischen Substrat
der sagenhaften Chroniken geschlossen werden darf, die go«
tischen Kroaten des Weichsellandes der Sauerteig zur Wieder«
herstellung politischer Freiheit und staatlicher Organisation
geworden.  Ja, die Kroaten  scheinen wenigstens den Cechen,
Slovanstvo in vislanski Hrvatje 0. do 10. stoletja. 45
Polen und Karantanern sogar ihre Dynasten geliefert zu haben.
Dieser bedeutenden Rolle war sich höchstwahrscheinlich auch
Konst. Porph. bewußt, wenn er die unlängst von den Čechen
unterworfenen Kroaten als Namenträger des Reiches ihrer
Herren anführt.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur
le folklore et la géographie.
1. S.-cr. čakavien et kaïkavien, slovène commun kača et s.-cr. commun
zmija „serpent"^.
P. Skok, Zagreb.
I.
Une étymologie satisfaisante du mot kača n'a pas encore été
donnée, que je sache, car tout ce qu'on a proposé jusqu'ici comme
rapprochement à ce sujet porte le caractère du simple fatras éty-
mologique.
Ainsi Geitler^ a voulu y voir un déverbal de kàcati,^ verbe que
les pêcheurs des Bouches de Cattaro emploient quand ils veulent
dire que „les poissons nagent, jouent et se jettent à la surface de la
mer" (d'après Vuk). On voit que Geitler ne prend sérieusement en
considération ni le point de vue géographique'' ni le sens.
Strekelj,^ d'autre part, pensait à la possibilité de rattacher le
mot en question à la grande famille romane de Cochlea „escargot"
dont la transformation toscane coccia^ présente en effet quelque homo-
phonie avec kača. Le sens et la géographie s'y opposent nettement,
le parler toscan n'ayant jamais pu exercer une influence notable sur
les lexiques populaires s.-cr. et slovène.
^ S.-cr. = serbo-croate. Pour ce qui est de mes autres études de ce genre, voir
ЈуЖНОСЛОв. Филолог VIII, 88 et suiv. Comme cette étude fait partie de mes re-
cherches sur le vocabulaire chrétien slave, je renvoie aussi à R. E. S., V, 14, VII
p. 177, X, p. 186. La substance de cet article a été donnée comme communication
à la séance de la Société des Slavisants de Paris le 23 mars 1931.
^ Rad, v. 44, п° 24, p. 129. Cf. Budmani, Rječnik de l'Académie yougoslave
v IV, p. 711.
' Ce verbe appartenant au langage des pêcheurs (cf. Rječnik de l'Académie
sous ce mot), il paraît être d'origine romane. Je pense à captiareR. E. W., 3' éd., n° 1662
* Quant à l'aire de kača, voir plus bas.
^ Zar slavischen Lehnwôrterkunde, p. 31.
6 Cf. R. E. W., y éd., n° 2011.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.   47
Berneker,' enfin, penche à y discerner le déverbal de zakačiti
«accrocher", mais le sens et la géographie du s.-cr. oriental et bul-
gare (o-, za)kačitp ne s'y prêtent pas du tout.
Il faut donc frayer d'autres voies pour expliquer ce mot dont
l'aire est locale dans l'ensemble du yougoslave. Elle embrasse le ča-
kavien septentrional (îles de Rab et Krk, Istrie et, en partie, le littoral
croate, ensuite Gorski Kotar, Zumberak, Istrie), le kaïkavien s.-cr.
(Zagorje en Croatie) et tout le slovène en général.'
Dans cette aire, c'est le mot en question qui s'est superposé
partout sur l'euphémisme zmîjï, zmïja «terrestre" du slave commun.
Ce dernier adjectif qui a remplacé vraisemblablement quelque inter-
diction de vocabulaire précédente s'emploie et s'employait ici aussi
tout de même, mais, aujourd'hui, il n'y est plus d'un usage très po-
pulaire.
Le grief qu'on peut tout d'abord formuler contre les étymolo-
gues qui se sont occupés de l'origine de kača est d'en avoir négligé
complètement deux dérivés qui nous aideront à trouver la juste éty-
mologie. On n'a pas tenu compte d'abord de gaèka ou gaška s. f.
de même sens, forme qu'on emploie à Kaštel (l'île de Rab). En-
suite, on a perdu de vue kačka ou kaska s. f., aussi de même sens,
formes qu'emploie à Crikvenica, à Vrbnik (Krk), dans l'île de Cres,
en Istrie toute la population slave aussi bien que les Istro-roumains^"
qui l'ont sans doute emprunté aux Cakaviens. Or, ces deux formes
sont identiques, à ceci près que la seconde accuse l'assimilation
de la première syllabe à la dernière, fait qu'on observe par exemple
dans le nom de famille orthodoxe štokavien Galôgaza (Confins mi-
litaires de Croatie) pour Kalôgaia^^ „celui qui marche à travers la
^ Slavisches etymologisches Wörterbuch, p. 465.
8 Cf. Јужнослов. 0илолог, V, 311. Daco -roum. acäf, agäf, aroum megl. istror.
acats de même sens, cf. R. E. W. 3^ éd., n° 1662. A cause de c pour roum. phonème
qui se retrouve aussi en s.-cr. puč < pateu en regard de put en roum., palača, račun,
le mot s.-cr. doit être emprunté au latin balkanique.
8 J'emprunte toutes ces indications ainsi que les formes variées de zmija à
l'ouvrage de Hirtz, Rječnik narodnih zoologičkih naziva publié par l'Académie you-
goslave en 1928. Partout où il n'y a de source autrement indiquée il faut se re-
porter à cet ouvrage.
Puscariu, Studii istroromâne, v. 1, p. 176.
" L'origine de l'assimilation qui s'est produite ici est la même, nous le verrons
bientôt, que celle de kačka. C'est parce qu'on a voulu dissimuler par là le sens
déplaisant de Kalàgaza (v. Rječnik de l'Académie yougoslave, IV, p. 774). Pour le
48 P. Skok:
boue". Nous verrons tout de suite les raisons psychologiques de
l'assimilation survenue dans kačka.
Que kača soit en rapport avec gačka > kačka, c'est là qui
ne peut soulever le moindre doute. Le sens et l'aire géographique en
parlent d'une façon tout à fait décisive, gačka > kačka ne consti-
tuant que le lambeau méridional de l'ensemble du territoire de kača.
II
Quels sont les principes sur lesquels il faut asseoir une bonne
étymologie d'un nom de serpent slave?
Le premier a été formulé par M. Meillet. Il a très bien vu que
les expressions i.-e. ayant trait aux serpents sont le plus souvent des
mots taboues. C'est au folklore chrétien qu'est dû le renouvellement
de ce procédé archaïque. Le serpent étant l'auteur du péché originel
qui a plongé toute l'humanité dans le malheur d'où ce n'est que la
grâce divine qui l'a pu sauver, a été identifié, dans l'imagination
populaire ainsi que dans l'enseignement chrétien, avec le diable.'^
Pour séduire Eve, symbole de la faiblesse de la nature humaine, le
diable a pris la forme de serpent. De même que le nom de diable
est taboue dans toute la chrétienté, de même on fait pour le serpent
non seulement à une époque archaïque, mais aussi dans les dialectes
d'origine plus récente.
Le second principe est propre exclusivement à l'aire slave des
mots i.-e. très variés pour le serpent. Parmi les langues i.-e., l'aire
slave a ceci de particulier qu'ici on distingue nettement au moyen
de la motion le genre des serpents, le serpent masculin du serpent
féminin. Ceci est dû aux contes populaires. Les kaïkaviens se repré-
même but, on se sert dans les noms de personne de sens déplaisant ou d'ortographe
inusitée (type fr. Beszard pour Baisard) ou bien de transposition de l'accent (type
s.-cr. štokavien Magarac pour magarac „ane").
" Quelques hypothèses sur des interdictions de vocabulaire dans les langues
indo-européennes (maintenant dans Linguistique historique et linguistique générale),
p. 286 et suiv.
^ Il n'est pas sans intérêt de noter que Saint Marculfe, abbé (t vers 558),
dit de Jésus Christ „ut nos a daemonum ditione redimeres quique discipulis tuis
eorumque successoribus potestatem dedisti super serpentes et scorpiones" etc.
L'aspic, le basilic, le dragon etc. symbolisent aux chrétiens la même chose que le
diable, le principe mauvais. Sur les lampes chrétiennes, ces animaux sont piétines
par le Christ. Arnobe le Jeune dit : Formavit Deus draconem, quia ipse creavit na-
turam, quia per malam voluntatem factus est draco. Cf. Cabrol-Leclercq, Dictionnaire
d archéologie chrétienne et de liturgie, a ces mots.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.    49
sentent le serpent masculin tout autrement que le serpent féminin.
Le serpent mâle porte une rose sur sa tête, son mors est neuf fois
aussi fort que celui de la serpente La force du serpent mâle est
extraordinaire. Il peut entreprendre des combats singuliers avec Saint
Michel.^* Ainsi on a, dès le slave commun, zmii ou zmbi pour le
serpent mâle et zmija pour la serpente.
m
Examinons le mot en question d'abord du point de vue du
premier principe.
On constate qu'il est parlé dans une aire où la population
est profondement imprégnée d'esprit catholique, II n'y a d'autre
religion que la catholique dans tout le territoire de ce mot. Ce fait
à lui seul peut être pour quelque chose dans la question qui nous
occupe, étant donné le fait qu'il existe un rapport entre le diable et
le serpent dans les superstitions religieuses.^*
La population de cette aire dont la piété est connue se sert
pour „diable" de mots dus au tabou. On le désigne, par exemple, à
Jurkovo selo (Croatie, Zumberak) du mot abstrait nesnaga ou gàd
ce qui veut dire «impureté, esprit impur,^' répugnant", alors que les
Štokaviens disent communément neèàstivi^^ (se. duh), c'est-à-dire (au
sens passif) «esprit qu'on n' honore pas". On sait que, chez les Slo-
vènes, l'euphémisme périphrastique de cette nature a fini par remplacer
" Zbornik za narodni život i običaje, v. XV, p. 148.
Miklosich, Lexicon palaeslovenico-graeco-latinam, p. 230. s. v. 3«hh et smhh.
Ce rapport est illustré d'abord par le fait qu'en slovène et en s -cr. (Zum-
berak) quelques fois le même mot sert à désigner le diable et le serpent, ainsi dans
les parlers cakaviens de Zumberak gad sert aux femmes de complément négatif au
lieu de vraga: 71? gada. Mais il y a un autre fait très important qui rend néces-
saire l'examen du point de vue religieux de l'aire de kača. C'est que, dans les églises
catholiques de ces contrées la Mère de Dieu est représentée comme étant debout sur le
globe, son fils dans les mains avec, au-dessous de ces pieds, un serpent, symbole
du péché originel, anéanti par elle. Or, ces images se sont traduites dans les im-
précations populaires de ces contrées dirigées contre le serpent : „Plknila ga kača.
Satrla Ju majka boža" (Jurkovo selo) „il a été mordu par le serpent; que la
Mère de Dieu l'anéantisse".
" Remarquez que cette expression populaire est calquée sur les expressions
des auteurs ecclésiastiques: spiritas impunis, inmundus.
L'expression nečastivi est slavonne, russe necestivyj aaeßijc „impie" (sens
actif ,qui ne rend pas aux choses sacrées l'honneur qui leur est dû"). (A. Vaillant).
4
50 :     , p. Skok:
la dénomination primitive. C'est le terme hudič^^ ^mauvais esprit" dont
on se sert communément pour vrâg, le dernier mot ne s'étant con-
servé que dans le composé dérivé sovrâg = sovražnik „ennemi" et
dans les jurons.
A côté de ces euphémismes qui sont des périphrases de la
même nature d'ailleurs qu'en hébreu adonai „mon seigneur" au lieu
de jahve „dieu", il y a dans cette aire d'autres procédés pour se
préserver contre l'influence du mauvais sens dont on a peur. C'est
ainsi que les Kaïkaviens, lorsqu'ils ne se servent pas d' euphémisme
périphrastique pour désigner le diable, toutes les fois qu' ils le nom-
ment de son vrai nom vrag, à Jurkovo selo ou en Zagorje, ils ne
manquent pas d' ajouter l'imprécation ou l'adjuration (= exorcisme)
Potàri ga svêti krîz „que la sainte croix l'anéantisse", tout en fai-
sant en même temps le signe de la croix. Cette règle est générale
dans le menu peuple illettré qui n'a pas reçu d'autre instruction que
celle de son curé. Il est à noter que l'euphémisme abstrait nesnaga
n'est jamais accompagné de l'imprécation (= exorcisme) indiquée.
II faut relever tout particulièrement le fait que la phrase Potà(e)ri
ga sveti križ dont on se sert dans ces contrées contre le mauvais
effet du mot vrâg „diable" n'est au fond que la paraphrase en lan-
gue nationale d'un acte liturgique accompagnant l'exorcisme que les
prêtres disaient sans doute en latin lorsqu'ils chassaient le diable du
corps de l'homme possédé.^"
Dans Pleteršnik, I, p. 286, v. II, p 791 vrâg donné pour les jurons. II faut
cependant noter que vrag lui-même est métaphorique ou bien euphémistique. Le
sens d'origine en est „ennemi". M. Županič me communique une autre espèce très inté-
ressante de remplacer le mot slovène hudič. C'est kâzu — kozel „bouc" dans les
environs de Mokronoge. C'est sans doute parce que le diable, de même que le
bouc, porte deux cornes et que cet animal reprouvé sert à désigner en allemand
une personne sur laquelle on fait retomber toutes les fautes et qu'on accuse de
tous les malheurs qui arrivent
D'après le Liber ordinum du XI« siècle qui contient le rituel de l'exorcisme,
l'évêque ou le prêtre, en récitant l'exorcisme, fait tout d'abord le signe de la croix
en se tournant «contra occidentem". Une cuvette trouvée à Pesaro (Italie) nous
représente les exorcistes la croix à la main, sur un possédé en contorsions. A côté
d'eux il y a encore deux représentants du public fidèle qui assiste à cette cérémonie,
également chacun avec une Croix à la main. Cf. Cabrol-Leclerq, Dictionnaire d" ar-
chéologie chrétienne et de liturgie, V, p. 971, 978. D'ailleurs la phrase kaïkavienne en
question ne rend que très fidèlement la conception chrétienne. Saint Athanase, le
père de l'église, a déjà dit que „par un simple signe de croix, toutes les fourberies
des démons sont repoussées". Il faut noter à cette occasion que, même de nos
jours, à Podmilačje, près de Jajce (Bosnie), se réunissent, chaque année à la Saint
Etudes de vocabulaire yougoslave basses sur le folklore et la géographie.   51
La population de ces contrées ne connaissant pas le latin a
pu substituer au nom même qu'on voulait éviter^^ l'adjectif latin
sanctus faisant partie de l'adjuration latine: sancta crux, sanctus Spi-
ritus etc. employée contre le diable. Ainsi est-il devenu que dans
toute la Slovénie et dans toute la contrée de Zumberak on emploie
sent très couramment au sens de diable bien que le même adjectif
serve dans la toponomastique à désigner les localités dont le nom pro-
vient d'un nom de saint : ainsi Sent- Jernej ( = Sanctus Bartholomeus) etc.
Ce dernier fait n'est pas isolé dans la linquistique. Les Roumains
ont étendu de cette façon l'adjectif grec äyioq (sc. Gravçoç ou Jtvavßo.)
au diable; aghiufä veut dire en roumain simplement diable.
L'expression française diantre, paraît-il, doit être interprétée de
la même façon.^^ Originairement, cela a pu être un exorcisme contre
le diable en langue vulgaire du subjonctif sans que (type vive la
France) : dieu entre (se. en toi au lieu du diable). Puis grâce à l'iden-
tité de la syllabe contractée dieu en > diâ- avec di-able, l'imprécation
a pu finir par remplacer le mot taboue.
A côté de ces deux procédés destinés à ôter le mauvais sens
au mot dont on a peur, il y a aussi un troisième qui consiste à em-
ployer des mots de sens divers, piais homophones dans la pri-
mière syllabe au mot taboue. Ainsi vragû est-il devenu dans le
territoire kaïkavien vrâbàc , passereau" grâce à l'identité de la pre-
mière syllabe de ces deux mots.  Nî vrapca? „n'est-ce pas, est-il
Jean au mois de juin, tous ceux, sans distinction de religion et de sexe, qui croyent
avoir le diable dans le corps pour qu'il soit chassé par les franciscains.
Les formules d'exorcismes étant très variées, il est impossible d'indiquer
précisément la source du rituel à laquelle on a pu emprunter ces expressions.
Dans la littérature, diantre ne se rencontre qu'à partir du XVb siècle,
cf. Dict. gén. et Littré. Je ne crois pas que le changement de la syllabe finale -ble
en -antre soit arbitraire, comme le veut le Dictionnaire général Quelque modèle y
a sans doute dû exister. Dans morbleu, corbleu pour mort Dieu ou corps Dieu, on
voit assez clairement que le mot existant et pas du tout arbitraire bleu, grâce à la
même voyelle eu qui est dans dieu et bleu, a été employé pour cacher le véritable
mot de la même façon que vrabac, grebati pour vrag, jebati chez les Kaïkaviens.
Je pense donc aux phrases du rituel telles que: Increpet Dominus in te, Satan: et
inciepet Dominus in te, qui elegit Jherusalem et qui constituent un de trois chapitres
dont la récitation de l'exorcisme est composée. Cf. Cabrol- Leclercq, o. c. V, p. 971.
Grâce à cela, -able a pu être remplacé par -antre = 3. p. sg. du subj. présent du
subj. présent du verbe entrer. Pour le moment n'ayant pas à ma disposition d'in-
dications plus précises sur l'ancienneté de diantre je suis obligé de donner l'expli-
cation proposée sous réserve jusqu' à plus ample informé. Cf. REW^ Idil et von
Wartburg, FEW, 11, p. 63;
4»
52 P. Skok:
vrai" se dit couramment à côté de nî vrâga ou nî gada^^f Ce sont
les questions d'étonnement qu'on emploie lorsqu'on entend racconter
des choses invraisemblables auxquelles on ne s'attend pas.
Ce dernier procédé, on le voit, est en somme le même qui celui
qu'on a vu plus haut en français, supposé, cela va sans dire, que
l'explication en est bonne; diable a été substitué par diantre grâce
à l'identité des premières syllabes.
U y a cependant dans la contrée de Žumberak d'autres analogies
qui ont servi à empêcher la malsonnance d'un mot. On sait que les
mâles emploient pour les jurons dans ces contrées le mot obscène
jebati „futuere", verbe que les femmes, par souci de convenance,
n'osent pas imiter. Or, à Jurkovo selo, toutes les fois que les femmes
reproduisent les jurons qui leur sont lancés de la part des hommes,
elles changent la syllabe initiale Je- en gre-, en faisant ainsi rappro-
cher le verbe obscène de grebati, grepsti „gratter", verbe qu'on a
cessé d'employer sous cette forme à Jurkovo selo précisément à cause
de ce rapprochement.^'' Ainsi les femmes disent tout bonnement:
Rèka joj je, da ju grebàlo stôv vrâgî „il lui a jette le juron que cent
diables . . . .". Ainsi, par l'immixtion du mot grebati, grepsti, le mot
obscène a perdu dans la bouche des femmes tout sens péjoratif.
Il s'agit maintenant de savoir si le mot pour serpent qui, ayant
été identifié par le folk-lore chrétien au diable,^^ a été lui aussi taboue
dans la même aire où le diable est lui aussi taboue.
On sait que l'euphémisme slave commun pour le serpent est
gad-b «chose hideuse", nom abstrait dont la racine se trouve aussi
dans le verbe gaditi se „avoir la nausée de". De même que l'eu-
phémisme hudic^^ a remplacé en slovène vrag, de même gad-b se
dit pour le serpent ou pour le diable dans nombre de dialectes slaves.
Or, gačka ayant été constatée dans le lambeau méridional de
l'aire de kača et gad ayant le sens de serpent ou de diable dans
" Nî gada disent pour la plupart les femmes à Jurkovo selo.
" On le remplace diversement: (u)grbâsniti, dérivé de l'aoriste gr(e)bah
complètement disparu dans ce dialecte (cf. Archiv für slav. Phil., v. XXXlll, p. 344),
razgrniti etc. Ces dérivés ainsi que le substantif grêbla, grebjlca prouvent que
grebç greti} (Berneker p. 347) a dû exister ici aussi, r voyelle est dû à grbVq
grbbéti qui ne se trouve aujourd'hui qu'en tchèque.
^5 Voir plus haut la remarque n°13.
Cf. en s-cr. hudoba „diable", Rječnik de l'Académie, III, 725.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.    53
quelques contrées de cette même aire^^ tout en gardant partout son
sens primitif de „chose répugnante, hideuse", il est tout légitime de
postuler dans le mot kača un euphémisme que la population catho-
lique employait pour zmija. Kačka ou kaska est, nous l'avons vu,
la même chose que gaSka ou gačka. Ce dernier, nous le verrons
plus bas, dérive en effet de gad'h (voir aussi la note n°27). Ainsi donc
se présente l'assimilation survenue dans gačka comme due à cette
tendence de tabouer les mots dont le sens cause de la peur.^* Elle
est due à la même tendence que le changement survenu dans grebati
pour jebati ou dans diantre pour diable. L'assimilation a ôté à gad-b
son sens péjoratif parce qu'elle a empêché l'esprit linguistique des
sujets parlants de penser au véritable mot gad-b.
Gad est, en somme, d'abord un euphémisme pour le mot zmii
taboue, mais qui a dû être taboue lui aussi à son tour.
IV
Il ne s'agit maintenant que de savoir comment expliquer la forme
kača, kačka < gačka.
C'est le second principe dont nous avons parlé plus haut qu'il
faut maitenant invoquer. Il nous aidera à nous tirer d'affaire.
L'adjectif masculin zmbi étant devenu en s.-cr. zmaj,^^ en rou-
dragon", on perdit le rapport avec le féminin zmija et
on était obligé d'exprimer dans cette langue le genre masculin au
moyen d'un nouveau suffixe. Dans la montagne de Velebit on ajoute
pour ce but le suffixe -un qui est d'origine romane:^" zmijun „Schlan-
genmännchen". Dans d'autres contrées, on se sert du suffixe -ur
qui est slave : zmijur.^^ Mais en Lika on emploie pour le même sens
aussi la conglutination des deux suffixes: -bc + -bk: zmičak „Schlan-
genmännchen". Ce -čak, nous le retrouverons dans kačak plus bas.
Ainsi par exemple à Rab où gad signifie le serpent mâle et gaška le ser-
pent féminin (Hirtz, o. c, p. 34), circonstance extracrdinairement importante pour
l'établissement de l'étymologie.
28 Cf. la même assimilation dans anglais gog, cocke au lieu de god „dieu" et
pour le même but.
^ V. si. zmijï zmïja étant un adjectif au sens de ^terrestre", le change-
ment îj > aj est à rapprocher de ovaj onaj a côté de ovi, oni.
^ Cf le même sufixe dans viščun „sorcier" dans l'île de Brač dont le féminin
vještica „sorciere" se dit dans le domaine štokavien.
^' Cf. le même suffixe dans thraco-illyrien bolaurus > blavor dans mon article
Zum Balkanlatein III, Zeitschrift für roman. Philologie, L, p. 512 et suiv.
54 P. Skok:
On a appliqué les mêmes suffixex en slovène au mot kača pour
obtenir l'expression pour le serpent mâle: kacôn, kacûr Schlangen-
männchen ".^^
En s.-cr. kaïkavien ce sont les suffixes -bc, -bk qui servent à ce
but: kâcec „le roi des serpents (Vugrovec, Čučerie, Podsused), kaček
(à Vrbnik c'est „vipera amodytes"), kačak „serpent mâle".
Il est donc sûr qu'on appliquait aussi au mot kača le procédé
destiné à distinguer le genre des serpents, kača ne s'employant pour
les deux genres que par la population lettrée qui a perdu le contact
avec les contes populaires, ou bien même par la population illettrée
qui ne sait plus racconter
On peut, ensuite, prouver qu'on a appliqué aussi à l'euphé-
misme gad'h la même tendence de distinguer le genre féminin et mas-
culin. On le fit d'abord en appliquant à gad'b les terminaisons -6/,
-ij'a empruntées à l'adjectif zmbj, zmija. On créa ainsi *gadbj, gadija.
La dernière forme est en effet attestée, tandis que la première ne
s'est conservée que sous forme gajd ou gajt avec le changement ré-
gulier de la sonore finale en sourde à Varaždin et Podsused près
de Zagreb, gajd présente cependant la même métathèse de i que
koiî > kôin en kaïkavien ou bien grojzde pour grozdbje, coll. de grozd.
gajd — gadija prouvent, de plus, que l'euphémisme gad'b s'est
superposé à un moment donné sur l'adjectif taboue zmbj,  zmija.
Or, on peut maitenant tout facilement expliquer kačka < gačka
> kača par gad-b.
Plus haut dans la note 27 nous avons vu que, dans le parler
de Rab, gad est le masculin et gaška le féminin pour le sens „serpent".
Qu'il doive exister un rapport entre gad, gaška > kačka, kača, c'est
là qui ne peut pas être mis en doute.
On sait que les suffixes qui se prêtent le mieux à la motion, ce
sont -bc, pour le masculin, et -bka, pour le féminin. Mais si l'on les
applique à gad'b, on n'arrive pas à des mots assez expressifs, car
*gadbcb, *gadbka se rencontrent dans la déclinaison avec les dérivés
des gatati „deviner" : gätka „conte", gàtac „devin", te et de donnant^^
la même assimilation c. Le čakavien et le štokavien ont évité cette
homonymie en se servant du suffixe -af < arius: gâtar „devin" (à Jur-
kovo Selo) = gàtar (Vuk) à côté de gàtalac de gâtalo.
Il faut encore prendre en considération ceci. On ne se contente
pas seulement de distinguer le féminin et masculin des serpents. On
32 Pleteršnik, I, p. 377.
^ D'après le Rječnik de l'Académie, III, p. 112. l'existence de ce mot est peu sûre.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.   55
distingue aussi les serpenteaux, les jeunes serpents, les petits sortis
du couple. On se sert en slave, pour exprimer l'idée de la descen-
dence des animaux, du suffixe hypocoristique -cç, gen. -cçle.^^ Ainsi
on a en bulgare zmijce «serpenteau". On appliqua le même suffixe
à l'euphémisme gad-b d'où kače, gen. -četa „junge Schlange" en slo-
vène, de *gad + čg.^' C'est ce mot que l'esprit linguistique mit à la
base de la dérivation pour exprimer les genres, gadbc gadbka n'étant
pas bonnes à cause de l'homonymie, cf. en kaïkavien pišćenka „ jeune
poule" ce qui est un dérivé de pišče ,poussin" à côté de pile des
parlers štokaviens. On créa ainsi à côté de kače: m. kacôn, -un, kačur,
kaček f. kačka.
Le suffixe -bka était de double valeur. Il forme des féminins à
côté des masculins, mais il comporte aussi le sens diminitif.^*
Plus haut nous avons vu que la distinction du genre des ser-
pents est caractéristique pour le folk-lore slave. Les sujets parlants
qui ne pensent plus aux contes populaires n'ont plus besoin de
distinguer le genre des serpents. Ils arrivent ainsi au même degré
où se trouve le grec, le latin et le germanique où la distinction de
genre des serpents n'est pas exprimée par la motion. Le genre fé-
minin peut désigner d'une façon générale le serpent aussi bien que
le masculin, ainsi p. e. die Schlange en allemand en regard de le ser-
pent en français. A ce degré, le suffixe -bka donne lieu à une nouvelle
interprétation. Il ne désigne plus dans le mot en question le genre,
mais l'affection.^^ Quant il s'agit d'un mot tel que serpent, chose
hideuse, abjecte et dont on a peur, le suffixe affectif se présente au
sujet parlant comme déplacé. U faut le rejetter. Et on en fit en effet
ainsi en créant kača, s. f. mot qui, à première vue, n'accuse aucune
trace de l'euphémisme gad-b dont il est sorti, mais dont l'aire et les
Cf. bldšče de blago „animaux domestiques' dans le parler de Jurkovo selo
(Zumberak). Cf. Leskien, Grammatik der serbo-kroat. Sprache, § 427.
ä5 Pour ce qui est de l'assimilation d + č > č ci. s.-cr. goveče et govedo en
štokavien. Pour ce qui est du slovène, cf. slad'bčica > slačica Ramovš, Historična
gramatika, 11, p. 210. Une forme *gače n'a pas encore été attestée, mais dans l'île
de Rab, où l'on dit gad — gaška, elle serait toute naturelle.
^ Cf. šipka à côté de šiba „verge". U faut tout particulièrement noter le fait
que, à côté du féminin zmija, on a formé aussi zmiika avec le même suffixe que
gačka > kačka, cf. Miklosich, o. c.
Cf. l'hypocoristique s.-cr. séka en regard de sestra „soeur", Doka à côté de
Dora < Dorothea (Zumberak), J6ka à côté de Jàvanka (Bana Luka), priko pour
prijatelj etc.
56 P. Skok:
formes secondaires ont permis de reconstituer d'une façon sûre sa
véritable origine.
V
On peut rapprocher l'étymologie établie de kača en quelque
sorte des changements auxquels fut soumis le couple zmii — zmija
en s.-cr. Nous verrons qu'il faut les attribuer eux aussi à la même ten-
dence que l'assimilation gačka > kačka, c'est-à-dire aux changements
phonétiques qui proviennent de ce que le mot a été taboue et qui
ont pour but de cacher sa véritable origine.
Le masculin zmîj s'est conservé tel quel en slovène^* au sens
de „LindviTurm, Viper". Il n'est plus senti comme le masculin de
zmija „serpent". C'est parce que ce dernier mot est remplacé par
kača de même qu'en Žumberak. De ce chef, il s'est diversifié sé-
mantiquement.
U est pourtant intéressant de noter que le slovène accuse deux
dérivés de ce masculin au moyen du sufixe -ç, -çfe qui sert à former
les noms des animaux domestiques tels telç, trze,^^ šilježe, etc. On
a ainsi zmfje, gen. -eta au sens de „dragon".'*" On voit cette fois
aussi que tout rapport avec le féminin zmija s'est effacé et que, à
cause de cela, le chrangement sémantique a eu lieu.
II semble qu'en slovène la forme secondaire à semivoyelle au lieu
de i zmbj est aussi représentée. Je crois la découvrir dans zmèt,
gen. zméta'^^ „serpent venimeux (strupena kača"). Ici on reconnaît facile-
ment le masculin primitif de zmbj. A cause de cela, le sufixe -ç -çte y a
passé complètement parmi les thèmes en o. e au lieu de -eje- < bje-
est dû à la contraction.^^ Les changements phonétiques provoquent
la spécification sémantique.
Pour ce qui est de slov. et s.-cr. zmaj, tout rapport avec zmija
s'est effacé de l'esprit. C'est parce que la voyelle a, remontant à la
semivoyelle b de zmbj, a brisé la liaison.
Cette semivoyelle est représentée par e, comme il est de raison,
en roumain smeu „dragon", forme dont -u pour -i de zmbj s'explique
38 Pleteršnik, II, p. 391.
39 On voit ici le suffixe appliqué à roum. tîrziu < lat. tardivas, \. Zeitschrift
far roman. Philologie. XXXVI, p. 659 n° 29.
« Pleteršnik, II, p. 931.
41 Pleteršnik, II, p. 930.
■•2 Cf. amêjesb > umês i t. d.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.    57
analogiquement, la forme slave ayant été sentie comme le pluriel
roumain auquel on forma un nouveau singulier d'après le type leu
-lei ,lion".
Grâce à cette forme secondaire zmbj à côte de zmii qui cor-
respond aux faits bien connus de l'ancien slave ecclésiastique,'*' le
sens de ce mot a pu se détacher complètement de zmi/a et suivre
une route indépendante. Zmaj de même que smeu signifient aujourd'hui
seulement „dragon" auquel, en roumain, on donne un nouveau fé-
minin mi-latin mi slave: smeoaîca „\a femme du dragon, ÔQÛxaiva'^.
Jusqu'à présent il n'y a rien qui puisse trahir l'influence des
changements phonétiques dus au tabou, à l'interdiction.
Nous avons vu plus haut que pour former des masculins de
zmij on se sert à côté des sufixes simples -un, -ur aussi du suffixe
composé -bc + -bk. C'est le cas de zmičak „serpent mâle' (en Lika)
dont la désinence -čak est absolument identique à kačak de même
sens. Nous ne sommes pas en état d'établir l'étendue de l'aire de
ce dérivé. Elle doit être cependant assez grande vu le fait que, dans
les environs de Dubrovnik, à Lumbarda (Korčula), on a zmičalina'**
„serpens veneno carens". Là on voit que zmič- de zmiJ + 6c a été
senti comme le thème auquel on a ajouté le suffixe -él- qui sert à
former des abstraits"*^ de même qu'en slovène où l'on forme de
kača le dérivé kacêla ,petromyzon fluviatilis, cobitis barbatula, co-
bitis taenia" d'où, ensuite, le diminutif kacêlîca, mot qui désigne
un poisson vivant dans la Save.'** Dans zmičalina, le même suffixe
a été encore affublé du suffixe augmentatif -ina. Tout le sufixe
-ëlina s'ajoute aussi à l'euphémisme gad-b d'où gadelina.
Or, zmičalina des environs de Dubrovnik apparaît à Smokvica
dans l'île de Korčula, à Rât, et même à Dubrovnik sous forme de
smičalina où le changement consonantique de zm- > sm- est sans
^ Vondrâk, Vergleichende slav. Grammatik^ L, p. 169.
Pour tout ce qui est des mots s.-cr. traités ici je renvoie une fois pour
toutes à l'ouvrage cité de Hirtz
4s Le sens abstrait du suffixe explique l'évolution sémantique.
*^ Pleteršnik, I, p. 376. L'extension de sens aux poissons et aux plantes se
constate aussi dans l'adjectif Substantive slov. kočnica „anguille", proprement „ce
qui ressemble au serpent". Ensuite en slovène: kâtec „euphorbia", kâcjak „paeonia
peregrina" kâcjica „nom de broussaille {neki grm)", kačnica „arum maculatum", kaček
„Schlangenkraut". II en est de même en roumain smëar „nom de plantes". Quant
au tuffixe cf. s.-cr. zmijurina, adj. zmijurski (Hirtz, o. c, p. 187) et, notamment,
zmajur „ophisaurus apus" (Kaštela près de Split, Hirtz, o. c. p. 181). En slovène il y
a encore kacûnka, „Schlangenkraut" ce qui apparaît en s.-cr. comme kaéun.
58 P. Skok:
doute dû à une nouvelle interprétation de ce mot. On l'a mis en
rapport avec le verbe smicati qui accuse l'alternance vocalique avec
smûcati^^ «traîner par terre". Au lieu de -ina peut apparaître -ica:
smicalica à Drniš.
Ainsi, l'adjectif zmïjî, zmîja, grâce à cette nouvelle interpré-
tation qui est due à l'interdiction de vocabulaire, est devenu en
s.-cr. égal à l'épithète „rampant" qui, en qualité d'euphémisme, sert
à désigner le serpent en skr., lat., alb., arm. et en allemand.*^ On
voit, en somme, ici le même procédé que plus haut dans scr. vrabac
„diable" et fr. morbleu, corbleu. Ce sont les mots les plus proches
quant au sens ou à la phonétique qui servent des substituts aux
formes interdites.
Mais on ne se contente pas seulement du raprochement verbal.
On cache même ce rapprochement en introduisant une nouvelle
consonne r dans le corps du thème. Sur l'île de Brač on dit smri-
čaljka. On voit par là la tendence de la langue d'empêcher le rappro-
chement d'un mot dont le sens inspire la peur avec des mots qui
se présentent facilement à l'esprit.
Le mot zmij une fois rapproché du verbe smicati, il n'y avait
pas de raison de ne pas le rapprocher aussi de la forme de ce même
verbe accusant l'alternance vocalique, de smucati. C'est ainsi qu'on
créa à Split et à Šibenik smucaljka, à Sinj, Duvno, Županjac, Ma-
karska et Zaostrog smuculja^^
D'après le type verbal micati — mikati — maknuti, on créa de
smucaljka — smuculja des formes tels que smuk qu'on emploie dans
une aire très vaste: en Slavonie, aux environs de Belgrade, à Kur-
šumlija et à Svilajnac. A ce smuk on ajoute ensuite le sufixe augmen-
tatif -ara^° et on a smukara à Cačak et à Valjevo.
Ce verbe appartient à la famille de (s)mük-, (s)myk- ,mouvoir" cf. Miklo-
sich, Eiym. Wörterbuch, p. 206, 311.
■*8 Cf. Meillet dans l'article cité p. 386 et suiv.
*9 Cf. le même suffixe -aja dans kačkula de kačka examiné plus haut (à
Sv. Mikula en Vinodol, à Ladvié dans le Litoral croate). Ce fait de constater à
plusieurs reprises la même dérivation dans kača et zmija est très significatif Cf. plus
haut ce qui est dit au sujet de kaïkavien gajd — gadija. Tout cela ne s'explique
que par l'interdiction de vocabulaire. A un moment donné zmija devient un mot
interdit, et c'est l'euphémisme gad qui le remplace, mais il hérite du premier la
désinence etc. On voit un continuel jeu lexicologique
^ Cf. muikàbara „femme homme" à Banja Luka pour muikobana (Rječnik
de l'Académie). Cf. Leskien, Grammatik § 447.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.   59
Le cas s.-cr. où, tout en partant de zmij on est arrivé à se
créer pour le serpent des expressions qui, au point de vue séman-
tique, semblent être le calque linguistique de lat. serpens > lat. vulg.
serpes > roum. §arpe, est interessant pour la linguistique générale.
On aurait sbsolument tort de penser que les mots smucaljka,
smuculja, smuk, smukara sont des créations tout à fait indépendants
de zmij. L'étude d'autres variations consonantiques qu'on constate
dans ce mot donnerait un démenti catégorique à une telle supposition.
C'est parce qu'on a d'abord u au lieu de i dans smačalina
„serpens veneno carens" à Blato (l'île de Korčula), forme qui ne peut
pas du tout être séparée de zmičulina ou smičalina de même sens
dont il a été question plus haut. Dans la contrée de Poljica, près
de Spalato, cette même forme apparaît sans le suffixe -êl-: smučina
d'où l'on crée, dans la même contrée, le nouveau thème smak en
rejettant le suffixe augmentatif. Or, a au lieu de z ne s'explique que
par la semivoyelle b de zmbj > zmaj, smeu. Ici, il a le même but
que sm- au lieu de zm-, c'est de cacher à l'esprit le sens désagréable
de smičalina ou zmičalina. Cf. plus haut ce qui est dit au sujet de
smričaljka.
Il est extrêmement curieux de noter que toutes ces reformes accu-
sant les voyelles a, i, u dans le corps du mot, se sont rencontrées,
à l'est, avec smokû du slave commun. On a d'abord smok à Kra-
gujevac, Smederevo, dans la Sumadija, à Kruševac, Valjevo, Niš et
Kumanovo, d'où le diminutif smokica à Pirot et smokulja^^ à Ku-
manovo.
Le suffixe -êl s'ajoute aussi à cette forme sous un aspect pho-
nétique un peu altéré, k apparaît sous forme de la troisième pala-
talisation. A Jablanica et Ostrožac en Herzégovina on a smocelj et
à Drežnica smocej. Ces derniers faits ne sont pas tout à fait clairs.
A la voyelle o de smokû est dû peut-être zmoj au lieu de zmbj et
zmij dans un texte du XVI°siècle^^
On n'altère pas seulement la voyelle, la consonne k du thème
est aussi sujette à quelques variations très curieuses. En Podrinje,
on a <f dans smuđ, forme qui évoque le nom de poisson smuđ ou
smudut „branzino".'^ En Krajina, on a |r pour k dans smuga d'après
un type qui m'échappe.
^1 Quant au suffixe ula, cf. la note n°49.
52 Miklosich,  Lexicon  etc. p. 231 s. v. 3a\«h.   11 n'y a malheuresement pas
d'autres preuves pour cette forme qui est très curieuse.
53 Quant l'extension de sens aux noms de poissons, cf. plus haut la note n°46.
60 P. Skok:
D'où vient ce k dans les dérivés de smbj — zmij? D'après ce
que nous venons de dire sur la position géographique de ces ré-
formes vis-à-vis du smok hérité du slave commun, on ne peut que
l'attribuer au croisement de zmbj -f smoku. D'autre part, le suffixe
-bk qui servait, dans l'aire septentrionale occidentale du territoire
linguistique, à former le masculin dans kaèak^* et kaček, mots qui
s'emploient aussi au sens de „dragon", y est peut-être aussi pour
quelque chose. Or, zmbj + smokû ou bien -bk -\- êl-{- ina donna ré-
gulièrement zmičalina, forme qui fut ensuite soumise à toutes sortes
de remaniements provoqués par le tabou.
Aujourd'hui, ces différents créations lexicologiques n'expriment
plus la même espèce de serpent. Ils se sont, pour la plupart, spé-
cialisés à designer les différentes variations du monde herpétologique.
Cela ne surprend nullement. Nous avons vu plus haut que zmîjî en
se transformant en s.-kr. zmaj a perdu son rapport primitif avec
zmija. L'évolution phonétique s'en ressentit. De là spécification sé-
mantique „serpent > dragon". Il en est de même des formes qui
accusent le changement zm > sm dû à l'immixtion de smokû et des
verbes smicati, smucati. Le rapport avec zmija s'est perdu facilement.
Les formes sont devenus libres pour d'autres sens. Elles les ont
assumés en effet.
Le facteur qui détermine les spécifications sémantiques dans le
domaine qui nous occupe consiste encore en ceci. Avec le progrès
de l'instruction et de la civilisation, le tabou perd ses effets primitifs.
Le mot qui a été interdit est devenu permis. Il a perdu son sens
désagréable. De ce chef, les formes sémantiquement libres sont re-
stées sans emploi. Mais elles ne peuvent pas chômer. Autrement
elles tombent dans l'oubli. Dans ce cas, l'esprit linguistique leur
assigne la fonction la plus proche leur donnant un sens spécial. C'est
ainsi que se fait la division et la spécialisation de travail dans le do-
maine sémantique.
VI
Il y a encore un fait qui ressort de cette étude et qu'il faut
relever tout particulièrement, car il est important pour la linguistique
générale. C'est que, après l'examen des formes yougoslaves ayant
trait au diable et aux serpents, on aurait tort de prétendre que les
^ Il ne faut pas confondre ce mot avec s.-cr. kačak „bandit" d'origine turque,
proprement „Komme mis hors la loi" cf. G. Meyer, Alb. etym Wörterbuch, p. 182.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géographie.   61
interdictions de vorabulaire (tabou) ne sont propres qu' à l'indo-
européen primitif ou bien aux langues de moindre degré de civili-
sation. Il faut dire plutôt que chaque degré de civilisation forme
de nouvelles interdictions de vocabulaire. C'est ainsi que nous avons
vu le christianisme, avec ses conceptions des mauvais esprits et du
péché originel, introduire l'interdiction (le tabou) pour le diable et
le serpent. Les expressions s.-cr. s'en sont ressenties profondement.
Le fait chrétien est à rapprocher de celui de la société capita-
liste. Les expressions se rattachant à la notion de „voler" sont de-
venus interdits, hautement désagréables (= taboues) dans presque
toutes les langues de l'Europe. On serait tenté d'attribuer cela au
mouvement socialiste dont le théoricien allemand Cari Marx a pro-
clamé le capital pour le vol en général. U est intéressant d'examiner
à ce sujet le vocabulaire s.-cr. L'expression générale pour „voler au
sens de lat. f urare' c'est s.-cr. krasti. Mais les gens de Zagreb, qui
se piquent d'une civilisation plus développée vis-à-vis des Serbes de
Belgrade, préfèrent dire pronevjeriti^^ là où les gens de Belgrade et
le menu peuple croate même disent communément ukrasti. Or, l'eu-
phémisme croate pronevjeriti est le calque linguistique de l'euphémisme
allemand veruntreuen^^ „voler" pour stehlen.
Nous sommes ici en présence du même problème que dans
les langues romanes. Le verbe latin furare pour «soustraire par ruse
ou par force le bien d'autrui, voler" est conservé dans le latin bal-
kanique, de la péninsule des Apennins et en galloroman : roum. furà,
ital. logudorien furare, a. fr. furer, prov. furar R. E. W. 3591, mais cette
expression est devenue désagréable, fait, qui a causé de bonne heure
son remplacement par l'euphémisme métaphorique involare, volare
R. E. W. 4538, 9431. A une date assez récente, l'euphémisme volare
> voler «s'approprier par force ou par ruse le bien d'autrui" a rem-
placé en français complètement le mot latin. Celui-ci, à son tour,
devient désagréable (taboue), d'où est sortie la nécessité de le rem-
placer par de nouveaux euphémismes, tels que détourner, divertir,
receler etc. Cf. le Code civil, art. 1477 „Celui des deux époux qui
aurait diverti ou recelé quelques effets de la communauté etc.", les
deniers divertis (cité dans le Dictionnaire général).
^' Mot à mot „soustraire par un acte d'infidélité".
62 P. Skok:
Sadržaj.
■ > ■
U ovoj studiji, koja je nastala iz jedne autorove komunikacije
učinjene u pariškoj «Société des Slavisants" dne 23. marta 1931.,
proučava se etimologija riječi vrag, kača, zmija sa gledišta pojave,
koju u etnologiji zovemo polinezijskom riječi tabu^^. Tom riječi ozna-
čujemo pojavu, da se stanovite riječi isto onako kao i stanoviti bo-
govima posvećeni predmeti, mjesta, lica itd., koji ulijevaju strah, ne
smiju spominjati izravno, nego u perifrastičkim eufemizmima. Upor.
jevrejski izraz adonai „moj gospodar" za Jahwe „Bog" radi toga
što se riječ „Bog" nije smjela „uzalud izušćivati".
U 1. poglavlju autor kritikuje dosadašnje pokušaje tumačenja
riječi kača i utvrđuje joj geografsku areu. Njezina je area u vezi sa
gačka = gaška > kačka = kaska, riječima, koje istd znače što i kača
„zmija"'. Oblici kačka = kaska pokazuju istu asimilaciju kao i gra-
ničarsko pravoslavno prezime Galogaža za Kalogaža.
U 2. se poglavlju iznose dva principa, koji su od važnosti pri
etimologiji slovenskih naziva za zmije. Prvi je princip utvrdio Meillet,
a taj veli, da su gotovo svi indo-evropski izrazi za zmije tabuirani.
Drugi princip utvrđuje autor sam, a taj je u tome, da slovenski folklor
razlikuje kod zmija mužjake, ženke i mlade.
U 3. se poglavlju utvrđuje, da je krščanstvo tabuiralo i izraze
za đavla i da ovo tabuiranje stoji u vezi sa egzorcizmima. Ilustrira
se ova pojava sa slovenačkim, srp.-hrv., rumunskim i francuskim pri-
mjerima. Kako kršćanstvo identifikuje zmiju sa đavlom, nije nikakovo
čudo, što se opće slovenski eufemizam gad upotrebljava i za đavla
i za zmiju.
U 4. se poglavlju ispituje, kako je mogao nastati iz ovoga opće
slovenskoga eufemizma za đavla i zmiju naš lokalni eufemistički naziv
gačka, kačka i kača „zmija". Polazna je tačka autorova istraživanja
u ovom odjeljku činjenica, da naši govori na Rabu poznaju za mušku
zmiju naziv gad, a za žensku gačka. Konsonant c u gačka nastao je
najprije u izrazu za mlade od zmija *gad-\^ če, gdje je -če isti sufiks
kao u blašče od blago ili u goveče od govedo. Kako je -če zapravo
složeni sufiks, dogodilo se, da je jezična svijest č od -ce pripisala
osnovi i da je od nje stvorila fem. gačka odnosno mase. kačak. Kače
gen. kačeta od gad + če sačuvano je u slovenačkom. Dalje su tvorbe
56 Upor. Lokotsch, Etym. Wörterbuch der europ. Wörter oriental Ursprungs,
n° 1972. Lohr i Thurnwald pod geslom Tabu u Ebertovu Reallexikon der Vorgeschichte,
sv. XIII, Str. 164-7.
Etudes de vocabulaire yougoslave basées sur le folklore et la géegraphie.    63
kačon, kačur, kačun za mužjake od zmija, i fem. kača. Kako, zašto, i
gdje se je sve to događalo, izlaže se detaljno u ovom poglavlju.
U 5. poglavlju ilustrira autor ono što je rekao u prethodnom
poglavlju sa eufemističkim prekrajanjima, što ih je doživjela riječ
zmija u srp.-hrv. dialektima.
U 6. se poglavlju izvodi iz ovoga izlaganja zaključak, koji je
od važnosti za generalnu ili integralnu lingvistiku, a taj je, da tabu-
iranje riječi nije vezano samo na primitivne kulture, nego da je iza-
zvano i predodžbama u civilizacijama višeg stepena, kao krščanstvom
i čak socijalnim ustanovama.
K fizio - etnični metamorfozi narodov s posebnim
ozirom na Jugoslovene.
Niko Županič —■ Ljubljana.
V kronološkem pogledu obsega moja studija^ predzgodovin»
ske in zgodovinske periode od neolitika do danes. V tem času,
kakor se mi zdi, se niso izoblikovali nobeni nori rasni elementi
in se bržkone tudi obstoječi niso izpremenili — seveda, tam, kjer
so ostali sami zase, brez dotikljajev s heterogenimi elementi. To
velja bolj teoretski kakor praktično. Če so mogli kje ostati rasni
elementi nedotaknjeni in neizpremenjeni, pa to v Evropi ne velja
za one narode, ki so vsebovali en sam rasni element, ampak za
one, ki so se bili izoblikovali najmanj iz dveh ali treh. Elementar«
ne in manjše selitve, okupacije in počasne infiltracije tuje krvi
so izpreminjale zunanjost narodov tako po morfološko«anatom«
ski, kakor po strani kompleksije in fizioloških funkcij. Izpremi«
njale so se torej tudi pojave potencialne duševnosti, one lastnosti
krvi in bistva, ki dajejo vsakemu, kakorkoli že vzgojenemu
narodu svoje posebne značilnosti.
Naj navedem nekatere arijske (indoevropske) narode, ki so
na severu, v svoji domovini ali pri svojem prihodu na jug kazali
značilnosti nordijske (ksantodolihocefalne) rase, pozneje pa so
se v marsičem izpremenili.
Homerski epi, katerih najstarejši deli segajo nazaj v IL tisoč«
let je, prikazujejo nekatere bogove in junake kot plavolase, veli«
ke in silne. Helenske lobanje iz klasične idobe so večinoma doliho«
idine. Dandanes pa je grški narod croiolas, temnook in le v omejeni
meri dolihoiden. Ammianus Marcellinus (XV, 12) opisuje Galce
kot visokorasle, belokožne in svetlordečelase, dočim so današnji
Predavanje na Mednarodnem kongresu za preučevanje ljudstva (Con<
gresso Internazionale per gli studii suUa popolazione) v Rimu, dne 9. sept.
1931. (Lokal: slavnostna dvorana Rimske Univerze).
K fizio-etnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 65
Francozi zlasti na jugu temnolasi (kostanjevi in črni). O german«
skih plemenih poroča Tacit, da so bila po zunanjosti precej svo»
jevrstna, samo sebi enaka: modrooka, visoke rasti, rdečkastih las.
Lobanje iz rimske cesarske dobe so dolihoidne. Dandanes so
sicer severni Germani večinoma plavolasi, južni pa večinoma
temnooki in temnolasi, brahikefalni, da celo hiperbrahikefalni.
V Bosni so stanovali v zgodnji železni dobi (1000 do 400 pred Kr.)
Ilirci, katerih kultura in kostnjaki so bili mnogoštevilno odkriti
na visoki planoti Glasinac, vzhodno od Sarajeva. Po obliki glave
so bili IHrci Hallstattske dobe v 3V5% dolihokefalni, 43% meso«
kefalni in 25% brahikefalni. Kar se tiče kompleksi je Ilir ce v, ni«
mamo iz Hallstattske dbbe nobenega popisa, popisuje jih pozneje
pa ClauidStus Galtemus (umrl 201 po Krv) kot svetlordečelase. Naj«
brže je črpal Galenus iz del Aristotelovih učencev. Od Kristo«
vega rojstva do prihoda Slovenov pa so izpremenili dalmatinski
bosenski in hercegovski Ilirci svoje lobanje v brahikefalno obli«
ko. Razne nekropole vsebujejo 1304 dolihokefalnih, 30'43 mezo«
kefalnih in 56'52% brahikefalnih lobanj. Zanimiva je okolnost,
da je velik del izkazal brahikranske in hiperbrahikranske forme
(38'09%). Bržkone je pojemala pri Ilircih z dolihokefalijo tudi
svetla kompleksi j a, kakor smo to že ugotovili pri Germanih in
Grkih. Današnji Albanci so skoro pretežno hiperbrahikefalni,
temnolasi in temnooki.
Začetkom VIL stoletja, to je za vlade bizantinskega cesarja
Fokasa (602 do 610) in Herakhja (610 do 642) so Sloveni v masah
prešli državne meje, t. j. Donavo in Savo in se naselili v Panoniji,
Noriku in sploh na Balkanskem polotoku. Novi naseljenci Ilirika,
ki so bili spočetka pod avarskim gospodstvom, niso ustanovili
večjih državnih zvez, ampak so živeli več ali manj svobodno pod
svojimi župani v demokratski ustavi. L. 626. pa se zdi, da se je
stvar na mah izpremenila, ko so iz Bele Srbije, t. j. iz sedanje Sa«
ške, Srbi in iz Bele Hrvatske, t. j. vzh. Češke in Šlezije, Hrvatje
vojaško organizirani, bržkone dogovorjeni z Bizantinci, vdrli v
Ihrijo, premagali Avare in se naselili na njih ozemlju kot višje«
stoječa socialna plast. Hrvatje in Srbi so govorili severozapadno«
slovanski idiom, podoben onemu lužiških Srbov. Kmalu pa so se
stopili z maso Slovenov, t. j. Jugoslovenov. Ohranilo pa se je
ime Hrvatov in Srbov, oboji so po konsolidaciji razmer ustano«
vili državi, ki sta nosili imeni ustanoviteljev.  Hrvati  okraja
5
66
Niko Županič:
Celovca (Klagenfurt) so celo noriškim Slovenom ustanovili drža*
vo, ki se je imenovala Koroško (Karantanija, Kärnten). Leta 679.
je napadla Slovène Trakije (Jugoslovene) turški govoreča vojska
Bolgarov pod vodstvom Asparja Kruka, ki je ustanovila bolgar«
sko državo. Tudi ti prišleki, ki so šteli 20 do 25.000 mož, so se v
Jugoslovenska dolihocefalna lobanja iz zgodnjega srednjega veka: norma occi«
pitalis (Nekropola Krungl). — Crâne yougoslave dolichocéphale du commen»
cement du moyen âge (norma occipitalis). Nécropole de Krungl.
etnološkem smislu izgubili v masi traških Jugoslovenov in ostalo
je samo ime ustanoviteljev bolgarske države. Etnološki pa ne
pridejo v poštev ne Hrvati in Srbi, ne Bolgari. Važnejša je masa
Slovenov, ki je pred prihodom omenjenih zmagalcev posedovala
trup Balkana med Pontom in Adrijo. Kajti ti Sloveni, katere
so Bizantinci imenovali Σκλαυηνοί in ki so identični z današnjimi
Jugosloveni, so bili jezikovno enotna skupina, veriga dialektov,
ki organski in neopazno prehajajo drug v drugega.
Toda nas zanimajo v prvi vrsti plemenska znamenja, antro*
pološki  ustroj   Jugoslovenov v zgodnjem  srednjem  veku  in
K fiziosetnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 67
pozneje. Že okoli srede VI. stol. po Kr. je zapustil izvrstni bizan«
tinski historiograf Prokopij somatološki opis Slovenov, po kate«
rem si je mogoče rekonstruirati njih zunanjost glede kompleksije
in deloma tudi glede morfologije. Podobno kakor je Tacitus v
antiki opisoval Germane, da so v fizičnem oziru enotnega tipa,
približno tako trdi tudi Prokopij (De bello gothico III, 14) o
Slovenih, da pri njih ni razlike v zunanjosti. Glede barve las in
kože so büi Sloveni po Prokopiju ne prebeli in ne preplavolasi.
Jugoslovenska dolihocefalna lobanja iz zgodnjega srednjega veka: norma lates
ralis. (Nekropola Krungl). — Crâne yougoslave dolichocéphale du commen»
cement du moyen âge (norma lateralis). Nécropole de Krungl.
Na drugi strani ni bila njih koža prerujava in lasje pretemni,
temveč navadno rdečkasti {ΐ}περν9ροι). Po postavi so bili Sloveni
visokorastli in močni, tako da je cesar Maurikij občudoval njih
mogočen stas, lepe dimenzije in sorazmerje udov, ko jih je
videl leta 591. v Herakleji (Theophylakti Simocatae hist. VI
C. 2). Tudi arabski pisatelji od VIII. do XII. stoletja so za?
pustili poročila o fizičnem stanju Slovenov, kakor n. pr. ΑΓ
Achtal, Mas'udi, Kazvini. Ta dva pišeta, da so imeli Sakaliba,
t. j. Slovani, zlasti Rusi, rdečkasto kožo in lase. V VIII. stol.
je dobil Abd'er Rahman ibn Habib, živeč za časa Abd'er Rahma*
5»
68 Niko Županič:
na I. (A. D. 756—788) priimek »Sloven«, ker je bil visok, modrook
in plavolas.
Ob času prihoda Slovenov na jug še ni bilo antropološke
znanosti in tako je razumljivo, da nam bizantinski pisatelji niso
zapustili nobenih sporočil o antropometričnih prilikah pri Slo«
venih na podlagi kranioloških teorij. Zato je potrebno, da se
ozremo na okostja Jugoslovenov iz zgodnjega srednjega veka,
da vidimo, kakšne oblike so kazale njih lobanje in kako dolge
so bile kosti njih udov.
Grobove z ostanki okostij Jugoslovenov zgodiijega Sred«
njega veka so našli na ozemlju starega Norika, in sicer na
deloma še danes slovenskem ozemlju (Kranjska, Južna Štajer«
ska), deloma pa na danes germaniziranem ozemlju (Severna Šta«
jerska, Spodnja Avstrija). Navesti hočem nekatere teh nekropol,
in sicer: na bivšem Kranjskem: Bled, Srednja vas v Bohinju;
na južnem Štajerskem: Stari trg pri Slovenj gradcu, Hajdin pri
Ptuju; na gornjem Štajerskem: Krungl pri Ausseeju, Hohenberg
pri Steinach«Irdningu; v Sp. Avstriji: Kettlach pri Gloggnitzu.
Imenovane nekropole so vsebovale skupno 86 lobanj, katere sta
preiskala in studirala znamenita antropologa C. Toldt in A.
Weissbach, da bi določila antropološki značaj Jugoslovenov iz
dobe od VII. do X. stoletja.
Kakšni pa so bili Jugosloveni ob času doselitve v vzhodne
alpske dežele v fizioetnološkem oziru? Ali so bili prvotno res
brahikefalni in mongoloidni, kakor se je splošno mislilo? Ali so
bili Jugosloveni tisti etnični element, ki je med Germane in Grke
zanesel brahikefalijo, planokcipitalnost in temno kompleksijo ter
tako te narode oropali dolihokefalije in svetle kompleksije? Dan«
danes je mogoče matematično natančno dokazati, koliko resnice
je na tem.
Če razdelimo jugoslovenske lobanje iz gori navedenih nekro«
pol v kategorije po dolžinsko«širinskem indeksu, dobimo: 38'4%
čiste dolihokefalije, 52'2% mezokefalije in 9'3% brahikefalije.
Te relacije med kraniološkimi skupinami Jugoslovenov iz zgod«
njega srednjega veka kažejo, da so dolihoidne forme, t. j. doli«
hokefalne in mezokefalne skupaj v veliki večini napram brahi«
kefalnim (samo 9'3%). Celo sloveči vrstni grobovi (»Reihengrä«
her«) iz dobe od II. do V. stol. po Kr., ki kažejo najbolj značilne
germanske lobanje, so pokazali višje procente brahikefalije (po
I. Rankeju 14%) kakor pa Jugosloveni zgodnjega srednjega veka.
K fizio-etnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 69
Važno je tudi, da razmeroma majhno število odstotkov sta«
roislovenske brahikef alij e ni pokazalo nobenih hiperbrahikefalnih
in ultrabrahikefalnih form, ampak le oblike nižje brahikef ali je.
Dalje naj opozorim one antropologe, ki trdijo, da bi bila planokci«
pitalna brahikefalija slovanska ter azijskega izvora v nasprotju
s kurvokcipitalno, kateri pripadajo južni Nemci (homo alpinus),
da pri Jugoslovenih od VII. do X. stoletja ne poznamo niti enega
primera planokcipitalnosti.
Jugoslovenske lobanje zgodnjega srednjega veka so zmerno
dolge, kar kažejo že indices cranii, ker pripadajo večinoma sku«
pini 74—77. Zadnji del lobanje je več ali manj vzbočen in na
koncu zožen in to v 777% primerov, dočim je le v 5'1% primerih
enostaven in obokan (kurvokcipitalen). Prehod lobanje v occiput
je ravna, precej močno nagnjena ploskev od obeliona do srede
gornje kostne ljuske. Obseg očesnih duplin ima večinoma (65%)
elipsoidno, pa tudi skoro štirioglato obliko z ravnim ali nagnjenim
premerom. Obrazi (faciès) lobanj so bili večinoma leptoprosopni
in se odlikujejo posebno v lobanjah iz Krungla po popolni ortog*
natiji. Ugotovila se je tudi neka alveolama prognati j a, ki pa še
daleč ni bila tako izrazita, kakor pri mnogih lobanjah iz german«
skih vrstnih grobov. Teme možganske shrambe je redko kazalo
ravno ploskev (25%) ker se začne navadno že pri bregmi dvigati.
Kar se tiče višine telesa, potrjuje dolžina skeletov iz Srednje vasi
na Kranjskem podatke bizantinskih historiografov, ker dosti
izmed njih meri 1700 mm.
Na podlagi rečenega moremo trditi, da so bili Jugosloveni
zgodnjega srednjega veka narod visoke rasti, dolihoidnih lobanj
in svetle kompleksije. Po vsem tem se ujema značaj plemena sta«
rih Jugoslovenov z zunanjostjo keltskih in germanskih plemen
iz časa njihovega preseljevanja proti jugu. Julgosloveei zgodbjega
srednjega veka so pripadali torej precej čisto arijski ali nordij«
ski rasi, ker so bili ksantodolihokefalni.
Tudi za sledeče dobe moremo antropološko označiti Jugo«
slovene na podlagi merjenja lobanj in drugih kosti, toda tu od«
merjeni čas tega ne dopušča. Poglejmo današnje Jugoslovene.
Naj še omenim, da imamo še iz poznega srednjega veka, iz dobe
od leta 1000 do 1500 po Kr. v hrvaških in bosenskih nekropolah
12% dolihokefalnih, 38'20% mezokefalnih in 49 80% brahikefalnih
70 Niko Zupanić:
lobanj. Še v poznem srednjem veku so torej bili Jugosloveni pre*
težno dolihoidni.
S kraniologijo modernih Jugoslovenov se je pečalo več antro«
pologov, kakor n. pr. dunajska anatoma E. Zuckerkandl in C.
Toldt, potem ranjki general A. Weisbach, jugoslovenski antro«
pologi: N. Žuipanič, S. Vatev, K. Drončilov in v manjši meri
Italijana Ugo Vram ter Giuffrida Ruggeri.
E. Zuckerkandl je preiskal 1. 1889. dvesto slovenskih lobanj
iz Kranjske in našel: 0'8% dolihokefalnih, 19'5% mezokefalnih,
37'2% brahikefalnih in 42'5% hiperbrahikefalnih oblik, tako da
imamo 20'3% dolihoidnih in 797% brahikefalnih form.
A. Weisbach je publiciral 1. 1912. rezultate svojega raziska«
vanja na 60 slovenskih lobanjah. V normi verticalis je tločrt
slovenske lobanje večinoma širok oval (26'6%), ali pa okroglast
(3r6%), skoro okrogel (20%), potem ovalen (13"3%) in podolgast
(18"3%). Zadnji del je navadno zaokrožen (43'37o) ali kaže ploski
lok (2r6%), potem široko zaključen (8'3)%, ali nekoliko promi«
nenten (10%) in topo prominenten (16'6%). Norma occipitalis
kaže večinoma okroglaste (50%) kakor tudi petoglate konture in
le izjemoma štirikote (3'4%). V norma parietalis so tipične kratke
in visoke oblike lobanj (5r6%), dočim so dolge in nizke (21'6%)
kakor tudi dolge in visoke (15%) redkejše, kratke in štirioglate
oblike pa le izjemne. Čelo je pri večini (66'6%) vertikalno, sicer
pa je nekoliko nagnjeno (33'4%). Obraz je navadno ortognaten
(8r5%), potem prognaten (5''/o) in le skromno prognaten (13"3%).
Pri dolihoidnih tipih je več prognatije in manj  ortognatije
kakor pri brahikefalnih. Obraz je večinoma velik (86'6%), pri
minoriteti majhen (13"4%), v obeh primerih pa širok (577%)
bolj  ko dolg (42"3%). Kubatura lobanjske skrinje niha med
1170 in 1710 cm in meri povprečno 1406 cm. S stališča indeksa cra«
nii kažejo sedanji Slovenci sledeče skupine: najjačje je zastopana
navadna brahikranija (indices 80—84"9), namreč z 48'4%, potem
hiperbrahikranija (ind. 85—89'9) z 22'6%,  potem mezokranija
(ind. 75—79"9) z 2r5%, potem ultrabrahikranija (ind. 90—95) s
5"4% in končno dolihokranija (ind. 72—74"9) z 2'1%. Tako vidimo,
da so pri sedanjih Slovencih zastopane podolgaste lobanjske
oblike s 23'5%, kratke pa s 76'5%. Glede oblike zadnjega dela
lobanje je izkazanih: 40'9% planokcipitalnih, 18'2% nediferenci«
ranih in 40'9% kurvokcipitalnih form, tako da so planokcipitalne
K fizio-etnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 71
in nediferencirane (nevtralne) lobanje v večini 59'1%. Zanimivo
je v tem oziru primerjati Slovence s Čehi in Tirolci, ker je pri
Čehih 217% planokcipitalnih in nediferenciranih lobanj, pri
Tirolcih pa 59'6%, tako da so Slovenci v tem oziru bližje nem»
škim Tirolcem kakor slovanskim Čehom. Isto je s pojavi eks«
tremne brahikef alij e.
Oglejmo si še antropološka razmerja pri živečem slovenskem
prebivalstvu v merah in datih A. Weisbachovih zapiskov, ko je
zmeril 2481 slovenskih vojakov, in sicer: 630 iz Kranjske, 369 iz
Koroške, 177 iz ozadja Tržaškega zaliva in 1005 iz Štajerske, v
starosti od 21 do 25 It. Med vsemi Jugosloveni imajo Slovenci,
ki prebivajo večinoma v Drâ.vski banovini, največje število pro«
centov svetlih (modrih in sivih) oči, t. j. 53% napram 15% me«
šanih in 31% temnih. Skoro polovica Slovencev (49%) ima temno
31% plavo in 20% svetlorjavo barvo las.
Pa poglejmo sedaj k Jugoslovenom Ilirika, k prebivalcem
današnje Bosne, Hercegovine in vzhodnojadranskih obrežnih
krajin, katere je smatrati za prave in tipične reprezentante jugo«
slovenstva. Najprej si bomo ogledali kraniološke razmere na
mrtvem, potem na živečem materialu.
Najdaljša dolžina srbohrvaške možganske posode meri
175 mm in največja širina 147 mm, kar da povprečen index cranii
84. Dolihokranijska skupina znaša 21%, mezokranijska 21*5%,
torej 23'6% podolastih napram 76'3% brahikranskim formam.
Od spodaj gledano (norma basilaris) kaže lobanja zelo kratko
in plosko upognjen zadnji del, radi česar sedi foramen occipi«
tale magnum daleč nazaj: v normi verticalis zgleda lobanja
okroglasta do širokoovalna in v normi lateralis visoka in kratka
z malo vidnim, sploščenim zaglavjem (ociputom). Od zadaj
pogledana (norma occipitalis) dela lobanja okroglast ali okrogel
vtis (85%), peterooglat (137%), izjemoma štirioglat (1'25%).
Obraz je velik in ortognaten, ima močna lična loka (Jochbogen),
je tetragonalen z močnimi nosnimi kostmi, ki se stikajo v ostrem
hrbtu. Po pravici pripominja Weissbach, da pri Srbohrvatih ni
skoro nobenega majhnega, tako zvanega poveznjenega nosu, ka«
kor se dobe pri Čehih in Poljakih (češki nosek).
Pri vojakih iz Bosne in Hercegovine so se na 3803 vojakih
ugotovile sledeče razne značilnosti. Poprečna dolžina telesa
1727 mm, visoka rast dominira z 70%, majhna pa izkazuje le 1%.
72 Niko 2upanić:
Plavi lasje so redki (9%), tipični so temni, 71%. Oči so večinoma
temne, kostanjeve ali črne (51%), potem pridejo svetle, modre
ali sive (34%) in sivorjave (15%). Kar se tiče barve kože, pre«
vladujejo temni toni (55%), posebno pri osebah s temnimi lasmi.
Najdaljša dolžina glave znaša 182 mm, širina 156 mm, tako da
znaša poprečni index cephalicus 85 mm in s tem kaže na hiperbra*
hikefalijo. Jugosloveni nekdanje Bosne in Hercegovine pripadajo
v veliki večini brahikefaliji (84%), pri čemer so dolihoidne sku*
pine le slabo zastopane, namreč mezokefalija z 10 in dolihoke*
falija s 6%.
Če primerjamo te plemenske značilnosti, posebno krani«
ološka razmerja Jugoslovenov v starih časih z današnjimi, vidi«
mo, da so se popolnoma izpremenila. Dočim so v starih časih
prevladovale dolihoidne forme (907% proti 9"3%), so danes bra«
hikefalne forme v odločni večini. Od zgodnjega Srednjega veka
do danes so Jugoslovani izgubili na dolihokraniji 36"3% in na
mezokraniji 307%, na brahikraniji pa so pridobili 39"1%, na hiper«
brahikraniji 22'6% in na ultrabrahikraniji 5'4%. To dokazuje, da
se je tudi možganska oblika Jugoslovenov absolutno izpremenila
in da so stopile na mesto dolgih kratke in visoke forme. K temu
je pride jati še, da je svetla kompleksi j a postala temna, dočim
je višina rasti ostala ista, to je velika.
Nastane pa vprašanje, kaj je učinkovalo na plemensko me«
tamorfozo Jugoslovenov v dobi 1300 let. O tem pa bomo izpre«
govorili pri drugi priložnosti.
Etude de la métamorphose physioethnique des nations,
spécialement des Yougoslaves.
Mon étude embrasse les périodes préhistoriques et historiques à partir de
l'époque néolithique jusqu'à nos jours. Je pense que, pendant toute cette
époque, il n'y a point eu de formation de nouveaux éléments de race et, pro»
bablement, point de modification d'éléments déjà existants de race, naturelles
ment là où ils sont restés sans contact avec les éléments hétérogènes. Pourtant,
c'est la théorie plutôt que la pratique. Dans aucun cas, les éléments de race
ne pouvaient rester intacts ches les nations qui, en Europe, n'étaient pas formées
d'un seul élément, mais qui étaient le résultat de la fusion de deux ou plusieurs
éléments. Migrations de premier et de second ordre, occupations, et infiltrations
lentes de sang étranger ont modifié l'extérieur des nations, du point de vue
morphologiquesanatomique, ainsi que du côté de la complexion et des fonctions
physiologiques. Elles modifiaient donc également les dispositions psychiques
K fizio-etnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 73
potentielles, ces qualités du sang et du caractère qui, dans toute circonstance,
caractérisent une nation.
Je veux m'occuper de quelques nations aryennes (indoeuropéennes) qui,
dans leur patrie, dans le Nord, ou lors de leur arrivée dans le Sud, appartenant
à la race nordique, représentaient le type xanthodolichocéphale, mais qui, plus
tard, montrent plusieurs modifications.
Les épopées d'Homère — dont les débuts vont jusqu'au 2« millénaire
avant J.«Chr. •— appellent plusieurs dieux et héros blonds, forts et puissants.
Les crânes helléniques du temps classique sont pour la plupart dolichoïdes.
Aujourd'hui, les Grecs, aux cheveux et aux yeux foncés, ne sont dolichoïdes
qu'en petite partie. Ammianus Marcellinus (XV, 12) donne la description sui»
vante des Gaulois: taille grande, peau blanche, cheveux d'un blond roussâa
tre, tandis que les Francais d'aujourd'hui, surtout ceux du Sud, sont brunets.
Tacite raconte des nations germaniques qu'elles se distinguaient de toutes les
autres nations par leur extérieur: les yeux bleus, la taille grande, les cheveux
roussâtres. Les crânes, provenant de l'époque de l'empire romain, sont doli«
choides. Aujourd'hui, les Germains du Nord sont, pour la plupart, blonds,
mais ceux du Sud, pour la plupart aux yeux et aux cheveux foncés, sont bra«
chycéphales, même hyperbrachycéphales. Pendant la première époque du
fer (1000 — 400 avant J.sChr.) la Bosnie était habituée par les Illyriens dont
la civilisation et les squelettes sont connus par les riches fouilles du plateau
de Glasinac, à l'Est de Sarajevo. Les Illyriens de l'époque de Hallstatt étaient
dolichocéphales pour 3l'S%, mesocéphales pour 43%, brachycéphales pour
25%. Concernant la complexion des Illyriens, nous n'avons pas de description
pour l'époque de Hallstatt, mais Claudius Galenus (201 après J.^Chr.) décrit
leurs cheveux d'un blond roussâtre, et les sources de Galenus étaient pro;
bablement les ouvrages des élèves d'Aristote. Cependant, pendant l'époqus
entre la naissance de Jésus Christ et l'arrivée des Slovènes, la forme de tête
des Illyriens de Dalmatie, de Bosnie et d'Herzégovine, changea en faveur de
la brachycéphalie. Plusieurs nécropoles renferment: crânes dolichocéphales 31-04%,
mesocéphales 30'43%, brachycéphales 56-52% et, parmi ces derniers, ce qui
est intéressant, une bonne partie de hyperbrachycéphales, 38-09%. Probables
ment, la disparition de la dolichocéphalie entraîna également la disparition de
la complexion claire, ce que nous avons déjà constaté chez les Germains et
chez les Grecs. Les Albanais d'aujourd'hui sont généralement hyperbrachycéphas
les, aux cheveux et aux yeux foncés.
Au début du 7« siècle, sous le règne des empereurs byzantins Phocas
(602—610) et Héraclius (610—642), les Slovènes franchirent en grandes masses
les frontières de l'empire, c'est<à»dire le Danube et la Save, et occupèrent
la Pannonie, la Norique et le tronc de la péninsule Balkanique. Les nouveaux
habitants de l'Illyrique, au début sous la domination Avare, ne fondaient pas
d'Etat proprement dit, mais vivaient plus ou moins libres, organisés démocra=
tiquement, sous leurs župans. L'année 626, cependant, paraît avoir changé d'un
coup la situation, lorsque les Serbes de la Serbie Blanche (la Saxe d'aujourd'hui)
et les Croates de la Croatie Blanche (aujourd'hui la Bohème orientale et la
Silésie), en armées organisées et, probablement, d'accord avec les Byzantins,
envahissaient l'Illyrique, battaient les Avares, et s'y établissaient comme classe
74 Niko Županič:
sociale supérieure. Les Croates et les Serbes parlaient un idiome slave du
NordäOuest, apparenté à celui des Serbes de Lusace d'aujourd'hui. Mais
bientôt, ils disparurent dans la masse des Slovènes, c'est-à-dire des Yougo»
slaves. Les noms de Croates et de Serbes, cependant, restaient, parce que
les uns et les autres fondaient, après la consolidation de la situation, des Etats
portant les noms des fondateurs. Les Croates du canton de Celovec (Klagenfurt)
ont même fondé aux Slovènes noriques leur Etat, appelé Koroško (Carinthie).
En 679, les Slovènes (Yougoslaves) de la Thrace furent envahis par une armée
des Bulgares, conduits par Aspar Kruk, qui fondèrent l'Etat bulgare. Ces Bul»
gares, environ 20 à 25.000 hommes, disparaissaient —• du point de vue ethno«
logique — également dans la masse des Yougoslaves de la Thrace, et il ne
restait que le nom des fondateurs de l'Etat bulgare. Du point de vue ethnolo»
gique, tous ces conquérants. Croates, Serbes et Bulgares, ont peu d'impors
tance. Beaucoup plus importante est la masse des Slovènes, qui occupaient
avant l'arrivée de ces conquérants le tronc de la péninsule Balkanique entre la
Mer Noire et la Mer Adriatique. Car ces Slaves, que les Byzantins appelaient
SxXavrivoî, et qui sont identiques aves les Yougoslaves d'aujourd'hui, formaient,
du point de vue linguistique, un groupe uni, une chaîne de dialectes, passant
de l'un à l'autre organiquement et imperceptiblement.
Ce qui nous intéresse, cependant, ce sont les caractères de race, la consti«
tution anthropologique des Yougoslaves pendant le haut moyen^âge, et plus
tard. Déjà au milieu du 6« siècle après J.«Chr., Procope, l'éminent historiographe
byzantin, nous a laissé une description somatologique des Slovènes, d'après
laquelle nous pouvons reconstruire leur extérieur concernant la complexion et,
partiellement, même concernant la morphologie. Comme Tacite rapporte sur
les anciens Germains qu'ils appartenaient, d'après leur constitution physique,
tous au même type, ainsi Procope raconte des Slovènes (de bello gothico III, 14)
qu'il n'y a pas chez eux aucune différence relative à leur extérieur. D'après
Procope, les Slaves n'avaient ni la peau trop blanche, ni les cheveux trop
blonds. D'autre côté, leur peau n'était pas trop brune et les cheveux n'étaient
pas trop noirs, mais étaient généralement roussâtres, vnepvS-goi Quant à la
taille, les Slaves étaient grands et forts, de sorte que l'empereur Maurikios
admira leur taille imposante, ainsi que les dimensions et proportions excellentes
des extrémités, quand il les vit en 591 à Héraclée (Theophylakti Simocatae
hist. VI. c. 2.). Du 8« au 12« siècle, nous avons également quelques écrivains
arabes qui nous ont laissé des notes sur les qualités physiques des Slovènes,
p. e. Ail Achtal, Mas'udi Kazvini. Ils disent que les Sakaliba, c'est-à-dire les
Slaves, spécialement les Russes, avaient la peau et les cheveux de couleur
roussâtre. Au 8« siècle, Abd^er^Rahman ibn Habib, contemporain d'^Abdser«
Rahman l" (A. D. 756—788), reçut le surnom »le Slave«, parce qu'il était
grand, ses yeux étaient bleus et ses cheveux blonds.
La science anthropologique n'existant pas encore à l'époque de l'arrivée
des Slaves dans le Sud, il va sans dire les sources byzantines ne pouvais
ent pas nous laisser des données anthropométhriques à fond de théories de
crâniologie. Il est donc nécessaire d'examiner les squelettes yougoslaves du haut
moyen»âge pour voir la forme des crânes et la longueur des os et des extrémités.
K fiziosetnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 75
On a trouvé des tombeaux renfermant des squelettes yougoslaves du haut
moyenîâge (600—1000 après J.«Chr.) sur le territoire de l'ancienne Norique,
partiellement sur territoire encore aujourd'hui slovène (Carniole, Styrie méiu
dionale), partiellement sur territoire aujourd'hui germanisé (Styrie septentri«
onale, Basse«Autriche). Voici quelques«unes de ces nécropoles: en Carniole:
Bled (Veldes), Srednja vas (près du lac de Bohinj); en Styrie méridionale:
Stari trg près de Slovenji Gradec, Hajdin près de Ptuj; en Styrie septentriona«
le: Krungl près de Aussee, Hohenberg près de Steinach«Irdning; en Basse«
Autriche: Kettlach près de Gloggnitz. Ces nécropoles renferment en tout 86
crânes que des anthropologistes éminents comme Toldt et Weissbach ont décrits
et étudiés pour fixer le caractère de race des Yougoslaves du 7« au 10« siècle.
Quel était donc l'aspect physioethnologique des Yougoslaves lors de leur
arrivée dans les Alpes orientales et dans la péninsule Balkanique? Etaient«ils
au début vraiment brachycéphales et mongoloïdes, comme on le croyait gêné*
ralement? Les Yougoslaves étaient«ils cet élément ethnique, qui apportait aux
Germains et aux Grecs la brachycéphalie, la planoccipitalité, ainsi que la
complexion foncée, et privait ainsi ces nations de leur dolichocéphalie et de
leur complexion claire? Aujourd'hui, nous pouvons dite avec exactitude mathé*
matique combien de ces assertions répondent à la vérité.
Si nous divisons les crânes yougoslaves des nécropoles citées, d'après les
porportions de longueur et de largeur, en catégories, nous avons le résultat
suivant: 38-4% dolichocéphales, 52'^% mesocéphales, 9'3% brachycéphales.
Les formes dolichoïdes, c'est«àsdire dolichocéphales et mesocéphales ensemble,
constituent donc une forte majorité opposée aux brachycéphales (9-3%). Même
les célèbres séries de tombeaux, du 2« au 5« siècle après J.«Chr., desquelles
on dit qu'elles renferment les crânes les plus caractéristiques du type germain,
montrent un plus haut pourcentage de brachycéphales (14% d'après J. Ranke)
que les Yougoslaves du haut moyen«âge.
Il faut aussi signaler que la brachycéphalie des anciens Slovènes n'a pas
de formes hyperbrachycéphales ou ultrabrachycéphales. Je veux également
remarquer aux antropologistes qui disent que la brachycéphalie planoccipitale
soit d'origine slave, par opposition à la brachycéphalie curvoccipitale à laquelle
appartiennent les Allemands méridionaux (homo alpinus), que pas un seul cas
de planoccipitalité n'est connu chez les Yougoslaves du 7^ au 10« siècle.
Les crânes yougoslaves du haut moyen«âge se distinguent par une longuer
non excessive mais modique, ce que prouvent les indices cranii appartenant
pour la plupart au groupe 74—77. En 77-7% des cas, l'occiput saillit dans une
mesure plus ou moins grande, pour se rétrécir vers la fin, dans seulement 5-1%
des cas, il est simple et voûté (curvoccipitale). La transition du crâne à l'occiput
représente un plan sensiblement incliné de l'obelion jusqu'au milieu de l'écaillé
supérieure. Les orbites sont pour la plupart (65%) elliptiques ou presque
quadrangulaires, au diamètre droit ou incliné. Les faces (faciès) des crânes
étaient en majorité leptoprosopes, et se distinguaient spécialement chez les
crânes de Krungl, par une Orthognathie complète. On a également constaté
une certaine prognathie alvéolaire, mais de beaucoup moins prononcée que
celle des crânes des séries de tombeaux mentionnées plus haut. Le sommet
du cerveau représentait rarement une surface plane (25%), parce qu'il commence
76 Niko Županič:
habituellement à monter déjà du bregma. La longueur des squelettes des nécro»
pôles de Srednja vas en Haute Carniole confirme les données des historiographes
byzantins concernant la grandeur du corps, parce que plusieurs de ces sque»
lettes ont plus de 1700 mm de longueur.
Nous pouvons donc conclure que les Yougoslaves du haut moyen^âge avaient
la taille haute, le crâne dolichoïde et la complexion claire. Le caractère de
race des anciens Yougoslaves est donc le même que celui des tribus celtiques
et germaniques pendant l'époque de leurs migration vers le Sud. Puisqu'ils
étaient xanthodolichocéphales, les Yougoslaves du haut moyen^âge représen»
talent assez purement la race aryenne ou nordique.
Pour les époques postérieures nous avons également des descriptions anthro»
polcgiques des Yougoslaves, à fond d'études et de mesurages des crânes et
d'autres parties du squelette, mais vu le peu de temps disponible pour la con--
férence, nous ne traiterons que des caractères de race des Yougoslaves d'aujourd'
hui. Nous mentionnons cependant encore que, pour le bas moyen«âge, 1000 —
1500 après J.sChr., les nécroi>oles croates et bosniennes nous donnent: 12%
de crâne dolichocéphales, 38-20% de crânes mésocéphales, et 49-80% de crânes
brachycéphales. Même pendant le bas moyen^âge, les Yougoslaves étaient donc
encore en majorité dolichoïdes (dolichocéphales et mésocéphales).
Plusieurs anthropologistes se sont occupés de la crânologie des Yougoslaves
modernes, surtout les anatomistes viennois E. Zuckerkandl et C. Toldt, feu
le général A. Weisbach, les anthropologistes yougoslaves N. Županič, S. Vatev,
K. Drončilov, moins les Italiens Ugo Vram et Giuffrida Ruggeri.
E. Zuckerkandl examina, en 1889, une collection de 200 crânes slovènes
provenant de Carniole, et obtint le résultat suivant: dolichocéphales 8%,
mésocéphales 19'5%, brachycéphales 37'2%, hyperbrachycéphales 42-5%; donc
20-3% de crânes dolichoïdes opposés à 79-7% de crânes brachycéphales.
A. Weisbach publia, en 1912, les résultats de son examen de 60 crânes
Slovènes. Dans la norma verticalis, le plan du crâne slovène est, en majorité,
largement ovale (26-6%) ainsi qu'arrondi (31-6%), presque rond (20%), ovale
(13"3%), et allongé (18'3%). L'occiput est, généralement, arrondi (433%), en
arc plat (21-6%), largement écourté (8-3%), peu proéminent (10'%), et proémis
nent sans pointe (16'6%). La norma occipitalis montre pour la plupart des
formes rondes (50%) et pentagones, exceptionnellement aussi tétragones
(3-4%). Dans la norma parietalis, les formes du crâne courtes et hautes sont
typiques 51-6%), celles qui sont longues et basses (21-6%) ainsi que longues
et hautes (15%) sont plus rares, les formes courtes et carrées sont exceptions.
Le front de la majorité est vertical (66'6%), celui du reste peu incliné (33-4%).
La face est habituellement orthognathe (81*5%), puis prognathe (5%), et peu
prognathe (13-3%). Chez les dolichoïdes, il y a plus de prognathisme et moins
de orthognathisme que chez les brachycéphales. La face de la majorité (86-6%)
est grande, celle de la minorité (13'4%) petite, dans les deux, cas plus large
(57-7%) que longue (42-3%). La cubature du cerveau est de 1170 à 1710 ccm,
en moyenne 1406 ccm. Quant à l'index cranii, les Slovènes actuels montrent les
groupes suivants: la brachycéphalie ordinaire (indices 80—84-9) représente la
majorité, 48-4%; la hyperbrachycéphalie (indices 85—89'9), 22"6%; la mésos
eéphalie  (indices   75—79-9),  2r5%;   la  ultrabrachycéphalie   (indices 90—95),
K fizio«etnični metamorfozi narodov s posebnim ozirom na Jugoslovene. 77
5-4%; enfin la dolichocéphalie (indices 72—74'9), 2'1%. Ainsi nous voyons que
les crânes slovènes allongés sont de 23'5%, les crânes courts de 76'5%. La
formation du crâne slovène moderne relatif à l'occiput donne les groupes suu
vants: planoccipitales 40"9%, neutres 18-2%, curvoccipitales 40'9%, ce qui repréj
sente une majorité des crânes planoccipitales et neutres de 59'1%. Il est
intéressant de comparer, sous ce point de vue, les Slovènes aux Tchèques et
aux Tyroliens: chez les Tchèques, les crânes planoccipitales et neutres sont de
21-7%, chez les Tyroliens, de 59'6%, de sorte, sous ce point de vue, les Slo»
vènes sont plus proches des Tyroliens allemands que des Tchèques slaves.
Il en est de même quant à la brachycéphalie extrême.
Maintenant, nous allons encore étudier les proportions anthropologiques
de la population slovène vivante; nous allons citer la description, les données
et les mesures publiées par A. Weisbach, qui avait examiné 2.481 soldats
Slovènes (630 de Carniole, 369 de Carinthie, 177 du Hinterland de Trieste,
et 1.005 de Styrie), âgées de 21 à 25 ans. De tous les Yougoslaves les Slovènes,
habitant aujourd'hui pour la plupart la Banovine de la Drave, ont le plus haut
pourcentage d'yeux clairs (bleus et gris), 53%, opposé à 15% d'yeux mixtes et
31% d'yeu foncés. Presque) la moitié des Slovènes, 49%, ont les cheveux noirs,
31% les cheveux blonds, 20% les cheveux châtains.
Ensuite, nous parvenons aux Yougoslaves de l'Illyrique, aux habitants
actuels de la Bosnie, de l'Herzégovine et de la rive orientale de l'Adriatique,
qui sont les représentants purs et typiques des Yougoslaves. D'abord nous
examinerons les proportions crâniologiques de la matière morte, puis encore
autres caractères de race du personnel vivant.
La plus grande longueur du cerveau serboscroate est de 175 mm, la plus
grande largeur de 147 mm, ce qui donne en moyenne l'index cranii 84. 2-1%
de formes dolichocéphales et 21-5% de formes mesocéphales donnent 23-6%
de formes dolichoïdes opposées à 76*3% de formes brachycéphales. Vu d'en
bas (norma basilaris), le crâne montre l'occiput très court et peut courbé, par
conséquence le foramen occipitale magnum est sensiblement reculé; en norma
verticalis, le cerveau apparaît arrondi et largement ovale, en norma lateralis,
haut et court, avec l'occiput peu visible et aplati. L'occiput (norma occipitalis)
fait dans la plupart des cas l'impression d'une forme arrondie ou ronde (85%),
moins celle d'une forme pentagone (137%), exceptionnellement celle d'une
forme tétragone (1-25%). La face est grande et orthognathe, avec de forts os
de la pommette; elle est tétragone avec le os nasaux considérables dont la
jointure forme un dos aigu. A. Weisbach signale avec raison que, chez les
Serbocroates, il n'y a presque pas de ces petits nez retroussés, tels qu'on les
trouve souvent chez les Tchèques et chez les Polonais.
Chez les Yougoslaves de la Bosnie et de l'Herzégovine, 1' examen des
caractèrs de race de 3803 soldats a eu les résultats suivants: taille, en moyenne,
1727 mm, la grande taille dominant avec 70%, la petite taille étant insignifiante
<1%). Les cheveux blonds sont rares (9%), les cheveux foncés typiques (71%).
La couleur des yeux est pour la plupart foncée, c'est-à-dire châtaine ou noire
(51%); claire, c'est«à»dire bleue ou grise (34%) ou grise tirant sur le brun 15%).
Quant au 3« élément de la complexion, la couleur de la peau, le teint foncé
domine (55%), spécialement chez les personnes aux cheveux foncés. La plus
78 Niko Županič: K fizio^etnični metamorfozi narodov.
grande longueur de la tête est de 182 mm, la plus grande largeur de 156 mm;
ainsi, en moyenne, l'index cephalicus est de 85 et montre hyperbrachycéphalie.
Les Yougoslaves des anciennes provinces de Bosnie et d'Herzégovine appartiens
nent en grande majorité à la brachycéphalie (84%), les groupes dolichoïdes
sont en minorité, la mésocéphalie avec 10%, la dolichocéphalie avec 6%.
Si nous comparons les caractères de race, spécialement les proportions du
crâne, des anciens Yougoslaves à ceux des Yougoslaves actuels, alors nous
trouvons qu'ils ont complètement changé. Tandis que, au passé, les formes
dolichoïdes prédominent (90-% : 9-3%), aujourd'hui, les formes brachycéphales
sont en majorité. Du haut moyensâge jusqu' à présent chez les Yougoslaves, ont
perdu: les dolichocéphales 36-3%, les mésocéphales, 307%; ont gagné: les
brachycéphales 39-1%, les hyperbrachycéphales, 22-6%, les ultrabrachycéphales,
5-4%. Cela prouve que la forme du cerveau a également changé, et que les
formes courtes et hautes ont remplacé les formes longues. Il faut ajouter que
la complexion claire est devenue foncée, brunesclaire et brune. La grande
taille, cependant, a été conservée.
A une autre occasion, nous étudierons la question, quelles causes ont pu
provoquer cette métamorphose de race des Yougoslaves pendant cette époque
de 1300 ans.
Zbirka starin in umetnin v Kamniku.
Informativni članek o lokalnem muzeju J. N. Sadnikarja.
M. Gaspari — Ljubljana.
Vidni, trdni svedoki kulture, umetnostne potence in blago«
stanja kakega naroda ali pokrajine so gotovo imponujoče stavbe
v zvezi z javnimi deli: cerkve, gradovi, muzeji itd. Zanesljivo
nam pa svedoči kulturno stremljenje in idealno potezo naroda
tudi število javnih zgodovinskih, naravoslovnih, umetnostnih in
drugih muzejev v njih centrih. Ako so pa take zbirke v manjših
krajih in celo v posesti zasebnikov, potem je ta kriterij tem
pomembnejši, ker kaže globoko umevanje širših ljudskih plasti
za važnost takih zbirk in za idealizem za vse lepo in vzvišeno
glede umetnosti in njenih podrejenih panog.
Mi, Slovenci, katerim je šele v 16. stol. vzklila pismenost s
Trubarjem in Dalmatinom ter sta nam izoblikovala Prešeren in
Levstik šele pred dobrimi 100 leti naš sedanji literarni jezik,
moramo tem bolj upoštevati voljo in stremljenje svojih ljudi,
kateri se lotijo iz golega idealizma in s svojimi skromnimi sred«
stvi, nabirati svedoke naše zgodovine, naše folklore in likovne
umetnosti. Tak primer imamo v zbirki inšpektorja I. N. Sadni«
karja v Kamniku, katero bom v kratkem opisal, da zbudim za to
zanimivo zbirko in njenega lastnika nekaj zanimanja.
Kdor si ogleda to zbirko, posebno ob razlagi in opozoritvah
lastnika na zgodovino posameznih predmetov ali na njih teh«
ničen pomen ali umetniško vrednost, se mora čuditi, koliko na«
bere lahko pridna roka ob umevanju tudi najmanjše stvarice z
vztrajnostjo in brezmejno požrtvovalnostjo za to idealno panogo
in koliko prič o vrlinah in spretnosti naših prednikov se na ta
način reši pred ugonobljenjem in pozabljenjem.
Zahteva pa tako nabiranje precejšnje znanje splošne zgodo«
vine, poznanje slogov, tehnične obdelave lesa, intarzije, plastič«
80
M. Gaspari:
nih okraskov, rezbarije, poznanje kovin in rud, geologije, pale«
ontologije, numismatike, heraldike, bibliografije, genealogije,
epigrafike, folklore, narodnih noš in običajev itd.
Sadnikarjeva zbirka ni plod brezmiselne manije, kakršna se
loti bogatinov velemest, kateri začno kopičiti pri antikvarih na«
kupljena stara zrcala, kozarce, slike, preproge in dr. Ta zbirka,
čeprav ni razvrščena v zmislu suhoparnega muzeja, nudi toliko
izpodbude in zanimanja že po svoji slikoviti ureditvi, da se
čutiš sredi starin v prikupnem občutju in v stanovanjskem pro«
štoru poln domačnosti.
Zanimivo je tudi, kako se dopolnjujeta lastnik in njegova
soproga pri razkazovanju predmetov. Razlago lepe zbirke umet«
nih, narodnih starih vezenin prevzame gospa, tik teh se nahaja«
joče stare slovenske knjige in rokopise pa nam pojasni lastnik.
Med pgledotvanjem se približamo čez 300 let starim îmalibi
cerkvenim orglam, organ on imenovanim. Nanje zaigra gospa
staro slovensko cerkveno pesem, gospod pa tlači dva mala
mehova menjaje zdaj levega, zdaj desnega. Ta instrument je
prava rariteta v Sloveniji
Zbirka starin in umetnin v Kamniku.
81
Ena izmed razstavnih sob g. Sadnikarja.
82 M. Gaspari:
Tu vidiš zbirko starih cerkvenih posod, kelihov, relikvij i dr.
Vidiš vrsto maj olik in starih keramičnih originalov, vidiš zbirko
devocionalij, stare svete in posvečene stvari, kot križci, relikvije,
svetinje, sobice, rožne vence in ikone.
Arhitektonsko zelo zanimivi so stari portali zgodnje baroč«
ne dobe, kompilirani in dopolnjeni po sedanjem lastniku, tako
okusno, da se je čuditi lajiku ob rešenju te ne baš lahke naloge.
Ni moj namen vsega našteti, kar moremo videti v zbirki,
pojasni naj pa nepričakovan obseg zbirke že dejstvo, da se na«
haj a tu lepa kolekcija starih priprav za razsvetljavo hiše iz dobe
pred petrolejkami. Take priprave se imenujejo primoži, iz
železa kovani, kateri služijo za pritrjenje brezovih trsk! Nadalje
so leščerbe s podstavki imenovanimi 1 e v s t e k, to je od nemške
besede Leuchtstock. V okolici Kamnika pa se imenuje
tak podstavek š t u b i c. Prekrasni so lestenci, originalni žlič«
niki, klešče za pečenje peciva, večinoma iz prve polovice 16. sto«
letja z lepimi vrezanimi grbi, napisi ter letnicami. Zbirka starin«
skih ključev, ključavnic, železnih okovov za vrata in skrinje, sta«
rih narodnih pip za tobak, lesenih lectarskih kalupov — modelov,
zanimiva zbirka sprehodnih palic in več velikih zadružnih vrčev.
Zadružni vrči so bili vrči stanovskih zadrug. Ko je učenec
dovršil vajeniško dobo in bil novopečeni pomočnik je moral
plačati zadružniški vrč vina.
Lastnik ima v svoji zbirki zadružni vrč usnjarske zadruge iz
leta 1725. Ta je največji, kar priča, da so ti najrajši pili. Ima
tudi vrč barvarjev, krojačev, klobučarjev, pekov in pozamen«
tirarjev. Zadnji te obrti je bil Mazgon, ki je hranil tudi vrč
svoje zadruge.
Veliko teh predmetov je shranjenih v starih omarah in
skrinjah. Tudi ta in ostali mobiljar je zelo zanimiv glede oblik
in tehnike pri izvedbi dekora v intarzijah ali v rezbarij ah.
V pomenku z nabirateljem zve človek tudi zanimive podrob«
nosti, n. pr. kako praktični so bili srednjeveški ključavničarji,
ko so upoštevali, kakšne težave ima ponoči okajeni gospodar,
preden najde luknjo ključavnice. Naredili so vojo, Führung ime«
novano, t. j. letvico upognjeno tik ob spodnjem in stranskih
robovih luknje za ključ. To letvico so pa obenem izoblikovali
kot lep okrasek v podobi vejice s peresi ob koncih. In če je po«
Zbirka starin in umetnin v Kamniku. 83
nočnjak le otipal to vejico, je enostavno že našel luknjo kiju«
čavnice in avtomatično ključ vtaknil.
Kdo se ne čudi gotičnim podobam svetnikov, ko opazuje
kake atribute svojega trpljenja ali dela nosijo v rokah, odnosno
poleg sebe. Tako ima sv. Peter ključ, kojega brada je velika kot
lopata. Tam drži sv. Neža miniaturno jagnje v naročju. Sv. Šimen
pa ima tesarsko žago, večjo kot je on sam. Sv. Pavel ima v rokah
velik srednjeveški meč. To je vse radi simbolike. S takim preti«
ravanjem na to ali ono stran so gotski mojstri hoteli le poudariti
znake svetnikovega svojstva ali ga označiti kot pomočnika go«
tovega stanu ali njegove mučeniške smrti.
Mnogo je imel ta mali muzej obiskovalcev, posebno dokler
ni bilo ob Sloveniji tako skrbno zaprtih mej, ko je valovilo
živahno, prosto romanje iz kraja v kraj in iz države v državo.
In prav daljni obiskovalci so bili polni navdušenja za Sadnikar«
jevo zbirko. Tako piše profesor berlinske univerze dr. Adolf
Helborn v knjigo svojepisov, katere inspektor Sadnikar tudi
nabira: »Ich habe nicht nur mit größtem Staunen, sondern mit
immer steigender Bewunderung für so viel wissenschaftliche
Hingabe und feinstes Verständnis diese erstaunlichen Samm«
lungsschätze betrachtet.«
Naj pripomnim tudi, da je Sadnikar človek široke umetniške
izobrazbe, katera mu je deloma prirojena, deloma si jo je pa
pridobil v stalnih stikih z našimi umetniki. Tako so bili daljše
dobe njegovi gostje in prijatelji: Vesel, Meštrovič, Kobilca, Ko«
želj, Gvajc, Progar, Jama, Smrekar, Gaspari, Peruzzi, Cuderman
i. dr.
Da pa ni skrival Sadnikar svoje zbirke pred svetom, doka«
zuje okolnost, da je mnogokrat posojal predmete in cele kolek«
cije večjim razstavam, tako v Ljubljani, Zagrebu, na Dunaju in
drugod. Ob priliki velike razstave domače industrije in narodne
umetnosti na Dunaju 1906. se je udeležil Sadnikar z bogato
kolekcijo domačih kranjskih predmetov, da je dobil tedaj sle«
deče zahvalno pismo:
Hochverehrter Herr!
Ich besuchte heute die Ausstellung der Kunsterzeugnisse
österreichischer Völker im österreichischen Museum. Es ver«
bluffte mich dort selbst auch Objekte aus Krain vorzufinden,
6*
84 M. Gaspari:
welche von der Presse ignoriert wurden. Auf der Mehrzahl der«
selben habe ich Ihren Namen als Besitzer gelesen. Darum ist es
mir ein Herzensbedürfniss Ihnen hiermit innigen Dank zu sagen
für die Kollektion, welche unsere Heimat glänzend repräsentirt.
Ihre Objekte sind oft von wunderbarer, ja geradezu vornehmer
Schönheit. Ich erlaube mir aufrichtigst zu gratulieren zum Ge«
danken und Willen die Dokumente unserer Heimat zu sammeln
und damit dem Volke beweisen, wie seine Vorfahren aller Zeiten
die Schönheit liebten und welche adelige Form sie erstrebten.
Mögen Ihnen meine dürftigen Zeilen Freude machen und Sie
ermutigen in Ihrer seltenen Liebe zur Heimat.
Hochachtend
Graf Face.
Josip Nikolaj Sadnikar je bil rojen 5. decembra 1863. v Ljub«
Ijani. Njegov oče Valentin je bil ljubljanski meščan, pasarski in
srebrarski mojster. Po gimnazijskih študijah se je odločil naš
zbiratelj za veterinarsko stroko in dobil tudi za ta studij izdat«
no državno štipendijo. Tačas so bile za veterinarje jako ugod«
ne službene prilike, vsaj je na Kranjskem bilo živo pomanjkanje
živinozdravnikov. Po dosegi živinozdravniške diplome na Du«
naju leta 1886. je služboval najpreje pri takratni deželni vladi v
sanitetnem oddelku. Čez leto dni je dobil deželno mesto živi==
nozdravnika v Radovljici. Še preden je zamogel napraviti fizikat«
ni izpit, je bil imenovan za državnega okrajnega živinozdravnika
za okraj Črnomelj, koder je ostal do leta 1889., ko se mu podeli
novo ustanovljeno državno mesto okrajnega veterinarja v Kamni«
ku, koder je doslužil polno službeno dobo ter upokojitev kot
veterinarski inspektor. Malo je poklicev in služb, katere bi tako
mnogokrat omogočile stik s širokimi plastmi ljudstva, kakor nudi
to priliko ravno veterinarska javna služba. Te okoliščine so
omogočile dobiti in rešiti premnog za zgodovino, kulturo ali
umetnost zanimiv predmet, kateri bi se poizgubil ali bi ga vrni«
čila ljudska nevednost. Sadnikar je jel zbirati zgodovinopisne
in folklorne predmete že izza dijaških let. Držal se je svojega
nazora in reka: »Spoštujmo in cenimo dela naših prednikov kot
dokaz njih vrlin. Njih spretnost in marljivost naj nas bodri k
napredku!« Tak smoter, to stremljenje navdušuje zbiralca, pod«
žiga posnemalca in daje smisel in cilj zbirki.
Zbirka starin in umetnin v Kamniku. 85
Mesto Kamnik ima po Sadnikarju in pri njemu svoj lokalni
zgodovinopisni in folklorni muzej, kar je pokazalo mesto ob
historični razstavi mest na velesejmu meseca septembra 1931.
leta s svojo razstavo.
Résumé,
L'auteur décrit une merveilleuse collection d'antiquités et d'
oeuvres d'art à Kamnik en Carniole rassemblé par I. N. Sadnikar.
Ce musée local d'histoire et de foMore est très intéressant et
instructif.
Antična terakota iz zgornje moravske doline
v Srbiji
Niko Zupanić — Ljubljana.
V posesti avtorja tega članka, v Ljubljani, se nahaja pla«
stika, ki zasluži pozornost naših arheologov kakor po svoji pred«
metni, tako tudi stilistični strani. Poleg tega bo morda zanimala
kot primer davne umetnosti podonavskih balkanskih plemen.
Terakota predstavlja jezdeca z oglato pristriženo brado in
kutastim pokrivalom, verjetno na konju (biku?), v mirnem sta«
nju. Glava živali in noge so odbite, trpel je tudi nos jezdeca in
vrh čepice ter kos leve rame. Plastika je iz žgane gline, 14 cm
visoka in 7"5 cm široka.
Sedanjemu lastniku je poklonil (leta 1920.) terakoto g. T.
v Belem gradu, a ta jo je dobil iz severne moravske doline, kakor
je takrat izjavil. Na odlomljenih mestih statuete se vidi jedro,
ki je rdečkaste barve, dočim je površinska glazura sivkasto«zelen«
kasta; ta je na zadnjem delu terakote propala. Delo je izvedeno
na impresijonističen način a linearnih poedinosti ni.
Stilizovanje polne brade in obraza kakor tudi na frigijski
način prikrojena čepica kažejo morda na odvisnost od katerega
arhajičnega maloazijskega originala. Morda predstavlja plastika
kakega sarmatskega ali tračanskega veljaka, če je bila res naj«
dena v severni moravski dolini. Ce ni falzifikat iz moderne dobe,
je morda nastala kje na severovzhodnem Balkanu za rimske
zgodnje cesarske dobe.
Profesor Kacarov iz Sofije, kateremu smo poslali fotograf«
ski posnetek sohice na ogled, poroča, da je to važna in zanimiva
najdba ali ravno zaradi njene osamljenosti skoraj dvomi o njeni
pristnosti. V sofijskem arheološkem muzeju se ne nahaja nič
enakega. Na večjem reljefu traškega konjenika heroja* je ta upo«
dobljen brez brade. Nahajajo se pa tudi konjeniki z brado. Kar
* PaulysWissowa, ReaUEncyclopädie der classischen Altertumswissenschaft,
Suppl. III. pag. 1148. Stuttgart 1918.
Antična terakota iz zgornje moravske doline v Srbiji.
87
Čelna stran jezdeca (Vi).
88 Nifco Zupanić:
Profil jezdeca C/i).
Antična terakota iz zgornje moravske doline v Srbiji. 89
se tiče frigijske čepice, se nahajajo paralele v Mali Aziji, kjer se
nahajajo božanstva kot bradati konjeniki. Frigijsko čepico se
srečava na reljefih jezdečega boga Mitre (tako zvani Kabirski
reljef) v doljni podonavski oblasti (n. pr. Ahur kioj v Bolgariji).
Vendar se tip naše terakote razlikuje od teh reljefnih bradatih
konjenikov.
Na kraju opisa moramo izjaviti, da bi bila za enkrat žal
vsaka definitivna razsodba o tej plastiki prenaglena, ker je
preveč osamljena in ker manjka zadostnega primerjalnega mate«
rijala iz starega sevemobalkanskega kakor tudi pripontskega
umetniškega udejstvovanja. Naj bo torej s temi vrsticami na
kratko opozorjeno na to najdbo, ki po svoji abstraktni formi
nudi i modernemu umetniku in interesentu pobudo. Morda se
najde kateri poznavalec, ki bi s sigurnostjo in jasnostjo posvetil
v problem te najdbe? Gotovo je plastika vredna resnega studija.
Une statuette antique de terre cuite de la vallée de la Haute
Morava en Serbie.
L'auteur de cet article possède une statuette qui mérite Tat«
tenion des archéologues, non seulement comme pièce, mais aussi
comme style. Elle pourrait aussi soulever l'intérêt comme oeuvre
d'art des anciennes peuplades danubiennes des Balkans.
Cette statuette est en terre cuite et représente un cavalier
avec capuchon et la barbe taillée en ligne droite. Ce cavalier
monte probablement un cheval (taureau?) qui n'est pas en mou«
vement. La bête est sans tête et sans jambes. Le nez, le haut du
capuchon, ainsi que l'épaule gauche du cavalier sont endomma«
gés. La statuette est d'une hauteur de 14 cm et large de 7"5 cm.
Cette statuette en terre cuite a été donnée au présent pro«
priétaire en 1920 par M. T. de Belgrade. Comme il a dit, elle pro«
vient du Nord de la vallée de la Morava. A cause des parties
cassées on peut voir que l'intérieur est de couleur rougeâtre, tan«
dis que le vernis de la statuette est d'un gris«vert; mais il est
complètement effacé à la partie postérieure.
C'est une oeuvre plutôt impressioniste, toutefois sans détails
linéaires. Le style de la grande barbe et du visage, ainsi que du
capuchon, travaillé à la façon phrygienne, nous montrent que
c'est peut«être une copie d'un original archaïque de l'Asie Mi«
neure. Il se peut aussi que la statue représente un noble de la
90    Niko Zupanić: Antična terakota iz zgornje moravske doline v Srbiji.
Sarmatie ou de la Thrace, si, en vérité, elle a été trouvée au Nord
de la vallée de la Morava. Si ce n'est pas une fausse pièce des
temps modernes, ce sera peut-être une oeuvre du Nord«Est des
Balkans, des premiers temps de l'empire romain.
M. le professeur K. de Sofia, auquel nous avons envoyé une
photographie de cette statuette, a répondu que c'est une trou*
vaille importante et d'un grand intérêt, mais vu que c'est une
pièce unique, il doute presque de son originalité. On ne trouve
rien de semblable au Musée d'Archéologie de Sofia. Un grand
relief représente un cavalier de Thrace sans barbe. Il y a aussi
des cavaliers avec barbe. En ce qui concerne le bonnet phrygien,
on en trouve en Asie Mineure où les divinités sont représentées
comme cavaliers portant la barbe. On trouve le bonnet phrygien
sur les reliefs du dieu Mitra, le soi-disant relief de Kabir, dans la
contrée du Bas Danube (p. e. Ahur Kioj en Bulgarie). Quand«
même le type de notre statuette diffère de ces cavaliers barbus
en relief.
A la fin de la description nous devons dire qu'un jugement
définitif sur cette statuette serait malheureusement pour le mo«
ment encore prématurée, parce qu'elle est unique et que le mate«
riel de comparaison suffisant des oeuvres d'art anciennes du
Nord des Balkans et du Ponthe manque.
En ces quelques lignes on voudrait attirer l'attention sur
cette trouvaille qui, par sa forme abstraite, est intéressante non
seulement à l'artiste moderne mais aussi à l'homme de la science.
Peut«être qu'un connaisseur existe qui avec sûreté et clarté pour«
rait éclaircir le problème de cette trouvaille?
C'est certain que cette statuette vaut la peine d'être étudiée
à fond.
Crnogorci u pričama i anegdotama
Iz jedanaeste neobjavljene knjige.
Mićun Pavićević — Zagreb.
I. Osmanovo poštenje.
Godine 1852. udari Derviš«paša na Grahovo. Poslije poznate
izdaje jednoga crnogorskog plemena, a kako se vjeruje, i želje sa
Cetinja, vojvoda Jakov Daković, pred turskom silom, zatvori se
sa stotinuipedeset druga u čuvenu grahovsku pećinu. Iza dugog
i krvavog otpora, preda se na vjeru Derviš^paši. Sjedi Derviš,
prislonjen u širokoj drvenoj stolovači, prigrnuo ćurak, podastrt
vučetinom, drži d'miskiju preko krila, za pojasom mu dvije sre=
brne lednice i handžar, tur od dimija pao na zemlju; oko glave
savio sarukstrambolos i dvije kite vise o ramenima. Zapalio
šaren čibuk dva metra dug, na vrhu simsija, široka kao konjska
ploča. Tutumi i udara dlan o dlan.
— Zapovijedaj, čestiti pašo! viče čauš.
— Dovedi mi vojvodu Jakova Dakovića. Dovede ga. Sjeda
ga paša pored sebe.
— Da mi nađeš, vojvoda Jakove, vjerna Vlaha, koji bi otišao
u Krivošije, da kaže odbjegloj raji, da s jutra dođe na Grahovo
i vrati prećerani plijen. Pošto poruku izvrši sjutra na podne da
se vrati na Grahovo.
— Ja ga ne mogu naći, čestiti pašo, među mojim drugovima
ni jednoga, nako, da pođe, pa da se ne vraća osim jedinoga Doka
Banjanina, ako bi dao vjeru.
Dolazi Đoko, svezanijeh ruku naopako. Kosmat, dva brka na
dva uva baca, obrve može rukom zasukati, zapučio preko grudi
sukneni džamadan, bez košulje, prigrnuo singavu struku. Neve«
lik, u krušcu širok, upala glava u ramena. Naoblačio se Derviš
i osmatra ga, preko ramena, iskolačenih očiju:
92 Mićun Pavićević:
— Jesi li ti, krmski sine, vlašku li ti majku... Turske mi
vjere, davao sam najbolji čitluk u Hercegovini, onome, ko mi
tvoju glavu donese.
— Evo ti je, pašo, bez pare i dinara.
— Neću ti je, Doko, no pođi u Krivošije i reci raji, da se
vrati u Grahovo sa stokom i zadaj joj vjeru, da joj ništa učinjeti
neću. Sjutra na podne da mi se vratiš i doneseš, aber. Hoćeš li mi
dati tvrdu vjeru?
— Hoću, Dervišspašo, i vjerujem, da će mi vjera pomoći.
Ode Doko i reče raji, da se ne vraća na Grahovo, već da
bježi kud ko zna, Risnu i Cucama, jer Derviš«paša ništa živo
ispod sablje pustiti neće. Žene će zarobiti, a stoku plijeniti. —
Ja ću se vratiti, nastavi Doko, iako znam, da će me paša pogubiti.
Dao sam mu vjeru i neću lagati.
Dok je Doko bio u Krivošijama, Derviš«paša izdaje zapo^
vijest:
— Nabijajte, krmske sinove, na kolje.
Osamdeset na kolac nabiše, među njima dva brata vojvode
Jakova, Vuka i Laka, a Živku, trećemu bratu, prebiše i noge i
ruke, izvadiše oči, proturiše jezik kroz vilicu, uturiše stile, obo«
riše na ledinu raspučiše džamadan i iz simsija izgrnuše vatru na
gola prsa. Pod time mukama je i izdahnuo. Popa Šćepana i pro«
topopa Mitra žive na vatru spališe i sve što u pećini bješe zatvo«
reno, na takve i slišne muke, umoriše. Na Jakova jašu. Derviš
se kikoće od zadovoljstva i viče:
— Drži se, vojvoda grahovski!
Turci meću Jakovu živu žeravicu iza vrata za plećima. Naj«
poslije ga naopačke objesiše, na kolac nabiše i sa koca sa grada
Klobuka baciše.
Sjutra dan, tačno u podne, vraća se Doko iz Krivošija. Viđe
krkljanac od tjelesa svojih drugova. Stisnu zube, priđe logoru i
reče:
— Pomaga Bog, Derviš«paša!
— Bog dobro dao, Doko. Kamo raja, oće li mi doći i dotjerati
plijen?
— Doći će sjutra i dotjerati i kokošku.
— Aferin ti, Doko. Poturči se. Radije sam da si Turčin, no
da imam još tabor vojske. Kad se poturčiš, da ću ti da upravljaš
Crnogorci u pričama i anegdotama.
93
vilajetom grahovskim, banjskim i tuđinskim, pa sve do vilajeta
Zvizdića na Krstac.
— Neću, Dervišspašo, pa da me postaviš travničkim vezirom.
— Biraj smrt, majku ti krmsku!...
— Je li to vjera, Dervišspašo!?
— Ko je vuku, medvedu i hajduku vjeru đavao?
— Hvala ti, kad si mi dao milost, da biram smrt koju hoću.
Mislio sam da ćeš me na kolac nabiti, a od te smrti poganije
nema. Posijeci me tvojom demiskijom.
— Imaš li djece, Đoko?
— Imam četvoro.
— Je li koje muško?
94 Mićun Pavićević:
— Jest dvoje.
— E neću te sjeći, jer će se vlaščad kad odrastu hvaliti, da
im nije bilo baba u Donjuluku, pošto je poginuo od sablje Derviš«
pašine. To bi ih zaluđelo, pa bi se bili i svetili gde bi god čuli
tursko ime. Ali ču ti dati dobra Turčina, Osmana Sehovića, iz
Klobuka, da ti on glavu posiječe.
Šeta Osman, mrk i strašan, pod pusatom i oružjem, dva me«
tra visok, drži čibuk u zubima i strijelja krvavim očima.
— Poznaješ li Osmane, Doka Banjanina?
— Kako ne poznajem krvnika, koji mi je lani brata ubio.
— Evo ti ga, odvedi ga, posijeci, odnesi mu glavu i nabij na
kolac u grad Klobuk, i osveti brata. Ali prije no ga posiječeš,
daj mu čibuk neka popije, mjesto hrišćanskog pričešća, simsiju
duvana. Sevap mu je to učiniti, jer su kauri velike vinopije i
dimopije.
—• Ne dam, turske mi vjere.
— Zašto?
—■ Ne da mi din i koran.
— Kakav din?
— 2enu, čibuk i konja, Turčin Vlahu nikad nije davao.
— Vala kad ti nedaš, dat ću mu ja. I dade mu. Pošto Doko
ispali simsiju iz Derviševa čibuka, svezaše ga i odvede ga Osman
sa dva čauša daleko od Derviševa šatora čitav puškomet. Sjede
Osman u svoj šator, čaušima naredi da izađu, a Doka posadi
pored sebe i odriješi mu ruke.
— Šta ćemo sad, Doko?
— Posijeci, Osmane!
—- Neću, turske mi vjere.
— Zašto?
— A, da ne znaš, bolan, da smo krvni pobratimi.
— Davno bilo, pa se zaboravilo.
— To se, Doko, kod mene ne zaboravlja. Bježi put Banjana
i zabij se u kakvu alugu kao medved u trulu bukvu. Tako pre«
spavaj za godinu dana i ne daj od sebe nikome glasa. Ja ću jednu
glavu od ovih koje su nabijene na kolje ponijeti i pobiti na grad
od Klobuka. Opaliću dvije ledenice i objaviti, da je to glava
Doka Banjanina.
Hvala ti pobratime, moja oproštena glava, za tebe je naj«
veće junaštvo i slava.
Crnogorci u pričama i anegdotama. 95
II. Njihovo pobratimstvo.
Đoko Banjanin sa družinom, napane na Bileću, plijeni neko=
liko bogatih turskih kuća i pobjegne u Korita da prenoći. Neko
prokaže Osmanu Sehoviću Doka i njegovu četu. Osman sa bira«
nim Turcima obigra kuću i ispred zore uhvati Doka s družinom
na spavanju i poveže.
— Evo krvnice, dođe vakat, da mi platiš sva zla tvojom
glavom.
—• Da platim, Osmane kad druge nije.
Oću li te posij eći, Đoko?
— A što pitaš? Ja tebe bih, da sam te uhvatio u Banjane.
— Vala ja tebe neću. No da se dogovorimo. Mene često
zove Mušović u Nikšiću i vazda gledam kad će mi odlećeti glava
od tebe i tvojih četnika, idući preko Banjana, Tupana, Dukata,
Riječana i Rudina. Pa da mi daš vjeru, da mogu slobodno puto«
vati za Nikšić i da ti oprostim život.
— Osmane, evo ti vjera, dok je živ Đoiko Banjanin, idi
slobodno preko Banjana kod Bega Mušovića u Nikšiću, kao pre«
ko tvojih Korijenića. Rastadoše se.
Nije prošlo ni tri nedjelje dana, na poziv JVlušovića krenu
Osman sa šest druga u Nikšić. Silan Osman, a silna mu pratnja.
Jašu na bijesnim hattma, okićenim turskim traktama i teškim
srebrnim kitama. Krive ćorde drže pred sobom na sedlima. Svi
odjeveni u srebrne i zlatne toke i dolame. Iza pojasa im vire
srebrni handžari i ledenice, a o ramenu duge puške, zlatnom
žicom izvezene. Kad su naišli na Tupanj, četnici Doka Banja«
nina opališe preko njih plotun. Osman s družinom stane i vikne:
— Je li tu Đoko Banjanin?
— Jesam, evo, Osmane.
— Je li vjera?
— Jest kao da si u tvoja Korita i sjaši. I Osman i pratnja
s jašu i rukuju se s Dokom.
— Jeste li, Turci, donijeli đuvana?
— Jesmo brate, trebinjskog, kad ga pušiš, da ti uđe nur u
obraz.
Pošto su ispalili lule i porazgovarali se, Đoko reče:
— Osmane, ti meni oprosti život u Koritama, a ja tebi sad.
U buduće ko koga uhvati. Jer ne mogu gledati toliku srmu i
96 Mićun Pavićević:
zlato, ormu i oružje na tebi i tvoju družinu, a ja i moji četnici
nosimo stare gunjetine i raspale opančine. Osman se nasmija i
reče:
— Nemoj tako, Doko, stara mu majka. No da se ja i ti
pobratimo.
— Neču vala s Turčinom mijenjati kapu.
— Nečemo kape, jer je to obično pobratimstvo, no da bu«
demo krvni pobratimi, i daj mi ruku. Doko mu pruži ruku,
Osman ga drži za mali prst, pa pošto mu jedan iz družine pri«
nese kablić vode, između dvije ledenice povadi nož i obreza
Doka po malome prstu. Nekoliko kapi krvi procuriše u kablić.
Tada Osman reče:
— Evo ti Doko nož, a evo ti ruka, pa reži gdje ti je naj«
milije.
— Hoću Osmane, taman kuda si ti mene. Obreza ga po
malome prstu i natoči nekoliko kapi u isti kablić.
— Pij, Osmane.
— Neću no ti Doko.
Doko popi polovinu a Osman drugu polovinu i tako posta«
doše krvni pobratimi.
Poslije jedne godine dana iza njihova pobratimstva. Sultan
Turski, ljut na Derviš«pašu, Resulbegovića, Rizmanbegovića, De«
dagu i Sulejman«pašu, da štede raju, oduže im vlast u Hercego«
vini, a pozva svoga vezira, Dulek Amanta i dadne mu carski
ferman nad Hercegovinom:
— Oduzmi vlast poturici Derviš«paši, Resulbegoviću, Riz«
manbegoviću i Dedagi. Pokupi bašibozluk u Bosni i Hercegovini.
Kreni s vojskom, popali Crnu Goru, uhvati Knjaza i pošlji mi
ga živa u Stambol — glasila je carska naredba.
Dolazi Dulek sa carskim fermanom na Lipnik. Uzima svu
vlast, kupi vojsku i kreće za Crnu Goru.
Derviš«paša s družinom poruče popu Bogdanu Zimonjiću, da
Dulek namjerava preko Duge da pohara Crnu Goru, pa da
odmah kaže arambašama: popu Milu, serdaru Sćepanu i vojvodi
Iliji, a oni da dadu aber na Cetinje. Pop Bogdan javi Doku
Banjaninu, koji dođe na Cetinje i izvijesti Knjaza. Knjaz na«
redi Peku Pavloviću i Petru Vukotiću da skupe vojsku i čekaju
Duleka u Dugu. Nije prošlo ni mjesac dana ide Dulek sa svom
rkom i ordijom. Koliko je silan i bijesan, vodi dvije bule u
Crnogorci u pričama i anegdotama. 97
haremu. Prva mu je vojska uhvatila ždrijelo Nozdara. Potonja
mu izbija na planinu Krstačku. Pritisla sva vala golijska od voj*
nika i komore Đulekove. Kad je nastupio u sred Duge, zapjeva
neko iz njegove družine:
Ova gora nikad nije pusta,
U njoj ima vuka jal ajduka.
Viju vuci, grakću gavranovi,
Prolijeću krstaši orlovi.
Kad su naišli u Duboki Do, opališe Crnogorci plotune.
»Ala banda, zametnu se kavga«.
U prvom okršaju pogibe Đulek. Ubio ga Mika Vuković.
Razbježa se polomljena vojska. U Đulekovoj vojsci bješe i
Osman Sehović s Korjenićima. Naleće na četu Doka Banjanina
i poviče:
—■ Jeli si ti Đoko pobratime?
— Jesam Osmane.
— Oli me posjeći?
— Ne, no bježi u Korijeniće, jer si i ti meni spasio glavu u
Grahovskoj pećini.
Vrati se Osman na Lipnik i tu nađe Derviš*pašiu sa druži*
nom.
— Šta bi Osmane sa Đulek arambašom? Je li uhvatio Knja*
za crnogorskoga i odveo ga Sultanu u Stambul? Kamo mu mlade
hanume, upita Dervišspaša podrugljivo.
—■ Eno ga u sred Duge, bez glave na ramena.
— Ko vas razbi, Osmane?
— Crnogorci, a najviše nam jade zadadoše, arambaše: ser«
dar Šćepan, vojvoda Ilija i Đoko Banjanin.
— Kakav Đoko Banjanin, Osmane, zar nije njegova glava
skapala na grad od Klobuka? Zar ga ti nijesi lani posijekao na
Grahovu?
— Ne ja turske mi vjere. I ispriča mu sve kako je bilo.
— Milo mi je turske mi vjere. Hrišćanska ga je vjera spa«
sila, a još mi je milije što je Đulek tako dočekao.
Značenje nekih starih geografskih i etničkih
imena na balkanskom poluostrvu.*)
N. Zupanić, Ljubljana.
Tumačenje i jezična pripadnost geografskih i etničkih imena
nije laka stvar. Izraživača, koji stvar uzima površno, može istovetnost
i sličnost imena dovesti do smešnih zaključaka. Zato treba da je
etimolog vrlo oprezan, da mnogo zna. U prvom redu da pozna isto-
rijsku etnologiju zemlje, koju ispituje, treba da pozna njene narode»
od najstarijih vremena do danas, a po mogućnosti bitni značaj jezika
dotičnih naroda. Nije dovoljno samo lingvistično znanje, već i pozna-
vanje glavnog obeležja fizičke bitnosti proučavanog imena. Tako
treba n. pr. znati, da su bili najstariji poznati stanovnici Balkanskog
poluostrva Pelazgi (u užem smislu reči), Lelezi i Karei, koji niso pri-
padali indoevropskoj skupini naroda, nego alarodskoj (jafetitskoj)
porodici, koja nije bila ni semitska ni mongolska, već jezična sku-
pina sui generis. Od alarodske skupine, koja je nekada naseljavala
zemlje uz bazen Sredozemnog mora, ostali su samo Basci u Pirene-
jima i kavkaski aborigeni (Čerkezi, Abhazi, Čečenci, Lezginci, Gruzini),
da su nekada ovamo pripadali i izumrli narodi, kao n. pr. Ligurci,
Etuščani, Sikulci, Sardonci, Pelazgi, Amazonke, Kaspijci, Sumerci,
Egipćani i t. d.
Predarijevske stanovnike na Balkanskom poluostrvu (Pelazge u
užem smislu, Lelege, Karee) imenujemo u kratko Pelazgima u širem
smislu reči. Preko alarodijskog etničkog substrata razliše se u prvoj
polovini II tisućlećja pre Hr. prvi talasi Arijevaca: Jelini, Frižani,
Mižani, Tračani i Iliri. Zatim osvanuše u istorijsko doba Kelti i doc-
nije Latini, koji nisu došli kao elementarna sila, već su zatečeno
osnovno stanovištvo donekle romonizovali svojom upravom i laganom
infiltracijom. Proces jelenizovanja i romanizovanja prekinuo je dolazak
Slovena. U početku VII. stoleća posle Hr. razliše se preko celog Bal-
kanskog poluostrva snažni talasi slovenskog stanovništva, talasi Jugo-
slovena, koji se danas zovu Slovencima, Hrvatima Srbima i Bugarima.
* Predavanje na III kongresu Slovenskih Geografa in Etnografa 9. V. 1930.
(mesto: Skoplje — Univerza).
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu.   99
I. Moesia.
Dobar deo predratne kraljevine Srbije zvao se u doba rimskih
careva Mezijom i to Gornjom Moezijom (Moesia superior), koja se
prostirala na zapadu do linije Beograd — Kosmaj — Sar planina,
na istoku do linije Lom palanka — Pirot — Ćustendil. Na severu
je bio kao granica Dunav a na jugu je Gornja Mezija dopirala do
današnjeg Velesa. Do godine 96 posle Hr. Moesia superior sačinjevala
je deo nepodeljene provincije Mezije, koja se prostirala u istočnom
pravcu do Crnog mora. Stanovnici, koje su tamo zatekli Rimljani,
behu na severu Mezi i Tribali, koje istorici i lingviste drže većinoma
za Tračane, izmedju Beograda i Morave pak sedeli su keltski Skor-
disci. Južni deo držali su Dardanci. Glavni gradovi u G. Meziji bili su
Singidunum (Beograd), Margum (na ušću Morave), Horreum Margi
(Ćuprija), Naissus (Niš), Ulpiana (Lipljan), Scupi (Skoplje), Remesiana
(Bela Palanka). Važno je konstatovati i to, da se i deo Male Azije
(Anatolije), koji se prostire uz Dardanele, zvao Mizijom, svakako po
Mizima, koji su se tamo preselili sa trupa Balkanskog poluostrva.
Što znači ime Mezija ili Mizi (ΛΙνοοί) ? Ključ za pravilno tumačenje
tog etničkog i geografskog imena nam pruža Hesychios\ kad piše da
kod Mižana znači μναός „bukva". Prema tome treba da znači Mezija ili
Mizija „zemlju bukava" ili „bukovinu". Po К. Oštiru pak je μνΰός srodno
sa predšpanskim mesto „cer, cerovina" baskovsko a-metz, lig. Messua
collis Μαοοαλίη (Marseille). M. Budimir^ primećuje P. Kretschmeru,
kako ne može da arijoevropskim sredstvima objasni apelativ μΰΰός
„bukva" i imajući na umu ilirsko-tračku alternaciju bi m nalazi kao
prvobitni oblik *βν6ός, koji da je samo jedna varijanta poznatog praz-
jezičnog naziva za bukvu ili hrast bheug, bheueg {φ^ιγός fagus < bhuagos
i t. d.) Moesia bi prema tome značila, kaže М. Budumir, isto što i „Bu-
kovina" ili „Sumadija". To smo mi tvrdili^ još pre, već godine 1922,
ali SIÏ10 ZnSCGnje ff Šumadija" poduprli i razlozima. Koren mez u zna-
čenju „šuma" dolazi naime u više govora alarodijskih Kavkazaca, kao
n. pr. kod Buducha : mesa, kod Hinaluga : mesa, kod Abadzecha : meze
mezy, kod Šapsuga: mezi i to svuda sa značenjem „šuma". Pošto se
pak koren meše, mezi nalazi i kod turskih plemena, koju su reč oni —
1 HESYCHII ALEXANDRIN! LEXICON, recensuit М. Schmidt, voL III.
pag. 132 : μναον ' την άξνίνΐην ' Μνσοί.
^ Μ. Будимир, Антички становници Војводине, I. Амаитини. (Гласник Исто-
риског друштва, кн>. II, 2, str. 168). Нови Сад 1929.
3 N. Župan i ć, Tragon za Pelazgima. Prilog preistorijskoj etnologiji Slove-
nije (Balkanskog poluostrva), str. 10. Zagreb 1922.
7·
100 N. Županić:
po mišljenju Erckerta — čak pozajmili kavkaskim aboriginima to postoji i
malo verovatnoće za srodnost izmedju μναός-β^υαόξ bheug — φηγός. \
Moesia ili Mizija znači vrlo verovatno „Šumadiju"  i Mižani
„Šumadinci". i
II. Iliri, Ilirija.
Zapadni deo trupa Balkanskog poluostrva, ot prilike izmedju i
Jadranskog mora i moravsko - vardarske doline, bio je nastanjen u an-
tičko doba Ilirima {Ιλλυριοί, Illyrii). Zemlja se nazivala Ίλλυρίς (Pto-
lemaeus,   Appianus),  Hillyricum,  Hilluricum. Illuricum u latinskim
natpisima rimskog doba. Arheolog Ciro Truhelka tumačio je značenje
imena Ilir iz arbanaškog jezika, koji je po njegovom mišljenju pro-
izašao iz ilirskog.  C. Truhelka naime piše, da Ilir znači „slobodan,
slobodnjak" (i -lir).  Nama se pak čini, da ime Ilir u opšte nije arij-
sko (indoevropsko) već  alarodsko i to pelazgijsko.^   Treba ga po
mišljenju К. Oštira, dovesti u vezu sa imenom mitske zmije Illu(r)
janka kod Hetita.  Značenje reči se može objasniti i iz baskovskog
idijoma: le-gor „zemlja" luhar lu/u/r, iz toga i-lur „zmija" analogno
kao kod Slovena: zmija < zemlja.  U korist ovoga tumačenja govore
i domaće priče ο početku ilirskog naroda, koji treba da potiče
od Iliriosa, herosa eponima. Tog svog praoca predstavljao je narod u
obliku zmije isto kao što se Kadmos i njegova supruga. Harmonija*
roditelji Iliriosa, posle smrti promeniše u zmije i odoše u donji svet
blaženima.  Tako bi bili Iliri „Zmijski narod".  No ipak nam se čini, i
da bi bolje bilo, ako bi ime Iliri tumačili kao „narod jegulja" ili
upravo kao „jeguljari". Zato imamo razloge. Reke Ilirika naime, koje i
utiču u Jadransko more, neobično su bogate jeguljama.  Da sporne- I
nem samo Crni Drim, Bojanu, Skadarsko jezero i Neretvu. |
Primitivna pak zoologija ubraja jegulje u vrstu zmija, i zbog j
toga se može utoliko manje očekivati da se u prastarim vremenima ;
vodilo računa u pričama i legendama ο kakvoj naučnoj zoologiji.
Kao što sam ove godine čuo, nazivaju Slovenci u slivu reke Vipave :
(leva pritoka Soče) jegulje jednostavno „kacama" (zmijama). I za ovo |
tumačenje ima reminiscencija u antičkim plemenskim pričama, jer se
Iliri spominju kao susedi Enhelejaca (ΈγχεΜς), koji su po Apolodoru
(III. 39) zvali Kadmosa i Harnoniju u pomoć.  Grčki εγχελνς (plur.
εγχέλνες, εγχέλεις) znači jegulja, dakle ΈγχελεΤς „juguljari". |
Izgleda mi kao da znači ΈγχελεΙς upravo grčki prevod pelaz-;
gijskog imena Ίλλοριοί.
* N. Županić, Tragom za Pelazgima, str. 12. Zagreb 1922.
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu. 101
Iliri su bili prvobitno ograničeni na manji prostor, na jugu,
možda tamo gde nalazimo docnije Enhelejce, za vreme Herodota
međutim već je bilo ilirsko ime kolektivno i prošireno duž cele
istočne obale Jadrana, čak tamo do Veneta u Italiji. Enhelejci
('EyxE)dsç, 'Eyxsléai, 'E/yJ^ioi) su sedeli prema Hekateju severno od
Akeraunijskog predgorja, izmedju Haonaca i Taulantijaca, prema
Skimnu pak u predelima oko Apolonije, dok medjutim Skilaks po-
stavlja njihova naselja severno od Epidamna (Drača) i u bližini ušća
reke Drima.
Iliri treba dakle da znače „ jegulj ari", Ilirija pak „zemlja"
jegulja".
m. Reka Ibar.
Ibar je desna pritoka zapadne Morave s izvorom u Crnoj gori.
U gornjem toku njegovo je korito duboko usečeno, u kanjonima.
Kod Kosovske Mitrovice promeni on svoj istočni pravac i skreće na
sever, primivši Sitnicu. I od Raške, do sela Progoretice, duboko je
usekao korito i teče delom kroz klisuru. Ispod Kraljeva utiče u za-
padnu Moravu. Dužina toka iznosti 241 km. Po zvuku imena seća
Ibar na antički "Hßcog t. j. današnju Maricu i na Ebro u Španiji
{"IßfjQ, Hiberus, Iberus). — Tumačenje nam pruža baskovska reč
i-ba/r/i „reka". Prema tome bi imao da znači jugoslovenski Ibar „reka".
IV. Byzantion.
Carigrad se zvao u antičko doba prvo BvS^àvriov i tek ga je u
IV. stoleću posle Hr. prekrstio rimski car Konstantin „Veliki" u Kon-
stantinopol. Varoš je bila prvobitno smeštena na gornjem kraju
Zlatnog roga, kod ušća potoka BaQßi)!^i]<; i Ki&açoç. Oblik Bvl,àvriov
izveden je po mišljenju K. Oštira^ iz predtračkog Bv^â-vra pomoću
nastavka to-. Koren *ßv!^ znači „voda" {Bacßv^7]q ime reke, Bv^rj kći
vodenog boga Erasinosa u Argosu, Bvi,ia izvor u Trakiji). Verovatno
je srodno sa ovim korenom ime reke Busento u južnoj Italiji.
V. Abri.
Abri, koje spominje Hekataios kod Štefana iz Bizanca bili su
jedno pleme ilirskih Taulantinaca i sedeli su u slivu gornjeg Devola u
susedstvu Helidonijaca. Ime im verovatno znači isto kao Obri „velikani"
i može se potumačiti iz kabardinsko-čerkeskog idijoma abre „gygas".
^ K. OŠ tir, Vorthrakischer Ursprung des Wortes Bv^avTiov (Deuxième Con-
grès International des études byzantines, p. 23—25). Beograd 1929.
102 N.Županić:
VI. Cetina, Cetinje.
Cetinje je danas glavno mesto Zetske banovine a pre je bilo
rezidencija crnogorskiii vladika - teokrata i na kraju crnogorskog
kralja Nikole I (do 1918). Varošica je smeštena na dnu kraškog, pes-
kovitog i neplodnog polja, istočno od Lovćena. Kao što tvrde neki
geografi nekada je tekla reka na cetinjskom polju, ali je nestalo
kao i mnogih drugih na kraškom terenu.
Dalmatinska reka Cetina izvire na Cetinjskom polju, na podnožju
Dinare planine sa 380 m morske visine. Kod Duara naglo okrene na
zapad, probija se izmedju planine Blokova i Mosora i uliva se kod Omiša
u Jadransko more. Sliv reke Cetine sačinjavao je u srednjem veku
županiju Cetinu (oko g. 950) sa središtem i težištem u Sinjskom polju.
Docnije (1210—1435) gospodarili su ovoj županiji cetinski knezovi Nelipići.
Što znači Cetina, u srednjom veku srbohrvatski Centina (Cetina) ?
U antičko doba zvala se Hippius (verovatno kod grčkih kolonista u
Dalmaciji) a to bi značilo „konjska reka". Sličan primer imamo u
Kaukaziji: Sa planine Kavkaza izmedju EIbrusa i Kazbeka {Ιππικά Ορη)
teče reka Čenis tsquali „konjska reka", koja se, probijajući u divljoj
dolini mingrelske planinske kose, uliva u reku Rion (Phasis) u Kol-
hidi. I ova reka zvala se u antičko doba kod grčkih kolonista Hippos
„konj". Tako izgleda, da znače izvesna imena rekâ ne samo u Evropi
već i u Prednoj Aziji „konj, konjska reka". Iz toga bi mogli zaklju-
čiti da je dalmatinski Hippios prevod prastarog korena cent ili kent,
koji bi imao po svoj prilici da znači „konj". К. Oštir nalazi predgrčki
koren *zfVT u sastavljenom imenu Κένταυρος „Rossmensch" i nadalje
preilirski *^ent-„konj". Interesantno je konstatovati, da se reke, more
i u opšte množina vode simbolično dovode u staro doba, u vezu sa
konjima. Možda kretanje i udar rečnih i morskih talasa liči na pokret
konja.^ Epiklezis Pozejdona, boga voda i okeana je "ίππιος jer se javlja u
mnogim kultovima i legendama kao bog konjarstva. Na novcima varoši
Potideje i Raukosa Pozejdon je reljefno predstavljen sa konjem.
Ime reke Cetine u Dalmaciji pelazgijskog je izvor& i znâci konjska
(reka)". S time u vezi stoji možda i ime varoši Cetinje u Crnoj Gori.
VII. Srbin — Srbi.
Ime slovenskih Srba prviput se spominje na slovenskom seve-
rozapadu, u slivu srednje Labe i njenog pritoka Sale i to kod t, z.
Slovenci (osobito deca) na Tršćanskom primorju kažu da „morje delà ko-
njičke", kad se uzrujano peni i pr^vi taiase.
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu. 103
Fredegara u VI. stoleću posle Hr: : Dervanus dux gente Surbiorum,
que ex génère Sclavinorum erant. Kao što priča vizantijski car
Konstantin „Porfirogenit" Srbi siđoše na Balkansko poluostrvo iz
„Bele Srbije" a to je po našem mišljenju^ iz današnje Saksonije, i
to kao organizovana armija od par desettisuča (ili nešto više) ljudi,
koja je posle pobede nad Avarima zaposela unutrašnji deo Ilirika.
Tamo je zatekla masu slovenskog ljudstva, Jugoslovene, koji su bili
podložni Avarima a sada oslobodjeni. Tu jugoslovensku masu
Srbi su si potčinili, uneli u nju ideju države i nacije, dali toj orga-
nizaciju i ime, sami su pak uglavnom etnički izčeznuli, jer su izgubili
svoj severozapadni slovenski govor. Kad bi se održao jezik osvajača,
današnji bi Srbi govorili slično Lužičkim Srbima. Taj istorijski fakat
se desio pod vizantinskim carem Heraklijem (610—641 posle Hr.) po
svoj prilici za vreme velike opsade Carigrada od Avara i Perzijanaca,
u godini 626.
Na Balkanskom poluostrvu se srpsko ime prvi put spominje u
historiji godine 822 i to u Annales regni Francorum: Exercitum de
Italia propter Liudewiticum bellum conficiendum in Pannoniam missus
est, ad cuius adventum Liudewitus Siscia civitate relicta ad Sorabos,
que natio magnam Dalmatiae partent optinere dicitur . . . Konstantin
Porfirogenit piše u Χ. stoleću srpsko ime Σίρβλοι a srednjevekovni
domaći izvori бсрклннк — бЕркли.
Što znači ime Srbi? Mnogo ima pokušaja objašnenja ovog
imena. Najvažnija poredali smo pre nekoliko godina u jednoj našoj
paleoetnološkoj studiji.* Na istom mestu saopšteno je i naše tumačenje
srpskog imena i to iz jezika kavkaskih aborigenâ, koji pripadaju ala-
rodskoj (jafetitskoj) skupini jezika i naroda. Prema tom razlaganju
vuku Srbi poreklo svog imena od lezginskog korena *suV „čovek",
koji glasi u pluralu prema gramatici dotičnog lezginskog plemena:
sur-{-bi— „ljudi, narod", kao što obično znače stara gentilna imena:
„narod, ljudstvo." To zvuči na prvi pogled fantastično i neverovatno
jer su sedišta Slovena ležala u protoslovensko doba daleko od Kav-
kaza i njegovih naroda. Ali kad kažem, da prvi nosioci srpskog
imena u opšte nisu bili Sloveni, čak verovatno ni Indoevropljani
(Arijevci), već kavkaski aborigeni, onda stvar izlazi razumljiva. Srbe
naime prviput spominje C. Plinius S. u I. stoleću posle Hr. (Nat. hist.
' N. Ž u ρ a η i ć, Les Serbes à Srbčište (Macédoine) au VIl« siècle (Extrait
de Byzantion, tome IV). Liège 1929.
8 N. Županić, Srbi Plinija i Ptolemeja. (Зборник радова посвећен Јовану
Цвијићу, str. 580—583). Beograd 1924.
104 N.Županić:
VI, 19) medju narodima na istočnoj obali Azovskog mora, t. j. u
Kavkaziji: A Cimmerio accolant Maeotici, Vali, Serbi, Serrei, Scizi,
Gnissi. Zatim ih spominje ν II. stoleću posle Hr. isto tako u Kavka-
kaziji, geograf Klavdije Ptolemej : Μεταξά δε των Κεραννίων ορέων καΐ
τοϋ 'Pâ πόταμου Όρινεοι και Ούάλοι και Σέρβοι (Geograph. lib. V, Cap. 8,
§ 13), Ti kavkaski Srbi napustiše jednom u Sarmatskoj seobi na zapad
svoj zavičaj, u seobi, koja se desila zbog pritiska Huna iz centralne
Azije. Prešavši Don, Srbi osvanuše medju Slovenima u Evropskoj
Sarmatiji. Ovde podčiniše ti kavkasko - alarodiski Srbi jedan deo
slovenskog ljudstva, dadoše tom delu svoje ime i neku primitivnu
organizaciju, a sami jezično izčeznuše. Docnije, verovatno u VI. sto-
leću, pomakao se srpski deo Slovena u sliv Labe, gde ih nalazimo
u prvoj polovini VII. stoleća u punoj istorijskoj svetlosti.
Po ovom našem izlaganju znači dakle Srbi „ljudi, narod".
Na drugom mestu ćemo pokušati da izložimo istovetnost zna-
čenja imena Serbi (Surbi) i Suebi.
VIII. Согсуга (Korčula).
Dalmatinsko ostrvo Korčula proteže se u pravcu istok — zapad
od uzanog Pelješkog (širina lV4km) — do Lastovskog i Korčulan-
skog morskog kanala i predstavlja u geomorfološkom pogledu nastavak
poluostrva Pelješca. Ostrvo je dugo 47 km a široko 5—8 km i za-
prema 276 km^ površine. Ostrvo je u glavnom brdovito i ima jako
raščlanjenu obalsku liniju. Ima tu dve male ravnice: Lumbardsko i
Blatsko polje kod gradića Blata gde se nalazi jedino vrelo žive vode
na ćelom ostrvu. Nekada, u starom veku, planine su bile pokrivene
gustim smrekovim šumama pak se bez dvojbe zbog toga ostrvo
zvalo u staro doba „Crna Согсуга" (Corcyra nigra). Vremenom
nestalo je tih šuma u velikoj meri, ali i danas još crne se šume na
zapadnoj strani, gde živi čagalj kao i na Pelješcu. Drvo se upo-
trebljava kao dobra gradja za brodove i lučeve za ribolov.^
Razni pisci^° zabeležili su u antičko doba ime ostrva Korčule: nigra
Corcyra (Mela II114), μέλαινα Κόρκυρα (Agathem. 23), Κόρκονρα y μέλαινα
(Ptolem. II 16, 14), Corcyra (Itin. Ant. i Tab. Peut.), Corcora (Geogr.
Rav. 407, 16), Κονρκρα ^τοι τό Κίκερ (Corst. Porphyr. de admin. imp.
c. 30, 36); u hrvatskim ispravama Korčula i Karkar. U IV. stoleću
pre Hr. prispeli su na Korčulu grčki kolonisti Knidjani i docnije ali
9 Narodna enciklopedija. Srpsko-hrvatsko slovenačka, II, 420. Zagreb 1928.
'"Pauly-Wissowa,  Realencyclopädie der classischen  Altertumswissen-
schaft, Bd. IV, pag. 1219. Stuttgart 1901.
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu. 105
U istom stoleću novi doseljenici sa ostrva Visa. U drugoj polo-
vini 111 stoleća pre Hr. (svakako pre godine 229) ilirski kralj Agron
podčinio je Korkiru svojoj vlasti.
Šta, po svoji prilici, može da znači geografsko ime Κόρκνρα?
Sama reč tako je složena, da pravi utisak, kao da predstavlja redu-
plikaciju izvesnog korena *^aV, koji treba da je pelozgijskog porekla
sa značenjem „kamen, stena". К. Oštir označuje'' taj alarodijski koren
sa *kwr Stein, Fels, Steineiche": lenis - stupanj k>g u predalb. gur
„kamen, stena". alpsko-nemački kar „Gebirgsschlucht"; fortis-stupanj:
k>kk V predrom. *ro-ccar „stena" > ital. rocca franc. roche prov.
kat. roca; predalb. š-krep (: krep) „padina, pobočje" ilirski Καρπάτης
δρος „Karpati" = predalb. karpe, karms (m < ρ + η akuzativa) „stena"
ilirski Crepsa, Crexi „Cres" (p « f > b >) ilir. Carv-anca mons tirol.
Karwendel; venet. *karanto-„Vamen" > slov. *KorQt-j (madj. Koroni)
Koroško staro vis. nem. Chariniariche „Kärnten" i t. d.
Sa druge strane može se kriti u imenu Κόρκνρα reduplikovani
koren ä- καρ- koji je zapažen u starogrčkom narečju oblasti Lokris,
svakako kao ostatak iz predjelinskog (pelazgijskog) doba : 'άκαρον '
τυφλόν „slep, mračan, taman". Verovatnoča pravilnosti ovakvog tu-
mačenja imena Согсуга (Karkar) dobija na vrednosti zbog pridevka
μέλαινα. Možda znači taj pridevak prosto grčki prevod pelazgijskog
imena, koje je postalo reduplikacijom korena *kar „taman". Ovo
tumačenje imena ostrva Korčule može se podupreti time, što je po-
raslo šumama od smrča, koje davajo taman, crn izgled. Tako su
mislili već stari pisci kao n. pr. Apollonius Rhodius IV 567: μελαινομένην
όέ μιν ανδρες ναυτίλοι εκ παντοίο κελαινγι πάντο&εν ύλη δερκόμενοι Κέρκυραν
έπικλείουοι Μέλαιναν.^'^ Tako su domaći i tudji mornari mogli nazvati
naše ostrvo „tamnim" ili „crnim" za razliku od ostalih jadranskih
ostrva, koji su sastavljeni od krečnjaka i nose obeležje golog krasa.
Zbog toga se belasaju za razliku od Korčule, koja se „crni" iz bli-
zine i daljine.
IX. Pannonia.
Zapadni deo nizine srednjeg podunavja nazivalo se u staro doba
Panonijom. Po prirodi svog zemljišta taj kraj predstavljao je delomice
livade delomice pak močvare i ritove, naročitu uz Donav i Savu. Još
i danas, kad su obale ovih reka zaštićene veštački podignutim nasi-
К. Oštir,   Beiträge zur alarodischen Sprachwissenschaft, I, pag. 56, 57.
Wien—Leipzig 1921.
^2 Navedeno u: Pauly-Wissowa, Real - Encyclopedie, IV, pag. 1219.
106 N. Županić:     "i
pima, strepi stanovništvo Vojvodine i Posavine svako proleće i svaku
jesen od opasnosti poplave. Stanovnici Panonije pripadali su ilirskoj
etničkoj skupini, docnije pak, naročito u IV. stoleću pre Hr., naselila
su se medju njima keltska plemena, naročito Boji i Skordisci. Antični
pisci prikazuju Panonce kao vrlo ratoboran narod, žestoke krvi i
plahovite prirode. Živeli su pod težkim prilikama i rdjavo su se hranili.
Panonac nije mnogo cenio ni svoj a još manje tudji život. Bili su
to opasni osvetnici i strašne ubojice. Bio je momenat u historiji, kad
je sam carski Rim strepio od Ilira kao nekada pred Hanibalom.
Rimljani nisu Panoniju osvojili i pacificirali jednim mahom, već
je taj posao trajao preko pola veka. Godine 35—34 pre Hr. poveo
je Oktavijan, docniji car August, rimsku vojsku na Panoniju i to iz
primorskog Senja, preko današnjeg Siska (Sisica). Ali taj ratni pohod
nije pritisnuo u dovoljnjoj meri odpornu snagu Panonaca pak su Rim-
ljani morali (12—9 pre Hr.) da obnove rat pod vodstvom Tiberija,
pastorkom cara Auguta. Rat je bio uspešno završen. Pošle drugog
ustanka (6—9 posle Hr.) Panonija je bila organizovana kao rimska
provincija i dobila je time odredjene granice Dunav je sa granica na
istoku i severu, na jugu pak pogranična crta nije bila identična
Savom, jer je Panoniji pripadala i desna strana ravne Posavine. Za-
padna granica pak nije bila stalna, jer su bile varoši Ptuj (Poetovio)
i Celje (Celeia) nekad unutra nekad izvan obima Panonije.
Odkuda i dolazi ime Panonia? Imamo dva objašnenja na
osnovi fizičkog karaktera zemljišta, koje prestavlja delomice pašnjiake
delomice pak močvare i ritove. Za prvi slučaj moglo bi se naći tuma-
čenje imena u baskovskem korenu (navarski dijalekat) pen-tze „pro-
dera, terreno para pastos", „praerle, terrain à pâturages", livada,
pašnjak, stepa. Ime Panonije izlazilo bi u tom slučaju iz korena pen
sa značenjem „ledina'' "pašnjak". I zaista je bilo srednje Podunavlje
oblast pašnjaka, koje su posečivali razni konjanički narodi, došavši
sa istočne strane Karpata: Jazigi, Huni, Avari, Madjari, koji još
danas pasu čopore konja po širokoj pusti.
Ako uzmemo u obzir drugu karakteristiku panonskog tla,
naime stalne baruštine i periodične poplave, onda bi se moglo
dovesti ime ove velike zemlje u vezu sa staroindijskim pankas
„Schlamm, Sumpf", star. pruski pannean „Mossbruch" „Sumpf" gai.
anam „paludem".
Po našem mišljenju ima ovo drugo objašnjenje više razloga za
opravdanje nego prvo.
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu. 107
La signification des quelques vieux noms géographiques
et ethniques de la péninsule Balkanique/
L'explication et la recherche de l'origine des noms géographiques et ethniques
n'est pas facile. Le savant qui traite la chose superficiellement peut être conduit
à des conclusions ridicules, par la même signification et par la ressemblance des
noms. Il n'est donc pas seulement nécessaire que l'éthymologue soit très erudit,
mais aussi très prudent. Pour bien connaître l'ethnologie historique d'un pays, il
faut qu'il étudie ses peuples, des temps les plus arriérés jusqu'à nos jours, et, si
possible, aussi le caractère de la langue de ces peuples La connaissance linguistique
ne suffit pas, il faut aussi savoir le caractère essentiel du nom étudié. Ainsi par
exemple, il faut savoir que les premiers habitants connus de la péninsule Balkanique
étaient les Pélasges (dans un sens plus restreint), les Lélèses et les Karces, qui
n' appartenaient pas au groupe indoeuropéen, mais au groupe alarode (japhétite)
qui n'était ni sémite, ni mongol, mais un groupe linguistique sui generis. Du groupe
alarode qui habitait autrefois le bassin de la Méditerranée, les Basques sont restés
dans les Pyrénées et des aborigènes en Caucasie (les Tcherkesses, les Tchétchènes,
les Abhazes,?' les Lesgiens, les Grusins). A ce groupe appartenaient des peuples,
aujourdhui disparus, comme par exemple les Ligures, les Etrusques, les Sicules, les
Sardons, les Pélasges, les Amazones, les Caspiens, les Summériens, les Egyptiens
etc. Ce sont les habitants préaryens de la péninsule Balkanique (les Pélasges dans
un sens plus restreint, les Léièges, les Carces) que nous appelons Pélasges, dans
un sens plus large du mot. A travers la base ethnique des Alarodes, dans la première
moitié du deuxième millier avant J.-Ch., déferlaient les premières vagues des Aryens:
les Hellènes, les Phrygiens, les Thraciens et les Illyriens. Après eux, aux temps
historiques, surgirent les Celtes, et plus tard les Latins qui n'arrivèrent pas comme
une force élémentaire, mais romanisèrent temporairement les habitants, par leur
administration et par une infiltration lente. Le procès de l'hellénisation et de la
romanisation a été interrompu par l'arrivée des Slaves. Au commencement du Vll^
siècle après J.-Ch. passèrent par toute la péninsule Balkanique les vagues puissantes
des peuples slaves, les vagues des Yougoslaves, qui s'appellent aujourd'hui Slovènes,
Croates, Serbes et Bulgares.
L Moesia.
Aux temps des empereurs romains une bonne partie du royaume de Serbie
d'avant-guerre s'appelait Moesia, ou plutôt Moesia Superior. Elle s'étendait à l'ouest
jusqu'à la ligne Beograd-Kosmaj-Šar planina, à l'est jusqu'à la ligne Lom Palanka-
Pirot-Djustendil. Au nord le Danube était la frontière, pendant qu'au sud la Moesie
Supérieure s'étendait jusqu'à la ville de Vêles d'aujourd'hui. Jusqu'à l'année 96
après J.-Ch., la Moesie Supérieure formait une partie de la province Moesie qui
s'étendait vers l'est jusqu'à la Mer Noire. Les habitants que les Romains ont trouvé
là, étaient au nord les Moesi et les Tribali lesquels, par les linguistes, sont géné-
ralement considérés comme Thraces, pendant que les Scordisci, une branche des
Celtes, habitaient le pays entre Beograd et la Morava. La partie méridionale de la
' Conférence, tenue au 111« Congrès des géographes et ethnographes slaves,
le 9 Mai 1930, à l'université de Skoplje.
108 Ν Županić:
eure étaient Singidunum (Beograd), Margum (à l'embouchure de la Morava, Horreum
Moesie a été occupée par les Dardanes. Les villes principales de la Moesie Supéri"
Margi (Ćuprija), Naissus (Niš), Ulpiana (Lipljan), Scupi (Skoplje), Remesiana (Bela
Palanka). 11 est important de constater qu'une partie de l'Asie Mineure (Anatolie)
qui s'étendait le long des Dardanelles, s'appelait aussi Moesia, sans doute, d'après
les Moesi qui y émigrèrent de la péninsule Balkanique.
Que signifient les noms Moesia et Moesi (MvaoÎ)? L'expHcation de ce nom
ethnique et géographique nous est donnée par Hesychios' qui écrit que chez les
Mysiens μίσον signifie „le hêtre". D'après cela la Moesie est „le pays des hêtres".
D'après K. Oštir μνσός est apparenté au mot préhispanique „mesto" qui signifie
„le chêne", en basque a-metz, lig. Messua collis Μασσαλίη (Marseille). M. Budimir
fait à P. Kretschmer la remarque^ que, par les moyens aryo-européens, on ne peut
pas expliquer l'appelatif μνσός Je hêtre". A la base de Γalternation illyrothrace
b/m il trouve la forme primaire */ΐυσός qui, d'après lui, est seulement une variante
de la désignation originaire des langues anciennes pour le hêtre ou pour le chêne
(bheug) bheueg {φηγός, fagus < bhuagos etc.) Moesia signifie alors, d'après
M. Budimir, le même que „Bukovina" ou „Šumadija", c'est-à-dire pays des hêtres
ou des chênes, ce que nous avons affirmé déjà avant, en 1922·*, mais nous avons
soutenu la signification de „Šumadija" par des exemples: la racine mez-, dans le
sens de „forêt", se trove en plusieurs langues des Caucasiens alarodes, comme p. e.
chez les Boudouchez m e š a, chez les Hinaloughes m e š a, chez les Abadzèches
meze, mezy, chez les Chapsoughes mezi, et cela partout avec la signification de
„forêt". Comme la racine meše, mezi se trouve aussi chez les Turcs qui, d'après
Erckert, l'ont empruntée aux aborigènes du Caucase, il y a pou de probabilité,
pour la parenté entre μνσός-βναύς, bheug -φηγός.
Moesia ou Mysia signifie probablement le même que „Šumadija", et Mysoi le
même que „Šumadinci".
II. Les lUyriens, l'IUyrie.
La partie occidentale de la péninsule Balkanique, à peu près entre l'Adriatique
et le bassin de la Morava et du Vardar, a été peuplée, aux temps antiques, par
les Illyriens {^Ιλλυριοί, Illyrii). Le pays s'appelait Ίλλνρίς (Ptolomaeus, Appianus),
Hillyricum, Hilluricum, Illuricum, aux inscriptions latines des temps romains.
L'archéologue Ćiro Truhelka explique la signification du nom illyrien de la langue
albanaise qui, d'après lui, est issue de la langue illyrienne. 11 écrit que le nom
Illyrien signifie „Гhomme libre" (i-Ur). Nous sommes de l'avis que le nom illyrien
n'est pas arryen {indoeuropéen), mais plutôt alarode, c'est-à-dire pélasgien^ D'après
K. Oštir, on doit le mettre en parenté avec le nom du serpent mythologique
Illu(r)janka chez les Hettites, Sa sgnification peut aussi être expliquée par l'idiome
basque „le-gor" „la terre", luhar lu(u)r, et de cela provient i-lur „le serpent".
2 HESYCHII ALEXANDRINI, Lexicon, Recensuit M. Schmidt. Vol. III. pag. 132.
lenae MDCCCLXI: μναον ' την υξν[ν/ην ' Μναοΐ.
' M. Будимир, Лнтички становници Војводине. I. Лмантини. (Гласник Историског
Друштва, књ. II, 2, стр. 168.) Нови Сад. 1929.
N. Županić. Tragom za Pelazgima. Prilog preistorijskoj etnologiji Slovenije
(trupa Balkanskog poluostrva), p. 10, Zagreb 1922.
^ N. Županić, Tragom za Pelazgima, p. 12, Zagreb 1922.
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu. 109
Un développement analogue se trouve chez les Slaves: zmija (le serpent) < zemlja
(la terre). En faveur de cette explication parlent aussi les contes du pays sur le
commencement du peuple illyrien, d'après lesquels il provient de l'IUyrios, le héros
éponimos. Le peuple se représentait ce premier père comme étant un serpent, de
même que Cadmos et sa feme Harmonie, les parents d'Illyrios, après leur mort, se
changèrent en serpents et partirent pour les enfers. Ainsi les Illyriens seraient" le
peuple des serpents". Quand-même il nous semble qu'il serait mieux d'expliquer le
nom des Illyriens par le mot „anguille", c'est-à-dire qu'on les appelait les «pêcheurs
d'anguilles", et cela par différentes causes: les fleuves de l'illyrie qui se jettent
dans l'Adriatique sont extraordinairement riches en anguilles. Je mentionne seulement
le Drim Noir, la Bojana, la Neretva et le lac de Skadar.
La zoologie primitive classe les anguilles parmi les serpents, et aux temps
antiques, dans les contes et les mythes, il n'y a que de la zoologie primitive. Les
Slovènes appellent les anguilles du fleuve Vipava qui se jette dans la Soča tout
simplement „kace" (serpents). On trouve la même désignation dans les contes
antiques : on mentionne que les Illyriens étaient les voisins des Enhéliens ('Ey/s/.eiç)
qui, d'après Apollodore (III, 39), appelèrent au secours Cadmos et Harmonie. sy/eXvg
signifie en grec l'anguille (plur. èyyéXveç, tyyé'/.eLç), alors les 'Eyyekeïq sont les
pêcheurs d'anguilles.
J'ai l'impression que le nom 'Ey-yez-eii; n'est autre chose que la traduction
grecque du nom pélasge T/j.vqloL
Les Illyriens habitaient d'abord un territoire plus petit, au sud, là où nous
trouvons plus tard les Enhéliens. Mais aux temps d'Hérodote le nom des Illyriens
était déjà collectif et répandu le long de la côte orientale de l'Adriatique, même
jusqu'aux Vénètes en Italie. Les Enhéliens ('EyyeXésq, 'Eyyßai) habitaient le pays,
d'après Hécatéos, au nord des montaignes Acérauniques, entre les Haoniens et les
Taulantiens, et d'après Skimnos, autour d'Apollonie. Skylax fixe leur territoire au
nord d'Epidamnos (Drač) et aux environs de l'embouchure du fleuve Drim.
Les Illyriens sont alors „les pêcheurs d'anguilles" et l'illyrie ast „le pays des
anguilles".
III. Le fleuve Ibar.
Le fleuve Ibar est l'affluent droit de la Morava occidentale ; il prend sa source
au Monténégro et coule vers l'est. Son cours supérieur est profondément taillé dans
les rochers et forme un Canon. Près de la ville de Kosovska Mitrovica il change
de direction : il reçoit là le fleuve Sitnica et tourne vers le nord Aussi à partir du
village Raška jusqu'au village Progoretice il coule dans un défilé profond, taillé
dans les roches. Après le village Kraljevo l'Ibar se jette dans la Morava occidentale.
La longueur de son cours est de 241 km. Le mot Ibar sonne comme le nom antique
^'HßQOq qui s'appelle aujourd'hui Marica, ou comme l'Ebro espagnol Clßn?> Hiberus,
Iberus).
On peut expliquer se nom par le mot basque i-ba(r)i (fleuve). D'après cela
l'Ibar yougoslave signifie „fleuve".
IV. Byzantion.
Aux temps antiques, Constatinople s'appelait d'abord BvC,àvriov, et c'est
seulement au IV« siècle après J-Ch. que l'empereur romain Constantin l'a nommé
110 N. županić:
Constantinople. La ville s'étendait d'abord autor de la partie supérieure de la Corne
d'Or, à l'embouchure des rivières BaQßvQriq et Kvâaaoq. Le nom BvÇâvtiov est
formé, d'après K. Oštir,^ du préthrace Bv^avra avec la désinence - lo -. La racine
* ßvi, signifie „l'eau": BacßvQrjc était le nom d'un fleuve, BvQt] était la fille du dieu
fluvial Erasinos à Argos, BvQia était une source en Thrace.
V. Les Abres.
Les Abres (Abri), mentionnés par Hécataios chez Etienne de Byzance, étaient
une peuplade des Talantinéens illyriens et habitaient le pais au confluent du haut
Dévol, au voisinage des Hélidoniens. Leur nom signifie probablement le même que
„Obri", c'est-à-dire „les géants", et il peut être expliqué de l'idiome cabardino-
tcherkesse abre „gigas".
VI. Cetina.
Le fleuve Cetina prend sa source au plateau Cetinjsko polje, au pied de la
Dinara planina, à une hauteur de 380 m audessus de la mer. Près du village de
Douar il fait un tournant brusque vers l'ouest, passe entre les montaignes de
Biokovo et de Mosor, et se jette à l'Adriatique, près d'Omis. Le territoire du
fleuve Cetina formait au moyen âge la Županie de Cetina, vers l'an 950, dont le
centre était au plateau Svinjsko polje. Plus tard, entre 1210 et 1435, les ducs de
Nelipići étaient les maîtres de cette Županie.
Que signifie le nom de Cetina, que les Serbocroates appelaient au moyen âge
Centina (Cetina)? Dans l'antiquité ce fleuve avait le nom Hipus (probablement
chez les colonistes grecs en Dalmatie), ce qui signifierait „le fleuve des chevaux".
On trouve un exemple pareil en Caucasie : entre les montagnes Elbrouss et Kazbek
('Inniità OQrj) coule du Caucase la rivière Tchéniss sq uali, „Ie fleuve des chevaux"
qui, en passant par une vallée sauvage des montagnes de la Mingrélie, se jette
dans le fleuve Rion (Phasis), en Colchide. Dans l'antiquité, par les colonistes
grecs, aussi cette rivière a été appelée Hippos, c'est-à-dire „le cheval". Comme on
voit, il y a non seulement en Europe, mais aussi en Asie Mineure des fleuves qui
portent le nom de „cheval" ou „fleuve des chevaux". On peut donc conclure que
r Hippios de la Dalmatie est la traduction de l'ancienne racine cent ou kent qui
pourrait signifier „cheval". K. Oštir trouve la racine prégrecque * xevT- dans le nom
composé xévTavçoç „l'homme-cheval" et de même le préillyrien '"kent „le cheval".
Il est intéressant de constater que les fleuves, la mer et, en général, une grande
quantité d'eau est, dans l'antiquité, symboliquement en connexion avec les chevaux.
Les Slovènes, surtout les enfants, habitants les bords de l'Adriatique, dans le golfe
de Trieste, disent, quand la mer est démontée, qu'elle fait „des petits chevaux".
11 se peut que le mouvement des vagues ressemble à celui des chevaux. Poséidon,
le dieu des eaux et des océans, a l'épithète de Hippios et, dans plusieurs cultes et
légendes, il est le dieu de l'élevage des chevaux. Sur les pièces de monnaie des
villes de Potidée et de Raukos, Poséidon est représenté en relief avec un cheval.
Le nom de la rivière Cetina en Dalmatie est d'origine pélasge et signifie „le
fleuve des chevaux".
8 K. O š t i r, Vorthrakischer Ursprung des Wortes Bvt,àvTiov. (\h Congrès Inter-
national des études byzantines, p. 23-25. - Beograd 1929).
Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu. 111
VII. Serbe.
Le nom des Serbes slaves est mentionné pour la première fois au nord-ouest
du territoire slave, au confluent de l'Elbe et de la Saale, par Frédégar, au Vil»
siècle après J.-Ch. : „Dervanus dux gente Surbiorum que ex génère Sclavinorum
erant." L'empereur byzantin Constantin Porphyrogénète raconte que les Serbes
arrivèrent à la péninsule Balkanique de la „Serbie Blanche' ce qui signifie, d'après
notre opinion,^ la Saxe d'aujourd'hui. Us formaient une armée organisée de quelques
dizaines de milliers (ou un peu plus) d'hommes qui battit les Avares et occupa la
partie intérieure de l'Ilyrie. Là ils rencontrèrent un peuple slave, les Yougoslaves,
vassaux des Avares. Les Serbes subjuguèrent cette masse yougoslave, lui donnèrent
l'idée de la nation et de l'Etat. A cette organisation ils donnèrent leur nom, mais ils
disparurent eux-mêmes ethniquement, car ils perdirent leur parler slave du nord-ouest.
Si la langue des conquérants l'avait emporté, les Serbes d'aujourd'hui parleraient
pareillement comme les Serbes de Lusace. Ce fait historique est arrivé au temps de
l'empereur byzantin Héraclius (610-641 après J.-Ch.), probablement pendant le grand
siège de Constantinople par les Ayares et les Persans, en 626.
A la péninsule Balkanique le nom serbe est mentionné (pour la première fois
dans l'histoire) en 822 dans les Annales Regni Francorum: „Exercitus de Italia
propter Liudewiticum bellum conficiendum in Pannoniam missus est, ad cuius
adventum Liudewitus Sisciae civitate relicta ad Sorabos, que natio magnam
Dalmatiae partem optinere dicitur".
Constantin Porphyrogénète écrit au siècle le nom serbe 'SegßXoi, et les
sources du pays au moyen âge G6PBAHHI1 — G6PEAI1I.
Que signifie le nom serbe? 11 y a beaucoup d'essais d'expliquer se nom. J'en
ai mentionné les plus importants, il y a quelques années, dans une de mes études
palaeo-ethnologiques.* Là j'ai communiqué aussi mon explication du nom serbe. Je
l'explique de la langue des aborigènes du Caucase qui font partie du groupe
linguistique et ethnique des Alarodes (Japhétites). D'après cette explication le nom
serbe provient de la racine lesgienne s u r - b i „les hommes, le peuple", comme, en
général, les vieux noms nationaux signifient „le peuple, la nation". A la première
vue cela est phantastique et incroyable, car aux temps protoslaves, les habitations
slaves étaient loin du Caucase et de ses peuples. Mais si je dis que les premiers
porteurs du nom serbe n'étaient pas des Slaves, et probablement même pas des
Indoeuropéens (Aryens), mais plutôt des aborigènes du Caucase, alors la thèse
devient plausible. Les Serbes sont, pour la première fois, mentionnés par C Pline
au premier siècle après J.-Ch. (Nat. Hist. VI. 19) parmi les peuples qui habitaient
la côte orientale de la Mer d'Azov, c'est-à-dire en Caucasie: .A Cimmerio
accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Serre i, Scizi, Gnissi". Au deuxième
siècle après J.-Ch. ils sont mentionnés, aussi en Caucasie, par le géographe Claude
Ptolomée: Msra^v Se rïov Keçavvlwv ôçé(ov xal rov 'Pà nora/iov 'OqivboI xal
OvàXoi xal 'SsQßoi. Ces Serbes caucasiens quittèrent leur patrie, aux temps de la
migration sarmatique vers l'ouest qui était déclanchée par la pressions des Huns
de l'Asie Centrale. Les Serbes passèrent le Danube et arrivèrent parmi les Slaves,
' N. Zupanić, Les Serbes à Srbčište (Macédoine) au Vil« siècle. (Extrait du
Byzantion, tome VI), Liège 1929.
* N. Zupanić, Srbi Plinija i Ptolomeja. (36opHHK paaoBa nocBeheH JoBany
UBHJHhy) p. 580-583, Beograd 1924.
112 N. Županić: Značenje nekih starih geograf, i etničkih imena na balkan. poluostrvu.
dans la Sarmatie européenne. Ces Serbes caucaso-aleirodiens subjuguèrent là une
partie de la masse du peuple slave, lui donnèrent leur nom et une sorte d'organi-
sation primitive, mais disparurent ethniquement dans cette masse. Plus tard, proba-
blement au Vl» siècle, la partie serbe des Slaves émigra à l'Elbe, où nous la
trouvons dans la première moitié du Vil" siècle, en pleine clarté historique.
D'après mon explication, le nom des Serbes signifie alors „les hommes, le
peuple".
Ailleurs je veux essayer de prouver l'identité de la signification des noms
Serbi (Surbi) et Suebi.
Када je живео Иван Равењанин?
Др. Милован Грба — Загреб.
y својој књизи „Кронотакса сплитских надбискупа" Булић и
Бервалди, на стр. 116 до 151, расправљају када je била утемељена
надбискупија сплитска, или, када je Иван Равењанин постао први
надбискуп сплитски. Дуго ce мислило да je надбискупија сплитска
утемељена набрзо после разорења Солина, као ускрснута надбис-
купија Salonitanae ecclesiae. Тек Булић и Бервалди покушали су
археолошки и литерарно доказатида je το могло бити најраније на
крају осмог века. Шишић, који такође расправља ο том y својој
књизи „Повијест Хрвата", од 1925, стр. 290/5, вели да je Иван
Равењанин могао бити бегунац из Равене носле њенога пада под
Лангобарде, 751. Главни извор, који нам опширно говори ο Ивану
Равењанину, то je Тома Архиђакон, a он и оснутак надбнскупије
сплитске и избор првог надбискупа y лицу Ивана Равењанина веже
за време кад су y Византији царевала двојица. „. . . legationem
miserunt ad imperatores Constantinopolitanos . . ." «portantes sacrum
rescriptum dominorum principum." «Accepta ergo iussione princi-
pum . .     (Thom. Archid. Hist. Sal. p. 32/3.)
Дакле на три места Тома спомиње да су тада била два цара y
Цариграду, na не може бити говора ο забуни, ο случајном плуралу.
Усвојивши TO Шишић, на стр. 282, испитује када ce догађало да je
цар имао сувладара, na утврђује да je Хераклије себи окрунио су-
владара 4 Vll 638, a Михајло III окрунио je себи за друга Василија I,
26 V 866. Таквих je случајева било и доцније, али ce ти нас овде
више не тичу. Будући да ce оснутак сплитске надбискупије догодио
свакако пре 866, Шишић држи да je највероватније да je το било
лоткрај владе Хераклијеве.
Шишић je ту пошао добрим путом, али ce зауставио прерано.
Што ce више проучава Тома Архиђакон, све ce више види колико
je поуздан.
Будући да су Аварословени после пада Солина проширили
своју власт од Солина и Трсата na до Титела на ушћу Тисе y
Дунав, не може ce говорити ο оснивањи сплитске архиепископије
8
114 Др Милован Грба:
пре него што je Карло Велики ту поганску аварску државу оборио
с помоћу славенских владара на Јадрану, који су y το време већ
били хришћани, али аријевци: Тома баш приписује y заслугу Ивану
Равењанину, не да je он Хрвате покрстио него што их je од ари-
јевске јереси очистио. „duces Gothorum et Chroatorum ab Ariane
hereseos fuerant contagione purgati (35, XIII)". A ово „Gothorum"
je метонимија за „Servorum", jep Тома на другом месту стр. 10/11,
гл. IV вели: „1п terra uero Getarum [u belešci stoji „God. vat. tr.
zagr. Gothorum, gotorum"]. quae nunc Seruia seu Rasia nuncupatur".
Према томе, Иван Равењанин био je први апостол славенски, за
Србе јужне и за Хрвате северне Далмације. Ha стр. 29 гл. VIII, Тома
вели: „Salonitani . . . multo tempore in insulis comorati sunt". Дакле,
ОНИ cy дуго чекали док cy ce сместили y негдашњу Диоклецианову
палату. Ho могли cy ce многи Солињани и раније ту сместити,
али права судбина тих градова на Јадрану решавана je тек миром
између Карла Великог и Бизантије, 803, и дефинитивним ахенским
миром 812.
Али je између 803 и 812 било разних преговора и с Карлом
и с Византијом. Тако видимо y Документима Рачкога, на стр. 307,
да су Донат, епископ задарски, и Бененат, дужд венецијански, 804,
водили преговоре pacem ferentes; на стр. 310, да су 805 посланици
Далмације ишли Карлу, да уреде односе Венеције и Далмације; на
стр. 311, да ce Никета патриције 806 налазио y далматинским во-
дама да Далмацију заузме, a 807 да ce исти Никета, који ce био
усидрио y Венецији, вратио y Цариград, пошто je с Пипином био
склопљен мир; на стр. 312, да ce Далмација 810 одступа Никифору;
a најзад, 811, стр. 313 долази y Цариград Никифору посланство y
KOM ce налазе Ајо Лангобард и Вилери дужд венецијански, a 812
цар Михајло I. зет Никифоров, прима посланике Карла Великог и
потврђује мир који je Никифор с Карлом започево.
y Теофановој Хронографији, изд. Бон. стр. 745, стоји ово:
„Τούτω тсб ετΐΐ, μηνΙ ζΙεκεμβρίω, ίνδικτιωνι ιβ', εοτεφεν Νικηφόρος τον
υίον αύτοϋ Σταυράκιον δια Ταρανίου τοϋ άγιωτάτου πατριάρχου εν τψ
^μβωονι της μεγάλη^ς έκκληβίας ε'ίς βαΟιλέα", ШТ0 значи: „Исте године,
месеца децембра, индикције 12, окруни Никефор сина свога Стау-
ракија no Таранију патриарху, на амвону велике цркве за цара.
To je било 806, a Никефор je погинуо 811, дакле су од 806 до 811
y Цариграду била два цара. A баш y тих су година правили мир
Задрани, na je и онај sacrum rescriptum dominorum principum
могао настати између 806 и 811, као што je и свака друга maritima
Када je живео Иван Равењанин? 115
civitas која je 812 дошла коначно под Бизантију, тих година могла
да уговара.
Булић и Бервалди утврдили су да je Иван Равењанин морао
деловати y почетку 9. века, a no Шишићу, Сплит je морао бити
основан y време кад су y Цариграду владала два цара. Обе ове
тезе измирују ce мојим доказом да су баш y оно време кад je no
Булићу и Бервалдију морао живети Иван Равењанин, y Цариграду
била два цара y исти мах. Према томе могла je архиепископија y
Сплиту настати 812 године, пошто Тома вели да ce Иван Равења-
нин „међутим", пре него што je постао надбискуп, налазио y Сплиту
и да je окупио око себе клер који ra je изабрао за архиепископа.
Није искључено да je и он био y оној дипломатској мисији која
je за Сплит испословала онај sacrum rescriptum, као што je и Донат,
епископ задарски, негда учествовао y таквом посланству.
Тома јасно вели да je Иван Равењанин очистио „Готе и Хрвате"
од аријевске јереси. Према томе он je био први „правоверни" апостол
за славенске владаоце на Јадрану и први њихов архиепископ. Jep
хрватски су ce кнезови отад према Сплиту односили пријазно и
плаћали цркви десетак, a плаћање десетка почело je с царевањем
Карла Великог, С тврдњом да je Иван постао архиепископ 812
године слаже ce и то што Тома архиепископа Јустина, кога спо-
миње првог иза Ивана, меће y годину 840.
Résumé.
D'après l'avis de l'auteur Johannes de Ravenna (Ivan Ravenjanin),
le premier archevêque de Split (Spalato) vécut au commencement du
IX* siècle, quand à Constantinople il y avait deux empereurs, Nicéphore
et son fils Staurakios, entre 806 et 811 après J.-Ch.
8»
Izenačenje slovanskih črkopisov.
Mihael Markič — Ljubljana.
SSS
Slovani so Srce Sveta.
N. Županić, iz govora jugoslov. akadem-
skim starešinam, v Ljubljani, leta 1932.
Živimo v dobi, ki je zelo dovzetna za vsakovrstne reforme. Tako
je pričakovati, da pridejo tudi slovanski črkopisi na vrsto. Utegnilo
bi se pa zgoditi, da se ta reforma izvrši na preozki bazi in bi bili
potem na slabšem kakor sedaj. Zato mora biti vsak donos k temu
vprašanju dobrodošel.
Ni dvoma, da je izenačenje slovanskih črkopisov mogoče. Saj so
slovanski jeziki v teku stoletij manj divergirali kakor pri germanskih
in tudi pri romanskih jezikih posamezna narečja. Kot dokaz temu
naj navedem samo dejstvo, da sta se med vojno ruski vojni ujetnik,
Sibirjak, in slovenski kmet v kratkem času razumela. Bohinjsko
slovensko narečje ima še sedaj v premnogih besedah isti naglas kakor
ruski jezik: voda, osa, koza i. t. d. Taka sličnost jezikov na tako
velikanskem ozemlju je unikum na svetu.
Ni pa izključeno, da bodo v prihodnje slovanski jeziki v nagli
progresiji šli narazen, kolikor več novih izrazov bo zahtevala hitro
napredujoča kultura.
Dve sredstvi bi mogli to divergiranje zajeziti. Negativno : v slovnicah
vseh slovanskih jezikov bi morale biti navedene vse tujke in izposojenke,
da bi se pisatelji zavedali, katere besede so tujega izvora in katere ne,
in bi se onih po možnosti izogibali, če že niso preveč ukoreninjene.
Drugo sredstvo pa je pozitivno. Ustanoviti bi se moral nekak
osrednji organ slovanskih jezikoslovcev, kjer bi se določalo novo
besedišče za nove kulturne pridobitve v duhu slovanskih jezikov in
za vsak narod v njegovem glasoslovnem sestavu. Kajti še živi enoten
duh besedotvorbe pri slovanskih narodih.
Skupno odklanjamo nekatere sestavljenke in skupna so sredstva
in metode za tvorbo novih izrazov.
To bi bil naš slovanski „esperanto", a brez umetničenja. Jezik
je v socialnem oziru neprimerno večjega pomena kakor denar, in je
že vreden, da mu posvečamo več skrbi in ne prepuščamo vse slučaju.
Izenačenje slovanskih črkopisov. 117
Kako daleč gre skupnost slovanske besedotvorbe, še žive v narodih,
za to naj navedem tu, ker za podrobnosti ni prostora, samo nekaj
primerov: imena rek in njenih pritokov na vsem širnem slovanskem
ozemlju: Žila — Žilica, na Koroškem; Sava — Savica, na Gorenjskem;
Mura — Murica, na Štajerskem ; Don — Doneč, na Ruskem ; Volga
— Vologda*), istotam.
Potem bi bile nemogoče besede, kakor sloven. „kolodvor", „gla-
sovir", „mirogoj" in druge neslovanske sestavljenke. Dalje: sloven.
„točka" z ruskim „o", „uradnik" s češkim „a". Kajti vsak narod bi
čital besedo v svoji fonetiki, k čemur bi pripomogel skupni slovanski
črkopis, kakor bomo videli v naslednjem. Nadalje bi izginili najmoder-
nejši besedni nestvori, kakor ruski „konsomol" i dr. Ta manija, se-
stavljati nove besede iz začetnih zlogov večbesednega izraza se je po
vojni ne samo v Rusiji razpasla, ampak tudi drugod. To niso besede
v pravem pomenu, ampak „rebusi", in velika nevarnost za čistoto
jezikov. S temi izrazi se gradi moderen babilonski stolp, in če bo šlo
tako naprej, bomo govorili samo še v „rebusih" in govora ne bomo
več „umevali", ampak „ugibali". —
Vendar do sedaj še nismo tako daleč. Sličnost slovanskih jezikov
na tako velikanskem ozemlju je še vedno unikum na svetu.
Na drugi strani pa ne bi rekel dvakrat, da se motim, ako trdim,
da je opažati pri slovanskih narodih neko tendenco, razlike med seboj
kolikor mogoče povečati; nikomur v korist. Je to neka posebna mi-
selnost, čisto različna od miselnosti drugih narodov. Tako so na pr.
Rumuni že davno opustili cirilico, akoravno je bila bolj prikladna
rumunskemu jeziku, samo za to, da so na škodo enopotezne pisave
s pomočjo neštetih diakritičnih znakov na zunaj približali svoj jezik
italijanskemu. A to je njihova stvar. Po mojem mnenju bi cirilica
bolj odgovarjala tudi turškemu jeziku kakor latinica. Imajo namreč
na geografsko strnjenem, akoravno obsežnem ozemlju tudi narodi
različnega pokolenja dokaj skupnih glasov.
Tako se ni posebno čuditi, da nahajamo pri Slovanih še en
unikum: eksistira namreč narod z enim jezikom, dvema imenoma
*) „-da", stara pomanjševalna pripona kakor „-ica". Prim. jagoda,
češki : Janda i. t. d. „Volga" z oslabljenim, „Volog-da" z ojačenim
vzglasom, etimol. identičen z nemškim „Wolke", sloven. „vlaga". —
„Vzglas rabim za nemški „Ablaut", ne Maretićev „prijevoj", ker se
mi prav dozdeva, da je Maretid zamenjal korena „vi-" in „vy". Ruski
„voj" je nastal iz „Vfcj" kakor „Tolstoj" iz „Tolst'bj" i. t. d.
118 Mihael Markič:
in dvema črkopisoma — srbohrvatski. Glagolice niti ne omenjam.
V koliko je to provzročil poseben historijski razvoj, v koliko tuji
vpliv, kateremu se Slovani le preradi vdajajo, nočem tu preiskovati.
Sedaj je situacija drugačna. Političnemu ujedinjenju naj bi sledilo
tako rekoč tudi ujedinjenje obeh črkopisov. Način, kako to izvršiti,
je prva in glavna naloga te razprave.
Pri tem pa ne smemo staviti vprašanja: „ali" — „ali". Ali cirilica
ali latinica, ali fonetična ali etimologična pisava. Ta logična napaka
je napravila na mnogih kulturnih poljih že veliko zmede. Nekaj pri-
merov: „ali" emisijska „ali" undulacijska teorija; „ali" individualizem
„ali" kolektivizem, i. t. d. Prvo vprašanje pri dveh ekstremih mora
biti vedno, ali sta združljiva, ali ne. V prvem slučaju je določiti meje
enemu in drugemu ekstremu, tako da se doseže nekak „optimum",
ki najbolj ustreza svoji nalogi.
I cirilica i latinica ima svoje dobre in slabe strani. Cirilica je
enopotezna pisava, med tem ko mnogo črk v latinici s svojimi stre-
šicami ni mogoče pisati v eni potezi. Na drugi strani pa se ne da
tajiti, da je cirilica nekoliko okorna zaradi prevelikega števila črt v
eni črki, na pr. ok, tu, iE, m in dr.
Zato pa ni treba zavreči niti enega niti drugega črkopisa. Po
mojem mnenju se doseže „optimum", ako spremenimo nekatere črke
v obeh abecedah v toliko, da je prvotna oblika še spoznati in da
ista oblika v obeh abecedah ne predstavlja dveh različnih glasov.
To je prav lahko doseči. Te spremembe bi bile pač značilne, a
malenkostne, niti tako velike kakor v modernih modnih stilizacijah
črk pri obeh abecedah. Potem bi bila razlika obeh črkopisov samo v
stilu, kakor je to pri nemški latinici in gotici, ali pri glagolici in cirilici.
Da je to mogoče, evo dokazal Latinica in cirilica sta potekli obe
iz grškega alfabeta. Treba je torej najti samo odgovarjajoče si črke.
Za latinico je ta izvor jasen. Pripomniti je le, da so bile v teku
časa nekatere črke diferencirane. Najprvo je iz „c" nastal „g". To
že pri Rimljanih. Potem se je „i" diferenciral v „j" in „u" v „v".
Najnovejše diferenciacije se nahajajo v angleški slovnici : Otto Jespersen,
A Modern English Grammar. Germanische Bibliothek. / za š, j za ž,
a za poluglasnik (mixed vowel), vse enopotezne črke!
Težje je v cirilici nekatere črke istovetiti z grškimi. Spominjam
se da je Miklošič pri nekem svojem predavanju omenil: Izvor črke
in imena za poluglasnika : b {Jen, Jen) ni znan. Pri pregledovanju
kratic v grških rokopisih sem slučajno naletel na neko kratico, ki
razjasnjuje oboje.  Je to kratica za „s^)" — na glavo postavljen rho.
Izenačenje slovanskih črkopisov. 119
Tako se piše ,,ερ", ,,πίρ" okrajšano: b, J ali -^. Odtod ђ {ύ), oblika
in ime, v začetku jotovano, po navadi starih Slovanov, prim. jeib :
: εχΐνος, jeliša < eliša i. t. d. — Tudi ni slučaj, da se je ravno ta kratica
rabila za poluglasnika. Iz „г* se rad razvije poluglasnik, kakor v
angleščini, in ni izključeno, da se je v takratnem izgovoru to zgodilo
že pri Grkih.
Druga zagonetna črka v cirilici je Ц, v glagolici 'V. Oboje je istega
izvora: dveh sigem, (ne torej = τ + б). Prvo iz začetne + končne
sigme : ος, drugo iz enopotezne skupine dveh sigem : σο, eu. Prvi
krog se je v glagolici zmanjšal, drugi povečal in odzgoraj pustil
odprt. — Tudi tu je vprašanje odprto, ako se nista (T + σ že pri
Grkih, morda v kakem obmejnem narečju, izgovarjala kot r + Da
se je enkrat ta skupina izgovarjala kot τ + ff, sledi iz tega, ker se je
v nekaterih narečjih razvil iz te skupine: σ + (J, v drugih r + r. Možno
pa je tudi, da se je 6ϋ ponovno spremenil, vsaj dialektično, v τβ,
kakor v sanskrtu. Ali pa je bila skupina (Г + <* — littera fortis ? Na
vsak način najbližja slovanskemu t-\- s.
^ (= c) je nastal očividno iz ς (Koppa). To že sledi iz mesta,
na katerem se nahaja v alfabetu. Torej tej črki odgovarja lat. „q".
Ako bi se strešica v „c" pomaknila pod osnovno črto na desno: „Cy"
in črka stilizirala v enopotezno, dobimo točno zopet „q".
V poljskem jeziku igra vlogo strešice črka z, cz = č. Tudi tukaj
bi imela pomaknitev te črke pod črto isti rezultat. Toda o tem ob-
širneje pozneje!
„Ж-" je ležeči s- To metodo, preobrniti črke, so Grki uporab-
ljali posebno pri notah v glasbi. Je pa mogoče tudi = X s hasto I,
torej: >l< , črka, ki je tudi bila znana Grkom. Zato drugo možnost
govori bolj oblika glagoliške in armenske črke, gl.: as, arm.: cr.
Opomba: [Zanimiva je sličnost tudi nekaterih drugih glago-
liških črk z armenskimi. Arm. 'V — gl. Ki za cir. Б, (ligatura μ + βΊ),
arm. «. — gl. za „z". Vendar o tem tu nočem dalje razpravljati,
ker bi zašel predaleč in za naš problem prihaja v poštev v prvi vrsti
latinica in (graždanska) cirilica.]
Tudi Ш (= š) je neka ležeča črka. Manj verjetno: E, bržkone
neka starejša oblika za sigmo ali za ssade (= ααμπΐ) /п^ prevrnjen : lu.
Prim. glagoliški: w!
Povrnimo se k svoji nalogi, zbližati obe srbohrv. abecedi!
Minimum potrebnih sprememb bi bil naslednji:
(Samoumevno ostanejo črke iste oblike in istega izgovora. To
so: a, e, i, o, d, J, k. Ravno tako lahko ostanejo črke različne oblike
120 Mihael Markič:
in istega izgovora, kakor f in φ, i. t. d.). Spremeniti pa se morajo v
eni ali drugi abecedi (ali v obeh) črke iste oblike in različnega izgo-
govora. To so: b, c, g, m, n, p, u, (7 črk); ker se v cirilici izgo-
varjajo, kakor: v, s, d, t,p, r,i; v latinici pa kakor: 6, ц, г, м, н, п,у. —
Te spremembe bi lahko prepustil kaligrafom. Vendar hočem pokazati,
kako malih diferenciacij je treba za ta namen.
Namesto cir. / naj se piše b (brez zanke), v lat.: v. — Cir. c
ostane, v lat. » (= ts). — Namesto d, g naj bi se v cirilici rabil d
kakor v latinici. — Cir. m (= t) naj se spremeni v rr;; lat. m
(== cir. m) ostane. — Cir. η naj postane a · lat. ^ (ne ^). Torej
sprememba v obeh abecedah. — ^ (ne : ^) v cir. ostane, = lat. r. —
Cir. u naj se ukine in namesto njega piše „/" (jota).
V latinici ostane torej pisava:
/ (ne : b) za cirilovski 6.
m (ne : m) „ „ m.
η (ne:ra) „      „        h.
(ne γ) „      „       13 (ne: η),
u   ....   ,      „       у
To niso prav za prav nobene novotarije. Vse te varijante so
se že uporabljale. Treba jih je samo narediti obvezne.
Cir. „и" naj se zato ukine, ker je poleg „г" odveč in tudi pre-
več podoben črkama: n, h; razun tega je „/" enostavnejši.
Na novo pa naj se uvede jat: "fe (»), lat. „e". Predlagal bi za
obe abecedi diferenciran e, namreč „4".
Izgovarjal bi se 1.) v ijekavščini, 2.) v ekavščini, 3.) v ikavščini:
dolgi e = ^ kot 1.) ije, 2.) e, 3.) г;
kratki e = 4 kot 1.) Je, 2.) e, 3.) /,
pred vokali tudi v ijekavšči kot L — Torej: 1:ςρ, d£,d, i. t. d.
Utemeljitev sledi, ko bomo govorili o splošnih načelih dobrega
črkopisa.
Pri velikih črkah je diferenciranje še lažje, ker se že v grških
in pozneje v cerkovnocirilskih rokopisih nahaja mnogo prehodnih
oblik. Na pr.:
Izenačenje slovanskih črkopisov. 121
N ima v latinici in v grškem alfabetu isto obliko. Ako bi se v
cirilici prečna črta za spoznanje nagnila od leve na desno, to ne bi
bila prevelika koncesija, in tudi ne toliko koncesija cirilice latinici,
kakor graždanske cirilice cerkovni!
Za slovenski jezik in za ostale slovanske jezike pa je treba ra-
dikalnejših sprememb tako v latinici kakor v cirilici. Poprej pa se je
treba zediniti o glavnih načelih pravilnega črkopisa.
Po mojem mnenju in prepričanju je prvo in glavno načelo
dobrega črkopisa
/. enoumevnost (Eindeutigkeit) pri čitanju.
Ta je potrebna in tudi zadostuje. „Potrebna", z drugimi bese-
dami: izključuje se mnogoumevnost (Vieldeutigkeit) ; „zadostuje", t. j.
odklanja se, kakor se matematiki izražajo, enoenoumevnost (Einein-
deutigkeit) kot nepotrebna, akoravno ni v nasprotju z enoumevnostjo.
Enoumevnost dopušča več znakov za en glas. Nasprotno pa ne 1
Ako bi bilo za več glasov samo en znak, bi bil črkopis mnogoumeven.
Ni pa zoper to načelo, ako en znak predstavlja tipično skupino
glasov, ki se v vseh besedah (ni pa treba v vseh narečjih in terito-
rijih) čitajo na isti način, torej enoumevno. Na pr. : ^ 2.a k-\-6, c
za t-\- š, m za s + C, nemško : schtsch, < za ije, i. t. d.
Enoenoumeven bi bil črkopis, ako bi tudi pri pisanju vsakemu
glasu odgovarjal samo en znak. To bi pa ne bila veliko manjša na-
paka kakor mnogoumevnost. Dosega cilja se brezuspeši na dva
načina; ali se stavijo prevelike ovire pred cilj, ali pa se onega, ki je
cilj dosegel, pahne preko njega. To usodo ima zelo mnogo, , reform"
in tudi „revolucij". — Razun tega sem prepričan, da je enoenou-
mevnost sploh neizvedljiva. Tudi v istem narečju ima vsaka vas, da,
vsak individuj svoj izgovor, ki ga niti gramofonska plošča ne bi
mogla točno posneti. — Crke ne predstavljajo posameznih glasov,
ampak samo tipičen kompleks glasov. — Motijo se tisti, ki
mislijo, da so s ,fonetičnim" pravopisom (kakor v hrv. jeziku) do-
segli nekako enoenoumevnost. To je samo fikcija. To jih je najbrž
napotilo, da so namesto „e" začeli pisati „ije" (oz. „y'e"); ne moti
pa jih pri tem pisava đ namesto dz, č namesto iš, ć namesto iš i. t. d.
Slišim ugovor: to je nekaj drugega! Seveda, a dosledno ni. Angleži
tudi pri vokalih često pišejo en znak za dva glasova, na pr. „^" za
„az", in to je eden izmed primerov, ki jim pri čitanju ne dela no-
bene težave.
Ali drug primer: „voz, voza"; čitaj: vos, voza; „bog, boga",
čitaj : bok, boga I i. t. d.
122 Mihael Markič:
Jaz nikakor ne grajam te etimologične pisave, sem samo zoper
nedoslednost, da se v sestavljenih besedah predlogi, katerih pomen
še živi v zavesti naroda, ne pišejo isto tako etimologično kakor sa-
mostojne besede. Drugače je s predlogi, ki ne živijo več v zavesti
naroda, kakor na pr. v besedi „otrok". Nihče (razun učenjakov) ne
čuti več v „0^" starega predloga in v zlogu „rok" vzglas od „rek-".
Zato se je tudi stari „t" tega predloga ohranil. — Torej tudi pri
vprašanju: „aü etimologiški pravopis ali fonetiški" je srednja pot —
optimum. — Da ugodim slovanskemu doktrinarstvu, bi formuliral pravilo
tako : Kjer se je ohranil etimologični pomen, tam etimologična pisava ;
kjer se ni ohranil etimologični pomen, tam ne etimologična pisava!
Kako je glede I. načela z abecedami evropskih jezikov?
Najmanj odgovarja temu načelu angleški jezik, kjer si je treba
skoraj za vsako besedo posebej zapomniti izgovor in pisavo (spelling). —
Drugi evropski jeziki se bližajo načelu enoumevnosti več ali manj,
najbolj slovanske abecede — razun slovenščine. Tu na pr. služi „e"
kar 5 različnim vokalom. V češčini nasprotuje načelu enoumevnosti
samo „cA" ; v poljščini cz (= c), sz (= s). Očividno je v teh skupinah
„c" oz. „z" samo nekak indeks, ne samostojna črka. In vendar se
rabi tudi kot samostojna črka: „c" za „ts", „z" za zobni zveneči
prepišnik. Kaka zmeda bi nastala recimo v algebri, ako bi se indeks
pisal na osnovni črti! Indeks mora z osnovne črte ali navzgor, kakor v
češčini (zakaj ne tudi pri „ch'"?), ali navzdol. Drugače je v nemščini.
Tam se „c" izven skupin „ch", „ck" ne rabi kot samostojna črka za
samostojen glas. — Zakaj bi ne rabili Čehi namesto „ch" : x ali x,
saj je lat. x isti znak po izvoru kakor cir. x. Če ga romanski Španci
lahko rabijo za omenjeni glas (nemi goltni prepišnik), zakaj bi tega
ne smeli Čehi Slovani! Istotako naj bi Poljaki namesto „cz" rabili q,
namesto „sz" : y ( ^) in namesto i : 3. To so varijante, ki jih je
Otto Jespersen ustvaril, in ki točno odgovarjajo pisavi indeksa desno
pod osnovno črto in spojitvi v enopotezno črko. — Temu zgledu bi
lahko sledili tudi Čehi in drugi v latinici pišoči Slovani.
Drugo ne mnogo manj važno načelo dovršenega črkopisa je
II. načelo ekonomije.
Je to nekak protičinitelj (antagonist) k prvemu in pomeni, da se
ima število znakov omejiti na najmanjši možni obseg. Nepotrebni
znaki naj se eliminirajo. Tako sta v cirilici dva znaka za /: „/" in
„u" nepotrebna, ker nista utemeljena niti v različnem izgovoru v raz-
ličnih narečjih niti nista naslednika dveh različnih glasov v starem
jeziku.
Izenačenje slovanskih črkopisov. 123
Sem spadajo pisave v francoščini: ca, co, cu, ce, ci; čitaj: ka,
ko, kü, se, si. Podobno v italijanščini in dr. To nikakor ne naspro-
tuje I. načelu, ker je ta modifikacija izgovora enoumevno določena od
sosednih vokalov. In res ne dela ta različni izgovor iste črke Fran-
cozu niti najmanjše težave.
V slovanskih jezikih je pa to neizvedljivo. Goltniki se tu namreč
spreminjajo pred e in z na dva načina. Pred indoevr. „T, î, é" se
spreminjajo gotniki v šumnike, ravno tako pred indoevr. e, samo da
se ta vokal pri tem sam spremeni v „a". Pred e in I, ki sta nastala
iz indoevr. oi, ai, pa v sičnike (izuzemši češki ch in poznejše analo-
gije)! Za to bi bila pisava po francoskem načinu dvoumevna.
Drug primer. Poluglasnik v nemščini in slovenščini. — V nem-
ščini je enoumevno določen od sosednih glasov, od naglasa in od
mesta zloga v besedi, na pr. nehmen, Lehrer, einem, Tafel i. t. d.,
povsod v zadnjem nenaglašenem zlogu pred /, m, n, r — poluglasnik.
Jespersen ga zaznamuje z „a". Slovenščina tu ne more posnemati
nemščine; kajti v slovenščini nahajamo ta glas kot naslednika starosl.
poluglasnikov i v naglašenih i v nenaglašenih zlogih in pred vsakim
soglasnikom, na pr. pbs, lonac i. t. d. Poleg tega ga štajersko narečje
izgovarja drugače, namreč tako kakor Čehi. — Kar je torej za nem-
ščino umestno, to za slovenščino ni umestno. Najbrž je na pisavo
a' kolikor toliko vplivala nemščina.
Zoper II. načelo grešijo najbolj Poljaki s svojo velikansko potrato
nepotrebnih črk. A tudi Cehom po tem principu ne bi bilo treba pisati
strešice nad „r" pred „/", kakor je ne pišejo pri n, t, d. Istotako ne
pred E (naslednikom starosl. e), na pr. nd namesto rac?. — V srbo-
hrvaščini bi po tem principu smel stati na koncu besed, tudi v se-
stavljenkah in pred priponami, „/", a bi se čital „o". Na pr. „Belgrad",
„pisal", ,gostilna* ; čitaj : Beograd, pisao, gostiona i. t. d.
Samo po možnosti se je držati zadnjih dveh načel, ki sta bolj
estetskega in psihološkega značaja.
III. načelo lahkega, lepega in ne preveč zamudnega pisanja.
To je domena ne toliko jezikoslovcev kakor kaligrafov. Po tem
načelu bi med drugim pisane (kurzivne) črke morale biti enopotezne.
Preveč zamudne črke so tudi k, m i. dr. Namesto k bi se pisalo ü (zadnji
2 črti, nekoliko stilizirani), namesto m : Vendar to ni tako važno.
IV. načelo čim lažje percepcije črk.
Tukaj ima glavno besedo eksperimentalna psihologija. Glavno
bi bilo: črke ne bi smele biti preveč komplicirane, vse bi se morale
med seboj značilno razločevati in zavzemati približno isti prostor.
124
Mihael Markič;
Najbolj bi odgovarjal temu načelu črkopis, kjer bi bili vsi golt-
niki enako karakterizirani, ravno tako zobniki, i. t. d.
Tudi zvenečnost oz. nemost bi se morala povsod enako označiti.
Potem bi pa morali popolnoma prelomiti s tradicijo in osnovati vse
na novi podlagi.
Vsa ta načela sem skušal upoštevajoč ob enem historijski razvoj
slovanskih jezikov, oživotvoriti v naslednji slovanski abecedi v dveh
slogih: v zapadnem ali latinskem slogu in v vzhodnem ali ciril-
skem slogu.
Pri tem sem se strogo varoval, prevzeti kaj neorganskega ali
kako odmrlo nepotrebno starino, ako ni utemeljena v sedaj živečih
narečjih in bi se iz teh dala zopet rekonstruirati.
Samo ob sebi umevno je, da s to abecedo nočem vplivati na
jezik, na izgovor ali slovnico posameznih slovanskih narodov, ker
smatram jezik za živ organizem v smislu Darwinove teorije.
Pač pa sledi iz črkopisa samega vpliv na pravopis slovanskih
jezikov.
Pisali bi vsi z isto abecedo, izgovarjal pa vsak po svoje.
Slovanski črkopis.
Izenačenje slovanskih črkopisov.
1251
126 i
Mihael Markič:
Izenačenje slovanskih črkopisov. 127
V oklepajih so event. varijante.
128 Mihael Markič:
Odgovoriti je še na vprašanje, kako naj se pišejo neslovanski
glasovi v besedah tujih jezikov.
Sta dva načina: ali obdržati tuji pravopis in event. v oklepajih
označiti izgovor ali samo poslednje, kakor v ruskem in srbskem pra-
vopisu. Zato ima cirilica nekaj črk samo za tuje glasove. Srbski
črkopis: za t/j, ruski 5 na nejotovani e. K) za preglas ii. Vprašanje
je, ali ne bi kazalo privzeti še A in g samo za tuje glasove, „A" za
Spiritus asper, nemški in angleški h, „g" za zveneči goltni zapornik
zapadnih jezikov. To vprašanje puščam odprto.
Samo še nekaj opazk! — Rusi pišejo za nemški „A": „z". torej
ravno tako kakor za nem. „g". „Herder" je Fepdep tako kakor „Goethe" :
Teme. — Celo slovensko ime „ Hribar" sem nekoč čital v ruskih ča-
sopisih „FpHÖap" namesto „XpHÖap" !
V slovenščini nimamo glasu, ki ga nemščina zaznamuje s „A".
Zato se v besedah, prevzetih iz nemščine, ta glas kratkomalo izpušča.
Primeri „ofcet" iz „hochzit", „Adrgas" (vas na Gorenjskem) iz „Ha-
dergasse", „Grosuplje" (dial. izgovor tudi „Grasuplje") iz „Grashübel",
bavarski izgovor (ali tudi kočevski, mi ni znano): Gros(h)upal''. Glede
„u", „p" prim. Prule—Brühl, pruka—Brücke, Pungrat—Boumgarte !*
Tudi slovenski „g" ne odgovarja popolnoma nemškemu „g", vsaj ne
v vseh narečjih. Goriško narečje izgovarja „g" kot zveneči goltni
prepišnik in se s tem približuje češčini, [Tudi v drugih ozirih tvori to
narečje nekak prehod k češčini, na pr. s (naslednik starosl. nosnika e)
je v goriškem narečju: ia, kakor v ruščini in češčini. Nov dokaz za
pravilnost jezikovne valovne teorije.]
Tako bi torej vsaj ogrodje slovanskih črkopisov (to, kar se piše
na osnovni črti) postalo enotno. Znake za dolžino, za naglase in
druga diakritična znamenja, ki se pišejo nad osnovno črto ali pod
njo, bi vsak slovanski jezik določil po svoje. Tako bi se za znak
dolžine v češčini in poljščini, kjer je naglas vezan na izvestne zloge
in ga torej ni treba pisati, kakor do sedaj v češčini zaznamoval z
akutom; v jugoslov. jezikih z vodoravno črto.
Tako bi se v češčini é čital kot ia, na pr. rtd, čitaj : râd: é kot
ou, 8 kot u. V poljščini bi bil s : iç, é : iq, 9 : g, é : q, na pr. bads.
bsdete, bsdi, čitaj: bede, bedziecie, bed^; a v češčini iste besede:
* (Na neki karti sem našel na kočevskem ozemlju vas Grashübel, t. j. trata.
.Hiibel" je pomenjalo: grič. Ko se Nemci niso več zavedali tega pomena, so spre-
menili ime v Großlupp! Tako se je zopet enkrat zgodilo, da so Slovenci zvestejše
ohranili nemške glasove, kakor Nemci sami.)
izenačenje slovanskih črkopisov. 129
budu, budete, budou. — „Rsd" bi se torej pisal namesto poljskega
rz^d, češkega rad [ruskega rjad in jugosl. red].
Opazke k slovanskemu skupnemu črkopisu. Kratice: r, rusko;
p, poljsko; č, češko; si, slovensko; sld, slovenski dialekt; sh, srbo-
hrvatsko; shd, srbohrvatski dialekt; b, bolgarsko.
') Zgornji polukrog v lat. krajši kakor spodnji, da se razločuje
od cir. B, kjer naj ostaneta oba polukroga enaka.
b brez zanke, da se razločuje od lat. /
Oblika g naj se opusti.
"*) Gl. opazko pod 12.
Sl samo za naslednika starosl. e; v primerih kakor „нован"
je pisati: новаја.
a-naslednik starosl. 6.
3       „ „      %.   Gl. tudi opazko 12.
V ruskem in poljskem jeziku za tuji nejotovani e in v ruskem
za „Згаога".
£ in ' sta event. varijanti za češki г in g, ruski i in u. V
ruščini bi se pisal z ozirom na razvoj slovanskih jezikov za šumniki t
kakor do sedaj, akoravno se izgovarja kot τ, za goltniki pa dosledno »,
akoravno se izgovarja kot i, da ostane pisava v skladu z drugimi
slovanskimi jeziki in ker je po sosednih glasovih enoumevno določen.
Samo v poznejših analogijskih tvorbah naj bi se pisal „t", kakor v
velevnikih: Ώβκι (slov. peci), 6pzi, i. t. d.
Dokler se ne sprejme » (narobe obrnjen i) za češki y, je treba
razločevati češki y (brez zanke) in cir.^ (z zanko), tiskano:
®) Tiskane črke ni treba da bi bile enopotezne. Z je znak oz.
kratica za naslednje glasovne komplekse: plny za c. plny, si. pouna
(fem.), sh. pun, r. polnyj, p. pelny, b. pkn. V češčini bi bilo morda še
razločevati / pred zobniki v zaprtih zlogih, na pr. qln = člun, slnce —
= slunce. Tudi v slovenščini je v teh slučajih izgovor nekoliko dru-
gačen kakor sicer, prim. slnce = sonce, qln = con.
Event. kratice za naslednje tipične komplekse, nasledujoče
predslov. komplekse: e/ + kons., ol + kons., er + kons., or + kons.,
tedaj r. ele, olo, ere, oro; p. le, lo, re, ro; č. v začetnih zlogih kakor
p., sicer kakor v jugosl. jezikih: le, la, re, ra. Na pr. γ'Γνα: r. γοΐονα,
γ V να: p. glowa; γ I'v a: č. hlava, jugosl.: glava, i. t. d. Rusko ve-
činoma 7' namesto '/', cf. лологаб, молоко, shd. mlijeko, č. mleko,
mliko, p. mleko. Vendar /пЛта. = pelena.
^'^) Naslednik starosl. nosnika q, na pr. reka, r. č. sh. ruka, si.
roka, b. rbka, p. reka. Dolgi β : č. ou, p. q.
9
130 Mihael Markit:
Sta dva izvora in stopnji palatalizovanja:
1. kons. + 7 "f vokal,
2. kons. + i, b.
Pri / in    se v č. p. in r. razločujeta.
V jugosl. jezikih in narečjih palatalizovanja po 2. načinu ni,
torej ni treba tu posebnih znakov.
V č. p. r. služita 1, načinu palatalizovanja:
oz.
[srh. ^, h), 2. načinu : d', t' — db, rob, ali samo tam, kjer ni v
soseščini palatalizujočega vokala, torej pred vsem na koncu besed;
na pr. č. smrt', r. cMd/iirib {cMjâmb*) — Poljaki bi pisali pred e in I
nam. dosedanjega c, dz seveda: d, po II. načelu. Saj se celo Danci
ni malo ne pomišljajo pisati „Tivoli" in izgovarjati Tsivoli; o lat.
izgovoru laudatio — laudatsio niti ne govorim. —
V ruščini, ki je sprejela veliko izrazov iz staroslovenščine*, bi
bilo treba tudi pri 1. načinu razločevati znake za pristno ruskega
naslednika ^ + A J + /, in za staroslovanskega. Ruski :
starosl.
")  „x« za č. „cA", si. „h".
14)
da je razlika od cir. C c.
Primerjaj razliko med
in cir.
„ro" naj se piše v r. samo za francoski u, nemški u.  V
slovanskih besedah naj se piše
Odprto puščam tudi vprašanje, ali naj se uvede znak za kon-
trakcijo, morda: . V nekaterih slovanskih jezikih bi bilo to koristno.
V č. jeziku na pr. : pritel^, znameni. V sloven. na pr.: „pod lîpô, (ta)
stara (bie Sllte), acc. lip s, nedoločna oblika: stara (eine Alte).
Sicer so ti kontrahirani vokali, če so nenaglašeni, postali ravno
tako kratki kakor nekontrahirani, vendar so zapustili odločen sled.
Predtegnjeno (potisnjeno) naglašeni vokal v izrazih „pod lîpô, (ta)
stara je znatno krajši in krepkejši kakor na pr. v besedah: večer.
Imamo torej dvoje predtegnjenih naglasov v slovenščini : krepki predt.
(znak naj bi bil " z ostrim kotom) in šibki predt. (znak: ^ s topim
kotom). —
* [R. p. event. kratica za ap, kakor /j za ^p].
** [Pod izrazom „staroslovenski" razumem takozvano cerkveno slovenščino.
Starobolgarščina ni bil slovanski jezik. Govoril se je nekoč tam za Volgo, a iz
njega se je ohranila v novobolgarščini samo beseda „Bolgar". Narod sam se je
imenoval „Sloveni ili Blgari".]
o
Koristno bi bilo, vsaj v jezikoslovnih razpravah, zaznamovati
tudi stari naglas (znak: *, pika nad črto), ki se je v narečjih, na pr.
v bohinjskem si. narečju, še ohranil in ki je tudi zapustil lahko
spoznavne sledove. Na pr. : osa, kozd, orel, okno, okna {pl.), véqêr, i. t. d.
Tako bi lahko odpadlo posebno znamenje za odprti in zaprti
e in o, kakor ga ima francoščina za e (e- e fermé, è- e ouvert).
Čudim se, da dosedaj noben slovenski slovničar ni zapazil raz-
like med krepko predt. in šibko predt. naglasom. Za moje uho je ta
razlika, vsaj v gorenjskem izgovoru (Kranj i okolica) brez najmanjšega
dvoma enako čutljiva, kakor pri katerihkoli drugih dveh naglasih.
V sh. jeziku bi seveda naglasi ostali nespremenjeni.
Pripravljen sem na različne ugovore. Na en ugovor, ki ima na
prvi pogled res nekaj zase, naj že tu odgovorim.
„Kako bodo pisali ta črkopis neuki ljudje, ki niso študirali
slavistike?"
Odgovor: Neuki ljudje ali sploh ne pišejo, ali pa tudi sedaj
pišejo proti pravopisu.
Zakaj pa angleščino, ki s svojo mnogoumevnostjo in komplicira-
nostjo niti od daleč ne vzdrži primere z novim slovanskim črkopisom,
lahko pravilno pišejo tudi negermanisti ? Zato, ker pišejo, kakor so
videli napisano, in ne po posluhu. Človek je, kakor pravi Nemec,
ein Augentier. On zaupa bolj očem kakor ušesom. Dvomim, ako je
mnogo najti ljudi, pri katerih bi akustični spomin prevladoval optič-
nega. Torej treba samo, da pisatelji pišejo pravilno. Te pa vendar
ne bo šteti med neuke.
Še nekaj primerov:
Izenačenje slovanskih črkopisov. 131
132 Mihael Markič:
Mislim, da ti podatki zadostujejo in da je s tem omogočeno
Slovanom, tudi tistim, ki tu niso bili imenovani, v vseh, tudi tu
neobravnavanih slučajih* svoj sedanji pravopis prilagoditi novemu.
Posebni znaki v posameznih jezikih bi bili dovoljeni samo izven
osnovne črte. — Tako na pr. v češčini dva preglasa: ä in u. Tako
bi bilo ogrodje črkopisov povsod enako.
Primeri: č. msj, moja, moju; čitaj: muž, muže, muži.
Tudi abecedni red naj bi bil enoten.
To bi bil torej praktičen občeslovanski črkopis na historijski
podlagi. — Za fonetično pravilen opis glasov, ki ne pride drugod v
poštev kakor v znanstvenih spisih, ta črkopis seveda ne zadostuje,
kakor tudi ne noben drug črkopis oz. pravopis, akoravno se imenuje
„fonetičen".
Tu je za vsak glas potrebna cela vrsta znakov; cf. Otto Jes-
persen, A Modern English Grammar.
Zopet drugo vprašanje je, v kolikem obsegu naj bi sprejeli raz-
lični slovanski jeziki ta črkopis. — Ali naj se v jugosl. jezikih zopet uvede
y, akoravno se v izgovoru ne razločuje več od ž? Ali v češčini a,
o, poleg e, akoravno se ti vokali enako izgovarjajo? Dasi v izgovoru
ni več razločka, pa je razloček v drugem oziru. a, o je takozvani
gibljivi e, na pr. ^i^-^ ^in/isâ za švec, ševce. V jugoslov. jezikih
zopet se pred y goltniki ne spreminjajo. Z uvedbo teh črk bi se
torej samo dotična slovniška pravila zenostavila.
* [Tako bi utegnil nastati dvom, kako pisati sh. „crn?" Ali 1. qm, ali 2. cm
ali 3. morda s kako novo variacijo za q morda <7? Jaz bi bil po 11. načelu odločno
za prvo pisavo, ker je po sosednem r modificirani izgovor enoumevno določen, in
ker je pisava v skladu z drugimi slovanskimi jeziki. Nekaj druzega je (po izvoru) ;
„crkva" ; tu seveda up KBa.]
Izenačenje slovanskih črkopisov. 133
Sicer pa je ta razprava samo nekak poskus, brez pretenzije, da
se predlagana reforma takoj, brez spremembe in v popolnem obsegu
uveljavi. Podati sem hotel samo neke smernice za reformo slovanskih
črkopisov in s tem pripomoči, da se pri reševanju tega problema
najde — optimum.
Résumé: Un alphabet slave comun.
ccc
Cjiobchu — Cpue Csera.
Les Slaves sont le coeur du monde.
(Niko Županić, à l'allocution aux anciens
membres  des  associations  universitaires
yougoslaves, à Ljubljana, 1932.)
L'auteur montre comment il est possible d'unifier les alphabets
slaves par de petites modifications des caractères slaves, romains et
cyrilliques. Dorénavant il y aurait une différence entre les caractères
romains et cyrilliques seulement dans le style des lettres, de même
comme il y a une différence, dans la langue allemande, entre les
caractères romains et allemands. Ainsi toutes les langues slaves
auraient un alphabet commun, mais chacune sa propre prononciation.
Bien simple serait surtout l'unification des caractères croates (romains)
et serbes (cyrilliques).
Ce problème a donné lieu à la définition des principes généraux
d'un bon alphabet:
1° Le principe de l'univoque à la lecture. La diversité des
caractères peut être plus grande que celle des sons. L'uniunivoque
(la conformité absolue), c'est-à-dire le même nombre des caractères et
des sons, n'est pas nécessaire ni exécutable. Le caractère représente
seulement des ensembles typiques des sons et non des sons individuels.
2° Le principe de l'économie: il ne faut employer que des
caractères absolument nécessaires.
3° Le principe esthétique.
4° Le principe (psychologique) de la plus facile perception des
caractères.
Enfin il faut aussi mentionner quelques nouveautés: l'origine
du nom et de la forme des demi-voyelles dans l'alphabet cyrillique
l'origine des caractères glagolitiques pour „ts"; quelques étymolo-
gies, etc.
Ljubljana le 21 janvier 1932.
Narodna epopeja „Kosovo".
Niko zupanić — Ljubljana.
Kosovska epopeja ne zahteva velikega pesnika, ampak
največjega; tistega ki bo zatajil samega sebe. Čakajmo ga
s potrpljenjem.        ^ ,  ,
Vladimir Levstik, Od rapsodije do epa.
Jugosloveni su dobili svoju narodnu epopeju »Kosovo«. Stvo-
rio ju je dr. Lazar Dimitrijević,^ lekar iz Sarajeva, koji se u svome
životu uz svoje praktično zanimanje liječenja bavio literaturom
i poezijom.
I ako se o Dimitrijevićevom Kosovu pisalo na nekoliko mesta
ipak se može kazati, da je njegova pojava prošla u glavnom neopa=
žena i neuvažena. To bi otprilike značilo, da djelo L. Dimitrijevića
nije uspjelo pa se prošlo preko njega a moglo bi značiti i to, da
jugoslovenski literarni kritičari nisu svjesni što znači za naciju
jedna narodna epopeja.* Ili je duh vremena protivan stvaranju
omašnih romantičnih tvorevina? Bilo kako bilo, treba podvući
da je jugoslovenska publicistika posvetila dolasku crnačke ple*
šačice Josefine Baker u Beograd desetputa više pažnje nego
pojavi Srpske narodne epopeje »Kosovo«.
Danas imaju Jugosloveni svoje »Kosovo«, svoju Ilijadu i to
znači jedan dogo-đaj u kulturnoj istoriji našega naroda.
Slovenski narodi, osobito istočni, sveži su još u etnografskom
pogledu, još se nalaze u svjetlu sutona njihovog herojskog doba
i još stvaraju narodne pjesme. Srpsko^turski (1912 do 1913) i
svjetski rat (1914 do 1918). Opjevane su bitke i vojskovodje,
opjevani bolovi i jadi ranjenika, opjevani su lekari i milosrdne
sestre, koje su njegovale ranjene i bolesne ratnike. Šteta samo
što nisu za vrjeme i neposredno posije rata sakupljene i zapi«
sane, jer ih je duh modernog vremena po većini odnio u zabo»
^ Лазар Димитријевић, Косово. 8°, стр. 573, цијена 100динара. Штампарија
П.Н. Гаковића. Сарајево 1924.
Narodna epopeja „Kosovo", i
1351
rav. Od sviju naroda u Evropi Srbi su najbogatiji narodnom, poe«
zijom, koja se odlikuje i kvantitetom i kvalitetom. Sam Goethe
sa svojim profinjenim ukusom divio se ljepoti srpske narodne
pjesme. Ali nešto nemaju Sloveni uprkos bogatstva pjesama, ne»
maju harmoničnih cjelina, koje bi se kretale oko izvjesnog krup=
Dr. Lazar Dimitrijević
nog dogodaja narodnog života i istorije, nemaju svojih epopeja.
Imaju pjesniške bisere i dijamante, no ne može se njim dičiti na*
rodna muza jer nisu nanizani u harmoničnu cjelinu poput ogrlice
ili dijadema. Do danas nije pošlo za rukom Rusima da sastave
od svojih bilina o knezu Vladimiru organsku cjelinu niti je to bio
slučaj kod Srba do godine 1924.
136 Niko Županić:
Tek Lazar Dimitrijević poklonio je svome narodu jedno
krupno djelo, narodnu epopeju »Kosovo«. Sabrao je pjesme koje
se kreću oko vidovdanske katastrofe 1389 i Kosova polja, dopunio
ih drugim istodobnim pjesmama, doveo ih u kauzalnu vezu i stvo=
rio od svega jednu organsku cjelinu. Glavni tok pripovijedanja
proširen je epizodama. Dvije sile bore se jedna protiv druge, Srbi
i Turci biju krvavu kosovsku bitku godine 1389, prvi u plemeni*
tom cilju da očuvaju svoju slobodu, drugi pak kao napadači da
otmu slobodu srpskom narodu i na njegov račun prošire svoju
državu. Ako je već a priori plemenitija odbrana vlastite slobode
nego napadanje na tuđe to dobijaju Srbi na simpatijama i častim
što brane svoju rodnu grudu i svoju vjeru, što brane hrišćanstvo
pred tuđim islamom.
Srpska vojska izginula je na Kosovu zajedno sa svojim ca*
rem iz više razloga, koji su po svojoj etičnoj vrijednosti vrlo raz*
ličiti. Prvo je bila srpska vojska tri puta manja od turske, drugo
se pojavila nesloga među srpskim poglavarima, jer narodna tra*
dicija pripisuje poraz svađi između carevih zetova Miloša Obi*
lića i Vuka Brankovića, koji je u očima naroda postao izdajnik
naroda. Treći uzrok propasti bila je viša sila, sudbina, kojoj
niko na zemlji ne može da odoli.
Tragični momenat u kosovskoj epopeji znači pismo od Bo*
gorodice, koja postavlja cara Lazara pred alternativu da privoli
zemaljskom ili nebesnom carstvu.
Odlučivši se za nebesko carstvo, car Lazar upravlja sve svoje
odluke prema tome, i nastoji da sve bude »sveto i milome Bogu
pristupačno«. On pravi crkvu na Kosovu »o carevu hljebu i tainu,
za carevo blago gotovinu, a bez suza bez sirotinjskijeh«. On na*
regjuje, da sva vojska primi svetu pričest (evharistiju), bez prêt*
hodne ispovijesti. Kako je to neobična pojava bila i kod Srba,
da se uoči bitke uzima pošljedna (samrtna) pričest, i sama pjes*
ma to podvlači: »Teške muke i teške žalosti, gje se zdravi priče*
šćuju ljudi, i skoroj se smrti namjenjuju!«
Ova epopeja obrađuje sukob dvaju kontinenata, dvaju svije*
tova, dviju kultura, dviju religija, dviju rasa, dvaju morala.
Žrtve su bile ogromne, s obadvije strane. Osim mnogih znatnih
vojskovodja i velikaša, poginuo je i srpski car Lazar, i turski
car Murat, i Muratov najstariji sin Jakub. Azijati su brojem
prigušili Evropljane, damascenske sablje i saracenska koplja nad*
Narodna epopeja „Kosovo". 137
jačali su srpske noževe i mačeve, islam je triumfovao nad kršćana
stvom, ali je ostao nepobijeđen moral kršćanski, ostao je zavjet
na mlađima, da ginu »za krst časni i slobodu zlatnu«, preko
500 godina je kultivisana osveta Kosova i predavana s koljena na
koljeno, do konačnog uspjeha.
Građa ove epopeje najbolje se vidi iz njezinog sadržaja:
I. DVA SE SILNA CARA ZAVADILA.
Vila gradila grad od kostiju. Kad joj je nestalo gradje, otišla je na srpskos
tursku granicu da zavadi dva cara i da izazove rat. Porušila je turske karaule
i popalila, a carske krajišnike pcbila. Preobukla se u jednog carskog delibašu,
otišla u Jedrene i optužila Srbe, da su oni porušili i popalili karaule i pobili
Turke krajišnike, a za zarobljene primali kao otkup samo utovljene svinje.
Sultan Murat na tu tužbu saziva divan (savjet) i naredjuje da se kupi
vojska. Zatim piše caru Lazaru ultimativno pismo.
Car Lazar pcranio i probudio caricu. Kazuje joj koban san, koji je usnio.
Dolazi knjigonoša od Murata s onim pismom. Car šalje čelnika Goluba po
Juga i 9 Jugovića, da dodju na savjetovanje. Kad su čuli Muratovu prijetnju,
svi su se prepali i pristaju na dadnu harač i taoce i djevojke. Ali ne pristaje
Milcš Obilic. On predlaže skrajnji otpor. Vuk Branković pobija IHilošev optis
mizam i odlučno je za mir. Ili, već ako hoće rat, da se utvrde i zauzmu zgodne
položaje, a nikako da ne idu na Kosovo. Miloš je naprotiv za otvorenu bitku:
»Dje je svemu svjetu na vidiku.« Skoro svi pristaju sada uz Miloša.
Muratu se otprema odgovor i prima se Kosovo kao mjesto odlučne bitke.
Car Lazar zahvaljuje Milošu i pita se: Kako bi ga obdario? Carica Milica
mu namjenjuje kćer Vukosavu za ženu. Vuk Branković je odgovara od toga.
Razašilje se raspis na sve poglavice, sa kletvom Kneževom: »Ko je Srbin
i srpskoga roda.«
n. MILOŠ u LATINIMA.
Car Lazar šalje Miloša Obilica u Latine (Dubrovnik) da pokupi i donese
harače, jer oni ne plaćaju već sedam godina. Miloš se oprema i Vukosava mu
daruje na put rublje i dobre savjete. Milcš je, došavši u Dubrovnik, uzbunio
čitav grad, naročito ženski svijet. Našavši kneževske dvorove, postupa po nalogu
i kazivanju cara Lazara. Na svršetku službe božje pristupa on Knezu i Kne<
ginji i kaže im poruku Cara Lazara. Knez obara krivicu na careve poslanike
Brankoviće koji su zulumom zemlji dotužili, pa je narod odrekao plaćanje.
Ali sad će cara poslušati. Sazvalo se Vijeće, sastavilo se 30 mazgi blaga, Miloša
divno ugostili i vode ga pred crkvu Dimitriju da se njome pohvale. Miloš veli
da je to malena crkvica spram srpskih manastira, i da bi je on mogao prebaciti
buzdovanom. Latini se klade s njim u 1000 dukata. Miloš prebaci crkvu, ali
buzdovan udari u Kneževe dvorove i pobije dosta čeljadi. Latini meću Miloša
u tamnicu. Miloš piše pismo Marku Kraljeviću, da ga izbavi. Marko se spremi
i dodje za dan i po pod Dubrovnik. Opazi ga s grada snaha Kneževa i javi
138 Niko Županić:
svekru. Ovaj šalje sina Velimira sa 300 konjanika da uhvati Marka. Marko
uništi konjanike, a uhvati i sveza Velimira, pa sjede dalje piti vino. — Knez
uze 3000 konjanika i povede ih'sobom na Marka. Ali Marko i to rasturi,
uhvati Kneza, sveza ga skupa s Velimirom, prebaci ih preko bedevije i poćera
gradu. Kneginja nudi otkup i pita, šta ište Marko. Marko u glavnom ostavlja
da Miloš nareče cijenu. Onda Miloš ucjenjuje i dobiva sve što ište, i još više.
III. SESTRA LEKE DUKADJINA.
Marko došao kući umoran. Majka večera s njim. Za večerom majka govon
Marku, da bi mu se trebalo već oženiti. Onda joj Marko kaže za Lekinu sestru,
i govori o njoj s mnogo oduševljenja, i veli da se drugom ne će oženiti. U jutro
se Marko opremio i odlazi prema Prizrenu, ali kad je bio blizu Kačanika,
domisli se: ode Ljutici Bogdanu, da i njega povede kao prosca. Kod Bogdana
se odluči da odu još po Relju Krilaticu u Pazar, te da sve troje zajedno odu
u Prizren, pa neka djevojka bira od njih trojice, kojeg hoće. Kad su bili u
Prizrenu, i Leka ih lijepo ugostio, progovori Marko, zašto su došli. No, Leka
ne prima prosidbe, dok ne upita sestre. Rosanda dolazi i nalazi sve trojici
manu: Marko joj je turska pridvorica, Bogdan je valjda sin kakve čobanice,
a Relja je pazarsko kopile, i ciganka ga je odgojila. Marko bijesan otrči za
njom i izvadi joj oči. Sva tri pobratima pojasu konje i odu. Rosanda kuka i
zaklinje brata da je osveti. Zatim se otisne kuli s pendžera i padne mrtva
na zemlju.
IV. NETKO BJEŠE STRAHINIĆU BANE.
Soko Strahinića donosi pismo banu od majke mu. U pismu mu se javlja
da su Turci došli na Kosovo i da je Vlah Alija udario na Banjsku, svu je
porobio i popalio, sluge isjekao i razagnao, majku mu konjem pogazio i Ljubu
zarobio i sobom odveo.
Ban ište od Juga 9 sinova, svojih šura, da odu s njim na Kosovo, da mu
se nadju u nevolji. Jug se ne da ni opepeliti. Pošto niko neće da ide s njime,
ban odlazi sam. Svrati se u Banjsku, da vidi svoje dvore. Našao je samo
jednog bolesnog slugu, koji mu u glavnom potvrdi majčin izveštaj. Zatim
odlazi ban u čaršiju, i dadne obojiti Djogata, a za sebe nabavi ruho turskog
krajišničkog delibaše. Kad je došao do blizu Kosova i vidio silnu tursku vojsku,
tu se malo prepanuo. Ugazio je u ordiju i tražio VlalnAliju. Na vodi Drenici
naišao je na jednog pijanog derviša, koji ga je poznao iz doba svoga tamnovanja
u Banovoj tamnici, i on mu kaza, da je Vlah^Alija na Goleš<planini.
Ban izidje na Goleš»planinu, nadje Vlah»Aliju, i prisili ga na dijelenje meg«
dana. Vlah«Alija je jači, ali ipak ne može da osvoji Bana, pa poziva Banovu
ljubu da mu pomogne. Ona zaista i pomaže Turčinu, udarivši svoga muža koma«
dom sablje najprvo po pasu, te mu španu čakšire i šapnu noge, drugi put ga
udari povrh glave, te ga zalije krv. Nato Ban vikne svoga hrta Karamana, te
ovaj dovati Banovu ljubu. Vlah^Alija gledajuć za njom zaboravi se, te ga Ban
_ obori s nogu i zakla zubima.
Ban metne Ljubu na svoga Djcgata i odvede je natrag u Kruševac.
Narodna epopeja „Kosovo*. 139
V. ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU.
Kad su knjige Lazarove rasturene širom i svakom bila poznata kletva
Lazarova, sav se srpski svijet našo pod Kruševcem.
Car Lazar s caricom za večerom. Milica ga moli, da joj ostavi jednog
brata, od zakletve, i odabire Boška. Car daje svoj blagoslov: nek da barjak
kome njemu drago.
U jutro poranio Vuk Branković, i nagovara Cara Lazara da raspusti vojsku,
jer je on usnio ružan san. Lazar se ne da odvratiti, i vojska počne prolaziti
pored grada. Na zidovima kruševačkim narod gleda vojsku i njezinu opremu.
I carica je izašla na kapiju sa 12 dvorkinja. Kad je naišao Boško Jugović, ona
mu cbisne o vratu i ustavlja ga. Boško se ne da zaustaviti, nego proćera konja
pokraj sestre. Zatim ona zaustavlja redom i ostalo 8 braće ali ni jedan neće
da ostane. Carica padne onesviješćena. U to nailazi car Lazar i zapovijeda
čelniku Golubu da ostane s gospom u Kruševcu. No Golub neće da ostane,
već se preobuče i uzme konja što mu ga je Ljuba u mirazu dobila, i ode za
vojskom. Sustigao je vojsku. Kad su minuli Mitrovicu, car šalje unapredak
Relju Krilaticu u Vučitrn da se pobrine za hranu vojsci i konak. Vojinovići
su ga dobro dočekali i spremili za vojsku što treba.
VI. KAKVA VATRA NA KOSOVO DODJE.
Pošto je Murat završio savjetovanje i pcslao ultimatum caru Lazaru na;
redjuje svome sadrazamu (ministru, vel. veziru), da razašalje proglas na sve
Muslomane, da se kupi vojska. Sto pisara pišu knjige 3 dana i četiri noći bez
prestanka. Sakupilo se 200.000 pješaka i 100.000 konjanika. Otpočinula je vojska
3 dana i onda pošla na Kosovo. Sve Kosovo polje napuniše. Iza pola noći
sultan Murat izlazi pred šator, klanja i moli se Bogu: »Ne sjedini. Bože djau;
rina!« Kad je bilo pred zoru, poranio je Bajazit (serašćer — glavni komans
dant), uzeo avdest i klanjao sabah (jutarnji obred), izvadio kuran i pročitao
fatihu (molitva za mrtve). Onda probudi mladjeg brata, Hafiz=čelebiju i zove
ga da idu pod Orlove Stijene, da gledaju srpsku vojsku. Hafiz se penje jeli
u kičicu a ponese durbin, i okrenu ga gradu Vučitrnu, pa kazuje Bajazitu,
kakvi junaci prolaze i na kakvim konjima. Bajazit, po tome kazivanju, u
glavnom, poznaje ko je koji junak, i nagovještava, da će biti mesa orlu i
gavranu, i »dobro nije, niti mu se nadaj«. Veli mu još, neka pogleda, da li je
medju tom vojskom Marko Kraljević, jer ako je Marko za Srbima, svi će
Turcii zginuti, i ostaće do vjeka priča, kako su izginuli na Kosovu. Hafiz
javlja, da nema Marka.
VII. CAR VOLJEDE CARSTVU NEBESKOM.
Svetitelj Ilija nosi pismo od Bogorodice, iz Jerusalima na Kosovo.
Obavio se u sivu maglu i nevidljivo ostavio knjgu Caru na koljeno. Car se
poziva da se odluči: kome će se privoljeti carstvu. Ako hoće zemaljsko pobi»
jediće Turke, ako li hoće carstvo nebesko, onda će poginuti i on i njegova
vojska. Car se odlučuje za nebesko carstvo, i šalje Božidara peharnika da
pozove sve poglavice na savjet. Svi dolaze, i car im kazuje sadržaj Bogoro«
140 Niko Županić:
dičine poruke i svoju odluku, da je izabrao nebesko carstvo. A njih pita za
savjet: kako će načiniti crkvu bez kamena, već od svile i skrleta. Svi ćute.
iVliloš Obilic veli, da raskvare svilene šatore i od njih da načine crkvu. Car
na to dobavi Rada Neimara, i pogodi se s njime, za 300 oka dukata, da mu
načini crkvu. Poslije toga iznosi Car Lazar pred savjetom, da je potrebno da
neko ode uhoditi Turke. Miloš Obilic veli da je za to najpodesniji Kosančić
Ivan. Pošto je Car dao Ivanu potrebnu opremu za njega i za konja mu, da
se preruši i načini turski krajišnik, odlazi Ivan medju Turke, obilazi razne
odrede i treći dan se vraća. Na povratku se sukobi s jednom četom pljačkaša,
koji ga teško obrane.
VIII. SLAVU SLAVI SRPSKI CAR LAZAR.
Neimar Rade počinje graditi crkvu. Ali nadglednici Brankoviči ne htjedoše
već prvog dana dati obećane napojnice ni platiti obećane nadnice, te majstori
i pomagači negodovahu. Onda ih Rade, ozlovoljen, potakne, da tu noć ne
počivaju, nego da do zore završe crkvu. Tako i bude. Kad su svršili crkvu,
on ode caru i potuži se. Car naredi Milošu da objesi Brankoviće, no Miloš ih
poštedi i spremi kod Relje, da ih pridrži i dobro postupa s njima, a Caru kaže,
da je izvršio naredjenje. Car sc medjutim pokajao zbog svoje nagle presude
i Miloš mu onda prizna, da nije izvršio po zapovijesti. Car isplati majstorima
po pogodbi, i naredi pričešćivanje. Za to vrijeme Miloš Obilic i Milan Toplica
čekaju Ivana Kosančića, koji dolazi ranjen i pripovijeda, kako je silna turska
vojska. Obilic ga moli, da tako ne kazuje Caru, jer će se Car zabrinuti, a vojska
pcplašiti, nego neka rekne, da Turaka doduše ima mnogo, ali da nisu bogzna
kakvi junaci. Kad je došao Caru, Ivan zbilja tako i kazuje. Car zaziva poglavice
na večeru u oči svoje slave. Napijanje i razgovor o slavi. Miloš Obilic je čutljiv,
neveseo, i Car ga pita šta mu je. Miloš veli da mu nešto gori desni obraz, i po
tome mu se čini da čemu se desiti nešto neprijatno. Car, u namjeri, da ga razs
veseli, podiže pehar vina, nazdravlja Milošu, i prilikom te zdravice imenuje ga
glavnim komandantom. Svi to primaju oduševljeno, osim Vuka Brankovića, koji
na završetku izbacuje jednu dvosmiselnu frazu: »Ja se bojim i strah me je ljuto,
da te ne bi izjela nevjera, da proplačeš od svoje milosti!«. Čuvši riječi Vuka
Brankovića, svi su zaćutali. I Miloš je zaprepašćen, ćuti i razmišlja. Car Lazar
to krivo tumači, kao da je Miloš naumio izdaju, naviza ga »prva vjero, potonja
nevjero!« Na to Miloš potegne sablju na Vuka, ali mu Banović Strahinja uhvati
sablju i ne da mu da okrvavi sofru gospodarevu. Miloš ga za to poljubi u ruku.
Vuka izguraju Jugovići napolje.
Miloš odgovarajući Caru na zdravicu, veli da nije nevjera nikad bio nit če
ikad biti. Vidiće se na Kosovu, ko je vjera, ko li je nevjera. On se zariče da će
sutra rano otići pod šator Muratu, rasporiti ga, stati mu nogcm pod vilicu, i za
znak toga djela skinuti mu prsten s ruke i kapu s glave, pa je donijeti u srpski
stan. Izrekavši to i još neke sporedne riječi, iziđe iz careva šatora, a za njime
Ivan i Milan. Ostali, po napustvu Juga Bogdana, učine raspored, kada i kako će
koja vojska udarati.
Vuk, čim je stigao u svoj oko, podigne svoje oklopnike i prijeđe na drugu
stranu Sitnice i smjesti onde svoju vojsku, a Turaka što je bilo na toj strani,
prećeraju na drugu stranu, gdje je bio gros turske i srpske vojske.
Narodna epopeja „Kosovo". 141
IX. JUNAŠTVO MILOŠA OBILICA.
Obilic došavši svojoj vojsci, traži Zdralina da ide u Muratov tabor, Kosančić
ga odgovara od te namjere. Miloš ga naziva zbog toga strašljivicom. Toplica se
nudi Milošu da i on ide s njim. Sva trojica opreme konje i pođu. Za malo vre»
mena minu pokraj turskih straža neopaženi. A kad su ušli u tursku vojsku,
okrenu sablje u natrag, da bi Turci mislili da su oni u prijateljskoj namjeri
došli. Turci im otvaraju put. Kad su stigli blizu sultanovog šatora, opteče ih
arapska straža, i zapita ih Idris^arapin: kud su pošli? Miloš mu odgovara da
bi htio lično govoriti s carem Muratom. Na to mu kaže Idris, da otpaše sablju
i skine čizme, podavije ruke i da ide caru. Ne će Miloš sablje da otpaše, ni da
izuje čizama. Idris to javi caru, a Car naredi: neka ga pusti, u čizmama, i sa
svim oružjem.
Miloš uniđe pcd šator, a na polju ostanu Ivan i Milan držeći konje. Pred
Milošem svi pod šatorom ustanu na noge, Mahmut«Paša ga uzme za ruku i pos
sadi na svoje mjesto. Murat pita Miloša: ko je, kako se zove i zašto je dcšao?
Da  li  je  došao  da  ga  uhodi, ili da  mu posluži ili porad  njegove   glave.
Miloš   odgovara,   da   nije   došao   uhoditi,   a   može   biti   da   će   ga   slu<
žiti,  jer je  čuo  da  je  (Murat)  junak pravi.  Kazuje  se ipo  imenu  i  veli
da je vjerno služio cara Lazara 12 godina. Na kraju ga je poslao Lazar
u planinu da čuva putove od Turaka, a nije mu dao najma, a kad je poiskao
novac, udario ga je (Lazar) po obrazu pred 30 vojvoda. Za to je došao Muratu,
da bi se osvetio. — Murat ga pita: ko je vodio vojsku na Pločniku, ko je po«
gubio brata njegova, Osman^čelebiju i oteo 2 Osmanove žene? Miloš odgovara
da je on to učinio u službi cara Lazara. Murat ga ispituje dalje: da li bi načinio
pismo Lazaru i poslao ga po Milošu, u kom ga poziva na mir i da vrati vojsku.
Miloš to odbija. To je Muratu milo, jer se uvjeri, da Miloš nije uhoda. Onda
obećava Milošu mnoge darove, čin velikog vezira i da bude prvi do cara, ali
da se — poturči. Miloš na to plane i odgovori Muratu uvredljivo. Murat na to
pogleda dželata, a ovaj skoči da posiječe Miloša. Ali Miloš bi hitriji, posiječe
dželata, i sve oko cara Turke, i raspori Murata. Samo je ostao Djezar Mahmuts
paša, jer mu je bijela brada do pojasa, pa ga ne htjede Miloš pogubiti. Zatim
istrči pred šator, dovati se svog konja, i sa svoja dva pobratima udari na Arape,
i kasnije na svu tursku vojsku.  Kad su se već skoro bili probili kroz Turke,
padne na pamet Milošu, da je zaboravio skinuti prsten s ruke Muratove kao
dokaz svoga čina, i vraća se natrag. U povratku gine najprvo Milan, pa Ivan.
Milošu pogine konj, Miloš se brani pješice, ali mu se slomi koplje i sablja,
i Turci ga uhvate.
X. U POČETKU, U BOJU PRVOME.
Iza ponoći došao je Vladeta vojvoda svojoj vojsci i kazuje raspored: kako
i kad će vojska udariti. Od Zmijanja Rajko veli da nije dobro danju udariti
na Turke, već da bi trebalo noću, i tako zbuniti Turke i njihove saveznike.
Vladeta to odobrava. Rajko odlazi da malo uhodi turske straže. Na povratku
naiđe na spavećiva Turčina i posiječe ga i odnese glavu mu u svoju družinu.
Tada Bošnjaci udare, i tuku se do zore. Malo boja, mnogo pogibije. U stanu
Cara Lazara pronese se glas, da Bošnjaka nema na desnom krilu, misli se da
su pobjegli i sastali se sa vojskom Vuka Brankcvića. Stojan Sredojević to po«
142 Niko Županić:
bija i veli da su Bošnjaci noću udarili na Turke, i stoga da se je ono zemlja
tresla.
U taj čas dotrči jedno momče s Kosova i kori vojvode, što se ne biju s
Turcima ili se ne predaju, nego su prepustili Turcima raju na milost i nemilost,
te planuše sve kuće sirotinjske, a Turci robe, pale, svake jade grade.
Na to Car naredi pokret. — Biju Srbi, a biju i Turci, dosta jada s obadvije
strane. Vladeta vojvoda šalje poruku Vuku Brankoviću da udari pred podne sa
svojom vojskom, kad već udari sva ostala vojska. Vuk odbija to, izgovarajući
se vrućinom, koja bi oko pola dana, onesposobila uklopljene konje i junake.
XI. BIJU SRBI, A BIJU I TURCI.
Vojvode redom jedan za drugim miču svoju vojsku, biju se i ginu. Pojedini
dvoboji. U glavnom su Srbi pobjednici. — Na to Bajazit šalje hitnu naredbu
(srkletsburuntiju) Timurtaš<paši da odmah udara sa rezervom. Pred napad hodža
Šuvalija uči dovu (molitvu), a u pola molitve improvizuje govor, i kazuje pri^
vidjenje, kako su se rajska vrata otvorila, i iz raja izišle hurije sa crvenim
plahtama u rukama, da u njih kupe krv od mučenika (žrtava za din). Opominje,
da se ovnovi hrane za ljubav žrtvovanja (kurban), a junaci za ovakove prilike,
kad se treba žrtvovati i poginuti.
U tome sudaru ginu jedan za drugim srpske vojvode i njihove vojske. I ca»
reva sva izgibe vojska i osam Jugovića, sam ostade Boško. Cara Turci uhvatiše,
svezaše i odvedoše Muratu.
Od Zmijanja Rajko ranjen i onesviješćen. Konj ga nosi preko Sitnice u
tabor Vuka Brankovića. Vuk ga opazi i raspituje za Bošnjake. Rajko mu veli,
da je sve izginulo i izranjeno. Onda Vuk digne svoju vojsku i odvede je u
Komoran za Goleš^planinu.
XII. DVA MUSIĆA.
Žena Musića Stevana sanjala san. Kad se vojvoda probudio, on joj tumači
san, po kojemu će svi Srbi izginuti, ü isti mah donosi Vaistina sluga pismo od
Cara Lazara sa poznatom kletvom. U pismu se kaže, da će bitka biti u petak.
A tu je već noć između četvrtka i petka. Musić Stevan se boji da ne će moći
stići na Kosovo i da će na njima ostati kletva.
Vaistina sluga alarmira vojsku i sakupi se brzo 1000 konjanika. Pošto je
opremio tri konja, Vaistina se vraća u kulu da probudi obadva Musića. Sreta
ga vojvodina ljuba, pobrati ga i moli, da ne budi gospodara, jer je ona koban
san snila. Ali se sluga ne da navratiti na izdaju. On probudi najpre Stevana pa
Lazara. Obojica se opreme i odlaze na Kosovo sa slutnjom da će poginuti. —
Iza pola dana stigoše na Sitnicu i nađoše devojku, gde bijeli platno, a na glavi
joj svilen kalpak (po opisu Miloša Obilica). Musić ište kalpak, da ga pozna:
čiji je. Kad ga je vidio, zaplače i poljubi kalpak. Kad su prešli preko Sitnice,
Lazar pita Stevana: čiji je bio kalpak? Stevan mu kaže da je Milošev i da su
sigurno okasnili. Obode konja. Malo za tim stignu na Kosovo. Stevan ode Caru
i izmoli oproštaj. Dok se on razgovara s Carem, udarili su Arapi na njegovu
vojsku. Pogibe Vaistina sluga, rani se Musić Lazar i Stevan ga podigne i odnese
Caru Lazaru.  Car uzima sestrića Lazara na krilo, gdje ovaj za malo umire.
Narodna epopeja „Kosovo". 143
Pošto pokopaju Lazara, Musić Stevan odlazi vojsci, ali ne nađe ni jednoga druga,
sve izginulo. —
Xni. BORILO SE PA SE UMORILO.
Pričešćivanje vojske. Najzad Miloš i njegova dva pobratima. Na izlasku iz
crkve opazi Miloš Kosovku djevojku. Daje joj svilenu maramu za uspomenu i
obećava joj da će je uzeti za Milana svoga pobratima i da će joj biti kum. Za
njim Ivan daje grivnu i obećava biti joj djever. Milan joj daje zlatan prsten.
U prehod sunca obilazi Kosoivka po razbojištu, prevrće po krvi junake i umiva
ranjenike i zaliva ih vinom. Naišla je na Orlovića Pavla i on joj reče, da su sva
trojica ona poginula, koje ona traži. Orlović umre, a Kosovka uzme njegove
noževe i udari se u srce. — U jutro lete dva gavrana s Kosova u Kruševac.
Carica Milica pita ih šta je bilo na Kosovu. Gavranovi u glavnom kazuju šta
je bilo. Pričaju o pogubljenju cara Lazara i Miloša Obilica. Dolazi Vladeta
vojvoda ranjen na izranjenom konju. I njega pita carica o pogibiji, i cn joj
tačnije kazuje i odlazi. Za njim dolazi čelnik Golub, ranjen, na izranjenom
konju. On sasvim detajlno priča o porazu, gdje i kako je koji glavar poginuo.
Na to Carica Milica cvili i jadikuje sa svojim dvjema kćerima. — Međutim
k dvoru Juga Bogdana donio je konj mrtva Boška Jugovića. Kad su ga sagledale
snahe, zakukale su sve, samo majka nije kukala ni plakala, no se zamolila Bogu,
da joj da mogućnosti da ode na Kosovo i da vidi ostalu djecu i starca Jug Bogs
dana. Išla je, našla je konje i hrtove, ali nije našla ni Juga ni sinova. Vratila se
je doma i povela sobom konje, pse i sokolove. — Oko ponoći vrišti Damjanov
konj, jer nije donio svoga gospodara. U jutro donose gavranovi ruku i na ruci
burmu. Ljuba Damjanova pozna da je to ruka njenog Damjana, najstarijeg
Jugovića. Majka prevrćući ruku presvisne. —
XIV. NEKAD BJEŠE STALAĆ NA MORAVL
Car Bajazit iskuplja ranjenike i šalje u pozadinu. Plijen ratni dijeli pra«
vedno: Zdravim po jedan dio, ranjenim po dva, a poginulim (t. j. njihovoj djeci)
po tri. — Zatim je sastavio divan (savjet) i imenovao paše i age. Nije bio
paša Seidim, nego je došao po svršetku. Bajazit ga pita, gdje je bio, i on priča,
da je išao sa spahijama i zaposio klanac da prepriječi put niz Toplicu. Tu je
vidio čudo od konja u Prijezde vojvode Stalaćkog. Bajazit na to kreće ostatak
vojske na Stalać. Došavši tamo, poručio je Todcru Prijezdi da mu preda Stalać
i pošalje sablju, konja i ljubu. Prijezda odgovara, da ne da ništa. — Po tome
nastaje boj oko Stalaća, juriš i potkopavanje laguma. Kad je doznao vojvoda,
da su Turci kroz lagum (prokop) prodrli u grad, on naređuje ispad iz grada.
Svi mu izginu, a on se jedini vraća, odsiječe konju glavu, prelomi sablju i zajedno
s ljubom skače u Moravu. Iza zauzeća Stalaća Bajazit obilazi polje i čuje, kako
cvili neko među zarobljenicima. Na njegovo pitanje javlja se Srđa Zlopogledja
i moli da ga pusti na otkup, ili da ga posiječe. Bajazit veli, da neće ni dinara,
ako mu pravo kaže: koja.su bila ona tri junaka na Kosovu, koji su mnogo Turaka
pogubili. Zlopogledja mu veli, da su to bili Banović Strahinja, Boško Jugović i
on (Srđa Zlopogledja). Car mu na to ostavlja da bira način smrti, a Srđa ište
da napusti na njega 200 janjičara, da ga na sablje raznesu.
144 Niko Županić:
XV. DOCKAN DOĐE KRALJEVIĆU MARKO.
Marko dolazi ljutit od Leke kući. Malo kasnije dolaze glasnici i donose
knjige. Jedna je od Budimskog kralja, druga od vojvode Mirka, treća od Cara
Lazara. Prvom se poziva Marko u svatove da bude vjenčani kum, drugom na
kumstvo da krsti dva blizanca sina, a trećom naboj na Kosovo. Marko se odluči
za Kosovo i sakupi 6000 kopljanika, opremi se i on i brat mu Andrija i polaze
na Kosovo preko Tetova i Dakovice, da zaobidju Muratovu vojsku. Ali tako
moraju preko zemlje Leke Dukađinca, koji ne da proći ni provesti vojske,
jedno što hoće da osveti krv svoje sestre, a drugo što misli da Marko Kraljević
hoće da pomaže Turcima. To zadrži Marka dva dana i on izgubi 500 druga, i
dođe na Kosovo kasne, gdje vidi da je srpska vojska izginula. Marko polomi
od žalosti sve svoje oružje, samo zadrži topuzinu, pošalje Andriju s vojskom
natrag, a on pođe sam po Kosovu da nađe pobratima Miloša Obilica. — Tražeći
Miloša, našao je najprvo Bana Strahinića, pa onda Stojana Sredojeva, i oni su
ga uputili prema Gračanici. Kod Gračanice našao je mrtva Ždralima i polom»
Ijeno oružje Miloševo, ali njega ne nađe. Odatle pođe Marko niz Kosovo i naiđe
na tabor Mehmeda Arapa, gdje je nakupio mnogo robinja i avliju okitio osje;
čenim glavama. Na 100 borića po jedna glava na svakom, a najviši od sviju
borova čeka glavu Kraljevića Marka. Marko pogubi Arapina, oslobodi roblje,
sahrani mrtve glave i zakune se, da će osvetiti izginule vitezove, osvetiti ili
poginuti. —
»Kosovo« je, po ugledu na slavne svjetske narodne epopeje,
sastavljeno od raznolikih pjesama, koje u svome postanju ili
obrađivahu istu temu ili sličnu, ili ne bjehu uopće ni u kakvoj
vezi sa glavnim događajem. Ovom epopejom pokazao je Dimitri*
jević, na primjeru, kako su postale Homerove epopeje. Mnogo
prije Pizistrata, i prije Solona, poznavao je jedan daroviti pjes*
nik (nazovimo ga: Homer) mnogo jelinskih epskih, i lirskih pje*
sama, i došao je na zamisao, da od njih načini oveće jedinstvene
poeme. I, zasnovao je Ilijadu i Odiseju. On je zasnovao plan
svojim epopejama, pa je, prema tome planu, sređivao pojedine
stihove, misli, odlomke, epizode, i čitave pjesme. On je pojedine
stavove prepletao i popunjavao mislima i stihovima iz drugih
pjesama istoga ciklusa, a često i iz drugih ciklusa, i iz drugih
dijalekata. Ali, čisto svoje nije dodavao ništa, ili vrlo malo.
Sada je jasno, da je Ilijada narodna epopeja, koju je, po
svojoj osnovi, sastavio jedan pjesnik, od narodnih, i samo od
narodnih pjesama, epizoda i stihova, a to se vidi iz nekoliko
upoređenja Ilijade sa Kosovom.
Homer je htio, da dâ u jednoj cjelini što više pjesama, koje
su obrađivale junaštva pri opsadi Troje i Tebe, ali nije mogao
razvući pjevanje na deset i više godina, nego se ograničio, da
Narodna epopeja „Kosovo". 145
opjeva samo srdžbu Ahilovu i tako je prilično sačuvao jedinstvo
vremena. Ilijada, doduše, prelazi trajanje srdžbe Ahilove, obra«
đuje borbu bogova, boj Ahilejev, pogibiju, otkup i sahranu Hek?
tora, i borbe za nagradu u slavu Patrokla, te u svemu crta doga-
đaje pred Trojom od 51 dana. Kosovo uzima zadaću da prikaže,
kako je bilo »kad se dvije udariše vojske na Kosovu polju širo=
kome«, i premda počinje sa kupljenjem vojske na obje strane i
završava bojeve malo podalje od Kosova, kod Stalaća, ipak se
sva radnja događa otprilike u 34 dana.
Homer je rasrdio Ahileja, da ga na taj način ukloni iz boja,
kako bi se mogli i drugi junaci odlikovati, Agamemnon, Diomed,
A j as, Odisej, Patroklo i drugi, jer kada bi Ahilej neprestano bio
u boju, drugi ne bi stigli megdana podijeliti. — I u Dimitrijevića
Kraljević Marko, taj narodni heroj svih Jugoslovena, zakasni na
Kosovo, a Miloš Obilic rasrđen odlazi pod šator sultanu Muratu
da ga ubije. Tako imaju mjesta i vremena ostali da pokažu svoje
junaštvo.
Na taj način nema ni u Ilijadi ni u Kosovu ni jedinstvene
radnje ni glavnog junaka. Ta su dva eposa na širokoj osnovi,
narodni eposi, koji opijevaju čitave nacije, nižu tipove razno«
likih junaka, iznose njihove vrline i sitne mane, zadovoljavajući
i lokalne ambicije i provincijalne patriotizme.
Homer u II. pjevanju, st. 494.—759. nabraja ahejske vojsko»
vođe, i koliko je koji vodio sobom lađa i boraca. A od 815. do
877 stiha, u kratko su nabrojani Trojci i njihovi pomoćnici. Tako
je srpska vojska i njene vojvode izredani u V. pjevanju Kosova
od stiha 306. do 1506, a u XI. pjevanju su opet ukratko spomenute
srpske vojske i vojskovođe, a i turske poglavice, turska plemena
i njihovi pomoćnici i saveznici. — I kao što u III. pjevanju Ilijade
sjedi Prijam sa trojskim starcima na kuli kod skejskih vrata, i
gleda junake ahajske i pita snahu Helenu, koje je koji, a ona mu
ih po opisu poznaje i kazuje, — tako i u VI. pjevanju Kosova
Hafiz Čelebija s jele gleda srpsku vojsku i njezine vojvode, pa
ih opisuje bratu Bajazitu, a ovaj ih po opisu poznaje.
I uhode se šalju među neprijatelje, i u Ilijadi i u Kosovu,
i obećavaju se nagrade za uspjelo uhođenje.
Starina Nestor pita Ahajce (II. X. 204.—210) »Ne bi 1 se
kogod pouzdao u smiono srce i pošao među Trojce, ne bi li
kojega uhvatio dušmana, i ne bi li govor možda čuo med Troj=
cima, šta med sobom vijećaju, kane li ostati kod lađa blizu, il
10
146 Niko Županić:
Će se povratiti u grad.« A car Lazar pita u VII. pjesmi Kosova
(282 strana)        „није л' мајка родила јунака
и мени га у војску спремила,
који би се Moro поуздати,
да уходи Муратову војску?"
I kao što na Nestorovo pitanje Danajci umuknu svi i ušute
(II. X. 218), tako i na Lazarovo pitanje
„сво je друштво поникнуло ником,
неко гледа како расте трава."
Nestor obećava uhodama po jednu ovcu od svakog gospo*
dara, Hektor obećava kola i konje Ahilejeve, a car Lazar obećava
„бијелу му начинити кулу,
поклонит му уз кулу баштину,
на баштину намјестити овце,--
a no врху хиљаду дуката."
Kralj Agamemnon obećava Ahileju (IX. pjevanje Ilij., st. 122
do 157.)
»Sedam tronoga još nežeženih i deset zlatnih talenta, dva^
deset sjajnih kotlova i dvanaest konja debelih trkača, što koši je
stekoše trkom. Sedam ću dati mu žena Lezbijanki, i s njima če
poči još Brizejida, a dadnu li nam bogovi razoriti Prijamov grad»
neka on u njega uđe, i natovori punu lađu zlatom i mjeđu, i
neka izabere dvadeset najljepših trojanskih žena. A kad dođemo
u ahejski Ar gos, neka mi hude zet, neka izabere od mojih triju
kćeri hoju hoće i neka je vodi bez ikakve mirbe, a ja ću mu
mnogo darova dati, koliko još niko ne dade kćeri. Sedam ću mu
naseljenih pokloniti gradova, svi su uz more, oni će ga poštovati
kano boga, i davače mu obilat danak.«
A Murat obećava Milošu (IX. pjevanje Kosova, strana 354.):
уПрви hy ти ja дар даровати,
дванест турских под оправом коња,
други ћу ти ja дар поклонити,
два товара и сребра и злата,
накићених бисером хаљина,
и оружја доста јуначкога;
трећи hy ти ja дар поклонити,
три товара јаспре свакојаке,
и синију од сребра сковану; --
Narodna epopeja „Kosovo". 147
даћу теби стотину читлука,
и даћу ти дванајест градова,
на обали крај Црнога Мора;
даћу теби моју султанију,
чинићу те великог везира,
стимаће те паше и риџали,
не he бити у мене бољега;
даћу теби мухурлију ђорду,
на њој мухур цара османскога,
и даћу ти турали фермана,
да од тебе старијега нема,
већ да радиш, што je теби драго;
и сједићеш уз моје кољено,
a под MOJOM златном перјаницом."
A nije ovo, kao ni ostale citirane stavove spjevao sam Dimi*
trijević i unio ih u svoje Kosovo, da bi više ličilo Ilijadi, i bilo
umjetna kopija njezina kao Enejida, več su te stihove ispjevali
narodni pjesnici, pronosili su ih guslari, rapsodi, zapisali su ih
i štampali skupljači i izdavači, a — po svoj prilici — ni jedan od
njih nije ni znao, da tako nešto nalik ima u Ilijadi.
Ovo dvadesetak stihova napr., izvađeno je iz Вука Караџића
II. knj. pj. 95, St. 114; Bogolj. Petranovića III. knj. pj. 56, st. 187,
188; Srete Stojkovića „Краљевић Марко", pj. 112; Gjorgja Drago*
vica pj. 26, St. 72, 73; Matice Hrvatske knj. IV, pj. 50, st. 192—227.
i Koste Hoermanna II. knj. pj. 26. st. 370.
Kad je u pohodu vojska na udarcu, onda je Homer prati
ovako (Ilij. IV, 422—428) »Kao o prebučni brjeg kad udare valovi
morski jedan za drugim gusto, a Zefir goni ih vjetar; oni se naj*
prije dižu na pučini, zatim se lome oni o suho i ječe veoma, kri*
vuljasti idu i u vrhunac se penju i morsku izbacuju pjenu: tako
se danajske čete bez prekida micahu tada jedna za drugom u
boj...«
A Kosovo, u XI. pjevanju, st. 1—14 bilježi to ovako:
„Или грми, ил ce земља тресе,
ил удара море o брегове,
ил вјетрови у више планине;
ил ce оре стјене низ планине,
ил змајеви муте кроз вихоре,
ил ce виле бију боровима?
10·
148 Niko Županić:
Нити грми, нит ce земља тресе,
нит удара море o брегове,
нит вјетрови o више планине,
нит ce оре стјене низ планине,
нит змајеви муте кроз вихоре,
нит ce бију виле боровима,
већ je српска ударила војска,
редом, широм, преко поља равна.
A to je izvađeno iz: Bog. Petranović III, pj. 38. st. 1—6; Vuk
Karadžić VI, 76, st. 5, 6; Vuk Kar. VIII, 27, st. 42, 47; Košta
Hoermann I, pj. 2, st. 1553.
A kad se sudare dvije vojske, onda se njihova vika i buka
prikazuje u Ilijadi »kao da se more uspljuskuje k čadorima i
lađama crnim; valovi morski tako ne huče o obalu bijuć, kada se
iz mora dignu, uz teško duvanje Boreja, niti se u planinskom dolu
čuje toliko praskanje ognja, kad bukne, da čitavu sažeže šumu;
ni vjetar tako ne huji uz brsnata stabla, vjetar koji najvećma zna
gruhati u bjesnilu svome, koliko trojanski i ahejski glas bijaše
tada«. (Ilij. XIV. 392.—400.)
Kosovo, u XI. pjevanju, strana 413, slika to ovako:
„Два ce силна вјетра ударише,
свим водама они зањихаше;
стаде црне земље тутњавина,
задрхташе горе и планине,
затресе ce дрвље и камење,
студене ce воде помутише,
na ce мутне воде успуљукују.
зелене ce повијају јеле,
врховима o тле ударају.
To не била два вјетра силена,
већ ce двије војске састадоше,
ђе ce среле ту бој заметнуле."
To je uzeto iz: Bog. Petranović I, pj. 8. st. 4; В. Petranović I,
9, St. 5—7; В. Petranović I, 29, st. 55, 56; Ogledalo srpsko 1; Vuk
Karadžić VIII, 50, st. 80; V. Каг. IX, 1, st. 334; i Vuk Kar. IX,
14, St. 1086. —
A kad vojska ide, onda tutnji zemlja i pod Trojom i na
Kosovu; Ilij. II. 465 »A zemlja zatutnji strašno od topota konjskih
i ljudskih nogu«; Ilij. II. 781. »A pod njima zemlja sve tutnjaše.
Narodna epopeja „ Kosovo' 149
kao kad se Zevs bog srdi i bije zemlju.« XX. 157.—158. — »pod
nogama tutnjaše zemlja, kada se kretahu.«
Kosovo X., str. 371.
„Кад потече дванест хиљад коња,
кад затутњи земља на Косову,
рекао би и заклео би ce,
да ce ведро небо проломило,
" '■ ил je пало небо на земљицу,
na ce земља од страха потресе."
(Узето из: Петр. 1, 21, 206—207; Вук Караџић VII, 15, 287—289.)
Kosovo X, str. 376.
„Поље јечи, ведро небо звечи,
од пјешака и од коњаника"
(Из Богољ. Петран. II. 37, 149—150)
Kosovo VI, str. 250.
„Стаде бахат сурих бедевија,
Једрене ce из темеља тресе,
од велике силе и војника."
(Из Вук Караџ. III, 78, 145 и VIII, 73, 196-197)
Kud prolazi kakva viša sila, drmaju se brda i planine, —
Ilij. XIII, 15. »Pođe koračajuć brzo; pod nogama besmrtnim pla«
nine su se i široka drmala brda,« — a u Kosovu VII. pj. str. 257:
, „Повише ce брда и планине,
врховма ce преко воде љубе! ;■
не отпада камен од камена,
нит ce земља у поток просипа,
нит ce гране с repe одламају."
(Из Богољ. Петран. 1, 29; 96—100)
Kad se hoće da istakne množina vojske, Homer veli: »bude ih
na polju, koliko cvijeća ima u proljeće, koliko lišća (Ilij. II, 468, ili
»Ima premnogo njih ko pijeska i kao lišća« (Ilij. II, 800), —
a Kosovo veli, VIII. pj. str. 316,
„Бих рекао и бих ce заклео,
да je више у Турчина војске,
нег зелена на горици листа,
и на земљи траве детелине."
(Из Бог. Петран. II. 9; 224—227.)
150 Niko županić:
I jedni su i drugi junaci odjeveni i oružani srebrom i zlatom.
Agamemnon ima (Ilij. XI, 17—42.) »nazvuke krasne, što ih
kopče od srebra držahu kruto,« zatim na oklopu »prema vratu
sa svake strane pa tri se zmaja dizala u vis«, a mač imaše »na
kojem klinci blistahu zlatni, a korice bjehu od srebra, zlatno
remenje bješe na koricama«. »Remen na štitu bješe od srebra,
na njemu se zmija plavkasta motala, a tri u zmije bijahu glave«.
— »Šljem na glavu metne s konskijem repom i kita odozgo se
tresaše strašno.«
A Kosovski junaci mahom imaju zlatne i srebrne kopče na
nogama i puca na prsima. U XI. pjesmi, na str. 406 ima Musa
Čelebija „доламу, од црвене млетачке кадифе,
низ њу пуца с обадвије стране
свако тежи no no литре злата ..."
„Уз прси му оплетене гује,
под грлом му главе саставиле,
када јунак макне раменима,
под грлом му зијевају гује;
би рекао и би ce заклео,
да ће гује заклати јунака ..."
— „а припасо сабљу димишћију,
све joj коре у злато залите,
уз коре je оплетена гуја."
(Из Коста Херман I, 32, 889, 896—902; 931-933; и из В. Kap. VI,
49; 168, 169.)
Prije, no će se mejdan dijeliti, izlaze prisni drugovi, pa razmjere
prostor za mejdan. U Ilijdi III, str. 314, 315
»sin Prijamov Hektor i s njime divni Odisej izmjere naj=
prije prostor za mejdan«; »a tada u srijedu stupe med Тгојсе
i med Ahejce« (341). A u XI. pjevanju Kosova, strana 407.
„те пољану копљем раздјелише,
и јуначки мејдан размјерише:
у дуљину шездесет копаља,
у ширину двајест и четири. —
A двије војске стале, na гледале,
како he ce мегдан дијелити."
(Из Кос. Херман II, 49; 463; Матица Хрватска III, 3; 480; и IV, 28;
953, 954; Вук Караџнћ IV, 32; 205.)
Narodna epopeja „Kosovo" 151
Kad se rvu dva dobra junaka, onda to Homer opisuje ovako
(Ilij. XXIII, 714—720.)
»Čvrsto ščepaše ruke silovite leđa, te ona stanu grohotat,
i znoj ih obojicu oblije vlažni; masnice guste se ispnu po rebrima
i po ramenima, masnice crvene od krvi obojici.« »Niti je svaliti
mogo Odisej ni na tle oborit niti je mogao Ajas, jer jaki se ne
da Odisej«.
A Kosovo IV., str. 171 i 172 veli:
„Па ce онда y кости узеше,
колко су ce слатко приватили,
обојица токе саломише,
na ce токе у траву сасуше;
— — носише ce љетни дан до подне,
и зелену траву погазише,
рвали ce четири сахата,
да ce не зна чиј ће мегдан бити,
ударила сила на бијеса;
недаде ce преклонит Алија,
већ Страхињу омахује бана,
све ce јадан дочекује Бане
на кољена и на десну руку,
na га Турчин оборит не може;
стало јарко насред неба сунце,
сунце стало, na ce загледало
ђе с' носају два добра јунака;
док Турчина пјене попануле,
бијеле су како горски снијег,
Страхињ-бана бјеле, na крваве ..."
(Из Вука Kap. II, 44; 677-680; VI, 13; 79; VI, 58; 170, 171; Богољ.
Петран. III, 18; 247; Коста Херман II, 49; 551; II, 44; 567-569; II,
45, 173—175.)
Pa i kad se junaci sa svojim konjima razgovaraju, i kad ih
potiču na teži i veći podvig, potsjećaju ih na dobru njegu i
hranu. Tako Hektor veli svojim konjima: (Ilij. VIII, 185—191.)
»Ksante i Podarže ti, i Etone i divni Lampe, sada mi platite
njegu, što njome častila mnogo vas je Andromaha...;
medenu pšenicu vama Andromaha davaše prvim, vina vam m'je«
šaše ona, da pijete, srce Γ vam ište, prije no meni...«
152 Niko Županić:
A Ban Strahinić kaže svome Dogu u IV pjesmi Kosova,
str. 175:
„Мореш, Ђого, утувити врјеме,
кад на Бањској преврже година,
кад je ока зоби дукат била?
Сви јунаци коњма узмакоше,
ja сам ти je вавјек узимао,
и натицо јутром и вечером,
ja сам теби примицао, Ђого,
примицао и тебе товио,
Ђого, брате, рад данашњег дана;
сад попамти господару своме!"
(Узето из: Коста Херман 11,65; 833-839; и из Мат. Хрват. II, 44.)
Dosta sličnosti ima i u gestima ožalošćenje udovice trojske i
kosovske. Tako Andromaha, u XXIII pjevanju Ilijade, str. 460
—474.
»iz sobe odmah izleti na mahnitu nalik, srce se bacalo u
njoj, i dvorkinje podu za njome. A kad dode do kule do gomile
ljudi, tad stane, obazre se na zidu i opazi, kako je Hektor vučen
pred gradom trojskim, a neštedice ga k lađam ahejskim korita*
stim brzonogi konjici vuku; mrak se na obje oči Andromahi crni
navuče, ona se unazad sruši i izdahne svijest iz sebe. Upletci
blistavi njoj daleko španu sa glave, kapa i načelak spane i ukos*
nik pleteni njojzi i povezača, što je od zlatice od Afrodite dobi
u dan, kad Hektor sjajnošljemac vodio nju je Eetionu iz dvora,
darivao je darima silnim. Zaove okolo nje se i jetrve u hrpu
skupe.«
A ljuba Boška Jugovića, u XIII pjesmi Kosova, na str. 481,
kad je konj donio njezinog Boška na kapiju,
„итро слети низ танану кулу,
гологлава млада, без оглавја,
раскосмана како мушка глава,
распасана, без свилена паса,
босонога на мермер авлију . . ."
Pa kad se uverila, da je Boško mrtav,
„више њега бијући ce паде,
паде лицем на камен студени,
она паде, na ce обезнани. , ,,ζ
Narodna epopeja „Kosovo" 153
Истрчале од двора дворкиње,
истрчало осам јетрвица,
истрчала Југовића Мајка."
(Узето из: Кос. Херман I, 7; 237; Вук Караџић VII, 26; 69, 70;
Богољ. Петрановић I, 268; 5,6. Онда: Вук Караџић V, 256; 51; и
11,45; 96,97; Мат. Хрватска 1,63; 100.) r
Ima još bezbroj sličnih upoređenja u Ilijadi i Kosovu, od kojih
nije ni jedno naročito uzeto, uzajmljeno, prevedeno, niti je pla*
gijat, nego kao i dosad citirana, svako napose, i sva skupa do*
kazuju, da su i srpske i jelinske narodne pjesme nastale od istih
elemenata, da su im pojedini sitni saradnici bili ljudi iz naroda,
većnom prosti seljaci. I, kao što je od tih narodnih elemenata
i motiva, od epizoda, priča i pjesama, napletena, dopunjena, na*
kićena, načičkana, sastavljena i načinjena narodna epopeja Ко=
sovo, isto su tako postale i jeHnske narodne epopeje Ilijada i
Odiseja.
I, kao što je nekad Homer bio prvi učitelj svakom inteli«
gentnom Jelinu i Rimljaninu, tako će neminovno za kratko vri*
jeme biti Kosovo neophodna knjiga svakome pismenom Južnom
Slovenu,* koji hoće da se bavi literaturom, pjesništvom i retori*
kom. Jer pored punoće, bogastva i čistoće srpsko^hrvatskog
jezika, tu će naći neiscrpno blago narodnih motiva i slika, iša*
ranih sa izbranim epitetima, tropima i pjesničkim figurama.
Pored posve pravilnih oblika naći ćete pogdjekoji arhaizam,
koji čini ugodnu promjenu. >.. .
Na str. 30.     „, " '
„Што шаљете дванајст талаца, . ·.
имате их, даћете их Турком."
(Из Вук Караџић IV, 6, 46, 47.)
Na str. 281.   „ . .
„Нек ce cjaje, нек ce Moje знаје."
(Из Вук Караџић II, 36; 65.)
* Treba priznati da je srbohrvatska narodna epika doprinijela svoj
znatan dio postignoću oslobodjenja i ujedinjenja Srba Hrvata i Slovenaca u
jednu nezavisnu državu, što je pisac ovog članka predvidjao već prije osloboj
djenja. (N. Zupanič, Jugoslovanska romantika. »Ljubljanski Zvon«
1902, str. 832 do 839). Bez sumnje biće u budućnosti naše narodne epopeje što
je »Kosovo« Laze Dimitrijevića vrlo važno čtivo za nacijonalno i moralno
vaspitanje jugoslovenske mladeži i to u toliko..veioj mjeri u koliko budu ove
epopeje vremenom estetski čistije i svijetlije.; ;   ·,;
154 Niko Županić:
Ima i po gdjekoji neologizam; na pr. na str. 205.
„Стоји звека тракиперја златна."
(Из Вук Караџић VI, 61; 14.)
Od mnogih tropa i figura, kojima je knjiga krcata, uzeću samo
nekoje, kako mi šta dođe pod ruku, na dohvat.
Već u samome proemionu imamo aliteraciju
„сва ce сила сломи на Косову,"
(Из Вук Караџић II, 89; 371.)
zatim epiforu:
„Од Турака нешто и остало,
a од Срба и што je остало;"
(Из Вук Караџић II, 45; 143, 144.)
pa hiperbolu:
„Паде крвца коњу до стремена,
јунацима до свилена паса,
no њој плове коњи и јунаци;"
(Из Вук Караџић 11,55; 25-27)
i anaforu:
„ђе погибе српска госпоштина,
ђе погибе српска царевина;"
(Из Вук Караџић IV, 55; 494 и II, 58; 57.)
i perifrazu:
„докле траје сунца и Косова;"
(Из Вук Карађић IV, 28; 452)
i apostrofu:
„Срби, браћо, и Богу je жао!"
Imamo silu upoređenja (komperacija). Tako na str. 384.
„Шта ce бјели насред Бивољака?
Ил je снијег, ил су лабудови,
ил су бјеле на збојеве овце;
ил играју планинске девојке?
Нису оно на збојеве овце
јера би их чобан узбијао;
Narodna epopeja .Kosovo" 155
нит играју планинске дјевојке
јер би коло ишло наоколо;
да je снијег већ би окопнио,
лабудови већ би одлећели.
Нит je снијег, нит су лабудови,
већ je шатор Вука Бранковића.
(Из Вук Караџић III, 81; 1-6; Мат. Хрват. V/I, 27; 5; и 11,Дод.40.)
Na str. 504.
„Нисам риба да no мору пливам,
ни кошуља да на кули висим,
нисам дрво да на ватри горим,
ни шеница да ме млини мељу,
нит сам курва да ме растржете,
растржете коњма на репове."
(Из Вук Караџић II, 52, 70-73.)
Metonimija: Na str. 495.
„виде смртну уру пред очима."
(Из Вук Караџић IX, 25; 136.)
„крваво му све до руке гвожђе."
(Из Матица Хрватска IV. 50; 986,)
Onomatopoja, na str. 258.
„стоји пролом од коњских копита,
стоји клекат коња и јунака,
стоји звека свијетлог оружја,
стоји кликта сивих соколова,
стоји квика хрта и бизина."
(Из Вук Караџић IX, 28; 393; и IX, 7; 29—31)
Asonanca, na str. 60,
„под високом гором Бороговом;"
na str. 246,
„сво Косовб поље поклопише;"
i str. 399.
„драм je ваља два дуката златна."
(Из Вук Караџић II, 37; 36; и IV, Дод. 3.)
156 Niko Županić:
Antiteza, na str. 500.
„Или цвили вила нагоркиња,
ил завија из горице вуче,
ил je гују пожар опколио,
ил je оро тиће погубио,
ил je соко поломио крила?
' ' нити пишти вила нагоркиња,
нит завија горјаниче вуче,
нит je гују пожар опколио,
нит je оро тиће погубио,
нит je соко поломио крила,
— већ je јунак Срђа Злопоглеђа."
(Из Ђорђе Драговић 23; 5; Вук Караџић VI, 68; 3—6; и II, 52; 4;
Огледало Српско 2.)
Klimaks (gradacija), na str. 373.
„А кад зора сину од истока,
кад ce небо зором потпасало,
и Даница перо помолила,
иза rope провирило сунце,
гаеврљуге небу полећеле,
и прснули брљци no трњацим,
запјевале тице no уранцим."
(Из Коста Херман 11,65; 256—259; и I, 2; 1597, 1598; Матица Хр-
ватска IV, 40; 1805.)
ih na str. 363. поноћи ведро небо било,
од поноћи наоблачило ce,
црна тама сво поље застрла,
не види ce звјезда ни мјесеца,
још je Богу и TO мало било,
сташе пуцат муње и громови,
и падати крваво камење.
Тад намигну Голеш на Скочине,
a Скочине на Врањин-Долине,
a Долине на Брда Вучија,
из Брда ce магла помолила,
a из магле киша ударила."
(Из Вук Караџић IV, 57; 493, 494; и VI, 48; 96-99; Коста Херман
1,7; 168—172.)
Narodna epopeja „Kosovo" 157
ili na str. 272.
„нема друма куд je пролазио,
ни паланке куд je долазио,
ни тавнице, ђе ce осужњио,
ни мејдана ђе je погинуо,
ни бедема на ком му je глава."
(Из Богољуб Петрановић III, 19; 136—138.)
U početku ovog članka učinio sam prijekor jugoslovenskoj
litramoj kritici i žurnalistici što je i suviše malo pažnje posvetila
narodnoj epopeji »Kosovo«; no ogriješio bih se o pravednosti kad
bih ćutke prešao preko dvaju prikaza, odnosno dveju kritika ove
epopeje povodom njenog izlaženja. Prvo se javio slovenački knji*
ževnik, Vladimir Levstik, koji je u podužem feljtonu »Slovenskog
Naroda« u Ljubljani na duhovit način protumačio odnos između
narodne rapsodije i narodne epopeje te pokazao u kojim grani*
čama smije da se kreće jugoslovenski Homer kod stvaranja u po*
gledu sadržine i u pogledu arhitektonike: »Pesnik, ki smatra Ko*
sovo za svojo snov in sebe za njenega gospodarja, lahko vstvari
mojstrovino najvišje vrednosti, nikdar pa ne bo vstvaril našega
kosovskega epa. Štirjaki za ta hram so že obsekani, stebri
izklesani: pesniški genij rase je sam udaril nanje svoj pečat.
Rekli smo, da imajo v narodni rapsodiji vse bitne stvari prečiščeni
končnoveljavni izraz, ki se v svoji absolutni predstavotvomosti
ne da nadomestiti. Dograditelj narodnega epa ne more imeti za
ta izraz ne koristnih dodatkov ne dovoljenih izprememb: njegova
naloga ni oblikujoča ampak spajajoča. Uravnovešena spojitev
danih prvin v celoto, oprezno i smotrno krajšanje dolgoveznih
postranosti v korist bistvenega, zmiselno čutno odstranitev
dijalektičnih razlik, vse to je na temelju celokupnega gradiva —
evo edine oblasti našega Homerja i čim več bo v njem resničnega
pesnika in čim zanesljivejši njegov umetniški čut, tem večja bo
verjetnost, da obvelja njegova zgradba kot tisto kar hoče biti:
kot naš vsenarodni kosovski ep... Kosovska epopeja ne zahteva
velikega pesnika, ampak največjega: tistega, ki bo zatajil samega
sebe. Čakajmo ga s potrpljenjem... Kot zdrav korak proti smotru
si lahko zapomnimo »Kosovo« sarajevskega zdravnika Dr. Lazarja
Dimitrijevića. Pošteno je, skromno in polno pravega spoznanja.
Čuteč, da narodna pesem ne trpi in ne more trpeti Dantea, ki bi
158 Niko županić:
segal goslarju pod brado, je Dimitrijević zgradil svoj ep po nje*
nem lastnem neizpremenjenem diktatu.«
Drugi kritičar, Jaša M. Prodanović, dobar poznavalac srpskog
jezika i narodne poezije nije se toliko zanimao teorijom i pri«
rodom narodne epopeje, koliko njenim sadržajem i pojedinostima.
On u glavnom pravi Dimitrijeviću zamerke i gotovo ništa mu nije
po volji. Ide čak tako daleko da izjavljuje na kraju, kao da je
Dimitrijevićev spev Kosovo jako podbacio i promašio cilj. Za
kritičara »ostaje ipak ,Lazarica' g. Srete Stojkovića kao najuspeliji
pokušaj Kosovskega epa«. U pogledu zameraka u pojedinostima
mogli bi se ponegdje složiti sa kritičarom pa i sam stvaralac
epopeje bi dobro učinio kad bi po neku uzeo u obzir kod novog
izdanja, no treba primjetiti da su mnoge omaške preterano pri*
kazane i suviše podvučene. Nijedno delo na svijetu ne postoji
bez omaške, čak ni sam svijet stvoren od Boga. Izgleda da Jaša
M. Prodanović kod pisanja ove kritike nije bio dobro raspoložen
da bio je »oštar«, kako i sam kaže. Zaista, bio je i suviše oštar.
Priznajem Jaši Prodanoviću izvjesne primjetbe kao opravdane
i treba da mu je avtor zahvalan za njih, no čudim se da nije
primjetio, da su Jugosloveni dobili Dimitrijevićevim spjevom
»Kosovo« svoju prvu i jedinu narodnu epopeju, a to znači jedan
događaj u kulturnoj historiji. »Lazarica« naime Srete Stojkovića*
ne predstavlja nikakvu epopeju.  Prvo, »Lazarica« nema arhi*
tektoniku jedne epopeje, drugo sastavljena je od veštački stvo*
renih delova kao i ulomaka iz narodne epike, koji su poredani
prema hronologiji istorije jedan do drugog, bez prave organske
veze, i treće »Lazarica« je više manje bez poetske vrijednosti.
Sreta Stojković bio je možda dobar matematičar ili zoolog a bio
je bez fantazije, bez umjetničke dinamike, bez umjetničkog
stvaralačkog individualizma. Karakteristično za njegovo bisto*
rijsko i prozaično shvatanje je podela »Lazarice«: »I deo, do*
gađaji pre Kosovskog boja; II deo, pripreme za Kosovski boj;
III deo, događaji na Kosovu; IV deo, posle boja Kosovskog.«
Tako radi hronićar no ne pjesnik.
Na zamerke Jaše M. Prodanovića odgovorio je autor** epo*
peje »Kosovo« podužim člankom punim duhovite šale i satire.
* Cp. J. Стојковић, Лазарица или бој на Косову. (Издала „Српска Књижевна
Задруга", књ. 101. Страна X. + 271, 8».) Београд 1906.
** Л. Димитријевић, Господина Јакова Продановића оцена „Косова". („Гајрет^
X, бр. 14. стр. 215—218.) Sarajevo 1926.
Narodna epopeja .Kosovo" 159
Od Trojanskog rata do pojave Homera prošlo je oko 400
godina, a od Homera do čiščenja i savršenstva njegovih epopeja
od prilike 600 godina. Od Vidovdanske bitke 1389 do Dimitri«
jevićevog »Kosova« prošlo je preko 500 godina a ne znamo kako
dugo ćemo čekati da bude epopeja bez prijekora poput Odiseje ili
Ilijade iz drugoga stoleća pre Hr., da bude sjala izbrušena u
svojoj potpunosti. Ako bude išao proces svojim putem kao kod
Grka biće čekanje dugo. Bez sumnje Dimitrijevićevo Kosovo
neće ostati u svojoj prv^obitnosti, možda će biti u glavnom
uglađeno i popravljeno, no ostaće vezano za ime Laze Dimitri«
j evića ideja i metod stvaranja jugoslovenske epopeje.
I suviše bi me daleko odvelo nabrajanje figura, isticanje po«
jedinih slika i epizoda. Treba pročitati djelo, od korice do korice,
i to polako, poistiha, sa poimanjem i razumijevanjem. Onda se
istom može ocijeniti: kakvu vrijednost imamo u ovom narodnom
eposu. On je prošao kod nas skoro neopazen. Uzroci su tome
razni. Glavni je uzrok, što je u nas i među književnicima i knj i*
ževnim kritičarima mali broj, koji su klasički vaspitani. A i od
onog malog broja kod Srba, vrlo je mali broj, koji znaju šta je
narodna epopeja. A kod Hrvata i Slovenaca, i od onog malog
broja klasički vaspitanih, vrlo ih je malo koji lako i bez napre=
zanj a mogu čitati ćirihcu; pa nije čudo, što se je malo ko kanio
da pročita pesmu od 17.000 stihova.
A da je ovaj epos pročitan onde gdje treba, i s onim razume*
vanj em kako treba, uvjeren sam da bi on odavno bio uvažen i
nagraden — kako treba!
Résume: Die Jugoslavische Nationalepopöe „Kosovo".
»Die Epopöe von Kosovo verlangt nicht einen grossen Dichter, sondern
den grössten, denjenigen, der sich selbst verleugnen wird. Warten wir
auf ihn mit Geduld!« Vladimir Levstik,
Von der Rhapsodie zum Epos. Ljubljana 1924
Die Jugoslaven haben ihre Nationalepopöe »Kosovo« bekom*
men. Sie wurde von Dr. Lazar Dimitrijević geschaffen, einem
Arzt aus Sarajevo, der sich im Leben nicht nur mit seinem prak*
tischen Beruf beschäftigt hat, sondern auch mit Literatur und
Dichtung.*
• V. Levstik. Od rapsodije do epa. Razmišljanja ob Dimitrijevićevem
»Kosovo« (»Slovenski Narod«, LVII, št. 127, 128, 129). Ljubljana 1925.
160 Niko Županić:
Obwohl Über Dimitrijević's Epos an einigen Stellen geschrie*
ben wurde, kann man sagen, dass seine Erscheinung im allge*
meinen unbemerkt und unberücksichtigt geblieben ist. Das könnte
vielleicht bedeuten, dass sein Werk nicht gelungen sei, und dass
man daher über dasselbe hinweggegangen wäre; es könnte aber
auch sagen, dass sich die jugoslavischen Literarkritiker nicht
bewusst sind, was eine Nationalepopöe für ein Vok bedeutet.
Oder ist der Zeitgeist dem Schaffen grosser romantischer Dich>
tungen feindlich gesinnt? Wie es dem auch sei, muss man doch
betonen, dass die jugoslavische Presse dem Auftreten der negro*
iden Tänzerin Josephine Baker in Beograd zehnmal mehr Auf*
merksamkeit schenkte als dem Erscheinen der serbischen Na*
tionalepopöe »Kosovo«.
Heute haben wir Jugoslaven unser »Kosovo«, unsere Ilias,
und das bedeutet ein Ereignis in der Kulturgeschichte unseres
Volkes.
Die slavischen Völker, besonders die östlichen, sind in
ethnografischer Hinsicht noch frisch, sie befinden sich noch
im Lichte des Abendrothes ihres heroischen Zeitalters und
sie schaffen noch Volk.slieder. So werden die Kämpfe und die
Führer des serbisch*türkischen Krieges (1912—13) und des Welt*
krieges besungen, die furchtbaren Leiden der Verwundeten, die
Ärzte und die barmherzigen Schwestern, welche die Kranken
und Verwundeten gepflegt haben. Es ist nur schade, dass diese
Lieder nicht während dieser Kriege und unmittelbar darauf auf*
geschrieben und gesammelt wurden, da sie der moderne Zeitgeist
meistens in Vergessenheit geraten Hess.
Von allen Völkern Europas besitzen die Serben den grössten
Reichtum an Nationalpoesie, die sowohl durch ihre Quantität, als
auch durch ihre Qualität hervorragend ist. Goethe selbst mit
seinem verfeinertem Geschmack war über die Schönheit des ser*
bischen Volksliedes entzückt. Etwas aber fehlt den Slaven trotz
ihres Reichtumes an Liedern: sie haben keine harmonischen Ge-
samtheiten, die sich um ein bestimmtes grosses Ereignis des na*
tionalen Lebens und der nationalen Geschichte gruppieren
würden, sie haben keine Epopöen. Sie haben dichterische Perlen
und Diamanten, aber mit ihnen kann sich die Volksmuse nicht
schmücken, da sie nicht in ein harmonisches Gesamtwerk ein*
gereiht sind, da sie keine Perlenschnur und kein Diadem bilden.
Narodna epopeja „Kosovo" 161
Bis heute ist es den Russen nicht gelungen, von ihren National«
Uedem vom Fürsten Vladimir eine organische Einheit zu bilden,
und das gleiche war auch der Fall bei den Serben bis zum
Jahre 1924.
Erst Lazar Dimitrij ević hat seinem Volke ein solches grosses
Werk geschenkt, die Nationalepopöe »Kosovo«. Er hat die Lieder
gesammelt, die die Katastrophe am Vidovdan des Jahres 1389
und das Amselfeld behandeln, er hat sie mit anderen gleich«
zeitigen Liedern ergänzt, sie in ursächlichen Zusammenhang
gebracht und aus dem Allen ein organisches Ganzes geschaffen.
Der Hauptgang des Ereignisses ist durch Episoden erweitert. Zwei
Mächte kämpfen gegeneinander, die Serben und die Türken
schlagen die blutige Schlacht von Kosovo im Jahre 1389, die ersten
in der edlen Absicht, ihre Freiheit zu bewahren, die zweiten aber
als Angreifer, um die Freiheit dem serbischen Volke zu rauben
und auf seine Rechnung ihren Staat zu vergrössem. Da schon a
priori der Verteidigungskampf um die eigene Freiheit edler ist
als die Bekämpfung der fremden Freiheit, so gewinnen die Serben
an Sympathien und Ehre, da sie ihre heimische Scholle und ihre
Religion verteidigen, da sie das Cristentum vor dem Islam
beschützen.
Das serbische Heer wurde am Amselfeld zugleich mit seinem
Herrscher vernichtet, aus mehreren Gründen, die ihrem ethischen
Werte nach sehr verschieden sind. Erstens war die serbische
Armee dreimal kleiner als die türkische, zweitens entstanden
Unstimmigkeiten zwischen den serbischen Anführern, denn
die Volkstradition schreibt die Niederlage dem Streite zwischen
den Schwiegersöhnen des Zaren zu, dem Miloš Obilic und Vuk
Branković, welch letzterer in den Augen des Volkes National«
Verräter wurde. Die dritte Ursache des Unterganges war aber
eine höhere Kraft, das Schicksal, dem Niemand auf Erden ent«
gehen kann.
Das tragische Moment in der Epopöe von Kosovo bildet der
Brief der Muttergottes, welcher den Zaren Lazar vor die Alter«
native stellt, entweder das himmlische oder das irdische Reich
zu wählen.
Nachdem sich der Zar Lazar fürs Himmelreich entschlossen
hat, richtet er alle seine Vorkehrungen darnach, und er bemüht
11
162 Niko Županić:
sich, dass alles »heilig und dem lieben Gott angenehm« sei. Er
lässt eine Kirche aus Purpurstoff am Amselfelde errichten »aus
dem Gelde des Zaren, aber ohne Tränen der Waisen«. Er gibt
den Befehl, das ganze Heer müsse die heilige Kommunion ohne
vorhergehende Beichte empfangen. Da es auch bei den Serben ein
ungewöhnlicher Vorfall war, dass im Angesichte des Kampfes das
letzte Abendmahl eingenommen wird, so wird das sogar vom Lied
betont: »Schwere Mühe und schwere Not, wo gesunde Leute das
heilige Abendmahl einnehmen und für den baldigen Tod be*
stimmt werden.«
Diese Epopöe behandelt den Zusammenstoss zweier Kon*
tinente, zweier Kulturen, zweier Religionen, zweier Rassen,
zweier Moralen. Ausser vieler bekannter Feldherrn und Adeliger
gingen zugrunde auch der serbische Zar Lazar, der türkische
Sultan Murat und sein ältester Sohn Jakub. Die Asiaten haben
durch ihre Überzahl die Europäer erwürgt, die damaszener Säbel
und die sarazenischen Speere haben die jugoslavischen Klingen
und Schwerter besiegt, der Islam triumphierte über das Christen*
tum, aber die christliche Moral blieb unbesiegt, die Jugend
schwur, »fürs hochheilige Kreuz und die goldene Freiheit« zu
kämpfen, über fünfhundert Jahre wurde der Rachegedanke für
Kosovo kultiviert und von Geschlecht zu Geschlecht überliefert,
bis zum endlichen Erfolge.
Es wäre jedoch verfehlt zu glauben, die Epopöe »Kosovo«
sei ein vollkommenes Meisterstück ohne jeglichen Tadel. Im
Gegenteil sind wir von vornherein überzeugt, dass sie einer
Verbesserung bedürftig ist und dass ihr Verfasser zuerst die
grosse Feile an sie anlegen wird. Die feinere Arbeit, das Reinigen
und Schleifen des groben Diamanten bleibt aber der Nachwelt
vorbehalten. Das ist auch bei den griechischen Epopöen (Ilias,
Odysee) der Fall gewesen; denn es vergingen von der Entstehung
derselben bis zur endgiltigen Redaktion etwa 600 bis 800 Jahre.
Die Südslaven haben in Lazar Dimitrijević ihren Homer
bekommen; wahrscheinlich werden ihm bald verschiedene Home*
riden folgen. Wir müssen aber am Ende zugestehen, dass die
Epopöe »Kosovo« schon in ihrer ersten Fassung und Ausgabe
etwas bewunderungswürdiges und großartiges ist und dem künst*
lerischen Werte nach den Werken jener Schriftsteller gleich*
zustellen ist, die sich um den literarischen Nobelpreis bewerben.
Narodna epopeja „Kosovo"
163!
KOSOVO.
Sastavio Lazar Dimitrijević.
Mili Bože, čuda golemoga!
Da je bilo stati, pa gledati
kad se dvije udariše vojske
na Kosovu, polju širokome:
jedno srpska, a drugo je turska!
Nije šala: sto hiljada Srba,
a Turaka tri stotin hiljada;
sva se sila slomi na Kosovu.
Od Turaka nešto i ostalo,
a od Srba i što je ostalo^
sve ranjeno, i iskrvavljeno.
Pade krvca konju do stremena,
junacima do svilena pasa,
po njoj plove konji i junaci;
a junačke kosti ostadoše
da ih kljuju orli i gavrani.
Znati će se onde (kosturnica
dokle traje sunca i Kosova,
da pas pasu priča i kazuje
gdje obadva cara pogiboše,
sultan Murat i care Lazare,
gdje pogibe srpska gospoština,
gdje pogibe srpska carevina, —
Srbi, braćo, i Bogu je žao!
I pjesma.
DVA SE SILNA CARA ZAVADILA.
Grad gradila Nagorkinja vila,
na visokoj na Šari planini,
na planini, na vrh Ljubotena,
đe se legu orlovi krstaši,
đe se kriju vile i zmajevi,
đe se viju magle i oblaci,
đe se biju bure i vjetrovi,
đe pucaju munje i gromovi.
Ne gradi ga čim se gradi grade,
ne gradi ga krečom, ni kamenom,
ni mermerom, a ni kositerom,
borovinom, ni javorovinom,
nego košću konjskom i junačkom.
Kule gradi od junačkih glava,
i ograde od oštrih kopalja,
od nadžaka, i od buzdovana.
a kapije od krivih sabalja;
brave meće vilice junačke,      ;
kvake meće udovičke ruke,     j
ključanice oči djevojačke.
Kad je vili građe ponestalo,
mislila se šta će i kako će:
odakle će građu nabaviti?
Sve mislila, na jedno smislila.
Razvi krila, pa poleće vila,
i odleće u goru zelenu,
pa uvati visoka jelena,
ta jelena od sedam godina;
i uvati dva orla krstaša,
otkide im sva četiri krila,       !
dd krila im sedlo napravila,
osedlala visokog jelena.
11*
164 s
Niko Županić:
vitinom ga lozom opasala;
i uvati dva debela smuka,
dvije praće od njih načinila;
pak uvati dvije tanke guje,
i oplete uzdu zmijovitu,
te jelena njome zauzdala;
treću zmiju uze ko kandžiju;
jelenu se na ramena baci,
da poćera brzoga jelena
do zelenog u gori jezera;
te uvati utvu šestokrilu,
otkide joj do ramena krilo,
od krila joj sablju načinila,
sjeći može i goru, i travu,
i po zemlji studeno kamenje,
ni o njeg se otupiti ne će;
pak uvati mrku međedinu,
manu sabljom, osječe mu glavu,
pa napravi balčak od jelike,
na nj natuče od međeda glavu,
od glave mu topuz napravila;
vire zubi iz međeđe glave
kano čavli iz teška topuza.
Pak posjede vila na jelena,
otište ga strmo niz planinu,
dovati ga zmijom po ušima,
stade dreka visoka jelena,
stade cika šarovite guje,
stade klika Nagorkinje vile.
Tako vila Ovčem Polju dođe,
i preleće preko polja ravna
ko na nebu kad se prospe zvjezda;
po tri sata pred vjetrom iđaše.
Prođe polja, i prođe planine.
Prije zore i bijela dana
prjeđe humku srpsku i otmansku
đe je zemlja krvi poželjela,
gavranovi od junaka mesa;
1 osvanu na Maleš«planini.
Od Maleša do Pirinsplanine
ima ravno trideset karaula,
a u svakoj je po trideset stražara;
na granici naučili Turci,
naučili biti na mejdanu,
krvavom se rukom umivati;
tu jelenu vila pritužila,
udara ga zmijom po rebrima,
ispretura turske karaule,
isiječe mlade serhatlije,
pa otalen okrenu jelena.
Malo vrjeme, za dugo ne bilo,
dođe vila pod Rcdop planinu,
u zeleno polje pod Jedrenom,
i odjaha suroga jelena,
pusti zmije u sivo kamenje,
a jelena u goru zelenu.
Tad se vila tevdil učinila:
načini se delibaša Huso,
od delija carskih serhatlija,
što čuvaju serhat i krajinu;
uze na se protrule haljine.
Najnaprijed džemadan obuče,
džemadan je od bijela sukna,
svakojakom čovom iskrpljen je,
i na krake od saje čakšire,
sa ja spala, ostala postava;
pa obuče bijelu dolamu,
dolama je od bijela sukna,
svakojakom čovom iskrpljena;
pa na glavu đulah nataknula,
i na noge na preplet opanke.
Sve se tjelo vidi kroz odjelo:
kroz dolamu vire lopatice,
kroz čakšire ispala koljena,
kroz ćulah je perčin prepanuo,
kroz opanke propanule pete.
pa uputi uprtnjaču torbu,
sa svih strana torba iskrpljena,
a uprte nadovezivane;
pa prebaci struku sinjgavicu,
i uzima rogastu tojagu.
Ukraj puta nađe konja žuta,
kusa, bosa, i čičljivih kosa,
rebra mu se mogu prebrojati,
o kukove torbe objesiti;
nema na njem uzde ni julara,
nit ikakva sedla ni samara.
Na gologa uzjaha kulaša,
oćera ga u Jedrene bjele.
Huso ide, niđe ne uspire
već doćera konja pod dvorove
Mehmed^paši, velikom veziru,
pod kulom mu konja razjahao;
gledali ga pašini dvorani:
đe je momak vrlo ogolio,
pocrnio kao gavran crni.
Narodna epopeja „Kosovo"
165
u Husa su pete ispucale,
ispucale ruke do ramena,
na glavi mu kapa izderana,
kroz kapu mu perčin propanuo.
Pa dvorani paši dokazaše,
i na kulu Husa izvedcše;
vezir sjedi na meku šiljtetu.
Kad iziđe Huso pred vezira
tri puta se zemlji poklonio
dok je njemu ruci pristupio,
ljubi pašu u skut, i u ruku,
i ljubi ga u bijelu bradu,
pod nogama od zlata serdžadu,
i koljeno paši poljubio,
izmače se, dvori gospodara.
Kad je vezir upazio Husa,
kad mu viđe i glavu i bradu,
i njegovo viđe odijelo
zelene je oči izvalio,
i ovako zapituje Husa:
»Goli sine, carev serhatlija,
nemoj meni jutros zamjeriti,
jer ja tebe poznati ne mcgu:
ja 1 sam, sine, plaho ostario,
ja 1 u oči već cbnevidio,
ja 1 mi nikad dohodio nisi;
nu se meni po istini kaži,
po plemenu, po imenu svome,
oklen jesi, od senta kojeg si?«
Veli Huso Mehmedu veziru:
»Mehmed paša, veliki vezire!
Jesi 1 čuo od Kočana Husa?
Ovo j' Huso što s tobom govori.«
Opet vezir Husi govorio:
»Dragi sine, delibaša Huso!
Ta, ti si se čuo na daleko,
za te Devlet u Jedrenu znade;
kud si pošo, šta si naumio?«
Govori mu delibaša Huso:
»Aman, pašo, carevi većile!
Dodija nam ruglo i sramota,
nemaština i siromaština,
pa sam pošo Caru na divana
da Devletu naše jade kažem,
ne bi 1 bilo kakvog selameta.«
Kad to začu carevi vezire,
prepade se, rugat mu se nije,
za bradu se rukom uvatio.
a dršće mu i ruka i brada,
pa ovako Husi progovara:
»Šta je Huso? Ti se pomamio!
Zar ćeš taki na divan izaći?!
Ta, na tebi ni haljina nema,
ni saruka, ni obuće nemaš,
nit oružja imaš za divana,
nit se briješ, nit perčin potkidaš!
Što se malo preodio nisi?!«
Huso laže, i kune se krivo:
»Aman, pašo, ako bora znadeš!
Ja haljina za ponosa nemam,
a ja konja za jahanja nemam,
ja oružja za obraza nemam.
Ovaka je krvava Krajina,
s krvi ručak, a s krvi večera,
svak krvave žvaće zalogaje,
krvavom se vodom umivamo;
niđe bjela danka za odmora;
koliko je u godini dana,
nema dana bez ljuta megdana,
ni megdana bez krvavih rana.
A kad bih se, junak, obritvio,
i na vratu perčin podbrijao?!«
To Sadrazam Caru dokazao.
zvedoše Husa na divana.
A kad Huso pred Cara izađe,
pade Huso licem po serdžadi,
sedam puta u zar poljubio,
i pod Carem poljubi serdžadu,
ispravi se, sjede na koljena,
pojmi malo da će govoriti
al se njemu govorit ne dade,
smrznu mu se jezik u vilici,
pa od muke suze prosipaše,
a rukama bradu skubijaše.
Slobodi ga Sultan na divanu:
»Zbori Huso, moje čedo drago!
Kaka ti je golema nevolja?«
Onda Huso čelo podigao,
i žalosno riječ izgovara:
»Aman, care, ogrijano sunce,
jasna zvjezdo, pod nebom, na zemlji!
Mi od Srba živit ne možemo,
težak nam je zulum dodijao:
pjani Vlasi mirovati ne će,
prelijeću preko vode Strume,
pa se naše zemlje dovaćaju.
166
Niko Županić:
svake jade od Turaka grade.
Odvedu nam konja za jahanja,
polome nam zvona i čaktare,
oćeraju ovce na zbojeve,
oćeraju krave i volove,
—• stoji buka nejakih telaca,
stoji bleka malenih janjaca. ■—
Mi se Turci maći ne smijemo
od srpskijeh Ijutijeh zmajeva,
iz čaršije izić ne smijemo,
ni od grada nikud odmaknuti.
I te bismo jade podnijeli
kad nam nema bolje, gospodaru,
ali evo jada i gorijch:
svaku su nam skelu zatvorili,
drumove nam redom zatvoriše,
po drumima isjekoše Turke,
isjekoše lovce i trgovce,
oteSe nam trgovne volove,
a razbiše karvan^kiridžije,
ne dadu nam cara učiniti,
ni debela konja osedlati;
sve oteše, dragi gospodaru!
To se, Care, podnosit ne može.
I te bi smo jade podnijeli
kad nam nema bolje, gospodaru,
ali evo jada i gorijeh,
pobuniše našu dobru raju,
pa čivčije age poturiše,
buljubaše naše iščeraše,
izagnaše im lomeč varićake;
oteše im metle i lopate.
Oteše nam zijamet^timare,
teferiče turske obališe,
a palanke carske zapališe.
Ne dadu nam ovce zametnuti,
nit u ralo vola uvatiti,
ni raditi careve timare.
Mi od gladi pobismo volove,
i bijele ovce iskopasmo;
mi od rđe konje prodadosmo.
Još držimo pri sebi oružje,
te branimo careve gradove.
Mi ih više držat ne možemo,
ni carevu braniti Krajinu.
I te bismo jade oprostili
kad nam nema bolje, gospodaru,
ali ima i goreg zuluma:
često dižu ubojitu vojsku,
pa udare nama preko Strume,
robe bule, provaljuju kule,
vode mlade u Srbiju kade;
posijeku momka na ženidbu,
a odvedu curu na udaju,
pa je krste u njihovoj crkvi,
u ponoći kad vidoka nema,
i kade je voskom i tamjanom,
i mažu je uljem i pamukom.
Aman, Care, ogrijano sunce!
Sunce sjaje po svemu svijetu,
a ti. Care, po svem memlećetu!
To nam vjera podnijet ne može,
mi ovako živit ne možemo!
No ti s' molim, i ljubim ti ruku,
ljubim zemlju pod tobom koja je,
i papuču koju nogom čepaš,
ako 'š duši mjesta uvatiti,
i dženetska vrata otvoriti,
daj nam. Care, silu i ordiju,
i naredbu što treba za vojsku
da Srbima zajam povratimo,
da im damo žao za sramotu,
da hajdučka gnjezda iskopamo,
istražimo koljeno prokleto
nek od vraga ne ostane traga!
Ako li nam to dodati ne ćeš
eto sablje, evo moje glave,
ja ti više na granicu ne ću!
Ne će stati ni nedjelja dana,
svi će tebi krajišnici doći,
donijet ti od gradova ključe;
čuvaj serhat kako tebi drago!«
Sultan Murat kad povata rječi,
dvaput okom uz njega pogleda,
i ovaku riječ progovara:
»Be, ne luduj, delibaša Huso!
Nema danas ni pun mjesec dana,
s Lazarom sam sula učinio,
i tvrdu smo vjeru uvatili,
mir i vjeru za godinu dana.«
Popravi se delibaša Huso,
triput pred njim poljubi prostirku,
i ovako njemu progovara:
»Svjetla kruno, majka nam jadovna!
Tanka ti je vjera u đaura!
Nema, Care, ni nedjelja dana.
Narodna epopeja „Kosovo"
167'
kako Vlasi sakupiše vojsku,
i po noći Strumu prebrodiše,
Natrnjane selo pcrobiše,
bjele ovce, konje i volove.
Ondolen se sila zagonila,
do Pirine gore doćerala,
opališe kule i čardake
robec roblje, sijekući glave;
obališe carske karaule,
serhatlije tvoje izgubiše.
Dvije kule ognjem opališe,
pa i treću kulu zapališe,
s temeljom joj sljeme sastaviše,
pcsjekoše trideset delija,
a šezdeset utekosmo živi,
bez saruka i praznijeh ruka,
bez kapice i bez kabanice,
bez oružja i bez opanaka.
Na četvrtu kulu udariše,
i ovako Vlasi dovikuju:
»»Predajte se, pasja vjero, Turci!
Izvedite roblje na kapiju.
Jesu 1 vam se bule preobule?
Da ne skaču bose po kamenju,
da Srbova jutros ne griješe!««
udariću s vojskom na Srbiju
Ma se ne da Osman barjaktare,
Osman Kuka, trnovski gazija,
već se brani iz visoke kule.
Ali Vlasi ne sjede za ludu,
no drvene saone uzeše,
u saone koše naturiše,
u koševe slamu i sijeno;
u saone vatru uturiše,
te zaždiše slamu i sijeno,
pa saone kuli primakcše,
dokle kula vatru privatila,
dok stadoše padati ugarci,
a iz ognja iskakati Turci;
vataju ih Srbi vitezovi,
kome rusu posjekoše glavu,
kome bjele savezaše ruke,
i sa njega skidoše oružje.
Osman Kuka, trnovski gazija,
ne šće izać iz bijele kule,
da se s njime Srbi ne naslade,
sa njegovom glavom i oružjem,
pa izgore zajedno sa kulom.
Tu pogibe trideset Turaka,
trideset i dva uvatiše živa.
Moliše se Turci na otkupe,
za od zlata mljetačke dukate.
Ne šćeše ih pustit na otkupe,
za mljetačke od zlata dukate,
već za tursku bruku i sramotu,
zaiskaše tovljene veprove.
Što iskaše to im Turci daše,
pa za krmke mijenjaše Turke.
Ja pobjegoh krajem međe suve.
Aman, Care, svečevo koljeno!
To nam vjera podnijet ne može.
Sad što ćemo od života svoga?!«
Sluša Sultan šta govori Huso.
Od velikog jada i čemera,
za bradu se rukom uvatio,
a o patos nogom udario,
. pa ovaku riječ progovara:
»Dvadest paša, u Jedrenu mome,
dvadeset paša i sedam vezira,
dva ekrema i dva beglerbega,
šta činite, svaki poginuo!
Što carevu zemlju ne branite,
sa Srbijom što se ne bijete?«
Sadrazamu Care govorio:
»Šalji sluge na četiri strane,
nek se Divan kupi oko mene;
ti sazovi lale i vezire,
učtuglije i sve ićtuglije,
birtuglije, i sve muhurlije!«
Divan kupi Sadrazame carski,
po Jedrenu pustio telale,
te telali telale po gradu,
ne prestaju od jutra do mraka:
»Zapovjed je Cara čestitoga
ko je gode od dvora careva,
da se sutra na Divanu nađe.«
— Koliko je na jad noći bilo,
na nesan se Caru bješe dalo,
niti spava, nit se razgovara,
niti klanja, nit avdes uzima,
no se šeta kroz bijele dvore,
sve misleći što će i kako će.
Kad u jutro bjeli danak dođe,
skupiše se na Divanu Turci,
sve su lale na Divanu stale,
dva ekrema i dva beglerbega.
168
Niko Županić:
silne paše, age i begovi;
sve je ajan sio do ajana,
sve gazija jedan do drugoga,
redom sjede, ništa ne besjede,
svaki kupi u mozgu pameti,
šta će koji na Divanu reći.
Sultan šeta po Divanu svome,
objema se rukam podnimio,
ni s kim Care da govori ne će,
a niko ga upitat ne smije.
Tako bilo od jutra do mraka,
i jacije vakta dočekaše;
Care viknu Šehsislama svoga,
A Šeh4slam pade na koljena,
te svi Turci klanjaše jaciju.
Istom lale opet posjedale,
na odaji poklekoše vrata,
a uniđe Bezar Mahmut paša,
zet milosni Cara čestitoga, .
— bjela brada, a bijela čalma
udesnoj mu tespih od merdžana, —■
golu sablju o vratu unese,
a carevu skutu poletio,
u koljeno Cara poljubio,
pred njeg sablju metno golotrbu,
pa je Caru tiho govorio:
»Molim ti se. Care, kod koljena,
dede nama u Divanu kaži
što ti ni s kim da govorit ne ćeš?!«
Onda Sultan poče govoriti,
sve im što je, i kako je, kaže,
šta govori delibaša Huso.
»Čujete li, moje lale prave?
Ne čujete, ili ne hajete!«
Kad gospoda Cara razumješe,
svako svoga žali na Krajini,
neko brata, neko bratučeda,
neko sina a neko sinovca,
neko žali iz sela komšiju.
Car je britku sablju izvadio,
pa se kune svačim na svijetu,
a najpošlje postom ramazanom:
»Oj, da bi me ne rodila majka,
već kobila koja hata moga!
Hoću silnu pokupiti vojsku,
tri stotine hiljada Turaka;
ja naredbu imam za vojnike,
imam dosta svijetla oružja.
i zaire za godinu dana;
zemljama ću drume zaprašiti,
a vodama zamutit brodove;
đe se samo ljute guje legu,
posjeći ću i staro i mlado,
da mi vučju tragu iskopamo,
da od vraga ne ostane traga;
Lazaru ću kuću iskopati,
bosa ču ga po kamenu vodat,
gologlava po žeškome suncu,
i gladnoga pokraj hljeba bjela,
a žednoga pokraj vode ladne,
vjernu ljubu na oči mu ljubit,
a onda ga na kolac nabiti;
a Vuka ću na kolo prgnuti,
starog Juga britkom sabljom posjeć,
Jugoviće s konjma istrgati,
Strahinića na vatri spaliti.
Kad pogubim srpskog CarsLazara,
i njegove hrabre vojevode,
što su Caru najbolji glavari,
uvatiću vojvodu Miloša,
ne ću njega posjeć sabljom britkom
nego ću mu kožu oderati,
i nove mu muke udariti
što ih nema u koranu mome,
na muke mu dušu istrgati.«
Kad to čuje lale i većili
to je njima vrlo milo bilo.
Pita sultan paše i vezire:
»Djeco moja, paše i veziri,
koji bi se mogo pouzdati,
koji će se toga privatiti,
da mi bude serašćer nad vojskom,
da mu dadem po muhura svoga,
da on radi kako njemu drago?
Bih mu dobru načinio kulu,
pored moje ko i moja što je;
dao trista pod muhurom kesa,
još mu selo raje poklonio,
a ledenoj Strumi na obali,
u kome je stotina dimova.«
Kad to čulo sedam ićtuglija,
i četiri paše učtuglije,
dva ekrema i dva beglerbega,
zgledaše se jedan na drugoga,
pa ovako govore Sultanu:
»Ne brini se, dragi gospodaru.
Narodna epopeja „Kosovo"
169
evo tvojih vjernijeh vezira,
svaki ćemo tebe poslušati,
daj nam vojske tri stotin hiljada!«
Onda paša Seidime viknu:
»Sultanscare, iza gore sunce!
Daj ti meni po muhura svoga,
muavina Sehsislama tvoga,
ja ću biti serašćer pred vojskom,
ja ću dignut tvoju carevinu,
dušmanina kahar učiniti,
carevinu tvoju pričuvati.«
Na to reče Hasan paša Ćoro:
»Podaj, Care, muhur Seidimu,
muavina Šeh4slama tvoga,
oni če ti carstvo sačuvati,
dušmanina kahar učiniti.«
Ali neko iz budžaka viknu:
»Sultanscare, svečevo koljeno!
Podaj muhur paši Seidimu,
daurima podaj carevinu,
pa se seli iz Jedrena tvoga;
podaj muhur paši Seidimu,
murtatin je, očinjeg mi vida,
sa carstvom će tebe rastaviti,
sve gradove tvoje rasprodati,
Sultan^care, u dušmanske ruke.«
Bože mio, ko bi ono bio
što no tako iz budžaka viknu?
To bijaše Bezar Mahmut paša,
zet milosni cara čestitoga.
Na to viknu većina većila:
»Onako je. Care od Jedrena,
ko što kaže Mahmut paša stari.«
Onda Care u Divanu viknu:
»Lalo moja, primakni se amo
da mi pašu kahrimana kažeš
ko će biti serašćer pred vojskom,
i pred moju uljeć carevinu,
dušmanina kahar učiniti,
carstvo moje, lalo, održati?«
Blizu Cara Mahmut paša stupi,
pa on Caru stade besjediti:
»Sultanscare, ogrijano sunce,
ti imadeš sina rođenoga,
Bajazita,  gazisildirima,
junaštva mu u svijetu nema,
ni pameti ovde na Divanu,
njega možeš vrći serašćerom.«
Kad to začu Sultan car Murate,
obadvije raširio ruke,
pa poleće  Mahmutspaši  starom,
te zagrli svojega većila,
pa ga ljubi u bijelu bradu.
»Mahmutspašo, lalo najmilija,
najmilija, i najpametnija!«
Onda Care Divan rasturio. —
Kad pođoše lale sa Divana,
i Seidim paša kući pođe,
pa govori starom Mahmut«paši:
»Mahmutspašo, stid te brale bilo!
Jer ti men učini sramotu?«
Za to Stari ni habera nema
već ctiđe iz careva dvora.
Kad je Care Divan rasturio,
po koljenu knjigu raširio,
po knjizi mu kalem poletio;
šarenu je knjigu nakitio,
i pod knjigu nađe knjigonošu,
šalje knjigu bijelu Kruševcu,
na koljeno srpskom Car^Lazaru.
Jedno jutro u svetu nedjelju
poranio srpski Car Lazare,
nit je pravo danak osvanuo,
nit je crkvi zvono zazvonilo,
nit s' umio, ni Bogu molio,
te on budi caricu Milicu.
Kad se Gospa od sna razabrala,
ona Caru dobro jutro viče:
»Zdravo bio, gospodaru mio!«
Gospodar joj privatio zdravlje,
pa je sebi sjedi uz koljeno,
i ovako ode govoriti:
»O, Milice, moja vjerna ljubo!
Ja sam noćas čudan san usnio
đe se povi jedan pramen magle,
od proklete zemlje Rumelije,
pa se savi u polje Kosov.~,
povrh magle klikte sokolovi,
a iz magle sijevaju munje.
Ja udarih kroz taj pramen magle,
sa mojijeh trideset vojvoda,
i za nama svakolika vojska.
U magli se, ljubo, rastadosmo,
rastadosmo, pa ne sastadosmo.
Neka Bog zna, dobra biti ne će!«
170
Niko Županić:
Kad je Gospi sanak kazivao
prosu Gospa suze niz obraze
kano biser niz bijelo platno,
i kroz suze Caru progovara:
»Ne boj mi se, mili gospodaru,
dobar junak, dobar san usnio,
dobar sanak, a u dobar danak;
san je laža, a Bog je istina.
Bog će dati, pa će dobro biti,
od toga se nemoj prepadati.«
Istom oni u riječu bili
al eto ti Čelnika Goluba,
nosi knjigu u bijeloj ruci,
na četiri mjesta zatvoritu,
pred Carem se triput poklonio,
poljubi ga u skut, i u ruku,
ostavi mu knjigu na koljenu,
izmače se, stade ga dvoriti,
i ovako njemu progovara:
»Voljan budi. Care, na besjedi!
Ova knjiga od Jedrena grada,
donese je jedan knjigonoša.
I do sad su knjige dolazile,
ali nisu 'vake knjigonoše;
na njemu je čudno odijelo,
sve u srmi i u čistom zlatu,
za pasom mu noži i sindžiri,
sindžiri ga po koljenu mlate.«
Veli njemu srpski Car Lazare:
»Golubane, vjerna moja slugo,
ugosti mi hitra knjigonošu,
narani ga i napoji mi ga,
i podaj mu štogod popudbine,
. pa nek ide kud je njemu drago.«
U mlađega pogovora nema.
Uze Care knjigu napisatu,
pa na knjizi pečat razlomio,
razlomio, pa je razavio.
Knjigu uči, po srcu se muči,
jer mu knjiga grdno progovara:
»Oj, Lazare, od Srbije glavo!
Nit je bilo, niti može biti:
jedna zemlja, a dva gospodara,
jedna raja, dva harača naje;
carovati oba ne možemo.
Već mi pošlji ključe i hačare,
zlatne ključe od svijeh gradova,
i harače od sedam god'na;
uz harače osam djevojaka,
od dvanajest ljeta do šestnajest,
što će ljubit moji serašćeri,
i devetu tvoju Vukosavu
da oženim sina Bajazita;
uz djevojke dvanajest talaca,
sve taoce koje tebi pišem:
Jugoviće Boška i Damjana,
najmlađega i najstarijega,
dva Musića, Steva i Lazara,
i junaka Relju krilatoga,
i Strahinju bana Strahinića,
i vojvodu Srđu Zlopogledu,
od Zagorja Ljuticu Bogdana,
od Toplice Toplicu Milana,
od Kcsova Kosančić Ivana,
i tvog sina Visokog Stevana,
i sokola Miloš Obilica.
Bez Miloša ne ću ni jednoga!
Ako li mi to poslati ne ćeš,
kupi vojsku, hajde na Kosovo,
da sabljama zemlju dijelimo,
a glavama među bilježimo.
Od vaske ću jade napraviti,
biće mesa orlu i gavranu.
Ako li mi ni izaći ne ćeš,
kunem ti se vjerom i kuranom
da ću silnu podigniti vojsku,
tri stotine hiljada Turaka,
svu Srbiju listom popaliti,
do tvojega bijela Kruševca,
i njega ću u kam rasturiti;
što je muško, i staro i mlado,
pogubiću sabljom svekoliko;
što ni žensko, mlado i lijepo,
porcbiću malo i veliko;
a tebe ću živa uvatiti,
gola ću te kroz vojsku voditi
na svake te muke okrenuti,
a najpošlje osjeći ti glavu.«
Kad Car Lazar knjigu proučio,
i kad viđe šta mu knjiga kaže,
uz obraz mu plamen udario,
od jada ga zaboljela glava,
i cd glave uvati groznica;
kad groznica Cara ostavila,
pogleduje desno i lijevo.
Kod njega se niko ne pridesi.
Narodna epopeja „Kosovo"
171
ne pridesi mudroga junaka
kom bi svoje jade iskazao,
no od jada pogleduje ljubu.
A ljuba mu 'vako progovara:
»Čije su te ruke rastužile?
Da Bog da se obje osušile!
Oklen knjiga, ognjem izgorila!
Oklen li je, od koga li grada,      .
te je učiš, a njome se mučiš?
Proklet bio ko je nakitio,
i krajina ona iz koje je!«
Car joj na glas knjigu proučio.
»Moja ljubo, nu me svjetuj sada!«
Ženska strana mudro progovara:
»Gospodaru, srpski Car Lazare!
Zazor mi je u te pogledati,
a kamo mi s tobom govoriti:
kog su ljube došle svjetovale,
koga došle, koga li će odsle,
s dugom kosom, a pameću kratkom?!
AI ti hoću riječ progovorit:
pitaj svoga tasta Jug^Bogdana,
pitaj šure devet Jugovića,
pašenoga BanovićsStrahinju,
pitaj zeta Vuka Brankovića,
pitaj redom bane i knezove,
i vojvode što su u Kruševcu,
oni će te ljepše svjetovati!«
Kad to začu srpski car Lazare,
on dovika čelnika Goluba,
i šalje ga dvoru Jugovića,
da mu dođe stari Jug Bogdane
i devet sina, devet Jugovića,
i sa zetom Strahinićem banom.
Itra sluga itro poslušala,
itro dođe dvoru JugsBogdana,
pa udara zvekirom na vrata.
Priskočiše sluge i sluškinje,
otvoriše na dvoru kapiju,
vode njega na tananu kulu.
Tu na kuli nađe gospodare:
kod gotove sofre zasjednuli,
zasjednuli, te pijahu vino,
i gospodsku riječ besjeđahu.
U vrh sofre stari Jug Bogdane,
s desne strane Strahiniću bane,
i tu sjedi devet Jugovića,
niza sofru ostala gospoda;
ko 1 je mlađi, dvori gospodare.
No bijaše do devet jetrva,
no jetrve dvore uporedo,
dvore svekra silnog Jug^Bogdana,
i dvorahu svoje gospodare,
a najviše zeta ponosita.
A sluga im jedna vino služi,
služi vino jednom kupom zlatnom;
na trideset rednja kupa hoda.
Ja da vidiš druge đakonije,
đakonije, mnoge gospoštinel
Kako uđe čelnik Golubane,
dobra sluga boljeg gospodara,
pokloni se i dva i tri puta,
ljubi Juga u skut i u ruku,
i ovako njemu progovara:
»Zlatna brado, silan Jug«Bogdane!
Pozdrav ti je slavni Car Lazare:
nu, potrudi čudo i gospostvo,
i povedi mila zeta svoga,
mila zeta Strahinića bana,
i povedi devet milih sina
na razgovor u Careve dvore,
da se hladnog napijete vina.«
Kad to reče starom JugsBogdanu,
izmače se, stade ga dvoriti,
previtijeh ruku na prsima.
Podiže se stari Jug Bogdane,
namah skoči devet Jugovića,
i Strahinja bane Strahiniću,
ostaviše vino i jestivo,
nabreknuše sluge i sluškinje.
Sluškinje im dadoše oružje,
itre sluge konje izvedoše.
Jugovići od boja junaci,
svakad drže konje osedlane,
osedlane i naoružane,
pa gotove konje posjedoše.
istjeraše konje na ulicu,
kroz Kruševac naglo pohitaše;
očima ih spratila Majka.
Jugovići silni i bijesni,
sve ulicom konje priječaju,
niz bedrice zvekeću im đorde,
na prsima toke pozvekuju;
odjezdiše pred Careve dvore.
Jug dojezdi, dvori zazvoniše.
Jugovići konje razjahaše.
172
Niko Županić:
privatise  stremen  Jug«Bogdanu,
i svojemu zetu Strahinj«banu,
skidoše ih sa dobrijeh konja;
itre sluge konje privatise,
vodaju ih, i tamo i amo,
pa ih vode u podrume donje;
a sluškinje primišc oružje,
pa oružje grle u naručje,
u naručju nose na čardake.
Kad padoše Caru pod dvorove,
sam ih Care s kule ugledao,
pa on sleze niz kulu visoku,
te ih sreta u svojoj avliji,
ruke širi, u lice ih ljubi,
za junačko raspituje zdravlje.
Juga uze za bijele ruke,
zove goste na tananu kulu;
tu gospoda bješe Kruševačka,
za obilnu sofru zasjednula,
a na sofri svaka đakonija,
a najviše slatka amberija,
oni piju slatku amberiju.
Viđe goste Carica Milica,
pa im Gospa pođe u sretanje,
lako šeta po bijeloj kuli,
na njojzi je do devet čemera,
ispod grla do devet đerdana,
a na glavi devet perišana,
povrh toga kruna pozlaćena,
a u njojzi tri kamena draga,
pa se sjaje kako žarko sunce;
za njom ide Vuče Brankoviću,
i vojvoda Miloš Obiliću.
Pitaju se za zdravlja junačka.
Za gospodsku sofru zasjedoše,
posjedaše u zlatne stolove,
posjedaše jedan do drugoga,
po gospostvu, i po starješinstvu,
i sve mlađi niže starijega;
Cara drže mnoge vjerne sluge,
drže njega za oba pazuha,
pa ga vođe preko tanke kule,
u vrh sofre njega posadiše.
Pak im služe sluge gologlave,
služe njima vino i rakiju,
za zdravice i dobrodošlice,
i ostalu svaku đakoniju,
kako, brate, đe je carevina!
A kad vince iziđe u lice
nadmeću se zborom i pameću.
Car pred njima knjigu proučio.
Kad gospoda knjigu razumješe
gospoda se prepadoše ljuto.
Svi govore da harače daju,
uz harače dvanaest talaca,
sve taoce koje Murat piše,
uz taoce devet djevojaka.
Al govori Miloš Obiliću:
»O, gospodo, crn vam obraz bio!
Sto šaljete ključe i harače,
imate ih, daćete ih Turcim;
što šaljete dvanaest talaca,
imate ih, daćete ih Turcim;
ja ću prvi pred taocim poći!
Al što šijete devet djevojaka?
Od Boga je velika griota,
a cd ljudi zazor i sramota.
Bolje nam je svima poginuti,
no u Turke davati djevojke!
Ne budite srca udovičkog,
već budite srca junačkoga.
Vi Muratu vako ctpišite:
»»Čini, Care, što si naumio;
ne damo ti ništa do kamena,
da s njim bijes u oba ramena!««
Kako će nam Turci dosaditi,
kad nas ima trideset poglavica,
koji znamo s vojskom upravljati,
na megdanu Turke dočekati;
u svakoga po riznica blaga,
sve u tvrdo žuta Mlječanina!
Nas trideset kada ustanemo,
ustanemo na noge lagane,
pa riznice s blagom otvorimo,
prosučemo zlato po kaldrmi,
na dukate sakupiti vojsku,
sve junaka kako vatre žive,
koji može stići, i uteći,
i na strašnu mjestu postajati,
i na oštru sablju udariti,
i ranjena privatiti druga,
kome nije žao poginuti,
ko od rane jaoknuti ne će,
ni kraj sebe uplašiti druga.
Kako će nam Murat dosaditi?
Dok su zdravo bani i vojvode.
Narodna epopeja „Kosovo"
173 i
dok je nama kralja bosanskoga,
i dok nam je kralja ugarskoga,
i dok nam je kralja maltijskoga,
karavlaškog i karabogdanskog,
i dok nam je dužda mljetačkoga,
ništa Murat učinit ne može.
Sto se hvali sa trista hiljada!
Što je više vojske u Turaka
više ćemo pripraviti mesa,
naješćemo orle i gavrane,
i vukove iz gore zelene,
više ćemo zadobit šićara
od turskoga ruva i oružja.«
Vuk Branković poče govoriti:
»Zli ti nadi, srpski car^Lazare!
Dok ti kralji vruću pomoć dadu
Turci će ti zemlju pregaziti,
i tebe će živa uvatiti;
kad pogineš već te biti ne će!
— Nas je malo, a mnogo Turaka.
Šta je naša vojska spram njihove?
Ko kap vode na vrelo ognjište!
Da siđemo s vojskom na Kosovo,
ja se bojim i strah me je ljuto,
hoće naša vojska izginuti,
mi glavari glave pogubiti,
a Turci nam kuće popaliti,
porobiti malo i veliko.
Al vi tako nemojte raditi
nego mene Ijepo poslušajte,
pošaljite otkupe Muratu,
i suviše za dvanest talaca,
za svakoga tri tovara blaga,
i po tovar za svaku djevojku.
Nije stalo Muratu sultanu
do momaka i do djevojaka
već se Turčin lakomi na blago.
A što će nam više pusto blago?
Da meljete izjest ne možete.
Ako 1 vam je žao toga blaga,
mi možemo, i Bog nam je dao,
silovitu sakupiti vojsku,
zatvoriti vojsku i gradove,
povatati klance jadikovce,
i pećine kuće zazidane,
branićemo zemlju od Turaka,
branićemo, i odbranićemo;
kad nestane trave i cvijeta,
kada pane sa gore listina,
a na goru napane kitina,
kad se smrznu vode studenice,
kad prestanu mljeti vodenice,
kad nastanu slane i snjegovi,
zimno doba dani okračali,
u planini snijeg do koljena,
te pomori konje i junake,
lasno ćemo pridobiti Turke.
Ako 1 ćete ići na Kosovo
ja se prvi s Turcim biti ne ću,
jer ja nisam drvo vrbovina,
kad posjeku da s' omladit mogu,
pa da budem vrba ko i bila,
već sam junak, od kosti i mesa,
kad posjeku omladit se ne ću.«
Veli njemu Miloš Obiliću:
»Kneže Vuče, što si poluđeo?!
Mi nijesmo jedne ženske glave
pod zatvorom ženski da pomremo,
već ubojni na glasu junaci
što zameću na Krajini kavgu,
svaki voli muški poginuti
nego život ženski ostaviti.
Nas je vrjedna izrodila majka,
i Krajina za diku držala.
Da jedino Boga spomenemo,
da poviše sablju pripašemo,
da idemo da sretnemo Turke,
na Kosovu da se pobijemo
đe je svemu svjetu na vidiku!«
U glas viknu sva gospoda srpska:
»Hvala tebi, vojvoda Milošu!
Tebe ćemo danas poslušati!«
Progovara Banović Strahinja:
»Evo ima doba nekoliko
da krvava boja ne imasmo;
sve se molim Bogu velikome
da udare na Srbiju Turci,
da porobe obije Morave,
da porobe, i ognjem popale,
da mi s njima zaturimo kavgu.
Desna mi je začilila ruka,
poželjela boja i megdana,
a britka mi sablja zarđala,
ožednjela krvi od junaka;
dobar mi se đogat posilio,
na vodu se ne da izvoditi.
174
Niko Županić:
a kamo li da se jahat dade,
nego rže i ušima striže,
dok uzjašem grob nogam iskopa.
Jedva čekam ljutoga megdana
da okušam sreću u Đogata.
Odavno sam Doga nabavio,
te ga hranim u toplom podrumu,
sve se kakvom ratovanju nadam;
kad je torba zobi dukat bila
ja mu nisam zobi uzmicao,
onda sam mu više primicao.
— Još ga Ijucki okušao nisam.
Rad bih sablju krvi napojiti,
a Đogatom lese pogaziti,
i ranjene počepati Turke.«
Njega hvali stari Jug Bogdane,
šuška, tepa, tiho izgovara:
»Mio zete, Strahiniću bane,
kad te slušam ja se podmlađujem,
nekada sam i ja silan bio,
al se davno prošao megdana,
život mi je davno pokleknuo,
od megdana i junačkih rana;
sad vam, djeco, za megdana nisam,
teško s' mogu na konju držati,
a Đogat mi vrlo oromio,
oromio i omatorio.«
— Uze Care pero i hartiju,
lako pero od orlova krila,
dršću ruke, pisati ne može
već on dade Toplici Milanu:
»Na, vojvodo, pero i hartiju,
knjigu piši, ja ću govoriti.«
Uze Milan pero i hartiju,
Milan piše, a govori Lazo:
»Car Murate, turski gospodaru,
što ti išteš arač od Srbije,
arač težak, od sedam godina,
uz arača devet djevojaka,
uz djevojke dvanajest talaca,
pričekaj nas u polju Kosovu,
mi ćemo ti arač donijeti:
sjajna koplja i vite strijele,
pozlaćene perne buzdovane,
i mačeve srebrom izvezene,
iskićene dragijem kamenjem,
da mi tvoju silu pokratimo;
daćemo ti za dvanest talaca
od veprova dvanaest repova.
A što išteš devet djevojaka?
O, Murate, zla ti pamet bila!
De je bila prova za šenicu?!
Ne raduju moje Šumadinke
za balije lijepe djevojke!
Pričekaj nas na polju Kosovu.
Ko dobije tome će ostati,
ko izgubi taj imati ne će!«
Kad gospoda knjigu razabraše
svi jedanak na noge skočiše.
Pred Carem se smjerno pokloniše.
»Mi smo vojska tebi. Gospodaru!
Čuvaj nama obraz i poštenje,
da te naše ne raznesu strjele,
i zeleni ne zdrobe paloši!«
Car pod knjigu nađe knjigonošu,
posla knjigu bijelu Jedrenu.
Kad car Lazo knjigu opremio,
on uzima zlatnu kupu vina,
i ovaku riječ progovara:
»Zdrav, vojvodo, Miloš Obiliću!
Moj pernati od sunašca štite,
diko moja svagda na divanu,
sabljo britka svagda na megdanu,
a kreposti među vojvodama!
Sve ja mislim, moje čedo drago,
čime ću te danas darivati.«
Caru veli Damjan Jugoviču!
»Lasno ćeš ga, zete, darivati:
imam dosta konja i sokola,
imam dosta pera i kalpaka!«
Progovara carica Milica:
»Ima Miloš konja i sokola,
Miloš ima pera i kalpaka,
Miloš toga ne će ni jednoga;
soko hoće ticu jarebicu,
Miloš hoće moju Vukosavu,
njega voli moja mjezimica,
i ja ću je njemu pokloniti!«
A govori Vuče Brankoviću:
»Bog mi s tobom, gospođo Milice!
Tvoja čerka roda gospodskoga;
Miloš nije za tvoje djevojke,
on ne može stati prema tebi!«
Veli njemu carica Milica:
»Miloš jeste junak od junaka,
a ja imam rumenu ružicu,
Narodna epopeja „Kosovo"
175:
med kćerima ćerku Vukosavu,
visinom je druge nadvatila;
bi jeli jem licem začinila;
ja ću njega zakititi njome
da se imam ponositi čime;
Miloš nije roda gospodskoga,
al je bolji junak na megdanu
od sve devet braće Jugovića.«
Kad zaćuse devet Jugovića,
zapali se obraz od obraza,
zastiđe se junak od junaka,
poskočiše na noge lagane,
potegoše mače iz korica
da pogube caricu Milicu.
Moli im se stari Jug Bogdane:
»Nete, sinci, ako Bega znate,
nete, deco, noža potezati,
ni carevih dvora krvaviti;
ako danas sestru pogubite,
na vama će ostanuti kletva;
dok izvadim knjige starostavne,
da ja gledam, sinci, u knjigama,
je 1 djevojka njemu suđenica.«
Ja, kakav je stari Jug Bogdane:
bijela mu prošla pojas brada;
kad u crkvu ide Jug Bogdane
bjela kosa i bijela brada
žubori mu kao žuborika;
kad iz crkve, miriše mu brada
kano stručak ranog bosioka;
kad govori stari Jug Bogdana
usta su mu punana bisera,
a brada mu ko čaša srebrena,
biser s' roni, pa u čašu pada,
svako zrno po dukat ga valja,
sjeda brada tri bijela grada.
Jug doziva đače samouče
da iznese knjige starostavne
kada začu đače samouče
dovati mu knjige starostavne,
a starac ih rukom privatio,
rasklopio, pa ih poljubio,
na zlatnu se štaku naslonio,
pa kazuje posljednje vrijeme:
»Vidite li, moja djeco krasna,
kako knjige starostavne pišu.
Ništa biti do vijeka ne će,
nastanuće posljednje vrijeme.
nestanuće ovce i šenice,
i u polju ćele i cvijeta;
kum će kuma po sudu tjerati,
brat će brata zvati po megdanu.
Srbi će se vrlo posiliti,
u crkvu će konje nagoniti,
i naforu s koplja uzimati,
a sjedeći zakon privaćati,
i sve časne poste premrsiti.
Turci će nam preuzeti carstvo,
oboriti nama manastire,
pokupiti i srebro i zlato,
raskovati od srebra kandila,
pokovati bulama đerdane.
Mnoga će se braća isturčiti.
Ovako nam naše knjige pišu,
a za našu kažu Vukosavu,
Milošu je ona suđenica.«
Kad to začu Miloš Obiliću,
onda Miloš na noge skočio,
pa on Juga u bradu poljubi,
pa izvadi hiljadu dukata,
i izvadi od zlata jabuku,
u jabuci tri kamena draga,
obilježje mladoj Vukosavi,
i izvadi prsten na djevojku.
Prsten prima carica Milica,
i uz prsten jabuku cd zlata,
uz jabuku hiljadu dukata,
pa Miloša među oči ljubi;
Miloš Gospu u bijelu ruku.
Tad zlaćene stole postavise,
navališe vino i rakiju,
i gospodsku svaku đakoniju,
vino piju, razgovaraju se.
A kad su se triput obredili
progovori Vuče Brankoviću:
»Gospodaru, slavni Car^Lazare,
vinu kraja i rakiji nema,
vrjeme dođe, valja dvoru poći,
ima vina i kod moga dvora;
mi možemo, dragi gospodaru,
vino piti, i veseliti se,
ali ima preče govoriti.«
Kad to začu srpski car Lazare,
on govori Strahiniću banu:
»Britka sabljo, Strahiniću bane!
Idi, bane, u malenu Banjsku,
176]
Niko Županić: Narodna epopeja „Kosovo"
na potrg je Banjska od Turaka,
najprije će na nju udariti!«
Pa dobavi dvadeset pisara,
iskidaše knjige na komade,
pa po knjigi pustiše jaziju.
Vako Care u pero govori:
»Ko je Srbin, i srpskoga roda,
i od srpske krvi i koljena,
a ne došo u boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga, ni djevojačkoga;
od ruke mu ništa ne porodilo.
rujno vino, ni šenica bjela;
rđom kapo dok mu je koljena!«
Kad je take knjige napravio
na njih carski pečat udario,
pa je Care knjige opravio
na sve srpske krasne poglavice,
od Budima grada do Soluna,
od Dunava do Sinjega Mora;
svakojemu piše podjednako;
a Kruševac i bez knjige zovnu,
i Kruševac, i oko Kruševca.
Umetnost Dolenjske.
Kulturno geografski poskus k problemu slovenske umetnostne
zgodovine.
France Stele
Problem provincialne u*
metnostne zgodovine, v kate*
re okviru se giblje v splošnem
umetnostna zgodovina Slove*
nije, ni tako enostaven kakor
bi se na prvi pogled zdelo. Po*
sebno ne z metodološkega vi*
dika. Metode, ki jih uporablja
zgodovina vodilnih tokov v
umetnostnem razvoju, so pri
provincialnem gradivu malo
porabne, ali pa vodijo do pre*
tiranosti, katerih posledica so
znanstveno preohlapni izsled*
ki. Tako je na primer konti*
nuiteta razvoja sloga v svoji
logični rasti v vodilnem toku
evidentna in metodološko os*
novna, v provincialnem gradi*
vu pa vzdržna le v časovno zelo obsežnem okviru in ob kulturno*
geografsko osredotočenem gradivu. Pa še v vodilnem toku ta kon*
tinuiteta ne obstoja samo po svoji notranji smotrnosti, s katero
zasleduje svoje končne cilje, ampak se odločivno križa in oplaja s
kapaciteto osebnosti (n. pr. Giotto, Michelangelo itd.). Pri provins
cialnem gradivu pa je ugotovitev takih razvojnih kontinuitet mo*
goča le v geografsko omejenih skupinah, kjer je kaka umetnostna
ali slogovna misel mogla živeti vsaj skozi desetletja ako ne skozi
stoletja od svoje notranje moči (pri nas n. pr. slikarstvo in stav*
barstvo gotske dobe, umetnost baročnega XVIII. stol. ali sodobna
SI. 1. Bloška Polica, zunanjščina cerkve.
12
178 France Stele:
umetnost). Vseeno pa je napredek, ki je nastal samo iz notranje
moči danega kroga, le malenkosten in redno navezan na pobude
iz vodilnih tokov; končno je to le relativni napredek, katerega
pomembnost je le pogojna in nekam navezana na zemljo, po
kateri se razpreda in pogosto kar raste iz nje.
Pa tudi veliki vodilni tokovi umetnostnega razvoja ne živijo
samo v nekih teoretičnih sferah, tudi ti so nujno udomačeni, so
nekje nastali in so tako nekje zvezani z grudo, ki je končno le
nepogrešno torišče vsega dogajanja in napredka na zemlji.
Čeprav se vodilni vplivi širijo kot sugestija, čeprav navidezno
ne poznajo nikakih mej, so vendarle že ob svojem postanku
krajevno označeni, pozneje pa zopet odvisni od miljeja, v kate*
rem nastopajo. Zato je za umetnostno zgodovino kot celoto in
njen bodoči napredek ter eksaktnost njenih izsledkov neobhod*
no, da stremi za tem, da bi objela vse razpoložljivo gradivo v
velikem vodilnem toku v širino, v provincialnih skupinah pa v
globino, prav do korenin, ki ga vežejo na zemljo. Tu je uteme*
Ijen smisel umetnostne topografije, ki je danes cilj vsake dežele,
katera je dozorela do umetnostno zgodovinskih spoznanj. Kajti
samo do podrobnosti izdelana topografija gradiva je predpogoj
vsake zanesljive provincialne, še bolj pa lokalne umetnostne
zgodovine. Tako provincialna kakor lokalna umetnostna zgodo*
vina je a priori deskriptivna, pri svojih zaključkih pa mora
izhajati iz najširših vidikov; zato je treba že pri sestavljanju
umetnostnih topografij odločno ugovarjati naziranju, da bi jih
bilo mogoče izdelati z diletanti ali lokalnimi zgodovinarji. Eni
in drugi lahko zelo uspešno sodelujejo, za presojo čistega umet*
nostno ali arheološko zgodovinskega gradiva pa so nezmožni.
Če bi temu ne bilo tako, bi bile gornji potrebi naše domovine
zadostile že farne kronike; kljub bohotno razviti lokalni zgodo*
vini, ki redno tudi izčrpno opisuje zgodovinske in imietnostne
spomenike, pa je naša umetnostna zgodovina še vedno v prvih
začetkih.
Posebno važna komponenta provincialne in lokalne umet*
nostne zgodovine je kulturna geografija. Ustvariti si je namreč
treba jasno zemljepisno sliko o pojavljanju, širjenju in vplivu
raznih tipov, o vplivnih sferah gotovih središč (Ljubljana,
Kamnik, Novo mesto. Stična itd.) ali tudi spomenikov (ljub*
Ijanska stolnica itd.), opredeliti je treba razmerja teh skupin med
Umetnost Dolenjske.
179!
SI. 2. Beli Kamen (Weissenstein, 1725)
seboj in slediti za vzroki, koliko izvirajo iz značaja kraja (kame*
niti Kras, gozdnata in lesna severna Slovenija ali Kočevsko,
prstena Panonija itd.), koliko iz značaja in tradicije ljudi (Ko*
čevsko, Kras, Bela Krajina, Gorenjsko, Panonija itd.), kako je
vplivala tradicija kraja z danimi starimi spomeniki in novonasto*
pajoče oblike (dober primer Kras) itd. Iz teh splošnih opazovanj,
12*
180 France Stele:
ki pa bodo morala biti oprta na podrobno znanje z gradivom,
bo šele mogoče spisati pravo umetnostno zgodovino Slovenije,
tako umetnostno zgodovino namreč, ki bo služila kot pomožna
stroka naši kulturni zgodovini, splošni in cerkveni zgodovini, pa
tudi splošni umetnostni zgodovini.
Pri delu za ta cilj pa pride človek do prepričanja, da je v
kulturno geografski sferi stik umetnostne zgodovine z narodo*
pis jem in umetnosti z življenjsko kulturo ljudstva tolik, da bosta
pri izdelavi končne slike morali sodelovati obe stroki in nam je
prav toliko kakor umetnostna potreba tudi narodopisna topo«
grafija.
Ko sem na povabilo društva »Krke« sestavljal predavanje o
umetnosti Dolenjske, se mi je ta zavest razvila do jasnega spo*
znanja in je nastal sledeči poskus, ki je mogoče zanimiv po tem,
kako gledam na problem, čeprav si ne domišljam, da je to gle*
danje popolno in v podrobnostih neovrgljivo. Vseeno pa bo
zame in mogoče tudi še za druge prepotrebno pomagalo, pO' kate*
rem se bodo pretolkli do zanesljivejših ugotovitev.
Za umetnostnega zgodovinarja izraz umetnost Dolenjske
ni nikak pojem, ki bi se ga mogel posluževati kot jasno označbo
časovno ali zemljepisno omejenega gradiva, zanj je to le zemlje*
pisni okvir, iz katerega je izbral ono, kar zasluži naslov umet*
nosti in se namenil, da to razporedi po gotovih znanstveno
kolikortoliko pomembnih vidikih. V splošnem namreč že naprej
lahko ugotovimo, da se v umetnostnem gradivu Dolenjske ni
izrazil kak enoten tip, kakor je to za narodopisno gradivo
postavil kot osnovno tezo ranjki Stanko Vurnik.* Že nestrokov*
njak namreč lahko loči v narodopisni skupini vsaj do neke mere
dolenjsko od gorenjskega ali notranjskega, v umetnostni skupini
nam pa taka opazovanja kar odpovedo. Toda ne popolnoma.
Kajti če dolenjsko umetnostno gradivo malo bližje pogledamo,
vidimo kmalu, da se nam nudi v jasno ločljivih dveh plasteh,
katerih eno bi lahko imenovali poljudno ali podeželsko, drugo
pa gosposko. V vseh strokah likovne umetnosti se ti dve plasti
* Studija o stilu slovenske ljudske glasbe. Dom in svet, 1930 in Drobec k
studiju slovenske ljudske plastike. Etnolog I, Kmečka hiša Slovencev na južno«
vzhodnem pobočju Alp, Etnolog IV in drugod.
Umetnost Dolenjske.
181
SI. 3. Mala gora (Malgem, 1623).
dobro ločita, najbolj očividni pa sta mogoče v stavbarstvu.
Poljudna plast je tista, v kateri prihaja do izraza ljudski okus,
v kateri se javlja če tudi skromno neka lokalna tradicija in mo«
goče celo globlji dušeslovni činitelji, ki imajo svoje korenine v
krvi in rasi ljudstva. Ravno na Dolenjskem se umetnost te plasti
pogosto zelo tesno naslanja na narodopisno gradivo. Meja med
182 France Stele:
umetnostjo in narodopisjem se pogosto na Kočevskem in Belo*
kranjskem naravnost zabrisuje in bi študij dolenjskega gradiva
prav s te strani utegnil nuditi prav zanimive splošne rezultate.
Gosposka plast pa zemljepisno ni strnjena, njeni pojavi slede
dani zemljepisni konstelaciji lastniških in vplivnih področij
cerkvenih in gosposkih oblasti in se le redko razvijejo do lokal*
nih posebnosti. Edino strnjeno skupino spomenikov nam v tem
oziru nudijo dolenjski gradovi baročne dobe, dočim se cerkveni
spomeniki omejujejo na osamljene, čeprav pogosto zelo po*
membne pojave.
Če iščemo torej dolenjstva v umetnosti, ga bomo mogli iskati
v prvi vrsti in skoro edino v podeželski oziroma poljudni plasti.
Tu se pa moramo zavedati predvsem važnega kulturno geograf*
skega momenta. Kakor sem že v svoji razpravici v Zborniku za
umetnostno zgodovino 1926. o Magistru Martinu Petriču, stavbe*
niku cerkve sv. Kvirina pri sv. Petru Slovenov pri Čedadu ugotovil,
gre skozi slovensko ozemlje velevažna kulturnogeografska meja,
ki označuje medsebojno pronicanje srednjeevropskega in itali*
janskega oziroma primorskega kulturnega tipa. To pronicanje
se vrši v širokem pasu od Slovenske Benečije, Furlanije in južne
Goriške, preko Devina in Trsta ter severne Istre, odtod v smeri
proti vzhodu v velikem loku, ki sledi obrisu reškega zaliva preko
Notranjske in Dolenjske do Hrvatske. Na vsem slovenskem etno*
grafskem ozemlju z malo izjemo stare Slovenske Benečije pre*
vladuje srednjeevropski tip, ki je v Devinu z gotsko cerkvijo
sv. Ivana dosegal prav obal Jadranskega morja. V primeri z njim
je vpliv italijanskega tipa preko te meje proti vzhodu in severu
mnogo slabši in je začel srednjeevropskega izpodrivati šele z
zgodnjim barokom. Kras z Notranjsko je postal torišče tega
pojava. Skrajna meja tega vpliva se pa da precej točno zasledovati
in sem jo doslej mogel ugotoviti približno s spodaj označeno
črto, ki igra, ksikor boste videli, ravno na Dolenjskem veliko
vlogo. Zunanje se to prodiranje prav lepo kaže v nekaterih poseb*
nostih stavbarstva, čisto površno vzeto pa posebno po značilnih
odprtih linah za zvonove na čelu fasade mesto v srednji Evropi
in tudi v večini Slovenije navadnega stolpa (prim. si. 1, cerkev
na Bloški Polici). Črta, do katere se da zasledovati ta tip, se od
goriške meje približa Ljubljani najbolj na Vrzdencu pri Horjulu,
kjer so nekdanje odprte line za sedanjim zvonikom pod streho
Umetnost Dolenjske.
183
SI. 4. Smuka (Kočevsko, okr. 1620).
184 France Stele:
Še ohranjene in v cerkvi sv. Lavrencija pri Preserju ob meji Krasa
in Ljubljanskega barja. Od tod gre proti jugu in jugovzhodu, tako
da objame vso Notranjsko in jo odloči od ostale Kranjske, se
obrne proti gornji dolini Krke, kjer so pri cerkvi sv. Katarine na
Plešivici pri Šmihelu v sedanjem zvoniku zazidane Une, ohranjene
pa še pri cerkvi sv. Nikolaja v Žužemberku, gre potem do šum*
berškega gradu, kjer pripada temu tipu grajska kapela, se ogne
novomeške kotline, tako da se nadaljuje proti jugu in izzveni v
vrsti belokranjskih cerkvic te vrste v podružnici poleg Vinice ob
hrvatski meji.
Ne mislim, da jeta meja absolutno točna, za njeno relativno
veljavnost pa govori dejstvo, da je to obenem tudi meja raznih
drugih posebnosti v arhitekturnem in sploh likovno umetnostnem
gradivu Slovenije. Za Dolenjsko ima poseben pomen zato, ker
zemljepisno Dolenjsko deli na dva dela, dočim leži sicer n. pr.
vsa Notranjska za njo in je vsa Gorenjska in skoro vsa Ij ubij an*
ska okolica pred njo.*
Če sedaj površno pogledamo na celotno zemljepisno Dolenj*
sko in tega pojma ne vzamemo v ožjem smislu za tisto ozemlje,
ki ga neposredno ali posredno tudi res obvladuje dolenjska me*
tropola Novo mesto, nam razpade na tri tudi zemljepisno razli*
kovane skupine, na Dolenjsko v ožjem smislu te besede, na
Kočevsko in na Belo Krajino.
Po prejšnji ugotovitvi je za nas važno, da vse kočevsko
ozemlje leži za zgoraj opisano črto. Nedvomno je, da so Kočevci
prinesli iz svoje prvotne domovine gotova umetnostna in estetska
razpoloženja, ki se jim tudi v novi domovini niso odrekli. Je
nekaj, kar kočevsko gradivo tako vidno loči od ostalega sloven*
skega, da ni mogoča nobena zamenjava. To je pred vsem nek
izrazito etnografski značaj podeželskega umetnostnega gradiva
na Kočevskem, ob katerem se zdi gradivo ostale Slovenije z
izjemo Bele Krajine naravnost visoko kultivirano (prim. notranj*
ščino cerkve v Belem Kamenu [Weissenstein], si. 2). Ta značaj
spominja na podobno potezo pri alpskem in bavarskem Nem*
štvu, ki tudi na Koroškem pogosto sili na dan. Dalje se javlja v
kočevskem gradivu neka konservativna težnja, ki je slovenskemu
* Primerjaj s tem Vurnikovo delitev Slovenije v tri etnografske tipe (o. c.
v Disu 1930), po kateri Dolenjska in Bela Krajina istotako padeta na vzhod
od meje sredozemskega tipa.
Umetnost Dolenjske.
1851
gradivu sicer naravnost tuja. Kočevska deželica ni globlje doži*
vela baroka in si ga je osvojila le bolj v poljudni obliki. Še v
17. stoletju, ko v ostali Sloveniji izginejo gotski patronirani stropi
v cerkvah in jih nadomeste renesansko baročni kasetirani, se
Kočevarji krčevito drže gotske oblike stropov in starinskih
patronov. (Prim. stropa v Mali
gori [Malgem] iz 1623, si. 3 in v
Smuki, si.4). Šele na severni meji
Slovenije, v Dravski dolini, kjer
v tem oziru gotovo deluje alpsko
nemštvo, srečamo slične pojave
(prim. strope v cerkvi sv. Duha
pod Ojstrico pri Sp. Dravogra-
du). Pri tem pa moramo pouda*
riti, da je tradicija zemlje, v kar-
teri so se Kočevarji naselili, vse=
eno prišla do veljave v tem, kar
so doslej ustvariU, ker se iz tipa
njihovih malih cerkvic vidi, da
so sprejeli lokalni tlorisni tip in
zunanjščino z linami, ki je lo*
gična in v celotni sliki najširše
slovenske Primorske, ki smo jo
zgoraj opredelili, samo mala va*
rianta sosednjega kraškega tipa.
Kočevsko gradivo, ki je
umetnostno prav skromno, nam
nazorno kaže, da se v njegovi
umetnosti javlja pač posebno razpoloženje rase in njena tradicija,
vendar tudi zemljepisnega položaja kot sočinitelja ni mogoče
prezreti.
Značaj kočevskega gradiva se ne omejuje strogo na koče«
var sko etnografsko ozemlje, ampak naravno pogosto sili preko
svojih mej, tako na vzhodu kakor posebno na jugu proti Beli
Krajini. Če se na to ozremo, ne moremo prezreti nekega sorod«
stva med eno in drugo skupino. In sicer je to zopet prevladovanje
narodopisnega momenta, ki druži obe ti dve skupini v nekako
enoto v primeri z ostalim dolenjskim gradivom. Kakor pa ni
mogoče zamenjati kočevskega in belokranjskega narodopisja.
SI. 5. Stražni vrh, kipi (barok).
1861
France Stele;
SI. 6. Stražni vrh pri Črnomlju, oznanjenje (XVII. stol ).
prav tako kljub sorodnosti pojava ni mogoče postaviti belo'
kranjske podeželske umetnosti pod isto označbo kot kočevsko.
Tu šele vidimo, kako veliko vlogo igra značaj ljudstva v umet*
nostnih pojavih, s katerimi ljudstvo živi. Kljub isti kulturno*
zgodovinski stopnji tudi nestrokovnjak ne more zamenjati ne
belokranjskega miljeja, ne belokranjske umetnosti s kočevsko.
Podrobna preiskava tega dejstva bi bila nedvomno zelo poučna,
treba pa bi bilo zanjo podrobnega študija gradiva in posebno tudi
dušeslovnih osnov in lastnosti enega in drugega ljudstva. Mislim,
da ne bom daleč od resnice, če opozorim na večjo gibčnost
fantazije pri slovenskih Belokranjcih v nasprotju z bolj racio*
nalistično konservativnostjo Kočevarjev. Opozoriti pa je treba
tudi na tole: Dočim je pri Kočevcih mogoče govoriti v njih pode*
želski umetnosti o lastni produkciji in neki lastni tradiciji, je te
Umetnost Dolenjske. 1817
pri Belokranjcih, v kolikor se to kaže v cerkveni umetnosti, zelo
malo. To je tem bolj čudno ker poznamo intenzivni značaj belo«
kranjskega narodopisja, ki v tem oziru kočevskega vsaj po lirični
neposrednosti, iskrenosti in toploti izraza gotovo prekaša. Izvr«
silne moči v Beli Krajini, kolikor pridejo v najširšem pomenu za
umetnost v poštev, so le redko domače in če so domače za tujimi
zaostajajo. Tisto, kar daje belokranjskemu gradivu neko enot«
nost, je razpoloženje, iz katerega so naročene. Kot naročnik si
je pa Beli Kranjec izbiral moči, ki so sicer v slovenskem umet=
nostnem življenju skrajno podrejene, a so odgovarjale njegovemu
narodopisno obeleženemu kulturnemu hotenju. Tako pridejo
Layerjevi epigonsko rokodelski nasledniki kakor so Egartner in
Götzli ali kmečko pestri idrijski Tavčar, poljanski Štefan Šubic
ali drugi podobarji in slikarji rokodelci (n. pr. Jožef Strauss iz
Cerknega na Goriškem) šele v Beli Krajini do tistega miljeja,
kjer se njihovo skromno znanje in zmožnosti pogosto povzpnejo
do harmoničnih stvaritev, ki jim ni moči odrekati iskrenosti in
estetskega mika. Za značilen primer nam v tem oziru lahko služijo
cerkve na Stražnem vrhu (si. 5 in 6), v Slamni vasi, sv. Vida na
DobUški gori (si. 7), v Božjakovem (si. 8) in dbnige.
Gosposka umetnost igra v obeh doslej označenih skupinah
razmeroma majhno vlogo. Razen velikega gradu Podbrežje, ki je
danes že napol v razvalinah a hrani ostanke velevažne slikarske
dekoracije iz 2. p. XVII. stol., in nekaterih manjših graščin v
Beli Krajini in gradu v Kočevju pride komaj kaj v poštev. V
Beli Krajini se javlja ambiciozne j ši tip gotskih cerkva edino v
Treh farah, katerih tri cerkve nudijo zanimive primere gotske
arhitekture s tlorisom, ki je v Sloveniji navaden. Na Kočevskem
pa zasluži iz novejše dobe pozornost edino novoromanska župna
cerkev v Kočevju, ki spada med naj resnejše arhitekturne doku«
mente novejše dobe v Sloveniji.
Gradivo ostalega večjega dela zemljepisne Dolenjske se pa
bistveno loči od opisanih dveh skupin. O neki enotnosti značaja
bi se tudi tu dalo govoriti v zelo skromni meri le v podeželski
umetnostni plasti. V splošnem lahko rečemo o vsem tem gradivu,
da je manj posledica kakih lokalnih tradicij ali stremljenj kakor
posledica odmevov umetnostnih dogajanj v alpski srednji Evropi.
Zveza s sosednjimi slovenskimi ozemlji je evidentna. Tip navad«
ne gotske cerkvice s tristranim v osmerokot umerjenim zaključ«
188;
France Stele:
SI. 7. Sv. Vid na Dobliškigori (oltar 1824:
Anton Hausbaum, slike Janez Potočnik).
SI. 8. Božjakovo, slikal Jurij Tavčar
Idrijski.
kom prezbiteri j a se sledi skozi vso Slovenijo proti severu do
osrčja Alp. Drugi zgodnjegotski tip s kvadratičnim prezbite*
rijem, ki nastopa v severovzhodni Dolenjski, je razložljiv iz
zveze s sosednjo Štajersko. Poznejši baročni tip podeželske
cerkve s stremljenjem po osredotočitvi prostora je prav tako
odmev dogajanj v ostali Sloveniji, posebno kolikor gre za
ljubljansko kulturno vodstvo. In le en tip ima Dolenjska, ki ga
more vsaj relativno smatrati za svojo posebnost, vsaj dokler ni
dognano, odkod je bil prevzet, to je zgodnjebaročni tip centralnih
cerkvenih stavb s kupolo na osmeroogelnem tlorisu; ena naj*
pomembnejših je cerkev v Sp. Straži (prim. v Beli Krajini cerkev
na Vinem vrhu pri Semiču, si. 9).
Dočim je za starejšo umetnost podeželskega značaja na
Dolenjskem kar po vrsti iskati pobudnikov in vzorov izven
Dolenjske, severno od nje, posebno v Ljubljani, ki je
v baročni dobi še prav izredno povečala svoj vpliv na
to stran in tudi preko nje na Hrvatsko, ter Novo mesto
Umetnost Dolenjske.
189]
kot daleč vplivajoče središče ne
pride v poštev, je pa v novejši
dobi vseeno ravno Novo mesto da*
lo obliko motivu, ki je danes zna*
nik dolenjske pokrajine daleč na*
okrog. To je namreč novogotski zvo*
nik kapiteljske cerkve v Novem mestu
(si. 10), ki so ga posnemali povsod,
kamor je segal cerkveni vpliv novo*
meškega kapitlja in danes v raznih
variantah označuje zunanjo sliko cele
vrste dolenjskih krajev (Trebnje,
Mirna, Ponikve itd.). V samem No*
vem mestu pa je ista nova gotika, ki
je ustvarila obliko tega zvonika, ustva*
rUa tudi fasado frančiškanske cerkve,
ob kateri je svoj čas veliki nasprotnik
nepristnosti in posnemanja v umetno*
sti znani umetnostni zgodovinar in
generalni konservator Maks Dvorak
vzkliknil: »Ta fasada me je spreobr*
SI. 9. Vini vrh pri Semiču.
SI. 10. Novo mesto, kapitelj z novogotskim stolpom.
1901
France Stele:
SI. 11. Muljava, vel. oltar (2. p. XVII. stol.)
nila k novi gotiki,
ker mi je prva doka*
zala, da je tudi v
tem okviru mogoče
samostojno in iskre*
no ustvarjanje.«
Edini rajni Stan*
ko Vurnik je doslej
poskusil opredeliti
globlje dušeslovno
bistvo Dolenjca in
Gorenjca, kolikor se
javlja v narodopis*
nem gradivu. Za na*
predek znanosti so
take in podobne she*
matične opredelitve
potrebne in korist*
ne, če tudi bi se mo*
goče pri globljem
poznanju istega in
dodatnega gradiva
izkazale kot nevzdr*
žne ali nezadostne.
V likovni umetno*
stni sferi, kolikor je podeželska, bi morale veljati iste opredelitve
kakor za narodopisno sfero. V sodobnih pojavih dolenjstva v umet*
nosti, o katerem se včasih govori, pa ne gre za podeželsko, ampak
za neko višjo sfero umetnostnega ustvarjanja, vendar gre v sodob*
nem snovanju za ustvarjenje, ki stremi po dosegi sodobne splošne
človeške višine izraza in forme in je med njim in gosposko umet*
nost jo bistvena razlika v tem, da je to ustvarjanje, kakor vsa naša
sodobna kultura zasidrano v narodu, da teži za tem, da čim
popolnejše izrazi njegove estetske in umetnostne prvine in torej
v osnovi ne more biti razlike med njim in bivšim podeželskim
ustvarjanjem. Samo smeri in globine doživetja so postale širše
in glob je, cilji obsežnejši in zato se uveljavlja tudi stremljenje
po največji oblikovni popolnosti in svobodi. Zato smo tudi upra*
vičeni, če poskusimo, kako se obnaša Vumikova označba o
Umetnost Dolenjske. 191
abstraktno in tektonsko nastrojenem Dolenjcu pred gradivom,
ki ga nudi sodobna dolenjska likovna produkcija. V poštev pri*
hajajo predvsem prvi njeni predstavniki Vavpotič, Jakac in brata
Kralja. Zanimivo je v tej zvezi, da med njimi ni niti enega izra*
zitega zapriseženega impresionista, da so vsi nekam pesniško
razpoloženi in razen Vavpotiča vsi vsaj v gotovih dobah svojega
razvoja posezajo v abstraktno miselno sfero, da bi z njo oplodili
svoja likovna sredstva. Na prvi pogled je radi svoje mehkobe, ki
je drugim Slovencem tuja, Jakac najizrazitejši dolenjski umetnik.
Če pa pogledamo bližje Vavpotiča, se nam izza njegovega živ*
Ijenjskega dela izlušči Jakčevemu nesporno soroden značaj in če
za ne vedno prikupno zunanjščino del bratov Kraljev prodremo
do njunih duš samih, zabmi tam na dnu pogosto ista mehka
sanjava duša, ki se pa mnogo bolj kakor pri onih dveh muči, da
bi po trnjevi poti neprestanih borb z obliko in izrazom, našla še
popolnejšega, še globljega izraza svojemu teženju. Neka révolu*
cionarna zagrizenost, ki je njima lastna, je mogoče bolj ko pri
kakem drugem Slovencu nekam naravna ravno pri navidezno
mehkem in pohlevnem Dolenjcu, kadar ga objame žeja po na*
predku in uspehu. Tudi tragična usoda mlado umrlega kosta*
njevčana Gorjupa se zdi, da potrjuje to naziranje.
Tako vidimo, da v sodobnosti ponehava nasprotje med pode*
želsko in gosposko umetnostjo na Dolenjskem in se bližamo
uresničenju enotne umetnosti, ki bo samo izraz teženj dolenj*
skega ljudstva, izraz njegovega globljega duhovnega bistva, kjer
sodelujejo enakopravno zemljepisni predpogoji, tradicionalna
vezanost in moment ljudske rase. Kar za preteklost ne velja in
dolenjska umetnost kot poseben tip doslej ne obstoja, to se
utegne vresničiti v bodočnosti, če je naše naziranje o posebnem
dolenjskem ljudskem tipu pravilno.
V gosposki sferi dolenjske umetnosti, za katero se zdi, da ji
ni več povratka in že vsa pripada zgodovini, sta se udejstvovala
predvsem plemiški in duhovski sloj. Oba sta v svojih likovnih
spomenikih zapustila dediščino, ki spada med pravi zaklad mnet*
nostne Slovenije. Nositelji teh vrednot so na eni strani gradovi,
na drugi cerkve in samostani. V gradovih, radi katerih Dolenjska
po pravici slovi, se je ohranilo radi zveze s starimi srednjeveškimi
položaji ali prvotnimi tlorisnimi in trdnjavskimi zasnovami še
mnogo srednjeveške viteške romantike. Naj spomnim samo na
1921
France Stele:
gospodujoči Hmeljnik, vabljivo a manj dostopno Mirno, zahrbtno
skriti Turjak ali romantični vodni grad Otočec. Sedanjo arhi*
tektonsko obliko je dala dolenjskim gradovom že novejša doba,
deloma renesansa (prim. Hmeljnik), največ pa udobnejši in lepot*
no bogatejši barok. Dočim je zunanjščina navadno še trdnjavsko
mrka, so bogata arkadna dvori*
šča kakega Hmeljnika, kosta*
njeviškega samostana ali nek*
daj razkošne Soteske polna sve*
čanega veselja in mikavnosti.
V cerkveni sferi so bili sa*
mostani na Dolenjskem pravi
nosilci višje kulture. Prednjači
Stična, ustanovljena v 1. 1136,
katera je ustvarila s svojo roko«
pisno delavnico prve pomembne
spomenike slikarstva v sedanji
jugoslovanski Sloveniji in nam
v svoji še razmeroma dobro
ohranjeni cerkvi hrani največjo
in najpomembnejšo romansko
stavbo daleč naokrog. Odličen
je križni hodnik iz konca XIII.
stol. in reflektorij s štukatura*
mi iz dobe baroka. Kostanjevi*
ca, ki je bila ustanovljena leta
1234, nam je ohranila najlepšo
stavbo iz dobe prehoda iz ro*
manskega v gotski slog. Fanta*
zija, s katero so okrašeni kapiteli stebrov in slopov notranjščine,
je naravnost neprekosljiva. Župna cerkev v Kostanjevici
ima dva lepa poznoromanska portala. Pleter je, ki je bilo
ustanovljeno ok. 1. 1406., nam je ohranilo po svoji notranjščini
plemenito gotsko cerkev in mnogo drugih ostankov visoke grad*
bene kulture, ki je stavila prvi samostan. Odličen arhitekturni
spomenik se nam je ohranil v prezbiteriju in kripti kapiteljske
cerkve v Novem mestu iz 1. pol. XV. stol., iz konca stoletja pa
je vse pozornosti vredna župna cerkev v Št. Rupertu, ki je odlična
po bogato razčlenjeni zunanjščini, posebno pa pomembna po izbra*
nem kamnoseškem okrasju in razdelitvi prostora znotraj. V njej
SI. 12. Stopiče, vel. oltar (zač. XVIII. st.)
Umetnost Dolenjske.
193
imamo odmev posebne gradbene smeri pozne gotike, ki je ustva*
rila župne cerkve v Kranju, Škofji Loki, Radovljici, Cerknici in
prezbiterij v Crngrobu. V območju slikarstva je ustvaril vodilni
gotski slikar ljubljanski meščan Janez svoja glavna dela za Do*
lenjsko in kakor se
zdi prav v okrilju sti*
škega samostana. To
so slikane cerkve na
Muljavi (1456), na
Visokem pod Kure*
ščkom (1443), Kame*
ni vrh (1459) in delo
njegove šole v Meng*
šu, ki je v najožji
zvezi s tem gradivom.
Posebna odlika Do*
lenjske umetnostne
posesti pa je drago*
cena slika benečan*
skega mojstra 2. pol.
XVII. stol. Tintoretta
v velikem oltarju ka*
piteljske cerkve v
Novem mestu. Njo je
dobilo Novo mesto
ob koncu XVI. stol.
radi zvez takratnega
prosta Polidora de
Montagnana s takrat*
nim oglejskim ko*
adj utor jem beneča*
nom Janezom Grima*
nijem. Kot posebno
odliko   v   gosposki
umetnostni sferi si more Dolenjska prištevati Valvasorjevo
grafično delavnico na Vagenšpergu (2. pol. XVII. stol.), ki
je prvi organizirani pojav grafične obrti in umetnosti v Slo*
veniji. Poleg mnogih odUčnih oprem, ki jih hranijo dolenjske
cerkve iz baročne dobe, se morejo prištevati umetnostnim
biserom naše domovine največji in naj razkošnejši oltar Slo*
SI. 13. Sv. Duh na Vrhéh pri Višnji gori, vrh
poznogotskega portala.
13
194 France Stele:
venije iz 2. pol. XVII. stol. na Muljavi (si. 11), trije krasni rezljani
oltarji iz zač. XVIII. stol. v Stopičah (si. 12) in veliki oltar iz
istega časa v lepi romarski cerkvi na Veseli gori pri Št. Rupertu.
V novejši dobi pa so nastale pomembne cerkvene stavbe v Ko*
čevju, v Prečni, v Šmarjeti itd.
Vendar se v cerkveni umetnosti poljudna in gosposka smer
nujno zbližujeta in ni med njima tiste ostre meje kakor med
poljudno in plemiško. V tem oziru je v dolenjskem gradivu za*
nimiv poznogotski portal cerkve sv. Duha na Vrhéh pri Višnji
gori, kjer se primitivno kamnoseško kiparstvo, ki je značilno za
kraški milje, zanimivo križa s snovanjem gospodujočega zapadno*
evropskega sloga (si. 13). Cerkvena umetnost, ki je služila tako
ljudstvu kakor gospodi, je že po svoji naravi posrednik med
onima dvema. Enkrat se približuje bolj ti pa zopet bolj oni in
ravno v dolenjskem gradivu vidimo, da je v Beli Krajini in na
Kočevskem pogosto skoro spojena s poljudno v eno.
Na vprašanje, ali je in kje je meja med umetnostno zgodo*
vinskim in etnografskim gradivom, kolikor pripada umetnostni
sferi, med »umetnostjo« in folklorom, odgovarjamo torej, da te
meje zatrdno ni. Zabrisana je prav tako, kakor smo videli, da je
zabrisana meja med gosposko in cerkveno in njo in poljudno
umetnostjo. V zemljepisno danem ozemlju je gosposka izraz
vpliva vodilnega umetnostnega toka, kolikor se ta pač neposredno
sam ne udejstvuje v posameznih in redno izoliranih pojavih.
Ne ostaja pa samo na površini kot izgubljen, nikamor zvezan
člen, ampak vpliva v dani plasti navzdol, prav kakor iz lokalne
plasti in etnografske sfere stremijo poljudne smeri navzgor in iz
tega neprestanega prepletanja nastaja krajevni kolorit umetnost*
nih pojavov.
Posledica teh razmišljanj je za nas konkretno ta, da bomo
domače gradivo v vsem njegovem kulturno pričevalnem bogastvu
izčrpali le, če se nam posreči soglasiti umetnostno zgodovinska in
etnografska raziskovanja. Dočim bi iz topografij domačih umet*
nostnih spomenikov v veliki meri lahko izločili prazgodovinske
in arheološke spomenike, nam Dolenjska, Kras, Koroška, Škofje*
loško hribovje itd. dokazujejo, da brez zveze z etnografijo ne
bomo izhajali, razen, če bomo hoteli posneti samo to, kar ozna*
čuje naše gradivo z vidika splošne umetnostne zgodovine. Če pa
hočemo kot pomožna veda domače kulturne znanosti prispevati
Umetnost Dolenjske. 195
k problemom, kakor so psihološke osnove umetnosti, vloga miljeja
in gospodarskih in zemljepisnih predpogojev v umetnosti, če ho*
ćemo spomenikom svoje domovine slediti »do zeml j e«, do tal
in do ljudskih duš, iz katerih rastejo in v katerih koreninijo,
bomo morali kakor pri etnografiji tudi pri študiju umetnostnega
gradiva pritegniti človeka kot sociološko skupino in kot produkt
zgodovine in rase, pritegniti bomo morali gospodarske in mate*
rialne predpogoje kot izvor gotovih značilnih potez, etnografsko
gradivo pa kot prevodnik tako iz tal kakor iz duš ljudi in razpo*
loženj do pojavov splošnega toka, ki valovi preko nas in spodnje
plasti od časa do časa oploja.
Résumé.
L'art de la Basse*Carniole.
L'auteur traite avant tout le problème de l'histoire de l'art
provincial, à laquelle appartient en général l'histoire de l'art de la
Slovénie, problème, qui n'est pas facile à résoudre. Les méthodes
qu'emploie l'histoire des grands courants du développement de
l'art ne peuvent s'appHquer à l'art provincial qu'avec réserve,
sans quoi elles aboutiraient à des résultats peu exacts. Ainsi, p.
e., la continuité du développement du style, qui est évident dans
le grand courant, dans l'art provincial, ne l'est qu'en considérant,
pendant une époque très étendue, les monuments d'un territoire
limité par la géographie et la civiUsation. Même dans le grand
courant, cette continuité n'existe pas seule par sa finalité inté*
rieure, mais se croise et s'enrichit avec la capacité des personna*
lités (p. e. Giotto, Michelangelo etc.). Dans l'art provincial, la
continuité du développement ne peut être constatée que dans
le cadre de groupes limités par la géographie, où une idée de l'art
ou du style a pu vivre par sa force intérieure des dizaines et des
centaines d'années (en Slovénie, p. e., la peinture et l'architecture
gothiques, l'art baroque ou l'art contemporain). Tout*de*même,
le progrès qui résulte uniquement de la force intérieure du groupe
donné n'est que minimal, il est régulièrement lié à une impulsion
venue du grand courant et, finalement, n'est qu'un progrès relatif
dont l'importance n'est que conditionnelle et liée à la terre, où il se
répand et d'où, fréquemment, il prend naissance.
196 France Stele:
Cependant, les grands courants du développement de l'art,
également, ne vivent pas dans des sphères théoriques et sont,
d'une manière ou d'une autre, liés à la terre, champ nécessaire
de toute activité et de tout progrès. Quoique les grands courants
se répandent comme par suggestion et, en apparence, ne con#
naissent pas de frontières, tout=de*même ils portent la marque
de leur origine et, plus tard, ils subissent l'influence du milieu où
ils se répandent. Pour toute l'histoire de l'art, son progrès, et
r exactitude de ses résultats, est donc absolument nécessaire d'en*
registrer tous les monunents disponibles, et du grand courant et
des groupes provinciaux, jusqu' aux racines qui les lient à la terre.
C'est la raison d'être de la topographie artistique à laquelle aspire
aujourd' hui tout pays apte aux recherches de l'histoire de l'art.
Car uniquement une topographie minutieuse des monuments est
la condition de toute histoire exacte de l'art provincial, et encore
plus de l'art local. L'histoire de l'art provincial (et local) est a
priori descriptive, dans ses résultats, cepedant, il lui faut les vues
les plus larges; c'est pourquoi, déjà à la composition des topo*
graphies, il faut résolument combattre l'opinion qu'elles peuvent
être faites par des amateurs et des historiens locaux. Les uns et
les autres peuvent collaborer avec succès, mais ils sont inca-
pables de critiquer les monuments artistiques et archéologiques.
Un élément particulièrement important de l'art provincial
(et local) est la géographie de la civilisation. Il faut, d'abord, créer
un tableau géographique exact de l'influence des différents types,
de l'influence de certains centres (Ljubljana, Kamnik, Novo me*
sto. Stična etc.), ou de certains monuments (ceux de la cathé*
drale de Ljubljana etc.); puis, définir les relations entre ces grou*
pes, et chercher les motifs issus de la nature du lieu (le Kras
rocheux, la Slovénie septentrionale et le territoire de Kočevje
boiseux, la Pannonie terreuse), du caractère et de la tradition des
hommes (Kočevje, Kras, Carniole Blanche, Haute*Camiole, Pan*
nonie), de l'influence des vieux monuments sur les nouvelles
formes (bon ex. le Kras etc.). Seulement fondé sur ces observa*
tions générales qui, cependant, dbivent être bien appuyées par
une connaissance approfondie des monuments il sera possible
d'écrire une histoire de l'art de la Slovénie, qui sera capable de
contribuer à l'histoire de notre civilisation, à notre histoire gé*
nérale et ecclésiastique, mais aussi à l'histoire générale de l'art.
Umetnost Dolenjske. 197
Celui qui travaille à parvenir à ce but, parvient à la conviction
que les relations entre l'histoire de l'art et l'ethnographie sont si
étroites que, pour le tableau définitif, les deux disciplines doivent
collaborer, et que sont également nécessaires la topographie ar*
tistique et la topographie ethnographique.
Pour l'historien de l'art, le mot l'art de la Basse^Carniole ne
signifie qu'un cadre géographique d'où il prend ce qui mérite le
titre d'art et qu'il dispose d'après des vues importantes d'une
ou d'autre manière. Tout d'abord, en général, nous pouvons con*
stater que les monuments artistiques de la Basse*Carniole ne re*
présentent pas un caractère unitaire, posé comme principe pour
les matériaux ethnographiques par le feu Stanko Vurnik. Quant
à l'ethnographie, même un laïque peut distinguer—à peu près—les
monuments provenant de la Basse*Carniole de ceux provenant de
la Haute*Carniole ou de la Carniole Intérieure, mais dans l'art,
nous ne le pouvons pas. Cependant, si nous observons les monu*
ments de la Basse*Carniole de plus près, nous distinguons clai*
rement deux groupes que nous pouvons appeler l'art populaire
et l'art aristocratique. L'art populaire est celui où s'expriment le
goût du peuple, la tradition locale quoique modeste et, peut*être,
même des éléments psychologiques plus profonds du sang et de
la race. Justement, en Basse * Carniole, cet art est en relation
étroite avec l'ethnographie. La limite entre l'art et l'ethnographie,
sur le territoire de Kočevje et en Carniole Blanche est souvent
effacée, et l'étude des monuments de la Basse*Carniole, de ce point
de vue, pourrait apporter des résultats généraux très intéressants.
L'art aristocratique, du point de vue géographique, ne repré*
sente pas un ensemble, mais suit les sphères d'influence des au*
torités féodales et ecclésiastiques, et ne parvient que rarement
à des particularités locales.
Pour la critique des monuments de la Basse*Carniole est spé*
cialement importante la frontière qui divise le territoire slovène
en sphères d'infiltration des types de l'Europe centrale et de
l'Italie ou du littoral. Cette infiltration s'effectue dans une large
zone qui, partant de la Slovénie vénitienne, du Frioul et de la par*
tie méridionale de Gorizia, continuant par Devin, Trieste et
l'Istrie septentrionale, suit les contours du golfe de Fiume, par la
Carniole Intérieure et la Basse*Camiole, jusqu' à la Croatie. Sur
tout le territoire de la Slovénie, à l'exception de la Slovénie véni*
tienne, prédomine le type de l'Europe centrale qui, à Devin, avec
198 France Stele:
l'église gothique St. Jean, détruite après la guerre, atteint même
la mer Adriatique. L'influence du type italien au-delà de ces fron«
tières est beaucoup plus faible et n'a commencé à supplanter le
type de l'Europe centrale qu'au début de l'époque baroque. (Le
Kras et la Carniole Intérieure sont devenus le champ d'activité
de ce phénomène.) La Hmite de cette influence est marquée par
la ligne jusqu'à laquelle existent plusieurs particularités de l'ar«
chitecture, spécialement les locarnes ouvertes pour les cloches
au frontispice, au lieu du clocher usité en Europe centrale et
dans la plus grande partie de la Slovénie. Cette ligne s'approche
de Ljubljana à Vrzdienec près de Horjul, où les anciennes lu*
carnes sont encore conservées sous le toit derrière le clocher
actuel, et dans l'église St. Laurent près de Preserje, à la frontière
du Kras et du marais de Ljubljana. D'ici, la ligne va vers le sud
et le sudsest, en embrassant toute la Carniole Intérieure et la sé«
parant du reste de la Carniole, se dirige vers la vallée supérieure
de la Krka où, dans l'église Ste. Catherine sur la Plešivica près
de Smïhel, le clocher actuel montre les anciennes lucarnes mu«
rées, tandis que l'église St. Nicolas à Žužemberk les a conservées,
va au château de Šumberak où la chapelle du château appartient
â ce type, évite le bassin de Novo mesto, continue vers le sud et
finit, par une série d'églises de la Carniole Blanche de ce type,
avec la succursale près de Vinica à la frontière croate. Cette
ligne divise la Basse«Carniole géographique en deux parties.
Si nous considérons toute la Basse«Carniole géographique,
non seulement le territoire que domine directement ou indirecte*
ment Novo mesto, la métropole de la BassesCarniole, nous y
distinguons trois différents groupes: la Basse*Carniole propre*
ment dite, le territoire de Kočevje et la Carniole Blanche.
Un fait important que nous venons de constater est que tout
le territoire de Kočevje est en dehors de la ligne décrite. Il est
hors de doute que les habitants de Kočevje ont apporté de leur
ancienne patrie des dispositions artistiques et esthétiques qu'ils
ont gardées dans leur nouvelle patrie. Les monuments du territoire
de Kočevje sont distingués par leur caractère spécialement etno*
graphique, auprès duquel les monuments du reste de la Slovénie,
à l'exception de la Carniole Blanche, apparaissent directement
cultivés. Le territoire de Kočevje montre une tendance conser*
vative, qui est étrangère au reste de la Slovénie, et n'a pas appro*
Umetnost Dolenjske 199
fondi l'époque baroque qu'il n'a reçue que sous forme populaire.
Au 17e siècle, quand dans tout le reste de la Slovénie les plafonds
gothiques patronnés sont remplacés par les plafonds baroques,
les habitants de Kočevje conservent encore les formes gothiques
et les vieux patrons.
La prédominance de l'élément ethnographique est un trait
commun du groupe de Kočevje et du groupe de la Carniole Elan*
che, en comparaison avec le reste de la Basse=Carniole. Cepen*
dant, en dépit de l'affinité de ce phénomène, l'art populaire de la
Carniole Blanche diffère de celui de Kočevje. Nous voyons ici
le grand rôle que joue, dans les phénomènes artistiques, le ca*
ractère de la population. En dépit du même degré de civilisation,
même un laïque ne peut confondre ni le milieu ni l'art de la Car*
niole Blanche avec ceux de Kočevje. L'auteur fait remarquer la
vivacité plus grande de l'imagination chez les habitants slaves de
la Carniole Blanche contrastant avec le conservatisme rationnel
des habitants de Kočevje. Encore faut*il signaler le fait suivant:
tandis qu'on peut parler d'une production et d'une tradition pro*
près à l'art populaire de Kočevje, celui de la Carniole Blanche,
en tant qu'il se manifeste dans l'art ecclésiastique, en est presque
dépourvu. C'est un fait très curieux, parce que nous connaissons
l'intensité de l'ethnographie de la Carniole Blanche qui, en ce qui
concerne la sincérité et la chaleur db l'expression, certainement
surpasse celle de Kočevje.
L'art aristocratique ne joue qu'un rôle inférieur dans les deux
groupes étudiés.
Les monuments de la troisième partie, plus grande, de la Basse*
Carniole géographique qui nous est encore restée, se distinguent
essentiellement des deux groupes déjà décrits. Ici aussi, on ne
peut constater une unité caractéristique modeste que dans l'art
populaire. En général, nous pouvons dire que tous ces monuments
sont moins le résultat de traditions ou tendances locales que le
résultat de mouvements artistiques dans l'Europe centrale alpe*
stre. Les rapports avec les pays slovènes avoisinants sont
évidents.
Après revue des principaux monuments de l'art de la Basse*
Carniole, l'auteur conclut que, dans l'art ecclésiastique, nécessai*
rement, la limite entre l'art populaire et l'art aristocratique
s'efface. Un exemple intéressant de ce procès est le portail go*
200 France Stele: Umetnost Dolenjske.
thique de l'église du St. Esprit »na Vrheh«, où se croisent la sculp^
ture primitive du tailleur de pierres, caractéristique pour le Kras, et
le style régnant dans l'Europe centrale. L'art ecclésiastique, de*
stiné au peuple comme aux seigneurs, est déjà par sa nature
l'intermédiaire entre les deux arts. Parfois il est plus près de l'un,
parfois plus près de l'autre et, en Carniole Blanche et sur le terri*
toire de Kočevje, il est presque assimilé à l'art populaire.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij.
Mihael Markič — Ljubljana.
Etimologije, ki jih v naslednjem podajam, se mi zdijo pomembne,
ker odkrivajo stike Slovanov z narodi, kjer jih nihče ne bi pričakoval.
Hkrati nudijo lingvistom, kakor tudi etnografom in zgodovinarjem
nove vpoglede in naravno tudi nove — naloge. Kako je to v vsakem
primeru umeti, se bo najbolj razvidelo iz posameznih primerov samih.
A. Slovani in — Homer.
1. "Ιλων.
Pred "Ιλιον je digamma odpadel. Pripona -ijo, -jo je pomenjala
pripadnost, posest, kakor še dandanes pri Slovencih: Skofja loka»
Romanja vas itd.
Torej:
"Jltov (sc. 'άατν) = Vilingrad
Znano je, da je bilo v llionu na gradu znamenito svetišče Athene.
Athena igra pri Homeru isto vlogo, kakor pri Srbih Vila, ki je bila
zaščitnica junakov, a pri Germanih Walkure. Komu ni znana Vila
posestrima Kraljeviča Marka ? Tudi v Athenah je bilo svetišče Athene
na akropoli. Verjetna je domneva, da je prvotno beseda "Α&ήνη (Hom.),
att. Ά&ηνά, bila samo epitheton ornans v pomenu pogorkinja
(sc. Vila).
Saj so večinoma lastna imena nastala iz občnih imen. K besedi
Ά&ήνη prim. ssk. adh-i = „zgoraj", očividno prvotno lokal. Adh-as
je gen.-abl. = „od zgoraj dol", nem. „nieder". Koren adh- < ndh-
se nahaja tudi v besedi "Αϋ-ως Vila je pa bržkone = stvn. uwila.
= srn. iule, iuzvel = nvn Eule. Kdo bi se tu ne spomnil na ep. ornans
Athene: γλαυχφπις in boginji posvečeno ptico, bodisi da to razlagamo
kakor Schliemann, ki je izkopal kip Athene z glavo sove in ga pri-
merjal s kipi egiptskih bogov, ali po splošni razlagi: γλανκ&πις =
„sovook, svitlook". Athena je bila παρϋ-ένος, devica. Isto bi utegnilo
pomeniti blg. Samovila.
202 Mihael Markič:
2.
Άχιλλεύς = Tomislav.
^Αχιλλΐίΐζ. tudi 'AxiUig, je ena izmed številnih okrajšav osebnih
lastnih imen, ki so bile že za Homera pri indoevr. narodih v navadi.
Razun pri Rimljanih so bila polna osebna lastna imena pri indoevr.
narodih sestavljena iz dveh imen in so se krajšala na različne načine.
Ime Άχιλλενς je sestavljeno iz glagola 'ακ.αχίζειν (koren 'αχ-) = tomiti
(ехегсеге, vexare) in iz samostalnika λαός < λαΐύς, kakor βΤενίλαος,
oz. Μενέλεως. Kakor se da sklepati iz dvojnega λ v besedi Άχιλλεύς,
je λαός sam nastal iz ολίΜς. Ali ne zveni to kakor lat. Slavi, nem.
Slawen (z ostrim s-om!)?
Ta beseda pomeni „ljudstvo", bržkone v nasprotju z vladajočim
slojem, s „pastirji ljudstva" (Hom. ποιμένες λαων), torej isto kakor
Deutsch < predgerm. teuta (ljudstvo) -j- suff. -isko-.
Navadno se -slav v slovanskih osebnih imenih istoveti z gr.
-κ.λΤ]ς < -'/Μρις Vendar bi iz --/-λε/ης moralo nastati -slovu, in ne -slavu.
V resnici pa imamo tu kontaminacijo dveh besedi, delno medsebojno
ali popolno priličenje ene drugi. Prim. nem. schlingen, ver-schlingen
(pogoltniti) in schlingen (zvijati, plesti). Prvo prvotno schlinden, odtod
Schlund, priličeno popolnoma drugi besedi s čisto drugačnim po-
menom! Verjetno je, da je „-slavu"' pomenilo „ljudstvo, λαός", ako
se je prvi del končal na -г ali -a (glagolsko deblo, ali optativ - imperativ,
oz. konjunktiv-imperativ), ako pa se je končal prvi del na „-o" (samo-
stalniško deblo), potem je „-slavu" priličen iz „-slo7)u", odgovarjajoč
grškemu „·κλέβης".
Opozoriti je treba še na to, da pomen zloženke še ni znan, če
je znan pomen sestavljajočih delov. Treba je še ugotoviti asociacijo
obeh pojmov, ki je lahko zelo različna.
Kaj je torej pomen Άχιλλενς — Tomislav?
Lastna osebna imena so navadno izražala kako željo (Wunsch-
namen). Če si predočimo, kako popisuje Homer bojevitost Myrmidoncev,
katere primerja z volkovi, bi po mojem mnenju prišli najbliže prvot-
nemu pomenu imen ^Αχιλλενς in Tomislav, ako ju tolmačimo tako:
„Naj postane vodja bojevnikov in naj njihovi bojaželjnosti daje mnogo
posla!" — Homer sam, ki je bržkone še razumel pomen lastnih imen,
je, kakor je podoba, asociiral pojma nekoliko drugače, tolmačeč ime
v prvih dveh verzih svoje Iliade: Μηνιν . . . Άχιληος, ή μυρΓ Άχαιοΐς
αλγε' ε&ηκεν.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 203
„Tomislav" ni bilo redko lastno ime tudi pri Slovencih, kakor
je sklepati iz imena vasi Tomišelj, ki je nastalo iz okr. Tomislu ~\- jo —·.
Okrajšava je ista kakor pri Πάτροχλος < *Πατροκλης.
Enako priličenje, kakor pri imenih na „-slavh", se je izvršilo
pri lastnih imenih na -merii, -miru: na pr. Kazimir, Tugomer. Pri
poslednjem odgovarja -mer grškemu -κλ^ς in je etym. soroden z lat.
me-mor-ia (ali gr. μώρος). V imenih kakor Kazimir pa je -mir, -mer
nastal po vsej verjetnosti iz ner, gr, άνήρ, ssk. nara in odgovarja tako
po pomenu grškemu λαός. To se je tem lažje zgodilo, ker že samo
po sebi prehaja začetni n- v slov. jezikih rad v m-, na pr. mrjasec <
nrjasec, Miklavž < Nikolaus, Mirna, nem. Neuring itd. Po tem takem
so istega pomena besede: Vladislav = Vladimir = Αρχέλαος =
Αρχίδαμος.
3.
Πάρις = Boris = „Άλέξανδρος"*
Obe imeni: Πάρις in Boris sta okrajšavi. Popolna oblika je
Borislav, ki še živi. Drugo ime za Parisa pri Homeru je Αλέξανδρος,
kar je samo prevod imena Borislav. Še bolj se bliža temu pomenu
poljsko ime Bronislavj.
Kdor bi se spotikal na začetnih konsonantih in obeh vokalih,
naj primerja razmerje Don: Ταναΐς, -dlak (v besedi volkodlak): -talkes,
nem. bergen, Burg, slov. brega (tudi nem. Berg, si. breg?): Πέργαμον.
Poučen je tudi konsonantizem staroarmenskega jezika, kjer istotako
prehajajo mediae v tenues.
4.
Πέργαμος, -ov = si. bregomu
Podoba je, da je Πέργαμος, -ov partic. praes. medii ali pass, v po-
menu bergender, schiitzender (sc. Ort); a tudi pass. da dober smisel:
geschiitzter (sc. Ort) — Slov. brego < *bergo pomeni po Bernekerju
(Slav. et. Wb. str. 49) stsl. „forgen"; shr. „bewachen, bevvahren". C.
brh „Hohle, Hutte, Zelt".
Enaka tvorba je Πρίαμας. Ssk. in slov. kor. pri- v bes. prijati,
prijatelj. Gr. kor. πρι- (πρίαο&αι, kupiti) < kifri- ne pride v poštev, ker
pomen part. praes. pass. tega glagola nima pravega smisla.
* Enačaj je mnogoumeven. Ker tu ni prostora, da bi se spuščal v podrobnosti,
naj omenim le, da rabim tu za silo enačaj v pomenu, da sta desni in levi del enačbe
fonetično in semasiologično enaka, seveda po redukciji na „prajezik", bolje rečeno:
na starejši enoten izraz. Ako naj velja enačaj samo za pomen, dotično besedo po
potrebi devam v „ušesca" (narekovaj).
204 Mihael Markič:
5.
Φρύγες = brzi
V Χ. spevu Iliade v. 431. čitamo: Φρύγες Ίππύόαμοι. Frigijci so
bili torej jezdeški narod in za takega je prav prikladno ime: Brzi.
Prim. ime za Romulovo telesno stražo: Celeres, Epitheta ornantia
navadno samo ponavljajo bolj nazorno obledeli pomen lastnih imen.
Samo še en primer: κάρη κομόωντες Αχαιοί! Ά-χαι-/οί: χαί·τη, α) dolgi
lasje, b) griva.
Konsonant γ ni palatalen. Dokaz — osamljeni adverb blg. in
shr. y,brgo" poleg „brzo". Take izolirane oblike navadno zvestejše
ohranjajo prvotne glasove, kakor poznejše analogične tvorbe. ,,-Z-"
je prišel v oblike s prvotnim „-g-" iz lokala sing. in pl. in iz nom.
pl. mase. —
To je bolj naravna in krajša pot, kakor veliki ovinek, po katerem
hoče Berneker SI. etym. Wb. str. 110 nasprotno „brgo" izvajati iz „brzo".
To mojo razlago potrjuje tudi p. oblika: „bardzo", ker p. „dz" lahko
nastane samo iz „g". Stara in dial. p. oblika „barzo" se mora torej
drugače razlagati, ker je prehod „z" v „dz" nemogoč. — Prim. tudi
si. brglez, Spechtmeise, Kleiber, s. brzelj (Art Vogel).
B. Slovanski koren „ot-" (otici) v drugih indoevr. jezikih.
Rodbinska imena (oče, brat, mati, sestra itd.) so se ohranila do
malega v vseh indoevr. jezikih. Čudno je, da pater v slov. jezikih živi
samo še v „stryj" < *„pstryj" < *ptryj. Nadomestil je to besedo: otM.
Vprašanje je, odkod je ta koren „ot-" in ali se nahaja tudi v
drugih indoevr. jezikih.
Pri Grkih nedvomno. Že Homer ima αττα s podvojenim r, kakor
je bila to navada v hypokorističnih (nežilnih) imenih (hrv. „riječi od
mila", nem. Kosenamen). Prim. Σαπφώ, Σαννώ itd. — Iz ϋττα je izvedeno:
Άττικη (sc. χώρα) = očetnjava. Etimologija < άκτική (ακτή, obala) ne
pride iz fonetičnih razlogov v poštev. Naša etimologija pa je glasovno
neoporečna. Na njo morda zaradi tega do sedaj ni nihče prišel, ker
je preveč enostavna. — Iz άτ- z enim τ mogoče tudi Άαία.
C. Debli slav, slov v domačih in tujih imenih za Slovane
in v osebnih lastnih imenih.
Miklosich, Etym. Wb. str. 308, 432 navaja: Sloveninu, ακλαβηνός,
sclavenus, slovenus, slavus. — Kaš. Slovince, fo heifit ein Teil der
Kaschuben, r. Slavjaninij -- Σκλάβος, αϋ·λάβος. Lat. Sclavus. Turk.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 205
isklavun, it. schiavone, fr. esclavon. Ferners: saklab, sgklab, „бкше",
sakalibet „Slawenvolk". —
Če vprašamo po pomenu zloga slav, slov v teh besedah, vštevši
osebna imena: Vladislav itd., pridemo do zaključka, da se morajo
skrivati v njem najmanj trije homonymi. — O dveh homonymih
osebnih imen na -slav smo že govorili. Predno nadaljujemo razpravo
o ostalih homonymih, treba poprej razjasniti, odkod „k" med „s" in
„1" v nekaterih tujih imenih za Slovane.
Grki niso trpeli konsonantnega skupka ϋλ-, V starejšem času
so 6 izpuščali. Tako je nastalo iz ΰλα/ός > λαός. Pred takim λ ni
nikdar prothetičnega vokala. V poznejši dobi so v izposojenih besedah
vtikali med б m λ zaradi lažje izgovorjave prehodne vmesne konso-
nante (Gleitlaut). Ne samo κ v besedi ΣκλαβηνοΙ, ampak tudi &: poleg
Σκλάβοι Σ9λάβοι! Iz take grške oblike so potekle vse druge besede
s „skl-", med njimi tudi arab. saklab, sakalibet, kjer, kakor sploh v
semitskih jezikih, vokali igrajo samo podrejeno vlogo. Pa naj bo temu
kakor hoče: odločilno je, da bi se „k", ako bi bil prvoten, v slovanskih
besedah moral ohraniti, ker tu „k" med „s" in „1" v obče ne izpada.
Prim. sklon, skliz itd. — Sicer je eksistiral skythski narod Σάκαι. To
bi bilo mogoče istovetiti z lat. socius, ssk. sakhi, ako „Σ" odgovarja
indoevr. „s". Ce pa odgovarja indoevr. „k", ssk. „s", je = ssk. „Saka'',
Name eines Volkes (Cappeller. Sanskrit. Wb.) in dalje = gr. κακός =
lat. Cacus, ki pa ni treba, da bi prvotno pomenil „hudoben". Sak- v
ssk. pomeni „morem, moči, močan biti", šakra, „močan"; odtod tudi
šakuna — si. sokol. Vendar vse to za etimologijo Sloveninu iz zgoraj
omenjenega razloga ne pride več v poštev.
Dalje bomo prišli, če vzamemo za deblo slav- slov- zopet izho-
dišče od Λα/os < бλafός = ljudstvo, moštvo. Tudi ta etymon ima
lahko zopet svoj etymon. Zato bi definiral etimologijo ne toliko kot
„iskanje prvotnega, pravega pomena", kakor so to Grki pojmovali,
ampak kot „iskanje starejšega pomena", ki je potekel lahko iz še
starejšega pomena, itd. Na kratko: λαός z dolgim « je „vrddhi" od
λά/ας (kratek a!) > λβς = „kamen". Λαός bi potem pomenil kakor
Sachse (cf. lat. saxum) t. j. „oborožen s kamenenim orožjem", kakor
v kameneni dobi. Gotovo so boljše, bronasto orožje v bronasti dobi
v začetku imeli samo najbogatejši v narodu, tako da imajo s tega
stališča besede λαός, Sachse, Deutsch, Slawe prvotno isti pomen =
„pripadnik nižjih slojev, ljudstvo", pozneje še le so postale ime za
dotični celokupni narod. To zvezo med pojmoma λας in λαός so čutili
že Grki, samo da so ju drugače asociirali, po običajnem načinu
206 Mihael Markič:
tedanjega etimologiziranja z aetiologično fabulo. Gl. Ovid, Deucalion
in РуггНа!
Vendar s tem bi bil razjasnjen samo en del zgoraj pod C. na-
vedenih besedi. Slovani sami besed brez kake pripone niso rabili.
Ce pa primerjamo Sloveninu, Slovenec z Gorenjec (prvotno Gorenec?
— Na otoku Krku se glasi beseda: Gorinci), Dolenjec (Dolence), Slovak
s Poljak, č. horak, vidimo, da mora slova^ tu pomeniti nekaj kontrar-
nega pojmov: polje, dol, gora. — To bi bil torej tretji homonym zloga
slav-, oz. slov-.
Ko bi imeli seznam vseh krajepisnih lastnih in občnih imen na
slovanskem in nekdaj slovanskem ozemlju, sem prepričan, da bi se
na tem velikem ozemlju našlo kako občno ime slova', ki bi na mah
razjasnilo pomen tega tretjega homonyma, kakor se bo to pokazalo
pri nekaterih primerih pod E. Sedaj pa nam ne preostaja drugega,
kakor ugibati: gr. κλί5ζω? lat. c/oaca?? č. sluj < slou-{-f, Steinhohle,
slujožilec, Hohlenbowohner, in to morda zopet iz ολά/ας > λας, v
drugačni asociaciji.
Več razlogov govori za naslednjo enačbo:
Slovani = *Σtλfaviς — "Ελλανες, "Ελληνες.
Pomen besede бελfđ nam odkriva lat. silva, v lat. tujka, prevzeta iz
jezika, kjer je bil kratki ε ozek (zaprt), kakor v grščini. V lat. je
namreč ravno nasprotno kratki „e" širok (odprt), dolgi pa zaprt.
Razumljivo je, da je latinščina nadomestila kratki ozki ,,ε" z bližnjim
kratkim „i", kateri se je v romanskih jezikih zopet sprevrgel v zaprti
„e". Isto se je zgodilo v besedi tilia iz πτελίά.
Preostaja še razložiti, kako je prešel „selv-" v slovanskih jezikih
v „slov-" (r. slav-). Zgodovina predslovanskih „telt, tolt, tert, tort" še
ni do dobra razčiščena. Prim. č. Labe, kjer bi pričakovali Lobe; p.
Krakou) nam. Krokozv. Dalje klobuk na vsem slovanskem ozemlju iz
praslov. kolbuk < t. kalpak. Tudi lett. cilweks: človek ima isti prehod,
kakor silva: slova". — Tudi nem. selb- (selb-er, selbst), o katerem
pravi Kluge Et. Wb., da je „ein dem German, eigentiimliches Prono-
men von dunkler Herkunft", se da združiti s slov. „sloboda" (kontam.
s „svoboda"). [selb- morda = s(u)e + le(i)b v n. bes. leben, laben, Leib.J
Še en razlog podpira našo podmeno. Ssk. vanačara (tudi vane-
ćara) = tm SSalbe fc^lDeifenb, SBalbbetto|ner. Vana, gozd. (et. sor. z nem.
SBotimmg) + glagol čara-, hoditi (et. sor. s si. koleno). Synonim s čara-,
je at- ki je indevr. lahko et-, at, ali ot-. (V lat. annus < *atsnos je morda
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 207
a- predlog in „t-" reducirana stopnja (e)t-). Tako bi bilo po pomenu
Veneti = Wenden, Windische = „Slovani" = „"Ελληνες", morda tudi
= „Helvetii" = „„gozdovniki"". Samo druga pripona je v -Εΐλ-ωτες,
Είλώται, lak. "Ηλωτες (cf, ΰτρατιώτης: ατρατιά, Σικελιώτης: Σικελία itd.).
Osnova: ελος η. „močvirje", prav za prav „močvirnat gozd", Sumpfvvald.
Boisacq. Dict. et. p. 246 pravi v opazki: Niedermann e und ϊ im Lat.
71 sqq, definissant ελος par „depression humide, couverte de vege-
tation, en rapproche lat. silva (anc. adj., sc. regio) „foret" < * siliva, <
* selsu-a, ce qui est possible. — Jaz bi raje izvajal ελος enostavno iz
<ίελ/-ος. Glede vokalov prim. att. ξένος, ion. ξεΐνος, aiol. ξέννος, dor.
ξηνος < ξένιος. — Več narodov je imenovanih po njihovih (prvotnih)
bivališčih med njimi tudi Silures (končnica kakor v bes. Ligures).
Prim. Sila, gozd v Spodnji Italiji. Tudi Ligures utegne imeti isti pomen.
Kor. lig-: lat. lignum; -ur-es < -us-es: -us-, -vas-, gr. faa-ΐυ, ali nem. wes-
v bes. mesen, „bivati".
Last not least:
Germani = „Slovani"!
Germani je lat. bes. iz keltščine. Vokal a je dolg, torej beseda
nima nič skupnega z nem. „man". Osnova je „Germ-", si. grbm in
grbm, „58иј(ђ",: srb. tudi „eine Art Eiche". — Enaka ali podobna
tvorba je „Buschmann". — Osnova je i. e. Cf. gr. φάρμακον, „zelišče".
1. e. kor. torej: guhrm-. Glede novejšega -r- v lat. prim.: capra in odtod
capella < caperla < caprla.
Se nekaj besedi o imenih: Σκλάβοι, Σ&λάβοι, Sclavi, Schiavoni!
-a- v gr. besedah je kratek! Dvozložnice so bržkone klicalna ali
zvalna imena (Rufnamen), skrajšana bodisi iz „Vladislavd" i. dr., bodisi
iz ΣκλαβηνοΙ. V poslednjem slučaju je stvar jasna. V prvem slučaju
pa se kratki -a- da razlagati kot rezultat kontaminacije med „-slavit"
in „-slov".* Vsa tuja imena za Slovane imajo -a- v deblu. So li izpo-
sojena v dobi prehoda „-a-" v „-o-"? Na vsak način je moral biti
slov. odprti „-0-" bližji grškemu -«-, kakor gr. zaprtemu -o-. —
Schiavoni, Slavonija, nem. Pole, lat. Polonia itd. so najnovejše
tvorbe s podaljškom „-δ, onis" in -δ, onis", kakor pri bes. homo,
hominis < homones, stlat. acc. hemčnem, gr. Κίμων, -ωνος, Gothi —
Gothones, Saxones, Pannones, Teutones, Senones itd.
* Ali kot spontana novejša sprememba, splošna ali samo v okr. besedah. Cf.
nem. Friedrich: Fritz.
208 Mihael Markič:
D.
Srbi = „Rusi" = „„Rdeči"«.
Poleg „Srb" je treba uvaževati še inačice: Srbin, Srbalj, Srbljin. —
Etymon: Serbal- r.serbalina, Hagebutte. Pnm. sorobalina, sorba-
lina, „Brombeere", Miki. Et. Wb. — Sem spada tudi nsl. srb, srbovka,
šipkov plod, Hetschepetsch (srboritka pač ljudska etimologija! Torej
ne koren sverb- Miki. Wb. str. 330). — Lat. sorbus, Vogelbeerbaum,
urspr. mä) feinen roten beeren (sorbum) genannt. Lat. Et. Wb. v. Dr. Alois
Walde. Niedermannovi izvedbi „< sor-dhos" (1. F. 116) nasprotujejo
zgoraj navedene ruske besede. — Da ima malina (Srombeere, lat. rubus
fruticosus) črn plod, ne pride v poštev, ker je nekaj navadnega, da
se posebno imena rastlin (in živali) prenašajo na sorodne rastline
(živali), tu na robido (rubus idaeus), ki ima rdeč plod. Primeri pod
I! Tudi serbalina (Hagebutte) je živo rdeč plod. Ravno tja vodi etimo-
logija besede „rubus". Brugmann Grdr. P. 197, 536. Že Isid: morum
Latini rubum appellant, eo quod fructus eius rubent. — Ni torej
nobenega zadržka za nastavek korena: „serb-, srb" v pomenu „rdeč".
(Poleg tega tudi brez začetnega „s-" : „ere(m)b"; d. Jerebika, sorbus
aucuparia.) —
„Rus" na drugi strani tudi pomeni barvo. Stsl. f la vus" ;
nsl. rus, „rubellus", rosa (in rusa) glava; b. rus, rusokos, č. rusg,
p. rusy ; lat. russus, it. rosso (odtod Rossija ? Konsonantizem je neslo-
vanski in tudi pripona). Fonetično nejasen je slovenski „-o-" poleg
,,-u". Križanje s c. rous, „ Haarzotte", < * rons- ali iz italijanščine?
Vsekako je pomen: „flavus, rubellus", in s tem je zgorajšnja enačba
opravičena.
Asociacija. Barva se nanaša na obleko ali na lase. Poslednje
je bolj verjetno ; prim. big. rusokos in si. rusa glava. V Bosni sem videl
mlade ljudi s spredaj rdeče barvanimi lasmi. Odkod ta običaj? Toda
to je bolj naloga ethnograflje. — Ko je pomen obledel ali se popol-
noma izgubil, je bilo mogoče še enkrat pristaviti besedo z istim ali
kontrarnim pomenon. Cf. Rotrussland, Weißrussland. Tudi za ta
pojav imamo mnogo paralel v jezikoslovju.
Pripomnja 1. Ali se tudi stsl. sïrebro, r. serebro, č. stfibro itd.
da v sklad spraviti s korenom „serb-" ? To je mogoče, ako smatramo,
da je starejši pomen besede ne „srebro", ampak „živo srebro", prav
za prav ruda te kovine: cinober. Beseda „ruda", sama prvotno =
Roterj; „-ro" je pripona za kovine: àçyv-çoq, au-rum. Odkod pa
beseda „cinober" ? Boisacq. Diet. etym. našteva pomene pod xivvaßaci.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 209
aussi τιγγάβαρι, „cinabre, vermillion; — sang de dragon; -garance,
■έρνϋ-ρόδανον". Očividno je to izposojenka iz neznanega jezika. Začetni
konsonant je bil nekak nebnik ali sičnik. Za grško uho je bil ali
„κ" ali „t". Tudi drugi konsonant je delal Grkom težave; nadomestili
so ga z „vv" ali „γγ" (oba goltna nosnika!). Isti razpored glasov z
istimi težavami prevedbe prvih dveh konsonantov nahajamo pri drugih
narodih v imenih za „sirebro". Stvn. silbar, starejše silabar, angls.
seolofer, litv. sidabras. Gl. Et. Wb. v. Friedrich Kluge. — Prvi konso-
nant je v navedenih jezikih povsod „s-" (ostri „s" tudi v nvn.
„@tlber", dočim se v pristno nem. besedah začetni „s" izgovarja kot
„z"). Drugi konsonant so nadomestili Germani z „1", Slovani z „r",
Litvanci z „d". Ali ni mikavno, tem glasom pridružiti še „vv" oz.
„γγ" v grški besedi za „cinober"? „vv" ni nič bolj daleč od „1" oz.
„r", kakor „d" v litv. izrazu!
Mimogrede naj omenim, da se to deblo brez začetnega konso-
nanta morda nahaja v imenu mesta Άλύβη. Cf. got. silubr, starosas.
silubar, ker pravi Homer (H. II. v. 857): τηλό&εν έξ Άλνβης, ό&εν
αργύρου εΰτι γενέθ-λη. — Άλύβη tudi ν lat. Alba (longa)?
Enako tudi beseda "Αραβες, ki so imenovani po rdeči barvi,
močno spominja na koren „(s)ereb".
(Άλύβη : "Αραβες = silubr: sirebro). —
Tudi „Кгарр" (rastlina, ki daje rdeče barvilo) — odtod r. kras-
nyj < *krapsnyj, kakor „kos" < „kops" — je mogoče istega izvora,
samo da je prišla beseda po drugi poti k Slovanom.
Pripomnja 2. Konkurenčne etimologije.
V poštev bi prišla pred vsem nsl. bes. sreber, „rusticus" habd.
stsl. sebru, „plebejus". Sebru je lahko razložiti iz srebru. En „r" je
odpadel, kakor v bes. Krka < *Krkra, reta < *retra, nvn. Reiter, srvn.
riter, lat. cribrum < krT-dhrom; brat < bratr-; ηύ.gaber < grabru = lat.
carpTnus.
Ali pa se je en „r" dissimiliral v nosnik. Tako bi nastal
*sembru — r. sjabru, Nachbar; cf. magy. czimbora, Kamerad. (Cim-
bri?) —
P. pasierb, „Stiefsohn", ukr. pryserbyty ša, „sich an jemand
heften"; pošorbety sja, „jemandes Nachbar sein wollen". Miklosich
(Et. Wb.) razločuje tu tri različna debla.
Jaz pa mislim, da se morda vendar le posreči, tudi semasiolo-
gično vse tri pomene s prvotnim (= rdeč) vred spraviti v medsebojno
zvezo. Pomisliti je treba le, da sicer lastna imena večinoma nastajajo
iz občnih imen;   da pa tudi nasprotno iz lastnih imen postajajo
M
210 Mihael Markič:
nova občna. Prim. Kluge, Et. Wb. pod i. „Sklave": „Slave", ,Sklave'
(oboje v pomenu „suženj") eigtl. kriegsgefangener Slave. Aus dem
Völkernamen Slave (mit. Sclavus, Slavus) entstanden zur Zeit der
Vernichtungskriege der Deutschen gegen die Slaven. Ahnlich ist
angls. wealh „Kelte" und „Sklave".
•   Tudi Miklosich sebrü" iz lastnega imena : Man denkt an
das Volk der Sahiren, aaßaigoi, k'&voç oivvixôv. —
Taki sekundarni pojmi so torej : „suženj, rab. (č. otrok), kmet,
težak, — sosed, tovariš"; tudi nasprotni pojmi: „gospod (č. pan, p.
pan : Pann - ones ?), kralj, cesar" itd.
E. Slovenska krajevna lastna imena — pri drugih Slovanih še
občna imena.
Krim, č. kfim, „Alpe" (polotok .^Tr/m na Ruskem?). — Kočevje,
r. kočevbe, „tabor kočevnikov". — Krvavec, p. krzywalec, „Krumm-
holz". S to etimologijo tekmuje „Krvavec" od „krvav", po barvi
kamena, kakor sosedni GrintaveC. Odločitev bi padla za to in zoper
prvo etimologijo, ko bi se moglo dokazati pravilo, da ima nepo-
udarjeni „i" pred zlogi z dolgim „-a-" poln glas (Breznik, Slovenska
slovnica str. 7) kot splošno veljavno. Vendar se mi zdi, da je ta
izgovorjava prenesena iz oblik, kjer je polni glas vokala „i" na svojem
mestu.
Prim. vas, vasi nam. vsi, potem na eni strani ljudski izgovor:
„prjatu" (prijatel), na drugi strani „krivica", pričakovali bi : „krvica".
V lastnem imenu se je starejša izgovarjava lažje ohranila, ker je bilo
dovolj daleč ločeno od občnega imena. — Naklo, č. näkel, -kle, Lan-
dungsplatz, das angespülte Erdreich; näkli, „junge SBeibenruten jum
gled^ten, Sfieijig unb §oIj mč) pruđgetretenem SBûffer, Alluvium". — Tene-
tišče (sld. Tenetiše, vas na Gorenjskem), stsl. č. r. teneto, ribja mreža.
Jezero je izginilo, ime je ostalo. — Kropa (deblo: kromp-) —
r. krupnyj, „velik", č. adv. krupo, „jtarl, ^eftig". Izraz se nanaša na
izvir potoka. (Morda od tega korena ne bo treba ločiti stsl. krop,
„parvus"; big. kr'bp, „furj", če pomislimo na p. krepy, „furj unb
bief". Nasprotna pojma se nanašata na dve različni dimenziji. —
Pokljuka, r. ključ, „Quelle", shr. ključ, „Hervorsprudeln, Wallen
des Wassers" od glagola kljukati. Morda sem spada tudi r. kljukva.
Moosbeere, mahovnica, vaccinium oxycoccos. — Predoslje, bolje:
Predasle. Prof. Rutar me je često povpraševal po etimologiji te be-
sede. Čudno se mu je zdelo, da se to ime nahaja povsod tam, kjer
so v bližini kake tesni;  tudi tam, kjer ni daleč naokoli nobenega
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 211
sela. Ta opazka je privedla do rešitve te uganke. V zadnjem zlogu
„-sie" ne tiči beseda „selo". Kaj pa? To nam pojasnijo naslednje
besede: Sala, reka na Nemškem; p. Vi-sla; ssk. šalila, „voda";
oala-ßavÖQä, „močerad". (Cf. Boisacq, Dict. etym.: navôgù, enclos,
étable, écurie; ecc. monastère, d'où àçxi^avôçirrjç; ssk. mandiram,
chambre, maison.) Màvôçâ: stsl. moditi, si. muditi se, sich aufhalten;
in sala, „voda"; torej oaXaßävoca = „vodni prebivalec".
Kaj pa pređo- ? Miklosich Et. Wb. pod „prend-" 2. čitamo : stsl.
predati, springen. Durch Steig. : prondû : č, proud, Strom ; prudky,
schnell ; p. pr^,d, schneller Strom. Predoslje, Predasle*^ pomeni torej
„skakajočo ali hitro tekočo vodo, brzico", isto kakor fr. „cascade",
it. „cascata" od „cascare" < *scacare, to iz slov. „skakati". Isti pomen
ima tudi slov. slap. Koren selp-, slep-, shp-; stsl. slepati, shpati,
tlXlsa&ac, salire: vody vssleplj^šteje, îiâaroç äXloßivov, 10. 4. 14.
Iz teh primerov je zopet razvidno, kako važen bi bil za etym.
raziskavanje repertorij vseh slovanskih lastnih in občnih krajevnih imen.
F. Slovani in sanskrt.
Prefiksa: su- (dobro) in dus- (slabo), ki se tako pogosto naha-
jata v ssk. in tudi v gr. («* < 'eöv-, âvç-) sta v mnogih indoevr. jezikih
popolnoma izginila. Ali tudi v slov. jezikih? Nekaj primerov je ne-
dvomnih. „Dušmanin" pri tem ne pride v poštev, ker je izposojenka
iz perzijskega jezika in je prišla preko Osmanov na Srbsko ; pač pa :
zdrav, stsl. s'hdravb < *su-dorvos; torej = „ou§ gutem §oIj", sh -\-
éçCç Smoter < s'bmotn,; stsl. motriti, schauen; ost,motrb, „error". Ssk.
mata, die Absicht. Otok Sumatra ind. beseda v pomenu „cilj" (sc.
pomorskih voženj)? Tudi ime mesta v bližini „Singapur" = „Levje
mesto" je ind. izvora. —
Slov. dež, dežja, Stegen, < *dus-di-o-s. Ssk. durdinam < *dus-
di-n-am „t)ä|Itc^er 3:og, Unwetter". Drugi del je di- kakor v lat. rfz-es.
V ssk. je -n- vdejan, kakor večkrat; tudi v slov. dï-n-î. Vse druge
etimologije je treba izločiti. Slovenščina, ki ima v gen. -/- < -dj- tu
odločuje. —
Osmu < *ostmü. Ssk. astSu, gr. ôxtg) je očividno dual partie, pf.
pass. od nekega debla oh-, slov. os-, ki se je izgubilo in je moralo
pomeniti:  „odšteti, izključiti, manjkati" in podobno, = ôéovrs.  Ne
*) Če je prvi del zloženke glagol, se navadno končuje na „-i" ali „-a", vendar
tudi na ,-o"; pr. vrtoglav, A^iy.ôciTQaTOi;, A'iy.öXßOC i. t. d.
14*
212 Mihael Markič:
samo v govoru (cf. lat. un-de-,duo-de-), tudi v pismu (rimske šte-
vilke!) in z znamenji (s prsti na rokah) so odštevali 1—2 jednici.
Tako je, kakor znano, èvvèa < èvvéFa etym. sor. z äviv. A tudi etymon
korena os- se ni popolnoma izgubil. Po mojem mnenju je ohranjen
v shr. predlogu os-i-m, prvotno partie, praes. pass. Paralelo za pre-
hod participa v predlog imamo v lat. trans, prvotno part, praes. od
tro. 1- Stsl. osvënî, osvënje, „sine", tudi hrani ta koren os-. Besedi
sta izvedeni iz part. pf. pass *osvën'b, „auegenomnien". „0-" se je ob-
čutil kot predlog še le, ko se je beseda pomešala kor. s(a)e-, lat.
sëd, „sine". V stsl. oblikah je „-i(s), -j'e(s)" komparativna pripona. Cf.
lat. sine < sinis, sinister.
G. Slovani in — Irci.
Angl, (iz kelt.) mattock, „Haue, Hacke". — Stsl. motyka, „ligo",
nsl., big., s. motika, č., p., r. motyka, alb. matukç, lit. matikas, „§û(le". —
Naslednja beseda se tudi nanaša na poljedelstvo. Angl, gneeve [gni " v]
from Irish gniomh, „the twelfth part of a ploughland (Otto Jespersen
A Modern Engl. Grammar, Part. 1. chapter 12. 72.). Očividno je to
istovetno s slov. „niva", stsl., nsl., s. „njiva", Acker; č. niva, p. niwa,
r. niva. V stsl. nsl. in s. kaže „njiva" neslovansko lice, ker se tu no-
bena beseda ne začenja z nj-. (V zaimku „njega" itd. n- izvira od
predlogov), V p., r., č. to ni tako vidno, ker se „n" pred vsakim
„i" mehča. V jugoslov. jezikih se samo za „g-" in „k-" poleg „-n-"
nahaja „-nj-". Na pr. „gnetem" in „gnjetem". Berneker pravi v svojem
Et. Wb.: Vielleicht liegt in der palatalisierten, mehr Energie erfor-
dernden Ansprache des „n" eine Art Lautnachahmung für den
Begriff „drücken", „pressen". — Gnida, shr. gnjida. Berneker navaja
Schutte T F 15, 27; Enzelin K. Z. 42. 376, wo ähnliche Fälle aus
dem Dan. und Le. beigebracht werden, daß bei verächtlichen Be-
griffen sekundäre Konsonantenpalatalisation erfolgt. — Ta razlaga
bi še veljala za gnus, shr. dial. gnjus ; gniti, shr. „gnjio" ; ne pa več
za „gnjat", č. hnät, p. gnat; gnjaviti" in „knjiga".
Zato je bolj verjetna razlaga, da se je v vseh teh primerih
zobni „n" približal goltnikom in se tako palataliziral, kakor „gn" v
francoščini in italijanščini. Tu je „g" slednjič odpadel. Po tej razlagi
bi se dalo nasprotno iz „nj-" sklepati, da je tudi pred besedo „njiva"
„g" odpadel, kar bi točno odgovarjalo angl. - irskemu gneeve (izg.
gniv). — Izplačal bi se trud, te zagonetne stike med Slovani in Irci
(Skoti) natančneje zasledovati.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 213
H. Hypokoristika pri Slovanih.
Primer. Polno ime yy Radomir". Prva okrajšava: Radom. Odtod
Radomlja vas, Radomljica, Radovljica. V nem. je še -m- ohranjen :
Radmannsdorf < Radomensdorf = Dorf des Radom. S podaljškom
„-h«: (gl. Maretić Gramatika § 371, 372 in § 109.) Radoh. Odtod:
Radohova vas. — P. i. Stanislav. Okr. i. Stah, odtod p. Stachowice,
In sloven. vas Stahovica pri Kamniku. Dalje: Stašek. Enako so
tvorjena imena: Stra-h, Strašek; Strahè (gen. Stra-heta); odtod
Straheča ( < *Strahetja) dolina pri Kranju. Dalje : Strahinj (končnica
-ynj), vas nad Kranjem. Tako tudi: Tuhinj iz osnove Tu-h, p. i.:
Tugomer; Bohinj, osnova Bo-h, p. i.: Bogoslav in druga imena
ki se začenjajo z Bo-. Tudi Buh je odtod, lahko pa tudi iz imena
Budis(l)av. Znano mi je, da s to etimologijo za Bohinj konkurira lat.
vaccina (sc. vallis). Vendar je tu več pomislekov. Nem. Wochein < Wo-
chin ni moglo nastati iz vaccina (izg. vakcina). Da bi pa Wochin
segel tako daleč nazaj v dobo, ko so Rimljani še izgovarjali „vak-
kma, je še manj verjetno. Nem. in lat. ime poteka najbrž iz Bohinj. —
Sem spadajo tudi imena Droh ; Čeh, Leh, Meh (p. i. : Medved,
ali kako drugo i. z začetnim Me-, Miecislam?). Naravno je pri teh
hypok. imenih polno konkurenčnih razlag. Na pr. Vlah, Lah je lahko
hypok. za Vladislav, Vladimir, ali p. i. < Volcae. — Tudi živalska imena
so se tako krajšala. — Nemci enako krajšajo osebna in živalska imena.
Hypok. končnica je pa „-tz", „-z". Na pr. Friedrich : Fritz; Ludwig :
Lutz; Bär : Petz; Lampreht: Lanz; odtod Lancovo pri Radovljici! —
Tudi grški jezik pozna take hypok. končnice.  Pri fem.:
'lâ, Saottpé, etc. ; mase. se končujejo na -mv : nxàtwv, Ki,umv itd.
/. Opazke k pomenoslovju (semasiologiji).
Kako daleč gredo lahko narazen pomeni fonetično neoporečnih
etimologij, bomo razvideli na nekaj eklatantnih primerih:
* 1.) Ssk. pasu ■— lat. pecu, pecus — slov. pîsù — nem. Vieh,
got. faihu.
* 2.) Gr. 93ß/os, <pn7Ô<i, „hrast" — nem. Sud^e.
* 3.) d-vßOQ, — lat. fümus, si. dymû
4.) SI. ryha — nem. Raupe; Aalraupe.
* 5.) SI. žaba < *gëba — nem. (Kaul-) quappe.
Tudi v istem jeziku:
6.) Slov. smrkelj — smreka (smolnato drevo!).
214 Mihael Markič:
7.) Schwalbe, — srvn. swalwe, stvn. szualawa — r. solovej, si.
slavec — lat. sylvîa, „©ražmuđe".
* 8.) Slov. brglez, „Kleiber" — č. brhel, „Pirol" — p. bargiel,
„Bergmeise" — r. berglezû, „Stieglitz".
9.) Silber — Zinnober — lat. sulp(h)ur?
* 10.) Slov. skok — n. ge-scheh-en.
* 11.) SI. smrdeli — n. Schmerz — OßecoaXiog — lat. mordëre.
* 12.) Prim. tudi različne pomene slovanskih jezikov za: „čas,
vreme, god, godina i. dr.
NB. Z zvezdico so označene znane etimologije.
Naloga semasiologije je spraviti te različne pomene na en sku-
pen imenovalec. Tu ne zadostuje samo jezikoslovje, pomagati morajo
tudi druge vede, pred vsem narodopisje. Kako to mislim, naj razjasni
primer pisii.
Skupni imenovalec je germ. Vieh, ssk. pašu. Specializacija imena
pri Slovanih in Rimljanih se nam morda razjasni, če upoštevamo
kulturno stopnjo in prvotno bivališče teh dveh narodov. Čim bolj
proti severu prebiva kak narod, tem večjo vlogo igra pri njem pes,
nasprotno v goratih krajih pri južnjakih — ovca, drobnica = živina
K. Konkurenčne etimologije.
Težja naloga, kakor iskati et)rmon kaki besedi, je nasprotno, če
je več fonetično enakovrednih (konkurenčnih) etimologij, del njih
izločiti iz semasiologičnih in drugih razlogov. V obče je to skoro
nemogoče, posebno pri hypokor. imenih, in tu tudi irrelevantno ;
kako pa je to v nekaterih slučajih vendar le mogoče, naj pokaže
naslednji primer:
Ime Volga vzporejam besedam: vlaga, Wolke; prvotni pomen:
voda, reka. Dr. K. Schlemmer (Geogr. Namen, Leipzig 1906) pa trdi :
Wolga = „die Große"; türk. ulug = „groß". Na prvi pogled zelo
verjeten pomen; cf. Rio grande.
In vendar ne more obveljati; kajti na Poljskem se nahaja maj-
hen pritok Visle z imenom „Wilga"; oboje < „Vlga", Prim. Wilga:
Volga = zvilk : volk. „Volga" je torej „reka y.ar' ê^ox^v". Tu se nehote
spominjam besed prof. Heinricha pri nekem predavanju: Die Slawen
sind das namengebende Volk. — Tudi gr. beseda 'Pä utegne isto
pomeniti; ar. sravâ, „reka", se mora v grških ustih spremeniti v
„'ça". Neposredno iz indoevr. prajezika podedovana gr. oblika za
to besedo je 'go^ < sroyâ, ar. sravä; cf. tudi slov. „o-strovü".
Ta primer zopet kliče po repertoriju slovanskih krajevnih imen.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 215
L. Duh besedotvorbe.
1.) Indoevr. lastna osebna imena smo že omenili; so pri vseh
Indoevr. poetična zložena imena, ki se potem na mnogo načinov
krajšajo — nežilna imena, „riječi od mila", Kosenamen ali tudi samo
klicalna ali zvalna imena, Rufnamen. Prva se, kakor smo videlii
zopet lahko podaljšujejo s posebnimi priponami. Izjemo delajo samo
Rimljani ; njihova lastna imena so tvorjena v čisto drugem duhu.
2.) Specifično slovansko je, kolikor je meni znano, imenovanje
pritokov rek. K bolj znanim primerom iz slovenskega in ruskega
ozemlja: „Sava - Savica, Mura-Murica (n. Miirz), Don-Doneč, Volga-
Vologda" naj pridenem še nekaj manj znanih s Poljskega: Pilica-
Pilczyca; Wisla - Wislica in Wisloka.
V tem oziru niso nič manj važne kakor debla — pripone! Dva
primera :
3.) Veliko število imen indoevr. narodov je dvozložnih s pripono
»-'o-". germ. „-tho-" : Briti (in Britanni, kelt. Brython), Pikti, Skoti,
Kelti (Celtae), Balti, Anti (isti koren v Antium ?), Gothi (in Gothönes).
4.) Slovenska krajevna imena s pripono „-na", posebno v okolici
Novega mesta : Gotna vas. Jama vas, Uršna sela. Bučna vas. Ločna,
Prečna, Mirna, Žalna, Stična; na Gorenjskem: Kočna; na Štajerskem:
Dobrna i. t. d.
Jurna vas, Uršna sela so izvedena očividno iz osebnega lastnega
imena {Juro, Urh, oz. Urša). Tako bo tudi pri drugih zgoraj nave-
denih imenih v prvi vrsti iskati osnov v osebnih imenih; n. pr. Goto.
Tako ime za Stična bi bilo nem. os. i. Sittig < Sidiko, Sindiko- (gl.
Die Räthsel der deutschen Schülernamen n. Dr. Eduard Adamek,
Wien 1894. pag. 47.) Za „Zalna" bi prišlo v poštev deblo Sal- (v os. i.
Salmuth, Salfrid, Salbert, Salmar). Vendar se bi med temi osnovami
utegnilo najti tudi kako občno ime: konkur. etim. za Žalna: stsl.
zalï, „ripa", hrv. žalo, „glarea".
Naj bi ta razprava bila v pobudo za nadaljnjo delo v označenih
smereh.
V Ljubljani, 26. decembra 1932.
Kratice: si. slovenski ; slov., slovanski ; stsl, staroslovenski ; nsl, novo-
slovenski ; r., ruski ; p., poljski ; č , češki ; s., srbski ; shr., srbohrvatski ; hr., hrvatski ;
ssk., sanskrt ; stvn., starovisokonemški ; srvn., srednjevisokonemški ; nvn., novoviso-
konemški; ar., arijski; gr., grški; lat., latinski; lett., latiški; litv., litvanski; et. sor.,
etimologično soroden.
216 Mihael Markič:
Resume.
Einige bedeutsamere slawische Etymologien.
Bedeutsam scheinen mir die Etymologien deshalb zu sein, weil
sie ungeahnte und rätselhafte Beziehungen der Slawen zu gewissen
Völkern aufdecken.
A. Die Slawen und Homer. 1. "Ιλων < fikiov = die Burg der
Vila (slawische Bergnymphe). Ά&ήνη (Hom.) war ursprünglich wohl
ep. ornans = „bergbewohnend". Die gleiche Wurzel \η"Α&-ως und in
ssk. adh-i. Vila = ahd. üzvila, nhd. Eule. Cf. γλανκωπιςΐ — 2. Άχιλλίύζ
(hypok. < 'Äxioläfoq) = Tomislav. Kroat. tomiti = exercere, vexare,
άκ·αχ-ίζειν. In slawischen Eigennamen auf -slav sind zwei Homonyme
zusammengeflossen (wie im deutschen schlingen aus schünden), ein
Homonym entsprechend dem gr. -κλής, das andere entsprechend dem
gr. -λαόζ < *αλα/ός. Ebenso geht -mer, -mir in slawischen Eigennamen
wie Kazimir etc. auf zwei Homonyme zurück. Das eine (abstrakt)
mit gleicher Wurzel wie me-mor-ia (oder μώρος?) entspricht dem
gr. -κλί/ης, das andere (konkret) ist aus -nerü, ssk. nara, gr. άνήρ^
entstanden und entspricht somit dem gr. -λαός. Ααύς = Vrddhi aus
λας < Olaf ας, Bedeutungsentwicklung wie beim d. N. Sachsen. —
3. Αλέξανδρος ist eine Ubersetzung von Πάρις = Boris (hypok. aus
Borislav). In betreff des Konsonantismus (und des Vokals) vergl.:
Ταναίς : Don und den altarmen. Ubergang der Mediae in Tenues! —
4. Πέργαμος, -ov = sl. part. praes. med. oder pass. bregomü < *bergomü
= schützender (oder geschützter) Ort. Die gleiche Bildung zeigt Πρίαμος,.
W. χρι, sl. ssk. prT, „lieben". — 5. Φρύγις = brzi, die Schnellen.
Urspr. W.: bhrügo-. „g" nicht palatal!
B. Die slaw. W. ot- (in otlcl) auch im gr. 'άττα, Αττική und viel-
leicht in Άοία.
C. Slawen, Slowenen etc. Den Namen liegt wahrscheinlich ein
drittes Homonym zu Grunde: slova'' = lat. silva < αέλ/α. Daher Slo-
väne(s) = Σέλ/ανες ="Ελληνες. Einige Belege für den Ubergang von
„seh- : slov-". Die gleiche Bedeutung in Veneti, Wenden, Windischei
Ssk. vana (et. verw. m. d. Wohnung), „Wald" + ssk. at „gehen"; also =
im Walde wohnend. Wäldler. Das gleiche könnte bedeuten: Lig-ur-es,
Sil-ur-es und last not least: GermSnil „ä" ist lang, hat also mit dem
d. Worte man nichts zu tun. Stammwort: Germ-, serh. grm auch eine
Art Eiche, gr. φάρμ-ακον.
D. 5/·έι (Serben) = „Rusi" (Russen) == „„Die Roten"". Die Wurzel
srb- wird in Parallele gestellt mit russ. serbal- Hagebette, und lat.
Nekaj pomembnejših slovanskih etimologij. 217
sorbus. — Anm. 1. Die Mögliciikeit, daß die gleiche Wurzel im slaw.
sirebro, ahd. silabar, lit. sidabras steckt, wird zu erweisen gesucht
unter der Annahme, daß die urspr. Bedeutung nicht Silber, sondern
Quecksilber, resp. Zinnober gewesen ist. Cf. κιννάβαρι — τιγγάβαρΛ —
Anm. 2. Einige konkurrierende Etymologien für Serb-. Gattungsnamen
sekundär entwickelt aus Eigennamen.
E. Slowenische Ortsnamen — bei andern Slawinnen noch
Gattungsnamen. — Etymologie von οαλαμάνόρα.
F. Die Slawen und das Sanskrit. Die Präfixe su- und das- bei
den Slawen. Sü-dravü („gesund") < *sii-dorvü = aus gutem Holz.
Sü-motrü („Ziel") = Sumatra? Slowen. dež (gen. dežja) < *dus-di-os,
ssk. durdi-n-am, „häßlicher Tag, Unwetter". — Die W. vom sl. osmü
(„acht"), ssk. astäu = os- erhalten in der serb. Präposition os-i-m,
„außer", urspr. Part, praes. pass. (Cf. die lat. Präpos. trans, urspr.
Part, praes. von tro. 1.)
6. Slawen und Kelten. Engl, (aus d. Kelt.) mattock, „Haue", sl.
motyka. — Engl, gneeve (aus dem Ir. gniomh) slaw. njiva!
Η. Hypokoristika bei den Slawen.
I. Einige Beispiele dafür, wie weit die Bedeutungen von pho-
netisch einwandfreien Etymologien auseinander gehen können. Zwei
Beisp.: skok (Sprung) — ά.ge-scheh-en; ryba (Fisch) — d. Raupe, u.s.w.
K. Konkurrierende Etymologien. Ein Beispiel. Volga nicht aus dem
türk. ulug, „groß", sondern et. verw. m. Wolke, welk, sl. vlaga. Beweis:
der poln. N. Wilga für einen kleinen Zufluß der Weichsel! Volga :
Wilga = volk : wilk ( < vlkü). Deminutivum zu Volga = Vologda. Gr. 'Pä
Entlehnung aus einer arischen Sprache (<: sravä)?
L. Der Geist der Wortbildung. 1. Die indoe. Personennamen
zusammengesetzte W. Kosenamen und Rufnamen. Eine Ausnahme
bilden die römischen Personennamen. — 2. Spez. slawisch ist die
Bildung von Namen für Nebenflüsse. Sie sind Deminutiva der Haupt-
flußnamen. Beispiele: Slowen. Sava — Savica; Zila (Gail) — Zilica;
Mura — Murica (Mürz); russ. Don — Donec, Volga — Vologda, poln.
Wisla — Wislica, Wisloka, Pilica — Pilczyca. — 3. In dieser Beziehung
sind nicht minder wichtig als der Stamm die Suffixe. Merkwürdig ist
die Bildung vieler Völkernamen mit dem Suffix to-. Briti, Pikti, Skoti,
Kelti, Balti, Gothi, Anti (Antium?). — 4. Slowenische Ortsnamen mit
dem Suff. -na.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.*
Niko Županić — Ljubljana.
Etnografima i istoričarima poznato je, da se nalazi domovina
Čerkeza u levom slivu Kubana, u Ciskavkaziji. Do god. 1864 stanovali
su u području zapadne kavkaske planine tamo do crnomorske obale.
Čerkezi su dijalektički i plemenski jako diferencirani i mi navodimo
sledeča plemena: Natuhaži (nathokuaže), Sapsuzi, Abadzechi (Abedzax),
Bžeduchi, Gatjukaj, Besleneev-ci, Machoši, Temirgoj, Žaneev-i, Ege-
rukoj, Kjachi, Ubychi, Chagak (xegek, šegek) i Kabardinci. Kolek-
tivno ime Čerkezi (Circassi) vrlo verovatno je od Turaka prekrojeno
iz antičkog KiQxtrai. Rusi ih nazvaše u Srednjem veku Kosogima,
šta treba da je srodno sa Käsäg kao što danas nazivaju Oseti Ka-
bardince a i Čerkeze u opšte. Sami sebe pak Čerkezi nazivaju:
Adzyge, Adyge. Ovo ime lingvistika dovodi u vezu sa antičnim imenom
Xvyol (Strabo). Mi mislimo, da su Jazigi koji se brzo posle Hristovog
rodjenja naseliše na pusti izmedju Dunava i Tise identični sa Zigima
(Zvyoi) samo je ovo ime primilo na putu kroz obe Sarmatije prefiks
a- odnosno ia-.
Čerkezi bili su dugo neznabošci i slobodni tamo do XIII sto-
leča posle Hrista, kad ih potčiniše Gruzini (Djurdjijanci) te ih pre-
vedoše na hrišćansku veru. U prvoj polovini XV stoleča oni su se
zaista oslobodili gruzinskog jarma, ali zapleteni u neprestane borbe
sa Tatarima gubili su svoj teren u severnoj Kavkaziji, tako da je
oko polovine XVI stoleča postao Kuban severnom međom njihove
domovine. Godine 1570 ih je naime tatarski kan Abas Giraj potisnuo
na južnu stranu Kubana i preveo na islam. Do tada su Čerkezi sta-
novali prema severu do reke Kume i njihova naselja bila su rastu-
rena na terenu izmedju Kubana i ušća reke Dona. Pre pada pod
tatarsku zavisnost za vladavine cara Ivana „Groznog" (1530—1584)
uživali su Čerkezi protektorat Rusa ali posle njihovog odlaska padoše
pod Tatare. Oni napustiše u toliko pre i lakše hrišćansku veru, jer
su ju poznali samo površno, kao što su bili i docnije pola pagani
pola muslimani.
*) Predavanje na V. kongresu Internacijonalnog Antropološkog Instituta u
Parizu, 23 sept. 1931 (mesto: Faculté de Médecine, 12 rue de'l Ecole-de-Médecine).
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
219
Slika 1. Severozapadni ugao Kavkazije.
220 Niko Zupanić:
Čerkezi su se sva vremena odlikovali svojom hrabrošću kao brzi
konjanici i drski razbojnici, koji su pak kod kuće strogo vršili dužnosti
gostoljubivosti kao i krvne osvete. Orijentalske pesme i priče pro-
slavljuju lepotu čerkeskih djevojaka, koje su roditelji sami još pre
nekoliko decenija prodavali za harem sultana na Zlatnom rogu kao
i za hareme turskih dostojanstvenika i bogataša. M. Gjurgjević priča
u svojim memoarima kako su bile za vreme njegovog boravljenja u
Prištini na Kosovom polju (1869—1870) tamo prodate tri čerkeske
devojke vanredne lepote za 6000 groša (1200 kruna).i Isti Gjurgjević
primećuje, da su kosovski Čerkezi visoko cenili konjsko meso i jeli
ga, što sve potseća na njihovo poreklo iz stare Azijske Sarmatije,
koja se prema zapadu prostirala do reke Dona.
Čerkezi davali su Rusima najjači otpor kod osvajanja Kavka-
zije i tek godine 1864 bili su potpuno pobedjeni. Ali veći deo njih
nije se mogao pomiriti sudbinom i novim stanjem stvari pak je go-
dine 1864 napustilo preko 400.000 duša svoju staru otadžbinu na
Kubanu i zapadnoj kavkaskoj planini. Turska vlada ih je primila i
uputila ih u Siriju, Malu Aziju i na Balkansko poluostrvo. Manji deo
Čerkeza ostao je kod kuće u Kavkaziji, gde ih god. 1895 nabrojiše
svega oko 111.000 glava (medju tima 80.000 Kubardinaca).
Veći deo onih Čerkeza, koji su došli na Balkanski poluotok,
otomanska vlada je naselila uz granicu tadašnje kneževine Srbije,
da bi tim kolonijama pojačala svoju vlast i terorizirala Srbe. Tada
se naseliše Čerkezi i na Kosovom polju, gde je pisac ovog članka
1924, 1929 i 1930 zatekao i video nekoliko desetina familija, jer se
glavni deo već odavde izselio u Malu Aziju i Siriju. Oni su naime
krajno nemiran ljudski elemenat, koji se izvan Kavkazije ne može
nigde snaći i pomiriti sudbinom, elemenat koji se ne druži sa ino-
rodnim susedima, već je usled raštrkanosti osudjen na propast.
Za Srbe su Čerkezi i njihov jezik naročito zanimljivi, jer su bili
prvi nosioci srpskog imena kavkaski aborigeni,^ najverovatnije Čer-
kezi, koji su jednom u velikoj Sarmatskoj seobi prestupiH zajedno sa
Antima, Kisima (Zichima), Chorvatima, Valima i t. d. reku Don i Dnepr,
došli medju Slovene i tamo stvorili prve plemenske organizacije. Da-
kako da su ti kavkasko-sarmatski konjanici u glavnom izgubili u masi
1 Гласник Скопскога Научног Друштва, III, стр. 151. Скопље 1928.
2 N. Županić, Les origines des Serbes. (II. session de Γ Institut International
d' Anthropologie, pag. 227—229). Paris 1926. — Idem, Srbi, Plinija i Ptolomeja.
Beograd 1923.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
221.
Slika 2. Kosovo polje.
222 Niko Županić:
slovenskog ljudstva svoje etnično obeležje, naročito jezik, ali ple-
menska imena i ideje makar i primitivnih državnih organizacija ostale
su. Iz protoslovenske domovine, koja se prostirala u slivu gornjeg
srednjeg Dnepra, Pripet-i i Buga, Srbi su došli u sliv Srednje Labe
i reke Sale i odatle se jedan njihov deo, vojnički organizovan, pre-
selio u Ilirik. To je bilo najverovatnije godine 626 posle Hrista, kad
je bio Carigrad zbog opsade sa strane Avara i Perzijanaca u krajnoj
opasnosti pak se bizantinski car Heraklij po svoji prilici obratio velikom
slovenskom voždu. Samu, za pomoč, koju je i primio. Hrvati i Srbi
došli su na Balkansko poluostrvo, napali avarsku pozadinu, oslobo-
dili več tamo naseljene Slovène (Jugoslovene) i spasili Carigrad i
time istočno rimsko carstvo kao i grčko (istočno) hriščanstvo.
Posle pobede nad Avarima Srbi su u unutrašnjosti Ilirika stva-
rali od tamošnjeg jugoslovenskog ljudstva srpski narod, koji se vre-
menom razvio u poveću državu i naciju. Pobednički Srbi kod svog
dolaska u Ilirik govorili su približno isti slovenski idijom kao što ga
govore Lužički Srbi ali malobrojni osvajači zamenili su svoj severo-
zapadni slovenski govor jugoslovenskim, koji predstavlja jezičnu
organsku celinu izmedju Jadranskog i Crnog mora (Slovenci, Hrvati,
Srbi, Bugari).'
Čerkezi, kao jedna od triju glavnih skupina kavkaskih aborigena
govore alarodski (jafetitski) jezik, koji predstavlja jezičnu porodicu
sui generis, koja nije ni indoevropska (arijevska), ni semitska, ni ugro-
finska, ni turska, ni mongolska. To naglašujem zato, jer još danas
pišu izvesni naučenjaci kao da su Čerkezi arijevskoga t. j. indoevrop-
skog porekla. Jedini srodnici, i to daljni rodjaci kavkaskih aborigena
danas su Baski u Pirenejima, koji su bili pre dolaska Indoevropljana
organski vezani sa Kavkascima. To je bio lanac plemena i naroda
kao što su bili n. pr. Iberci, Ligurci, Etruščani, Reti, Pelazgi (pred-
arijevski stanovnici Balkanskog poluostrva). Karei, Kapadočani, Ama-
zonke, Chalybi, Koihi i t. d. Taj lanac preistorijskih naroda rastrgli
su Indoevropljani kod svog dolaska na jug i danas leže njeni ostaci
kao fosili prekriveni etničnim naslagama Helena, Iliro-Tračana, Ita-
lika (Romana), Kelta, Germana i Slovena.
' Л''. županić, Bela Srbija. Zagreb 1922. — idem. Les Serbes a Srbčište
(Macedoine) au Vll<^ siecle . . . (Extrait de „Byzantion", tome IV pag. 277—280).
Liege 1929.
' Τ. ρ. Ђорђевић, Черкези у нашој земљи. .Гласник" Скопског Научног
Друвдтва, III, стр. 143. Скопље 1928.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
223;
Ako sve to uvažimo, mora se priznati, da je svakako vredno
proučiti ostatke Čerkeza na slavnom Kosovom polju, gde su Turci
godine 1389 u strašnoj bitci pobedili Srbe. U toj bitci poginuli su srpski
vladalac Lazar, braneći srpstvo i hrišćansku veru kao i sultan Murat I,
koji je hteo celo Balkansko poluostrvo potčiniti svojoj vlasti. Ko-
sovo polje svakom je Srbinu i Jugoslovenu u opšte sveto mesto i ra-
zumljivo je, da je srpski narod teško podnosio sistematsko uništa-
vanje svoje braće naseljevanjem Arbanasa i Čerkeza na Kosovom
polju.
Slika 3. Skupina Čerkeza iz Donjeg Stanovca.
Srpska pobeda kod Kumanova (1912) učinila je kraj nasilnom
režimu, koji su Turci vršili nad Srbima preko pet stotina godina.
Kosovo polje posetio sam tri puta u mome životu, naime go-
dine 1924 i 1929 i 1930 i sva tri puta video sam tamo Čerkeze kao
i njihova naselja i to u selima: Gornje Stanovce, Donje Stanovce,
Velika Reka i Miloševo (Azizije). Zabeleženi su antropogeografski, fol-
klorski i antropološki podatci.
Lepu i iscrpnu studiju o Čerkezima u našoj zemlji napisao je
Tihomir Djordjević^, profesor beogradskog univerziteta. Iz ove do-
' τ. Ђорђевић, ορ. с. str. 145.
224 Niko Županić:   ]
znajemo, da su se Čerkezi naselili u ovim selima i varošima na Kosovu :
Ferizović (danas Uroševac) — 25 kuća do godine 1912, Čerkez-Sado-
vina — oko 60 kuća, Mazgit — oko 100 kuća, Ajvalija — oko 30 kuća,
Slakokovac — preko 100 kuća, Stanovce (zasebna mala Čerkeze).
Bilo ih ie po nekoliko kuća u Prištini, Mitrovici i Vučitrnu. Od
gosp. Cerim Husejnovića, imama općine Samodreže, rodom Čerkeza,
doznao sam dalje da su Čerkezi živeli još i u selima: Cerkeske
kuće kod Mitrovice (danas zaseok Zvečan), Velika Reka, Gornje
Stanovce (nekada 60 kuća danas 40 kuća), Bivoljak, Miloševo, (Azi-
zije) — danas 4 kuće, Hamedija, Veliki Belačevac, Mali Belačevac
(pre 40 danas 2 kuće), Velika Slatina, Mala Slatina, Gornje Dobrevo,
Donje Dobrevo, Dobranje, Magura, Mala Reka? (Drenica). Kao što
tvrdi A. Lejean turska je vlast na brutalan način oduzela od hriščana
oranicu i na njoj naselila 40.000 Čerkeza.^ Ovaj broj izgleda mi i su-
više velik, jer su mi pričali kosovski Čerkezi sami, da je bilo na
Kosovom polju naseljenih najviše 2000 njihovih sunarodnika. Ako
pomislimo, da su bile čerkeske familije dugim putovanjem iz Kavka-
zije i zaraznim bolestima proredjene,^ onda smemo računati da poro-
dice nisu brojale više od 6 članova. Broj kosovskih Čerkeza iznosio
je prema tome pre srpsko-turskog rata 1877—1878 oko 12.000 glava.
Svoje težište i središte kosovski Čerkezi imali su u selu V. Belačevcu
gde su održavali i svoje skupštine. Na sličan način dolazili su ko-
sovski Arnauti u veliku kulu Čaglovicu (izmedju Prištine i Lapljeg
Sela) na savetovanja. Izvan Kosova polja bilo je manjih čerkeskih
naselja na srpskoj zemlji : Donji Livoč oko 50 kuća, Drobeš — 50 do
60 kuća, Požaranj u gnjilanskom srezu; Crvena Reka kod Bele Pa-
lanke; Suvi Dol i Mramor u topličkom okrugu. U varošima Nišu i
Prokuplju i Kumanovu postojale su velike čerkeske male od 100 po-
rodica; u Djevdjeliji na današnjoj jugoslovensko-grčkoj granici pak
bilo je 175 čerkeskih domova.
^ „Гласник" Скопског Научног Друштва III, str. 146.
^ „Beh у самој сеоби испропадало их je врло много. Још je више пропало и
кад су лошли. Чим су стигли завлада међу њима тако опасна болештина, да су
умирали у маси У Прокупљу причају да je сваки дан no двадесет ископаних rpo-
бова чекало на своје жртве. Исто je тако било, прича се, и у Нишу и у другим
местима. Сем тога они су се тешко прилагођивали новоме земљишту, новим прили-
кама и новој економији. Некадашњи сточари тешко су постајали земљорадници, још
теже занатлије. И поред све потпоре од турске власти, они су постали пука сиро-
тиња a живели врло бедно, не много боље но Цигани, од чијег су се економског
стања разликовали тиме, што су стално носили оружје и имали живи ратоборни
дух." (Т. Ђ 0ρ ђ е в и h, Черкези у нашој земљи. „Гласник" Скопског Научног Друштва,
III, стр. 148. Скопље 1928).
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
225:
Ali ni na Balkanskom poluostrvu Čerkezima nije bilo sudjeno
da ostanu dugo vremena, jer im rusko-turski rat (1877) i srpsko-turski
Slika 4. Kuća Hamida Osmanovića u Velikoj Reci.
rat (1877—1878) uze veru duljeg opstanka turskog carovanja u Evropi.
Za vreme nastupanja srpske vojske u gornje porečje Binačke Morave
kao i na Kosovo polje napustiše Čerkezi Niš i Prokuplje ; i na Kosovom
polju su se uzvrpoljili i dobar deo se izselio u Malu Aziju (Adana, An-
gora) i Siriju. Taj proces se ponovio godine 1912 i godine 1918 tako
da je ostalo u Jugoslaviji svega oko 50 čerkeskih porodica t. j. oko
300 duša, koji živu u glavnom na Kosovom polju i to u selima:
Gornje Stanovce, Donje Stanovce, Velika Reka (4 porodice) i Milo-
ševo (4 porodice).
Hodža Ahmet Alijevič iz Miloševa i imam Cerim Husejnović iz
D. Stanovca dali su mi podatke o imenu, poreklu i vremenu dolaska
Čerkeza na Kosovo polje. Prema njihovim informacijama i njihovom
izgovoru zapisao sam i nekoliko čerkeskih reči. Sami sebe Čerkezi nazi-
vaju Adiže (Adiž'i) a pripadah su trima plemenima: Abzaxima, Sapsu-
gima (Sapsu) i Ubyhima kao što mi je pričao Ahmet Alijevič a njemu
njegov otac Ali Abazović koji je došao iz varoši Dbš(?) u Kavkaziji.
Kosovski Čerkezi bili su u glavnom Abzachi (Apsaž) samo je mali
broj Šapsuga sedeo oko džamije u Miloševu a Ubihi i nešto Kabardi-
naca u Skoplju. Zanimljivo je, kako je došao Kabardinac Nurija Tišekov,
vojnik armije generala Wrangela u posetu Čerkezima u Donje Sta-
novce na Kosovu i tamo ostao (1930). Zelja videti najbliže rodjake
po jeziku i krvi dovela je ovog kavkaskog izbeglicu iz Sarajeva na
Kosovo polje. Piscu ovog članka pokazivao je svoje srebrom okovano
oružje i bio je voljan prodati ga za 4000 dinara.
15
226 Niko Zupanić:
Kosovski Čerkezi kažu da pripadaju plemenu Abzacha i na-
staje pitanje sa kojim plemenom Kavkazije su identični ovi Abzachi?
Lingvistična etnologija pozna u severozapadnom području Kavkaza
dva plemena kojih imena zvuče slično i to su: Abadzechi (Abed-
zax) i Abchazi (bizant. "Aßaoxoi). Ovi poslednji ne spadaju direktno
medju Čerkeze, već pretstavljaju samo jednu etničku komponentu
severnozapadne grupe (čerkesko-abhazke) kavkaskih aborigena. Ruski
orijentalista, Lopatinskij tvrdi, da su Abchazi identični sa antičnim
Ahajcima CA^aiol) i dovodi njihovo ime u vezu sa abch. reči achuh^y =
seljak, zemljoradnik. Ako pak pitamo kosovske Čerkeze iz kojih pre-
dela Kavkazije su se doselili, mi ćemo prema njihovim odgovorima
moći odlučiti da li su kosovski Abzachi (Abzaš) braća Abadzeeha ili
Abchaza. Ibrahim Hadži Jusuf iz Velike Reke pričao mi je naime
godine 1924 da su kosovski Čerkezi došli iz raznih krajeva i to jedni
Slika 5. Čerkeska džamija u Velikoj Reci.
od reke Dbš, drugi od reke Cachu, treći od reke Pšakups, a da je
bila pogranična reka izmedju Rusa i Čerkeza reka Čalyšk(?)^ Prema
ovoj orijentaciji treba tražiti poreklo kosovskih Abzacha u oblasti
Čerkeza a ne u oblasti Abchaza jer i reka Pšekups izvire u kavkaskoj
planini i teče u severnom pravcu dok se zapadno od Jekaterinodara
izliva u Kuban. Na gornjem toku pravi Pšekups granicu izmedju
Šapsuga i Abadzeeha a na donjem izmedju Natuchaža i Bžeduha. Na
taj način kosovski Abzachi identični su sa kavkaskim Abadzechima koj-
žive na severnoj padini zapadnog Kavkaza. Ovi su Čerkezi u užem
smislu reči t. j. pravi, centralni Čerkezi, nosioci pravog čerkeskog go-
vora, običaja i telesnih osobina ovog naroda. Karakterističan pluralni
* Čalyšk treba valjda da znači reku Camlyk koja se izliva kod Termigojevska
u Labu, pritoku Kubana. Camlyk je zaista pre god. 1864 bio etnološka g^ranica iz-
medju Čerkeza i Rusa na severoistočnoj strani.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
227
sufiks — xe (che) poseduju i Abadzechi n. pr. uos-xe (sekire). Perso-
nalni pronomen glasi : sse = ja, te = mi, ua = ti, sse — vi, mos, mor = on,
moš-xer = oni. Gramatički spol ne postoji kod Abadzecha kao ni kod
Čerkeza u opšte. Ženski pol razlikuju od muškog sufiksom abz, ybz
Slika 6. Čerkezi jašu. Donje Stanovce.
(severno-čerk. bzy, bze) n. pr. gxxa(xa) = pas, gxx-abz (xa-bzy, xa-bže
[kuja]). Određeni član pravi postponirani -r, n. pr. šaps. tyr = otac,
abadz. ater, kabard. ade-r.^ Na moju molbu mula Cerim Husejnović
preveo mi nekoliko običnih reči na svoj abzaški govor i ja sam ih
zapisao kao nestručan lingvista kako sam najbolje umeo i znao. Ovako
prevedene reči sam posle uporedio sa onima kavkaskih Abadzecha,
Kabardinaca i Sapsuga u koliko ih je R. Erckert spomenuo i zapisao.
Kavkaske reči i njihov izgovor zabeležen je u zagradi.
kuća: vuna (abadz. vune, una, hune)
odaja za primanje: haćeš
konjska staja: seš (abadz. šeš, božola)
ovčija staja: meli
kravlja staja: čemi (abadz. šemeš)
konj : (abadz. šu, šu, šy)
vol: ću (abadz. ču, ču)
ovca: mali (abadz. melibzu)
' R. Erckert, Die Sprachen des kaukasischen Stammes. 11, 263. Wien 1895.
15*
228
Niko Zupanić:
Čovek (UKenfđ)):      sxl-b, m (abadz. c'efö; kabard. c'yxü; šap,
c'ife)
ljudi: xh, chfb?
dobar čovek: čele dou
ženska: bz'b, hlfil
žena: š-bz (abadz. c'efedze;  kabard. fyz, cuxubs;
šap. suz)
dete: cale (abadz. c'al, džaale, sabji; kabard. sabi;
šap. c'ale, Calle)
devojka: pšaše (abadz. psase, pšeše; kabard. xigebz,
xrrygebz; šap. psase)
mrtvac : chadhe
muška košulja:       džan (abadz. djaun; kabard. gane; šap.djann,
gijane)
njiva : hasé (abadz. zad'o, gugua ; kabard. š[s]yvren ;
šap. žuape, meše)
polje : seß
kola : qu
sedlo: van (abadz. vuann, uan; kabard. uane; šap.
vuann, vuane, uape-pxa)
uzda: šqa, škua
šubara: cAaras'(abadz. pa'o, pako; kabard. paa; šap.
pa'o, pako)
sof ra : anä
čerkeski kaput: c/, cej
hleb : chalu
nož: kama (abadz. šeši; kabard. sea, se; šap. seži)
cipele : kundre
čarape : chlepet
(vezen) peškir:       epcheč, apchleč
korbač: kamsi> (abadz. kamšu; kabard. čapš; šap.
šibirthe)
bojadisana ivica ^
marame (od     > šatech
konjske dlake) : f
familija: unokuoš, unakos
muško (čovek):       huofil (abadz. c'efuxu; kabard. cuxux; šap.
thli)
momak: šal (abadz. nibžise; kabard. ččei'ccuk, š[s]ale;
šap. čelech)
narod : s7M (abadz. šee, koaž, bzep[k] ; kabard. c'yxù ;
zylle; šap. cifex = ljudi = äRenfc^en)
reka (potok): hol (abadz. kulage — cyk = reka — mala;
kabard. psy ; šap. pcixo — cuk = reka —
mala)
reka (velika): huoušk, houušk (abadz. psö, psyx; kabard.
psy, sisxo; šap. psixo)
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. -229
planina: mezi (abadz. oaš — perz.; kabard. kurš,
uaš[s]xa; šap. txe, kusuxa — perz.)
slanina (velika):     mez-hsk
cukuruz : natif
jedan: z-b (abadz. dze, dzy; kabard. zz^; šap. dzi, zy)
dva: tuo (abadz. th'u, t'u, tko, t'o; kabard. t'u;
šap.tku, tho)
tri: š% (abadz. šši, še, ši; kabard. ši, š; šap. ši, s[š]i)
četiri: pl-b (abadz. phle, thle;  kabard. pili, pthly;
šap. pthl'e, pxe, pthe)
pet: ff (abadz. t'fe, tfë, m'fy; kabard. txu, txrru;
šap. t'fu, t'fy)
šest: (abadz. x'e, x'ö, šio;  kabard. xxu, x'y;
šap. x'i, hx-y).
sedam : bl'e (abadz. blë; kabard. blli, bly, šap. bli, blli)
osam: IJi, (abadz. iè, je, i-y; kabard. jji; šap. ji, g'i)
devet : bô (abadz. b'ghu, bughu, brri ; kabard. bghu,
brru; šap. b'ghu)
deset : psi (abadz. pši-e ; kabard. psi, pšy[s], ps[š]'y ;
šap. pše, p's[š]-y).
Kosovski Čerkezi govore osim svog materinjeg jezika pokvareno
srpski, nešto turski i arnautski. Poznavanje turskog jezika sve više
iščezava u korist srpskog.
Čerkezi i ako su bili lukavi i smeli jahači i često opasni razboj-
nici ipak danas pokazuju ljubav ka napredku i ljubav prema svojoj
familiji i zajednici. Bave se i malom trgovinom agrarnih produkata
i stočarstvom. Čerkezi u svojoj staroj postojbini, u Ciskavkaziji često
su prodavali svoju žensku čeljad, čim su devojke odrasle, ali ipak
žena u Čerkeza uživa veće poštovanje i veću slobodu nego kod
Osmanlija ili kod Arbanasa. Zahvaljujući toj slobodi čerkeski momak
može da vidi domaće devojke i da se u prisustvu malog brata ili
sestre razgovara sa izabranom curom pre venčanja, dok medjutim
arbanaški običaj ne dozvolava sastanka devojke i momka već idu
mladenci u brak lično nepoznati. Zato se brak kod Čerkeza retko
poništava a kod Arbanasa vrlo često zbog razočaranja, jer se kod
Arnauta udaje čak i mahnita devojka sa parama. Kad momak isprosi
devojku, dogovori se sa roditeljima mlade koliko treba da plati i često
se desi da tast budućem zetu pruži novčanu pomoć. U slučaju raz-
voda braka muž ima da vrati sve ženine stvari za koje može da
dokaže na osnovi pogodbe da ih je donela u kuću svog muža.
Ako uporedimo arnautsku kuću sa čerkeskom to se odmah
primeti razlika u pogledu čistoće koja vlada kod Čerkeza i nečistoće
kod Arbanasa, koje često satiru vaške i rane zbog nečistoće. Naro-
230
Niko Zupanić:
čito je Drenica „šugava", kao što sam doznao od Čerkeza. Kod upo-
redjenja čerkeske kuće sa srpskom, izgleda da nema mnogo razlike
u pogledu konstrukcije, samo vlada oko kuće Čerkeza još veći nered
nego kod srpskog starosedioca. Zanimiva je arhitektura hambara koja
je ista kod obeju naroda.
Slika 7. Ambar Čerkeza Hamida Osmanovića u Velikoj Reci.
Čerkeske žene tkaju platno i šiju same svoja odela, koja su za
razliku od arnautskih i srpskih bez vezova i dugačka kao što se vidi
na slici [8] kod ženske dece. Čerkezinje tkaju i ćilime, izradjuju
vezove, poznaju veštinu tkanja čilima od vune ili pletu od slame od
raži ili ševara (šaša) hasure (nemazlike), kojim krase duvare soba ili
ih kod molitve meću pod kolena. U Kosovskoj Mitrovici, gde se na-
lazi jedna čerkeska familija, vidio sam kako donosi na pazar kov-
čege od kukuruzna lišća koje je bele boje a ornamenti na površini
bili su crvene boje. Odrasle čerkeske žene na Kosovu nisam video i
ne znam da-li nose fehredže ili ne. Za vreme dolaska na Kosovo polje
pak Čerkezinje nisu pokrivale lice kao Arnautke i Turkinje, već
su se slobodno kretale. Otkako se Čerkezi nalaze zbog iseljivanja
u manjini na njih moralno pritiskuju adeti i verski obredi komšiluka
t. j. Arbanasa i Turaka.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
231
čerkeze, njihov rad i običaje opisuje Tihomir Djordjević (op. 1.
c. str. 148—150 na sledeći način:
Кад су дошли говорили су само черкески. Доцније су нешто школом, нешто
саобраћајем са околином сви научили и турски. Ha Косову готово сви су научили
и арнаутски, a многи и српски. Од свога језика никоме нису хтели казати ни једне
Slika 8. Lepeza od bojadisane slame.
речи. Бивало je случајева, да су људи у н>их годинама служили, na нису успевали
да науче иишта од њиховог језика.
Занимали су се понајвише сточарством, na онда земљорадњом. Имали су миого
оваца, понајвише црне вуне, јер су носили одело од црне вуне. Имали су и друге
стоке. Коње су особито добро неговали. Ha Косову су плели врло лепе асуре и
сепете од шевара. Свака соба била им je застрта асурама. У Нишу су плели од
шевара мале асуре за клањање и продавали; још су плели од конца различите ствари,
градили дрвене вртешке, na су и то продавали. У Нишу су неки држали касапнице,
a један je отворио кафану. У Феризовићу су неки Черкези неговали коње и са
232 Niko Zupanić:
њима трговали. У Гњилану се једна породица бавила трговином. И ако за занате ■
нису мнодо марили, у Прокупљу je међу њима било и врло добрих ковача. Док у
арнаутским селима између Приштине и Вучитрна нико није био ковач, те су за
потребе морали ићи ковачима у вароши, дотле су Черкези у сваком селу имали
бар no једног ковача. Сем тога неки су косовски Черкези израђивали лепе металне
предмете, нарочито камџије са металним, филигрански ишараним, дршкама. Жене
су им се бавиле домаћим пословима. Биле су особито веште израђевинама од вуне.
Плеле су и ткале и саме кројиле и шиле одело и себи и људима. Ткале су на
разбојима, који су били другојачи од разбоја наодих жена; личили су на разбоје
мутавџија, на којима се тку покровци.
Черкези су носили одело које су им саме жене ткале и шиле. Ha глави су
имали високе шубаре, a неки мале вунене капе, које су биле до половине плетене,
a од половине настављене чохом, црвеном или друге које боје. После неколико
огдина неки су почели носити фесове, али су сву осталу ношњу задржали до краја.
Облачили су најпре кошуље од американа(?), a преко њих дугачке капуте, који су
позади, OKO струка, били врло убрани. Капути су били од танког сукна, a често и
од чохе. Ha прсима су с обе стране имали no ред уских a дубоких џепчића у које
су задевали фишеке. Преко капута су препасивали широке каише налик на силаф.
Зими су носили дугачке кожухе, такође убране око струка. Испод капута су имали
неку врсту панталона. Ha ногама су имали лаку обућу, неку врсту патика, које су
сами градили од танке коже, коју су сами штавили и удешавали да буде што мекша,
да се не би чуло кад иду, или опанке од козје или овче мешине (коже), које су им
жене градиле. Сви су носили оружје: сабље, које су биле правије но турске, са
сребрним кајасима, пушке кремењаче, које су биле изолучене, a за појасом пиштоље
и дуге ножеве. — Заостали Черкези no варошима на Косову данас носе европско
одело, a на глави фес који обавијају шалом.
Женскиње су на глави носиле црвену плетену капицу од вуне, a преко ње
дуги бели прозрачни јашмак, који je иглом прикопчаван испод браде, тако да им
je лице остајало откривено. Доцније су у Нишу и Прокупљу почеле крити лице
као и Туркиње. Облачиле су кошуљу од американа(?), a преко ње сукњу, na онда
дугачку хаљину, која je била од басме или од скупоцене кутније, која je, као и
код мушких, била на струку врло убрана. Ha појасу имале су пафте. Испод сукње
имале су широке rahe са при дну убраним ногавицама, тако зване алифе шалваре.
Ha ногама су имале обућу као и људи, само што су je још украшавале китицама
од црвене вуне.
Ha Косову су неки черкески аљетци носили оваква имена: цеј = дугачки
капут до испод колена са фишеклијама на прсима; каптан = минтан дугачак
скоро до колена; уочеђ = чакшире, панталоне; чака = опанци од мешине;
π a - Ö = капа, бела или у којој другој боји; б'љ и φ = широк кајиш налик на силаф.
У Нишу je запамћено да су Черкези донели из своје земље тањире и кашике
од шимшировог дрвета. По њиховом причању тамо je било врло много шимшира.
За виљушку нису знали.
Јели су мало да би били лакши и окретнији. Храна им je била проста, погла-
вито качамак од пвоса или кукуруза. Кукуруз би најпре пропржили на ватри, na
тек онда млели. Од качамака од таквог брашна, прича се у Прокупљу, ништа није
слађе. Сем качамака жене су понекад месиле и хлеб, који су пекле у малим озиданим
пећима, које je сваки имао код своје куће. Сем тога јели су млеко, сир, масло и
пихтије. Kao посластице биле су им татлија и баница. Баница се градила од белог
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
233
Slika 9. Vezena marama.
234 Niko Županić:
пшеничног брашна. Жене би умесиле две коре од брашна са маслом, na би најпре
преко једне превукле размућена jaja, измешана са маслом, млеком и шећером, na
би je покрили другом кором, преко које би превукли исто што и преко прве, и у
тепсији испекли. Баницу су јели кашикама. Месо су ретко јели. Међутим М. Ђур-
ђевић, који je 1869. године дуго био у Приштини и често виђао Черкезе, казује да
су јели коњско месо и да их je, поред осталога, и због тога домаћи свет мрзео ')
Сељаци у Тиквешком Срезу причају да су Черкези у селишту Вештине јели чак и
људско месо,2) што им je, држим, измишљено, да би се представили што страшни-
јима. После досељења нико од њих није пио ни вина ни ракије, Доцније су многи
почели пити, али свакад врло умерено.
Черкески су се момци женили од 18—20 година, a девојке су се удавале од
16—18. Имали су само no једну жену. Свадбених дарова није било. Млада није
спремала дар чак ни за свекра и свекрву. Ο свадбама су правили весеља. Ha сваком
весељу, na и ο свадби, играле су само девојке. У Прокупљу се прича да им je сва
музика била ударање двема маљицама (мачугама) у камену плочу. У Нишу су, кажу,
имали некакав нарочити свој музички инструменат, који се звао румња. Био je
од разапете коже са жицама, преко којих су ударали са два штапића и производили
врло пријатне звуке. Ha те звуке излазиле би no две девојке и, крећући се једна
према другој, изводиле би своје игре, a Черкези би им пљескањем руку одавали
хвалу. После њих излазиле би друге две, и тако редом.
Черкеске женскиње биле су врло часне. У Нишу je запамћена само једна
преступница, na и она je за свој грех претрпила страшну казну. To je била удовица
черкеског оџе Мемед ефендије, Измир-ан'ма. Била je особита лепотица. У њу се
загледа некакав Абас-бег и није имо мира док je није завео. Кад су Черкези уви-
дели да je Черкескиња укаљала образ, туже je Далит ефендији, своме оџи и судији.
Он нареди да буде кажњена no њиховом обичају. Купише десет аршина платна,
од Kora дадоше терзији да сашије једне широке женске шалваре и одоше њеној
кући. Ha голе ноге навукоше joj шалваре, a у сваку ногавицу метнуше no једну
мачку. Hore joj за тим везаше за једну даску, коју заковаше за под, a руке joj
привезаше за таванску греду. За тим стадоше немилосрдно ударати no мачкама.
Поплашене и збуњене мачке стану тако бесно гристи и гребсти сироту жену, да
joj се крв млазевима цедила низ ноге. Она je запомагала, молила и обећавала да
више неће грешити. Најзад су je, већ изнемоглу, ослободили и однели у болницу.
Кад je оздравила, није више погледала у мушко лице. Кажу да ју je Абас-бег молио
да пође за њега, но она није пристала, јер je био Турчин, те би морала носити
фереџу као и све Туркиње,
Дете су Черкескиње повијале просто у пелене само за недељу дана. После
тога су га метале опружено на мекану, липову даску и са њом заједно повијале.
Тако повијено на дасци држале су га непрестано, na су га тако носиле и у поље
кад би ишле на рад. Због таквог повијања су, верује се, Черкези били прави и
витка стаса.
Мртваца нису остављали у кући дуже од два сата. Чим би оџа свршио
верски обред, мртваца би метнули у сандук, посули би га некаквом сувом травом
са беличастим цветом, који су у џаковима донели из планина своје старе домовине,
и однели би га у једну зграду на гробљу. Ту je остајао двадесет и четири сата.
')М. Gjurgjević, Memoari sa Balkana, стр. 39 и 45.
2) Β. С. Радовановић, Насеља XVII, стр. 238.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
235'
За το време она трава тако испије мртваца да остане жут као восак. Од ње се
тело не може распасти за неколико година. Ta je трава, кажу, била тако отровна
и имала такав мирис, да се без опасности није могла држати тамо где се станује.
Због тога je њоме посути мртвац и ношен ван куће. У,'пратњи мртваца никад нису
ишле женскиње. У Прокупљу, можда и у другим местима, сахрањивали су мртваце
у турско гробље.
Slika 10. Dolihokefalan Čerkez (index ceph. 74) iz Miloševa (hodža Ahmet Alijevič )
Na slikama (9 in 10) imamo pretstavljenu pletenina od slame,
lepezu i čerkesku vezenu maramu.
Slamnata pletenina 30 X 28 cm služi čerkeskoj ženi kao lepeza
(Fächer). Komad ima vrlo originalnu, linearnu ornamentiku, koja se
delomice stupnjavanjem penje dijagonalno iz jednog ugla ka suprot-
nom a u isto doba veže vodoravno dve uže strane. Motiv je zanimiv
u izmeni i prepletanju bojadisane slame. Sto je na jednoj strani le-
peze pokriveno slamom dijagonalnih crta, na drugoj strani ispunjeno
je transverzalnim vrstama slame. Dijagonalne vrste osim zelenih ru-
bova vinsko-crvene su boje, dok se medjutim transverzalne crte izme-
njuju kod svake vrste peskovito-žutom i ljubičastom slamom. Na
taj način se stvori dosta lep, živopisan ornamenat dijagonalnih pruga
i rombova. Utisak rada pravi je utisak jednakostraničnosti. Dva prsta
širok rub živo bojadisane tkanine pravi okvir oko ove lepeze od slame.
Na njemu su našivene na tri strane po 3 cm široke franže od zelene,
236 Niko Zupanić:
crvene i ljubičaste boje. Unutrašnji rub tih franža u 3 vrste čvrsto
je tkan i prišiven na lepezu. Na dužoj strani, koji je bez franža pri-
šiven je trak za vešanje.
Čerkeska marama (slika 10) predstavlja 134 cm je dug i 42 cm
širok komad belog šifonskog platna, koji ima na obima užim i supro-
tivnim krajevima šareno uvezenu vlastitu ornamentiku, koja variira
samo sastavom boja kod vezenja. Prestavlja četiri rukoveta cveća u
podstavcima koji treba da predstavljaju vaze, okrenute ka unutrašnjosti
te marame. Iz ovih podstavaka (podloga) diže se po jedno samo tanko
stablo, iz kojeg se odvajaju po četiri grančice. Na koncu grančica
nalaze se okruglasti a negde i poput srca izrađeni stilizovani cve-
tovi, koji možda treba da predstavljaju velike jagode ili još bolje sun-
cokret. U sredini svakog cveta nalazi se do 4 cm velika modra
površina koju okružuju radijalno izlazeče crvene zublje. Ornamenat va-
rira samo u bojadisanim sastavima, tako n. pr. modra sa Ijubičasto-
crvenom ili crvena sa zlatožutom ili zlatožuta sa modro i Ijubičasto-
crvenom bojom. Samo redje i nejednakoliko mešaju se u pojedinim
delovima vezenja zeleni i crni listići. U pogledu tehnike kod vezenja
delo je zanimljivo samo u toliko, što je sa obe strane jednako izra-
djeno. Leva strana izrade jednaka je desnoj i nema stvarne razlike
medju njima. Vezenje je izvedeno na način plosnatog uboda veš-
tačkom svilom. Oba izvezena uža kraja zaključuje na marami kvač-
kana čipka od šest vrsta sa daljim i kraćim pravougaonicima. Na
kraju čipke zapetljani su po 3 cm duge resice iz šareno mešane
veštačke svile. Marama pravi na naše oko vrlo Ijubak, živ utisak ali
nema ni u stilu ornamentike ni u tehnici ili materijalu veza sa našom
naročito slovenačkom narodnom umetnošću i zanatom.
Čerkezi do godine 1912 i 1913 t. j. do Balkanskog rata nisu
nosili fesove nego visoke dlakave kape od ovčije kože (churuš) i du-
gačak kaput sa naborima u tančicama (ci, cej) i pantalone (vašedž).
Muški se bave poljoprivredom, konjegojstvom i trgovinom. Kad imaju
veselje kod kuće pevaju pesme koje slave njihove vodje u borbama
protiv Rusa kao što su n. pr. Kušuk Ašgrijev, Šech Šamil, Zečerija
Zankotov i. t. d.
Na moje pitanje, da li se sećaju kosovski Čerkezi odkuda i kada
su došli medju Srbe, odgovorio mi (godine 1929) mula Cerin Husej-
nović, da su jim očevi došli godine 1281 po muslimanskoj eri (po
hidžri), to znači tada pre 66 godina, što zaista dade godinu 1864 posle
Hrista.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 237
Doznao sam i uverio se, da je bilo tamo nekada naseljenih oko
2000 čerkeskih porodica, t. j. oko 12.000 duša a da su se za vreme
srpsko-turskog rata 1877—1878 u večini iselili u Siriju i Malu Aziju.
Ta emigracija se ponovila 1912 kao i 1918, tako da ima danas još
svega oko 300 glava na Kosovom polju. Ovom prilikom saopštavam
kefalometrične i antropometrične podatke kao i opis kompleksije
kosovskih Čerkeza.
II.
Kao što smo gore spomenuli profesor Tihomir Djordjevič na-
pisao je lepo sredjen članak o Čerkezima u našoj zemlji ali ne na
osnovi autopsije već na osnovi literature i pričanja tudjih osoba naj-
više staraca i starica, koji su Čerkeze poznale ili čule priče o njima.
U koliko se vidi iz članka autor nije video ni Čerkeza ni njihovih
naselja ma da je boravio 1923 na Kosovom polju, u selu Brnici, koje
je samo 4 km udaljeno od Čerkeza u Miloševu. Valjda mu tada re-
koše da je tamo nestalo Čerkeza pak ih nije posetio i zabeležio nji-
hovo otsudstvo.*) Kad je autor ove studije doznao za čerkeska naselja
on je naročito želeo, da svojim očima vidi Čerkeze i njihov način ži-
vota. Fotografskim aparatom snimio je njihov izgled, njihove fizijogno-
mije a antropološkim instrumentima izmerio i zabeležio njihove mor-
fološke, rasne osobine.
Za antropološko proučavanje kosovskih Čerkeza imao sam na
raspoloženje svega 21 osobu, koji su bili svi muškog spola i različite
dobe života: 16 ih je bilo preko 20 godina, 2 momka brojiše po 18
i 2 po 15 godina, dočim je 1 dečko navršio 10 godina. Izmerena je
visina tela (la taille), najveća dužina glave (diamètre antéro-postérieur
maximum), najveća širina glave (diamètre transversal maximum), naj-
manja širina glave, razmak (distance) ižesnih lukova (arcus zygomatici),
fiziognomska visina lica (hauteur totale du visage), fiziognomska visina
gornjeg lica (diamètre nasio-boccal), morfološka visina lica (hauteur
naso-mentoniére). Izračunati su i kefalni indeks (indice céphalique) i
morfološki indeks lica (indice du visage) i zabeležena boja kose, boja
očiju i boja kože.  Premereni i posmatrani Čerkezi, koji mi poslužiše
*) τ. Ђорђевић, ορ. с. 1. с. стр. 147: „До данас од Черкеза у нашој земљи
није остало готово ништа. Нешто мало већ избледелих успомена и нешто незнатних
трагова — понека заостала, али већ денационалисана фамилија и имена места, која
потсећају на њих: Черкеско Село (Черкез Ђој), Черкеске Њиве (близу Ниша),
Черкеска Џамија (у Нишу), Черкеско Поље (на Чичавици) Черкеске Kyhe (у Кума-
нову) Черкеска Чесма и Черкеско Поље у Прокупљу, и то je готово све."
238
Niko Zupanić:
kao objekat antropološkog proučavanja bili su rodom najviše iz sela
Donje Stanovce (srez vučitrnski) i zvali su se: Ahmet Alijevič, Mula
Cerim Husejn, Bastri Hajrula, Šerif Idriz, Jusuf Musa, Izet Hadži-
melović. Salih Jusuf, Jaja Said, Redžep Sulejman, Mustafa Sali, Riza
Slika 11. Subbrahikefalan Čerkez (index ceph. 81) iz Donjeg Stanovca.
Ismail, Mamul Sulejman, Ismail Haki, Casim Sulejman, Daut Zabi,
Sali Apuk, Jaja Hamza, Šerif Sali, Ilias Arun, Ahmet Hadžimet,
Husein Daut.
1. Visina rasta. (La taille.)
Kod 16 muških od preko 20 godina konstatovao sam sledeče
mere: 1782 mm, 1753 mm, 1732 mm, 1698 mm, 1698 mm, 1696 mm,
1682 mm, 1682 mm, 1679 mm, 1676 mm, 1667 mm, 1663 mm, 1662 mm,
1648 mm, 1644 mm, 1635 mm. Telesna visina odraslih Čerkeza vari-
irala je izmedju maksimuma 1782 mm i minimuma 1635 mm. Na visoke
ljude otpadaju 3 osobe (18*7 %), na srednje visoke gornje kategorije
(1650—1699 mm) 10 osoba (62"5 %). Prosečna visina tela iznosi
1687 mm. Kosovski Čerkezi spadaju dakle medju narode srednjeg
rasta gornje kategorije.  Oni su višeg rasta nego na pr. Gruzini
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
2391
Slika 12. Čerkeska deca iz Donjeg Stanovca.
1654 mm (Pittard), Mingrelci 1646 mm (Deniker), Veliko-Rusi 1644 mm
(Roždestvenski), Bugari 1665 mm (Vatev), Tatari na Volgi 1628 mm
(Deniker), Osmanski Turci iz Anadolije 1638 mm (Županić), Španjolci
1620 mm (Oloriz), Talijani 1640 mm (Livi), na drugi strani pak su
niži nego na pr. Malo-Rusi 1701 mm (Cepurkovsky), Latiši 1705 mm
(Waeber), Švedi 1709 mm (Retzius i Fürst), Škoti 1746 mm (Beddoe).
Kosovski Čerkezi jednaki su po visini rasta na pr. Osetom 1690 mm
(Riskine), Sartom iz Turkestana 1684 mm (Maslovsky), Slovencima u
pozadini Tršćanskog zaleva 1683 mm (Weisbach).
240 Niko Zupanić:   i
Kod dva mladića od 18 godina iznosila je telesna visina 1703 mm
• -, reo v     1652 + 1703      ^
1 1652 mm, prosecno--- = 1677 mm; kod dveju dečaka od
13 godina 1461 mm i 1514 mm, prosečno ^^^^ ^ ^^^^ = 1487 mm.
Jedan desetogodišnji dečko bio je 1360 mm visok.
2. Najveća dužina glave. (Diamètre antéro-postérieur
de la tête maximum.)
Kod odraslih 16 muških konstatovane su sledeče mere za naj-
veću dužinu glave: 202 mm, 198 mm, 193 mm, 193 mm, 188 mm,
187 mm, 185 mm, 184 mm,  181 mm, 181 mm, 178 mm, 178 mm,
2963
176 mm, 176 mm, 176 mm. Prosečna mera iznosi ——- = 185 mm.
18
Kod 18 godišnjih mladića 183 mm i 184'5 mm, prosečno      "^2^^^^ =
== 183*75 mm,   kod  13 godišnjih  176 mm  i  188 mm,   prosečno
138
-^- = 182 mm; kod 10godišnjeg dečka 176 mm.
3. Najveća širina glave. (Diamètre transversal
de la tête maximum.)
Ta anatomska dimenzija izmerena je isto kod sviju odraslih Čer-
keza: 159 mm, 159 mm, 156 mm, 154 mm, 152 mm, 152 mm, 152 mm,
152 mm,  151 mm, 151 mm,   151 mm,   149 mm,   148 mm,   148 mm,
2429
148 mm, 147 mm. Prosečna mera iznosi        = 152 mm. Kod 18 god.
mladića merila je najveća dužina glave 162 mm i 143 mm, prosečno
'2       ~        mm; kod 13godišnjih dečaka 155 mm i 148 mm,
prosečno      ^      = 151 mm; kod 10 godišnjeg dečka pak 148 mm.
Interesantno je napomenuti, da je kod 18 godišnjih i 13 godišnjih
mladića konstatovana gotovo ista mera kao kod odraslih (152 mm,
151 mm, 152 mm). Izgleda da se oblik moždjanskog oklopa (case) u
glavnom već rano formira i ostaje konstantan.
4. Indeks glave. (Indice cephalique.)
Na osnovi poznate najveće dužine i najveće širine glave izraču-
nati su sledeči indeksi glave: 747, 76-7, 76-8, 79-1, 80-7, 80-9, 81-2,
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza.
24li
81-7, 82-2, 82-4, 82-9, 84-8, 85-4, 86-3, 87-5. 90-3. Na dolihokefaliju
otpada samo 1 slučaj (6'2%), na mezokefaliju 3 slučaja (187°/o), na
Slika 13. Gruzinska carica Tamara. (1184—1213).
nižu brahikefaliju 8 slučajeva (50%), na hiperbrahikefaliju 4 slučaja
(25°/o), Odnos izmedju navedenih grupa kefalnih indeksa, koji obe-
ležuju glavni oblik moždjanske posade (case) govore, da su kosovski
16
242 Niko Županić:
Čerkezi u kefalometriiskom pogledu sastavljeni od najmanje dva rasna
elementa, od jednog dolihokefalnog i jednog brahikefalnog ili hiper-
brahikefalnog, što je verovatnije. Niža brahikefalija i viša mezokefalija
pokazuju nam rezultat krvne mešavine, mešavine heterogenih rasnih
elemenata.
Karakteristična za kosovske Čerkeze je niža brahikefalija (sovs-
brahyaphie) (50 "/o) dočim dolihoidni oblici (dolihocefali i mezocefali)
stoje u ravnoteži sa hiperbrahokefalima (2570). Isto nam kaže i pro-
152 X 100
sečni indeks glave: ——-— = 82"3. I taj indeks govori, da su ko-
sovski Čerkezi subrahikefalci (indeksi od SO'Ol—83"33). Da navedemo
kefalne indekse nekoliko kavkaskih plemena,^ koji su isto susbrahi-
kefana: Kabardinci iz varoši Psebeia (province du Kouban), 820
(v. Erckert) Sapsugi — 824, Temirgoj — 83"0 (v. Erckert) i Oseti iz
okoline Vladikavkaza — 81 "I (v. .Erckert), Mingrelci iz Zugdidi i
Poti — 83-22 (Chantre), Hevzuri — 8073 (Chantre), Imeretinci —
82-96 (Chantre), Gurijci — 80-58 (Chantre). Medjutim pripadaju Gru-
zini iz oblasti Tifiisa višoj brahikefaliji 84-3 i Lazi na jugoistočnoj
obali Crnog mora hiperbrahikefaliji 87-48 (Chantre).
Kosovski Čerkezi pokazuju isti kefalni indeks i isti glavni oblik
moždjane posude kao i njihova čerkeska braća Kabardinci, Šapsugi
i Temirgoj, koji su ostali u Kavkaziji.
5. Rastojanje izmedju arcus Zygomatici.
Kod pojedinih od 16 odraslih Čerkeza nadjene su za rastojanje
izmedju arcus Zygomatici sledeče mere: 144 mm, 143 mm, 143 mm,
143 mm, 141 mm, 139 mm, 138 mm, 138 mm, 137 mm, 135 mm,
135 mm, 135 mm, 135 mm, 135 mm, 133 mm,  132 mm.  Maximum
2206
144 mm i minimum 132 mm. Prosečna mera iznosi: —— = 138 mm.
16       -
To znači da je manja nego kod: anadolskih Turaka — 140 mm
(Županič) a veča nego n. pr. kod Bugara Dobruče — 137 mm
(Županič).
6. Fizijognomska visina lica. (Longeur ou hauteur total du visage.)
Fizijognomska visina lica znači rastojanje trihijona (trichion),
od gnatijona (gnathion),  koje je merilo kod 15 odraslih Čerkeza:
* Ernest Chantre, Recherches anthropologiques dans le Caucase, tome IV.
Paris 1887.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 243i
184 mm, 183 mm, 182 mm, 182 mm. 181 mm, 179 mm, 179 mm,
195 mm, 191 mm, 189 mm, 188 mm, 186 mm, 186 mm, 185 mm,
169 mm, maximum 195 i minimum 169 mm. Prosečna mera iznosi:
2759
= 184 mm. Veča je nego n. pr. kod Bugara Dobruče — 180 mm
(Županič) ili kod anadolskih Turaka — 183 mm (Županič).
7. Fizijognomski indeks lica. (Indice du visage.)
Fizijognomski indeks lica znači odnos izmedju fizijognomske
visine lica i rastojanja jagodičnih kostiju a to znači u našem slučaju :
184^°^ ~       '^^^ indeks pokazuje kosovske Čerkeze kao mezopro-
zopne. Bugari iz Dobruče — 76*1 (Županič) i Srbi iz predratne kra-
ljevine Srbije — 77'4 (Nosov) imaju nešto šire lice nego kosovski
Čerkezi.
8. Kompleksija.
Da bi ustanovili kompleksiju kosovskih Čerkeza, zabeležili smo
kod pojedinaca (21) boju kose, očiju i kože.
a) Boja kose.
Kod boje kose razlikovali smo sledeče tonove: plavi (blond),
zatvoreno plavi, kestenjevi, zatvoreno kestenjevi i crni ton. Osobe
iznad i ispod 20 godina posmatrani su kao jedna skupina. — Plavi
ton nalazi se 1 put (4'8°/o), zatvoreno plavi 2 puta (9'5°/o) kestenjevi
4 puta (19%), tamno kestenjevi 3 puta (14-3''/o) i crni 11 puta
(52'4°/o). Nahođenje tamnih tonova (85'8''/o) prevazilazi u velikoj meri
svetle tonove (14 "2%). Pada u oči izvanredno veliki procenat crne
kose (52"4%) koja se pojavljuje n. pr. kod Bugara Dobruče sa 18*4''/o
(Zupanić), kod Slovenaca 6'4''/o (Weisbach), kod Jugoslovena Hrvatske
i Slavonije 89% (Weisbach). Kod Turaka Anadolije zapažen je još
veći procenat crne kose 78*6 % (Zupanić) nego kod naših Čerkeza.
b) Boja očne šarenice.
Svega 21 slučajeva. Modra boja očne šarenice (iris) zastupljena
je sa 28*6''/o, zelenkasto-modra sa 14"3'Vo, zelenkasto-kestenjeva sa
18'5''/o, modro-kestenjeva sa 4"8°/o, otvoreno-kestenjeva 23'8°/o, ke-
stenjeva 9*5 "/o. Tamni monohromi tonovi boje očiju t. j. kestenjevi
i otvoreno kestenjevi zastupljeni su sa 9*5°/o + 23'8°/o = 33'3''/o napram
28"6 + 14*3 = 42-9% svetlih (modrih i zelenkastih) tonova boje. Mono-
16»
244 Niko Županić:
hromi tonovi boje očne iride ('76*2 %) nadmašuju mešovite tonove
(23'8°/o), modro-kestenjeve i zelenkasto-kestenjeve.
Zanimivo je primetiti da ima u kosovskih Čerkeza veči procenat
svetio bojadisanih očnih šarenica nego n. pr. kod Jugoslovena Bosne
i Hercegovine, gde plave i sive oči iznose zajedno 34% a kestenjeve
i crne 51°/o, dok su ostale sivo-kestenjeve — 15% (Weisbach), kod
Jugoslovena pak Kranjske, južne Štajerske, južne Koroške, severne
Istre, Trsta i okoline i Goričke konstatovano je 53''/o modrih i sivih
očiju, 31% tamnih i 15% mešovitih. (Weisbach).
c) Boja kože.
Od 21 posmatranih osoba imalo je njih 14 belu kožu (66"6%),
dočim je imalo 7 osoba (33"4''/o) opaljen (bräunlich) ton. Treba na-
pomenuti da su kod osoba sa belom kožom imale 4 ružičasto beo
kolorit (19%).
Na osnovi navedenih kompleksionih podataka može se zaklju-
čiti, da su kosovski Čerkezi mešavina izmedju dva ili više rasnih
elemenata. Jedan od tih bio je svakako nordijski (ksanto dolihoke-
falija), koji je ostavio trag u velikom procentu modrih i zelenkastih
očiju i bele kože. U pogledu boje kose, gde prevladuje crna sa 52%
manifestira se izvestan taman rasni elemenat ili više takvih.
Navedeni kompleksioni podaci mogu potvrditi romantične opise
čerkeskih lepotica, koje ih predstavljaju kao devojke tankog struka
(taille) bele kože i tamne kose.^
* Iznimno popisuje putnik Reineggs Čerkezinje manje simpatično: „Reineggs
(1782—1784) n'a laissé de son voyage dans le Caukase qu'an travail inachevé et in-
complet dans lequel il n'est nullement d'accord avec ses devanciers qui portent
généralement aux nues la beauté des femmes circassiennes. Prenant évidement des
cas exceptionnels pour la règle générale, il dit: „Une jambe courte, un petit pied
et des cheveux d'un rouge ardent, voilà ce qui constitue une beauté circassienne !
Qu'est-ce que cela près de la physionomie animée et pleine de vivacité de la jeune
fille géorgienne? La taille élancée et le ravisant oeil bleu de la Persane sont cent
fois plus attrayants que les formes arrondies et fortement prononcées de la Cir-
cassienne; et tous ceux qui voient les femmes lesghies sont étonnés de trouver
parmi elles le type des belles de l'art grec. Les Circassiennes ont assurément quel-
que chose d'avenant et de particulièrement engageant ; elles sont enjonées, lascives,
spirituelles et très loguaces. Jeunes, elles gouvernent leurs maris avec une sorte
d'orgueil, qui leur sied à marveille, mais en vieillissant elles deviannend d'une humeur
querelleuse insuportable, et elles se tiennent tout le jour étendues sur un sofa
recouvert d'un tapis. (E. Chantre, Recherches anthropologiques dans le Caucase,
tonne IV, pag. 110, 111. Paris 1887).
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 245
Kosovski Čerkezi pretstavljaju ljude srednje visoke stature, niže
brahikefalije (sousbrachycephale) i mezoprozopnog lica. Kompleksioni
tipovi nisu jednolični i čisti (crna kosa + tamne oči + osmeđa koža
ili plava kosa + modre oči + bela koža) več se često vezuje bela
koža za tamnu kosu i svetla kosa za tamno oko, svetlo oko za
tamnu kosu i t. d.
Ako kod komponovanja kompleksionih tipova uzmemo u obzir
samo boju očne iride i kose, onda možemo razlikovati više tipova^:
mrki tip I : crna kosa tamna dužica očiju ; mrki tip II : zatvoreno ke-
stenjeva ili kestenjeva kosa + tamni tonovi dužične boje; svetli tip I:
plava kosa + modri, zelenkasti ili sivi ton očiju; svetli tip II: tamno
plava otvoreno kestanjeva) kosa + modri sivi ili zelenkasti tonovi
kose; mešoviti tipovi.
Kod kosovskih Čerkeza konstatovali smo sledeče kompleksione
tipove :mrki tip I u slučaju (IS'OSVo), mrki tip II. u 3 slučaja (14*3%),
svetli tip II u jednom slučaju {4'7^/o), mešoviti tipovi u 13 slučajeva
(61'87o). Opaljena (bräunlich) koža se veže za mrke tipove sa ST'l^/o,
sa mešovitim pak sa 23'0''/o. Kosovski Čerkezi u pogledu komplek-
sija pretstavljaju u velikoj većini mešovite tipove kao i u Kavkaziji.
U Velikoj Reci primetio sam kod jedne čerkeske familije znake
uticaja mongolske rase: mongolski kapci, žućkasta koža, masivne
lične kosti, ispale usnice. To je lako pojmljivo, jer su Čerkezi živeli
u neprekidnom dodiru sa raznim tatarskim plemenima, koji su po-
čevši od hriščanske ere ovamo sa severa napadali na kavkaske abo-
rigène, naročito na Severnoj strani grebena planinskog lanca Kavkaza.
Čerkezi padaju u oči svojim bujnim rastom kose na glavi i po telu,
podebelim usnicama i tankim strukom.
Résumé.
Le caractère ethnologique des Tscherkesses du Kosovo polje en Yougoslavie.
Les ethnographes et les historiens savent que la patrie des Tcherkesses
se trouve dans le bassin du Kouban, en Ciscaucasie. Jusqu'en 1864 ils habitaient
le territoire occidental des montagnes du Caucase, jusqu'à la côte de la Mer
Noire. Les Tscherkesses se divisent en beaucoup de tribus et de patois; je men-.
tionne les tribus suivantes: les Natouhages (nathokuaže), les Chapsoughs,
les Abadzeks (abedzax), les Bjedouohs, les Hatoukais, les Beslinéis, les Mokos
ches, les Temirghois, les Janéevs, les Egheroukois, les Oubiques et les Kabar=
' N. Županič, K antropologiji osmanskih Turaka angorskog i konijskog vilajeta.
Contributions sur 1' antropologie des Turcs ottomans des villayets d'Angora et de
Konia. (Etnolog, I, pag. 122. 123). Ljubljana 1927.
246 Niko Županić:
diens. Le nom collectif de Tcherkesses (Circassiens) a été probablement
transformé par les Turcs du nom antique KsQxétai Au Moyen âge, les Russes
les appelaient Kossoghes, ce qui est est en parenté avec Käsäg, comme
aujourd'hui les Ossèthes appellent les Kabardiens, mais aussi les Tscherkesses
en général. Les Tscherkesses eux-mêmes s'appellent Adzyge, Adyge, un nom
que la linguistique met en parenté avec le nom antique de Zvyol (Strabon).
Nous pensons que les Jazighi Ic£,vyeç, qui sont venus dans le territoire entre la
Tisa (Theiss) el le Danube très tôt après J. Chr. sont identiques avec les Zvyoi
du Caucase, dont le nom a reçu en Sarmathiè le préfixe alarodique a- ou plutôt ia-.
Les Tcherkesses étaient longtemps des payens et un peuple libre, jusqu'au
XlIIe siècle après J.sCh. A ce temps^là, ils étaient subjugués par les Grousiens
et christianisés. Dans la première moitié du XV« siècle ils réussirent à se
délivrer du joug grousien, mais ils avaient sans cesse à combattre les Tatares
et perdaient leur territoire dans la Caucasie du Nord. Ainsi, vers le milieu
du XVI« siècle, le Kouban est devenu la frontière du Nord de leur patrie,
car, en 1570, Ghiraï, le khan de la Tartarie, les refoula sur la rive méridionale
du Kouban, et en même temps ils les a forcés à embrasser l'Islam. Jusqu'alors
les Tscherkesses habitaient vers le Nord jusqu'au fleuve Kama, leurs habi-
tations étaient dispersées au territoire entre le Kouban et l'embouchure du
Don. Avant d'être subjugué par les Tatares, les Tcherkesses étaient sous le
protectorat des Russes, au temps du czar Ivan le Terrible (1530—1584), mais
après le départ des Russes ils tombèrent sous la domination tartare. Ils chan»
gèrent assez vite et très facilement de religion, car ils avaient des notions
très superficielles du christianisme, comme aussi plus tard ils étaient demi
payens, demi mahométans, et un peu chrétiens.
Les Tcherkesses se distinguèrent tous les temps par leur intrépidité,
comme braves cavaliers et brigands courageux, qui quand«même chez eux
observaient scrupuleusement les devoirs de l'hospitalité et de la vengeance
sanglante. Les chansons et les contes orientaux célèbrent la beauté des filles
tcherkesses que, encore il y a quelques dizaines d'années, les parents eux»
mêmes vendaient pour le harem du sultan à la Corne d'Or, ainsi que pour les
harems des dignitaires et des gens riches en Turquie. M. Gjurgjević raconte
dans ses Mémoires qu'on a, au temps de son séjour à Priština au Kosovo polje
(1869—1870), un jour vendu làAas trois jeunes filles tcherkesses, extraordinaire»
ment belles, pour 6000 »groches« (1200 couronnes). Le même auteur mentionne
que les Tcherkesses du Kosovo polje aimaient bien la viande de cheval; tout
cela étaient des habitudes, apportées de leurs ancienne patrie en Asie
Sarmatique.
Leur amour pour les chevaux et pour l'equitation est encore toujours
vivant. En 1929 j'ai assisté au recrutement a Priština. On a pris six jeunes
Tscherkesses pour l'infanterie, mais tous les six sont allés ensemble chez le
chef de la commission militaire et l'ont prié de les transférer à la cavalerie.
Au village de Velika Reka, au confluent de la Sitnica et du Lab, j'ai remarqué
sur les pieux d'une barrière des crânes des chevaux. A ma demande on m' a
répondu, qu'on y met des crânes des chevaux qu on a bien aimés.
A ma visite chez les Tscherkesses de Kosovo, en 1929, j'ai pu constater
qu'ils ne sont ni brigands, ni des gens dangereux, au contraire ils montrent
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 247
une volonté pour le progrès et la civilisation. J'étais amicalement reçu dans
le sélamlik (le chambre pour les hôtes) de leur prêtre, on m'a servi un café
noir et présenté les hommes du village. Ils parlent aussi un peu le serbe. Je
n'ai pas vu les femmes adultes, mais elles m'ont envoyé comme cadeau de très
belles broderies orientales. A Skoplje j'ai vu par hasard, en passant, deux
femmes tcherkesses, une jeune et une d'âge moyen, une petite blonde de taille
moyenne, un peu forte, qui avant l'air russe, l'autre de grande taille, svelte,
de cheveux bruns, des yeux foncés et de peau blanche.
Les Tcherkesses montraient une résistance inouie au temps de l'occupation
russe de la Caucasie, et seulement en 1864 ils étaient complètement subjugués.
Mais la plus grande partie n'accepta pas le nouvel ordre des choses, et, dans
la même année, plus que 400.000 s'en allèrent de leur ancienne patrie, au Kouban
et au territoire occidental des montagnes du Caucase. Le gouvernement turc
les accepta et les distribua par la Syrie, l'Asie Mineure et la péninsule BaL
kanique. La plus petite partie des Tcherkesses resta chez eux, en Caucasie,
où on compta, en 1895, à peu près 111.000 âmes.
La plus grande partie des Tcherkesses qui arrivèrent à la péninsule Bal«
kanique, a été envoyé par le gouvernement ottoman à la frontière de l'ancien
duché de Serbie, pour renforcer par ces colonies sa position dans le pays et
pour terroriser les Serbes. A ce temps^là les Tcherkesses s'établirent au Ko«
sovo polje, où l'auteur de cette étude les visita, en 1924 et en 1929. Il a vu
quelques dizaines de familles, car la plus grande partie émigra de là-bas en
Asie Mineure et en Syrie. Il faut dire qu'ils sont un élément ethnique très peu
calme qui ne peut pas se familiariser avec son sort et ne peut pas trouver son
repos hors de la Caucasie. Ils ne s'approchent pas de leur voisins, et à cause
de leur dispersion ils sont condamnés à disparaître.
Les Tcherkesses sont surtout intéressants pour les Serbes, car les premiers
porteurs du nom »Serbe« étaient des aborigènes en Caucasie*, probablement
des Tcherkesses qui passèrent par le Don, au temps de la grande migration
sarmathique, ensemble avec les Antes, les Zichi (Kissi), les Chorvates, les
Vales etc. Ils arrivèrent parmi les Slaves et fondèrent làsbas les premières
organisations des tribus. Sans doute ces cavaliers caucasossarmathiens per«
dirent, dans la masse de la population slave, en général leur caractère ethnique
et surtout leur langue, mais les noms des tribus et les idées des organisations
d'Etat, même primitives, restèrent. De leur première patrie slave, au confluent
du Dniepr supérieur et moyen, du Pripet et du Boug, les Serbes émigrèrent
au confluent de la moyenne Elbe et de la Saale, d'où une partie, organisée
militairement, s'en alla en Illyrie. C'était probablement en 626 après J.»Ch.,
quand Constantinople était en grand danger, à cause du siège de la part des
Avares et des Persans; à ce moment«là, Héraclius, l'empereur byzantin,
s'adressa probablement à Samo, le grand duc des Slaves, en le priant de lui
envoyer un secours. Ainsi les Croates et les Serbes s'en allèrent vers la penin«
suie Balkanique, attaquèrent de derrière les Avares, délivrèrent les Slaves.
(Yougoslaves) qui y habitaient déjà et sauvèrent Constantinople, l'empire
byzantin et le christianisme oriental.
* N. Županič, Les origines des Serbes. (11^ Session de l'Institut
International d'Anthropologie), p. 227—229, Paris 1926.
248 Niko Županić:
Après avoir vaincu les Avares, les Serbes organisèrent à l'intérieur de l'IUy-
rie, à la base des Slaves indigènes, leur tribu qui devint, au courant du temps,
un grand Etat et une grande nation. A leur arrivée en lUyrie, les Serbes vains
queurs parlaient àspeu^près le même idiome comme les Serbes de Lusace, mais,
étant peu nombreux, les conquérants échangèrent leur parler slave du Xords
Ouest pour le yougoslave qui représente une unité linguistique organique entre
la Mer Adriatique et la Mer Noire (les Slovènes, les Croates, les Serbes, les
Bulgares).*
Les Tcherkesses, qui forment un des trois groupes principaux des abos
rigènes caucasiens, parlent une langue alarode au yaphétite qui représente un
groupement linguistique »sui generis« qui n'est ni indoeuropéen (arrhien), ni
sémithe, ni ugrofinnois, ni turc, ni mongol. J'appui làsdessus, car encore
aujourd'hui quelques savants écrivent que les Tcherkesses seraient de l'origine
arrhienne, c'estsàsdire indo-européenne.** Les seuls parents, mais des parents
bien éloignés des aborigènes caucasiens sont les Basques dans les Pyrénés qui,
avant l'arrivée des Indo-Européens, étaient liés organiquement avec les Cau-
casiens. C'était une chaîne de nations et de tribus, comme par exemple les
Ibériens, les Ligures, les Etrusques, les Rètes, les Pélasgues (les habitants
préarrhiens de la péninsule Balkanique), le Kares, les Cappadoques, les Amas
zones, les Khalybes, les Colchiens etc. Cette chaîne de peuples préhistoriques
a été rompue par les Indoeuropéens, à leur arrivée au Sud, et aujourd'hui leurs
restes fossiles gisent parsci, parslà, couverts par les couches ethniques des
Hellènes, Thraciens, Ittaliques, Celtes, Germains et Slaves.
Si l'on prend tout cela en considération, il faut avouer qu'il vaut en tout
cas la peine d'étudier les restes des Tscherkesses au célèbre Kosovo polje, où
les Turques, dans une terrible bataille, en 1389, vaincurent les Serbes. Dans
cette bataille périrent le souverain serbe Lazare, en défendant la Serbie et
la religion chrétienne, et le sultan Murat qui voulut subjuguer toute la pénins
suie Balkanique. Le Kosovo polje est un pays saint pour chaque Serbe et pour
chaque Yougoslave, et l'on comprend que le peuple serbe ne pouvait pas
suporter l'anéantissement sistématique de ses frères par la colonisation des
Albanais et des Tscherkesses au Kosovo polje. La victoire Serbe de Kumanovo
(1912) finit ce régime de persécutions qui dura cinq siècles.
J'ai visité le Kosovo polje deux fois, en 1924 et en 1929, et toutes les.
deux fois j'ai vu làsbas les Tcherkesses et leurs villages Gornje Stanovce,
Donje Stanovce, Velika Reka et Miloševo. Je me suis noté des choses anthro»
pologiques et anthropogéographiques, ainsi que le folklore.
J'ai appris qu'il y avait autrefois au Kosovo polje quelques deux mille
familles tcherkesses, c'estsàsdire vers 12.000 âmes et que pendant la guerre
turcosserbe de 1877—1878 la plus grande partie émigra en Syrie et en Asie
Mineure. L'émigration se répéta en 1912 et en 1918, ainsi qu'il n'y a aujourd'hui
* N. Županić, Bela Srbija. Zagreb, 1922. — Idem, Les Serbes
à Srbčište (Macédoine) au VII« siècle. (Extrait du »Byzantion«, tome IV,
p. 277—280.) Liège. 1929.
** T. R. Djordjevič, Čerkezi u našoj zemlji. »Glasnik Skopskog Naučs
nog Društva«, tome III, p. 143. Skoplje, 1928.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 249
que quelques 300 âmes au Kosovo polje. A cette occasion je publie seulement
des données céphalométriques et anthropométriques, ainsi que la decription
de la complexion des Tcherkesses du Kosovo.
Pour mes études anthropologiques j'avais à ma disposition en tout 21 per«
sonne, des hommes d'âge différent: 16 avaient plus de 20 ans, deux 18 ans,
deux 16 ans et un garçon 10 ans. Je leur ai mesuré la taille, le diamètre antero«
postérieur de la tête maximum, le diamètre transversal maximum de la tête,
le diamètre minimum du front, la distance entre les arcus zygomatici, la hauteur
totale du visage, le diamètre nasio«buccal, la hauteur naso«mentonnière. J'ai
calculé l'index cephalique et l'index du visage, et j'ai noté la couleur des
cheveux, des yeux et de la peau.
1" La taille.
Chez 16 hommes au-dessus de 20 ans j'ai constaté les mesures suivantes:
1782 mm, 1753 mm, 1732 mm, 1698 mm, 1698 mm, 1696 mm, 1682 mm; 1682 mm;
1679 mm, 1676 mm, 1667 mm, 1663 mm, 1662 mm, 1648 mm, 1644 mm, 1635 mm;
La taille des hommes adultes était entre le maximum de 1782 mm et le mi«
nimum de 1635 mm. Il y avait alors trois de haute taille (18'7 %), dix de taille
moyenne supérieure (1650—1699 mm), c'est-à-dire 62'5%, trois de taille moyenne
inférieure (18'7%). La taille moyenne était de 1687 mm. Les Tscherkesses de
Kosovo se classent alors parmi les peuples de taille moyenne de catégorie
supérieure. Ils sont alors de taille supérieure que par exemple les Grousiens
1654 mm (Pittard), les Mingréliens 1646 mm (Deniker), les Grands Russes
1644 (Roždestvenski), les Bulgares 1665 mm (Vatev), les Tatares sur la Volga
1638 mm (Deniker), les Turcs Ottomans d'Anatolie 1638 mm (Županič), les
Espagnols 1620 mm (Oloriz), les Italiens 1640 mm (Livi), mais ils sont plus
petits que par exemple les Petits Russes 1701 mm (Cepurkovski), les Lettons
1705 mm (Waeber), les Suédois 1709 mm (Retzius et Fürst) et les Ecossais
1746 mm (Beddoe). Les Tscherkesses de Kosovo ont la même taille comme par
exemple les Ossèthes 1690 mm (Riskine), les Sarthes du Tourkestan 1684 mm
(Maslovsaky) et les Slovènes au hinterland du Golfe de Trieste 1683 mm
(Weisbach).
Les deux jeunes gens de 18 ans avaient une taille de 1703 et 1652 mm,
donc une moyenne de 1677 mm, les deux garçons de treize ans avaient 1461
et 1514 mm, donc une moyene de 1587 mm. Le gamin de 10 ans avait 1360 mm.
2" Diamètre antérospostérieur de la tête maximum.
Chez les seize hommes adultes j'ai constaté les mesures suivantes pour
le diamètre antéro«postérieur de la tête maximum: 202 mm, 198 mm, 193 mm,
193mm, 193 mm, 188 mm, 187 mm, 185 mm, 184mm, 184 mm; 181mm; 181mm; 178 mm;
178 mm, 176 mm, 176 mm, 176 mm. La moyenne est de — 185 mm. Chez
16
les jeunes gens de 18 ans 183 mm et 184'5 mm, la moyenne ^ Z3l83'7mm,
chez  les  garçons de treize ans 176 mm et 188 mm,   alors une moyene   de
= 182 mm; chez le gamin de 10 ans 176 mm.

250 Niko Županić:
3" Diamètre   transversal   maximum   de   la   tête.
Cette dimension anatomique a été mesurée aussi chez tous les seize Tcher«
kesses adultes: 159 mm, 159 mm, 156 mm, 154 mm, 152 mm, 152 mm, 152 mm,
152 mm,  151 mm,  151 mm,  151 mm, 149 mm,  148 mm,  148 mm,  148 mm;
2429
147 mm. La moyenne est de --— — 152 mm. Chez les jeunes gens de 18 ans
16
la mesure était de 162 mm et 143 mm, la moyenne ^^'^"^^^^ = 152 mm; chez
les garçons de treize ans 155 mm et 148 mm, la moyenne ^^^"^^^ = 151 mm,
chez le gamin de dix ans 148 mm. Il est intéressant de mentionner que les
jeunes gens de 18 ans et de 13 ans ont la même mesure que les adultes (152,
151, 152 mm). Il semble que la grandeur de la case se forme en général déjà
très tôt et qu'elle reste constante.
4» Index céphalique.
A la base du diamètre antéro-postérieur maximum et du diamètre transs
versai maximum on reçoit les index suivants de la tête: 74.7, 76.7, 76.8, 79.1,
80.7, 80.9, 81.2, 81.7, 82.2, 82.4, 82.9; 84.8; 85.4; 86.3; 87.5; 90.3: Il y a seules
ment un cas de dolichocéphalie (6'2 %), trois cas de mésocéphalie (187 %),
huit cas de sousbrachycéphalie (50 %), quatre cas de hyperbrachycéphalie
(25%).
Les groupes mentionnés des index céphaliques qui montrent la forme prins
cipale de la case nous disent que les Tcherkesses de Kosovo, en ce qui con<
cerne la céphalométrie, sont composés au moins de deux éléments ethniques,
d'un élément dolichocéphale et d'un élément brachycéphale ou hyperbrachy«
céphale, ce qui est le plus vraisemblable. La sousbrachycéphalie et la mésos
eéphalie supérieure sont le résultat d'un mélange de sang, d'un mélange des
éléments ethniques hétérogènes.
La sousbrachycéphalie est caractéristique pour les Tcherkesses de Kosovo
(50 %), pendant que les formes dolichoïdes (dolichocéphales et mésocéphales)
sont en équilibre avec les hyperbrachycéphales (25 %). L'index moyen de la
tète nous montre la même chose: ^^^+^^0^      82.3. Cet index nous dit que les
Tcherkesses de Kosovo sont des sousbrachycéphales (mdex de 80.01 à 83.33).
Je veux mentionner des index céphaliques des quelques tribus caucasiennes*
qui sont aussi sousbrachycéphales: les Kabardiens de la ville Psebeia (province
du Kouban) 82.0 (v. Erckert), les Chapsougs 82.4, les Temirghois 83.0 (v. Ers
ckert), les Ossèthes des environs de Vladikavkaz 81.1 (v. Erckert), les Min»
gréliens de Zugdidi et Poti 83.22 (Chantre), les Khevsoures 80.73 (Chantre),
les Imères 82.96 (Chantre),  les Gcuriens 80.58  (Chantre).  Au contraire les
* Ernest Chantre: Recherches anthropologiques dans le Caucase,
tome IV, Paris 1887.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 251
Grousins de la province de Tiflis sont sousbrachycéphales (84.3) et les Lazes
(Adjariens) sur la côte Sud»Est de la Mer Noire hyperbrachycéphales (87.48)
(Chantre).
Les Tcherkesses de Kosovo montrent le même index cephalique et la
même forme de la case comme leurs frères tcherkesses, les Kabardiens, les
Chapsoughs et les Temirghois qui restèrent en Caucasie.
5« Distance entre les arcus zygomatici
Chez les seize Tcherkesses adultes la mesure de la distance entre les
arcus zygomatici était la suivante: 144 mm, 143 mm, 143 mm, 143 mm, 141 mm,
139 mm, 138 mm, 138 mm, 137 mm, 135 mm, 135 mm, 135 mm, 135 mm,
135 mm,   133 mm,   132 mm.   Le   maximum  était   de   144 mm   et   le  mini«
2206
mum de 132 mm. La moyenne est de   -^-r- = 138 mm. Cela veut dire qu'elle est
16
plus petite que chez les Turcs d'Anatolie — 140 mm (2upanić) — et plus
grande que p. ex. chez les Bulgares de la Dobroudja — 137 mm (Zupanić).
6« Longueur ou hauteur totale du visage.
La longueur ou hauteur totale du visage signifie la distance  entre  le
trichion et le gnathion. Cette mesure était chez les quinze Tcherkesses adultes
la suivante: 195 mm, 191 mm, 189 mm, 186 mm, 186 mm, 185 mm, 184 mm,
183 mm, 182 mm, 182 mm, 181 mm, 179 mm, 179 mm, 169 mm. La moyenne
2759
est de 184 nun. Elle est plus grande comme p. ex. chez les Bulgares
de la Dcbrudja — 180 mm (Županič) — ou chez les Turcs d'Anatolie — 183 mm
(Županič).
7e Indice du visage.
L'indice du visage signifie le rapport entre la hauteur physiognomique du
138-1-100
visage et la distance des arcus zygomatici, ce qui est dans ce cas-là —— =
184
75. Cet indice montre que les Tcherkesses de Kosovo sont mésoprosopes.
Les Bulgares de la Dobroudja — 76.1 (Županič) — et les Serbes du royaume
de Serbie d'avant la guerre mondiale — 77.4 (Nosov) — montrent une largeur
du visage un peu plus grande que les Tcherkesses de Kosovo.
8« La complexion.
Pour définir la complexion des Tcherkesses du Kosovo, je me suis noté
la couleur des cheveux, des yeux et de la peau chez tous les 21.
252 Niko Županić:
a) La couleur des cheveux.
J'ai trouvé les nuances suivantes de la couleur des cheveux: blond, blond
foncé, châtain, châtain foncé et noir. J'ai pris les personnes audessus et aus
dessous de vingt ans comme un seul groupe. 11 y avait un blond (4.8 %), deux
blonds foncés (9.5 %), quatre châtains (19 %), trois châtains foncés (14.3 %)
et onze noirs (52.4 %). Il y a alors beaucoup plus de nuances foncées (85.8 %)
que de nuances claires (14.2 %). 11 faut souligner le très grand pourcentage
des cheveux noirs (52.4 %), pendant qu'il y a chez les Bulgares de la Dobroudja
seulement 18.4 % de noirs (Županić), chez les Slovènes 6.4 % (Weisbach), chez
les Yougoslaves de la Croatie et de la Slavonie 8.9 % (Weisbach). Chez les
Turcs d'Anatolie il y a encore un plus grand pourcentage de cheveux noirs
(78.6 %, Županić) que chez nos Tcherkesses.
b) La couleur de l'i r i s.
En tout 21 cas. Le pourcentage de l'iris bleue est de 28.6%, bleue-verte
14.3%, verteschâtaine 18.5%, bleueschâtaine 4.8%, châtainesclaire 23.8%,
châtaine 9.5 %. Les nuances foncées monochromes de la couleur des yeux sont
représentés par 9.5 % + 23.8 % = 33.3 %, contre 28.6 + 14.3 — 42.9 % des
nuances claires (bleues et verdâtres). Les nuances monochromes de la couleur
de l'iris ont un pourcentage bien supérieur (76.2 %) que les nuances mélangées
(23.8 %), bleuesschâtaines et vertesschâtaines.
Il est intéressant de constater qu'il y a chez les Tcherkesses de Kosovo
un plus grand pourcentage des iris claires que p. ex. chez les Yougoslaves de
la Bosnie et de l'Herzégovine, chez lesquels il y a un pourcentage des yeux
bleus et gris de 34 % et des yeux grisschâtain de 15 % (Weisbach), pendant
qu'il y a chez les Yougoslaves de la Carniole, de la Styrie du Sud, dela Cas
rinthie du Sud, de l'Istrie septentrionale, de Trieste et ses environs et de
Gorice 53 % des yeux bleus et gris, 31 % des foncés et 15 % des mélangés
(Weisbach).
c) La couleur de la peau.
De 21 personnes 14 avaient une peau blanche (66.6 %), sept personnes une
peau brunâtre (33.4). Il faut mentionner que des personnes avec la peau blanche
quatre en avaient un coloris rose (19 %).
A la base de ces constatations on peut conclure que les Tcherkesses de
Kosovo sont un mélange entre deux ou plusieurs éléments ethniques. Un de
ceux était en tout cas un élément nordique (xanthodolychocéphale), qui
a laissé des vestiges dans le grand pourcentage des yeux bleues et verdâtres
et de la peau blanche. En ce qui concerne la couleur des cheveux, domine le
noir avec 52 %, ce qui manifeste un ou plusieurs éléments ethniques foncés.
Etnološki značaj kosovskih Čerkeza. 253
Ces données peuvent se rapporter à la description romantique des belles
Tcherkesses qu'on a représentées comme filles de taille svelte, de peau blanche
et de cheveux noirs.*
Les Tcherkesses de Kosovo représentent un peuple de taille moyenne, des
sousbrachycéphales avec visage mésoprosope. Les types complexes ne sont
pas unis et purs (des cheveux noirs + des yeux noirs + une peau brunâtre
ou des cheveux blonds + des yeux bleus + une peau blanche), souvent il
y a peau blanche et cheveux noirs ou cheveux blonds et yeux noirs ou yeux
clairs et cheveux noirs etc.
Si l'on prend en considération seulement la couleur des yeux des cheveux,
on peut distinguer plusieurs types:"** type foncé I: cheveux noirs, iris foncée;
type foncé II: cheveux châtain foncé ou châtain et des naunces foncées de l'iris;
type claire I: cheveux blonds et iris bleue, verdâtre ou grisâtre; type clair II:
cheveux blonds foncés (châtain clair et nuances bleues, grises ou verdâtres de
l'iris; divers types mélangés.
Le pourcentage des types est comme il suit: type foncé I: quatre cas
(18"05?s), type foncé II trois cas (14.3%); type clair II un cas (4.8%); types
mélangés treize cas (61.8%). La peau brunâtre a été constatée chez 57.1%
des types foncés, et chez 23.0% des types mélangés. Les Tcherkesses de Kosovo
montrent en général dans leur complexion des types mélangés, comme en
Caucasie.
* Le voyageur R e i n e g g s (1782—84) décrit les femmes tcherkesses moins
sympathiquement: »Une jambe courte, un petit pied et des cheveux d'un
rouge ardent, voilà ce qui constitue une beauté circassienne! Qu'est-ce que
cela près de la physionomie animée et pleine de vivacité de la jeune fille
géorgienne? La taille élancée et le ravissant oeil bleu de la Persane sont cent
fois plus attrayants que les formes arrondies et fortement prononcées de la Cir-
cassienne; et tous ceux qui voient les femmes lesghies sont étonnés de trouver
parmi elles le type des belles statues de l'art grec. Les Circassiennes ont
assurément quelque chose d'avenant et de particuliéremnt engageant; elles
sont enjouées, lascives, spirituelles et très loquaces. Jeunes, elles gouvernent
leurs maris avec une sorte d'orgueil qui leur sied à merveille; mais en viellissant
elles deviennent d'une humeur querelleuse insupportable, et elles se tiennent
tout le jour étendues sur un sofa recouvert d'un tapis, le seul meuble com-.
mode que renferme une misérable hutte construite en branchages ou en treillis,
et couverte on terre délayée ou en fumier. (E. Chantre, Recherches anthro«
pologiques dans le Caucase, tome IV, pag. 110, 111. Paris 1887.)
** N. Županič, Contributions sur l'anthropologie des Turcs otto-
mans des villayets d'Angora et de Konia. Etnolog I, p. 122—123. Ljubljana, 1927.
Narodopisno iz Simon Povodnovega dela
„Bürgerliches Lesebuch".
Balduin Saria — Ljubljana.
Deželni arhiv v Štajerskem Gradcu hrani oba rokopisna
zvezka, ki ju je napisal S i m o n P o v o d e n: »Bürgerliches Lese-
buch, worin nebst alter und neuer Geschichte der Römerstadt
Pettau — auch andere Geschichten und Denkwürdigkeiten von
allen Jahrhunderten bis auf das laufende Jahr 1822 (ozir. 1825)
enthalten sind«. Prvi zvezek je napisan leta 1822, drugi 1825, ven-
dar se nahajajo v drugem zvezku zabeležke do leta 1827. Okraj-
šan rokopisni izvod dela »Bürgerliches Lesebuch«
se nahaja v Mariboru. Muzejsko društvo v Ptuju je dalo na
hvalevreden način narediti prepis te »čitanke«, ki se ga čuva v
muzejski knjižnici. Sledeče objavljenje je povzeto iz tega prepisa.
Simon Povoden, beneficijat v Ptuju, si je pridobil zasluge
za zgodovino Ptuja ne samo s svojimi lokalno zgodovinskimi deli
(ki so ohranjena samo v rokopisih in niso bila nikdar tiskana
kakor n. pr. »Hauptpfarrliches Geschichtenbuch« ali »Bürgerliches
Lesebuch« e. c), ampak tudi s tem, da je okoli leta 1830 dal zbrati
tamošnje razmetane rimske spomenike in jih postaviti okoli
mestnega stolpa. Izčrpno poročilo o njegovih uvaževanja vrednih
domoznanskih spisih pripravlja V. Skrabar za ČZN XXVIII.
Naj bo že zdaj opozorjeno na to.
Delo »Bürgerliches Lesebuch« vsebuje v treh delih zgodovi-
no mesta Ptuja v okviru obče zgodovine, dalje opis mesta in
njegove okolice kakor tudi pripombe o prebivalstvu. Drugi glavni
komad tretjega dela ima naslov: »Von dem sittlichen Charakter
des hiesigen Volkes und von etwelchen, theils eingeborenen
theils ansässigen Pettauern«. Tu govori Povoden najprej o zna-
čaju mestnega prebivalstva, pri katerem vse mogoče graja, pri
moških, predvsem pijanstvo, pri ženskah gizdavost (potratnost
pri oblekah). V § 3 in v sledečih §§ piše o kmetskem ljudstvu,
prinaša zgodovinske jpripombe o naselitvi Slovencev, o slovenski
Narodopisno iz Simon Povodnovega dela „Bürgerliches Lesebuch".       255
reformaciji, o kulturnem podvigu v zadnjem času itd. Narodo-
pisno zanimiva je vest, da kmetsko ljudstvo še trdno veruje v
uroke pri otrocih, na zagovore živine. Škoda da se ni s tem
natančnejše pozabavil. Povoden piše nadalje še v § 5 o nošnji in
običajih kmetskega ljudstva. Ker ta oddelek vsebuje dragoceno
narodopisno snov, ga tu objavljamo v popolnem besedilu.
§ 5. Die hiesigen Slovenen, welche durch Polstrau, Sauritsch.
Lichteneck und Kollarje von dem kroatischen Stamme geschie-
den werden, nennen sich theils Kalosaner, theils DoUanzn, theils
Ober- und Unterfeidler: all' diese Insassen des halb Zirkels um
Pettau sind verschieden in ihrer Aussprache, verschieden in
ihrer Kleidungstracht. Die Oberfeldler bey Zirkowitz, und
St. Lorenz tragen schwarz leinerne, kurze Beinkleider mit dun-
kelbraunen lodenen Röcken, deren Halskrägen sehr steif sind:
ihre Fusse bedecken sie mit Stiefeln, ihre Häupter mit schwarzen
Filzhüthen, unter denen man bey den Weibsleuten eine weislei-
nene Haube mit langen ins Gesicht herabhangenden Spitzen
nebst einem vielfach gefaltenen, weissen Hemde erblicket. Die
Unterfeldler tragen weite, leinene Gattien bis an die Knöchel
herab, ihr Hemd schwebet frey um die Hüfte herum, ihr
Filzhuth, ihre Stiefeln und die sogenannte Tschocha gleichet
jener der benachbarten Kroaten. Die Dollanzen haben zwar
auch weite, leinene Gattien, aber die laufen nur bis an die Knie,
das darüberhangende Hemd ist fast eben so lang: viel länger ist
die tücherne Binde, welche den Leib umgürtet. Zu ihrer winter-
lichen Bedeckung dienen ihnen die Stiefeln, eine Schafmütze und
ein blautücherner Mantel: den Weibern dagegen, die die blauen
Röcke, und rothe Brustflecke tragen, dienet nebst der kleinen
Kopfhader auch das grosse leinerne Tuch, in welches sie sich
zur Zeit eines Regens ganz einhüllen, um so weniger durchnässet
zu werden. Die Kalosaner trugen sich einst ganz gottscheerisch,
steckten ihre Gattien in die Stiefel, und hatten einen weisstüchern
mit rothen, oder blauen Schnüren besäumten Rock, der durch
seine weite Schössein und halbrunden Patten wunderlich sich
ausnahm: jetzt ähndeln sie den Unterf eidlern, von welchen sie
sehr wenig unterschieden sind, so wie die heutigen Luttenberger,
bey denen der »Dolmey«, und die blautüchenen Beinkleider
annoch üblich sind, von den Ungarn, und Kroaten sich wenig
unterscheiden. Weit mehr Unterschied zeiget sich bey den soge-
nannten Gortschanen, von denen die Windischbücheln in ihrer
256 Balduin Saria:
ganzen Ausdehnung bewohnet werden, sie reden eine besondere
Sprache der Slaven und kleiden sich auf eine Art die mit der
deutschen viele Aehnlichkeit hat.
Ausgezeichneter bey alle obbesagten Ortsbewohnern ist die
Tracht der weiblichen Hochzeiten, der Braut nähmlich, der Kranz-
jungfer und Altmutter. Alle drey geben sich kundbar durch ihren
feyerlichen Anzug, der von den übrigen Hochzeitsgästen genau
sich unterscheidet. Der Kopfputz der Braut bestehet aus hell-
rothen seidenen Bändern, die in den Haarzopf miteingeflochten
werden, wie auch aus einem Rosmarinkränzchen, das den Vor-
demtheil des Hauptes niedlich zieret. Ihr Oberrock, an dessen
zugespitztes Ende sich ein seidenes Halstuch, und mehrfarbiges
Brustverdeck anschliesset, ist entweder von grünem Wollenzeuge,
oder aus blauen in gleiche Falten gelegten Tuche verfertiget,
unten aber, wenn nicht roth, wenigst doch licht grünn einge-
fasset. Diesem Anzüge der Braut gleichet auch jener der Kranz-
jungfer, und ist nur dadurch unterschieden, dass ihr Kränzchen
mehr schimmert, weil es ein Geflecht von FUttergold ausmachet:
ihr Vortuch sammt dem, der Braut ist von feiner, weisser Lein-
wand, die sich Beyde nach Mass ihres Vermögens angeschaffet
haben. Die Altmutter endlich statt des Kränzchens, und der
Kopfbänder trägt nur einen Filzhuth, unter welchem ihre weib-
lichen Fetzen sammt der gewöhnlichen Haube sichtbar erschei-
net. —
Unter die Nationalgebräuche der hiesigen Slovenen gehören
ihre Hochzeiten, und Begräbnisse. Beydes hat seine Anzüglich-
keiten, die einer Bemerkung nicht unwerth sind. Die Brautleute,
deren Aeltern und Trauungszeugen, so man auch Beystände
nennt, die Altfrau, die Kranzjungfer, und der Brautführer machen
bey einer hochzeitlichen Feyer die Hauptpersonen aus. Acht
Tage vorher geschieht die Einladung dazu: jeder Eingeladene
bewirthet die Einlader, und lässt verschiedene Viktualien zur
Bedienung der Gäste verabfolgen. Wenn nun der achte Tag
herankömmt, und die Feyerlichkeit selbst beginnet, erscheinen
die Spielleute vor der Wohnung des Bräutigams, begrüssen ihn,
und werden für ihren kunstgerechten Gruss mit einem Früh-
stücke erquiecket. Darauf holen sie bey ihrem Musikklang die
Altmutter, die Braut, die Kranzjungfer, den Brautführer ab, und
begleiten solche an den gemeinschaftlichen Versammlungsort
hin, allwo ein beredsamer Mann im Nahmen der bevden Ehe-
Narodopisno iz Simon Povodnovega dela „Bürgerliches Lesebuch".       257
Standskandidaten an ihre Altern, und Vormünder ein Anrede
hält, sie wegen aller durch Leichtsinn oder Ungehorsam verur-
sachten Kränkungen um Vergebung bittet, ihnen für ihre Sorg-
samkeit und Plage dankend den älterlichen Segen erflehet.
Innigst gerühret sprechen jetzt diese den an verlangten Segen
über das kniende Brautpaar aus, welches zur Bekräftigung des
ausgesprochenen Segens von allen Hochzeitsgästen mit Weih-
wasser besprengt, und mit vielen Glückwünschen überhäufet
wird: die Altfrau vertheilet dann die Blumen unter alle Anwe-
senden, die Musik ertönt, und der Zug in die Kirche wird ange-
tretten theils fahrend, theils reittend, besonders wenn das pfarr-
liche Gotteshaus als Ort der geistlichen Einsegnung weit ent-
legen ist.
Kaum ist diese beendiget, so kehrt die gesammte Schaar zur
hochzeitlichen Behausung mit vorausgehender Musik wieder
zurück, — jedoch nicht ohne Hindemiss; denn der Lustigmacher
(Pagliazzo) welchen meistens der Bassgeiger vorstellet, muss
sich durch sein Talent vorzüglich auszeichnen: weshalben er dem
nächsten Fallthore zueilet um es schnell öfnen zu wollen. Allein
er findet selbes vernagelt, die Wege verrammelt und alle Zäune
unübersteiglich: dessen ungeachtet lässt er seinen Muth nicht
sinken, sprengt das Thor auf, beseitiget die anderen Hindernisse,
und ebnet die Bahn seinen lachenden Begleitern. Kömmt endlich
zum Hochzeitshause, statt das Thor offen anzutreffen sieht er es
fest verschlossen, und höret hinter sich ein lautes Wehklagen,
dass die Braut verloren sey: alles stürmet auf ihn ein, alles schiebt
die Schuld des Verlustes auf seine Sorglosigkeit hin. Verzweif-
lungsvoll pochet er nun mit aller Heftigkeit an die Thüre, sie
thut sich zwar auf, aber nicht zur Umarmung der Braut, sondern
eines anderen zerlumpten, hässlichen Weibes. Von dieser sich
losreissend pochet er aufs neue, und ein besser gekleidetes Mäd-
chen trettet hervor, mit welcher der Bräutigam zu tanzen anfängt.
Während dem öfnet sich die Hausthüre ganz, die geschmückte
Braut erscheinet auf ihrer Schwelle, reichet dem Angetrauten
einen Trunk Wein, und ihre Hand. Jubelnd folgen die Gäste den
Wiedervereinigten, ein Mahl, und der Tanz beschliessen die Fest-
lichkeit des Tages.
Bey Begräbnissen versammeln sich die Anverwandten des
Verstorbenen, an welchen einer aus ihnen eine Anrede hält, die
folgenden Inhalts ist: Immer strebtest du nach Redlichkeit, und
17
258   B. Saria: Narodopisno iz Simon Povodnovega dela „Bürgerliches Lesebuch".
wärest als ein guter Christ allgemein bekannt, es lässt sich also
nicht ohne Grund vermuthen, dass Du auch keinen Groll mit dir
ins Grab genommen hast. Wären jedoch einige zugegen, deren
Herz an die zugefügten Beleidigungen noch nicht vergessen hätte,
so bitte ich im Nahmen des Verewigten sich derselben nicht
mehr zu erinnern, und ihn mit voller, ausgesöhnter Liebe zu seiner
zeitlichen Ruhestätte begleiten zu wollen. Vergessen mögen die
Söhne und Töchter der väterlichen Züchtigung, weil sie nur aus
Eifer ihres künftigen Wohls erfolget ist: vergessen mag die Gat-
tin des bisweilen gestörten Hausfriedens, den nicht Mangel der
Treue, sondern nur Mismuth mislungener Unternehmungen auf
eine Zeitlang zerrüttet haben.
Darauf wird die Leiche von Allen mit Weihwasser besprengt,,
in den Sarg geleget, und nach den pfarrlichen Kirchhof zur
Beerdigung abgeführet. Nachdem dieses geschehen, wird zur
Seelenruhe des Seligen ein Requienamt abgesungen, und etwas
länger, als sonst in der Kirche gebethet. Die Rückkehrenden
erwartet ein einfaches Mittagmahl, welches die Erben veran-
stallten, und so ganz in der Stille das Andenken des jenigen
ehren, der aus ihrer Mitte scheidend sie als Waisen zurück-
gelassen hat. Verachtung würde einen solchen treffen, welcher
des vielen Trinkens gewöhnt auch da sich berauschen wollte:
nein! er bleibet nüchtern und stimmet mit allen Anwesenden
noch einmal das Todtengebeth an, ehe noch ihre Rückkehr nach
Hause erfolget ist. Kömmt endlich der Jahrtag des Beerdigten
herbey, so erinnert man sich seiner entweder durch Lesung
einer hl. Messe, oder durch Spendung verschiedener Esswaaren,
die unter die Armen der Pfarrgemeinde vertheilet werden.
Gebräuche die in Steyermark und Kärnten noch immer üblich
sind.«
Résumé:
Die vorstehenden Nachrichten über Tracht und Gebräuche
der slovenischen Landbevölkerung aus der Umgebung von Ptuj
entstammen dem »Bürgerlichen Lesebuche« von Simon Povoden,^
das in den Jahren 1821 bis 1825 verfasst ist und dessen Hand-
schrift im Grazer Landesarchiv verwahrt wird. Das Museum
in Ptuj besitzt eine in der letzten Zeit hergestellte Abschrift
davon, auf der die vorstehende Veröffentlichung beruht. Ueber
S. Povoden wird eine Arbeit von V. Skrabar vorbereitet, die im
Časopis za Zgod. in Narodopisje XXVIII erscheinen soll.
Drabosnjakov „Izgubljeni sin."
Dr. Fr. Kotnik, Ljubljana.
ï.
Med ljudskimi igrami, ki jih je prevedel ali spisal Drabosnjak,
navaja Anton Trstenjak^ tudi »Izgubljenega sina«. Njegovo
poročilo je točno. L 1910. sem dobil od Janeza Lipica, mlinarja v
Dolah (Duelah) pri Vrbi, prepis iz leta 1877. z naslovom »Igra od
zgublanega sina«. Prepisovalec namreč na koncu s svinčnikom
pisanega rokopisa pripominja: »Prepisano raz knigo rajnega
Andreja Šuster zvrhnji Drabosenik v Kamne. Pisano na den sv.
Jurja v lete 1877. Joh. Lippitsch. Čeravno mi je Lipič zatrjeval,
da je igro prepisal iz tiskane knjige,^ vendar tega ne moremo
za gotovo trditi, dokler ne najdemo kakega tiska Izgubljenega
sina. Verjetno je, da jo je prepisal iz kakega vezanega rokopisa,
saj so se tudi druge Drabosnjakove igre širile po bukovnikih
med narodom, n. pr. pasijonska in božična — trikraljevska igra.
Rokopis je pisan na celih polah, ni vezan in obsega 48 strani.
»Nastopi« (prevod nem. »Auftritt«), nastopajoče osebe in navo-
dilai zs\i igralce so pisani z rdečim svinčnikom — kar je bilo v
predlogi bržkone pisano z rdečilom. Lipič je precej dobro obvla-
dal gajico, ki jo vseskozi uporablja, dočim so starejši prepisi
Drabosnjakovih del pisani v bohoričici. V nemških besedah je
vplival nanj deloma tudi nemški pravopis. Lipič — le enkrat sem z
njim govoril — je bil intehgenten mož. Mlinarjem tudi Drabos-
njak ni odrekal razumnosti, zložil je tudi »rajme od mlinariov«.
Imamo tudi drugih primerov iz Koroške, da so mlinarji bili
bukovniki, ki so mnogo bukev prebraU in jih tudi prepisovali.'^
Očitno je, da se je Lipič trudil, poiskati nemškim izrazom slo-
venske. Ta prepis je edini izvod Izgubljenega sina, ki je dosedaj
znan.
IGRA.
OD ZGUBLANEGA SINA.
Parolkus.*
Jes pridam k vam z imenam frone;
Jes bom vam povedov Komedije začetk in konc.
17*
260 Dr. Fr. Kotnik:
Jes vas prosim kna mej ta mena za norca,
In pošlušejta Komedijo do konca.
Jes pridam te pervi od Komedije kvam,
Da Komedijo oznanim vsam.
Jes prosim vse skupa naj prej,
da tu obedn za spot nemej.^
Jes sim že povedov da je mena frone ime,
Pa doro pošlušejta vi mene.
Jes vam povem da knemata to cuedi" govoriti.
Al pa smajati mata celu tiho biti
Jes vam povim, da vsaki doro pošlušej in glej,
Doklir na bo Komedija naprej.
Da bo se vam lih špask zdevo ali pa mivo,
iVli kna mormo špilati al kna bota tiho.
Zakaj eni vise radi slišijo in vedo.
Kader mata smeh pa velko rajmov zamudijo.
Kadr mata smeh kaku pa naseden govoriti oča.
Seda za mano pride zgublenega Sina oča.
Zadi pride te mvajši sin in nja brater mov.
Ta mvaši Sin be pa rad te diev od oči mov.
Da bi šov z njim v tuje in naznane kraje.
Da bi vživlov vesele spile in raje.
On bo za diev svoj ga oči zvo trucov,
Nja Bratr ga bo sivno pucov.
Kaker šitro bo njomi oča diev dav
On se bo furt v tuje kraje poda v.
In se bo z žanstvam okoli vačov,
Da bo vse zagnov, da še birte kna bo pvačov.
En birt njomi bo vzev konja in kistno preč,
Kaidre pa gvant, da poj da brez hvač.
Le merkajta kaj še bo potle
Kaidre ga bojo z ruetami taple.
On poj da taku rivn naprej.
In poj da za almožno prosit vsaki krej.
Obedn na bo njemu kruha dauv,
On se bo zad k Oči mov podav.
Al na poti bode gvadi opašov
Natu ga bode an Purgar našov.
Tega bo on za almošno prosov drič
Natu pride k njemu sam hudič.
Drabosniakov „Izgubljeni sin." 261
Noj ga bo trucov da bi skuz šbert konc uzev
Natu se bo njega an Angel božji anvzev.
Sin tri dni ni kruha jedev
Zatu bo od gvadi okoli padov.
Tam bo spet žinjov k svojemu Oči
An Purgar pravi pojdi z mano al oči
Jes bom tabe že anu devo pokazov
Al pa boš per mene svinje pasov.
On gre veselo z njim naprej
In vakota je še hujši kakor prej.
Zatu je on gvada okoli padov drič,
In spet pride k njemu te hudič.
Noj porače ti pravzetni Aman^
Ti si že moj in si ferdaman.
Natu bo peršov božji angel njemu k pomoči
Noj ga popele k svojemu lubemu Oči.
Oča bo anu velko vesele mov
Kir bo nja Sin peršov mov.
Al bratr bo sivno jezn na nja
Kir ga bo vidov vešivega in stergana
Oča bo ta stareša sina svariv
Da bi kar taku nausmilan nabiv.
Natu bo on Oči oblubov
Da ga bo spet z sercam lubov.
Prosim vas kaku sim vam povedov prej
Da obedn per Komediji ne pladrej.
Mi se bomo dobro pomujali
Zatu bota nas tudi dobro pvačali.
Merkajta kaj bo vsaki zane raj me mov
Te nuc ponašata vi sabo mov.
Bog vas obvarej vse skupa
Sdaj bota vidali in slišali vse tuka.
Na moje Prijatale.
Da lih kteri dobo eno besedo pod nues
Prosim vas kna vzemita za en ferdrues.
Devejta vaše delo blisk in zbestu naprej
Ta čes da bo naše Komedije krej.
Jes to Komedijo knisem naredov da bi kratek čas meli
262 Dr. Fr. Kotnik:
Al pa da bi čest od ludi želeli.
Vso čest bomo mi Bogu dali
In te eksempel ludem za pobolšenje nali.
Mi smo sami tej sti in mavi pridni
Kna troštejmo se biti v nabesah te pridnji.
Tu pramisli vsakiteri doro sam
Al nas kna bo prad grehi sram.
Zgubleni Sin je sturov ano pravo pokoro
Je biv tudi srečen na smertno uro.
1. nastop. OČA, SIN IN BRATER.
Oče nagovarja sina, naj ostane doma in ga ne pozabi, kajti
veliko grenkosti je zanj prebil, mu pomagal k dobremu kruhu, na
stare dni pa ga zapušča. Spomni naj se matere, ki je ž njim
veliko trpela. Sin pa bi rad pregledal svet; zato naj mu oče izroči
del, ki mu pripada. Oče ga prosi in opozarja na nevarnosti. Nje-
gova leta gredo h kraju. Sin bi lahko bil brez skrbi pri njem.
»Kadar bodam mojo dušo pustov, saj bom tabe vse zapustov.«
Sina pa le žene v svet, doma človek ničesar ne sliši in ne
vidi, potovanje mu bo »k večjemu pridi.«
V tujini se slišijo redke reči, tam se človek izuči. In ko se bo
vrnil, bo veliko modrejši. Ljudje ga bodo izpraševali, on pa bo
vse vedel. Bog naj očetu ta čas da zdravje, da se bodeta zopet
videla. Če pa oče umre, ga bo že brat pokopal, kakor se spodobi.
Oče mu pravi, da res ni lepšega, če kdo ve vse rečL Zato naj
prav porabi svoja mlada leta, potem ga bodo ljudje zelo štimali.
Na potu pa so dvojni ljudje: eni so srečni, drugim pa se slabo
godi. Naj bo »brumen«, kajti kdor se Boga boji, je srečen. Naj-
večje umetnosti na svetu so lepe čednosti. Naj živi po zapovedih,
saj je dovolj od njega poučen. Kdor pa nima Boga pred očmi
in igra in pije in pri ženstvu okoli leta, tak zapravlja svoja mlada
leta. Od njega bo dobil denar in obleko. Naj oboje varje, da ne
bo kruha stradal, ljudem škodo delal in kradel, da ne bi prišel
na beraški stan in se vrnil nekoč strgan in ušiv. Če nobena prošnja
ne pomaga, naj pa odide. Oče gre in prinese vrečo denarja. Med-
tem pa sin vzklika, kako je vesel, ker mu bo del odštet. Sedaj se
bo gostil v delavnik in v nedel. Šel bo v tuje in neznane kraje
vživljat kratek čas in raje, lahko bo sedaj med veselo kompanijo
igral, rajal in pil. Doma ga je oče trdo držal. Brat naj ne bo
Drabosnjakov „Izgubljeni sin." 263
Žalosten, saj mu ni del odvzet. Še brat ga nagovarja, naj ostane
doma in še enkrat vse premisli, a sin odgovori, da ima sedaj
denarja, on poj de po svetu, brat, »večji norec«, pa naj ostane
doma otvežen kakor pes. Še žal mu bo, da ni šel z njim. Pride oče
in mu izroči ves del. Lepo ga še nagovarja, naj pobožno živi, moli
in se ogiblje igre, pitja in nečistosti, naj ne bo gluh pri božji
besedi, da ne bo pregnan iz njega božji duh.
Kader je božji duh od človeka drič
Potam pride v nja sam hudič.
Noj vzame svojo boningo v serci notre
In napeluje k vsam griešam potle.
Kadar ana že taku na štriki derži
Stori da njemu Božja besieda ne diši
Noj ga k vsomi grieši vabi
Da človak čisto na stvarnika pozabi. —
Varuje naj se tudi nečistega ženstva, gleda naj, da bo izve-
ličal dušo.
Sin se zahvaljuje in obljubi, da bo očetove besede ohranil v
srcu. Oče se poslavlja:
Moj preserčni Sin tu vzemi sabo
In sam gospod Bog pojdi s tabo
Noj bodi na raiži tvoj tovarš
Da se čej na kteram kamne navdarš.
In brat ga še enkrat nagovarja, naj bo pameten in naj se
ravna po očetovih navodilih.
2. nastop. SIN IN SLUŽABNIK.
Sin se veseli vreče denarja in pravi, da si bo dal storiti
žlahtno obleko, da mu bo krčmar dal boljšo sobo, žlahtne j še
jedi in lepšo deklico. Sedaj bo z deklicami po tabernah rajal in
pel. Oče ga je sicer svaril, a ves njegov »žin« pa je bil, da bi dobil
od očeta svoj del in šel v lepo mesto, da bi tam dobil lepo deklico.
Služabnik ga vpraša, če kaj želi, nakar mu Sin naroči, naj osedla
konja. Konj pa je že osedian. Dobro. Odidiva v neznan kraj in
celo pod drugega kralja. Tam bom sam svoj gospod in ne bom
več ubogal očeta in mater.
264 Dr. Fr. Kotnik:
3. nastop. SIN, SLUŽABNIK, BIERT, KERČMARICA,
ŠČER.
Sin je prišel s služabnikom v mesto, kjer mu ugaja. Zato
naroči, naj poišče »proper taberno,« kjer imajo dobro vino in
znajo napraviti dobre jedi in kjer je kaka deklica.
Sin odide, služabnik hodi »po ispe« in sreča krčmarja, ki
mu pove, da ima stanovanje na razpolago, samo če ima njegov
gospod kaj denarja. Služabnik pravi, da ima gospod dosti žlahtnih
kamnov in zlata in srebra dobro mero. Ce je pa tako, potem ga
naj pripelje, lepo ga bo vkvartiral in žlahtno traktiral. Služabnik
vpraša, če ima kaj lepih deklic za kratek čas. Krčmar odgovori,
da ima lepo ženo in hčer, ki ju pokliče in naroči, naj gosta lepo
sprejmeta in poljubita, ko bo voščil dober večer. Krčmarica in
hči nagovarjata služabnika, naj gotovo pripelje svojega gospođa,
ki bo pri njih vse dobil. Sin prihaja, služabnik vse predstavi. Gost
pravi, da je že dovolj po svetu hodil, a nikjer ni našel tako
lepega ženstva:
»Kaku mene moji serci boH
Kakor bi eni terni skoz serce bli.
Kir jo oddelač ogledujam sam
Mene je prad njo sram.
Dele jo ogledujam, lepši se mi zdi,
Da se mene od lubezni tresajo kosti.«
Krčmar svetuje hčerki, naj pozdravi gospoda, a ona pravi,
da si ne upa, nakar jo mati prosi, naj ž njim govori kakor kaka
nedolžna devica. Hčerka res gre, ga prijazno nagovori in vpraša,
koliko jezikov že zna. Sin odgovori, da bi rad svet in deklice
pregledal, govori pa »lata j niš« in materin jezik. Vpraša jo, koliko
jih ona zna. »Glih vašo znam govoriti.« Naj vstopi, da bo videl,
kako f letni so »frava«. Prime ga za roke in ga pelje k očetu in
materi. Ta ga nagovarjata, naj ostane pri njih. Sin naroči malico,
ki pa je po krčmaričini izjavi že pripravljena. — Mati mu ponuja
svojo hčer.
4. nastop. BIERT, BIERTINJA, ŠČER, SIN IN SLUŽABNIK.
Krčmarica poživlja služabnika, naj ji pomaga mizo pokriti,
ker je njegov gospod naročil malico in bo vse dvojno plačal. Naj
pomaga nositi vino in jedi. Čeravno je gost moder, bo pri njih
Drabosnjakov „Izgubljeni sin." 265
prišel ob vse. Ko je vse pripravljeno, gre služabnik ponj. Krčmar
in hči ga vodita za roko, za njim pa stopa služabnik. Sin prosi
krčmarico, naj sedi hči pri mizi zraven njega. Sedejo. K mizi
povabi tudi krčmar j a in krčmarico. Pijejo in pošljejo po godce,
ki takoj pridejo in igrajo (gori dievajo). Sin veselo pije, stiska in
ljubi hčer in poživlja godce, da »frišno zadevajo«. Ko nehajo,
ponuja sin vino krčmarju in krčmarici, ki pijeta. Hči je vesela in
želi, da bi gosta vselej imela. Gost zopet pozove godce, ki za-
igrajo. Medtem pa ljubi hčer in ji šepeče na uho.
Hčerka izrabi priliko in izrazi željo po zlati verigi, ki jo nosi
gost okoli vratu. Sin pravi, da hoče imeti od njega le uborno in
slabo reč in ji izroči verižico, ki jo obesi hči na svoj vrat in se
mu lepo zahvali za njo. Nato ji natakne na prste še polno »rinčic«.
Dene ji klobuk na glavo in jo poljubi. Nato pa pravi krčmarju,
kaj bi še ugnali, da bi pregnali dolg čas. Na misel mu pridejo
kvarte, ki jih izroči neki fantič. Krčmar, ki ima namen, gosta
oguljufati, poživlja, da še pred igro pijeta, da bosta bolj korajžna.
In pijeta, dvakrat, krčmar pa izpije samo polovico. Stavita vsak
po 50 kron, krčmar dobi in pravi, da je greh, ker je gost pri hčeri
ležal. Ta pa odgovori, da bo drevi spet pri njej.
Stavita na novo. Gost že čuti, da je pijan, zopet izgubi.
Š č e r :
»Lubi oča dons mata srečo
od te najde^ mata 10 liet večo«"
Sin vabi hčer, da gresta leč. Odideta.
Krčmar razkazuje svoji ženi, koliko ima denarja. Kar gost
ne bo zgubil pri igri, bo pa zarajal. Ko bi več takih lumpov dobil,
bi kmalu obogatel. Pa ga je opominjal, naj ne bo pri igri tako
vedel; če ne bo bolj pazil, bo postal gol berač.
Krčmarica:
»Moj preserčni mož, ti si ga ferdamano otrupov
Glih od tah denar j ov boš ti mena an liep gvant kupov.«
Krčmar: Seveda moraš imeti lepo obleko, pa se še pomujaj
da boš dobila od njega žlahtne kamne in zlato. Hčeri pa povej,
da se prav okoli njega »ščava« in mu ukrade vse denarje, ko bosta
ležala. Žena obljubi, da bo to storila in da se bo denar ukradel,
ko bo gost spal. Mož še svetuje, da mu je treba bolj streči: »saj
viš kadar majo ovce ovno se majo ostrici.«
266 Dr. Fr. Kotnik:
5. nastop. SIN, BIERT, BIRTINJA, ŠČER, SLUŽABNIK.
Sedaj perpele Sin ta Bierta ščer za roče, in
ima eno bievo kapo na gvale in Ščer jemu žakl
denarjov vkrade in je skrivši Matare poda.
Mati se razveseli in je svojmu možu da, da je
doro skrije.
Ko prihaja gost, ga vpraša krčmarica, kako je kaj spal. Gost
odgovori, da ni mogel imeti pokoja, ker mu je sova na glavi
pela, slišal je vsako uro biti. Če ugane, kakšna sova je bila,
ji da 40 kron. Krčmarica pravi, da je to težko uganiti, ker pa je
zaslužek tako velik, si bo lomila glavo. (Denar ima že krčmar.)
Sin bi rad s hčerko pel, a ta bi rajši igrala. Za stavo naj bo obleka,
ki jo imata oblečeno, oba imata lepo in drago. Kdor bo zgubil,
mora iti nag. Sin bi rad dobil. Krčmarica medtem ugane, da
je sova, ki je po noči pela, bila njena hči, kar gost potrdL
Nato hoče krčmarica plačilo — 40 kron. Gost ji naroči, naj danes
še žlahtnejšo malico pripravi kakor prejšni dan, naj gre v mesto
in vse potrebno nakupi. Pri malici mora biti častivredna »pošteta«,
torta, velik, lep marcipan, pecivo, žlahtna salata in cuker, proper
kruh, pečen špeh in puter. Vse to naj pripravi, pa še ptice, ribe in
zverinske pečenke. In še žlahtno pitje, rimsko vino in godci in
deklice za petje morajo biti. In naj vse kar najbolje napravi, da
bo vse tako, kakor ima žlahten kurfiršt. Saj ima vrečico denarja
in dukatov, zato je vesel:
»Eh ustni in vesieli bodmo mi
doklir mamo ta živlenja dni.«
Krčmarica zahteva 40 kron, ki jih rabi za priprave k malici.
Gost ji odgovori, naj gre z njim, da ji bo dal denarja. Išče v svoji
kištici, pa jih ne najde. Prestraši se in gre hčer vprašat. Ta ga
poživlja, naj vse pregleda, gotovo jih je zunaj zgubil. Sin pa
trdi, da mu jih je vzela po noči v temi. Hči odgovori, naj molči,
če ne, dobi »kvafernico«. Nato osumi krčmarico, ki se ves čas
malo smeje. Gost trdi, da mu jih je vzela, ko je spal, saj je bila
v kamri. Krčmarica pa odgovori, da vendar sme v svojo kamro
iti, s hčerko mu jih nista ukradli. Krčmar prihaja in gost se tudi
njega loti, saj je vendar z njim hodil. Ker vso noč nikjer drugje
ni bil, meni, da ima denar kdo izmed domačih. Mislil je, da so pri
njih pošteni ljudje. Krčmar zatrjuje, da so pri hiši vsi pošteni.
Drabosnjakov „Izgubljeni sin." 267
saj je Že veliko gospode pri njem bilo. Sin sedi potvarjen pri mizi
in drži glavo podprto. Kako je vendar mogel med take ljudi priti,
zanj ni večje nesreče ko ta. Žalosten je in joka. Hči pravi: Moj
ljubi, ne bodi žalosten, saj boš mošnjo nazaj dobil, gotovo jo je
skril dober prijatelj. Gost pa odgovori, naj ga ne imenuje več
»moj ljubi«, ljubezni je konec, ker ga je za ves denar odrla, niti
beliča nima več in tudi žlahtni kamni so preč. Hči pa pravi, naj
gre k očetu po denarja, saj oče še živi. Svojemu očetu pove, da
gost nima več denarja. Sede k mizi in se smeje. Krčmar preti
gostu, da ga bo vrgel iz hiše, če nima več denarja. Gost zatrjuje,
da jih res nima, za en del ga je krčmar »ošpilal«, en del je
zarajal, en del zapil, drugo pa mu je najbrž hči ukradla. Krčmar
pravi, da bo že na kak način dobil denar od njega. In sedaj se
začne še krčmarica vsajati in zahtevati plačilo za mujo pri pri-
pravljanju jedil. In hčerka zahteva tudi plačilo, ki ga je obljubil.
Sin: Sedaj me za plačilo navijate, a ste vedno dvojno dobili, pa
še okradli ste me za ves denar. Krčmar odgovori, da bo že dobil
plačilo, vzel mu bo konja, kišto in kar je notri. Hčeri in ženi pa
veli, naj ga slečeta do srajce in pobereta vse lepo oblačilo za
plačilo, nato pa ga naj stepeta od hiše. In hči in mati mu res
začneta slačiti jopič, on pa se brani, nakar mu zagrozi krčmar,
da mu bo prebodel vamp, da bodo izstopila čreva. Slečeta ga do
srajce in pobereta vse iz »neržikov« (žepov). Sedaj pa pride nje-
gov služabnik in pravi:
»Kaj mata zano komedijo z mojim gospudom babe
kir sta ga zmiram luble zvo rade.
Mai, mai, kaj kaj tu pomieni
Da se Biertinja od jeze pleni.
Dave je on mena dav denar j ov
De bi goce naštelov dab se nuejco (nocoj) zrajov.
Sedaj ga pa Biertinja za vase vač
koku je se vse tu taku hitro sprabemivo
Jes bom vtekov mena se bo lih taku godivo.
Jes pernjam kna bom več sužov
Jes vidim kaj je on zan špot zasužov.«
Služabnik odide, sina slečejo. Ko je slečen, prosi, da vsaj
strganih cot (cunj) nanj vržejo. Hči pravi, da mu še cot ne bodo
dali in naj bo nag. Krčmar vrže nanj star lajbič in strgane hlače.
Nato ga hči in krčmarica tepeta s šibo po zadnjici, nakar odide.
268 Dr. Fr. Kotnik:
Peti nastop: SIN, TAJFL IN PURGAR.
Sin vzdihuje k Bogu, od kod je moglo vendar priti, da se je
spreobrnila njegova sreča v nesrečo. Ko bi bil očeta ubogal, ne
bi bil tako daleč zašel. Bog se ga naj usmili in mu bodi milostljiv
ter ga reši nadlog. 2e tri dni ni videl kruha in nič jedel. Bog mu
naj odpusti grehe in naj ne pusti občutiti svoje jeze nad njim.
Od lakote ne more več hoditi. Koliko jedi pride na očetovo mizo!
Če bi le imel drobtinice, ki padajo z očetove mize, bi lahko pre-
gnal lakote. Sedaj pa mora od hiše do hiše kruha prosit.
Purgar j a, ki gre mimo, prosi za kruha, a ta mu odgovori, da
je v deželi velika lakota, da se mora tudi sam z ženo večkrat
postiti, zato naj gre po mestu prosit. Sin odgovori, da se je rodil
ob nesrečni uri in ga prosi za božji dar. Purgar mu ne more ničesar
dati, veliko mora delati, a še lakoto trpi. Sin prosi Boga za milost,
ker pri ljudeh ni usmiljenja in zopet prosi purgarja za vbogajme.
Ta odvrne, da je komaj nekaj jesti dobil, čeravno je dvojno
plačal, velika dragota je v deželi, da še ni bilo take. V mestu se
ne more za denar dobiti kruha, še meščani nimajo kaj jesti.
(Purgar gre preč. Natu zgublen Sin doli pa-
de na zeml o. Natu pride hudič k njemu in ma
an nag meč v roc i.)
Hudič očita zapuščenemu sinu vse njegove grehe. Opustil je
vsa dobra dela in je tak grešnik, da mu Bog ne bo odpustil, zanj
ni nobene pomoči ali milosti. Božja kazen je očitno nad njim in
lakota ga bo umorila. Sedaj mora biti pogubljen. Nadenj je
prišel glad in »špot«, sedaj pa čaka nanj večna smrt. Sedaj naj
Aneman (Aman) »požinja« (premisli). Ponuja mu meč in naj
stori konec. Sin poprašuje, kaka nadloga je prišla nadenj, naj
pove kako mu je ime.
»Moji ime je sam hudič
Ti si moj, jes pote pridam drič
Ti na žinjej več na pukuro
Zate ni pomueči na smertno uro«.
Sin pravi, da sam ve, da je tavajoč grešnik na svetu in da
ni za nebesa.
Nato pa pride hitro angel in pravi hudiču, da nima več oblasti
nad njim in naj se pobere. Izdere satanu meč iz rok in ga tepe in
naganja skozi vrata, za njim pa še vrže meč.
Drabosnjakov „Izgubljeni sin* 269
Angelec izgubljenemu sinu prigovarja, da ne sme obupati,
čeravno mu je satan vse njegove grehe »pred postavil«. Naj se
skesa in stori pravo pokoro, Bog mu bo odpustil grehe, naj ne
obupa nad božjo milostjo, čeravno bi imel grehov kakor peska
pri morju. Če se bo skesal in zapustil priložnost, mu bo Bog vse
odpustil. Naj ne obupuje nad božjo milostjo, kajti Bog je usmi-
ljen. Še večji grešniki so se spokorili, prosi naj Boga, da ga privede
k očetu in mu podeli svojo milost. Lakota je prišla od »niderlih«
življenja, naj voljan pretrpi in v kratkem bo prešla.
Ker ga je angel tako lepo potolažil, je sinu pri srcu lahko.
Pokora se mu zdi lahka. Vpraša ga, kako mu je ime.
»Jes sim en Angel od teh, kteri so pred tronam peli,
Jes sim k tabe posvan, da bi griešniki en eksempel meli.
Da bi obedn na božjej mivosti ne scagov
Moja dovžnost je, da bi vsača v nabese spravov.«
Ker ga je tako lepo potolažil, bi sin rad vedel, kako mu je ime.
Angelc: »Jes se muč božja imlujam
In vsačomi človeki dobro svetuj am«.
Nato pravi sin, da mu je hudič tako strašno naslikal njegove
grehe, da ga Bog ne bo več hotel vzprejeti v svojo milost. On pa
ne obupuje nad božjo milostjo, ampak se s satanom močno
bojuje in močno zaupa v Boga, da mu bo zopet dal denarja in
blaga in da mu bo velike grehe milostno odpustil, k dobremu
kruhu priti pripustil in da bo križ lakote odvzel in »v svojo gnado
gore vzev«.
Angel ga opominja k stanovitnosti v božji milosti, kajti
hudič ga bo še hujši prijel kakor prej.
Ko sin žalosten tam leži, pride mimo purgar in ga nagovarja,
naj vstane in gre po hišah prenočišča prosit. Sin pa mu odvrne,
da je zato tako slab, ker že tri dni ni jedel kruha, pri ljudeh je
prosil, a zaman. Umreti bo moral gladu. Purgar odgovori, da vsak,
trpi lakoto, kdor nima dela. Ubožec se mu ponuja v službo, ker
zna delati, noč in dan mu bo delal za jed, da ne bo umrl gladu
na tem mestu. Purgar se ga usmili in mu reče, naj vstane. Dal mu
bo delo ali v hiši ali pa bo svinje pasel. Sin se mu zahvali, nato
odideta.
270 Dr. Fr. Kotnik:
Šesti nastop. To prida jo SIN, OČA, TAIFL, ANGELC, SLU-
ŽABNIK, BRATER.
(Najprej pride sin in ma en Korp podpazdiho
in palco v roc i.)
Ko izpregovori par besed, pade. Pripoveduje, da ga je gospod
poslal svinje past, a tako je oslabel od gladu, da je padel; saj še
gospod ni imel več kruha.
»An tak gvad je mena vomoy
Kadar bi jas s svinjami jesti smov.
Ja zvo rad bi jes z njimi jedov
Taku sim biv vačen, da sim vse pvavu vidov.
Pa še svinje niso dovol plev dobile
Da so še za korenjam v zemlo rile.«
Pregrešil se je proti zemlji in nebu in prosi Boga, da bi ga
rešil lakote. Zaslužil je božjo kazen, kesa se in prosi odpuščanja.
Kako je lahkomiselno odšel od doma, čeravno so mu branili oče,
mati in brat. Koliko tujih delavcev ima oče in vsem daje obilno
kruha, on pa trpi lakoto. Začne glasno jokati. Zopet pride hudič
in mu govori: Pri očetu si imel dovolj kruha, sedaj pa trpiš lakoto.
Misliš, da si spokorjen, a zaman. Bog te je zapustil, tvoj greh je
večji ko milost božja.
»Ti si biv prevzetn ini ofartn kakor Aman
Ti si ja na venčne čase žie ferdaman.
Tukaj imaš ti sabvo
In vzemi lehn nagvo«.
Angelce pride, ošteje hudiča in pravi:
»Satan pojdi v gvobočino tega pekva
Ta človeka duša se ne bo per tabe pakva«
Nato vzame hudiču meč in ga tepe po hrbtu, izgubljenega
sina pa bodri:
»Vstani gore in vzdigni se k tvoj mi Oči
Se kna mudi jedi po dni in po noči
In reci lubi Oča moj
Tukaj je te zgublan sin tvoj.
Jes sim grešiv v nebu in pred tabo
Kaku me je sram pred tabo.
Jes nisim vrieden več tvoj Sin imlovan biti
Naj mena za ana tavarharja k tabe priti«.
Drabosnjakov „Izgubljeni sin." 271
Sin se po teh besedah čuti srčnega in močnega. Če bo le
mogel, bo šel. Angel ga bo spremljal.
»Jes bom na poti tvoj zvesti tovarš
Da se z nogo na enam kamne ne odarš.«
(Odideta.)
Nastopi oče Izgubljenega sina, ki je izvedel, da je sin vse
zapravil. Ne ve, kje hodi. Pa če bi prišel domu, bi bil vesel in bi
mu nataknil svoj prstan. Sanjalo se mu je, da je prišel strgan
domov. Ko oče sedi pri mizi in ima z roko podprto glavo, pride
izgubljeni sin in gleda od daleč. Sklene, da bo šel k očetu, čeravno
je malopridno zapravil svoj del. Boji se, da ga bo oče nagnal,
sram ga je. Vidi očeta, kako pri mizi sedi in je žalosten.
Oče ga od daleč zagleda, hitro vstane, mu teče naproti in
pravi, da bo imel vesele stare dni, ko vidi, da se sin vrača. »Bog
tabe primi sam« ga pozdravi s starim slov. koroškim pozdravom.
Oče ga oibjame in ga poljublja, sin pa pade pred njim na ko-
lena, ga lepo prosi za odpuščanje, ker se je pregrešil zoper njega
in nebo in ni vreden, da se imenuje njegov sin. Naj ga sprejme
za najemnika, pridno mu bo delal za jed in pijačo. Oče ga z
veseljem sprejme:
»Moj lubi sin, ti si zgublan biv, si naj dan gratov,
Jes sim tebe gmetn, ti boš spet moj prijatov«.
Izgubljeni sin vstane. Pride sinov služabnik, ki je že davno
pri očetu v delu. Utekel mu je, ko sta sinu oni ženski hlače vzeli
in ga je krčmar naganjal s šibo skozi vrata.
Oče ulkaže služabniku, naj prinese boljšo obleko starejšega
sina in naj ga po stanu oblečejo, nataknejo prstan in pripeljejo
pitano tele, da se zakolje. Sina povabi v hišo, kjer bodo rajali,
peli in se veselili. Vstopijo v hišo. Med tem pa pride starejši sin
s polja. V roki ima sekiro, na glavi pa košaro, ker je sejal. V hiši
čuje muziko in petje, raj in skakanje. Kaj naj bi to pomenilo.
Služabnik, ki pride iz hiše, pove, da se je vrnil brat, da je oče
zaklal pitano tele, povabil sosede na gostijo, zato imajo godce
in so veseli, ker se je sin zdrav vrnil. Dobro je, da se je drugi sin
vrnil, ker je služabnik baš mislil iti ponj na polje in ga prositi, da
mu pomaga pripraviti stole, mize in žlice.
Sin se jezi in pravi, da ne mara za polom v hiši, ker je prsten
in ima košaro in sekiro. Od jeze ne bo šel v hišo, kjer godejo
272 Dr. Fr. Kotnik :
godci na čast zablodniku. Naj pove očetu, da noče priti v hišo in
biti zraven tega »ludrovca«. Služabnik odide. Starejši sin je delal
ko živina, oče pa mu nikoli ni kupil poliča vina, ludrovcu, ki je
svoj del zabil, pa napravi gostijo. Vsi ljudje se bodo smejali.
Če bi on bil njegov oče, bi ga spodil s cepcem.
Iz hiše pride oče in vpraša drugega sina, zakaj ne gre v hišo.
Sin je razžaljen, češ, on je doma pridno delal, a oče mu ni kupil
niti poliča vina, nikoli mu ni dal niti kozliča, da bi se veselil s
prijatelji, sedaj pa je prišel strgan in ušiv lump, ki je svoj del
zagnal z ničvrednimi ženskami, pa ga oče gosti s sosedi. Dokler
je on doma, ne gre v hišo.
Oče mu prigovarja, naj ne bo jezen in naj se veseli z bratom:
»Moj sin, ti si ves čas per mena biv.
Per moj ej mizi jedov in piv.
Kar je bu moje, je bu tvoje,
Al je zagnov, je zagnov svoje.
On je biv mertov, je živ gratov
Je biv zgublan, bode naš prijatov.
Kna bodi ana tača kamnitna serca,
Kir je peršva mov ta zgublana ovca.
Nidva morva njemu lepu postrieči
Nja je že taifl mov zvezana s striči.
On je pokuro storiv in je sam v se šov,
On je mov z grivanim sercam prišov,
On bo z nami nabeško kralestvo zaduebov,
Zakaj bi se ne veseliv in njega ne lubov«.
Drugi sin je po teh besedah potolažen in odide z očetom v
hišo, s tem pa je tudi »konc te komedije«.
III.
Igra o izgubljenem sinu sloni na lepi svetopisemski priliki
Luk. XV, 11—32.^" Kar pa je v Sv. pismu le označeno, je v igri
na široko izpeljano, posebno v prizorih v gostilni v tujem mestu,
novi elementi so tudi v hudičevih in angelskih scenah in še dru-
god. Ti elementi so se že prav zgodaj vrinili v našo snov.
PribUžno iz 1. 1300. je znana francoska pesem »Cortois d'
Arras«, ki so jo bržkone deklamirali po vzorcu komedij. Po snovi
spominja na duhovne drame, ker vsebuje zgodbo o izgubljenem
Drabosnjakov „Izgubljeni sin." 27j
sinu. Na koncu se poziva občinstvo, da zapoje Te deum, kakor se
to čestokrat dogaja v duhovni drami. Posvetni drami se pribhžuje
delo po široko razpredenih scenah iz malopridnega življenja iz-
gubljenega sina; kakor v poznejših dramatizacijah, tako je osre-
dotočeno že tu glavno zanimanje na bivanje izgubljenega sina v
gostilni, kjer dve ničvredni ženski, dama Perette in dama Man-
che-Vaire pregovarjata neumnega mladeniča z laskavimi bese-
dami. Pesnik pa je dal sinu še francosko ime Cortois.^*
V dobi humanizma je dobil izgubljeni sin v igrah še več
posvetnih pridevkov. V vseh dramah ima v scenah, ki slikajo nje-
govo posvetno življenje, skupne poteze. V slabi hiši ga
vlačuge z laskavimi besedami pregovarjajo,
oguljufajo ga pri igri, ukradejo mu denar in
obleko in nazadnje naženejo na c e s t o.^^ Tudi
Drabosnjakov Izgubljeni sin ima iste scene. Prizor, v katerem
gostilničar jeva hči pregovori sina, da ji da zlato verigo, sega
nazaj na Gnafeja (Gnaphaeus).^^ Ta je dramatiziral snov pod
naslovom »Acolastus« (tiskano 1529).^* Nanj je vplival Teren-
tius, posebno po komediji Eunuchus.^" Macropedius (c. 1475 do
1558) je tudi obdelal snov o izgubljenem sinu v drami »Asotus«.
Dosti potez je povzel po Plautu. Dramatiziral ga je okoli 1. 1510.
Protestantovsko usmerjena je igra Burkharda Waldisa iz 1. 1527.^'^
Čisto religioznega značaja je duhovni ep »Suze sina razmetnoga«
Ivana Frana Gunduliča iz leta 1622., ki ga je zložil po vzorcu L.
Tansilla »Le lagrime di San Pietro«. Delo je razdeljeno v 3 plače:
1. Sagriješenje »Vivendo luxuriöse dissipavit substantiam«. —
2. Spoznanje »Et reversus in se«. 3. Skrušenje »pater peccavi, jam
non sum dignus«." Zunanjega dejanja je malo. Snov je samo
tenek okvir za široko polje pesnikovih lirskih izjav.^^ To je že
delo baročne dobe.
Na Dunaju so 1. 1560. igrali Acolasta Viljema Gnafeja (Gna-
phaeus). Acolastus je izmed prvih Prodigovih dram, ki obravna-
vajo snov o izgubljenem sinu v 16. in 17. veku. Acolastus-Asotus
je zrasel iz moralistično didaktičnih potez humanizma. Služil je
tudi za komedijo o dijaškem življenju.^® V dramah o Prodigu se
je premaknil akcent od grešnikovega kesanja na zablodno živ-
ljenje. Humanistična okolica daje barve za oris miljeja. Sin
je dijak, življenje v tujini je dijaško življenje. Produkt je študén-
is
274 Dr. Fr. Kotnik:
tovska komedija z antičnimi tipi zapeljivca, parasita, vlačuge in
zvodnice. (Joh. Müller, Jesuitendrama str. 16—17. Glej pod
op. 19.)
Četudi kaj takega o Drabosnjakovem Izgubljenem sinu ne bi
inc^li trditi v polni meri, je pa vendar verjetno, da se je ohranil
v njem spomin na dobo sholarjev, kajti sin zna »lata j niš« in
materin jezik, in na študentovsko komedijo. Jezuitska drama, ki
se uveljavlja od 1. 1600. naprej, je drugačna. Problem domotožja
po očetovi hiši (nebesih), hrepenenja po večnem in vrnitve obli-
kuje dramo v baročnem smislu.-"
Duhovne igre, ki so vzprejele tekom časa veliko posvetnih
elementov, so našle svoje varno zavetje na kmetih, kjer so jih
uprizarjali kmetski igralci. In tako je bržkone "tudi Izgubljeni sin,
ki ga je prevedel Drabosnjak — original gotovo ni — iz reper-
toarja koroškega kmetskega gledališča med Nemci. Ker pa je še
premalo takih iger objavljenih, še ni mogoče primerjati našega
teksta z nemško predlogo. Mogoče je predloga bila tudi kaka ti-
skana igra o izgubljenem sinu. Videli pa smo, da ima naša ljudska
igra združene v sebi različne elemente iz raznih stoletij, počenši
od 14. veka in sega deloma tudi v dobo latinske drame.
Ko našteva Trstenjak Drabosnjakova dela,-^ omenja med
njimi tudi Izgubljenega sina in pravi: »Vse te igre predstavljajo
danes gozdanjski igralci« — torej še 1. 1892., ko je izšla omenjena
knjiga. Za prologom so uvrščeni v igri verzi, ki jih je avtor
naslovil na svoje prijatelje igralce. Komedijo so najbrž začeli
igrati že za njegovega življenja.
Uprizarjala jo je pač ona gledališka družba kostanj skih kme-
tov, ki je igrala tudi njegovo pasijonsko igro:
»Sakai moi fraid bi tak biu
De bi jeft entekai bratrou dobiu
De bi je k tej komedijej zue sbirou
Ino prou zue komandierov
Ali se bojo ani nauzhiti teli
Bomo to shaloftno komedijo imeli«.^^
Gotovo so imeh igralci sitnosti pri cenzuri in tudi pri cerkve-
nih oblastih radi močno realističnih scen v Izgubljenem sinu. In
morda zato nič ne slišimo o uprizoritvah te igre, dočim so Ko-
stanjčani Drabosnjakovo pasijonsko igro še letos igrali.^^
Drabosnjakov „Izgubljeni sin'" 275
Opombe.
* Slovensko gledališče str- 195.
" Beiträge zur Volksliteratur Kärntens. Programm des Staats-Obergymna-
siums zu Klagenfurt 1909/10 str. 7.
5 Tak primer je Matija Kresnik iz Stražišča pri Guštanju.
' Parolkus — Prologus. Tudi božična igra ga ima poosebljenega. Nastopi
pred igro in pove kratko vsebino.
° V rokopisu tvorita ti dve vrsti samo eno.
^ cuedi =1 dazu.
' Drabosnjak je poslovenil tudi svetopisemsko igro »Aman in Ester.« Glej:
Nekaj pripomb o koroškem pesniku in pisatelju Andreju Schusterju — Dra-
bosnjaku. »Čas« 1911 str. 143.
« Najda = dobitek.
" Veča: tukaj davek, ker so kmetje plačevali večo (Wetschenpfennig) za
svoje sodne zbore. Veča pa pomeni danes tudi davkarijo. Grem na večo = dav-
karijo. (Dobrla ves). Veča (sh vieče) je v pravem pomenu prvotno kmetsko
sodišče, v prenesenem pomenu denar, ki so ga morali za veče plačevati in na
zadnje kraj, kjer so denar plačevali — danes davkarija.
" Lampe — Krek, Zgodbe sv. pisma II. del str. 393—394.
" Izdal jo je Méon, Recueil de fabliaux. Paris 1808 zv. 1. cit. Creizenach,
Geschichte des neueren Dramas I. 381.
12 Creizenach II. str. 121.
" Creizenach III. str. 343.
" Creizenach II. str. 75.
Cr. II. 123 in 1247 Naše scene v gostilni so slične ko Gnafejeve, ki so
nastale po Terencijevem vplivu (Eunuchus).
" Nov tisk: Der verlorene Sohn, 'ein Fastnachtspiel von Burkard Waldis
(1527). Halle a. S. Max Niemeyer 1881. V Ljubljani ima knjigo seminar za
germansko filologijo.
" Suze sina razmetnoga. Uvodom i tumačem za školu popratio prof. Kerubin
Segvič. Drugo popunjeno izdanje. St. Kugli, Zagreb.
18 Milivoj Srepel, O Gundulićevim »Suzama sina razmetnoga«. Rad Jugosl.
akad. knj. CXXVII, Zagreb 1896. str. 113.
" Johannes Müller SJ, Das Jesuitendrama in den Ländern deutscher Zunge
vom Anfang (1555) bis zum Hochbarock (1665) I. Bd Dr. Benno Filser Verlag
Augsburg 1930 str. 9.
^" Ibid. Str. 9—10. V II. zvezku str. 123. so navedeni kraji, kjer so jezuitje
uprizorili Izgubljenega sina.
" Slov. gledališče str. 195. >
=2 Nekaj črtic o slovenskih pasijonskih igrah na Koroškem. Dom in- Svet
1912 str. 14.
23 »Na cvetno nedeljo in na velikonočni pondeljek priredijo Kostanjčani
Drabosnjakovo pasijonsko igro v Dobu pri Loga vesi.« »Koroški Slovenec« z
dne 5. aprila 1933.
Podrobnejšo literaturo glej tudi Kosch W.: Deutsches Literatur Lexi-
kon II. sub voce Verlorener Sohn str. 2808.
18*
276 Dr. Fr. Kotnik: Drabosnjakov „Izgubljeni sin."
Résumé.
L'auteur a trouvé, à Dole près de Vrba au lac de Vrba, la copie d'une pièce
populaire, l'Enfant prodigue, traduite de l'allemand par Andrée Schuster appelé
Drabosnjak, poète populaire slovène de Carinthie (1768—1825? l'année de sa
mort n'est pas exactement connue); la traduction a pu être faite d'après quelque
texte imprimé ou d'après une pièce populaire, répandue en manuscrit parmi le
peuple carinthien. La pièce est écrite dans le patois slovène carinthien parlé
dans les environs de Vrba (Velden am Wörthersee). L'auteur donne une
analyse de la pièce et essaie d'en trouver la source. Il constate que, déjà, la
chanson française »Cortois d'Arras«, d'env. 1300, contient les premiers éléments
des scènes dans l'auberge, où deux femmes malhonnêtes, dame Perette et dame
Manche-Vaire, avec des paroles flatteuses, essaient de séduire le jeune homme
ignorant. Des scènes d' auberge semblables a également l'humaniste Gnaphaeus
dans son drame, »Acolastus«, qui est influencé par l'Eunuque de Terence. La
pièce populaire slovène 1' Enfant prodigue fut jouée par les paysans — amis
de Drabosnjak déjà, quand Drabosnjak vivait encore. Pour l'époque postérieure,
il n y a pas de données et, probablement, on n' a plus joué la pièce, à cause de
la censure et de l'autorité ecclésiastique, considérant les scènes extrêmement
réalistes, tandis que la Passion du même auteur a été jouée encore cette année.
Dr. Stanko Vurnik
Ljubljanskemu Etnografskemu muzeju se je v letu 1932
usoda prav res izkazala kot kruto mačeho. Neizprosna smrt ni
vprašala, ko je zasekala težko rano Etnografskemu muzeju ter
odvedla kustosa dr. Stanka Vurnika s polja kulturnega delova*
nja. Ni vprašala, li sme iztrgati tako agilnemu duhu in ustvarja-
joči osebnosti, ki je postala opora narodopisnega doma, pero
iz roke, ki se ga je do zadnjega tako krčevito oklepal. Ni vpra*
šala po še neizvedenih načrtih tega neutrudljivega, vedno snu^
jočega delavca. Vzela ga je, predno je mogel jasno začrtati in
pripraviti pot svojemu uspešnemu narodopisnemu delovanju.
Etnografska znanost ga zastonj kliče — ne prikliče ga več. Leto
dni je, kar je postal ubogi Vurnik žrtev zavratne, mučne bolezni,
dokler ni shiral in ugasnil na Veliko sredo 23. marca 1932.
Dr. Stanko Vurnik je bil rojen 11. aprila 1898 v Št. Vidu pri
Stični na Dolenjskem, kot sin organista in kot tak od mladih
nog vnet ljubitelj glasbe, ki ga je končno pripeljala na umet-
nostno 5 znanstveno polje naše kulture. V Ljubljani je študiral
in dovršil gimnazijo (I. drž. gimn.). ter bil takoj po maturi odpo^^
klican na fronto v kanalsko dolino. Po vrnitvi se je pričel baviti
s filozofskimi in pravnimi študijami na zagrebški in ljubljanski
unverzi, ali že 1920—1921 je moral študije prekiniti radi mate=
rijelnih težav, s katerimi se je boril ranjki vsa študijska leta,
kot toliko in toliko slovenskih študentov. Stopil je v službo po^
krajinske vlade v Ljubljani na poročevalni oddelek, in obenem
referiral v »Jutru« o umetnostnem tu« in inozemskem gibanju.
Toda pretekel je samo kratek čas in že ga je ponovno pritegnila
Univerza Kralja Aleksandra, kjer si je izbral umetnostno^zgo«
dovinski teritorij; tu si je pod vodstvom prof. dr. Izidorja
Cankarja priboril trdna tla svojemu nadaljnjemu delu. Sklenil
je posvetiti vse svoje moči umetnostno=zgodovinski panogi in
278
Mia Brejčeva:
Dr. Stanko Vurnik. 279
tako tudi zaključil svoje študije 1. 1925 z doktoratom. Tedaj
pa, ko ga je ravnatelj Etnografskega muzeja v Ljubljani, dr. Niko
Županič, na novo ustanovljenem zavodu izbral za svojega
asistenta, da bi mu pomagal pri težavnem pričetku, je bil Vurnik
postavljen pred njemu novo panogo, ledino, ki jo je šele moral
orati. Stopil je pred etnografijo. Z vso vnemo se je lotil težavnega
posla ali veselje mu je vzrastlo, ko se je dokopal do jedra tvarine
in se mu je pričelo širiti obzorje. Narodopisje samo mu je vra^
čalo trud in se razvrščalo pod njegovimi rokami. Plodonosno je
polagal temelj raziskavanja naše, nam doslej dosti tuje panoge in
tako nam je razgrinjal in odkrival lepote našega narodopisnega
blaga. Folklorne študije, izpeljane preko umetnostne zgodovine,
so dokaz njegovega prizadevanja in vneme do stroke, ki si jo je
od dne do dne bolj prisvojil, posvetil in vzljubil. Seznaniti nas
je hotel s tem, kar smo bili dolžni že kdaj poznati!
Priden kot čebelica je žrtvoval slovenski kulturi in umetnosti
svoje moči. S peresom v roki se je živahno kretal in vzdržen
val stike med javnostjo in kulturnimi krogi. Žel je le malo pri^
znanja — ali oni, ki so zasledovali razvoj njegovega delovanja,
ga cenijo kot moža samoniklega ustvarjanja. Umetnostna zgo*
dovina, etnografija, glasba, slikarstvo in kritika je izgubila svo*
jega vnetega borivca in zastopnika.
Ni moj namen podati tukaj kritiko pokojnikovega mišljenja
in delovanja, marveč kratko bibliografijo in seznam njegovih del.
Ko je pričela leta 1926—27 s prizadevanjem ravnatelja
dr. Niko Zupaniča izhajati znanstvena revija »Etnolog«, je naš
mladi asistent dobil lepo priliko pokazati se v javnosti in se je z
»Doneski k študiju slovenske avbe« (Etnolog L
Ljubljana 1926/1927, str. 41—67) prvič oglasil z etnografskega
stališča. Tej študiji so sledile še sledeče:
»Drobec k študiju slovenske ljudske pla =
stike« (Etnolog L Lj. 1926/27, str. 84—86).
»Slovenska peča« (Etnolog IL, Lj. 1928, str. 1—25).
»Slovenske panjske končnice« (Etnolog III., Lj.
1929, str. 157—178).
»Kmetska hiša Slovencev na južnovzhodnem
pobočju Alp« (Etnolog IV., A., Lj. 1930, str. 30—86).
»Studija o glasbeni folkLori na Belokranj^^
skem« (Etnolog IV., 2, Lj. 1930/31, str. 165—186).
280 Mia Brejčeva :
»Studija o stilu slovenske ljudske glasbe«
(»Dom in svet« 1930, letnik XXXX1II, štev. 8, str. 238—241;
št. 9, str. 234—241).
»Slovenska kmetska h i š a« ("Hame cejio", Beograd
1929, str. 94—102).
»Zgodovina obleke« (Mladika XI.).
Zadnje leto je deloval kot kustos in si lepo razvrstil delo,
zasnoval veliko načrtov o slovenskem pohištvu, vražah, naših
ljudskih nošah, katerih dela so ostala le v skromnih osnutkih ali
pa jih je ponesel s seboj v večni molk.
Pa še več je premogel naš Vurnik. Tako se je boril tudi za
druge znanstveno=umetnostne panoge, kot občutljiv estet in oster
kritik. Pisal je v razne znanstvene revije in časopise: Zbornik
za umetnostno zgodovino. Ljubljanski zvon. Dom in svet, Mia«
dika. Ženski svet, Vesna, Plamen, Slovenec, Jutro in Narodni
dnevnik. Tako nam je dal: Spomini Ivana Franketa
(Zbornik za umet. zgod. III. letnik, Lj. 1923, str. 32—43). — Spo«
mini Ivane Kobilce (Zbornik za umet. zgod. III. letnik,
Lj. 1923, str. 100—113). — Ferdo Vesel. Spomini. (Zbornik
za umet. zgod. IV., Lj. 1924, str. 57—75). — K slikarstvu v Slo«
veniji na prehodu od XVII. v XVIII. stoletje. (Zbornik za umet.
zgod. VIII. letnik, str. 1—19, Lj. 1928). — K Metzinger j evemu
življenju. (Zbornik za umet. zgod. VIII. letnik, Lj. 1928, str. 95
do 126). — O razvoju in stilu Metzingerjeve umetnosti. (Zbornik
za umet. zgod. letnik IX., Lj. 1929, str. 65—109), ki je najvažnejše
delo o umetnosti slovenskega baroka. — Po zgodovinski razstavi
slovenskega slikarstva. (Ljubljanski zvon, letnik XXXXIII., štev.
4, str. 193—199, Lj. 1923). — Umetnost in družba ter umetnostna
politika. (Ljublj. zvon XLVI, štev. 4, str. 241—247, Lj. 1926).
Nato je začel objavljati svoje prosvetne članke in razprave
v Dom in svetu:
Razstava dekorativne umetnosti v Parizu.
(Dom in svet XXXVIII, 1924, Lj. 1924, str. 89—95). — K so =
dobni   upodabljajoči   umetnosti.   (Dom   in   svet
XXXIX, št. 8, Lj. 1926, str. 278—281.) — K spoznavnim in
družabnim vrednotam subjektivno individuals
n e m e t o d e. (Dom in svet XXXIX, št. 6, Lj. 1926, str. 212—215.)
— Ivanka Kobilca in njena umetnost. (Dom in svet
XXXX, št. 2, Lj. 1927, str. 83—86.) — Osamosvojitev
Dr. Stanko Vurnik. 281
slovenske keramike. (Dom in svet XXXX, št. 6, Lj. 1927,
Str. 213—215.) — Altera pars. (Dom in svet XXXXIII, Lj,
1930, št. 8, Str. 241 do 246.) — Kproblemusodobnekul^
ture. (Dom in svet XXXXIII, Lj, 1930, št. 5—6, str. 129—137.)
Zadnja leta pa se je pokojnik vedno bolj vneto boril za stro*
kovni studij glasbe in marsikdo je čutil ostro ost njegove kritike.
V ta namen je pisal v »Dom in svet«:
Slovensko glasbenoživljenje v letu 1926. (Dom
in svet XXXX, št. 1, Lj. 1927, str. 47—50.) — Slovenska
glasbena produkcija v letu 1926. (Dom in svet XXXX,
št. 3, Lj. 1927, str. 125—128.) — Uvodvglasbo. (Dom in svet
XXXXI, Lj. 1928, št. 1—2, str. 41—48; št. 3, str. 85—90; št. 4,
str. 113—116; št. 5, str. 152—157; št. 6, str. 177—182; št. 7,
str. 213—218; št. 8, str. 244—248; št. 9, str. 271—274; št. 10, str.
312—316.) — L. 1929 je »Uvod v glasbo« izdal kot samo*
stoj no knjigo, toda, žal je praktični, zgodovinski in umetnostno
primer javni del tega važnega znanstvenega dela obstal pri antiki.
Sledili so članki v Dom in svetu: Glasbeno življenje
v Sloveniji v letu 1927—28. (Dom in svet XXXXI, št. 6,
Lj. 1928, str. 191—193.) — Nova slovenska opera. (Dom
in svet XXXXII, št. 7, Lj. 1929, str. 207—211; št. 8, str. 246—250;
št. 9, str. 279—283.) — Slovensko glasbeno življenje
v letu 1928. (Dom in svet XXXXII, Lj. 1929, št. 1—2, str. 62 do
64.) — H krizi naše glasbe. (Dom in svet XXXXIII, Lj.
1930, št. 1—2, str. 57—60.) — Glasbeno življenjev Ljub*
Ijani. (Dom in svet XXXXIV, Lj. 1931, št. 1—2, str. 94—96;
št. 3, str. 190—192, št. 10, str. 525—527.) — Stil v zgodovini
glasbe. (Dom in svet XXXXIV, Lj. 1931, št. 3^, str. 152—164.)
št. 5—6, str. 262—274; št. 7—9, str. 380—389; št. 10, str. 466^74.)
Veliko zapuščino nam je Vurnik kljub svoji mladosti po*
ložil v roke; zares je vredna njegovega bogatega duha in živ-
ljenjske bujnosti. Hitel je in neumorno snoval, kot bi slutil,
da mu je čas kratko odmerjen, ko se bo moral posloviti od svo*
jega peresa. In tako ga je zemlja pritegnila nase v najlepši moški
dobi, ko je ravno posegal po vrhuncu svojega razmaha. Ob nje*
govi krsti je zaplakala vdova in dvoje sirotic, v slovo mu je zapelo
glasbeno društvo »Ljubljana« in z ginljivimi besedami so se po*
slovili od našega Stanka zastopniki: Etnografskega muzeja. Slo-
282 Mia Breičeva: Dr. Stanko Vurnik.
venskega katoliškega starešinstva in »Dom in sveta«, ravnatelj
dr. Niko Županič, konservator dr. Fran Stele in dr. Rajko Ložar.
Vsi pa, ki smo ga spremili na poslednji poti, smo doumeli težko
izgubo in globoko vrzel med njim in nami.
Žalostno so zvonili zvonovi, zelenje je porastlo preko no^
vega grička zemlje, leto dni je preteklo, odkar ga ni.
Ljubljana, 23. marca 1933.
Mia Brejčeva.
Dr. Josip Mantuani.
z Josipom Mantuanijem je legel v grob zadnji vodja pred-
hodnika našega Etnografskega muzeja bivšega narodopisnega
oddelka na Narodnem muzeju v Ljubljani. Naša dolžnost je, da
na kratko orišemo njegovo delo in življenje, kolikor se nanaša
na naše še tako mlado narodoznanstvo.
Rojen je bil 28. marca 1860. v Ljubljani. V svojem življenj-
skem uspehu je bil pravi »self made man«, iz česar je bila razlož-
Ijiva v njegovem značaju redka samozavest in vztrajnost pri
zasledovanju ciljev, ki si jih je postavil. V rani mladosti se je
izučil rokodelstva, kar mislim, da ravno za njegovo poznejše
znanstveno razmerje do narodopisja ni bilo brez pomena. S
sedemnajstimi leti se je šele priboril do gimnazije, na univerzi na
Dunaju se je učil najprej prava, potem pa filozofije, ki jo je
dovršil kot redni član instituta za avstrijsko zgodovinsko raziska-
vanje in se posvetil umetnostni zgodovini. Služboval je v Narodni
(takrat Dvorni) knjižnici na Dunaju najprej v zbirki bakrorezov,
od leta 1899. do 1909. pa na glasbeni zbirki, iz česar je izrastla
tako značilna dvojnost njegovega življenjskega dela in je glasbe-
na zgodovina pozneje umetnostno zgodovino pri njem skoro
popolnoma izpodrinila. Leta 1909. je bil imenovan za ravnatelja
deželnega, pozneje Narodnega muzeja v Ljubljani in na tem
mestu deloval do svoje upokojitve 1. 1924. Od tega časa naprej
se je posvetil skoro izključno zgodovini glasbe, ki jo je predaval
do svoje smrti na drž. konservatoriju v Ljubljani. 18. marca 1933.
je Mantuani še poln znanstvenih načrtov umrl. Po lastni izjavi
je imel nekako ob času svoje upokojitve v rokopisu izdelanih ali
v delu 89 razprav; kakor je razvidno iz seznama glavnih teh
načrtov, je do svoje smrti le majhen del uresničil.
Z Mantuanijem je legel v grob mnogostranski znanstvenik
in organizator znanstvenega dela, ki je bil pri nas čisto svoje-
284
Fr. Stele:
vrsten tip, kakoršen se je mogel razviti smo v velikem znanstve-
nem središču kakor je bil Dunaj o Mantuanijevem času. Njegov
ideal je bil nekak humanistični polihistor; njegova dušeslovna
podlaga pa je bila izrazito analitična brez ustrezajoče sintetične
komponente, kar je deloma gotovo soodločalo pri tem, da se ni
mogel v svojem ogromnem podrobnem delu razviti do celotnega
koncepta ene ali druge strok, ki jih je obdeloval. Na drugi strani
pa ga je to razpoloženje že a priori usposabljalo za leksiko-
grafsko, bibliografsko in viroslovno delo. Občudovanja vredno
mnogostransko znanje ne samo v njegovih ožjih delovnih po-
dročjih in njih pomožnih vedah ampak v vseh humanističnih
Dr. Josip Mantuani. 285
Strokah, posebno tudi v jezikih pa tudi v življenjskih in delovnih
izkustvih (saj se je razvil k znanosti iz izvršujočega rokodelca!)
se je družilo pri njem z izrednim spominom in vestnim upošte-
vanjem vseh metodičnih pripomočkov. Ta zanj značilna mnogo-
stranost nadarjenosti je povzročila tudi, da je pri končnem pre-
gledu njegovega dela težko ugotoviti, kje je izrazil svoje najbolj
osebno nagnjenje in v kateri panogi je njegovo življenjsko delo.
Udejstvoval se je v umetnostni zgodovini, v arheologiji, glasbeni
zgodovini, narodopisju, viroslovju, zgodovinskih pomožnih vedah,
leksikografiji in publicistiki. In v glavnih teh panog, v umetnostni
zgodovini, zgodovini glasbe in narodopisju je dal posamezna
dela, ki ga dvigajo nad lokalno pomembnost slovenskega znan-
stvenika brez ozira na to, da je velik del njegovih del napisan v
nemščini. Iz umetnostne zgodovine je taka njegova razprava o
Tuotilu in rezbarij ah v slonovi kosti na Evangelium Longum v
St. Gallenu, obdelava slik poznoantičnega Codexa Dioscuridei
Aniciae Julianae ... ali razprava o pomenu »purpura« v staro-
kršćanski ikonografiji. V zgodovini glasbe je tako delo njegov
spis o Jakobu Gallusu. Pa tudi Ueber den Beginn des Noten-
druckes (1901), Geschichte der-Musik in Wien I. (1904), Glasbe-
niki iz reda sv. Frančiška (1925), Zgodovina cerkvene glasbe
(1930) in dr. Mnogo se je udejstvoval tudi kot kritik in publicist
posebno v umetnostni, arheološki, glasbeni in spomeniški stroki.
Po lastni izjavi je njegovo življenjsko delo obsegalo okr. 300
tiskanih razprav.
Z narodopisno stroko je prišel v ožjo zvezo kot ravnatelj
Narodnega muzeja, katerega narodopisni oddelek je tudi vodil.
Pri tem je zanimivo, da se je tikal že eden njegovih prvih člankov,
ki ga je priobčil leta 1889. v Vaterlandu (31. avgusta) te stroke
(Die ethnographischen Sammlungen des Hof muséums). Kot vodja
narodopisnega oddelka muzeja, ki je iz njega po vojni nastal naš
Etnografski muzej, je nadaljeval delo, katero je uspešno pričel
njegov prednik dr. W. Schmid. Izpopolnil je zbirko panj skih
končnic, nakupil je večjo zbirko belokranjskega narodnega blaga,
izpopolnil zbirko piruhov, izpopolnil posebno zbirko fotografij
s posnetki ljudskih običajev, narodnih noš in hiš, zbral mnogo
drobnega gradiva, posebno ročnih izdelkov in kot urednik Carni-
ole in Glasnika Muzejskega društva izdatno upošteval tudi naro-
dopisno vedo. Dobro je poznal narodno nošo in pogosto nastopal
kot ocenjevalec narodnih noš pri raznih prireditvah. Od leta 1898.
286 Fr. Stele :
je bil delovni član družbe za obelodanjenje glasbenih spomeni-
kov, od leta 1901. pa stalno zaprisežen sodni izvedenec v narodo-
pisnih zadevah.
Poleg praktičnega poseganja v zadeve narodopisne stroke
kot ravnatelj muzeja in izvedenec pa je Mantuani tudi s peresom
prispeval k slovenski etnografiji in če danes to njegovo precej
raztreseno literarno delo pregledamo, uvidimo celo, da bo v zgo-
dovini te stroke njegove ime nedvomno trajno ostalo. Iz njego-
vega dela se vidi, da je imel obsežno znanje gradiva tega predmeta
in da je pravilno čutil, kje je treba znanstveno poglobiti našo
mlado narodopisje (posebno narodno obrt in umetnost). Poleg
Murka in njegove šole je bil Mantuani pred rajnim St. Vur-
nikom prvi, ki je poskusil našemu ljubiteljskemu narodopisju
dati trdnejšo metodično podlago. V tem oziru je posebno važen
njegov narodopisni prvenec v Carnioli n. v. (1915., str. 149 do
162) z naslovom Narodopisne študije I. Ostanek prazgodovinske
tkalske tehnike na Kranjskem in samo obžalovati moremo, da
tam napovedane vrste spisov ni nadaljeval. Mantuani, ki je
svojo mladost preživel kot rokodelec, je imel pred drugimi
zastopniki narodopisne stroke to-veliko prednost, da je imel čut
za tehniko, ki je pri obravnavanju narodopisnih spomenikov
tolike važnosti, in tako opozoril s te važne strani na marsikaj,
kar je pri drugih ostalo neopaženo. Veliko zaslugo ima tudi za
narodopisno imenoslovje, ki ga je do zadnjega z mladostno
marljivostjo zbiral in uporabljal. Četudi je napisal tudi dva
splošna pregleda slovenskega narodopisja, v tem ni podal bistveno
novega, ker v tem sploh ni bila njegova znanstvena moč; bil pa
je naravnost neprekosljiv v točnosti, podrobni kritičnosti in
zbiranju gradiva in je tako vseeno tudi tu dodal dosedaj ugotov-
ljenemu marsikaj novega;; najpomembnejše pa so poleg njegove
že citirane razprave njegove ocene Sičevih narodopisnih zbirk.
V njih je zbranega toliko dragocenega gradiva in važnih miglja-
jev, da je le škoda, da so raztresene po raznih letnikih Carniole
in Doma in sveta.
Glavni Mantuanijevi narodopisni spisi so sledeči:
Die ethnographischen Sammlungen des Hof-
museums, V Das Vaterland, Dunaj 1889. 31. avgusta.
Narodopisne študije I. Ostanek prazgodovinske
tkalske tehnike na Kranjskem, v Carnioli 1915, str.
149 sl.
Dr. Josip Mantuani. 287
Poročilo O Dvorskega študiji o tipih bohinjskih
s e 1 i š č , v Carnioli, 1917, str. 109 si.
Poročilo o A. Siča Narodnih vezeninah na Kranj-
skem, v Carnioli, 1918, str. 85 sl. in v Domu in svetu, 1919,
str. 239 sl. in 298 sl.
Poročilo o A. Siča Narodnih okraskih na orodju
in pohištvu, v Glasniku Muzejskega društva, II./III., str. 46
si. in v Domu in svetu 1923, str. 60 sl.
Poročilo o A. Siča Kmečki hiši na Gorenjskem in
kmečki sobina Gorenjskem, v Glasniku M. dr., II./IIL,
str. 48 sl.
Poročilo o A. Siča Narodnih okraskih na pirhih
inkožuhih, v Domu in svetu 1922, str. 188 sl.
O slovenačkoj pučkoj umjetnosti, v Novi
Evropi, 1924, str. 205 sl.
Slovenačka narodna muzika u staro doba, v
Novi Evropi, 1924, str. 218 sl.
Slovenska narodna umjetnost, v Narodni enci-
klopediji SHS, IV. zv. str. 975 sl.
Deloma bi spadala v interesno sfero narodopisja tudi objava
Stari inventarji, ki jo je pričel v Glasniku M. dr., 1925,
str. 31 sl. a je ni nadaljeval.
V rokopisu je pripravljal razpravo Slikane panjeve
končnice in starorimsko ter srednjeveško če-
belarstvo.
Fr. Stele.
"f Dr. Lazar Dimitrijević
Dne 12. septembra 1933 je po daljšem bolehanju mnrl v
Beogradu srbski pesnik in javni delavec Lazar Dimitrijević, stva-
ritelj narodne epopeje »Kosovo«. Po poklicu je bil zdravnik in
je nazadnje služil v Sarajevu pri Okrožnem uradu za zavarovanje
delavcev. V začetku tega leta je kot upokojenec dalje časa bival
v Ljubljani, za tem se je preselil v Kosovsko Mitrovico in od tam
je šel iskat zdravja v neki beograjski sanatorij, kjer ga je doletela
smrt.
Rodil se je leta 1873 v Bosanskem Samcu, a medicino je kon-
čal na dunajski univerzi (1901), kjer je bil kolega sedanjega mini-
strskega predsednika dr. Milana Srškića in drugih javnih delav-
cev, kakor dr. Nikole Stojanoviča, bana dr. Uroša Krulja, sena-
torja dr. Vase Glušca, državnega svetnika dr. Radoja Jovanoviča,
književnika in politika Petra Kočića in naposled Slovenca, biv-
šega ministra dr. Nike Županiča, ki je imel od 1. 1899. dalje tesne
stike s takratno srbsko nacionalno omladino.
Bosanski omladinci, ki jih je na prehodu iz prejšnjega v se-
danje stoletje vodil Lazar Dimitrijević, so zavzemali posebno
radikalno nacionalno stališče. Javno so zahtevali naj Avstro-Ogr-
ska izprazni okupirani pokrajini Bosno in Hercegovino, ker so
njuni prebivalci siti dolgega jerobstva Nemcev in Madžarov. —
Združeni z ostalimi jugoslovenskimi dijaki, so ti bosanski omla-
dinci često prirejali demonstracije proti c. in kr. upravnikom
Bosne in Hercegovine, zlasti proti ministroma Kallayu in Bilin-
skemu, ki sta paševala v Johannesgasse na Dunaju. Na drugi
strani pa so pozivali sultana Abdula Hamida, ki je še imel suvere-
nost nad Bosno in Hercegovino, naj zahteva, da se Avstrijci iz
teh pokrajin umaknejo. Seveda so imeli ti omladinci najtesnejše
zveze z Beogradom, kjer je bil Lazar Dimitrijević večkrat sprejet
v avdijenci pri kralju Aleksandru Obrenoviću.
Dr. Lazar Dimitrijević. 289
Po aneksiji Bosne in Hercegovine s strani Avstro-Ogrske
monarhije, se je Lazar Dimitrijević umaknil iz javnega življenja.
Poleg politike se je pokojni Lazar Dimitrijević tudi bavil s
poezijo. Na prireditvah srbskega akademskega društva »Zore«
na Dunaju je večkrat deklamiral svoje pesmi, ki so bile šaljivega
ali pa satirično-političnega značaja, v knjigi pa je izdal zbirko
liričnih pesmi »Kasabalinke«. Glavni predmet njegovih privatnih
studij pa je bilo srbsko narodno pesništvo, v prvi vrsti epika.
Nameraval je ustvariti tri narodne epopeje, »Kosovo«, »Kraljevič
Marko« in »Oslobođenje«. Vse to pa je tako zamislil, da pridrži
vsebino narodne tradicije, pri tem pa vzročno poveže poedine
rapsodije, tako, da bi bilo glavno pripovedovanje okrašeno z epi-
zodami. Leta 1924. je izdal epopejo »Kosovo« v 15 spevih, ki zna-
šajo skupno 17.000 stihov. Pri nas sta epopejo prikazala in ocenila
Vladimir Levstik in dr. Niko Županić. Znani poznavalec srbske
književnosti in srbskega jezika univ. prof. G. Gesemann iz Prage
se je o tej epopeji zelo ugodno izrazil trdeč, da je Lazar Dimitri-
jević prvi uspel iz razmetanih delov narodne epike ustvariti na-
rodno epopejo.
Pokojni Lazar Dimitrijević je bil že v dijaških letih odličen
in duhovit govornik. O tem priča sledeča epizoda iz njegovega
dunajskega življenja.
Leta 1901. je zapuščal Dunaj takratni bolgarski poslanik Sir-
madžijev. Na poslovilni večer, ki ga je priredilo bolgarsko aka-
demsko društvo »Balkan«, so bili povabljeni po en zastopnik
Slovencev in Hrvatov, medtem ko zastopnik Srbov, radi takrat-
nega sovraštva med Hrvati in Srbi na eni in Srbi in Bolgari na
drugi strani, ni bil vabljen. Od strani Slovencev je bil povabljen
N. Županič, ki je takrat urejeval revijo »Jug«. Ko je ta izvedel,
da Srbi niso vabljeni, je izjavil, da se poslovilnega večera ne
udeleži, če ne bo navzoč tudi zastopnik Srbov in to Lazar Dimi-
trijević. Po daljših pogajanjih so se Bolgari vdali, toda pod pogo-
jem, da Dimitrijević ne sme govoriti. Tudi ta pogoj je Županič
odklonil. Končno so Bolgari pristali tudi na to, da sme Dimitri-
jević govoriti, toda le pet minut. Županič, poznavajoč Dimitri-
jevića kot govornika, je vedel, da bo tudi v petih minutah dosegel
svoj cilj in zato je na to pristal. Ko so se govorniki Bolgarov,
Hrvatov in Slovencev izvrstili, je dobil besedo Dimitrijević. —
Takoj prve besede so vžgale vse navzoče in ko je minilo odmer-
jenih pet minut, je že žel navdušene aplavze od vseh prisotnih.
19
290 Vekoslav Bučar. Dr. Lazar Dimitrijević
Nihče ga ni prekinil in ko je predsedujoči pogledal na uro, je
videl, da ni govoril pet, ampak že več kot šestdeset minut. Dimi-
trijević je držal filipiko na jugoslovenski partikularizem, na geni-
jalno satiričen način je ožigosal omejenost in malenkostnost
duhov, nizkost habsburških in vatikanskih hlapcev, ki razdirajo
edinstvo in bratstvo na eni strani med Srbi in Hrvati, na drugi
pa med Srbi in Bolgari. Najhujše pa je obsodil one Bolgare, Srbe
in Hrvate, ki se dajo bilo za denar, bilo iz duševne omejenosti
zavajati od tujih agentov. Od Dimitrijevića ustvarjeno navduše-
nje je izrabil N. Županič in predlagal resolucijo v obliki poziva
vsem Bolgarom, Srbom, Hrvatom in Slovencem, da naj pozabijo
malenkostne spore, naj si bratski podajo roke k skupnemu
delu za ustvaritev velike misli: jugoslovenskega brat-
stva in edinstva. Poziv so podpisali za Bolgare Boris Bo-
škov, za Srbe Lazar Dimitrijević, za Hrvate Đuro Mimica in za
Slovence Niko Županič. Poslan je bil vsem večjim listom na
slovanskem jugu; od slovenskih listov ga je prinesla samo tržaška
»Edinost«.
Z Lazarjem Dimitrijevićem je srbski del našega naroda iz-
gubil enega svojih odličnih narodnih in kulturnih delavcev. Blag
mu spomin tudi med Slovenci!
Vekoslav Bučar.
Ljubljana, dne 14. septembra 1933.
Dr. Arnošt Muka
Težak udarec usode je zadel bratski lužiško-srbski narod
10. oktobra 1932, ko je v Budysinu umrl eden največjih lužiško-
srbskih učenjakov in rodoljubov dr. Amošt Muka. Z njim je legel
v grob mož, ki je nad 60 let neumorno oral narodnostno in kul-
turno ledino Lužiških Srbov, mož znanstvenik, ki je s svojimi
znanstvenimi deli zbudil zanimanje za svoj mali narod po vsem
kulturnem svetu.
Pokojni dr. Arnošt Muka se je rodil 10. marca 1854 v Veli-
kem Osijeku, dve uri hoda zapadno od Budysina. Gimnazijo je
končal v Budysinu, kjer je bil kot višješolec tudi predsednik
najstarejšega lužiško-srbskega dijaškega društva »Societas Sla-
vica Budissinensis«. Visokošolske študije je dovršil v Lipskem
in Jeni. Najprej je absolviral evangelsko bogoslovje, nato pa sla-
vistiko in klasično filologijo. Za doktorja filozofije je bil promo-
viran na vseučilišču v Lipskem, nakar je služboval kot srednje-
šolski profesor v Žitavi, Budysinu in Kamenici (Chemnitz) ter
nazadnje v Freiburgu, kjer je stopil 1. 1916 v pokoj.
Glavno polje njegovega znanstvenega delovanja je bila sla-
vistika, literarna zgodovina, leksikografija in folklora, kjer si je
pridobil nevenljivih zaslug. Izdal je celo vrsto knjig iz omenjenih
strok ter jih večino založil na lastne stroške. S svojimi obširnimi
in izčrpnimi onomatološkimi deli si je pridobil sloves enega glav-
nih avtoritet na polju slovanske etimologije, svojemu narodu pa
je izoblikoval njegov književni jezik. Ogromna večina njegovih
del je raztresenih po raznih lužiških revijah in časopisih, pa tudi
slovanskih in nemških strokovnih listih. Največ njegovih del je
objavljenih v Časopisu Maéicy Serbskeje, kateremu je bil od
1. 1895 preko 30 let urednik in pa v literarni reviji »Lužica«, ki
jo je ustanovil 1. 1882 in ki je letos radi novih političnih razmer
v Nemčiji morala prenehati izhajati.
19»
292
Vekoslav Bučar:
Prvo njegovo večje delo je »Historische und vergleichende
Laut- und Formenlehre der niedersorbischen Sprache«, ki je izšlo
1. 1891 V Lipskem. Velikega pomena za poznavanje Lužiških Srbov
je njegova obširna in kritična statistika lužiško-srbskega naroda,
ki jo je sestavil na podlagi privatnega ljudskega štetja in izdal
v posebni knjigi 1. 1886. Tema deloma so sledili njegovi zemlje-
pisni slovarji, obširna raz-
prava o liineburških Slovanih,
o Srbih v Lukovskem okraju
ter razne slovnice in manjši
slovarji gornje in dolnje lu-
žiške srbščine. Krona vsega
njegovega ustvarjanja pa je
»Thesaurus linguae Lusatiae
inferioris Sorabicae — Slow-
nih dolnoserbskeje rëcy a je-
je narecow«, na katerem je
delal več kot četrt stoletja.
Rokopis je predal ruski car-
ski akademiji v Petrogradu,
ki je v letih 1911 do 1915 na-
tisnila prvi del slovarja od A
do N. Tiskanje drugega dela
je preprečila svetovna vojna
in ko so v Rusiji zavladali
sovjeti, dela niso mogli nada-
ljevati, ker niso imeli zato
potrebnega dbnarja. Z veli-
kim trudom se mu je čez več
let s pomočjo praške akade-
mije in berlinskega sovjetskega poslaništva posrečilo dobiti iz
Ljeningrada še netiskani del rokopisa, ki je bil v letih 1923—1927
tiskan v Pragi. Kot dopolnilo k temu slovarju je izšel v Pragi
1. 1928 še obsežen slovar dolnjelužiških krajevnih in rodbinskih
imen.
Na lastne stroške pa ni izdal samo mnogo svojih, ampak tudi
mnogo drugih del. Tako je v sedmih zveskih izdal zbrana dela
največjega lužiško-srbskega pesnika Arnošta Barta-Čišinskega,
v štirih zvezkih pesmi Handrija Zejlerja, Waltarjeve pesmi ter
t Dr. Arnošt Muka.
Dr. Arnošt Muka. 293
Še mnogo drugih ktajig, kakor n. pr. Wjehno zbirko gornjeluži-
ških pregovorov in rekov, ki jih je marljivi Wjela nabral med
narodom približno 10.000. Osnoval je tudi razne knjižne zbirke,
kakor »Serbska ludowa knjihowna«, »Prenja serbska dziwad-
lowna zberka« itd., ki jih je tudi sam urejeval.
V nacionalnem pokretu Lužiških Srbov je stal vedno v prvih
vrstah onih, ki so se odločno zavzemali za pravice najmanjšega
slovanskega naroda. Več desetletij je stal na čelu lužiško-srb-
skega mladinskega gibanja ter si je kot tak pridobil prvo mesto
v novejšem nacionalnem preporodu Lužiških Srbov. Njegova
zasluga je, da se je pričelo z gradnjo Serbskega doma v Budy-
sinu, ki je bil otvorjen 1. 1903 in za katerega je doprinesel tudi
mnogo gmotnih žrtev. Že kot dijak je dal inicijativo za vsako-
letne shode lužiško-srbskega dijaštva, ki so skozi pet desetletij
igrali glavno vlogo v lužiškem narodnem pokretu. Ob prevratu
je bil član lužiško-srbskega narodnega odbora, ki je na pariški
mirovni konferenci zahteval samostojnost srbske Lužice. Zato
je bil pozneje od Nemcev »radi rovarenja proti nemškemu dr-
žavnemu edinstvu« obsojen na 4 mesece zapora in 500 mark
denarne kazni.
Muka je povsod in ob vsaki priliki odločno izpovedal svoje
lužiško-srbsko prepričanje. Bil je Srb ex se, Srb in se, Srb per se!
Ko je bil nekoč v avdijenci pri saškem kralju, mu je ironično
pripomnil: »Mucke, Sie sind ein grosser Wende!« »Ja, Majestät,
das bleibe ich auch bis zum Ende«, se je glasil Mukov odločni
odgovor.
S svojim znanstvenim delom si je Muka pridobil mnogo
rednih, dopisnih in častnih članstev raznih znanstvenih društev in
akademij. Od slovanskih je bil član Srbske akademije nauka v
Beogradu, Jugoslovenske akademije v Zagrebu, dopisni član pe-
trograjske in redni član češke akademije v Pragi. Poleg tega je bil
častni član mnogih drugih slovanskih društev in častni predsednik
Mačiće Serbske v Budysinu. Imel je tudi več ruskih, srbskih, črno-
gorskih, poljskih, saških, čehoslovaških in jugoslovanskih odli-
kovanj.
Njegov dom v Wilhelmstrasse v Budysinu, kjer je izdihnil
svojo veliko dušo, je bil pravo slovansko svetišče, kamor so ro-
mali vsi, ki jih je pot zanesla na slovanski otok sredi nemškega
294 Vekoslav Bučar: Dr. Arnošt Muka.
morja. Vsakega slovanskega gosta se je izredno razveselil in na-
vadno ga je zadržal pri sebi po več ur, povprašujoč ga po razmerah
v njegovi domovini in veseleč se vsakega slovanskega napredka.
Trdno je Muka veroval v vstajenje svojega, vedno huje tlačenega
naroda in v lepšo slovansko bodočnost. Dali se bodo njegove
sanje izpolnile? Dal Bog!
Bardu zadnjega ostanka polabskih Slovanov bodi ohranjen
časten spomin!
Vekoslav Bučar.
Ljubljana, dne 2. aprila 1933.
KRONIKA, REFERATI IN KRITIKE.
Državni Etnografski muzej v Ljubljani v letih 1931.—1933.
Etnografski muzej v Ljubljani je
v svojem delovanju hodil po potih, ki
so bili začrtani m opisani v prejšnjih
letnikih »Etnologa«. Zbiralo se je, ču-
valo se je, urejevalo se je in prouče-
valo pridobljeni material.
Zbirka se je pomnožila deloma z
etnografskimi predmeti, ki so jih ku-
pili muzejski uradniki na svojih znan-
stvenih potovanjih ali pa od kmetov in
zbiralcev, ki so prišli stvari muzeju
ponujat. Nekaj predmetov je bilo tudi
poklonjenih, ali zelo malo. Tako n. pr.
je gospa Ana Cankarjeva poklonila
(1931) muzeju kmečko zibelko, značil-
no profilirano in poslikano. Za dar se
uprava lepo zahvaljuje.
Etnografske predmete je uprava
nabavila v prvi vrsti iz Dravske ba-
novine, manj iz ostalih banovin države,
v kolikor so bili predmeti potrebni
kot vzorci radi primerjave. Kot zani-
mivost naj bo omenjeno pokrivalo za
neveste s »perišanom« na čelu iz vasi
Istok pri Peči (Zetska banovina). Po-
krivalo je na gosto pokrito s srebrnimi
novčiči, ki štejejo več stotin. Nekateri
so tudi numizmatično zanimivi (slika).
Seveda se zbirka ni mogla v toliki meri
množiti kot poprej z nakupovanjem,
ker se je zadnji dve leti budžet mu-
zeja znatno znižal.
Muzejski preparator, Drago Vah-
tar, vsakoletno pregleduje predmete
zbirke, zlasti tkanine, katere je treba
zračiti, solnčiti in preparirati, da ne
propadejo. Delikatnejša dela poprav-
ljanja in čiščenja tkanin in oblek je
izvršila gospodična Mija Brejčeva, ki
je bila začasno dodeljena Etnografske-
mu muzeju, a je po novem finančnem
zakonu morala, na žalost, zapustiti naš
zavod.
Ponovno mora uprava muzeja opo-
zoriti merodajne faktorje in občinstvo.
Ženitno pokrivalo iz okolice Peći.
da že za sedanje zbirke Etnografske-
ga muzeja primanjkuje prostora, tako
da ne more razstaviti magaciniranih
stvari. Vse je prenapolnjeno in pre-
natrpano, tako da je težko dobiti pre-
gled čez naše narodno blago. Ni mesta
niti za priročno muzejsko knjižnico,
tako da ležijo knjige v kupih na podu
pisarne. Uprava je dobila leta 1932.
na ponudbo za nakup nekdanjo Zoi-
296
Kronika, referati m kritike.
sovo palačo (Breg 20), ki jo je popra-
vil in za moderne potrebe uredil tovar-
nar Peter Kozina, ali niti država niti
banovina ni zmogla potrebnih sred-
stev. Upajmo, da kmalu mine gospo-
darska kriza v naši državi, pa bo pri-
šel tudi Etnografski muzej do svojega
doma, ki bo postal po urejenih zbir-
kah kulturno ogledalo našega ljudstva.
Personalni   status
Direktor muzeja: Dr. Niko Zupa-
nić, III/l, bivši minister.
Kustos: mesto nepopolnjeno.
Restavrator: Maksim Gaspari, IX.
Preparator: Drago Vahtar, IX.
Provizorna služiteljica: Frančiška
Furlan.
Leto 1932. je bilo usodepolno za
delovanje v Etnografskem muzeju, ker
je smrt za večno ugrabila enega znan-
stvenega delavca, drugega pa položila
na bolniško posteljo, da ni dolgo mogel
izvrševati svojih uradnih ter privatnih
dolžnosti. Dr. Stanko Vurnik, pokojni
kustos, je začel poslednja dva meseca
1931. resnejše bolehati, vendar je pri-
hajal v muzej, če tudi bolj neredno.
Po Novem letu 1932. pa se mu je sta-
nje toliko poslabšalo, da je ostal doma
in legel v posteljo, kar je 2. jan. javil
upravi muzeja s priloženo prošnjo na
Ministrstvo Prosvete (štev. 325/32) za
daljši bolezenski dopust. Zraven je bilo
zdravniško spričevalo dr. Jamarja, ki
je postavil diagnozo: ulcerofibrozna
tuberkuloza pljuč v zvezi s tuberkulozo
glasilk. Dopust je Ministrstvo dovolilo.
Dasiravno se je omenjeni zdravnik,
specialist za pljučne bolezni, neumorno
trudil, da bi rešil življenje svojemu
prijatelju, so Vurniku vse bolj ginevale
življenjske moči. Dne 23. marca 1932.,
je izdihnil svojo izmučeno dušo. Osta-
vil je za seboj vdovo in dva nedorasla
sinčka. Drugi dan pod večer (24. mar-
ca), na sam Veliki četrtek, je bil po-
kopan pri Sv. Križu ob veliki udeležbi
ljubljanske inteligence. Pokojnika je
spremilo na njegovi zadnji poti celo-
kupno osebje Etnografskega in Na-
rodnega muzeja, bivši predsednik ljub-
ljanske oblasti dr. M. Natlačen, direk-
tor M. Hubad, komponisti dr. Kimovec
in dr. Premrl in drugi odlični predsta-
vitelji kulture. Pevsko društvo »Ljub-
ljana« je zapelo več žalostink in na
kraju so izrekli svoje nagrobne govore;
ravnatelj Etnografskega muzeja dr. N.
Zupanič, konservator dr. Fr. Stele in
kustos Narodnega muzeja dr. R. Lo-
žar.
Upravnik muzeja je naglo zbolel
30. IX. 1932 in je bil z rešilnim vo»
zom prepeljan v Občo banovinskio
bolnico v Ljubljani, kjer ga je ta-
koj operiral primarij dr. R. Blumauer
(diagnoza: appendicitis chronica acuta
recidiva perforativa gangrinosa). Četu-
di je bilo stanje bolnikovo smrtno ne-
varno, se je vendar sredi meseca ok-
tobra obrnilo na bolje, ker so zdrav-
niki storili svoje v polni meri. Mini-
strstvo prosvete je bolniku dodelilo
daljši bolezenski dopust (P. br. 41556
od 22. okt. 1932.). Za časa bolezni
upravnika je vodil pisarniške posle re-
stavrator M. Gaspari.
Arhiv slovenskih narod-
nih pesmi in napevov. Od g.
ravnatelja konservatorija je muzejska
uprava prejela 2. III. 1931. dvesto na-
rodnih pesmi (200) iz Goriškega, katere
je po zapisih I. Kokošarja večglasno
postavil g. Roman Pahor. Uvrščene so
v muzejsko zbirko narodnih pesmi.
Po razpisu Min. prosvete, P. br.
30757 z dne 2. dec. 1929, P. br. 866 od
24. jan. 1930 ne spadajo državni mu-
zeji v administrativno kompetenco ba-
na, ampak neposredno pod Ministr-
stvo prosvete.
Z ukazom Nj. Vek Kralja br.
48004 od dne 6. sept. 1930 je bil ravna-
telj E. muzeja dr. Zupanić odlikovan
Kronika, referati in kritike.
2'JTl
z redom Jugoslovenske krone III.
stopnje.
Ob priliki potovanja ravnatelja kot
izaslanika ministra pri zrelostnih izpi«
tih v Bitolju in Prilepu je isti vršil an»
troipološka proučevanja v jugozapadnem
delu Vardarske banovine (julij 1931).
Z odlokom Min. Presvete P. br.
25024 od 9. jun. 1931 je bil dr. S. Vur-
niku dovoljen uradni pot v Rateče in
Podkoren (2 dni) radi studij pohištva
in narodnih noš in 3 dni v Belo Krajino
radi zapisovanja narodnih melodij ter
ob enem restavratorju, M. Gaspariju
radi fotografiranja in risanja etnograf-
skih predmetov.
Z odlokom banske uprave (Pro-
svetni oddelek št. 8959/31, je bilo dr.
Vurniku Stanku odobreno potovanje
v Avstrijo, Švico in Francijo za čas
od 20. jun. do 8. jul. 1931.
Iz sklada za zbiranje narodnih pe-
smi je bilo izdano g. Fr. Maroltu za
nabiranje narodnih napevov po Beli
Krajini 500 Din (maj 1931) in dr. S.
Vurniku za proučevanje gorenjskih na-
pevov 1056 Din. G. R. Pahorju iz Renč
se je izplačalo za prepis Kokcšarjeve
zbirke slov. narodnih pesmi 793 Din.
Z ukazom Nj. Vel. kralja P. br.
.50665 od 25. okt. 1931 je pomaknjen
tedanji upravnik E. muzeja, dr. N.
Županič v III. položajno grupo 1. stop-
nje in z ukazom Nj. Vel. Kralja P. br.
52762 od 28. okt. 1931 je isti stavljen
v stanje pokoja s pravom na pokoj-
nino činovnika III|1.
Ravnatelj muzeja, dr. N. Županič,
se je udeležil mednarodnega kongresa
za proučavanje ljudstev (Congresso
Internazionale per gli studii sulla po-
polazione) v Rimu, ki ga je pripravil
rimski sociolog prof. Corrado Gini.
Predaval je dne 9. sept. 1931 v slav-
nostni dvorani Rimske univerze o te-
mi: K fizio-etnični metamorfozi naro-
dov s posebnim ozirom na Jugoslovane
(Etude dela métamorphose physioeth-
nique des nations spécialement des
Yougoslaves). Udeležil se je sprejema
na Kapitoliju in je bil za 10. sept, iz-
bran za predsednika antropološke sek-
cije kongresa;
Na XV. Mednarodnem Kongresu
Antropologije in prazgodovinske arhe-
ologije v Parizu (20.—27. sept. 1931)
je direktor dr. Županič zastopal kralje-
vino Jugoslavijo, kot stalni delegat
Internacionalnega Antropološkega In-
stituta v Parizu. Kongres je otvoril
20. sept, ob 15. uri sam predsednik
Francoske Republike Paul Doumer, v
sprejemni dvorani Svetovne kolonialne
razstave. Potem je g. Louis Marin,
bivši minister ter predsednik Medna-
rodnega Antropološkega Instituta iz-
rekel svoj lepo zasnovan govor in po-
zval delegate, ki so sedeli okrog pred-
sedniške mize, k pozdravni besedi. Ti
so bili klicani po začetni črki imen
države, po redu francoske azbuke in
tako je seveda prišel delegat Jugosla-
vije (Yougoslavie) poslednji na vrsto.
Dne 23. sept, je dr. Županič predaval
o predmetu »Les Tscherkesses du Ko-
sovo polje en Yougoslavie» ter »Les
caractères anthropologiques des Tscher-
kesses du Kosovo polje en Yougosla-
vie». Za naslednji dan, 24. sept, je bil
izbran za predsednika I. sekcije, mor-
fološko - antropološke (Anthropologie
morphologique et fonctionelle, Etude
des races groupes sanguins). Delegat
Kraljevine Jugoslavije se je udeležil
več slavnostij in sprejemov, ki so bili
prirejeni v čast kongresistom, ali pa
specialno odposlancem držav.
Ob priliki 30-letnice javnega delo-
vanja dr. N. Županiča je občina Adle-
šiči izbrala svojega ožjega rojaka za
častnega občana in mu izročila* dne
26. jul. 1931 umetniško izdelano diplo-
mo, ki jo je izdelal slikar M. Gaspari.
•) Prim. .Jugoslovan', letnik n., §tev. 171,
str. 3, Ljubljana 19.51.
2')8
Kronika, referati in kritike.
Takrat je namreč minilo trideset let,
odkar je začela na Dunaju izhajati
politično-kultuma revija »Jug«, katere
izdajatelj je bil Frančiček Derganc,
urednik pa N. Županič. Ta je začel z
»Jugom« širiti svojo jugoslovensko za-
misel, ki je potegnila za seboj najprej
N Županič,! 1901 Urednik „Juga" kot član
ferija nega akademskega društva „Sava".
omladino Srbov, Hrvatov, Slovencev in
deloma tudi Bolgarov, potem pa po-
lagoma prepojila tudi duhove ljudstva.
(Začetek akcije obnovljenega Jugoslo-
venstva.) ^
Italijansko znanstveno društvo
»Comitato Italiano per la studio dei
problemi della popolazione« v Rimu je
leta 1932. izbralo dr. N. Županiča za
svojega dopisnega člana.       _
Ob priliki obiska Ljubljane po
bolgarskih industrijcih in trgovcih, sta
bila tudi Etnografski in Narodni muzej
počaščena z njihovim posetom. Dne
7. sept. 1933 jih je pri glavnem vhodu
pozdravil upravnik E. muzeja in izrazil
radost, da se nahajajo v naši sredi
Bolgari, naši najbolj istočni jugoslo-
venski bratje. Četudi nas danes delijo
politične meje, po prirodi narodnega
govora in po krvi smo eno. To pa je
najbolj pristna in najbolj zanesljiva
osnova za izzidanje državnih stavb.
Naj bi se zato v Ljubljani počutili
kakor doma.
Pri proslavi 401etnice Muzejskega
društva v Ptuju dne 19. in 20. okt. 1933
je zastopal ljubljanski Etnografski mu-
zej njegov upravnik.
Ob petdesetletnici muzejskega re-
stavratorja. Maksima Gasparija se je
slovenska javnost s priznanjem spom-
nila jubilarjevega delovanja na polju
umetnosti. (Prim. »Slovenec« in »Jutro«
od 28. jan. 1933.) ^
J. Mal, Ljubljana in leto 1848.
(Posebni odtis: Glasnik Muzejskega
društva za Slovenijo. XIV, str. 109 do
135. Ljubljana, 1933.)
Même avant que, à Vienne, sous
l'influence de la révolution de février,
à Paris, éclatassent les émeutes de
mars, à Ljubljana, on discutait vive-
ment de ce que l'Autriche, également,
devra changer de système de gouver-
nement. Il est intéressant que les in-
tellectuels espéraient et attendaient des
réformes progressives, mais que, en
apprenant les événements sanglants
survenus à Vienne, ils étaient d'avis
que le gouvernement avait laissé échap-
per le moment propice à un développe-
ment tranquille.
L'auteur, qui utilise, dans son
étude, en premier lieu des matériaux
encore inexploités des archives de la
police et les documents de la prési-
dence   du   gouvernement   illyrien   à
Kronika, referati in kritike.
299
Ljubljana, décrit es manifestations du
16 mars ainsi que la création et l'im-
portance de la Garde nationale et de
la Société slovène; cette dernière, quoi-
que fondée pour propager le dévelop-
pement de la langue slovène, dut,
forcée par les circonstances, pendant
les premiers mois révolutionnaires,
s' occuper aussi du développement po-
litique. Les fonctionnaires non Slovè-
nes regardaient d'un mauvais oeil les
efforts de la Société slovène concernant
la Slovénie unie et l'introduction de
la langue slovène dans les écoles et
dans les bureaux, parce qu' ils appré-
hendaient que ceux, qui ne parlaient
pas cette langue, n'auraient plus de
place dans la nouvelle Slovénie.
Les soupçons qu' éveillaient les pa-
triotes Slovènes s'apaisaient un peu
pendant les premières semaines après
la revolte d'octobre de Vienne. La
Société Slovène condamna les projets
panallemands, et se prononça de nou-
veau contre les tendances de Francfort
et pour une réorganisation fédérative
de l'Autriche; avec cela, elle aidait
fortement à la pacification du pays.
Pendant la période absolutiste qui
suivit on oubliait tout cela; on repro-
cha à la Société slovène d'avoir tra-
vaillé pour le panslavisme, et beaucoup
de membres de la Société furent sur-
veillés par la police; l'auteur cite des
caractérestiques très intéressantes,
données par la police, de plusieurs
chef de la renaissance slovène.
IV. MEDNARODNI LUTKARSKI
KONGRES V LJUBLJANI
Kongresisti pred magistratno palačo.
V dneh 4. in 5. julija t. 1. se je vr-
šil v Ljubljani pod protektoratom ba-
na dr. D. Marušiča IV. kongres Med-
narodne lutkarske zveze (Union inter-
nationale des marionnettes), katerega
se je udeležilo po svojih delegatih in
po polnih močeh 13 držav, izmed kate-
rih je bila zlasti Mala antanta moč-
no zastopana.
Otvoritev kongresa je bila dne
4. VIL ob 10. uri v prostorih lutkar-
ske razstave v paviljonu M na vcie-
.sejmu. Protektorja, bana dr. Marušiča,
je zastopal podban dr. O. Pirkmajer.
K slavnostni otvoritvi so prišli tudi
številni predstavniki kulturnih društev
in lutkovnih odrov ter številna publi-
ka z damami v narodnih nošah. Prisot-
ni so bili seveda tudi vsi delegati tu-
jih držav. Pri otvoritvi so zaporedo-
ma spregovorili: predsednik Jugoslo-
vanskega lutkarskega saveza dr. V.
Burian, podban dr. O. Pirkmajer, ki je
v svojem pozdravu obenem podčrtal
velik vzgojni pomen lutkarstva, njegov
in predsednikov govor je prevedel v
francoščino pesnik A. Ocvirk, nato je
govoril prezident Unime dr. J. Vese-
ly, ki je med drugim izrekel zanimivo
devizo: »Z lutkami k pobratimstvu na-
rodov!« V podobnem .smislu je go-
voril v rumunščini, češčini in franco-
ščini rumunski delegat rektor dr. V.
Sesan, za francoske lutkarje je po-
zdravil kongres g. P. Jeanne, v imenu
nemških lutkarjev je iskreno pacifisti-
čno spregovoril Dunajčan g. H. Ru-
precht, pozdrave iz Amerike je v an-
gleščini izrekla miss D. Zaconick, do-
šle čestitke iz drugih držav pa je pre-
bral generalni tajnik Unime g. V. Soj-
ka. Temu slavnostnemu aktu je sle-
dil ogled lutkarske razstave, ki je bila
sicer neoficijelno otvorjena že za ča-
sa sokolskega zleta in ki je vzbudila
vsestransko zanimanje ne samo tujih
delegatov, temveč tudi navzočih go-
stov. Velike pozornosti je bil deležen
zemljevid, s katerega je razvidno se-
danje stanje lutkovnih gledališč v Ju-
goslaviji. Prav tako so vzbujale zani-
manje gostov in delegatov domače
lutke mojstra Klemenčiča.
Lepo obiskano je bilo tudi zani-
mivo in poučno zgodovinsko predava-
300
Kronika, referati in kritike.
nje s 120 skioptičnimi slikami prof. dr.
J. Veselega »O lutkarstvu nekdaj in
sedaj«, ki se je vršilo istega dne v
dvorani Kazine.
Popoldne so si gostje ogledali Na-
rodno galerijo in muzej, z nebotičnika
pa so imeli lep razgled po Ljubljani
in okolici.
Krona tega dneva pa je bil zabav-
ni lutkarski večer v dvorani Kazine.
Večer, ki se ga je udeležil tudi pod-
ban dr. Pirkmajer, je bil obilno obi-
skan. Izmed domačinov so se tu pr-
vič predstavili svetovnemu forumu
lutkarji Sokola I. in Ljubljanskega So-
kola, izmed katerih so zadnji predo-
čili tujim gostom porajajočo se slo-
vensko komično figuro, namreč Jur-
čka, ki sicer še nima tipično sloven-
skega značaja, toda si ga lahko v teku
časa pridobi, posebno če mu bodo za-
črtali   duševno   strukturo avtorji,  ki
dobro poznajo slovensko tradicijonal-
no psiho.
Razen rumunske koncertne pevke
Vere More in češkoslovaških lutkar-
jev dr. Malika in V. Sojke sta se po-
sebno odlikovala in žela vsestransko
Kongresisti lutkarji pred magistratom v Ljubljani.
priznanje prof. J. Skupa iz Plznja s
svojo dvojico Spejblom in Hurvinkom
ter Američanka D. Zaconick s svojo
damo iz gumija. Tudi P. Jeanne je s
svojimi ročnimi lutkami vzbudil opra-
vičeno zanimanje. Poučen in zelo za-
nimiv primer recitacije je nudil dr.
Malik.
Ta večer je nazorno pokazal, da
je lutkovna umetnost zmožna velikih
umetniških ustvarjanj in da je zelo
učinkovito sredstvo za miselno in
umetniško vzgojo tudi pri odraslih,
ne samo pri mladini.
Dne 5. VII. pa se je vršilo v ma-
gistratni zbornici slavnostno zborova-
Kronika, referati in kritike.
301
nje funkcionarjev Unime. Tu je bil
soglasno odobren predlog JLS, da po-
stane poleg francoščine in nemščine
tudi češčina oficijelni jezik Unime, s
čimer se je slovanska pozicija v Uni-
mi znatno okrepila. Pri volitvah je
bil na pritisk francoskega delegata iz-
voljen za prezidenta Unime Čeh prof.
Josef Skupa iz Plznja, za generalnega
tajnika pa dr. Malik iz Prage. Odsto-
pajoči prezident dr. Vesely je bil z
velikim odobravanjem imenovan za
častnega prezidenta Unime, dočim je
bil odstopajoči generalni tajnik V.
Sojka po sklepu izrednega občnega
zbora JLS iz dne 2. VIL imenovan za
IL častnega predsednika JLS. Razen
tega sta oba dobila častna darila Švi-
carjev, Francozov in Nemcev. Na že-
ljo Nemcev je ostalo vprašanje me-
sta prihodnjega kongresa še odprto.
S kongresa so bile odposlane brzojav-
ke Nj. Veličanstvu kralju Aleksandru
L, prezidentu ČSR Masaryku ter mi-
mistru prosvete v Beogradu. Pozdrav-
na pisma in čestitke za kongres so
poslale skoro vse včlanjene edinice in
poedini člani Unime.
Kongres Unime v Ljubljani je pri-
nesel JLS veliko moralno podporo in
vzpodbudo za nadaljnji razvoj. Za Ju-
goslavijo in zlasti za Ljubljano ima
velik pomen z mednarodnega in tuj-
skoprometnega stališča. V pismih iz
tujih držav je ob tej priliki izginilo
ime Laibach in se je vseskozi uvelja-
vilo ponosno in lepo ime Ljubljana.
Dr. V. Burian.
Viktor Geramb, Steierisches Trach-
tenbuch, 2. Lieferung: Die norisch-
pannonische Tracht. Seite 119—214.
Graz 1933.
Če je Geramb obdelavi samo no-
riško-panonske nošnje (torej brez
predzgodovinske) posvetil skoraj po
100 strani, to najbolje dokazuje, na
kako trdnem  temelju   Geramb   zida
zgradbo svojega dela »Steierisches
Trachtenbuch«. Arheologija je hva-
ležna za to, ker najdemo v 2. poglavju
knjige o štajerskih oblekah prvič su-
marično obdelavo nošenj naših pokra-
jin izza rimskega gospodarenja. Knji-
ga je posebno mikavna tudi zato, ker
jo je napisal narodopisec in ne kak
polnokrven arheolog in je bila snov
enkrat z drugim, kar se tiče znanstva
o nošah, z ostrejšim očesom pregle-
dana. Z občudovanja vredno pridno-
stjo je g. Geramb znosil na kup mate-
rial, kar pač ni lahka stvar za nestro-
kovnjaka. Seveda se lahko pripomni
— to tudi izrecno poudarja — da ta
snov obilno teče. V prvem oddelku
obdeluje avtor pranošo Norika in Pa-
nonije in govori o poedinih delih do-
mače narodne nošnje, kot n. pr. brez-
rokavne ogrtače, dežne plašče in one
s kapucami itd. Jasno se vidi, kako
še danes rabljeni del obleke, kot dežni
kolarin (pelerina) segajo nazaj v sivo
prazgodovino. Drugi del je posebno
zanimiv. Obsega vprašanje, če smemo
že v rimski dobi za naše kraje kake
posebnosti predpostaviti, to se pravi
kake lokalno omejene narodne noše,
kakor danes. Avtor pride tu v nasprotje
s splošnim mnenjem, ki prav za prav
spozna šele v XVI. stoletju narodne
noše, trdeč da nahajamo v naših kra-
jih že v rimski dobi posamezne ple-
menske noše. Posebno značilne kakor
v vseh časih so oblike klobukov, tako
ona modius-čepica, ki se nahaja v prvi
vrsti v okolici Virunum-a, potem no-
riška avba, panonski kožni klobuk itd.
Razločno se vidi na priloženem zem-
ljevidu, da so se te narodne noše raz-
širile dolž prometnih potov preko svoj-
stvenih mej, toraj enako kakor mo-
derne narodne noše. Izvesno vpraša-
nje se tu postavi: da-li nimamo
morda v enem ali drugem slučaju, me-
sto lokalnega drugo zraven drugega v
enem ali drugem slučaju časovno drugo
302
Kronika, referati in kritike.
na drugem? Na to se je po mojem
mišljenju Geramb premalo oziral. Ob-
delani spomeniki spadajo tudi v ča-
sovni okvir od najmanj 300 let. V
poslednjem   oddelku   govori   potem
Geramb o malobrojnih literarnih po-
ročilih o antični narodni noši po naših
krajih, ki so vzeta največ iz znanega
maksimalnega tarifa carja Dioklecija-
na. Na duhovit način skuša neko tu
^    omenjeno   oblačilo   »banata   Norike
diple etoi Katabion« spoznati kot pe-
tovijsko (Katabion =: Patabion), od-
koder je dobilo svoje ime še neko
drugo volneno gornje oblačilo »phibla-
torion Petoubionikon«. Naj se popravi
neka napaka v delu, ki je inače od-
lično! Geramb je vpodobil na str. 139
neko arhaično bronasto statueto, ki
očevidno predstavlja  boginjo Ateno.
Raz pleč ji visi aegis, ki ji res manj-
kajo kače, ali je ogrinjalo razločno
naznačeno kot koža. Geramb hoče v
tem ogrtaču spoznati domačo »paenu-
lo«, dežni kolarin. To pa nima med
seboj nikake zveze. Pripomba na str.
123 ne pristoja natančno pripadnosti
posameznih mestnih ozemelj k Noriku
ali k Panoniji. Mesto Poetovio je na-
vadno spadalo k Panoniji. Isto se na-
haja na str. 145 v pripombi napačen
citat. To malo pripomb pa naj nikakor
ne zmanjša vrednost knjige. Nasprot-
no, iskreno se veselimo, da smo enkrat
le dobili znanstveno delo o nošah rim-
ske dobe v naših krajih. Bogati mate-
rial ga je že dolgo želel.
Balduin Saria.
Fr. Dugan, Studija Stanka Vumi-
ka o glasbeni folklori na Belokranj-
skem. (»Sveta Cecilija«, god XXV, sv.
3, str. 89—92). Zagreb 1931.
Na zanimivo in duhovito studijo
pokojnega S. Vumika o belokranjski
glasbeni folklori odgovarja hrvatski
muzikolog Fr. Dugan isto tako duho-
vito in globoko promišljeno. Najbolje
je, če dobesedno prinesemo nekatera
mesta kritike: »Čini se, da nije kod
folkloristike zgodno postavljati poli-
tičke međe dviju pokrajina, pak onda
i pojave folklore uvrštavati u »import«
i »eksport« preko te političke međe.
Belokranjci su na granici Hrvatske i
Kranjske, pak je posve prirodno, da če
pojavi života Belokranjaca pokazivati
mnoge crte, koje su zajedničke Hrva-
tima; kao što če s druge strane pojavi
života onih Hrvata, koji su na granici
Štajerske pokazivati neke crte života,
koje su zajedničke Slovencima. Na
nekim mjestima (na pr. u Belokranj-
skoj) ističe se većma utjecaj Hrvatske
na slovenskom tlu nego obratno, a
drugdje opet više utjecaj Slovenije na
hrvatskom tlu (na pr. u Hr. Zagorju)
nego utjecaj Hrvata na Slovence. No
teško bi bilo reči, da su ti pojavi
»importirani« iz Hrvatske među Belo-
kranjce, ili od Štajeraca među Zagor-
ce. Bit če te pojave po svoj prilici
autohtone, ali političke granice i uv-
jeti života i tla su te pojave modifi-
cirali, a da ih nisu mogli izbrisati.«
»Pisac nadalje pita, odkuda ona-
kovo dvoglasje u tercama, gdje je po-
znato, da se je najstarije dvoglasje
kod »visoke« muzike zapada pojavilo
u kvintama odnosno kvartama (kvart-
sekstakordi) pod konac prvog tisuć-
ljeća — (Dr. Vurnik to krivo nazivlje
»falso bordone«). Osim toga spominje
tvrdnju dra Širole o pjevanju paralel-
nim kvintama i kvartama na našem
Istoku, te o diafoniji u paralelnim ter-
cama. Dr. Vurnik kaže, da je nešto
sličnoga kod nas (Belokranjci), gdje se
ne radi o starim konzonancama (kvinti
i kvarti) nego o moderniziranoj konzo-
nantnosti (terce), koju nalazimo u tim
diafonijama. Čini se, da u svemu to-
mu ima dosta nejasnoće i pomutnje.«
Stvar u istini stoji ovako: Pozna-
to je, da je pod kraj prvog tisućljeća
Kronika, referati in kritike.
303
Hucbald u svojoj »Mušica enchiridi-
alis« pisao kako bi trebalo dvoglasje
načiniti na taj način, da se svakoj noti
zadane melodije (koralne) doda gor-
nja kvinta ili dublja oktava te kvinte
t. j. kvarta ispod zadane melodije ili
pak i gornja kvinta i donja kvarta
(kvartsekstakordi, o kojima govori dr.
Vurnik). Takovo višeglasje zvalo se
»Organum« a nipošto »falso bordone«.
Uvajanjem protupomaka u savezu sa
paralelnim kvintama nastao je »dis-
cantus« i »kontrapunkt« poznat pod
imenom pariške »ars antiqua«. Istom,
kad je koncem 13. stoleća pučka mu-
zika dobila utjecaj na umjetnu, raz-
vio se »faux bourdon» t. j. gibanje u
sekstakordima (dodavanje gornje terce
i sekste basovoj dionici). To znači da
je pučka muzika poznavala gibanje u
paralelnim tercama i paralelnim sek-
stama. Takav »Organum« u paralel-
nim tercama ( i sekstama) zvao se
»gymel« (cantus gemellus). Kaže da je
takav Organum došao iz Škotske (u-
opće sa sjevera, dakle od Germana,
nije isključeno, da je bio poznat i
Slavenima, jer i danas veći dio sla-
venskih naroda pjeva višeglasno i to
baš u tercama, dok drugi narodi pje-
vaju većinom unisono). Ako tako stvar
promatramo, možemo zaključiti, da se
kod dvoglasja u tercama kod Belo-
kranjaca  ne radi  »o  moderniziranoj
konzonantnosti (terce), kako kaže dr.
Vurnik, nego  je to oblik dvoglasja
(gymel), koji je kod Slovena (kod Hr-
vata u tercama, kod Slovenaca u ter-
cama i sekstama) bio poznat i upo-
trebljavan u davnoj, davnoj prošlosti
(a ne istom u početku XVIII. stolje-
ća), te je po svoj prilici imao utjecaja
i na postanak umjetnosti poznate pod
imenom »ars nova« (»faux bourdon«)
i na prvu renesansu u Firenci na iz-
mjeni 13. i 14. stoljeća.«
Raziskovalcem narodne umetnosti
Belokranjcev treba je poklicati v spo-
min dejstva iz zgodovinske etnologije,
iz zgodovine migracij iz balkanskega
jugoistoka v ozemlja preko Kupe in
Sotle. V drugi polovici XV. stoletja in
skozi celo XVI. stoletje je bilo belo-
kranjsko ozemlje strahovito opusto-
šeno po nepretrganih vpadih pctur-
čenih (pomuslimanjenih) Bosancev. Pre-
deli ob Kolpi, zlasti podzemeljsko po-
lje ostali so skoraj brez prebivalcev.
Zato so graščaki pozvali hrvatske be-
gunce in jih tu naselili. Belokranjski
»Poljci« so etnološka zmes Hrvatov
iz Like ter iz ozemlja med Kvarner-
skim zalivom in gornjo Kolpo. Na
južnem pobočju Gorjancev so se pa
naselili pravoslavni Srbi iz Bosne in
Hercegovine. Stari prebivalci Belo-
krajne, ki jih danes imenujejo »Šok-
ce«, ostali so na tleh Semiške župnije.
Če se vse to uvažuje, si bo etnolog
lahko razjasnil marsikateri pojav iz
narodnega življenja in narodne umet-
nosti v Beli Krajini. — Kulturnc-poli-
tično prepričanje ljudstva naj torej ne
moti znanstveno presojanje etnograf-
skih pojavov, ki imajo svoje posebne
meje.
Pozdravni govor delegata Kralje-
vine Jugoslavije, N. Županiča, na XV.
Mednarodnem Kongresu Antropologije
in predzgodovinske arheologije v Pa-
rizu, dne 20. sept. 1931:
Monsieur le Président de la
République,
Monsieur le Ministre,
Monsieur le Maréchal,
Mesdames, Messieurs,
Comme délégué du Royaume de
Yougoslavie, j'ai V houneur de saluer
les anthropologistes de toutes les na'
fions ici représentées et de sovhaiter
beaucoup de succès à leur travail.
Cette session extraordinaire a été
convoquée à l'occasion de T Exposition
Coloniale Internationale et nous poun
rons voir à Paris, ce noble lieu de
304
Kronika, referati in kritike.
réunion du monde civilisé les diffe>
rentes nations indigènes de V Asil, de
r Afrique et de V Océanie. Ainsi, les
anthropologistes et les ethnographes
pourront travailler pour leur science
sans être obligés de voyager dans des
continents lointains.
Je vien d' un pays où V intérêt
pour r anthropologie morphologique
et fonctionelle des peuples n'est pas
si intense qu'en Europe Occidentale
et Centrale; mais on peut constater
un certain progrès également en Yow
gostavie. D'autre côté, nous voyons
avec plaisir que les anthropologistes
européens et américains montrent
toujours plus d' intérêt pour V origine
et les qualités physiques des nations
anciennes et nouvelles de la péninsule
balkanique, dont la partie méridionale
représente le berceau de la civilisation
européenne.
Je constate avec plaisir le grand
succès du Comité préparatoire de Pas
ris, puisqu'un nombre si élevé đ'hom=
mes distingués dans les sciences,
auxquels ce Congrès donne une belle
occasion de se connaître et d'échanger
des idées favorisant le développement
de l'anthropologie et de l'archéologie
préhistorique, ont répondu a son appel.
De ce succès, je félicite le Comité
préparatoir, en premier lieu son pré:
sident, M. Louis Marin, auquel j'exprit
me, au nom du Royaume de la Yougoi
slavie, les sentiments les plus cordii
aux.«
Živela Francija! — Vive la France!
Dr. Stanku Vurniku. Nagrobni
govor direktorja Etnograf-
skega muzeja dr. N. Župani-
ča, na pokopališču pri Sv.
Križu, dne 24. marca 1932.
»Spremili smo mladega moža na
njegovi zadnji zemeljski poti do roba
tihe jame, ki ga bo držala v svojem
hladnem naročju, dokler ga ne pokliče
angelska tromba k poslednji sodbi.«
»Pol poii prirodnega človeškega
življenja ni prehodil potnik, ki leži tu
pred nami v rakvi sklenjenih rok, kot
vosek bledih. S težkim srcem je včeraj
naš kulturni zgodovinar zabeležil v
anale smrti dr. Stanka Vumika, ki si
je tako lepo začrtal program znanstven
nega dela za bodočnost, pa ga je objel
mrak groba v cvetu let, v najlepši
moški dobi.«
»Čebelica si bil, dragi pokojnik,
na čelnicah, na panjih naših, neumor=
no delujoča na poljanah našega naro:
dopisja, tenko poslušajoča melodije
naših narodnih pesmi, boreča se z
ostrim želom peresa v sferah znanosti,
leteča in brneča po višavah slovenske
umetnosti in literature.«
»Izgleda da so te vile zavidale za
lepe uspehe in Te obtožile pri rojeni'
ca/l, ki so Ti odmerile prekratko nit
življenja in jo prezgodaj prerezale.«
»V Tvoji delavni sobi Ljubljanske:
ga Etnografskega muzeja ho žalovalo
po Tebi pero, ki je tako hitro in spret'
no švigalo po gladini papirja, ko si
opisoval življenje Slovencev, njihovo
narodno umetnost, zlasti arhitekturo
hiš in pesmi melodijo. Pero si bo še
često zaželelo Stanka Vurnika, ali
Stanka nikjer več ne bo.«
»Bog Ti daj duši lahko!«
Dr. Viktor Novak, Antologija ju-
goslovenske misli i narodnog jedinstva
(1390—1930). Beograd 1930. Str. LXVII
+ 931. Naslovna strana Pjera Križa-
niča. Izdanje autorovo. Štampa Držav-
ne štamparije.
Pod gornjim naslovom izišla je
krajem 1930 godine opširna knjiga,
koju je napisao i izdao profesor beo-
gradskog univerziteta g. dr. Viktor
Novak. Svako, ko se bavi jugosloven-
skom istorijom, a naročito istorijom
jugoslovenske misli i narodnog jedin-
Kronika, referati in kritike.
305!
stva, obradovao se ove knjige, misleći,
da će u njoj naći sva dokumenta, koja
govore za jugoslovensko narodno je-
dinstvo, od najsitnijeg do najkrupni-
jeg značaja. No, kritičan istoričar i
poznavaoc jugoslovenske istorije, li-
stajući po ovoj knjizi razočarao se,
jer u njoj nije našao mnogo važnih
dokumenata o jugoslovenskom jedin-
stvu, koji potiču od ljudi, koji nisu
istcrije samo studirali i pisali, već
i pravili. Uvaženi gospodin autor do-
duše kaže u svojoj »Napomeni« na str.
LXVII, da »zbog obimnosti prikuplje- ,
nog materijala morao je, ria najveću \
žalost, da izostane iz ove »Antologije« I
još poveći niz misli pojedinih ličnosti,
pa i onih istaknutijih«. Ipak sam mi-
šljenja, da je gospodin profesor bez
štete za stvar mogao da izostavi —
kad već nije hteo, da bude knjiga za
dva, tri tabaka opširnija — »misli«,
koje su nastale u vrlo čudnovatim pri-
likama i koje su izneli ljudi od vrlo
malenog ili čak nikakvog značaja za
ostvarenje jugoslovenske misli, a na
njih mesto da stavi dokumenta rada
onih, koji su godinama i godinama ra-
dili perom, živom rečju i praktičnim
radom na ostvarenju jugoslovenskih
ideala. Nekoliko tih dokumenata iz-
neću malo niže.
Knjigu je autor posvetio »Prete-
čama—^Vesnicima i Stvaraocima Jugo-
slavije«, a Nj. Veličanstvo Kralj Ale-
ksandar napisao je za knjigu ove kra-
ljevske reči:
»Proroci i preteče Jugoslavije, nje:
ni mučenici i junaci jesu večita slava
i živa moralna snaga velike jugoslo:
venske misli; kroz njih je nacionalna
ideja slobode, ljubavi i jedinstva po:
stala Sifvarnost, a ugledanjem na njih,
ona će biti slavna budućnost.«
Tome sledi pod natpisom »Jugo-
slovenska Misao« pedeset šest stranica
predgovora, a nato »Antologija«, u
kojoj je g. dr. V. Novak na 897 stra-
nica skupio 520 misli i dokumenata o
jugoslovenskom jedinstvu, počevši sa
kraljevskim naslovom bosanskog kra-
lja Štefana Tvrtka od godine 1390 i
zaključivši sa govorom kralja Ale-
ksandra, održanom u starome dvoru
12 januara 1930, kao otpozdrav dele-
gaciji Dunavske, Dravske i Drinske
banovine. Sva ova građa razdeljena je
na sedam poglavja: I Od početka do
Ilirizma, II Ilirski preporod, III Od
vladike Štrosmajera do početka vla-
danja kralja Petra Karađorđevića i po-
java hrvatskosrpske koalicije, IV Od
hrvatskosrpske koalicije do balkanskog
rata, V Od balkanskog do svetskog
rata, VI svetski rat i VII Posle Ujedi-
njenja, Na kraju knjige je spisak ime-
na ličnosti, spomenutih u »Antologiji«.
U predgovcTu »Jugoslovenska Mi-
sao« g. dr. V. Novak prikazuje u ve-
oma kratkim potezima razvoj jugo-
slovenske misli. Samo u kratko spo-
minje po neke dogođaje, koji govore
u prilog jugoslovenskog narodnog je-
dinstva, a da nije kod toga kritički
obradio bar glavne faze u razvoju ju-
goslovenske misli. U jednoj opširnoj
antologiji, kao što je Novakova, tre-
bala bi da bude uvodna reč, koja bi
prikazala prilike u kojima su pojedine
misli i dokumenta nastala, kao i posle-
dice, koje su iz njih proizašle. Jedino
ovakav uvod u antologiju dao bi knjizi
naučni pečat. Kako gospodin profesor
toga nije uradio, njegov sastavak »Ju-
goslovenska Misao« može dobro da
služi govornicima na prvodecembar-
skim proslavama, jer može — kako je
sastavak za govornika odlično napisan
— da upali srca slušalaca, nikako
pak ne može da posluži naučniku u
njegovom radu. U tome je najveći ne-
dostak Novakovog dela, da ne govo-
rim o drugim nedostacima sastavka,
kao n. pr. da u njemu uopšte ne spo-
minje Trubarovu dobu, ma da pri-
znaje njegovu značajnost za jugoslo-
20
306
Kronika, referati in kritike.
venstvo time, što ima na str. 8 iz F.
Bučarove Povijesti hrvatske prote-
stantske književnosti sledeče:
»Srbi sveštenici Matija Popović i
Ivan Maleševac koji su bili pozvani u
Urach svedoče u nazočnosti Slovenca
Primoža Trubara 1562, da su pismena
i prevod u hrvatskim knjigama, štams
panim glagoljicom. Novom Zavetu i
Katekizmom, kao i u drugim knjiga:
ma, dobri i razgovetni.
Na računu, kog su Popović i Ma:
leševac potpisali barunu Ungnadu čiri:
licom, nalaze se i pečati obojice sve:
štenika. Pečat Matije Popoviča, kako
se vidi na sačuvanoj listini, ima i grb
docnije Ilirije: zvezdu sa polumese:
com, nad ćirilskim slovima svešteni:
kovog imena.«
Jedna činjenica, koja vredi, da se
jugoslovenski istoričar s njom malo
više pozabavi!
Kako sam već gore spomenuo, go-
spodin profesor je izostavio mnoga do-
kumenta, koja bi svakako morala do-
ći u ovu Antologiju.
Jedan ovaki dokumenat je diplo-
ma, koju je primio god. 1851 Janez
Blajvajz od Društva Srbske Slovesno-
sti u Beogradu. Diploma^ je pisana
ruskom ćirilicom i glasi:
»U vreme srečne vlade njegove
svetlosti, gospodara i knjaza srbskog
Aleksandra Karađorđevića, postoeće
pod pokroviteljstvom njegovim. Dru:
štvo Srbske Slovesnosti u glavnom za:
sedaniju, držanom 3. januara 1851 go:
dine, izabralo e visokoučenog gospo:
dina Jovana Blajvajza, Dra. Medicine
i učrednika ekonomičnog lista »Novi:
ce«, iz uvaženija njegove revnosti i
truda, upotrebljen na umnij i materi:
jalnij razvitak kranskog kao gr a:
ne naroda jugoslovenskog,
za  svog  Korrespondenitnog  Člena,   i
dae mu ovu diplomu. —. U Beogradu,
24. januara 1851 god. — Aleksa Simić.«
Konstantina Nenadovića knjiga o
Karađorđu^ iz godine 1884 sadrži jed-
nu veoma zanimljivu sliku, koja pret-
stavlja Đorđa Petroviča — Karađorđa.
Iznad njegove glave su u oblacima dva
anđela, od kojih jedan nosi u desnoj
ruci srpsku krunu, u levoj lavorov ve-
nac. Iznad anđela veća je srpska kra-
ljevska kruna, iz koje vire dva traka.
Na tracima su grbovi jugoslovenskih
i drugih balkanskih zemalja, koji čine
venac oko Karađorđeve slike. S leve
strane su grbovi s sledečim natpisima
u ćirilici? Srbska, Japodska, Rvašska,
Dalmašči, Dardans., Rama, Hercegov.,
Dakska, Ilirska, Racska, Bosna, Ragu-
za — s leve: Bugarska, Miška, Slav.
save. Slav. dun., Srem, Trivala, Make-
don., Tessalsk., Grčka, Epirska. Alban-
ska, Cars. Srb. Venac se zaključuje
Karađorđevim pečatom i stihovima:
»Ti koja mesec mišicom obaraš
I sunce vjeri, otačestvu stvaraš
Primi nam vjenac, o junačka Glavo!
Slobode snago, Srbska roda slavo!«
*
Iz jugoslavenskog pokreta univer-
zitetske omladine u početku ovoga ve-
ka je gospodin profesor vrlo malo
objavio. »Juga«, prvog omladinskog li-
sta, pisanom u strogom jugosloven-
skom duhu, ne poznaje.
»Godine 1901 počeo je izlaziti u
Beču na slovenačkom jeziku časopis
»Jug«. To je bilo prvo izrazito glasilo
o slovenskom Jugu, prvi vesnik novo:
ga Ilirizma ili moderno rečeno Jugo:
slovenstva. Čovek koji se tada iz ve:
likog, carskog Beča javio kao pobor:
' Bleiweisov Zbornik. Ljubljana 1909. Str. XII.
2 Život i dela Velikog Oorda Petrovića Kara-
Dorda Vrhovnog Vožda, oslobodioca i Vladara Srbi-
je i život njegovi Vojvoda i junaka. Kao gradivo za
Srbsku Istoriju od godine 1804 do 1813 i na dalje.
Sabrao, napisao i izdao Konstantin N. Nenadović.
U Beču 1884. (2 knjige. Ćir.)
Kronika, referati in kritike.
307
nik Jugoslovenstva i upravio rukom
na Balkan, bio je Slovenac po rodu,
Niko Županič, tadašnji đak na Uni=
verzitetu u Beču. Na koricama je za:
pisan kao glavni i odgovorni urednik,
a kad pročitamo sedam svezaka ovoga
valjano uređenog časopisa, vidimo da
je bio pored druga i zemljaka F. Den
ganca, i njegov glavni saradnik. Ono
što je davalo osobitog polenta i smei
losfi mislima ovoga mladoga Slovenca
bila je činjenica koja je njemu silno
imponovala i na koju se on ne jedan'
put poziva: Jugosloveni žive
od Triglava do Olimpa, od
Carigrada do Trsta. Na f O'
me prostranstvu, među mi'
I i j O ni m a Jugoslovena, Srbi
i Hrvati (S r b oh r v a f i) jesu
žiža njegovih misli i p o i
gleda. Kad bi se zavezao jezik ne:
prijateljima bratske sloge, predviđa on,
kako bi »okrog enega kulturnega
ognjišča delalo devet milijonov Srbo'
hrvafov«. O jeziku misli, da »svaki
Jugoslaven mora da zna srbohrvatski«.
O veri, najopasnijem kamenu spotica'
nja, trudi se da popularise svoje pro'
sto gledište: brat je mio koje vere biQ„
svakome je njegova vera »lepa«, a
najzad o veri neka raspravljaju bogO'
slovi u svojim časopisima, u političke
listove vera ne spada. Svoju najveću
pažnju poklonio je srpskim zemljama,
iz srpske i s t ori j s k e prošlo'
sti crpi pouke za budućnost
svega Jugoslovensfva.«'
»Jug« je donašao članke, u kojima
je jugoslovenska misao prikazana na
način, zbog kojeg bi mnogi zaslužili,
da su primljeni u celini u Antologiju.
Mnogo je »Jug« sa svojim člancima
uticao na ondašnje jugoslovenske stu-
dente u Beču, da su prestali da se
međusobno mrze i da je moglo doći do
toga, da je ujedinjena jugoslovenska
omladina god. 1903 klicala kralju Pe-
tru »Živeo jugoslovenski kralj!« Nje=
gova je i zasluga, da su nekom prili-
kom god. 1901 jugoslovenski studenti
(Srbi, Hrvati, Slovenci i Bugari) izdali
proglas na sve Bugare, Srbe, Hrvate i
Slcyvence, neka si bratski pruže ruke,
da zajedno rade na ostvarenju velike
misli jugoslovenskog bratstva i jedim
stva. Proglas su potpisali Boris Boškov
(Bugarin), Lazar Dimitrijević (Srbin),
I. Mimica (Hrvat) i Niko Zupanić
(Slovenac). Poslat je bio svim većim
novinama na slovenskom jugu, u Slo-
veniji ga je donela tršćanska »Edinost«.
Ni iz knjige »Mazedonien und das
türkische Problem' (Beč 1903), u kojoj
je Zupanić sa jugoslovenskog gledišta
osvetilo makedonsko i bugarsko pita-
nje, nema u Antologiji nijednog citata,
ni onog, mnogo puta citiranog:
»Ein freies selbstständiges Südsla'
ventum ist die erste Bedingung für das
europäische Gleichgewicht und für den
Weltfrieden.«
Knjiga je pobudila ogromno zani-
manje i o njoj su referisale sve veće
novine. Opširno se s njom bavila »Dan-
zers Armeezeitung«, gde je naročito
zatrovano podvučeno, da autor ni jed-
nom rečju ne spominje Austro-Ugar-
ske monarhije, već protiv nje između
redova prosto sikče mržnju. Isti aust-
rijski vojnički list odgovorio je na mi-
sli, iznešenim u toj knjizi i člankom
»Hajd na Kosovsku Mitrovicu!« Aust-
rijska je politika mobilizcvala naročito
žurnalistiku, da potlači ideju i ideolo-
giju jugoslovenskog revolucionara. Čak
profesor Vatroslav Jagić dao se upre-
ći u službu te politike. U »Neue Freie
Presse« od 1 marta 1903 god. objavio
je uvodni članak, u kojem je pokušao,
da prividnom naukom i dialektično za-
' M. PaBHHHap (Mhmh MHTHh), O jejHOj
AeceToroÄHuiibHUH. Beorpaa 1911. Str. 6—7.
* Srpski prevod dr. Draže Pavlovića, kasnijeg
pretsednika prve jugosl. narodne skupštine izišao
je u ,Delu" 1903 god. Na originalu i prevodu Je
Zupanić potpisan sa pseudonimom K. Gersin.
20'
308
Kronika, referati in kritike.
vijenim lingvistično-etnološkim apara-
tom utaji srpski karakter Kosova i
Makedonije i tirne da opovrgne srpsko
pravo do ove zemlje. Jagićev članak
izazvao je spontane, burne demonst-
racije jugoslovenske omladine pred
njegovim stanom, a Zupaniču je pri-
redila ovacije.
Autor »Antologije« uopšte nigde
ne spominje Županića, a zato puno
njih, koji nemaju skoro nikakvih za-
sluga za jugoslovenski pokret. Čudim
se, da gosp. dr. V. Novak, kao naš
odličan istoričar ne zna ništa o Zupa-
nićevom jugoslovenskom radu u Beču,
u preratnoj Srbiji i u Jugoslovenskom
Odboru. ^
Gregor Žerjav.
God. 1904 počela je u Ljubljani,
u redakciji Gregora Žerjava, da izlazi
»Omladina«, glasilo narodno-radikal-
nog daštva, koju možemo da držimo
za naslednika »Juga« i koja isto sadr-
žava jugoslovenske misli, za koje bi sc
moglo naći mesta u Antologiji. U
svom VII godišnjaku (1910) donosi
»Omladina« program Saveza jugoslo-
venskih društava u Pragu, kojega čla-
novi su bili bugarska »Sedjanka«, srp-
ska »Sumadija«, »Hrvat« i »Klub hr-
vatskih tehničara«, slovenačka društva
»Adrija«, »Ilirija« i »Klub slovenskih
tehnikov«. Program glasi:
»Zveza jugosl. društev je zveza
naprednih, idejno in programatično so=
rodnih bolgarskih, srbskih,
hrvatskih in slovenskih drw
štev, ki se zvežejo za realno in
praktično delo na polju jugos
slovanske vzajemnosti. Jugoslov. vza^
jemnosf je etapa v razvoju vseslovani
skega in vseljudskega kulturnega zbli:
žanja — to pa je mogoče na podlagi
edinosti, bratstva in sv ob o i
de. Zveza je ustanovljena na principu
naprednosti, pod katero razumemo
principijelno odrekanje karšnekoli
nadvlade posameznega človeka, naroi
da, razreda in spola; popolno toleranc
CO v vprašanjih duševne individualno'
sti vsakega posameznika.
Zveza poudarja potrebo, da se
Jugoslovani kulturno in gospodarsko
kar najbolj dvignejo. Konstatira, da
je za dosego tega namena potrebno
skupno kulturno in gospodarsko
delo (ne glede na današnje politične
spore in formulacije) in jugosloi
vanska   vzgoja   mladine.
Zveza si nalaga za svojo prvo
dolžnost, ustanoviti trdno organizacijo
naprednega študenistva in razširiti za-
nimanja za aktualna dijaška vprašanja,
podpirati zvišanje v s e ob č e :
ga duševnega in moralnega
nivoja jugosl ovanskega vpra--
šanja vseh vrst.«
Godinu dana kasnije (1911) u Beo-
gradu odigrava se jedna značajna ju-
goslovenska manifestacija. U Beogradu
je tragično preminuo slovenački avi-
jatičar Edvard Rusjan i Srbi su tom
prilikom svojim iskrenim saučešćem
doprineli jednu jaku jugoslovensku
manifestaciju. Niko Županić je pred
austrijskim poslanstvom, kad je izne-
sen kovčeg iz katoličke crkve održao
Kronika, referati in kritike.
309
oproštajni govor, u kojem je između
ostalog kazao i ovo:
»Kao što će na dan Strašnog Suda
glas trube pozvati u život sve mrtve,
tako će jednom srodnost krvi i jezika
udružiti rodove i plemena Jugoslovena
u silan zbor jednog naroda.«
Jedan od vrlo važnih jugosloven-
skih istorijskih dokumenata je i tivol-
ska resolucija Jugoslovenske socijalno
demokratske stranke iz god. 1909, koja
glasi:
»Aneksija Bosne, na Hrvatskem
vladajoči sistem, zopet okrepljeni bi'
rokratični režim v Avstriji ter trajno
vzdrževanje fevdalne oligarhije na
Ogrskem dokazujejo neoporečno, da je
AvstrO'Ogrska kot velesila poskusila
krepak sunek v imperialistični smeri.
Ta poizkus se opira na stari centrai
lisfični absolutizem; socialno in gospo--
darsko na stari fevdalni organizem z
njega carinsko'političnim izstradava'
njem množic ter združuje s tem novo
kapitalistično izkoriščanje, ki dobiva
za Jugoslovane, pridružene monarhiji,
značaj eksploatacije. Ta sistem pome'
nja za široke mase jugoslovanskega
ljudstva proletariziranje in osiromaše'
nje, ovira pa obenem industrijaliza'
cijo.
V kolikor pa izraža porajajoči se
imperializem silo dualistične Avstro '
Ogrske, postaja hkrati faktor, ki raz'
dira in prevrača. Njegova stebra sta
absolutistična metoda v Avstriji in
fevdalne razredne vlade na Ogrskem,
tako da je v kričečem nasprotju z vse'
mi zakoni političnega, gospodarskega
in socialnega razvoja, da ovira razvoj'
ne moči vseh narodov Avstro'Ogrske
ter jih goni v najblaznejšo nacionali'
stično politiko medsebojnega izigrava'
nja in klanja, namesto v skupen boj
?a svobodo in kulturo.
Vsem narodom skupni interesi, ka'
kor tudi zmagovita napredujoča ten'
denca vseh narodov Avstro'Ogrske k
nacionalni demokraciji, predstavljajo
proti absolutizmu in fevdalnemu dua'
Uzmu novo politično idejo narodne
avitonomije, t. j. preobrazbo Avstro'
Ogrske tako, da bo na enotnem gO'
spodarskem ozemlju vsakemu narodu,
brez ozira na zgodovinske
meje, zajamčena enotnost, samostoj'
nost in samouprava v vseh narodno '
kulturnih zadevah.
S stališča tega razvojnega pojmc'
vanja izjavlja jugoslovanska socialna
demokracija programatično:
1. Avstro'Ogrski JugoslO'
vani smatrajo za končni smO'
ter svojega nar od no ' pol iti č'
nega stremljenja popolno na'
rodno združitev vseh J u gO'
Slovanov ne glede na r azlič'
nost imena, vere, pisave in
dialektov ali jezikov.
2. Kot deli velikega enot'
nega naroda stremimo, da se
konstituiramo kot enoten ne'
rod ne glede na vse umetno
napravljene državnopravne
in politične p r e gr a j e , želeči
skupno nacionalno av t o nom'
no kulturno življenje kot
svobodna enota v popolnoma
demokratični konfederaciji
narodov.
3. K temu končnemu cilju nas
vodi le neumorno delo in boj na pod'
lagi obstoječih političnih razmer in
naprav sedanje dualistične Avstro '
Ogrske, boj za popolno demokratiza'
cijo vseh narodnih, državnih in poli'
ličnih institucij. Zlasti je boj za
splošno, enako in tajno volilno pravico
v Ogrski državni zbor, v hrvatski in
bosensko ' hercegovski sabor in v vse
avstrijske deželne zbore odločilne važs
nosti.  Iz tega razloga izjavlja konfes
310
Kronika, referati in kritike.
renca, da je treba politični boj za kow
cenfracijo vseh sil v tej smeri in v
tem delokrožju smatrati za najvažnej:
šo nalogo jugoslovanskih socialno de:
demokratičnih strank.
Jugoslovani, razcepljeni ne le poli:
tično na osem državnih, odnosno uprav:
nih teritorijev,  temveč tudi kulturno
Dr. Henrik Turna.
na štiri dele, nazivajoče se narode, so
tako oslabljeni, da le fiktivno žive sa:
mostojno življenje, ne da bi imeli v
sedanjem položaju potrebnih pogojev
za ustvaritev takih kulturnih razmer
in pozicij, da bi se mogli kot narod ali
narodi povoljno razvijati poleg drugih
kulturnih narodov.
Dejstvo je, da so poedini deli Ju:
goslovanstva vsled politične razceplje:
nosti, vsled dotik z raznimi tujimi na:
rodi, vsled vplivanja raznih gospodar:
skih sfer v marsičem diferencirali. Na
drugi strani pa je dejstvo, da vse, te:
kom časa nastale razlike po svoji na:
ravi in po svojem obsegu niso take, da
bi opravičevale separatizem posamez:
nih delov in cepitev na šiiri narode,
osobito je ta separatizem škodljiv, ker
noben izmed teh posameznih delov ni:
ma moči, da izobrazi svoje narodno
življenje. Nasprotno pa bi si mogli vsi
deli kot ena narodna celota ustvariti
vse pogoje narodnega življenja in krep:
kega kulturnega razvoja v prid sebi in
splošni kulturi.
Jug. soc. dem. stranka smatra se:
danje jugoslovanske narode le za ele:
mente, ki naj ustvarijo enoten narod
in konstatira, da treba v svrho oživo:
tvoritve te enotnosti smoirenega, skup:
nega, kulturnega in političnega dela, ne
glede na današnje politične formacije
in dele. Zlasti smatra potrebnim spo:
razumljenje o skupnem narodnem je:
ziku in pravopisu, kot prvem predpo:
goju popolnega enotnega narodnega
življenja Jugoslovanov. To pa je do:
segljivo le s sistematično postopno kuU
turno politiko v vseh delih tega na:
roda.«^
Na osnovu ove resolucije sastav-
ljena je resolucija socijalno demokrat-
ske konferencije Hrvata i Slovenaca,
održane u Zagrebu 6 oktobra 1918 god.,
koje prvu tačku donosi g. dr. V. No-
vak u svojoj Antologiji na str. 797.
Tivolska resolucija je od toliko većeg
značaja, što je Jugoslov. soc. dem.
stranka od sviju ondašnjih slovenačkih
političkih stranaka prva jasno i neust-
rašivo nastupila sa svojim programat-
skim ciljem: »potpuno ujedinje-
nje sviju južnih Slovena«. Ti-
me je posvedočila svoju zrelost u po-
znavanju nacionalno ekonomskog po-
ložaja i ujedno pokazala kako treba
narodno gospodarsko pitanje da se
rešava.
Posle tivolske resolucije od 22 no-
vembra 1909 od velikog je značaja za
jugoslovenski pokret među Slovencima
« Demokracija. Socialistična revija. 1—1918.
Kronika, referati in kritike.
311 i
organizacija jugoslovenskih srednješko-
laca, koje članove poznaje novija ju-
goslovenska istorija pod imenom »Pre-
porodaši«, kako su se oni zvali po
svom glasilu »Preporod«, koji je postao
čuven zbog svojih jugoslovenskih re-
volucijonarnih članaka. I o tom po-
kretu u Antologiji nema ni traga. Iz
prvog programa i pravila spomenute
organizacije od 13 januara 1912 god.
nas zanimaju pre svega sledeči čla-
novi:
»§ 1. Člani organizacije so samo
srednješolci.
§ 16. Organizacija se ustanovi na
temelju jugoslovanske narod:
nosti, polnega demokrati zi
ma in svobode duha.
§ 18. Zbližati se hoče z drugim
slovanskim, posebno jugoslovanskim
dijaštvom in v to svrho gojiti zanima:
nje za srbohrvatski jezik, Jugoslovan:
ske kulturne, narodnostne in politične
razmere in udomačevati srbohrvaško
in bolgarsko literaturo med Slovenci.«
Zbor, koji je primio ova pravila
vršio se mističkom svečanošću zaklet-
ve na revolver. Svi prisutni zakleli su
se na vernost do smrti u borbi za j u-
goslovensku ideju. Najjači im-
pulz dao je ovom đačkom pokretu
Ivan Endliher, koji je skoro posle os-
nivanja organizacije jugoslovenskih
srednješkolaca došao sa Sušaka na
ljubljansku gimnaziju. Već u maju
1912 god. nastupa kao govornik na
zboru narodno radikalne omladine, gde
je između ostalog kazao i ovo:
»Draga braćo Slovenci, svi smo mi
jedan narod i taj veliki narod od osam:
naest miliona neće umrijeti — samo se
svi mi moramo sjediniti u našoj vla:
stitoj državi; a to neće biti Avstrija,
nego sasvim samostalna Jugo:
slavlja! Mi ne tražimo od njih ni:
šta više, nego da nam dadu samo ono,
što nam pripada. I kada toga ne bismo
mogli postići milom, istupit ćemo si:
lom. A nećemo se ustavljati u svojim
opravdanim težnjama, pa makar tre:
bamo da razbijemo i samu
A v s t r i j u !«
iNekdiko meseci iza toga izbio jc
balikanski rat »in tedaj je završalo po
vsej slovanski zemlji in med malim
slovenskim narodom je vzplapolal vi:
soko ogenj svetega navdušenja, kate:
rega je netila iskrena želja, da bodi
jugoslovansko orožje pobedonosno. Za:
vedah smo se, da se bo odločila v tem
krvavem boju usoda balkanskih Jugo:
slovanov, zavedali smo se v polni meri
veličine in resnosti tega velikega po:
hoda naših bratov; zato pa tudi ni
bilo med Slovenci brezpomembnih,
hrupnih demonstracij, ampak na miren,
dostojen način, pa zato nič manj od:
ločen, pokazal je slovenski narod svojo
bratsko ljubezen do balkanskih Slo:
vanov.«^
Novi dogodaji na Balkanu snažno
su uticali na slovenačku omladinu, koja
je reorganizirala svoju organizaciju u
novu organizaciju jugoslovenskih sred-
nješkolaca sa sledečim pravilima i pro-
gramom:^
a) Namen:
1. Družiti in vzgajati slovensko di:
jaštvo v ideji jugoslovanskega narod:
nega ujedinjenja.
b) Program:
3. Organizacija navaja člane, da
se uče srbohrvaščine, razširjajo jugo:
slovansko literaturo in proučujejo ju:
goslovanske kulturne, narodnostne in
politične razmere.
4. Prireja v tem smislu predavanja
in debate.
5. Stopa v stike z drugimi jugosl.
srednješolskimi organizacijami.
^ Dr. I. Oražen, Med ranjenimi srbskimi
braU. Ljubljana 1913. Str. 5—6.
' Sudski akti Vr. 648/14 ad 53.
312
Kronika, referati in kritike.
xn 6. Spodbuja člane k potovanju po
jugoslovanskih zemljah in organizira
v ta namen Jugoslovansko po:
čit niško zvezo.
7. Agitira, da telovadijo dijaki pri
Sokolu in spoznavajo sokolski pro:
gram.
8. Za izpolnjevanje in razširjanje
naših idej izdaja organizacija glasi'
I o slovenskega dijaštva.
c) Ustroj.
9. V organizacijo lahko stopi vsak
dijak, ki je pripravljen Sir i t i i d e j e '
jugoslovanstva.
Zbog predviđenih persekucija bio je
ovaj program dosta oprezno sastav-
ljen. Tačniji program objašnjavala su
predavanja i privatna pisma, gde či-
tamo:
»... Hočemo s kulturnim in politici
nim ujedinjenjem vseh Jugoslovanov
ustaviti propadanje slovenskega, hrvat'
skega in srbskega življa v Avstriji.. .«^
»Če še ne veš, ima ta organizacija
za svoj končni smoter kulturno in pO'
litično ujedinjenje vseh Jugoslova'
nov...«»
1 novembra 1912 počeo je da izlazi
»Preporod, pokrajinsko glasilo
jugoslovenske napredne mladi-
ne na Slovenske m«, koji je raz-
vijao odličnu propagandu jugosloven-
ske misli. U svojoj drugoj godini »Pre-
porod« postaje glasilo jugoslovenskih
nacionalista. Posle konfiskacije 12 bro-
ja list prestaje sa izlaženjem. Optuž-
nica državnog tužioca u Gracu kaže
o tome:
»Organ slovenskog đaštva bio je
list Preporod, čije pisanje je bilo sistei
matsko uvjerenje, da je Ausiro'Ugars
ska monarhija najgori neprijatelj slot
venskog naroda, te propovijedanje pos^
' Iz konfiscirane korespondence. Suđ.aktovi
643114 pr. 10 ad 108
9 Ibidem Ust 588 ađ 313.
trebe, da se taj narod otcijepi i prisa'
jedini Srbiji. Kada je list zbog emi'
nentno veleizdajničke tendencije bio
zaplijenjen, osnovala su se dva druga
časopisa, i fo ,Glas Juga' i Jugosla'
vija'.«
»Preporod« imao je više odličnih
dobrotvora, od kojih ću da spominjem
samo ondašnjeg ljubljanskog grado-
načelnika, današnjeg senatora g. Ivana
Hribara, koji je nekoliko stotinarki
darivao za jugoslovensku nacionalnu
akciju i svuda oduševljeno agitirao za
list »Preporod«.
U prvom broju »Glasa Juga« od
1 marta 1914 postavlja omladinac Av-
gust Jenko program lista:
»Zahtevamo zedinjenje
sorodnih jugoslovanskih na'
r od no s t ni h skupin v en na'
rod jugoslovanski, politično
avtonomen in kulturno svo'
boden! Tako ukazuje s upre ma
lex — narodova volja! To je glas
j u ga I Naloga revije je razpravljati,
kako izvršiti ta najvišji zakon.«
»Glas Juga« bio je centralni organ
jugoslovenskih nacionalista, u kojem
su sarađivali tako Slovenci, kao i Hr-
vati i Srbi. Izašla su samo dva broja.
Vrlo lepo se odražava jugosloven-
ska misao u brošuri »Klic od Gospe
svete«, koju je povodom petstogodiš-
njice poslednjeg ustoličenja (18 mar-
ta 1914) uoči svetskoga rata napisao
omladinac Adolf Ponikvar. Evo neko-
liko odlomaka:
»Ko se spominjamo zadnjega ustO'
ličenja koroških vojvod, se predvsem
moramo spominjati zgodovinskega raz:
voja našega naroda, tistih dogodkov nai
še zgodovine, ki so nas dovedli do te:
ga, da je deželni knez obljubljal sloves'
no v slovenskem jeziku pravice slo:
venskemu kmetu, ko je ta že davno
Kroinika, referati in kritike.
313 S
ječal v najhujših sponah. In prvi ter
glavni vzrok te naše usode je bil, kot   \
smo videli, oni znani skupni greh vseh
Jugoslovanov, ki je prinesel vsem isto
pokoro, isto usodo —  tujčev jarem.
Jugoslovanska edinost se je kazala sko:
ro edino v vzajemnih grehih, medse:  i
bojnem zabavljanju, sporih in v skup:
ni usodi — sužnosti. Samo dvakrat —
v času   najhujših   narodnih stisk in
nadlog se je zavedel Jugoslovan, da
leži  njegova boljša usoda edinole v
edinosti, složnosti vseh jugoslovanskih
plemen; to je bilo ob času Ljudevita
Posavskega in poiem ob času novega '\
veka, ob velikem uporu slovenskih in ;
hrvatskih kmetov. To so tudi skoro
edini svetli trenutki slovenske zgodo:
vine. In če se je končal nesrečno Lju: \
devi tov upor in če je bil z Matijem ■
Gubcem, »kmetskim kraljem«, ves na: \
rod kronan z razbeljeno, žarečo železno i
krono, misel jugoslovanskega edinstva
ni izumrla, je ta misel živela dalje in |
živi še danes.
Preteklo stoletje je prineslo večini
naših bratov na Balkanu osvobojenje,
rešitev izpod turškega jarma,   ki so
pod njim zdihovali dolga stoletja. Zad:
nje dejanje te borbe za svobodo se
je odigralo pred našimi očmi v letih
1912.:13. V dnu svoje duše smo čutili,
da je kri, ki se je prelivala po mace: ,
donskih bojiščih in v Traciji ista, ki
teče po naših žilah, da se tam doli od:
ločuje usoda naroda, ki mu pripadamo
tudi mi.   Prišla je tudi preizkušnja: \
oglasil se je stari satan, zmagal ter za:
pletel brate v boj. Plačilo, ki ga je za \
to svoje delo zahteval, je samo nov \
opomin za bodočnost, nov opomin na
slogo, edinost, nov »zgled«, kako naj
ne nadaljujemo tudi mi s svojimi sta:,
rimi grehi.
Proč s polovičarstvom! Jugoslova: >^
ne so razdelili tujci, ker je bil in je še\
to prvi pogoj, da so nas mogli in da
nas še morejo izkoriščati. Tujci so nam
ugrabili našo jugoslovensko zavest in
s tem nam ugrabili pogoje našega živ:
ljenja, vse... Tujci nam še sedaj na:
rekujejo, koliko smemo biti Bolgari,
koliko Srbi, Hrvati, Slovenci, koliko
Avstrijci, koliko Štajerci, Korošci,
Kranjci,  Dalmatinci...
V nas spi še dovolj sil, v nas je
še moč, da vržemo raz sebe tujo skor:
jo in tuje okove. —Za vse to je treba
v prvi vrsti spoznanja, zakaj: »Kdor
hodi v temi, ne ve kam gre«, za vse to
je treba svobodnega obzorja, višin vla:
dajočih zemlje in morja. Spoznanje
naše zemlje in naroda, spoznanje
naše žalostne preteklosti, nevesele
sedanjosti in velikih ciljev bodoč:
nosti bo v nas rodilo pogum. Poj:
dimo s pesnikom po domovini, ki je
»hodil po njej in pil iz nje prelesti in '
nje — bolesti« in pridružili se bomo
radi grenkim romarjevim mislim: »Ne
daj mi dočakati, da bi storil suženj
suženjsko smrt. Moč mu dodeli, da
raztrga te vezi — če treba, da umrje
— naj umrje svoboden«.
To moč bomo predvsem črpali iz
jugoslovanske misli, misli edinstva Boh
garov, Srbov, Hrvatov in Slovencev in
velike bodočnosti svobodnega jugoslo:
vanskega naroda. Ta misel mora po:
stati del našega narodnega značaja,
naše narodne volje, in to bo, čim vr:
žemo raz sebe tujo skorjo, čim nam
naših misli in dejanj ne bo več pred:
pisoval — tujec.
Približno štirideseti rod so da:
našnji Jugosloveni, kar so se naselili
v svojih sedanjih bivališčih. — Koliko
teh rodov je res živelo svoje življenje?
Jugosloveni smo bili in smo še — me:
tla v rokah tujcev.
Iz tega suženjskega stanja jugo:
slovanskih plemen ni rešitve za kako
posamezno pleme. Začasno morda in
pod ceno, da so s tem izročena tuja
plemena gotovi smrti. Tujec bi s tem
314
Kronika, referati in kritike.
z našo pomočjo okrepil svoje vrste in
popolna zmaga bi mu bila zasigurana,
smrt vseh Jugoslovanov s tem zapečai
tena. Čim zahtevamo vsak zase svoi
bodo, življenje in čim skuša doseči fo
svobodo vsako jugoslovansko pleme,
Bolgari, Srbi, Hrvatje in Slovenci, na
lastno pest, brez ozira na svoje ples
menske brate ali celo profi njim, si s
tem Jugoslovani sami pripravljamo
sužnosf in narodno smrf za vse. Svoi
bodo, neodvisnost, boljšo bodočnost si
moremo Jugoslovani priboriti le s složi
nim nastopom, s skupnim delom.
V znamenju dela za ta veliki cilj
naše narodne bodočnosti se spominja^
mo zadnjega ustoličenja na Gospo:
svetskem polju, v znamenju tihega in
mirnega in vztrajnega dela, da čim:
prej pride čas, ko ne bo treba živeti
ob samih spominih, ko bomo življenje
v jugoslovanskih deželah res lahko
imenovali življenje.
Posledica »Klica od Gospe svete«,
tršćanskih dogodaja i dr. bio je ljub-
ljanski dački štrajk, kome slede hap-
šenja voda jugoslovensko revolucij o-
narno raspoloženih slovenačkih đaka,
a prvi slovenački dobrovoljci prelaze
u Srbiju.
Međutim je bio izvršen sarajevski
atentat i došlo je do svetskoga rata,
zbog kojeg je 7 decembra 1914 došlo
u s.rpskoj narodnoj skupštini u Nišu
do izjave srpske kraljevske vlade, ko-
ja je od naročito velikog značaja za
slovenački deo našeg naroda, jer se u
njoj u proglasima oficijelne kraljevine
Srbije prvi puta spominju Slovenci.
Kako se ovoj izjavi pripisuje suviše
malo važnosti i kako je malo poznato,
kako je došlo do toga, da se u njoj
spominju i Slovenci, držim za potreb-
no, da se s njom malo više pozabavim.
7 decembra (24 novembra) 1914 g.
srpska je vlada dala pred Narodnom
skupštinom sledeću svečanu izjavu:"
»Uverena u poverenje narodne
skupštine, dokle god svoje sile stavlja
u službu velike stvari srpske države
i srpsko:hrvatskog i slovenačkog ple=
mena, vlada smatra za svoju prvu duž:
nost, da se beskrajnim poštovanjem
pokloni pred svetlim žrtvama hrabro
i voljno prinesenim na oltar otadžbine.
Uverena u rešenost celoga srp:
skoga naroda, da istraje u svetoj borbi
za odbranu svoga svetoga ognjišta i
slobode, vlada kraljevine smatra kao
svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim
trenucima jedini zadatak, da obezbedi
uspešan svršetak ovog velikog vojeva:
nja, koje je, u trenucima, kad je za:
početo, postalo ujedno bor:
bom za oslobođenje i uje:
din i en je sve naše neslo:
bod ne braće Srba, Hrvata i
Slovenaca.
Vlada će se truditi, da bude veran
izraz te rešenosti narodne i ona će
verna svojim moćnim i junačkim sa:
veznicima, s poverenjem u budućnost
čekati čas pobede.«
Ova je izjava bila prihvaćena od či-
tave skupštine burnim i oduševljenim
pljeskom i povlađivanjem." Ogrom-
na je ova izjava za ondašnju malu Sr-
biju, koja je kao mali David zapretila
ogromnom Golijatu. Iako Srbija sama
toga nije izvela, već pomoću svojih
velikih saveznika, ipak je moralna sna-
ga ove izjave ogromna. Kad je bila
pročitana u Narodnoj skupštini, od-
mah je i prevedena na razne jezike i
poslata u središta savezničkih država.
Otkako je slovenačka zemlja došla
pod vlast Bavarca Tasila i skoro iza
toga (u VIII veku) pod franačku vlast
pak sve do 1 decembra 1918 nema za
>» V. Novak, Antologija str.707, br. 431.
" F. Šišić, Dokumenti str. 10
Kronika, referati in kritike.
315
Slovence važnijeg dana, kao što je
7 decembar 1914. Kad je na ruskom
i francuskom frontu grmalo na hiljade
topova, kad je austrijska vojska besno
bombardovala srpsku prestonicu Beo-
grad te je austro-ugarska armada na-
skakivala Srbiju na Drini i Savi, onda
je Srbija progovorila ime Slovenije.
Tako je došlo ime Slovenaca i njiho-
ve zemlje prvi puta zvanično u među-
narodni diplomatski svet, gde je bilo
ranije skoro potpuno nepoznato. Mno-
gi diplomati počeli su u enciklopedija-
ma da traže ime Slovenaca, da vide
ko su oni i šta će taj politički Benja-
min.
Velika i sudbonosna reč za Slo-
vence bila je progovorena u malom
Nišu, kojega su preplavile izbeglice iz
severnih i zapadnih delova kraljevine,
da je broj stanovnika u onim danima
narastao na 200.000. Kao evropski di-
plomati, tako su i Srbijanci, koji u
većini nisu imali pravih pojmova o
Slovencima, ma da su od vremena na
vreme što čitali o njima u novinama,
počeli da se za Slovence interesuju.
Ništa čudnovato onda nije bilo, kad
su čak istaknutiji ljudi zamenjivali Slo-
vence sa Slovacima'^ i da su čak srp-
ski geografi početkom ovoga veka pi-
sali Gerc mesto Gorica i Cili mesto
Celje...
Ovom prilikom moram da podvu-
čem, da se šira slovenačka politička
javnost prilikom toga važnoga istorij-
skoga dogođaja uopšte nije ganula i
da je još tri godine kasnije izjavljao
»vođa slovenačkog naroda« dr. Ivan
Šušteršič urbi et orbi, da neki član
Jugoslovenskog Odbora, koji je bio
" God. 1912 uspelo je da su dva daka Slo-
venca bili primljeni kod Pašića. „Nemalo sta se
začudila, ko ju je Pašić ogovoril ; ,Va8 dvojica ste
Slovaci, studenti...'
,Ne. mi smo Slovenci.'
,Pa jest, znam ja to, Slovaci. Slovenciin
okrenil je pogovor v dobrodošla gosta...' I. J. Kolar,
Preporođovci. Kamnik 1930.
slovenački kum niskoj deklaraciji, ne-
ma nikakvog prava da govori i nastu-
pa u ime Slovenaca.
Preostaje nama pitanje, kako je
došlo do toga, da niska deklaracija od
7 decembra 1914 spominje i oslobo-
đenje Slovenaca?
Prethodnik niske deklaracije je
proklamacija srpske Vrhovne komande
od 4 avgusta 1914, koja glasi:"
»Najveći i zakleti neprijatelj naše
države i našega naroda iznenada i bez
ikakvog razloga nasrnuo je besomučno
na našu čast i na naš život. Austrija,
taj nezajažljivi severni naš sused, već
je nagomilila vojsku i učinila više poi
kušaja, da pređe našu severnu granicu
i da porobi našu divnu otadžbinu.
Njoj kao da je bilo malo,
što smo mi morali godinama
mirno da slušamo jauke mi :
I i ona naše braće, koji su do
nas dopirali iz Bosne i Her =
cegovine, iz Banata i Bačke,
iz Hrvatske, Slavonije, Sre =
ma i sa našega mora, kršne
Dalmacije. Sada je zatražila naj'
više, traži našu glavu, našu nezavisi
nosf, život i čast Srbije.«
Kako vidimo su u toj proklamaciji,
koja je značila vanjsko politički pro-
gram i ratni cilj kraljevine Srbije, i
koju je telegraf razneo po čitavoj zem-
lji, nabrojene sve srbohrvatske jugo-
slovenske pokrajine u Austro - Ugar-
skoj, a ni jedna od sedam slovenačkih.
Što je značio taj program za Slo-
vence? Značio je za njih sigurnu po-
litičku smrt, jer bi bili ili ostali u
Austriji ili bi ih podelili Italijani i
Mađari. Pored dnevnih zapovesti svih
vojnih komanda, od Vrhovne do čet-
ne, saopštavali su ovu slovenačku smrt
i ogromni plakati, nalepljeni po čita-
vom Nišu. Sa tih plakata sjajilo se u
zlatnu budućnost samo srpsko i hrvat-
" V. Novak, Antologija str. 706, br. 430.
316
Kronika, referati in kritike.
sko ime. Niko u ništoj javnosti od
toga nije pravio pitanja, čak nijedne
novine se ovom prilikom nisu setile
Slovenaca. Prirodno bi bilo, da kad
se već nije setio Niš, da progovore
Ljubljana i Zagreb; a od nikud nikak-
vog glasa.
U to kritičko doba opet se pojavi*
dr. Niko Županić, za kojega je sa
pravom kazao Josip Rajsner, bivši na-
rodni poslanik, na skupu jugosloven-
skih naprednih akademskih starešina
god. 1932, da je bio takoreći »poslanik
neoslobođene Slovenije kod srbijans
ske vlade«.
On je treći dan posle odbivenoa
austro-ugarskog ultimata napustio Beo-
grad i došao u Niš, gde je budno pra-
tio dogođaje, naročito akcije srpske
vlade. Kad je jednog dana rano u
Nišu čitao veliki plakat sa proglasom
Vrhovne komande, koji je, naravno
bio sastavljen u sporazumu sa vladom,
zamaglile su mu se oči, jer je mislio
da je došao kraj jugoslovenskom ide-
alu, njegovom idejnom jugoslovenskom
carstvu, videči da Slovenci nisu spo-
menuti u oslobodilačkom programu.
Sam bez sretstava i bez veza sa svo-
jom užom domovinom, nije znao, kako
treba da nastupi. Konačno se je resio
za što bržu akciju, jer je postojala
opasnost, da proklamaciju izrabi itali-
janska diplomacija, koja je i za slučaj
neutralnosti tražila od Austrije izvesne
delove slovenačke zemlje.
Na rođendan cara Franje Josifa,
18 avgusta 1914, uputio se Županić u
niško okružno načelstvo i pokucao na
kabinet g. Nikole P. Pašića, srpskog
ministra inostranih dela. Gospodin Pa-
• Narodna Enciklopedija, IV, Zagreb 1929.
Str. 153: „Kao dobrovoljac na vojnoj dužnosti u Niäu
(1914) pripremao je Županić, sporazumno sa srp-
skom vladom, akciju za oslobođenje i prisajedi-
njenje Slovenaca Njegovim nastojanjem ušli su
Slovenci u vladinu deklaraciju u Nišu."
šić ga nije primio, već mu je putem
svog sekretara saopštio, da je još pre-
rano razgovarati o Slovencima. Uvre-
đen i razočaran napustio je ministar-
stvo i razmišljao o nadaljnim koraci-
ma, koje treba da učini.
Najpre se je prijavio ruskom po-
slaniku, koji ga je primio, više od jed-
nog sata pažljivo saslušao i obećao mu
svojo pomoć u stvari Slovenaca. Iz
ruskog poslanstva uputio se Ljubi Jo-
vanoviću, tadanjem ministru prosvete,
koji je bio profesor univerziteta i
član Srpske akademije nauka. Županić
je mislio, da će L. Jovanović kao isto-
ričar najbolje poznavati slovenačku
prošlost i da će kao idealista podupreti
njegovu akciju za prijam Slovenaca u
program oslobođenja zajedno sa Srbi-
ma i Hrvatima. Žalio mu se, kako je
proglas Vrhovne komande izostavio
Slovence iz programa oslobođenja i
ujedinjenja i molio ga, da sc ovo pr-
vom zgodnom prilikom ispravi. Ljuba
Jovanović pravio se, ko da Županić
proglasa nije dobro pročitao i uvera-
vao ga, da je sve u redu, zbog čega
neka mirno čeka dan pobede. Županić
nije hteo da popusti i uveravao ga, da
stvar nije takva, kao što kaže g. Jo-
vanović. Nije ga mogao uveriti, dok
mu nije iz štamparije doneo primerak
proglasa. Tek via facti je Ljuba Jova-
nović priznao veliki nedostatak ovoga
državnoga akta. Županić je Jovanovi-
ću i dokazao, da ovaj program iz
osnove negira jugoslovensku akciju i
ostvarenje Jugoslavije, jer bi prema
recima proglasa moglo doći samo do
osnivanja Velike Srbije ili Srbohrva-
tije. Posle toga Ljuba Jovanović smi-
rio je Županića i obećao mu svoju
pomoć.
Jer je Županić znao, da će ga još
najbolje razumeti istoričari i geografi,
obratio se na staroga državnika Sfo-
jana Novakoviča i njegovog kuma,
akademika Ljubu Kovačevića. Njima
Kronika, referati in kritike.
317
je Županić na osnovu istorije i sta-
tistike dokazao, da je slovenačka teri-
torija kompaktna, da Slovenci nisu
nesvesna austrijska raja, več da stoje
kulturno i ekonomsko visoko i da bi
bila ogromna šteta za Jugoslovenstvo,
kad bi isčeznuli. Kad je tvrdio, da ima
samo u južnoj Štajerskoj i Prekomur-
ju više od pola milijuna Slovenaca,
obojica su se čudili, jer jima tamošnje
prilike nisu bile dovoljno poznate.
Stojan Novaković je Županića više
puta gostoljubivo zvao zbog informa-
cija te se kod srpske vlade i zauzi-
mao za stvar Slovenaca. Jednako je
posećivao i bivša ministra Voju Velj-
kovića i Stojana Protića, koja je
uveravao o potrebi prijema Slovena-
ca u srpski oslobodilački program.
Razume se, da je Županić našao i u
Jovanu Cvijiću i Pavlu Popoviču verne
slušaoce i potpomagače ideje.
Srećom nalazio se u Nišu kao
pomoćnik ministra inostranih dela, ka-
sniji naš poslanik u Londonu, g. Joca
Jovanović, koji je jugoslovensku stvar
dobro razumeo i voleo. Sa njime se
je Županić često sastajao i dao mu
kratak ocrt rasprostranosti, kulture i
statistike Slovenaca, Taj je bio preve-
den na francuski i engleski i predat
diplomatskim funkcijonarima, koji su
odlazili u Pariz, London, Petrograd i
.\meriku. Joca Jovanović je brzo uvi-
deo potrebu, da se i Slovenci prime
u zajednički program oslobođenja i
ujedinjenja. On je i ono veče pred
sastanak Narodne skupštine odlučio
sudbinu Slovenaca u prvoj fazi nje-
zinog razvoja. Zajedno sa svojim se-
kretarom Milanom Gavrilovićem uti-
cao je na Pašića, koji je i naredio, da
se prime Slovenci u deklaraciju i da
se u zvaničnim izjavama naglašava ju-
goslovensko ime. Razume se, da su
Zupaniču pomogli i srpski novinari i
drugi javni radenici, od kojih su se
naročito istakli gospoda od redakcije
»Politike«, direktor »Novosti« poč.
Savčić i njegov prijatelj Milan Mitić,
jeromonah kaleničkog manastira. Sled-
nji je prema Županićevim uputstvima
napisao niz članaka o Slovencima, me-
đu ostalim i onaj čuveni članak »Je- i
dan presto, koji čeka«, naime
vojvodski presto na Gosposvetskom
polju, na koji treba da sedne Petar 1 i
Karađorđević. Više članaka napisao je
i slovenački dobrovoljac »preporodaš«
V. Fabjančić.
Niskom deklaracijom od 7 decem-
bra 1914 god. bili su utvrđeni novi
putevi vanjske politike kraljevine Sr-
bije i samo na osnovi toga programa
mogao se je skoro za tim formirati
Jugoslovenski Odbor u Londonu. Zato
je i Županić skoro iza vladine dekla-
racije napustio Niš te otišao preko So-
luna i Atine u Rim, gde su počeli da
se skupljaju kasniji članovi Jugoslo-
venskog Odbora.
*
Od važnijih dokumenata o narod-
nom jedinstvu iz vremena akcija Ju-
goslovenskog Odbora mogla bi se spo-
menuti i pozdravna depeša, poslata
pretsedniku Sjedinjenih američkih dr-
žava Vilsonu sa protiaustrijskog zbora
američkih Slovenaca u Clevelandu, odr-
žanom 28 aprila 1916. Depeša glasi u
originalu
»Woodrow Wilson, President of
United States, Washington, D. C.
We, the Slovenians of Cleveland
and vicinty, gathered together in a na=
tional meeting, April 28 th, 1916, rea/i--
ze that in view of the présent condi=
tions existing between the United Stai
tes and the German empire, it is our
patriotic duty as good American Citi'
zens, to pronounce our unlimited lo:
yalty to the Constitution and Laws of
"Slovenija vstani! Govor dr. N. Žu-
panića pred Slovenci v Clevelandu 28. aprila 1916.
Cleveland, Ohio. 19ia Str.Vm-IX.
318
Kronika, referati in kritike.
the United States; and we express our
loyalty and our sincère thanks to the
président, Woodrow Wilson, for his
noble defense of humanity, honor and
the welfare of American Citizens. We
express also our heartfeld gratitude to
those fighting for real democracy and
the freedom of small and oppressed
nations, and we thank noble France
and her allies, as we see in their vies
tory the libération of our bref hren suf:
fering under the inhuman AustrosHun'
garian rule, from which tyranny we
fled across the ocean to the land of
golden liberty.
United b y tie s of bl o od,
l anguage and auf fering with
the Croatians and S e r b i a n s ,
we f e el the sacrifices and
s or r ow s of S e r b i a as our o w n
s uf fering, and w e hop e from
the bottom of our hearts for
the libération and union of
our nation in one i n d e p e n s
dent and démocratie State
of Jugoslavia.
Ova depeša, na koju je Vilson i
odgovorio, važna je zbog toga, što s
njom — u koliko mi je poznato —■
američki Slovenci sami prvi put opo-
zoravaju pretsednika Sjedinjenih ame-
ričkih država na postojeći problem ju-
goslovenskog narodnog jedinstva. Tre-
ba da se podvuče, da je to bilo u vre-
me neposredno posle neprijateljske
okupacije Srbije, u vreme, kad je bila
Amerika još neutralna i kad su tamo
još u svim većim varošima postojali
austrijski konzulati, zbog čega je bilo
opasno raditi protivu Avustrije. Po-
znato je, kako su austrijski plaćenici u
Jolietu i St. Louisu na Misuru organi-
zovali napad na život N. Županiča,
predstavnika Jugoslovenskog Odbora
u Americi. ,
O majskoj deklaraciji Jugoslovena
skoig Kluba kaže gosp. profesor ovo:
»Sve snažnijoj i pobedonosnijoj reči
srpskog oružja i junaštva dođe smeona
izjava poslanika Jugoslovenskog Kluba
u bečkom Carevinskom Veću (30 ma--
ja 1917)...«^
Time je o majskoj deklaraciji, o
kojoj se je već mnogo diskutovalo,
naročito god. 1927 prilikom njezine
desetogodišnjice, a diskutuje se i da-
nas, vrlo malo kazano. Trebalo bi ju
kritički osvetliti sa sviju strana i isto-
rijskom istinom utvrditi, u koliko je
ona pokretu za ostvarenje jugosloven-
ske misli i narodnog jedinstva sviju
Jugoslovena koristila, a u koliko ško-
dila. Dalje bi trebalo utvrditi u koliko
je na članove Jugoslovenskog Kluba
uticala »sve snažnija i pobedonosnija
reč srpskog oružja i junaštva«, t. j.
momenat, kad je trula zgrada Austro-
ugarske monarhije već počela da se
ljulja, da je došlo do »smeone izjave
poslanika Jugoslovenskog Kluba«, kao
i to, koji od potpisnika ove deklari-
cije su shvatili reči »državno tijelo
pod žezlom Habsburško-lorenske dina-
stije«'* doslovno, a koji su te reći dr-
žali samo za masku, pod kojom se
kriju naše davne težnje za ostvare-
njem istinite Jugoslavije. Da su onda
bila mišljenja razdvojena, pričaju mno-
gi raniji, a i kasniji dogodaji. Sto se
tiče koristi i štete, koju je majska de-
klaracija donela jugoslovenskom po-
kretu, sigurno je ovo: Koristila je u
toliko, u koliko je u širokim masama
austrijskih Jugoslovena probudila i o-
jačala svest narodnog jedinstva i u ko-
liko se je moglo s njom u inostranstvu
dokazivati, kako duboko je kod aust-
rijskih Jugoslovena prodro princip sa-
moodređenja naroda. Škodila pak je,
što su ju mnogi austrofilski političari
u savezničkim državama, naročito u
Engleskoj i u Vatikanu, upotrebljavali
>5 V. Novak, Antologija str. LVI.
" Majska deklaracija nalazi se u .Antologiji'
na str. 751.
Kronika, referati in kritike.

kao dokaz, da nije glavni uslov za
ostvarenje jugoslovenske misli da se
Austro-Ugarska monarhija razbije, već
da se reorganizuje, što žele austrijski
Jugosloveni sami time, da stvore sa-
mostalno državno telo pod žezlom
Habsburško-lorenske dinastije. Ovako
tumačenje majske deklaracije silno je
ometalo rad Jugoslovenskog Odbora i
čak je izgledalo, da će ova jedino pra-
vilna akcija propasti.
Zanimljivo je kako je Jugosloven-
ska socijalno demokratska stranka gle-
dala na majsku deklaraciju. O Božiću
1917 god. održan je X redoviti zbor
stranke i tom prilikom je dr. Henrik
Tuma, govoreći o majskoj deklaraciji,
kazao:
»To važno poliiično idejo (naime
ideju narodnog jedinstva) je izreklo
razredno organizirano delavstvo Jug.
soc.'dem. stranke že 1. 1909. ob pra=
vem času (= pre rata!) na pravem
kraju in v pravi obliki ob polni indii
ferentnosti vse južnoslovanske javnot
sti.«"
*
Jugoslovenskom Sokolstvu kao naj-
jačem propagatoru jugoslovenske mi-
sli i odlučnom čuvaru narodnog jedin-
stva, naročito posle svetskoga rata,
autor »Antologije« posvetio je mnogo
pažnje i objavio više značajnih doku-
menata. Hteo bi samo još da opozorim
na jedan vrlo važan dokumenat sokol-
skog Jugoslovenstva. U članku »U spo-
men brata Oražena«'* piše dr. Laza
Popović o svojim sastancima sa dr.
Ivanom Oraženom prve godine posle
Oslobođenja:
»Tok misli naših: Jugoslovenstvo
je kao ideja gotovo, to su izvršili naši
" Drag. Lončar, Politiêno življenje Sloven-
cev, Ljubljana 1921. Str. 111.
" Spomenica o L jugosl. vsesokolskem zletu
V Ljubljani 1922, Ljubljana 1923. Str. 9—12. Vidi
također: V. Bučar, Dr. Ivan Oražen. Ljubljana 1931.
Str. 22—25.
dedovi; mi deca, unuci, praunuci, sa
našim vrlinama i manama, preuzevši
celo nasledstvo, ponašaćemo se razli:
čito; jedni — manja grupa — izabrani,
kako god hoćete da se nazovu, to su
čisti Jugosloveni, oni su se oslobodili
svega, što razdvaja u biti, misle na
ono, što je od koristi celini Jugoslov
venstva, rade ono, što donosi koristi
celini Jugoslovenstva, vole ono, što je
zajednički jugoslavensko; i sve to je
iskreno, istinito, duboko. Onda dolaze
sve veće grupe, i sve manje jugoslos
venske; i sve se završava u najvećoj
grupi, u jednoj maglovitoj, neoprede:
Ijenoj, labilnoj masi, što kao debeo
sloj čini kraj; ovaj je najmutniji, i
glavno bi bilo poraditi, da se slegne,
staloži, smiri u jedan stabilan odnošaj,
kao kamen kad potone i legne za ve:
čita vremena na dno; napred, tamo
gore, u onom najčistijem, gornjem,
manjem delu, koji je čisto Jugoslaven:
ski, tamo je i Jugoslavensko Sokol:
stvo, koga vodi i reprezenfuje Oražen;
ono je kao neka jezgra spremanja sna:
ge, da se Jugoslavenstvo održi, da se
Jugoslovenstvo kao fakat odmah spro:
vede integralno, i da se odatle dalje
razvijaju izdanci pravca jačeg, svetli:
jeg, boljeg jugoslavenskog napredova:
nja ...
Takav je bio tok misli naših. Za:
što smo mi o tome tako mislili, kojim
razlogom i pravom, baš mi?! To je
bila devetnaesta godina slavna, gde
je Sokolstvo izgledalo četom zatoč:
nika, koja ima da razlupa vrata na
pu,fu iz mraka u svetlost. Ne odmor,
nego pokretanje u slobodi i u još veću
slobodu, to smo hteli: i za to da sve
učinimo, da sve dama, štogod imama
i možemo. Zato smo tako mislili...
Cela konstrukcija Jugoslovenskog
Sokolstva bila nam je gatova, sazdana.
Znali smo do najmanjih sitnica, što
hoćemo i kako će da izgleda. A naj:
320
Kronika, referati in kritike.
jače udarali i kovali smo oko jezgre
Jugoslovenskog Sokolstva, a ta je jez:
gra: svršeno i totalno sprovedeno je:
dinstvo, sakovano jedinstvo sa tri dela
od pre devetnaeste godine. Znali smo,
da je oklavanje greh, da mana defekat,
Dr. Laza Popović.
da je svaki izgubljen časak udaljeva:
nje od moći, da se stvar svrši kako
treba. Sve je išlo složno, sporazumno,
upravo smo se izmenjavali u građenju
naše kule sokolske i njenih bedema...
Tako smo došli dotle, da smo sma:
trali kao najhitniji atribut i karakteri:
stiku Jugoslovenskog Sokolstva — ako
će da bude jugoslovenski — bezobzirno
i do kraja sprovedeno jedinstvo, spol ja
i unutra. Bez toga jedinstva spol ja i
unutra mi smo Jugoslovensko Sokol:
stvo negirali, ako je trebalo da bude,
bilo nas je od njega stid, ako bi u
njemu morali živeii, mi mu ne bi ve.-
rovali, ne bi verovali!...
U tome jedinstvu Jugoslovenskog
Sokolstva videli smo kao važan faktor
jedan sokolski jezik. Dobro zapamtite,
sestre i braćo, ne jednu nomenklaturu
i terminologiju sokolsku, nego jedan
i isti sokolski jezik za sva tri integri:
rajuća dela. Živi jezik, kojim se misli,
oseća i radi i govori u Jugoslovenskom
Sokolstvu, i kojim s piše. Bez jednoga
jezika ne može da bude jedinstva so:
kolskoga, i ako je bez toga onda je
u tom jedinstvu utkana i sakrivena
jedna laž!...
Ne treba samo da mislite, da su
nama teškoće bile nepoznate, da smo
mi bili pijani, slepi, ludi i siloviti Iju:
di — učinili bi nam time nepravdu.
Ali za taj gornji, prozirni, bistri sloj
najčišćega Jugoslovenstva, za iu jezgru
Jugoslovenstva, za tu četu sokolsku,
mislili smo, da nije teško što mi zahte:
vamo i tražimo. Baš zato, da se olakša
razvoj i put celokupnoj masi narodnoj,
da joj se dadu primeri, da se spreme
uslovi preobražaja, kada će sve, iz če:
ga se Jugoslavija sagradila, i biti pot:
puno jugoslovensko ...
Taj jedan jezik sokolski trebao je
da bude srpsko:hrvatski. Tako smo mi
sanjali, tako smo mi mislili, tako smo
verovali i tako smo hfeli. I ta je naša
ideja dovršavala i zaokružavala okvir
Jugoslovenskog Sokolstva, čiji smo slu:
ge i radenici bili. U bit Jugoslovenskog
Sokolstva računali smo jedan jezik so:
kolski, govoren i pisan, jezik srpsko:
hrvatski. To smo mi Meli već u Mari:
boru da na skupštini iznesemo, i da
izradimo načine i metodu, kako da se
to u Jugoslovenskom Sokolstvu prak:
tično i do kraja sprovede i ostvari! —
Govorilo se i onda o sokolskoj po:
litici. Znali smo mi to! Držali smo, da
sokolska politika ne sme da ima diplo:
matisanja i zavijanja, držali smo da
sokolska politika mora biti slobodna i
slobodarska, maksimalna u postavlja:
nju načela i sprovođenju njihovom, i
držali smo, da sokolska politika mora
Kronika, referati in kritike.
321'
biiti apsolutno i totalno jugoslovenska,
te da kod toga ne sme ni pol kojem
obziru zavisiti ni od koga, ni od koje
strane, ni trunke! Po našem mišljenju
je Jugoslovensko Sokolstvo moralo da
bude čuvarom, braniteljem i
zaštitnikom jugoslovenskog
jedinstva (kao preteče slovenskog
jedinstva ) i jugoslovenske i s t i s
ne, pa makar nasuprot svemu i svima
što su na smetnji. Bez te istine videli
smo jugoslovenski život tamo gnjio,
propao! U tu istinu jugoslovensku za
Sokolstvo je bio fundamentom jedan
jezik i to srpskoshrvatski. To mora
odmah jasno, bezobzirno i čisto da se
rekne i istakne, da se u pravcu prema
svetlosti iskorači i istupi što se dalje
može. Jer će da dođe vreme reakcije
i puzanja, i naši putevi u svetlost
biće za duže vreme zavijeni u tamu, i
naše mlade sestre i braća neće sve tako
videti lepo i jasno i istinito kao
sada...«
Svršavam svoje kritičke primedbc
dr. V. Novakovoj Antologiji jugoslo-
venske misli i narodnog jedinstva. Kod
sviju nedostataka moram ipak prizna-
ti, da je uvaženi gospodin profesor
uložio u svoje delo mnogo truda i
vremena i nadam se, da će, ako dođe
do drugog izdanja, isto popuniti i op-
remiti kritičnim uvodom. Moraće da
izostavi »misli« svih onih, koji nisu
bili ni preteče, ne vesnici a još manje
stvarioci Jugoslavije, jer isticanjem
malenkosti potiskuju se u pozadinu
važniji dogodaji i istoričar može zbog
toga da izgubi crveni konac procesa
našeg oslobođenja i ujedinjenja. Isti-
canje malenih dogođaja krivo je, što se
danas sve više i više pojavljuju sitni
ljudi, koji traže neke naročito privile-
govane položaje u našoj državi, tvr-
deći da su oni pravi Jugosloveni, a u
dokaz svojih zasluga za Jugosloven-
stvo naročito naglašavaju važnost sit-
nih dogođaja. Došlo je čak tako da-
leko, da se ti sitni ljudi, među kojima
ih ima mnogo sa vrlo sumnjivom na-
cionalnom prošlošću, organizuju u
grupe, koje svima prête i to samo s
namerom, da oni mogu što pre da
dođu na razna visoka ili unosna mesta.
Malo veću pažnju moraće gospo-
din profesor da posveti jugosloven-
skom pokretu kod Slovenaca, jer su
i oni, iako maleni po broju mnogo
doprineli ostvarenju jugoslovenske mi-
sli i narodnog jedinstva. Pošto je au-
tor »Antologije« izostavio puno vrlo
važnih dogođaja i osoba" iz jugoslo-
venskog pokreta kod Slovenaca, što
sumnjam, da je uradio »zbog obimno-
sti prikupljenog materijala«, resio sam.
da napišem kritične primedbe »Anto-
logiji« i time da skrenem pažnju na
glavne nedostatke.
Nadam se, da će »Antologija« naići
na odziv, kakav ga ona želi i da će
skoro doći do drugog, posve isprav-
ljenog (i u pogledu pogrešaka u slo-
venačkim tekstovima!) i popunjenog
izdanja, što će biti svim iskrenim Jugo-
slovenima u ponos, a istorijskoj nauci
u korist.
Vekoslav Bučar.
Kako so kopali v Stehanji vasi pri
Št. Lovrencu na Dol. zaklad.
Dobro uro hoda od St. Lovrenca
je podružnica povišanja sv. Križa v
Stehanji vasi. Cerkvica je, kolikor se da
dognati, najstarejša v tukajšnji žup-
niji, saj ima zunaj cerkve na strani
proti vasi na steni gotsko letnico 1449
in tudi gotski prezbiterij. Pod cerkvijo
vodi pot v vas in pod to potjo je do-
linica, ki ji pravijo Anžlova dolina.
Tik ob poti v tej dolinici pa stoji star
opuščen čebelnjak. In pod tem čebel-
njakom pa je, kakor pripoveduje stara
N. pr. dr. Niku Županiča, kojega spominju
skoro svi noviji istoričari i državnici, čak i Masa-
ryk i Beneš u svojim memoraima, kao i M Pav-
lova u svojoj knjizi o Jugoslovenskom Odboru
21
322]
Kronika, referati in kritike.
pravljica, zakopan zaklad. Drugi pa
vedo zopet povedati, da je tudi nad
potjo proti cerkvici zakopan zaklad.
Ponoči so ljudje nekdaj večkrat videli,
da je na tem mestu pod potom zaklad
»cvetel«. Pred kakimi 60 leti pa sta se
ojunačila dva fanta Martin Fink in
Luka Fortuna, da gresta zaklad kopat
in vzdignit. To sta poskusila ponoči
med 11. in 12. uro. Naredila sta naj-
prvo okrog prostora, kjer naj bi bil
zaklad, lis, pokropila ves prostor z
blagoslovljeno vodo in začela kopati.
Komaj pa sta začela s kopanjem, se
je kar naenkrat pojavil zunaj risa črn
psiček, ki se je neprenehoma zaganjal
v nju, pa samo do risa, čez ni mogel,
ker je bil prostor blagoslovljen. Ob-
enem pa sta slišala kopača, da so tekali
po ulici od križa ob potu proti vasi
konji in sicer brez glav, ki so silno rez-
getali in brskali in z nogami kresali,
da se je videl ogenj. Pa sta le še dalje
kopala in prikopala tako daleč, da sta
že čutila lonec z zakladom. Kar na-
enkrat pa ju je objel tak strah in groza
radi vednega zaganjanja psička proti
njima in rezgetanja konj in ognja, da
sta vse popustila in zbežala domov.
Zaklad pa se je pogreznil še sedem-
krat globlje v zemljo.
L Šašelj.
Mihajlo Pupin, Od pastirja do
izumitelja, 11. del. S pisateljevim do-
vojenjem prevel Pavel Breznik, izdala
Vodnikova družba, Ljubljana 1932. —
S to knjigo smo dobili v slovenskem
prevodu celotno avtobiografijo slavne-
ga našega rojaka. V tem delu nam
nadaljuje pripovedovanje o svojem
studiju v Cambridgeu, opiše nam stu-
dij v Berlinu in nato svoje učiteljsko
in znanstveno delovanje na univerzi
Columbiji. Čeprav je v knjigi razložena
vsa moderna teorija o elektriki in svet-
lobi, je vseskozi razumljiva tudi za
poprečnega  čitatelja. Pisatelj  opisuje
silno zanimivo vse, česar se poloti, pa
naj bo že razvoj in dvig nemške dr-
žave, problem narodnega sovraštva v
Evropi, vprašanje znanstvenega studija
na ameriških univerzah, ameriški ide-
alizem ali pa njegovo pojmovanje bo-
žanstva in sveta. Skozi vrsto teh zani-
mivih vprašanj nas pa vodi kot rdeča
nit dogodek za dogodkom iz avtorje-
vega življenja. Ta knjiga je imela v
izvirniku in v prevodih v raznih jezi-
kih povsod zelo velik uspeh, enako
tudi prvi del v slovenskem prevodu.
Prepričani smo, da bo vsakdo, ki ga je
prečital, segel tudi po drugem delu in
ga prebiral z istim zanimanjem kakor
prvega. Prevajalec pri mestoma zelo
težkem besedilu ni imel lahkega dela,
a je svojo nalogo častno rešil: popu-
larni izvirnik je podal v poljudnem,
lahko razumljivem jeziku. Ž.
František Pospišil: Etnologickč ma-
teriâlie z Jihozapadu U. S. A. (Antro-
pogeografické hodnoceni studijné ce-
sty k SW-Indiânum na podklade pri-
rodovëdeckém.) Dil I. Brno 1932. S. 256.
G. dr. F. Pospišil, direktor Pokra-
jinskog muzeja u Brnu putovao je 1930
i 1931 po Sjedinjenim državama radi
nacionalne propagande a ujedno i radi
studija. Tako je za predmet svojih
studija odabrao Indijance u jugoza-
padnom delu američke unije (SW), u
državama Arizona i Novi Meksiko, jer
su ti Indijanci očuvali svoju staru kul-
turu. Iz te oblasti pisac je doneo u
Čehoslovačku mnogo etnološkog ma-
terijala i knjiga. Napisao je i delo u
kom je izneo rezultate svojih posma-
tranja i proučavanja kod pomenutih
Indijanaca. Delo je zamišljeno u dve
knjige. Izišla je prva. U njoj je najpre
izneta antropogeograska karakteristika
proučavane oblasti: izloženi su svi geo-
grafski činioci koji su od značaja i od
uticaja na život i kulturni razvitak
Indijanaca na američkom Jugozapadu,
a u tom odeljku su i podaci o raspro-
Kronika, referati in kritike,
323
stranjenju i o broju tih Indijanaca. U
drugom odeljku je u glavnim potezi-
ma ocrtana materijana kultura (kuća.
odeća, ishrana, privreda, keramika, ple-
tarstvo, tekstilna radinost, kujundži-
luk i obrada dragog kamenja). U tre-
ćem odeljku je pretstavljena duhovna
kultura (društveno uređenje, »nauka«,
vera i umetnost). Treći odeljak, u po-
ređenju s prva dva, srazmerno je ve-
oma kratak. To je u vezi s piščevim
planom rada: prva knjiga daje uglav-
nom opšti pregled, a u drugoj biće
monografske studije o pojedinim pi-
tanjima, poglavito iz oblasti duhovne
kulture.
Na kraju knjige je veoma obimna
bibliografija dela, poglavito na engles-
kom, koja govore o Indijancima na
Jugozapadu američke unije. Taj spisak
zahvata str. 177—238, što samo po sebi
pretstavlja težak a vrlo koristan po-
sao. Za strani naučni svet dat je pre-
gled sadržine na engleskom jeziku
(str. 241—247).
Knjiga je tehnički odlično i ras-
košno opremljena, a razumevanje
teksta je olakšano brojnim ilustracija-
ma: ima više od 400 veoma uspelih
slika.
Pisac je knjigu namenio svojim
sunarodnicima, Čehoslovacima, da ih
upozna s kulturom i rasom koje izu-
miru, nastojeći uz to da unese ipak
samo one činjenice koje imaju vredno-
sti za uporednu etnologiju. Kao što
se i iz prikaza sadržine knjige videlo,
ta knjiga je više nego informativno
delo i nesumnjivo će biti od znatne
koristi po etnološku nauku uopšte a
doprineće i širenju interesovanja kod
Slovena za narode izvan Europe.
Samo delo je ujedno dokaz koliko
se kod Ceha etnološka nauka ceni i
obrađuje: ne samo da je živ rad na
izučavanju svoga naroda nego se omo-
gućuje pojedinim naučnicima da idu
i u strane zemlje radi proučavanja.
Ne treba ni govoriti kako je u tom
pogledu kod nas ...
Mil. S. Filipović.
Clarence A. Manning, in collabora-
tion with O. Muiriel Füller, MARKO,
THE KING'S SON, Hero of the Serbs,
illustrated by Aleksander Key, New
York 1932, Robert M. McBride & Co.
Zanimanje za srbske narodne pe-
smi, ki so ga sprožili pred več kot sto
leti v Nemčiji Goethe s prevodom
Asanaginice, W. Grimm s svojimi raz-
pravami in drugi, v teku časa nikakor
ni pojenjalo. Predvsem je Kraljević
Marko nastopil svojo zmagoslavno pot
preko vsega sveta. Omenim le dva pri-
mera iz novejšega časa: 1. 1922. je izdal
na otoku Madagaskarju pesnik doma-
čin v francoskem jeziku pesmi o slav-
nem kraljeviču (J. P. Rabate, La geste
de Marko. Poèmes épiques des Serbes.
Tananarive 1922, 214 str.), za prošli
božič pa je g. Clarence A. Manning,
profesor za slovanske jezike na uni-
verzi Columbiji v New Yorku, izdal
za ameriško mladino krasno ilustro-
vano in opremljeno knjigo, v kateri je
na 300 straneh v prozi podal življenje
in junaške borbe slavnega kraljeviča.
Profesor Manning je mnogo potoval
po Evropi, posebno pa po balkanskih
državah, ki jih pozna zelo natanko.
Mimogrede povedano je bil tudi po-
novno v Ljubljani. Iz knjige se spozna,
da se je popolnoma poglobil v svoj
predmet in podal ga je tako resnično,
tako pristno, da moremo ameriškemu
učenjaku na tem le čestitati. Slog je
lahek, mladini primeren, ilustracije in
oprema prav sijajne, tako da ni dvo-
ma, da bo knjiga imela velik uspeh.
Dr. Pavel Breznik.
B. B. ByHSK, Ofl H3MeHeHHtt pocTa
My»CKoro HaceaeHHH CCCP sa 50 Jiei.
(ÂHTponojiorHHecKHH JKypHEui 1932).
Moskva 1932.
21»
324
Kronika, referati in kritike.
Znani ruski antropolog V. V. Bu-
nak se posebno zanima za fizični raz-
voj, za fiziološke in morfološke spre-
membe prebivalstva svoje velike do-
movine, Rusije. V gornji študiji raz-
iskuje spremembo rasti pri moškem
prebivalstvu Sovjetskih republik v 50
letih. Na pr. v jugoistočnem delu Ru-
sije, v dolnjem Povolžju in severni
Kavkaziji ide dinamika rasti bolj ener-
gično kakor v severnovzhodnem delu
države in vsekako bolj energično kot
v severozapadnih krajih.
H. Grothe, Der Deutsche im Gott-
scheerland. Zusammengestellt für Ju-
gend und Volk, mit 12 Abbildungen.
CDer Deutsche im Auslände, heraus-
gegeben von der Auslandsabteilung des
Zentralinstitutes für Erziehung und
Unterricht, Heft 22. Verlag von Julius
Beltz in Langensalza. Berlin—Leipzig
1932.
To knjižico ni napisal domačin,
kak inteligentnejši Kočevec iz bivšega
vojvodstva Kranjskega, ampak jo je
sestavil Nemec iz rajha, Hugo Grothe.
Dvajset malih prispevkov je združil
v eno knjižico od 59 strani, ki so tu
in tam ilustrovane. Citalec bi še dobil
nekak pojem o naših dragih Kočevcih,
ko bi te članke in črtice mirno in resno
slikale prilike malega nemškega otoka
na Dolenjskem, ali vse ima resonončno
tlo vsenemškega, nekam užaljenega
čuta. Nikdo ni kriv da ta jezikovni
otok ni večji, pa ga zato ni bilo treba
deti v Prokrustovo posteljo, pa ga na-
tegniti v »Gottscheerland« ali pa »Her-
zogtum«, ker se s tem nemški čitalec
iz rajha, kateremu je knjiga namenje-
na, zavede v krivo pojmovanje obsega
Kočevskega ozemlja in števila Koče-
varjev. Hugo Grothe je namreč vo-
ditelj instituta za nemštvo ob mejah
in v tujini s sedežem v Leipzigu in
na ta način vzbuja vse prevelik inte-
res rajhovskega naroda in mladine za
naše državljane nemškega jezika. Če
se pa govori o koroških Slovencih ali
Lužičkih Srbih, pa isti Nemci zopet
polagajo statistične podatke o zemlji
in ljudeh v Prokrustovo posteljo —
samo da posekajo in skratijo kar je
dolgo ali široko.
Tu nahajamo kar dve kočevski
himni, ki so natopljene s trdim čuv-
stvovanjem, eno od Josefa ObergföUa
»Vom Rinsequell zum Kulpastrand« in
druga od Josefa Erker-ja »Ein neues
Lied, ein altes Lied«. Tu se pravi:
»Wir wollen gute Deutsche sein
und keine Slawen hassen«.
Zakaj bi pa tudi sovražili Kočevci
svoje slovenske sosede, ki so jih spre-
jeli v svoje osrčje in ki jih niso nikdar
preganjali, kakor so to delali Nemci
s polabskimi Slovani! Pa tudi Kočevci
sami so pod zaščito Avstrije in s po-
močjo sredstev iz rajha pretili Sloven-
cem z germanizacijo, ko je »Schulve-
rein« postavljal nemške šole v obmej-
ne slovenske vasi in »Südmarka« po-
magala gospodsko utrjevanje Kočevcev
med Slovenci. Sicer pa ljudskemu otoč-
ku, ki šteje nekaj čez 10.000 duš, ne
pristoji taka prešernost, da nas milost-
no puste pri miru in nas ne »sovra-
žijo«.
Želeti bi bilo. da bi bili statistični
kakor tudi zgodovinski podatki bolj
številni in bolj zanesljivi. Knjižico H.
Grothe-a o naših Kočevcih moramo
smatrati bolj kot propagando kakor
informativno delo in je vsled tega ne-
zanesljiva za etnološko vedo.    G-n.
V. Regally, Bela Krajina. (Vodni-
kova pratika. Ljubljana 1934). Avtor je
podal na treh straneh geografsko-etno-
grafski oris Bele Krajine, ki jo je videl
le bolj od solnčne strani.
Gv. Moravczik, Kovxoi/iwv ein
altbulgarisches Wort? (Körösi Csoma-
Archivum, 11 16. Herausgegeben von
O. Harrassowitz. Leipzig 1932. Bolgar-
Kronika, referati in kritike.
325
ski arheolog Kr. Miatev se je bavil z
besedo kakovmion, ki se nahaja v
tekstu pripovedke o čudežu Sv. Jurija
iz X. stoletja. Miatev trdi, da, če je v
X. stoletju postojala v bolgarskem je-
ziku beseda gügüm, je morala ista biti
turškega izvora. Po Radlov-u je gü-
güm »vase de cuivre pour 1' eau« M-feÄ-
ma nocyaa mu boäw osmansko tur-
škega izvora in se danes upotrebljava
v istem smislu. Moravczik pa piše, da
je ta koren prišel iz grščine v osman-
sko turščino, ker temu ne nasprotu-
jejo glasoslovni pomisleki (xofifiéQxwv -
xovfisQxi > gümrük, xonçiâ > gübre).
Toraj se ne more xovxovfiiov pridjati
protobulgarskemu jezikovnemu zakla-
du turškega izvora.
I. Németh, Die Herkunft der Na-
men Kobrat und Esperüch. (Körösi
Csoma-Archivum, II, 6). Leipzig 1932.
Ime bolgarskega kana na Azovskem
morju, Kobrat (Crobatus, KovßQaroo)
je v zvezi z glagolom qobran — ali
qubran — »se rallier« odnosno quobrat
— ali »qubrat rallier«, ki se nahaja
v napisih Kök - Turkov in Uigurov.
Kaže na zbiranje naroda, na organi-
zovanje države. Qobrat torej pomeni
v turškem jeziku »du sollst (das Volk)
wieder sammeln«. Je to imperativna
oblika, kar ni redek pojav pri turških
imenih. Pri imenu Kobrat je izostala
beseda il »narod«, kar pa je razum-
ljivo, ker je zaradi pomena v glagolu
nepotrebna. Zanimivo je ime Tirmihil
»Volks-Sammler«, kjer pa stoji il »na-
rod« na drugem mestu. Tako razlago
opravdava tudi zgodovina, ker je Ko-
brat osvobodil Bolgare izpod jarma
Kök-Turkov, potem ko jih je osokolil
in pribral. Osvobodil je svoj narod
tudi nadvlasti Avarov. To ime je dobil
vsekako po teh velikih zaslugah za
občo bolgarsko stvar, kakor na pr.
EUferiš qagan m drugi z enakimi
imeni.
L. Katona razlaže ime bolgarskega
vojvode Omurtag-a iz čuvaškega idi-
joma amort - emort (— kajak »orel
—• divji«), kar J.. Németh priznava.
Taka turška imena je konstatiral Gom-
bocz pri Madjarih iz dobe Arpado-
vičev: Qartal »orel«, Togan »sokol«.
Basa »skopec«, Turumtai »roparska
tica«, Togrul isto. Oznake za razne
vrste in podvrste sokolov so služile
pri Turkih kot osebna imena. K tem
imenom spada v semantičnem oziru
tudi Esperii/, kakor trdi J. Németh:
osm. turško ispari »the hobby (hawk).
hypotriorchis subbuteo«. called also
ispari đogan »the hobby falcon« (Red»
house); isbäri »Ein Falke der schwer
zu dressieren ist« (Radioff); ä(i)spari
dogan »vollkommener Falke«. Blau^
fuss? (HammexäPurgstall). Končnica 'x
znači isto kakor 'g v Omurtag in je
deminutivni sufiks.
B. Škerij — 1932: O nëkterych pro-
blémech menarchy (s 6ti obrâzky).
Anthropologie X.. (Sbomik prof. Ma-
tiegky). Praha.
V kratkem uvodu poda avtor ne-
katere starejše nazore o menarhi, o-
menja pri tem tudi zasluge slavljenca
(prof. Matiegke) za nove vidike v tem
vprašanju, in se končno dotika vpra-
šanja dednosti. To vprašanje mora
ostati tudi nadalje še odprto, dasi
vemo, da se menarha v bistvu pode-
duje. Avtor postavi tezo, da se mora-
mo zavedati, da je menarha in men-
struacija splošen človeški pojav, ki
pripada celotnemu kompleksu dednih
reakcijskih norm, ki pa stoji pod moč-
nimi zunanjimi (peristatičnimi) vplivi,
prirodnimi in domestikacijskimi. ■—
Sledi seznam opazovanja menarhe pri
nekaterih evropskih narodih. Razdeli-
tev po starosti geografsko nikakor ni
enakomerna, temveč najbrže pod vpli-
vom poseibnih klimatskih prilik. Med
kompleksijami (kot znak rasnosti) in
menarho so rahle zveze, vendar dobe
326
Kronika, referati in kritike.
menarho v srednji  in južni  Evropi
prej brunetke, v severni Evropi pa
blondinke. Nato opisuje avtor svoja
opazovanja glede menarhe pri Sloven-
kah. Menarha nastopi s 14 leti, 4 me-
seci in 24 dnevi (z napako 21 dni), le
malo prej nego pri Norvežankah in
mnogo prej nego pri Cehinjah. Tudi v
ozemlju bivše ljubljanske oblasti  so
znatne razlike v nastopu menarhe po
srezih. — Razlika je v menarhi tudi
med mestom in deželo. Tudi pri nas
je ta razlika prav jasna med obema
srezoma Ljubljana-mesto in Ljubljana-
okolica. V mestu dozore deklice sko-
ro za celo leto prej nego v okolici.
Slede primerjave z drugimi opazova-
nji. — Menarha in generacije. Že mno-
go avtorjev je opazilo, da se doba me-
narhe spreminja v tem smislu, da dobe
dekleta sedanje  generacije menarho
prej nego so jo dobile dekleta prejš-
njih generacij. V tem oziru so zani-
miva zlasti opazovanja na Češkem,
Nizozemskem in Norveškem. Tudi pri
.Slovenkah je mogel avtor ugotoviti
isto razliko, ki si jo razlaga s stalnim
boljšanjem higieničnih mer in prilik,
z znanjem higiene med ljudstvom, zla-
sti pa med meščanstvom, ki živi danes,
kar tiče higiene že v dokaj udobnih
razmerah. —• Končno poroča avtor še,
da  nastopa menarha pri  slovenskih
prostitutkah prej nego pri drugih Slo-
venkah.   To opazovanje sicer  še ni
obvezno veljavno, vendar pa zanimivo,
zlasti če primerjamo z zgodnjim na-
stopom menarhe tudi zgodnje spolno
občevanje. V čem tiči vzrok si avtor
še ne upa trditi. Treba več tovrstnih
preiskav. Vsekakor pa kaže prejšnja
menarha pri prostitutkah na to,  da
moramo pri teh dekletih računati tudi
z izvestno biološko dispozicijo k pro-
stituiranju. Avtor zaključuje članek z
opozorilom, da se bo morala na eksakt-
na dognanja o spolni zrelosti žensk
ozirati   tudi   zakonodaja,   zlasti   ka-
zenska. Autoreferat.
B. Škerlj — 1933: Zur Anthropo-
logie der Prostituierten (Mit 12 Ab-
bildungen im Text). Archiv für Frau-
enkunde und Konstitutionsforschung,
Bd. 19 H. 1. Leipzig 1933.
Avtor poudarja uvodoma velike
zasluge Lombrosa, ki je začel siste-
matično zbirati antropološke podatke
o zločincih, pa tudi o prostitutkah.
Njegov material in njegovi sklepi so
pa po tolikih letih potrebni kontrole.
Autor opisuje potem svoja lastna opa-
zovanja na prostitutkah v Ljubljani,
Münchenu in Berlinu. Teža prostitutk
je precej nad povprečkom za dotično
populacijo. Že to kaže na boljšo reje-
nost nižjih pocestnih prostitutk. Prav
tako tudi obodi prsnega koša, trebu-
ha, stegna, krače, zgornje lakti. Vsi ti
cybodi so povprečno večji nego pri dru-
gih ženskah v isti starosti; posebno
se pa razlikuje trebuh. Prsa so tudi že
pri najmlajših prostitutkah navadno
velika in močno viseča, le izjemoma
pa opažamo na sicer tolstem telesu
izredno mala, infantilna prsa. Sirinske
mere kažejo jasno razliko le v širini
bokov. Posebno značilna je težka in
tolsta spodnja čeljust, ki s starostjo še
pridobiva na masivnosti. Telesne pro-
porcije kažejo, da imajo prostitutke
(in sicer v vseh treh krajih) daljše
lakti (roke) nego ne-prostitutke. Raz-
lage za ta pojav še ni mogoče dati.
Morda leži v hitrejšem končanju rasti
prostitutk sploh. Ali je ta pogojena
peristatično ali endogeno, si avtor še
ne upa odločiti. V ostalem so vse si-
rinske in obodne mere sorazmerno k
višini večje nego pri ne-prostitutkah.
Često opažamo infantilistično kompo-
nento in prepuberalni stadij. Zgodnjo
staranje in mlade matrone so tipični
pojavi za pocestne prostitutke. Me-
narha kaže velike nerednosti, mnogo
Kronika, referati in kritike.
327
jih menstruira prej, mnogo kasneje
nego povpreček. Spolni stik se začenja
jako zgodaj. Kakor hitro pa postane
reden, t. j. s prostituiranjem, se telo
prostitutke v najkrajšem času izobli-
kuje tako, kot ga je avtor opisal. De-
belost pocestnih prostitutk je torej ne-
kako psihološko utemeljena po poseb-
nem okolju, ki si ga prostitutka poišče
in vedno najde. Autoreferat.
Alexandre Baschmakoff, Quel a
été le peuple constructeur des méga-
lithes? (Morbihan, Anatolie, Causase).
Pisec, tajnik Instituta za človeško
paleontologijo v Parizu, je skušal v tej
razpravi, ki jo je priobčil v 3. letniku
(1930-31) časopisa Revue Lorraine
d'Anthropologie, določiti narod, ki je
postavil megaliie. Ti veliki kameniti
spomeniki se ne nahajajo samo v da-
našnji francoski Bretaniji, temveč v
raznih deželah, od Indije do Velike
Britanije, v Kavkazu, v Severni Afri-
ki, v Španiji in Franciji. Tekom svoje-
ga studija raznih narodov teh dežel je
prišel na misel, da so morali biti Baski
in njih soplemenjaki, stari Iberci, vse-
kakor posredovalni člen med starim
prebivalstvom Bretanije in vzhodnimi
mejaši Sredozemskega morja. Ti raz-
trgani ostanki izginulega sveta so mo-
rali v pradavnem času pripadati etniš-
ki enoti.
Pisec izhaja iz Bretanije. Stare
prebivalce te dežele, ki se imenuje
keltsko Armor, so napačno smatrali za
Kelte, toda lingvistika in prehistorična
arheologija sta dokazali, da je mega-
litska kultura silno stara, in da jo je
treba staviti najmanj dva do tritisoč
let pred Kr., to se pravi v predarijsko
dobo.
Vojak Cezar je sicer mirno štel
bretonske Venete h Galcem, toda mo-
rali so biti nearijski narod, ki je tam
živel že pred prihodom Keltov, a se
je po njih prihodu z njimi zmešal ter
je svoj jezik izgubil. Današnji prebi-
valci Bretanije, posebno v Morbihanu,
so čokati rjavi ter kažejo, da so me-
šani iz arijskih, to je keltskih, in pred-
arijskih elementov; predniki slednjih
so bili skoraj gotovo narod, kateri je
postavil megalite.
V Transkavkaziji imamo tudi na-
rode, kojih ime se končuje na -eti,
enako kot Veneti. To so kartvelski na-
rodi: Svaneti, Imereti, Osseti, Uzur-
geti in Kabuleti. Isto končnico naha-
jamo v Cezarjevih galskih imenih:
Namnetes, Caletes, Venetes. Poleg te-
ga ima Cezar tudi imena na -ones:
Senones, Pictones (Poitou), Santones
(Saintonge). Imena narodov z isto
končnico so pogosta v Anatoliji: Cau-
cones, Macrones, Machelones, Paphla-
gones. »Pictones« na jugu Loire od-
govarjajo Piktom, prvotnim prebival-
cem Škotske. Te splošno smatrajo za
sorodnike Baskov. Torej so še za časa
Cezarja obstojali predarijski narodi,
ki so se raztezali od Severne Škotske
preko Bretanije do Pirenejev, ki so
bili brez dvoma ostanki bolj strnjene-
ga in nepretrganega naroda, ki se je
prej razprostiral preko vse Anglije in
vse Francije, a so ga Kelti, prihajajoči
od severo-vzhoda, polagoma potiskali
proti obali Atlantskega oceana.
Zanimivo je, da obstojajo razne
podobnosti, oziroma enakosti v kultu
starih, predarijskih Bretoncev (Vene-
tov) in prebivalcev Male Azije (obo-
ževanje lune). Iz teh in drugih indicij
sklepa pisec, da so Veneti vzhodnega
pokolenja, da so izšli iz Joncev (lones),
iz katerih sta tudi nastala potom kri-
žanja z Indoevropci dva med seboj
zelo različna naroda, namreč Grki in
Armenci. Izraz »lones« je obstojal več
tisoč let v Morbihonu v obliki »Vene-
tes« in živi še danes v 20. stoletju v
imenu mesta Vannes.
Jonci so bili jafetiti in so morali
priti na zapad okoli 1. 3000 pred Kr.
328
Kronika, referati in kritike.
skupno s svojimi jafetitskimi sople»
menjaki Pikti, Santoni, Baski in Iber-
ci. Bili so to nosilci tradicije megali-
tov, ki so jo prinesli iz Kavkazije, kjer
so dolmeni zelo številni in zelo razviti,
posebno v Cirkasiji.
Dr. Pavel Breznik.
Jurij Kral, Serbsko-nemški
Slownik hornjolužiskeje rč-
će. Založila Maćica Serska u Budysi-
nu. 1931.
Pred nami leži nov, 968 strani ob-
segajoči lužiškospbsko 5 nemški slovar,
ki ga je po najnovejših jezikoslovnih
načelih sestavil jezikoslovec, draždan-
ski župnik Jurij Kral.
Že kot študent lužiško-srbskega ka-
toliškega seminarja v Pragi, je J. Kral
sestavljal v zvezi s svojo lužiško-srbsko
slovnico slovar, ki ga je večkrat pre-
delal in razširil. Zbrani material je
izdal 1. 1920. dr. Arnošt Muka pod
naslovom »Serbsko-nemski a nčmsko-
serbski Prirucny Slownik«. Ko pa je 1.
1920. izšel Rëzakov »Nemsko-serbski
slovnik hornjolužiskeje reče«, se je
Kral lotil sestave novega slovarja, ki
naj bi predstavljal II. del Rčzakovega.
Rofkopis je bil gotov že 1. 1927. in tudi
oddan Donerhakovi (katoliški) tiskarni
v Budysinu, vendar je slovar izšel šele
koncem 1. 1931. Mala tiskarna, ki ko-
maj zmaguje tiskanje kat. tednika
»Katolski Posol« in vsakoletnega ko-
ledarja, je sicer slovar tiskala štiri le-
ta, vendar je svojo nalogo končala
častno in vestno.
Lužiški Srbi so imeli sicer že prej
svoj lužiško-nemški slovar in sicer Pfu-
lovega iz 1. 1866. (1150 str.), ki pa je
danes razprodan in tudi, z ozirom na
nagli razvoj lužiško-srbskega jezika,
zelo pomanjkljiv.
Kralcv slovar sam na sebi pred-
stavlja odlično leksikografsko delo, v
katerem je nanizano jezikovno bogast-
vo in lepota najmanjšega, še vedno
zelenečega slovanskega naroda. V za-
četku je kratko, na 32 straneh, prika-
zano lužiško-srbsko oblikoslovje, nakar
sledijo v strogem abecednem redu be-
sede, ki jih oživljajo in pojasnjujejo
izreki iz literature in tudi vsakdanjega
življenja. Večini besed je Kral dodal
tudi v svrho etimološke razlage, so-
rodne besede iz drugih slovanskih je-
zikov, predvsem češkega in poljskega.
Izpustil pa je vse napačno tvorjene
besede in germanizme.
Poleg že omenjenih slovarjev ima-
jo Lužiški Srbi še izboren dolnjelužiški
slovar »Thesaurus linguae Lusatiae in-
ferioris sorabicae«, ki ga je sestavil
dr. Arnošt Muka in katerega I. del je
izdala petrograjska akademija v letih
1911. do 1915., II. del pa praška 1. 1926.
Majhen žepni slovarček lužiško-češko-
jugoslovenski in češko-lužički je pa se-
stavil 1. 1921. Josef Pata.
Vekoslav Bučar.
Alexandre Baschmakoff, Le pro-
blème scythique et 1'énigme
cimméTienne. Extrait de la Revue
Anthropologique, 42« année, Avril-
Juin 1932. Paris.
Avtor razpravlja o Skitih in njih
predhodnikih, Kimerijcih, kojih imena
so igrala veliko vlogo za časa grško-
rimske antike v vseh etniških vpra-
šanjih prve zgodovine Južne Rusije.
Predpostavlja, da je ves stari vek o-
zemlje okoli Ponta Euxina tvorilo
precej homogeno etniško plast, ki je
segala v prctohistorijskih časih od 50"
severne višine, to je od naravne meje
med gozdom in stepo, pa do Sredo-
zemskega morja, Tavra in Mezopota-
mije. V prvem svitanju zgodovine so
bili cepljeni na to etniško plast se-
mitski, kušitski in indoevropski naro-
di. Tekom stoletij se nato vrši to me-
šanje, iz katerega so nastali novi na-
rodi.
Kronika, referati in kritike.
329
Uloga Skitov in Kimerijcev se tu
razlikuje, je tako rekoč nasprotna. Skiti
tvorijo iransko vejo velikega indoev-
ropskega debla, so torej narod, ki je
pozno prišel in se ustalil na predarij-
ski etniški plasti. Nasprotno pa so Ki-
merijci, ki so skoraj gotovo bližnji
sorodniki Cirkasijcev, integralen del te
stare velike etniške plasti. Kimerijci
so bili prvi antagonisti, ki so skušali
zmagovalno prodirajočim Arijcem za-
staviti pot. Na njih ozemlju sta se sre-
čala in križala dva vala: nordijski val
in kulturna struja sumerskega izvora.
Pisec nam podaja v pregledni ob-
liki vse, kar je bilo dosedaj dognano
o obeh narodih. Ne analizira samo an-
tičnih tradicij, temveč tudi arheološke
najdbe in imena bogov.
Dr. Pavel Breznik.
Martin Muc, Skozi Sibirijo. Zgode
in nezgode slovenskega vojaka v sve-
tovni vojni. Izdala in založila Vodni-
kova družba. Ljubljana 1933.
Ce človek prečita Mucovo knjiži-
co, jo odloži z željo, da bi izšel kmalu
še drugi del. Prvi del opisuje avtor
kako je bil ujet pred Božič (23. dec.
1914.) in kako je naredil dolgo pot od
gališkega mesteca Jasla pa tam do
Blagoveščenska v Amurski provinciji.
Zraven je naredil še ekskurzije v
Tomsk, v Harbin, v Jakutsk, Ohotsk,
na Kamčatko, Nikolajevsk in nazaj v
Blagoveščensk. Kratko ali nazorno po-
pisuje transporte ujetnikov v turke-
stanski Taškend, podlost in podkup-
ljivost tamošnjih nadzornih oficirjev,
za tem faze revolucije kakor se je jav-
ljala od odstavitve carja pa do pre-
vzema vlasti po Leninu. Jasno se nam
predoči menjanje režima v pojavih in
dogodkih na dolgi sibirski železnici,
kjer so opisane tudi epizode češke
vojske. Sreča tudi okupacijske trupe
Japoncev ter kozake atamana Seme-
nova.
2ivo je predstavljen tip boljševiš-
kega komesarja G. P. A. Sumskega,
krvoločnega žideka, ki se je kopal v
krvi svojih žrtev in ki je na kraju do-
bil svoje pošteno zasluženo plačilo.
Kot predstavnik oblasti je namreč v
Blagoveščensku organiziral roparsko
bando, ubijal ljudi in jim pobiral de-
nar. Etnografa zanimajo opisi Račonov
in Jakutov, autohtonih lovskih plemen
severoistočne Sibirije.
M. Muc je rodom iz Primosteka
v Belokrajni, krojač je po poklicu in
kakor smo čuli uporablja spretno iglo
kakor tudi pero.
V drugem delu bo avtor gotovo
povedal kam je zaleglo tisto samo-
rodno zlato, ki ga je pridobil od da-
lekovidnih (radi let!) Jakutov v za-
meno za naočnike ter strelivo. Zanima
nas ali je tiste vrečice zlata prinesel
domov ali so mu jih odvzeli boljševiki
ali pa kaki drugi nepoklicani nasilniki?
Statistički Godišnjak, II. (Kralje-
vina Jugoslavija, opšta državna stati-
stika; Državna Štamparija Kraljevine
Jugoslavije. Cena 100 Din.) Beograd
1933. —• Sadržaj: I. konfiguracija i kli-
ma; II stanovništvo; III privreda; IV
kulturno i moralno stanje, socijalno
staranje; V, državna uprava. Ovo po»
veće delo od 471 strana uredio je naš
poznati matematičar dr. Mladen Berić,
načelnik Opšte državne statistike u
Beogradu. Za tačnost i vernost poda-
taka, kao i za pravilnost matematičkih
operacija jamči ime urednika ove
knjige.
Sbornik praci vënovanych Prof.
dru Jindfichu Matiegkovi k jeho 70.
narozeninâm. Anniversary volume de-
dicated to Prof. dr. J. Matiegka on his
70 th birthday. (»Anthropologie«, 1—4,
vydôvâ Anthropologicky ustav Karlo-
vy University.) Praga 1932.
Ta vsebinsko krasni zbornik an-
tropoloških del* je posvečen sedemde-
330
Kronika, referati in kritike.
setletnici rojstva organizatorja antro-
pološke vede med Čehoslovaki —• pro-
fesorju Univ., Juriju Matiegki. Rodil
se je 31. III. 1862 v Benešovu blizu
Prage. Osnovno šolo, srednjo šolo in
medicinsko fakulteto je dovršil v Pra-
Jindrich Matiegka kot rector magnifias.
gi, kjer je leta 1887. postal doktor
zdravilstva. Najprej je služil na de-
želi, leta 1891. je prestal izpit (fizikat)
in je bil nameščen v Pragi, kjer je po-
stal na kraju 1908 šef zdravstvenega
oddelka pri pokrajinskem odboru kra-
ljestva Češkega. Ker se je zanimal tu-
di za vedo, za antropologijo, ga je
Karlova univerza v Pragi postavila
za docenta iste vede (1897). Ko je tu
avanziral za univerzitetnega profesor-
ja (1908) je pustil svoje staro mesto
pri deželnem odboru ter se je posve-
til samo znanstvu. Tu je dosegel naj-
višje časti; 1921—1922 je bil dekan in
leta 1929.-1930. je bil izvoljen celo
za rektorja Karlove univerze.
V spominskem Zborniku so so-
delovali znanstveniki iz več držav
kakor n. pr. A. Hrdlička iz U. S. A.;
iz  Francije:   Leon  Mac-Auliffe,   G.
Papillaut, Comte Bégouen, Henri V.
Vallois; izHolandije: J. P. Kleinweg de
Zwaan, A. I. P. von den Broek; iz Ita-
lije: Fabio Frasseto in Alfredo Nice-
foro; iz Poljske: Jean Czekanowski,
Klara Beller, Salomon Czortkower, Ta-
deusz Henzel, Rastislav Jendyk, Sta-
nislav Klimek, Boleslav Rosinski, Ed-
ward Loth, Casimir Stolyhwo, Michal
Reicher; iz Portugalije: A. A. Mendes-
Corrêa; iz Rusije: V. Bunak, V. H.
Štefko; iz Švice: Evgène Pittard; iz
Jugoslavije:   N. Županič,  B. Škerij.
Zanimiv je članek gdč. K. Beller,
ki je analizovala prebivalstvo okruga
Mielec na Poljskem iz stališča rasne-
ga sestoja in je našla, da je prebival-
stva tega okroga sestavljeno iz slede-
čih osnovnih rasnih skupin: nordijska
(13'08%), laponoidna (15'33%), sub-
nordijska (29'43%), preslovanska
(10-35%), Severo-vzhodna (5-45%), al-
pinska (8"45%) in dinarska (1771%).
Moskovski antropolog V. Bunak je
proučil kurganske lobanje (155), ki so
pripadale I. Severjanom v dolini Des-
ne, II. Vjatičem iz porečja srednje
Oke, III. Krivičem od gornjega Dnčpra.
Vse te tri vzhodnoslovanske skupine,
ki so dale antropološko podlago Veli-
ko ruskega naroda že v XI.—XIII. sto-
letju imajo v kroniološkem pogledu
dosti skupnega: povprečna delihokra-
nija, ortohipsikranija, mezoprozopija,
mezorhinija. Primerjava Kurganskih
kranijskih tipov z raznimi drugimi ra-
sami pokazuje, da je grupa Severjanov
bolj podobna mediteranskemu tipu in
delihokrani element Krivičev zavzema
mesto med Row-grobovi in aleman-
skim tipom. Ampak mediteranska
oblika Severjanov ni več klasična me-
diteranska forma in se razlikuje tudi
od nordijskega tipa. To so vzhodno-
mediteranske oblike s pontsko in se-
verno pontsko varijeteto.
Kronika, referati in kritike.
331
Fr. Jaklič, Misijonski škof Irenej
Friderik Baraga. Založila Družba Sv.
Mohorja. Celje 1931.
To je skrbno in brižno napisana
knjiga, ki natančno popisuje življenje
velikega misijonarja Barage, rodom
Slovenca iz Male vasi pri Trebnjem
na Dolenjskem. I za kulturnega zgo-
dovinarja i za etnografa so zanimive
posameznosti, ki služijo za ozadje in
okolnost pri opisu Baragovega življe-
nja. Kako zanimive so epizode iz živ-
ljenja kaplana Barage v Metliki, nje-
gova gorečnost za vero in oholo, da
brutalno obnašanje janzenističnih ka-
planov. Tu je dal na svoj strošek na-
praviti pravilen križev pot, popravljal
je oltarne slike, pisal molitvenike in
vabil vernike k izpovedi. Etnografom
pač ne bo prav, ko bodo n. pr. na
strani 48 čitali, da se je mladi Baraga
spodtikal nad pasovi (»črni repi«) in
nad kratkim nabranim krilom brhkih
Belokranjic. Boril se je tudi zoper
pustne šeme, ko so nesli v Metliki na
pepelnično sredo pusta pokopat. Veli-
ko delo je seveda čakalo misijonarja
Barago v Ameriki, kjer je ob Kanad-
skih jezerih podučeval indijanska ple-
mena v krščanstvu. Postal je škof in
pionir višje civilizacije ob Kanadskih
jezerih. Poznal je šege, navade, men-
taliteto in druge etnografske posebno-
sti tamošnjih Indijancev bolj kakor
kdo drugi istega časa.
Car! Patsch. Banater Sarmaten
(II.). Sitzungsberichte der Akademie
der Wissenschaften in Wien, No.
XXVII, pag. 181—216. (»Beiträge zur
Völkerkunde von Südostevropa«).
Wien 1925.
K. Patsch identifikuje zapadne
Sarmate z Jazigi, katere so Goti za-
čeli nadlegovati po porazu doprineše-
nem jim od strani Rimljanov (leta
332.) izza vlade Konstantina »Velike-
ga«. Da bi se obranili gotskih napa«
dalcev, so Jazigi oborožili tudi svoje
podložnike (Sarmatae Limigantes). Ali
ti po odvrnjeni nevarnosti niso hoteli
dati orožja iz rok, ampak so pregnali
svoje dosedanje gospodarje (Sarmatae
Argaragantes) iz domovine. Del teh je
našel pribežališče pri Viktovalih na
Severnem Ogrskem, drugi del (okoli
300.000 duš) pa je cesar Konstantin
razselil kot kolone po Italiji, Macedo-
niji, Franciji in Dobrudži. Tako so bili
barbarski narodi in plemena za časa
rimskih cesarjev večkrat razpršena in
pomešana s starejšimi prebivalci drža-
ve. Po Ptolomeju so Jazigi prvotno
stanovali v Veliki ogrski nižini med
Tiso in Dunavom, kamor so bili do-
speli v času 20—50 po Kr.
Leta 358 so se zopet sprijeli Rim-
ljani in Sarmati Limigantes. Cesar
Konstancij je nepričakovano prekora=
čil Dunav nekje pri Bononiji (danes
Banoštor) zapadno od Novega Sada
in je podil sovražnika tam do donav-
skega kolena pri Waitzenu, kjer so se
spustili združeni Sarmati in Kvadi v
bitko, ki so jo pa izgubili. Bil je skle-
njen mir, ker so premagani sprejeli vse
pogoje Rimljanov. Zanimivo je, da se
je Konstancij zavzel pri tej priliki za
pregnane Sarmatae Argaragantes v
bližini Viktovalov in je obljubil pri-
peljati jih nazaj na njihova prvotna
selišča. K. Patsch pride do zaključka,
da je bilo torišče državljanske vojne
(332 in 334 po Kr.) med Sarmati-go-
spodarji in Sarmati-podložniki v da-
našnjem Banatu, kamor je cesar Kon-
stancij leta 358. moral peljati vojsko
in zaveznike (Taifale, Sarmate Arga-
ragantes pod kraljem Zizaison) radi
pomirjenja ostalih S. Limigantov.
Felix Burkhardt. Die Entwicklung
des Wendentums im Spiegel der Sta-
tistik. Die Lausitzer Wenden. For-
schungen zur Geschichte und Volks-
tum  der Wenden im Auftrage  der
332
Kronika, referati in kritike.
Stiftung für deutsche Volks- und Kul-
turbodenforschung, herausgegeben von
R. Kötzschke. Verlag von J. Beltz.
Langensalza 1932.
Avtor pravi v uvodu, da je sestavil
svoje delo o razvoju Veodiov = Lužiških
Srbov na podlagi uradnih štetij in to
pruskih, ki se začnejo leta 1843. in
saških, ki se začnejo leta 1832. V toku
razpravljanja se je oziral na predhod-
na dela: Bökha, Andree-a, Würzbur-
ger-a, Bernhard-a, Winkler-a, Keller-a,
Schmidt-a, Müller-ja, Zimmermann-a
in drugih.
Zanimivo je navesti število »Ven-
dov« v Prusiji pri sledečih popisih:
Leto	Število L. Srbov (Vendov)	število oseb z nemškim in lužičkim materinim jezikom
1843	90.667	
1849	92.432	—
1858	109.009	—
1861	82.262	—
1890	61.386	4.490
1900	58.409	4.028
1905	58.304	3.665
1910	60.053	2.281
1925	33.820	8.984
Števila L.-Srbov za leta 1843., 1849.,
1858. in 1861. se nanašajo v pogledu
na ozemlje na sledeče okraje: Kalawa
(Kalan), Chôsebuz (Cottbus), Gubin
(Gubin), Lubin (Lüben), Lukow (Luck-
au), Zarow (Sorau) in Grodk (Sprem-
berg vladnega okrožja (Regierungsbe-
zirk) Frankfurt na Odri, ter na okraje:
Zhorjele (Görlitz), Wojerecy (Hoyers-
werda), Rozbôrk (Rothenburg a. d.
Oder), Labaft (Lauben), BolesJaw
(Bunzlau) in Žagatt (Sagan) vladnega
okrožja (Regierungsbezirk) Lëhnica
(Liegnitz).
Število Lužičkih Srbov »Vendov«
na Saškem po štetvah iz leta 1832.,
1846., 1849., 1861., 1864., 1867., 1871.,
1875., 1880., 1885., 1900., 1910., 1925.
Leto	Število L. Srbov odnosno od 1. 1871 naprej oseb samo .vend-skega* materinega jezika	število L. Srbov nemškej^a in avendskega* materinega jezika
1832	39.952	
1846	42.450	—
1849	47.578	—
1861	50.609	—
1864	50.830	—
1867	49.227	—
1871	49.506	—
1875	47.423	—
1880	48.358	—
1885	46.957	—
1900	28.193	15.832
1910	23.439	17.028
1925	27.568	626
Drugo poglavje omenjene knjige
nosi za L. Srbe žalosten naslov: »Der
Rückgang des Wendentums« in tretje:
»Vergleichende Betrachtungen über
den Rückgang des Wendentums nach
den Methoden Würzburgers.«
Lužičkih Srbov, nekdaj silnega po-
labskega naroda je po uradni statisti-
ki vedno manj, mesto, da bi jih bilo
vedno več! To znači, da ni dobro za
narode živeti z Nemci v državni skup-
nosti. Sicer pa je težko verjeti v res-
ničnost uradnega štetja, ker se vidi
od leta 1900. naprej apriorističen plan
zbrisati L. Srbe s Zemljine površine.
V XIX. stoletju L. Srbi čeprav niso
rasli, vsaj opadali niso, a sedaj ko so
nacionalno prebujeni se kar izgub-
ljajo?!
Iv. Lah. K tridesetletnici »Omladi-
ne«. »Val«, I. 7—8, str. 129—133. Mla-
dinska revija. Ljubljana 1933.
Avtor na kratko opisuje, kako so
se začeli pri prelomu XIX. na XX.
stoletje deliti duhovi pri akademski
omladini vseh treh betev Jugoslove-
nov. Narodno-gospodarske in nove po-
Kronika, referati in kritike.
333
litične potrebe so prisilile energičnej-
še omladince na upor proti staremu
in na oznanjevanje novih smernic v
javnem delovanju. Samo bodi pri-
pomnjeno, da je dunajski »Jug« v
članku »Slovenski radikalec« odločno
nastopil proti brošuri A. Dermote in
D. Lončarja, ker je bila praška šola
za nas tedaj preveč enostranska in ker
je čas nujno zahteval velikopoteznejšo
notranjepolitično in zunanjepolitično
orientacijo. Bistri duhovi so namreč
že v zraku čutili bližnjo likvidacijo
obeh velesil. Turške in Avstrije. Pri
Jugoslovenih pa ni bil ob prelomu sto-
letja nikdo nato pripravljen. Ni bilo
nobene izrazite jugoslovenske ideolo-
gije. Prisegalo se je (leta 1901.) na
eni strani na Ivana Tavčarja, na drugi
pa na dr. Šušteršiča. Politični horizont
se je bil zmanjšal in zgostil v črno
točko.
Ce je »Jug« prenehal pa zato niso
prenehali širiti jugoslovensko ideolo-
gijo »Jugovi« sotrudniki. Že pred
29. majem 1903, to je že pred padom
dinastije Obrenovičev so izšli revolu-
cionarno-politični članki odnosno bro-
šure: »Jugoslovanska romantika« 1902,
.M.acedonija in turški problem (v za-
četku leta 1903.).
To je potrebno pribiti, da se ve,
kdo je koga vskrsnil, kdo je koga pre-
budil in kdo je dal smer jugosloven-
skemu gibanju od 1901 do 1918.
Branimir Males, Antropološka is-
pitivanja. Prilog ispitivanju telesnih
osobina crnogorskih i susednih ple-
mena. (Biblioteka centralnog higijen-
skog zavoda, 9.) Štamparija D. Gre-
goriča. Beograd 1932.
Avtor želi proučiti u detalju di-
narsko raso kakor se javlja pri Srbih.
Naročito ga zanimajo črnogorska ple-
mena, pa je zato proučeval črnogor-
ske Brdjane in Hercegovce, ki so so
naselili v Jablanici in Toplici, severo-
zapadno od Lebana. Proučil je 100
moških v dobi od 22 do 45 let in je
vzel na vsakem 64 ali 65 mer odnosno
opazovanj. Najmanjša višina rasti iz-
naša 1634 mm, največja 1925 mm, sred-
nja pa 1783 mm. Srednja vrednost naj-
večjega dela oseb (60%) se giblje med
1752 in 1817 mm, t. j. v razdalji od
komaj 65 mm.  Dolžina trupla (vertex
— sedalo stolca): Najmanjše mere
871 mm, 873 mm, 931 mm, največje 976,
978, 993 mm a srednja vrednost 934 mm.
Dolžina noge (trochanterion — pod)
se kreče med skrajnimi vrednostmi
891 mm do 1131mm, sredina 989 mm.
Širina med ramama se kreče med 374,
392, 398 na eni ter 433, 438 in 438 mm
na drugi strani; srednja vrednost je
415 mm. Razdalja izmed prsnih brada:
vic (linea intermammillaris) se kreče
izmed 194, 194, 195 mm in 236, 236,
238 mm; srednja vrednost 206'6 ter
229'4. Največja dolžina glave (glabella
— opisthokranion) pokazuje največje
vrednosti v merah 196, 196, 203 mm in
najmanjša v merah 172, 172, 175 mm.
Največja širina glave (euryon — eu-
ryon): varijacijska širina iznaša 151,
151, 155 mm do 164, 167, 167 mm; sred-
nja vrednost 159. Kefalični indeks:
Varijacijska širina se premice izmed
8r5, 8r5, 8r6 ter 94'0, 943, 947; sred-
nja vrednost 88'6. Podeljeni v konven-
cijonalne skupine iznašajo: subbrahi-
kefali 22%, brahikefali 9%, hiperbrahi-
kefali 43%, ultrabrahikefali 18%. Vi-,
šina glave (vertex — porion) variira
izmed 111 in 147 mm; srednja vred-
nost je 127 mm. Najmanjša širina če-
la (frontotemporale — frontotempo-
rale) se premika med 101 in 118 mm;
srednja vrednost 110'4mm. Avtor za-
ključi svojo studijo tako-le: »Po svima
svojim telesnim osobinama ovi ispitani
Crnogorci, kao izraziti Dinarci, mogu
da posluže detaljnijem poznavanju di-
narske rase. Time ne tvrdimo, da su
334
Kronika, referati in kritike.
svi Crnogorci maiiom Dinarci. Mi to
ne znamo. Govorimo samo o onima
koje smo ispitali. Pa i između njih
mogu da se izdvoje nekolicina koji
svakako po svima osobinama ne pri-
padaju dinarskoj grupi. Ali takvih
ima malo.
Adam Wrzosek, Juljan Talko -
Hryncewicz. Sylwetka jubileuszowa.
Poznan 1926.
Juljan Talko - Hryncewicz.
Vsestranko delavni učenjak Adam
Wrzosek je napisal življenjepis Julja-
na Talko - Hryncewicza, nestorja polj-
skih antropologov, ki se je narodil
11. Vlll. leta 1850. v Ruksanah na reki
Niémen in živi sedaj kot upokojeni
univerzitetni profesor v Krakovu. To-
rej je stopil letos (1934) v 84. leto
življenja. Srednjo šolo je končal v
Kovnu (danes Kaunas v Litvi) in se
potem vpisal na mediko-kirurško aka-
demijo v Petrogradu, odkoder se je
preselil na univerzo v Kijevu in kon-
čal študije 1876. Da bi se spopolnil
v ginekologiji, je odšel mladi doktor
na Dunaj in v Pariz, kjer se je sezna-
nil z najslavnejšim antropologom te-
danjega časa, Pavlom Brokom (Broca).
V njegovi antropološki šoli si je pri-
svojil osnovno znanje iz fizijoetnolo-
gije in se spoznal s problemi antropo-
logije. Prva postojanka njegove službe
kot praktičnega zdravnika je bilo pro-
vincijalno mestece Zavinogradec v ki-
jevski gubemiji. Začel se je baviti kot
amater z antropologijo, arheologijo in
etnografijo in je od začetka sam zbi-
ral materijal, odkopaval grobove in
obdeloval osteološki materijal (1884).
Tačas je odkril ogromni kurgan pri
mestecu Ryzanowki, ki je vseboval
bogat inventar grškega izvora (velike
amfore, zlat dijadem). To odkritje je
naznanil akademiji v Krakowu, ki je
tja odposlala G. Ossowskega. V dru-
štvu s tem učenjakom sta nadalje od-
kopavala (1887—1888) kurgan in re-
zultat objavila v krakovski akademiji.
Na to je postala pozorna ruska vlada
in je naredila T. Hryncewicz=u veliko
neprijetnosti. Hotel se je habilitirati
na jagelonski univerzi v Krakowu in
dasi so mu šli mnogi na roko, ni se
izpolnila želja, ker je bilo preveč for-
malnosti na poti, posebno pa ker ni
bilo katedre izrecno za antropologijo.
Moral je ostati celih 14 let (1877 do
1891) v malem podolskem mestecu,
kjer ni imel sredstev ni prilike za na-
predovanje v svoji ljubljeni antropo-
loški stroki. Vendar je proučeval ras-
ne posebnosti Litvinov in Malorusov
in je rezultate objavil v Krakowu. Za-
tem je bil premeščen v vzhodno Sibi-
rijo kot okrožni zdravnik, v Troioko-
sawsk v zabajkalskem ozemlju. Tu je
ostal celih 15 let. Postal je član od-
delka Carsko Ruskega Geografskega
Društva, ki je znatno podpiralo delo
in znanstvene ekspedicije, prirodo-
znanstvene, antropološke ter etnograf-
ske, kar je T. Hryncewiczu prišlo v
prid. Njegovi znanstveni elaborati so
Kronika, referati in kritike.
335
bili   tiskani  v   Tomsku,   Irkucku,   v
Moskvi in Petrogradu.  Njegovo delo
je bilo priznano i v Poljski i v Rusiji
ker je dobival odlikovanja i zlate me-
dalje i članstva znanstvenih strokov-
nih   društev.   Tam   v   zabajkalskem
ozemlju, ob granici Mongolije je od-
kopal okoli 500 predzgodovinskih go-
mil, počevši z neolitom.   Napisal je
antropologijo Burjatov, Kalha-Mongo-
tov in Tunguzov, katere rokopis je bil
izročen Petrogradski akademiji znano-
sti.   Zato zasluži pridevek   »pijonir«
vzhodno-sibirske antropologije in pra-
zgodovine.   Leta 1902. je jagielovska
univerza v Krakowu   zopet  sprožila
vprašanje    ustanovitve    antropološke
stolice in to največ na pritisk učenja-
ka Kopernickega,   ki je Talka Hryn-
czewicza visoko cenil in ga je hotel
vrniti iz Sibirije med podne brate, na
poljsko  zemljo.  Ali ministrstvo pro-
svete na Dunaju je zavrnilo predlog
univerze češ, da ne postoji na nobeni
avstrijski univerzi stolica za antropo-
logijo. Vendar se je to doseglo 1.1908.
in naš antropolog je zasedel dolgo za-
želeno stolico. Imel je tedaj že 58 let
ali se je lotil dela z žarom mladeniča.
Ustanovil je antropološki institut na
jagielovski   univerzi,   ki  šteje   14.000
predmetov. Velik del je T. H. sam po-
klonil. V času (1910—1912) je prouče-
val v društvu z E. Frankowskim polj-
ske Gorale v Beskidih in na Podhalu,
1912—1914 se je udejstvoval v Litvi.
Potem se je (1914)   bavil z rasnim
vprašanjem  Fincev.   Za  časa vojne
ga je usoda zanesla v Petrograd, kjer
je organiziral vojno bolnišnico v ka-
teri so se nahajali   Burjati   in razni
istočni narodi.   Poleg humanega dela
zdravljenja in prehranjenja je oprav-
ljal tudi  znanstveno delo antropolo-
škega  raziskavanja   azijskih   plemen.
Leta 1917. je dospel v Kijew, kjer je
predaval na   univerzi   Sv. Vladimira,
seveda o starinah in paleoantropolo-
giji. Čez leto dni se je vrnil v Krakow
in od tod je odšel v Wilno, kjer je
organiziral po vrnitvi v Krakow an-
tropološki institut (1919—1921). Po-
zneje je proučil rasne oznake Košu-
bov in rezultate je objavila Poljska
Akademija Znanosti.
Na kraju životopisa se nahaja
biblijografija del T. H. po krono-
loškem redu.
N. Ž.
Artur Hazelius.
Stoletnica rojstva Arturja Haze-
lius-a. A. Hazelius je ustanovitelj Nor-
dijskega muzeja (Nordiska Museet) in
muzeja Skansen. Rojen je bil 30. no-
vembra 1833 in je umrl 27. maja 1901.
Po profesiji je bil filolog in vložil
mnogo energije v kultiviranje in raz-
voj švedskega jezika, posebno pozor-
nost je posvetil ortografiji. Od 1. 1860.
do 1870. se je bavil z lingvističnimi
reformami švedščine. Od leta 1872. na-
prej je začel zbirati švedske narodo-
pisne predmete in jih je razstavil v
336
Kronika, referati in kritike.
svojem malem muzeju: »Skandinavski
Etnografski Kolekciji«. Zatem je de-
loval 30 let, da je mogel ustvariti in
odpreti narodopisni muzej v Skansen-u,
ki je urejen čisto po njegovih načelih,
pod milim nebom (open air muséum)
in ki je bil prvi svoje vrste na vsem
svetu. Tu ni modelov hiš in predmetov
v miniaturah, ki bi bili razstavljeni v
muzejski stavbi, ampak so tipi hiš in
njihova zunanja in notranja oprema v
originalu preneseni v park zraven me-
sta. Hiše, liTevi, mlini, kašče so postav-
ljene na primernih prostorih tako, da
celo muzejsko območje obsega po več
kvadratnih kilometov. Središče tvori
pisarniško poslopje, ki predstavlja mu-
zejski urad. S tem je danes zvezan
»Nordiska Museet«, in oba vodi pro-
fesor Andrej Lindblom. Muzej šteje
danes 190.000 predmetov.
Ljudmil Hauptmann, Konstantin
Porfirogenit o porijeklu stanovništva
dubrovačkog zaleđa. (Preštampano iz
»Rešetarovog Zbornika«. Štamparija
Jadran.) Dubrovnik 1931.
Avtor obravnava predmet oštro-
umno in zelo oprezno. On trdi, da so
bili slovenski napadalci VI. stoletja v
južni Dalmaciji prvo podvrženi gospo-
darstvu Hrvatov in so zato Bizantinci
še v XI. in XII. stoletju pisali o ta-
mošnjih Hrvatih, čeprav so takrat že
spadali v politično sfero srbskih Ne-
manjičev.
J. H. Hutton, Census of India,
1931, VöL I — India. Part. I — Re-
port. Delhi: Manager of publications,
1933.
Ravnatelj etnografskega muzeja v
Ljubljani, gospod dr. Niko Županič,
je prejel od tajništva britsko-indijske
vlade, oddelka za samoupravo, monu-
mentalno delo o rezultatih ljudskega
štetja v britski Indiji v letu 1931. Av-
tor knjige je J. H. Hutton, komisar
za ljudsko štetje v britski Indiji. Delo
obsega 518 strani in folio formata in
je opremljeno s številnimi kartami,
grafikoni in tabelami, ki na nazoren
način kažejo rezultate ljudskega štetja
v britski Indiji po raznih vidikih. Ma-
terijal zbran v tej publikaciji je veli-
kega pomena z ozirom na dejstvo, da
prebiva v britski Indiji preko '/e vseh
ljudi in da je Indija v zgodovinskem,
etnografskem, antropološkem in demo-
grafskem pogledu ter po svoji lingvi-
stični, sociološki in verski strukturi
eden najbolj pisanih in interesantnih
koncev naše zemlje. Kakor je razvidno
iz publikacije, si je komisarijat za
ljudsko štetje v britski Indiji že ob
organiziranju štetja prizadeval, da bi
zbrani podatki in pa poročila okrožnih
števnih komisarjev v čim večji meri
pomagali razjasniti aktualna vpraša-
nja, ki v Indiji zanimajo znanost. Ob-
javljeni statistični materijal je v pu-
blikaciji znanstveno komentiran in ob-
delan. Na podlagi tega materijala in
poročil okrožnih števnih komisarjev
zavzema avtor stališče k mnogim aktu-
alnim znanstvenim problemom. Zaradi
kratko odmerjenega prostora mi je mo-
goče podati samo sumaren pregled
važnejših podatkov in ugotovitev pu-
blikacije.
V uvodu avtor dela opisuje teža-
ve, ki so se z njimi morali boriti or-
gani ljudskega štetja v tej ogromni de-
želi. Mnogokje je bilo delo popisoval-
nih organov otežkočeno, ker se je nji-
hov delokrog raztezal na velike terito-
rijalne komplekse. Tako je n. pr. v
najbolj redko naseljeni pokrajini brit-
sko-indijskega področja, v Beludžista-
nu, imel vsak popisovalec rejon od
povprečno 836 milj^^ v najmanj oblju-
denih krajih te pokrajine celo rejone
po 1460 milja. Tudi politični momenti
niso ostali brez vpliva na izvedbo
ljudskega štetja v Indiji. Ljudsko
štetje 1. 1931., kakor tudi ono L 1921.,
Kronika, referati in kritike.
337'
se je vršilo ravno v času naraščajoče
politične propagande Ghandijevih pri-
stašev za nesodelovanje z angleškimi
oblastvi. Leta 1931. se je cb času štetja
Ghandi odpravil na svoj znani pohod
k morju, da bi tam pridobival neob-
davčeno sol. V obližju teh krajev so
njegovi pristaši v zvezi s tem progla-
sili bojkot ljudskega štetja kot uprav-
nega   akta   angleških   oblastev.   Med j
tem ko je leta 1921. Ghandi sam še '
o pravem času preklical enak bojkot I
in dal ljudskemu štetju svoj blagoslov, ^
se to 1931 ni zgodilo. To seveda ni
ostalo brez posledic za rezultate ljud-
skega štetja zlasti tam, kjer je bila
tedaj agitacija Ghandijevih pristašev
močnejša.
V Britsko-indijskem upravnem ob-
močju je po štetju leta 1931. živelo
na 1,808.679 miljah= 352,837.787 ljudi.
Povprečna gostota prebivalstva je zna-
šala 195 ljudi na kvadratno miljo.
Razlike v naseljenosti posameznih po-
krajin so zelo velike. V deželi, kjer
velika večina ljudi živi od poljedel-
stva in kjer je rodovitost zemlje v
največji meri odvisna od množine
dežja, je gostota prebivalstva precej
ozko povezana z množino padavin.
Beludžistan, ki ima najmanj padavin,
samo 10 cm na leto, ima tudi naj-
manjšo gostoto prebivalstva, le 6'5
ljudi na kvadratno miljo. V pokra-
jinah z mnogo padavinami, n. pr.
na malabarski obali in v Bengaliji,
kjer gredo padavine celo do 12 m in
preko na leto, pa se dvigne gostota
na 2000 in črez poljedelskega prebi-
valstva na kvadratno miljo.
V nekem kraju na jugovzhodnem,
na padavinah bogatem obrežju Indije
dosega gostota prebivalstva celo 4000
ljudi čisto poljedelskega prebivalstva
na kvadratno miljo, kar predstavlja
gotovo tovrstni maksimum sploh.
Od zadnjega ljudskega štetja le-
ta 1921. sem se je prebivalstvo Indije
pomnožilo za 33,895.398 ljudi, ali za
10'6%. Pomnožitev prebivalstva je bila
v  tem deceniju mnogo večja ko v
prejšnjih desetletjih, ker so bile go-
spodarske razmere v Indiji v tem de-
setletju precej ugodne in tudi epide-
mije niso pobrale toliko ljudi, ko v
prejšnjih  desetletjih.   Indija  kaže v
demografskem pogledu sliko dežele z
zelo visokim številom rojstev in tudi
z visoko smrtnostjo. Zabeležena rojst-
nost v Indiji variira v posameznih in-
dijskih pokrajinah med 30%  in 40%
in črez, smrtnost pa med 20% in 30%
letno za povprečje desetletje 1921 do
1931. Avtor pripominja, da brez dve-
ma ti podatki niso točni, ker v Indiji
še ni prav organizirana služba matic- j
nih knjig in se tedaj velik del rojstev {
in smrtnih slučajev sploh ne zabele- |
žuje. Po cenitvi avtorja na tak način
V4 do celo 1/3 vsega demografskega gi-
banja ni zajeta v statistiki in bi bilo
zabeležnim rojstnim in smrtnim podat-
kom toliko še prišteti. Visoki zabele-
ženi in še višji resnični odstotek roj-
stnosti Indije kaže, da se rodovitnost
v Indiji še ne zavira. Avtor izrecno
poudarja, da o kakem umetnem ome-
jevanju rodovitnosti v Indiji za sedaj
ne more biti govora in da tega tudi
v bližnji bodočnosti ni pričakovati z
ozirom na indijske verske nazore ter
socialne pojme in navade. Pričakovati
je torej, da se bo prebivalstvo Indije
v bližnji  bodočnosti še v isti meri
množilo. Naraščanje indijskega prebi-
valstva se utegne celo povečati, ko bo
tudi v Indiji, kakor se je to zgodilo v
Evropi v teku zadnjih 50 let, splošna
aplikacija pridobitev moderne medici-
ne brezdvoma občutno zmanjšala smrt-
nost. Za enkrat je namreč deležen mo-
dernih medicinskih pridobitev le prav
majhen  cjel  indijskega prebivalstva.
Navedena  dejstva  postavljajo  mero-
dajne kroge in znanstvenike pred pro-
338
Kronika, referati in kritike.
blem, ali bo mogla Indija v svojih
mejah prehraniti to naraslo prebival-
stvo. Avtor trdi da pesimizen v tem
oziru, kljub sedanji že relativno go-
sti naseljenosti Indije ni umesten, ker
se bo dala poljedlska produkcija z
zboljšanjem obdelovalnih metod indij-
skega poljedelstva in z izrabljanjem
dosedaj še neobdelanih obširnih zem-
ljišč v veliki meri povečati. Tudi raz-
vitejša industrija bo mogla prehraniti
velik del prebivalstva. Sploh pa so ob
sedanji kulturni stopnji večjega dela
indijskega prebivalstva in v ugodnih
indijskih klimatskih razmerah življenj-
ske potrebe Indijcev mnogo manjše,
ko potrebe prebivalcev manj pogodo-
vanih zmernih in severnih pasov in
zastopa ob takih pogojih relativna pre-
naseljenost šele ob razmeroma zelo ve-
liki gostoti prebivalstva.
Migracija v Indijo in iz Indije je
precej neznatna pač se je v mejah
Indije same v teku zadnjega deset-
letja vršilo precejšnje notranje prese-'
Ijevanje iz preobljudenih krajev v kra-
je z ugodnejšimi življenjskimi pogoji.
Izven britske Indije živi 2,302.000 In-
dijcev. Največji del emigracije iz brit-
ske Indije se obrača v tropske posesti
angleškega kolonialnega imperija, in si-
cer predvsem kot delovna sila v plan-
tažah. V letu 1931. je bilo izven Indije
največ Indijcev na Ceylonu (778.000),
ki je prav za prav le upravno ločen od
Indije, potem v angleških posestih ma-
lajskega polotoka (624.000), od preko-
morskih dežel pa v angleških tropskih
kolonijah na Mavricijusu (269.000), v
Ameriki na Trinidadu (139.000) in v
britski Guyani (130.000) ter v južni
Afriki (165.000).
Evropcev je bilo leta 1931. v Indiji
zabeleženih 168.134, od teh angleških
podanikov 155.555. Vendar se med ose-
bami priglašenimi kot Evropci nahaja
precej mešancev, po cenitvi okoli
30.000. Za to število bi bilo torej tre-
ba število Evropcev v Indiji popraviti
na 138.000. Med Evropci je vojakov
70.534. Mešancev z evropci, anglo-
indijcev je z zgoraj omenjenim po-
pravkom 168.000. Od vsega indijskega
prebivalstva živi v mestih 38,985.427
živečega v mestih, je znašal leta 1921.
10'2% in se torej v zadnjem deset-
letju ni občutno dvignil, ne kaže pa
tudi večjih sprememb zadnjih 50 let
sem. Pred 50. leti je namreč živelo v
Indiji v mestih 9'5% prebivalcev. In-
dija torej še ne doživlja modernega
gospodarskega in socialnega razvoja v
taki meri kakor zahodna Evropa in
Združene države Amerike, v Aziji pa
Japonska, kjer se je v zadnjih deset-
letjih povsod odstotek mestnega pre-
bivalstva izredno vzdignil. Odstotek
žensk na število moških je v indijskih
mestih precej nižji od tega odstotka
v celotnem indijskem prebivalstvu, kar
je razlagati iz večjega pritoka moških
delovnih sil v mesta.
Povprečna starost prebivalca Indi-
je je 23'02 leta (proti n. pr. 30'6 v
Angliji), predvsem zaradi velike rodo-
vitnosti indijskega prebivalstva in te-
daj sorazmerno večje zastopanosti
mlajših starostnih razredov.
Otroška umrljivost je v Indiji še
vedno visoka in je za otroke do 1. leta
za 1. 1930. zabeležena z 18%. Gotova
pa je, da je ta odstotek v resnici pre-
cej višji, ker se dober del otrok, ki
umrejo v prvih mesecih po rojstvu,
sploh ne registrira.
Otrok pod petimi leti je bilo v
Indiji v letih 1930.-31. 1529 na 10.000
prebivalcev (v primeru s podatki n. pr.
za leta 1920.—21. v Franciji 618, v
Nemčiji 634, v Belgiji 649 in v Angliji
878, med tem, ko se je gibalo to šte-
vilo v raznih evropskih deželah v letih
1880.-81 še med 1200 do 1300 in črez).
Visoka številka Indije je posledica ve-
Kronika, referati in kritike.
339
like rodcvitnosti indijskega prebival-
stva.
Karakterističen pojav za sestavo
prebivalstva Indije v nasprotju z Ev-
ropo je absolutno in relativno manjše
število žensk ko moških. Ta pojav so
registrcvala že vsa dosedanja štetja
v Indiji, v zadnjih treh desetletjih se
pa opaža še precejšnje nazadovanje
proporcije žensk proti moškim. Leta
1901. je bilo v Indiji še 964 žensk na
1000 moških, leta 1931. pa jih je bilo
940. Posamezne verske skupine kažejo
v tem oziru precejšnjo razliko. Hindu
in kristjani imajo leta 1931. proporci-
jo 951 žensk na 1000 moških, musli-
mani 901, Sikh pa 782. Večja razlika
je tudi med posameznimi indijskimi
pokrajinami. Vroča Indova in Gango-
va dolina ter južni konec Indije ima-
jo manjšo proporcijo žensk od pov-
prečja za vso Indije, med tem ko je
proporcija žensk na visoki planoti
Dekana višja od povprečja. Iz teh
krajevnih razlik je tudi predvsem raz-
lagati razmeroma nizko proporcijo
žensk pri indijskih muslimanih, katerih
glavno bivališče je v dolinah Inda in
Ganga ter pri Sikhih, ki prebivajo
predvsem v Pandžabu. Sicer imajo
namreč muslimani večjo proporcijo
žensk ko Hindi istih provinc. Med
Hindi samimi se proporcija žensk
zmanjšuje, čim višja je kasta. Če se
vse številne hinduske kaste klasifici-
rajo in razdele na višje, srednje, za-
ostale in na potlačene kaste, imajo
potlačene kaste proporcijo 982, zaosta-
le 953, srednje 935 in višje kaste 878
žensk na 1000 moških. Avtor pripisuje
ta pojav med drugim večji umrljivo-
sti žensk zaradi zgodnjih materinstev,
ki je posledica kastne razdelitve pre-
bivalstva. Knjiga navaja, da seda^
med indijskim prebivalstvom toliko
bolj prevladuje število moških nad
številom žensk kolikor bolj so prebi-
valci posameznih pokrajin podvrženi
strogemu kastnemu sistemu in kolikor
bolj so tudi pripadniki ne hinduskih
verskih skupin (n. pr. muslimani) bili
pred svojim prehodom v sedanjo ver-
sko skupino pod vplivom kastnega si-
stema.
Značilna za strukturo indijskega
prebivalstva v nasprotju z Evropo je
tudi univerzalnost sklepanja zakonov.
Ogromna večina vseh odraslih Indij-
cev je poročenih. Od moških vseh sta-
rosti je v Indiji neporočenih 47'9%
poročenih 467% in ovdovelih 5'4%,
žensk pa neporočenih 35'2%, poroče-
nih 49'3% in ovdovelih 15'5%. Večja
razlika med odstotkoma poročenih
moških in žensk izvira iz manjšega
absolutnega števila žensk med indij-
skim prebivalstvom, ovdovelih žensk
pa je toliko, ker branijo indijske šege
hindom in njim sorodnim verskim sku-
pinam vdovam ponovno možitev.
Za sliko indijskega prebivalstva je
nadalje posebno karakteristično veli-
ko število otroških zakonov Indije. Od
1000 deklic od O do 15. leta je bilo
leta 1931. poročenih med Hindi 213,
Med Muslimani 210, med Jaini 130 in
med Sikhi 86. Med vsemi otroki v
Indiji, starimi do 5 let, pa je bilo leta
1931. poročenih dečkov r6%, deklic pa
3%. V neki izmed onih indijskih kast,
v kateri je prav posebno udomačeno
sklepanje zakonov med otroki, je bilo
od vseh dečkov do 6. leta starosti po-
ročenih že 7"1% deklic celo 127%.
Še nekaj statistike bolezni: goba-
vih je v Indiji izkazala statistika
147.911, številka, ki je kakor avtor sam
priznava vsekakor mnogo prenizka,
ker je mogla statistika zaradi razum-
ljivega skrivanja te bolezni zabeležiti
le prav majhno število bolnikov. Iz
primerjav podatkov sanitarne službe
in podatkov ljudskega štetja za po-
samezne okraje sklepa avtor, da bi
moglo število gobavih v Indiji biti do
desetkrat večje  od zabeleženega.  V
22*
340
Kronika, referati in kritike.
Indiji kužne bolezni in epidemije še
pobirajo veliko ljudi. Tako je tam v
letu 1920. do 1929. pobrala kuga na
leto povprečno 138.915 ljudi, kolera
227.438, koze 77.233 in difterija 218.659.
Daleč največ ljudi so pa pobrale mr-
zlice.
Od indijskega prebivalstva živi
67% od poljedelstva in živinoreje
97% od industrije, 3% od javnih in
svobodnih poklicev, 6'9% od trgovine
in od prometa, 13'3% prebivalcev pa
je raznih drugih poklicev. Pretežni del
ljudi statistično zabeleženih pod raz-
nimi poklici, je služinčadi in delavcev,
ki so spet zaposleni v poljedelstvu.
Videti je torej, da je Indija v veliki
večini poljedeska dežela.
Od prebivalcev starih nad pet let
je pismenih 9'5%, in sicer moški
15'6%, žensk pa le 2'9%. Velika raz-
lika je posledica socialnih razmer v
katerih živi indijska žena. Pismeni so
Indijci večinoma v domačih alfabetih,
ki jih je v Indiji precejšnje število, v
latinici psmenih je le neznaten odsto-
tek. Glede odstotka pismenosti je se-
veda razlika med posameznimi skupi-
nami indijskega prebivalstva. Največ-
jo pismenost z 791% pismenih izka-
zuje verska skupina Parsov (zoroastri-
jancev), ki se nahajajo v ugodnih so-
cialnih razmerah in žive skoro izključ-
no v mestih. Širjenje pismenosti na-
preduje le počasi. V teku zadnjih 50.
let se je odstotek pismenosti v Indiji
komaj podvojil.
Zelo interesantni so rezultati in-
dijskega ljudskega štetja v pogledu
lingvistične razdelitve indijskega pre-
bivalstva. V Indiji najdemo veliko šte-
vilo raznih jezikov in v neštetih pod-
ročjih se mnogo teh jezikov govori
drug zraven drugega. V lingvističnem
oziru so tam mnogo kje podobne raz-
mere kakor v Evropi. Povečini sicer
v Indiji obeležje jezika pri opredelitvi
prebivalstva zaenkrat ne igra one vlo-
ge ko v Evropi, vendar je pa tudi tam
v nekaterih okrajih jezikovno pripad-
nost predmet političnih bojev. Tudi
Indija ima jezikovne boje in ireden-
tična gibanja na jezikovni podlagi. Ta-
ko bi na primer provinca Orissa ho-
tela razširiti svoje meje črez sosednja
ozemlja pokrajine Madras, kjer del
prebivalstva govori jezik Oriya. (Jezik
večine prebivalcev province Orissa.)
V teh obmejnih pokrajinah je jezi-
kovni boj med pripadniki jezika
Oriya, ki je indoevropski jezik in med
pripadniki jezika Telugu, ki je jezik
Dravidske lingvistične skupine.
Za nas, ki poznamo jezikovne bo-
je in jezikovna prodiranja na lastni
koži bo zlasti interesantno ugotoviti,
da se tudi v Indiji malim narodom
godi podobno kakor v Evropi. Tako
se n. pr. v prej navedenem primeru
mnogi Telugu kot pripadniki social-
no, gospodarsko in kulturno manj raz-
vite in šibkejše jezikovne skupine raj-
ši, priglašajo kot pripadniki močnejše
jezikovne skupine Oriya. Na spornem
ozemlju med Oriya in Telugu je bilo
leta 1891. naštetih 53% Oriya, ostali
predvsem Teludu, leta 1900. 75% Ori-
ya in leta 1911. 51%. Veliki povišek
leta 1900. je nastal pod vplivom veli-
ke agitacije Oriyev, dalje ker je pre-
bivalstvo od priglasitve kot Oriya za-
radi nekega novega zakona ravno v
tistem letu pričakovalo večjih social-
nih ugodnosti, in zaradi dejstva, da
so bili števni organi večinoma Oriya,
ki so vsakogar, ki jim je vedel dati
odgovor na vprašanje v jeziku Oriya,
kar zabeležili kot svojega, kar so mo-
gli ob zelo razširjeni dvojezičnosti
med prebivalstvom Telugov seveda po-
gosto storiti. Torej razmere, ki jih
dobro poznamo iz naših obmejnih oze-
melj. Pri štetju leta 1911. je vplivala
indijska vlada na večjo objektivnost
rezultatov.
Kronika, referati in kritike.
341)
Zaradi velikega števila jezikov in
ob njih veliki teritorialni prepletenosti
je seveda dvo- in več jezičnost v In-
diji zelo razširjena. V mnogo prime-
rih je bilo uradnim števnim organom
težko ugotoviti, kateri jezik je prav
za prav materni jezik dotične osebe
in kateri je postranski, ker je oseba
oba jezika v enaki meri uporabljala v
občevanju in v domačem življenju.
Knjiga navaja, da so števni organi v i
mnogih primerih našli dvojezičnost že
pri otrokih najmlajših let in da so
prve besede, ki so se jih ti otroci na-
učili, že pripadale različnim jezikom.
Seveda so tudi v Indiji pretežno dvo-
jezični predvsem pripadniki manjših
in slabejših jezikovnih skupin, ki se
umikajo pred večjimi in močnejšimi.
O procesu jezikovne asimilacije pravi
avtor po svojih opazovanjih v Indiji,
da je prvi stadij izginjanja kakega je-
zika, kadar začnejo njegovi pripadniki
v dnevnem občevanju uporabljati dru-
gega, nakar se pozneje prvotni jezik
uporablja le še kot postranski in
končno sploh izgine. Ta proces asimi-
lacije manjših jezikovnih skupin zelo
pospešuje tudi v Indiji povsod se raz-
vijajoči promet.
Po ljudskem štetju leta 1931. je
bilo v Indiji registriranih 225 domačih
indijskih in birmanskih jezikov, razen
tega so bili med prebivalci Indije Še
pripadniki 17-ih drugih azijskih in
afriških ter 20-ih evropskih jezikov.
Od indijskih in birmanskih jezi-
kov jih spada k
avstrični jezikovni skupini ... 19
tibetsko-kitajski skupini ....   156
dravidski skupini.......    14
indc-evropski skupini.....27
neopredeljenih jezikov pa je .   .      9
Kot materni jezik je govorilo:
avstrične jezike .   .   .    5,342.708 oseb
tibetsko^kitajske jezike   15,352.774   „
dravidske jezike    .   .   71,644.787   „
indo=evropske jezike . 257.492.805 oseb
neopredeljene jezike pa      57.453  „
Koliko je dvojezičnost v Indiji,
vidimo iz dejstva, da je priglasilo kot
postranski jezik med drugimi
indo-evropske jezike 7,613.269
in dravindske jezike    7,476.769 oseb.
Po teh podatkih obstoja torej dvo-
jezičnost v Indiji v glavnem med obe-
ma najbolj številnima jezikovnima
skupinama, med dravidskimi in mdo-
evropskimi jeziki. Pri teh podatkih o
dvojezičnosti bo dostikrat tudi kot
postranski jezik zabeleženi jezik v res-
nici materni jezik, in kot materni je-
zik zabeleženi jezik v resnici postran-
ski, kar je seveda ob večinoma mcč-
nejšem indo-evropskem elementu pred-
vse mtemu elementu v prid.
Med neopredeljenimi jeziki se na-
haja jezik negritov iz andamandskih
otokov, najstarejših do današnjega dne i
ohranjenih prebivalcev  Indije,  ki ga j
govori še 466 ljudi. Negriti naglo iz-
umirajo. Leta 1901. jih je bilo še 1882,
1. 1921. še 580. Med jezikoslovno ne-
opredeljenimi je tudi 6 ciganskih jezi- ■
kov, ki jih govori 25.999 ljudi.
SkoTO pri vseh manjših jezikih
številnih starih nearijskih plemen, ki
žive obdana od hindoiskega prebival«
stva je opažati precej hitro lingvistič-
no hinduizacijo. Nekatera teh plemen,
ki sicer še obstojajo kot plemena in
kaste, so že sploh izgubila svoj jezik.
Druga so v precejšnji in vedno ra-
stoči meri v hinduskih jezikih dvoje-
zična, in nekatera od njih sprejemajo
v svoje primitivne jezike čim dalje več
jezikovnih elementov prodirajočih
močnejših indo-evropskih jezikov. Le
večja izmed starih nearijskih plemen,
ki so tudi ekonomsko neodvisna, niso
še načeta po hinduizaciji. Zanimive so
lingvistične metamoorfoze, ki jih do-
življajo nekateri ti stari predarijski
plemenski jeziki. Neki plemenski jc-
342
Kronika, referati in kritike.
zik avstrične jezikovne skupine, Na-
hal, je bil n. pr. pred dobrimi 100 leti
lingvistično še čisto avstričnega zna-
čaja. Nato je prišel neko dobo pod
jezikovni vpliv nekega dravidskega je-
zika in postal do polovice dravidski.
Pred nekaj časa ga je pa skupaj z
dravidskim jezikom tega kraja zajel
val nekega prodirajočega arijskega
hinduskega jezika in zdaj postaja do-
tični stari plemenski jezik v naglem
tempu arijski. Dvojezičnost pripadni-
kov starih predarijskih plemenskih je-
zikov se giblje v glavnem med V4 in
^/4 vseh pripadnikov in dosega v ne-
katerih primerih 100% pripadnikov do-
tičnega jezika. Tako se še v današ-
njem času nadaljuje proces lingvistič-
ne hinduizacije, ki je dal Indiji seda-
nje lingvistično obeležje.
Od sedanjih lingvističnih skupin
Indije predstavljajo negriti z Anda-
mandskih otokov najstarejše ohranje-
no prebivalstvo', te so pritisnila ples
mena avstrične jezikovne skupine (v
isti družini so Malajci in Polinezijci)
in tem so zopet sledila plemena dra-
vidske jezikovne skupine in v drugem
1000-ju pred Kristusom invazija Indo-
evropejcev. Po trditvi avtorja je do
predkratkim med znanstveniki vladala
teorija, da so kulturo v glavnem pri-
nesli v Indijo Imdioarijci, novejša ar«
heološka odkritja in temeljiti studij
indijskih jezikov, kulturnih elementov,
verstev in rasnih tipov pa je to teori-
jo omajal in danes prevladuje mne-
nje, da so Indoarijci pri svojem prodi-
ranju v Indijo tam našli že visoko
razvito kulturo, ki so jo v glavnem
prevzeli in ji dali novih elementov.
Predarijska kultura Indije je bila v
zvezi s kulturami in religijami Mezo-
potamije, Male Azije in Vzhodnega
dela Sredozemskega morja. Sedanja
kultura Indije pa je nastala iz te sta-
re predarijske kulture in iz novih arij-
skih kulturnih elementov. Predvsem je
bil važen prispevek Indo-arijcev h kul-
turnemu razvoju Indije njihov jezik,
ki je bil v primeru z manj razvitimi
predarijskimi jeziki Indije mnogo bolj-
ši nosilec občevanja in kulturnega raz-
voja.
Sedanji indo-evropski jeziki Indije
se delijo v dve skupini: na jezike
notranjega in na jezike zunanjega pa-
su. Jeziki notranje skupine zavzemajo
sredino Indije, med tem ko se naha-
jajo jeziki zunanje skupine na zahodu
in na vzhodu od njih, razdeljeni in
ločeni po velikih kompleksih, ki jih
zavzemajo notranji jeziki. Obe sku-
pini sta izšli iz dveh različnih narečij
prvotnega indo-evropskega jezika in
izhajajo jeziki notranje jezikovne sku-
pine iz istega narečja kakor sanskrit.
Po verski opredelitvi so leta 1931.
šteli v Indiji
Hindu 239,195.000 ali 682-4%
Jain 1,252.000  „     3*6%
Budisti 12,787.000  „   36'5%
Sikh 4,336.000  „   12'4%
Zoroastrijanci 110.000   „     0'3%
Muslimani 77,678.000   „ 22r6%
Kristjani 6,277.000   „    17-9%
Zidje 24.000  „     01%
Plemenska verstva 8,280.000 „ 23'6%
in manjše verske skupine ter neopre-
deljeni  571   ali   r6%   pripadnikov.
Tudi v verski opredeljenosti in-
dijskega prebivalstva obstoja v mno-
gih primerih nejasnost in prepletencst.
Dostikrat je bilo organom štetja tež-
ko določiti kateremu verstvu pripada
kaka kasta ali skupina prebivalstva.
Nekatere indijske kaste in skupine
imajo v svojih verovanjih hinduske,
muslimanske in tudi krščanske ver-
ske elemente. Zlasti težko je v mno-
gih primerih potegniti mejo med hin-
du in muslimani, kar je razumljivo,
ker pojem hindu ni le verski temveč
ravno tako tudi socialni pojem t. j.
Kronika, referati in kritike.
343
pomeni razen verske vsebine še pri-
padnost k nekemu sistemu organizi-
rane družbe. Tako so n. pr. nekatere
kaste po socialnem ustroju hinduske
njihova verovanja pa kažejo v sploš-
nem nehinduske, predvsem musliman-
ska obeležja.
Od glavnih verskih skupin so hin-
du v zadnjem desetletju absolutno
narastu za 10'4%, njihov relativni de-
lež na celotnem indijskem prebival-
stvu pa že delj časa neprenehoma pa-
da. Tako so padli od 74'3% indijske-
ga prebivalstva leta 1881. na 68'2%,
leta 1931. Ta padec izvira deloma od
priključitve novih, pretežno musliman-
skih in budhističnih predelov britsko-
indijskemu upravnemu področju, de-
loma pa od manjšega naravnega pri-
rastka hindujev. Od spreobrnitev hin-
du več pridobivajo ko izgubljajo od
odpadov. Hinduizem še vedno prido-
biva pripadnike starih, nižje razvitih
plemenskih verstev in podobno kakor
v lingvističnem pogledu se do današ-
njega dne vrši verska hinduizacija
starih plemen. Ob tem ta plemena
obdržijo večino starih verskih pred-
stav in božanstev ter se poglavitno
socialno včlenjajo v hinduski družab-
ni sistem. Plemena postajajo kaste.
Računa se, da je samo v zadnjem de-
setletju prešlo okoli pol drugi milijon
pripadnikov starih plemenskih verstev
na hinduizem. Med pripadniki teh ple-
menskih verstev se pa tudi z uspe-
hom uveljavlja delovanje raznih kr-
ščanskih misij onov. Za ta stara ple-
mena se torej v Indiji vrši boj med
hinduizmom in med krščanstvom, pri
čemer za enkrat spreobrnjenja hindu-
izmu še prevladujejo. Za pobijanje
krščanske misijonske akcije so hindu
pred nekaj leti ustanovili svojo misi-
jonsko organizacijo. Razen tega je v
zadnjem času pridobil hinduizem ne-
kaj muslimanskih prehodnih kast in
tudi  nekaj  kristjanov.  Odpadajo pa
cd hinduizma predvsem pripadniki po-
tlačenih hinduskih kast, in sicer največ
h krščanstvu. Ta prehod pomeni nam-
reč zanje tudi socialno povzdigo. Za-
nimivo je, da se večja skupina
(399.000) pripadnikov potlačenih hin-
duskih kast v Pandžabu ob štetju
leta 1931. iz nasprotja proti višjim
hinduskim kastam in zaradi budeče se
socialne zavesti ni hotela več prigla-
siti k hinduizmu, temveč se je prija-
vila, da je »prvotne vere«. Vse njiho-
ve verske predstave pa ostajajo na-
dalje hinduske. Primer nazorno kaže
versko-socialni značaj hinduizma.
S hinduizmom skupni izvir in mno-
go skupnih verskih predstav imata
verski skupini sikhov in jainov. Sikh
so v zadnjem desetletju narastli za
33'9%. To pomnožitev je pripisovati
velikemu naravnemu prirastku pripad-
nikov te verske skupine, ker je nji-
hova rodovitnost zaradi poznejše mo-
žitve žen in zaradi dovoljenega skle-
panja ponovne zakonske zveze vdov
precej nad povprečjem indijskega pre-
bivalstva, in pa tudi konverziji. Gle-
de na versko sorodnost namreč pre-
stopajo gotove hinduske sekte k sik-
hom, ker se zdi, da je sikhom zaradi
njihovega nevtralnega političnega za-
držanja nasproti britski vladi Indije v
večji meri odprta pot v vse upravne
službe.
Na britsko-indijskem upravnem
področju žive budhisti skoraj izključ-
no v Birmi.
Kristjani so v zadnjem desetletju
v Indiji narastli za 1,843.000 ali 32'5%.
Od tega odpade morda 12% na narav-
ni prirastek, ostalo (črez 900.000) pa na
že omenjene spreobrnitve od starih
plemenskih verstev in pa od potla-
čenih hinduskih kast. Indijski kristjani
pripadajo mnogim veroizpovedim in
sektam. Predvsem je mnogo raznih
protestantskih ločin. Najstarejši kri-
stjani v Indiji so sirski kristjani, ki
344
Kronika, referati in kritike.
jih najdemo v Indiji že od prvih sto-
letij po Kristusu. Zanimivo je, da
spreobrnjenci h krščanstvu tudi po
spreobrnitvi v mnogih ozirih še nada-
lje ohranijo svojo prejšnjo kastno
razdelitev.
Muslimani so v zadnjem deset-
letju narastli za 13%. Njihov delež
na celotnem indijskem prebivalstvu se
v zadnjih desetletjih neprenehoma ve-
ča. Oni imajo namreč zaradi v sploš-
nem poznejše ženitve, zaradi dovo-
ljene zopetne možitve vdov in zaradi
poliginije visok naravni prirastek. V
pokrajinah, kjer bivajo muslimani
kompaktno, poglavitno v Pandžabu,
njihova proporcija nasproti hinduske-
mu prebivalstvu trajno raste.
Parsi (Zoroastrijanci) živijo veči-
noma v zahodnem delu Indije. Največ
jih je v Bombayu.
Pripadniki starih plemenskih ver-
stev so od leta 1921. sem kljub pre-
cejšnjemu naravnemu prirastku naza-
dovali za 15'3% zaradi izgub na hin-
duizem in krščanstvo.
Indijska verstva še dandanes hra-
nijo v svojih verskih predstavah in
verovanjih najrazličnejše in prastare
verske kultne elemente. Negrito naj-
starejši ohranjeni prebivalci Indije so
ohranili češčenje smiokvinega drevesa.
Ta prastari kult rodovitnosti, nekoč
doma v državah od Sredozemskega
morja, pota v Indijo, prihaja od mleč-
ka, ki ga ima to drevo v sebi. Pri
njih najdemo tudi primitiven faličen
kult. Protoavstraloidi so prinesli to-
temistični kult ali vsaj bazo zanj. Me-
■diteranci dravidskega jezika pa so
razvili faličen in megalitičen kult ter
teorijo življenjske snovi.
Ta kult živi v Indiji še danes v
številnih verskih pojmih in magičnih
verovanjih. Na tej predstavi sloni v
indijski provinci Asan še vedno v obi-
čajeni lev na glave. Če se nanjreč na
ugrabitelja glave, sedeža duše ob iz-
polnitvi gotovih obrednih pogojev pre-
nese magična moč duše ubitega na-
sprotnika in z njo ves blagoslov, ki
je s tem v zvezi. Po tem se je Ickali-
ziral sedež duše in magična moč tudi
v lase na glavi. Lovec na glave vzame
če ne more ugrabiti glave vsaj lase.
Dušna snov se spravlja v zvezo z ro-
dovitnostjo in prinaša rodovitnost če
se izpolnijo predpisani ritualni pogoji.
Nekatera plemena Indije počakajo s
pokopom mrličev in jih pokopavajo
šele ob času setve. Da bi dušna snov
mrličev oplodila posejani pridelek.
Zveza med dušami mrličev in med ro-
dovitnostjo zemlje se zrcali tudi iz
zveze v katero se spravljajo mrliči z
vodo kot povzročiteljico rodovitnosti.
V teh magičnih predstavah korenini
običaj potapljanja mrličev v reki Gans
gu. Plemena Naga pa zlivajo vodo na
grobove, da bi povzročila dež.
Indoarijci so imeli ob svojem pri-
hodu v Indijo okcli leta 1500. pred
Kristusom arijska božanstva in vero-
vanja. Njihov glavni bog je bil Indra,
bog groma, sorodnik grškega Zevsa.
Staro prebivalstvo Indije pa je iže
imelo izrazito izdelane bogove.
Med izkopaninami v Mohcnj,o:las
ro, ki izhajajo iz časov davno pred
arijsko invazijo, se nahaja že kip Šive.
Med verskim sistemom ob prihodu
osvojevalnih Arijcev v Indijo je nji-
hova vera trčila ob vero starega in-
dijskega prebivalstva, zmagali pa so
stari bogovi Siva, Višnu in Kali so
postali hinduska trojica, a arijski bog
Indra je padel na brezpomembno me-
sto. Predarijski dravidski, mediteranci
so imeli razvit kult kač, v zvezi s
kultom kač na Kreti in kult boginje
matere, katerim kultom je še vse pol-
na sledov med današnjimi verovanji
Indijcev. Z Mezopotamijo veže pred-
arijsko Indijo kult boga Meseca in bo-
Kronika, referati in kritike.
3451
ginje Solnca, ki sta potem oba spre-
menila spol s spreemmbo od matrili-
nearnega na patrilinearno potomstvo,
morda pod vplivom rigvedskih arij-
skih osvojevalcev. Na sorodstvo z ve-
likimi prednjeazijskimi kulturami ka-
že tudi defikacija in češčenje kraljev,
tipična za stališče hindov do kraljev-
ske časti in ki je po Lagdonu karak-
teristična za sumersko religijo v na-
sprotju z semitsko. Z Mezopotamijo
in z Malo Azijo sta tudi v zvezi astro-
nomija in častitev nebeških teles zla-
sti češčenje boga Meseca, ki predstav-
ljata pomemben del hinduske kulture.
Se iz današnjih verskih nazorov v
mnogočem odseva konflikt med arij-
skimi in starimi verskimi pojmi. Se
do današnjega dne se morejo opaziti
v nekaterih krajih prastarega, v Indiji
sledovi kulta goveje živine. Po hindu-
skem verskem sistemu je bilo žrtvova-
nje živine priznano kot zaslužna žrtev
bogovom. Vendar pa je bil ta arijski
doprinos k hinduskim verovanjem in-
dijskemu ljudstvu dolgo časa osovra-
žen, kar kaže na staro češčenje živi-
ne. Svetost krave, karakteristika pred-
konjeniških kultur mediteranskega ba-
sena, veže Indijo z religijami Male
xAzije, Egipta in Krc;e ter jc v Indiji
predarijska. S češčenjem Sive je v
Indiji zvezano češčenje kač, ki je bilo
dolgo časa v opoziciji z brahmanskim
hinduizmom. Ta stari konflikt med
dvema kultoma odseva iz hinduske
legende, po kateri se je Krišna od-
pravljal na pohode nad kače in na
boje, kjer je kače pokončeval. Ob svo-
jem prihodu v Indijo so rigvedski
.■\rijci najbrže svoje mrliče pokopavali
in so sežiganje mrtvih sprejeli šele od
prebivalstva, ki so ga v Indiji našli.
A'rijska svetost ognja je bila namreč
skoro v nasprotju z običajem sežiga-
nja muličev.
Indijska posebnost so kaste. Av-
torja zlasti zanima v koliko so moder-
ni nazori, ki so prišli tudi že v Indijo
vplivali na kastni sistem. Prihaja do
zaključka, da razvijajoči se promet
na eni strani sicer kruši kaste ali vsaj
nekatere pojave kastnega sistema, da
pa na drugi strani spet utrjuje vezi
med posameznimi člani ali skupinami
kast, ki žive razkropljeno. Med nešte-
vilno množico kast Indije se opaža
tendenca za združevanje v večje kast-
ne skupine. To gibanje je predvsem
močno pri kastah rokodelcev in obrt=
nikov, kakor tesarjev, kovačev, zla-
tarjev, mlekarjev itd. Stanje pripadni-
kov potlačenih kast se je v zadnjem
času zlasti kar se tiče življenja v jav-
nosti precej popravilo in se je v tem
oziru njihova prejšnja striktna nedo-
takljivost občutno zmanjšala'. Tako
smejo oni uporabljati moderna javna
prometna sredstva skupaj z najvišji-
mi hinduskimi kastami, kar bi bilo še
do nedavnega časa izključeno. Vendar
pa ostaja njihov prejšnji inferiorni po-
ložaj kar se tiče privatnega občeva-
nja in verskih običajev v glavnem
nespremenjen. Potlačene hinduske ka-
ste se dosedaj zastonj potegujejo za
dovolitev vstopa v brahmanske
templje.
Kakšni izvir indijskih kast? Na
podlagi poročevanja razmer pri pleme-
nih Naga, ki žive v goratih krajih pro-
vince Assan v severovzhodnem koncu
Indije in ki so še skoro popolnoma
nedotaknjena po socialnih, verskih in
kulturnih sistemih in vplivih ostale
Indije, prihaja avtor do zaključka, da
je eden glavnih izvirkov indijskega
kastnega sistema, delitev vasi in na-
selbin po zaposlenosti prebivalstva.
Pri plemenih Naga so v nekaterih va-
seh sami tkalci, v drugih sami kovači,
v tretjih lončarji. Po primitivnih na-
zorih je potrebno za uspeh vsake de-
lavnosti  posebna magija.  Magija, ki
346
Kronika, referati in kritike.
vsposablja eno obrt ali oplcjuje eno
poljedelsko delavnost moti in zmanj-
šuje po verovanju teh primitivnih ple-
men magijo delavcev druge obrti ali
delavnosti. Če prebivate obe zaposlita
veni skupini skupaj. Odtod tabu v za-
poslenosti in občevanju. Neugoden
vpliv prisotnosti tujih rokodelcev in
njihove magije se namreč zmanjšuje,
če se prepovedo intimnejše vezi z nji-
mi. Tudi hrana tujcev posebno kuha-
na je iz magičnih ozirov nevarna, ker
je inficirana po nevarni dušni snovi
tujcev. Odtod tabu v jedi (kcmmen-
saliti).
Kaste so predarijskega in menda
tudi preddravitskega izvora. Prvi ele-
menti zapoznejši kastni sistem imajo
svoje korenine skoro gotovo med pro-
to-avstraloidnim in avstrazijatskim pre-
bivalstvom Indije. Kastni sistem je v
južni Indiji mnogo strožji, ko v sever-
ni, najslabši pa je v Pandžabu, poje-
ma torej sorazmerno močnejši in ras-
no čistejši med arijskim prebival-
stvom, četudi se je kastni sistem v
sedanji obliki seveda razvil šele po
prihodu Arijcev v Inidijo in gotovo tu=
di pod močnim vplivom njfhovega
stremljenja ohraniti svojo raso čim
bolj čisto od mešanja s podvrženim
starim prebivalstvom. Po mnenju av-
torjevem je pri tvorbi in socialni gras
duaciji kast igralo precejšnjo vlogo, da
sta v Indiji trčila skupaj patrilinearni
sistem arijskih osvojevalcev in matri-
linearni sistem prejšnjega prebival-
stva. Iz zakonov moških potomcev pa-
trilinearnega sistema in ženskih po-
tomcev matrilincarnega sistema izvi-
rajoči otroci so morali uživati vso so-
cialno veljavo v obeh družabnih siste-
mih, med tem ko otroci moških po-
tomcev matrilincarnega sistema z žen-
skimi potomci patrilinearnega sistema
niso našli prostora ne v patrilinearni
in ne v matrilinearni družbi ter so bili
tako ob socialno veljavo in položaj.
Kakor omenjeno ni bil pri tvorbi kast
brez pomembnega vpliva tudi rasna
in plemenska sestava ter verska opre-
delitev in spremembe v verski pripad-
nosti indijskega prebivalstva.
Knjiga precej   obširno razpravlja
tudi v antropoloških problemih Indije.
Kakor že omenjeno so najstarejše pre-
bivalstvo Indije in vse jugovzhodne
Azije ter obenem najstarejše ohranje-
no prebivalstvo sveta brahikefalni Ne«
griti. Prvotno naseljeni po vsej jugo-
vzhodni Aziji so se ohranili več ali
manj pomešani izven Indije na malaj-
skem polotoku  in na Indonezijskem
otočju, rasno najbolj čist pa je njihov
ostanek na Andamanskih otokih,  ki
spadajo pod Indijo. Na indijski celini
jih ni več. Le rasne lastnosti (pritMs
kava rast in kodrasti lasje, prebival-
cev nekaterih gorskih in nepristopnih
krajev najjužnejšega konca Indije in
pa mejnih gor med Assanom in Birmo
kažejo na primes njihove krvi. Po na-
vedbi avtorja obstoja v njihovem iz-
voru  med  antropologi  dvoje  mmenj.
Eni mislijo, da so se Negriti razširili
v južno Azijo iz Afrike in se opirajo
pri tem na brahikefalijo južne Arabije
ter na domnevo obstojanja Negritov
v   Suzijani   še   v   historičnem   času
(Giuffrida-Ruggeri). Drugi pa so mne-
nja, da so se Negriti razširili iz Osred-
nje Azije. Sodi se, da je Negritov po
starosti še pred neanderthalskim člo-
vekom in da ga je ta potem potisnil
in razpršil. Ali je Negrito sploh kaj
prispeval h kulturi človeštva, se  ne
da ugotoviti. Po andamanskih Negri-
tih pa, ki so tisočletja živeli v izola-
ciji bi bilo sklepati, da je znašel lok.
Od verskih nazorov pa kult smokvi-
nega drevesa, ki je bilo kakor že ome-
njeno v južni Evropi v Aziji in Afriki
povezano s predstavo rodovitnosti in
z dušami umrlih.
Za Negriti prihajajo v južno Azi-
jo  dolihokefalni  proto-avtsraloidi,  ki
Kronika, referati in kritike.
347
se spravljajo v rasno zvezo z nean-
derthalskim človekom. Most med ev-
ropskim Neanderthalcem in med temi
primitivnimi azijskimi ljudmi bi naj
tvori palaeantropus palestinus, odkrit
leta 1932. na gori Karmel. Najsigurnej-
ša hipoteza za sedaj je, da izvira
protoavstraloidni tip v Indiji iz prav
zgodnjih selitev od zahoda in kulturni
elementi, ki spremljajo prahistorične
najdbe tega tipa v Indiji, spominjajo
na preddinastični Egipt. Za časa svo-
jega bivanja v Indiji so se protoav-
straloidi nahajali najbrž ob začetku
neolitske kulture in njihov prispevek
h kulturi Indije je med drugim najbrž
lončena posoda. Tudi bumerang, na
verskem polju pa totemizem se more-
biti lahko Injima pripisujeta. Rasne
lastnosti tega tipa se še danes nahaja-
jo med prebivalstvom po vsej Indiji,
predvsem pa v njenem južnem koncu
in na Ceylonu.
Za njimi nahajamo v Indiji doli-
hokefalne melaneške oceanske črnce,
ki predstavljajo menda stabiliziran tip,
nastal iz mešanja negritov in proto-
avstraloidov. Očitne rasne sledove so
oni zapustili v Indiji med prebival-
stvom na meji med Assanom in Bir-
mo in na Nikobarskih otiokih. Ugos
tovljena je s tem v zvezi sorodnost
kulturnih elementov Assama in Nove
Guineje.
Pojem avstrazijatov, že omenjen
pri jezikovni razdelitvi indijskega pre-
bivalstva, je predvsem lingvističen in
do neke mere tudi kuturen pojem.
Dejstvo pa, da se kot temeljni ele-
ment indo- in polinezijskega prebival-
stva smatra mediteranski rasni tip,
pomešan z Negroidi, daje povoda te-
orija o prihodu ljudstev te lingvistič-
ne skupine od zahoda. Z izvestno
stopnjo verjetnosti se spravljajo av-
strazijatski jeziki v zvezo s sumer-
skim jezikom in pri raziskovanju po-
rekla Polinezijcev se predpostavljata
dve poti prehistoričnih migracij, njiho-
vih prednikov od zahoda, ena severno
Himalaje in druga preko Indije (Han-
dy). Avtor pa prihaja na podlagi raz-
iskovanj rasnih in kulturnih elemen-
tov plemen avstrične jezikovne sku-
pine do hipoteze, da bi sedanja av-
strična plemena v Indiji ne predstav-
ljala ostanka še od časov eventualnih
selitev njihovih prednikov od zahoda,
temveč, da so prišla v Indijo, rasno
pomešana z mongoloidnimi elementi,
umikajoča se pred večjo geološko ka-
tastrofo, ki je po avtorjevem mnenju
zadela Indonezijo in pretrgala terito-
rialno zvezo Indoneških otokov z azij-
sko celino.
Mongoloidi žive v Indiji že od
prehistoričnih časov. Ena izmed lobanj
iz najdišča v Mohenjcdaru je odločno
mongolska in tudi figura iz terracotte,
najdene ravno tam, predstavljajo ljudi
mongoloidnega tipa. Danes je velika
večina prebivalcev Birme mongolske-
ga, sicer nekoliko s protoavsrtaloidno
in avstrično krvjo pomešanega tipa.
Pa tudi v Indiji sami so zlasti v
obrobnih pokrajinah zapustili mongo-
loidi nekaj rasnih sledov med današ-
njim prebivalstvom.
Hrvoj Maister.
V. Suk: On the Question of Hu-
man Races on the Basis of the Preci-
pitin Test and Isoagglutinations. (Prâ-
ce Moravske Prirodovëdecké Společ-
nosti, svazek Vlll, spis 4, Brno 1933.)
(Résumé:) Avtor se bavi z vpra-
šanjem človeških plemen v splošnem
in z imunološko posebnostjo človeških
plemen v posebnem. V te svrhe je
upotreboval poskus s precipitinom in
isohemaglutinacijo. Njegova izvajanja
slonijo na rezultatih 405 precipitinskih
eksperimentov z nad 3000 reakcijami
in na 4000 krvnih skupinah. Za preci-
pitinske poskuse je pripravil sledečih
trinajst   antiserumov,  4   eskimske,   4
348
Kronika, referati in kritike.
alpske, 2 nordijska, 1 židovskega in 2
ciganska. Za precipitacijo se je vpo-
rabljalo 25 različnih serumov. 7 kal-
muških, 2 židovska, 2 nordijska, 1
baltski, 13 alpskih in 2 ciganska.
Za krvne skupine je avtor pora-
bil 3000 brnskih Cehov in 1000 Rusi-
nov in Nemcev iz Podkarpatske Ru-
sije. Na podlagi svojih seroloških stu-
dij je prišel do sledečih zaključkov v
tesni zvezi z moderno znanostjo o člo-
veških plemenih, ne da bi bil pozabil
na fiziologijo in patologijo (imunolo-
gijo) raznih plemen.
Imamo le zelo malo točno ugotov-
ljenih starih plemen ali konstantnih
vrst specije Homo, to se pravi prvotne
rase. Skoraj gotovo se bomo prijeli
štirih glavnih plemen Huxleya (cf. tu-
di Keith). Različne skupine med Evrop-
ci niso točno določena plemena, tem-
več inkonstantne varijacije, ki se pre-
tvarjajo. Tako zvani alpski, nordijski,
dinarski, baltski, sredozemski itd. tipi
nimajo polne imunološke svojevrstno-
sti, kakor stare, prvobitne rase (štiri
Huxleyeve rase), in skoraj gotovo so
mnoge tako zvanih plemenskih razlik
z ozirom na patologijo in posebno na
imunost različnih skupin zavisne tudi
od okolišnih faktorjev.
Zato je treba računati razen s he-
reditarnostjo tudi z vplivom milieuja,
kakor tudi menda s podnebjem in s
hrano. Tako na primer ima eskimski
serum ribji duh, kar prihaja seveda
odtod, da se Eskimi hranijo z ribami
in tjuleni. Moderna antropološka raz-
iskovanja na Nizozemskem, na Nor-
veškem, na Švedskem, v Angliji in v
Zedinjenih državah nam kažejo, da se
je človeško telo (postava itd.) vidno
spremenilo v teku zadnjih pet-
desetih let, kar nikakor ne more
izhajati iz plemenskih, to se pravi he-
reditarnih faktorjev, in mi moremo v
tem oziru govoriti o tvorbenosti (pla-
stičnosti) tipov.
Izgleda, da moderna plemenska
zgodovina evropskih narodov kaže, da
ni vidnega nagnenja k temu, da se ti-
pi, kot so na primer nordijski, dinar-
ski ali alpski razvijajo v prave rase,
temveč da so se razvile nekatere nove
skupine, ki jih lahko po njih zemlje-
pisni legi imenujemo zaenkrat Angle-
že, Severne Američane (to se pravi
belce v USA), Nemce, Italijane itd.
Seveda je pa vprašanje, ali bodo te
ga preseljevanja in socialne selekcije,
kakor tudi higijenskih in prehranbenih
vplivov sploh kedaj mogle doseči pol-
skupine pri sedanjem stanju olajšane-
ni status pravih plemen, kot so dan-
danes na primer Mongoli, črnci ali
Avstralci s svojimi velikimi razlikami.
Izgleda, da dosedanja raziskovanja
kažejo, da izhajajo vsi različni tipi,
kot na primer nordijski, alpski, dinar-
ski, židovski, ciganski in baltski iz
enega porekla, in mnogo predzgodo-
vinskih najdb kaže, da so »Evropci v
splošnem« filogenetsko zelo stara va-
rijacija specije Homo.
Vse kaže, da štiri krvne skupine
niso tako velike važnosti za vprašanje
človeških plemen, kot menijo mnogi
antropologi (gl. Mendes Corrêa, Mat-
thew Young, Elliot Smith). Zaključki,
do katerih so pogosto prišli, temeljijo
mnogokrat na popolnoma neenakem
številu primerov iz različnih dežel.
Z ozirom na nova raziskovanja
Landsteinerja, Thcmsena in drugih je
jasno, da celokupno vprašanje krvnih
skupin še ni definitivno rešeno. Iz tega
vzroka je treba s previdnostjo spreje-
ti v namen plemenskih raziskovanj re-
zultate studija krvnih skupin.
Glavni rezultati avtorjevega pri-
merjanja krvnih skupin in gnitja zob,
primerjanja, ki temelji na skoraj 700
primerih, kažejo, da je porazdelitev
gnitja in ohranitve zobovja v štirih
krvnih skupinah popolnoma neenaka,
in da je razlika v eni krvni skupini ze-
Kronika, referati in kritike.
349
lo velika in dosega nad 23%. K sklepu
se pa avtor izrazi, da moremo morda
šteti krvne skupine med prirodne last-
nosti človeka.
Ta studija in prejšnja avtorjev:i
dela kažejo, da je za resno antropolo-
ško raziskavanje zelo potrebno, da se
polaga večja važnost na različne pa-
noge bioloških ved, kot to že dela na
primer moderna medicina, in da se ne
oklene samo ene, čeprav zelo važne
panoge, namreč morfologije. Zelo ve-
liko pomoč bomo tudi dobili od pato-
logije, splošne in specialne, imunolo-
gije itd., tako da se bo v tej zvezi
antropologija razvila v človeško biolo-
gijo ali biologijo človeških plemen, kaj-
ti opraviti imamo z živim subjektom
in ne samo z okostjem.
Steirisches Trachtenbuch begon-
nen und begründet von K o n r a d
Mautner weitergeführt und heraus-
gegeben von Viktor Geramb.
I. Bd. Von der Urzeit bis zur franzö-
sischen Revolution. Graz 1932. Verlag
der Universitätsbuchhandlung Leusch-
ner & Lubensky Erste Liefe-
rung: Urtrachtliches Gut in
Steiermark. Mit Vorwort und
Einleitung zum zweibändigen Gesamt-
werk und mit 52, darunter 9 farbigen
Bildern von Univ. Prof. Dr. Viktor
Geramb. VeL 8", Vlll + 118 strani.
Že davno se je raznesla iz Gradca
vest, da bo izšla knjiga o »štajerskih«
narodnih nošah. Pred več ko dvajseti-
mi leti jo je nameraval spisati indu-
strijalec Konrad Mautner, mož sve-
tovne izobrazbe, ki pa je ostal zvest
nemškim gornještajerskim ljudskim
tradicijam in se je oblačil in živel
kakor njegovi domačini. Leta 1920. je
ponudil sodelovanje ravnatelju kmeč-
kega muzeja v Gradcu (Bauernmu-
seum) dr. Viktorju Gerambu, ki se je
habilitiral na graški univerzi za etno-
grafijo   in   je   danes   tam   profesor.
Mautner je pridobil od grofa Franca
Merana, vnuka nadvojvode Ivana, do-
voljenje za reprodukcijo zbirke štajer-
skih akvarelov narodnih noš, ki so jih
nadvojvodi slikali razni umetniki —
slovenske iz 1. 1810. in 1811 je slikal
Karel Rus —, pod Gerambovim vod-
stvom je »Verein für Heimatschutz in
Steiermark« ekscerpiral narodopisno
zbirko dr. J. Gotha, ki jo je Ivan v
L 1810.—1840. zbral po vprašalnih po-
lah po raznih štajerskih gosposkih,
vojnih in sodnijskih okrožjih, po šolah
in župnijah po vsej deželi. Zato sta
baš ta dva vira velika zakladnica za
slovenskega pa splošno tudi za jugo-
slovanskega narodopisca, posebno gra-
divo iz krajev, ki mejijo na Hrvatsko.
— Leta 1924. je umrl Konrad Mautner.
Mautner in Geramb sta se trudila, da
bi našla delu založnika. Nazadnje je
univerzitetna knjigarna Leuschner in
Lubensky v Gradcu sklenila, da ga bo
izdala po subskripciji in pred kratkim
sta izšla prva dva snopiča.
Delo bo razdeljeno v 2 zvezka.
Prvi bo obsegal »pranoše« in »razvoj«
ljudskih oblačil v okviru prejšnje Šta-
jerske od rimske dobe do 18. stoletja,
drugi pa dobo razcveta narodnih noš
od leta 1780.—1848., njih propad in
pogled v preteklost in prihodnost.
Ker dr. Geramb razpolaga z že ome-
njenim virom in ima tudi v Joaneju,
deželnem arhivu in drugod dovolj gra-
diva iz naše severne Slovenije pri ro-
kah, je gotovo hvale vredno, da je
upošteval tudi to snov; saj segajo
vplivi preko deželnih, danes državnih
mej in se je bilo ozirati tudi na slo-
venske in ogrske obmejne pokrajine,
kar avtor v uvodu (str. 11) tudi sam
omenja. Pač pa danes to ni več »slo-
venisches Unterland«, ampak sestaven
del kraljevine Jugoslavije. (Prim. n.
pr. str. 23 in drugod.)
Geramb je pokazal kot osnovo
svojega dela »pranoše«, one snovi za
350
Kronika, referati in kritike.
oblačila in oblike oblačil, ki so po
svojem bistvu »primitivne«, po razvo-
ju pradobne, ali kakor dr. phil. Hans
Naumann, univerzitetni profesor v
Franfurtu ob M., te stvari imenuje
primitivno občestveno blago. (Grund-
züge der deutschen Volkskunde str. 2.)
In tako je pisatelj 1. snopič svojega
dela razdelil v dve poglavji: 1. Snovi
za pranoše, 2. Oblika pranoš.
Snovi za pranoše so: 1. les, 2. sla-
ma. 3. trava in ličje, 4. bukova goba,
5. kožuhovina in krzno, 6. usnje, 7.
ovčja volna in bukovina (loden), 8.
raševina, 9. odstavek pa obravnava
primitivno črno barvanje (»muzanje«),
ki se je ohranilo okoli Poljčan — pre-
vod članka dr. Fr. Kovačiča »Muže«
in »muzanje« v ČZN III. 1906 (str. 33
do 40).
II. del 1. snopiča obravnava oblike
prancš: 1. plašč, 2. kapuco (plašč), 3.
ogrinjala, 4. »Wetterfleck«, ki ga go-
renji Štajerci še danes nosijo, 5. obla-
čila, ki ogrinjajo prsa, trebuh in hrbet,
6, hlače (razne oblike), 7. obuvala in
pokrivala za glavo, 8. rokavice.
Na mnogih krajih svoje knjige se-
ga pisatelj tudi med Slovence.
Cokle omenja že neki protokol
iz 1. 1541.—1545. iz Brucka, kjer se zo-
vejo tovorniki »zogkler«. Geramb mi-
sli, da so bili to mogoče slovenski to-
vorniki z vinom. V 18. stoletju se
omenjajo v arhivalijah holzzärkel,
zäkhl in zokhl tudi za Šoštanj. Ome-
niti je treba tudi Vodovnikovo pesem
o coklah (Pajek, Črtice st. 158 in čla-
nek v »Našem domu«, 1926, str. 75:
»Narodna noša v Mežiški dolini.«). In
še druge stvari, kar bom povedal v po-
sebni razpravi. — Ni mi znano, ali so
tudi savinjski ali dravski splavarji
spletali čevlje iz slame. Gorenji
Štajerci so jih; imenujejo se »Stroh-
patschen« ali »Flößerpatschen«. — Mi-
slim, da bi bilo potrebno omeniti slam-
nike že na tem mestu. Leta 946. je
imela vsa saška vojska, okoli 30.000
mož, na glavah slamnata pokrivala.
Vindukind III. 2: (viderit... tantam
multitudinem pilleorum ex culmis con-
textorum cit. Niederle, Slovanskeé sta-
rožitnosti I, 2, str. 503). Pri Slovanih
nimamo sicer slamnikov dokumentira-
nih pred 12. stoletjem, kar pa ne iz-
ključuje, da so jih imeli že prej, po-
sebno, ker so se ohranili v domači
obrti na kmetih. Poljaki in Ukrajinci
jih še danes sami doma spletajo.
(Niederle, ibid.) Naši Savinjčani so
okoli 1. 1834. pletli klobuke iz lipove-
ga ličja, ki so jih nosili ob deževnem
vremenu. (Prim. članek: O narodni no-
ši v Savinjski dolini. Naš dom, 1. 1926.,
str. 199.) Pleteršnikov slovar navaja
ličjak = der Basthut (Cig.), dočim
Filipovičev Rječnik pozna ličak v po-
menu Bastschuh. —■ Veliko se bi dalo
še povedati o ličniku (plašču iz ličja)
ali ličjaku, ki je bil razširjen pri nas
Slovencih vsaj do Krasa. Iz lipovega
ličja so ga izdelovali pod Peco, na Ko-
banskem, na Gorenjskem (poročilo F.
S. Finžgarja), Jurčič pozna »od lipo-
vega ličja plašč« (Pleteršnik pod »lič-
je«). Pod adj. ličnat citira Pleteršnik
Vodnikove Pesmi: »V coklicah rastel,
v ličnatem plašči.« Iz rogoza so tak
pastirski plašč spletali Belokranjci in
Kočevarji (za Belo Krajino prim. sliko
na koncu II. zv. Šašljevih Bisernic!).
Značilni in lepi sta Rusovi sliki iz
1. 1810. in 1811. s plaščem proti dežju,
ki ga nosi pastir iz Brežic in Slove-
nec ob Savi. Ličjak je prastara indo-
evropska noša. Tudi o tem bom še
govoril v posebnem članku. — Klo-
buke in kape so izdelovali iz
bukove gobe tudi pri nas, o čemer
pričajo eksemplarji v našem Etno-
grafskem muzeju v Ljubljani. — Lepo
so sestavljena na str. 37 poročila o
ovčjih kožuhih, ki so bili zunaj okra-
šeni. Tu bi bil moral pisatelj vsaj
omeniti tudi kožuhe na bivšem Kranj-
Kronika, referati in kritike.
351 i
skem in navesti lepo Sičevo delo: Na-
rodni okraski na pirhih in kožuhih.
Tako bi bil lahko izpopolnil vrzel na
str. 41, kjer govori o kožuhih pri Ogrih,
Slovakih in na Sedmograškem. Ime
kožuh (od kože) je izpričano že v XII.
stoletju (Niederle I. 2 463). Za Brežice
omenja Geramb za plašč tudi izraz
»kabanica« (kavariza). Bržkone bo s
kabanico v zvezi tudi »Kawanzel« zot-
tiger Hund, Pudel Gamlitz. Ggd. (Un-
ger KhuU Steirischer Wortschatz str.
382, dr. Kelemina). — Usnje za obutev
so si kmetje sami doma izdelovali, če-
ravno je za Maribor že 1. 1257. izpri-
čan usnjar. Slovani pa so poznali tudi
iz ličja spletene čevlje. Ruski »lapot«
pomenja iz ličja spleten črevelj, ki ga
omenja kijevski letopisec že leta 985.
Črevelj je izpričan v našem smislu že
1. 1074. (Niederle I, 2, 487 in 488), eti-
mološko pomeni kos čreva, urezane
kože, pozneje je prešel pomen na niz-
ko obutev, narejeno iz take kože ali
drugega blaga. Opanke (od »opeti«) so
nosili 1. 1791. še Ziljani. (Glej Mia
Brejčeva, Slovenske noše na Koro-
škem, Etnolog VI., str. 4 in sliko 1.!)
Na koncu poganske dobe se pojavlja
tudi sapog in škorenj (Niederle L, 2,
489). Usnje so Slovani znali ravno ta-
ko dobro izdelovati kakor Germani.
Tkanine iz ovčje volne so poznali
vsi indoevropski narodi. Slovansko suk-
no je iz korena suk — sukati. Pleterš-
nik navaja bukovino v pomenu buko-
vo suknc, das Lodentuch, pod adj.
bukov pa »grob«: bukovo sukno, die
Lode Gig. Levst. (Rok) Notr. Beseda
je znana pa tudi na našem severu, v
opisu slov. narodnih noš sem jo več-
krat rabil (»Naš dom« 1926 in sl.), Lji-
beličani poznajo o Nemcih v Labudski
dolini zabavljico:
»Bukove hlače
pa brezovi knofi,
Nemci pa rajajo,
da pokajo krofi.«
Štajerski Nemci pa vračajo neka-
ko takc-le:
»Cillier Kinder,
Tüfferer Wein,
Praßberger Loden,
Wenn sie geraten,
Muß man sie loben.«
Mozirska bukovina je bila obče
znana. Danes jo še na kmetih izdelu-
jejo. Iz Mežiške doline nosijo buko-
vino h kmetu »Vavharju« pod Sv. Križ
pri Belih vedah. Tam so ob Libiji še
»vavhe«.
Besedo »valha«, die Walke, Jan.
= pl valhe C. pozna tudi Pleteršnik.
Vâlhar, rja je der Walker Št. Gig. C.
Jasno je, da je beseda nemškega izvo-
ra. Valhe so bile tudi pn Prosenu ob
Reki proti Strojni, Matija Kresnik,
mlinar in valhar (1821—1890), je še
valhal. Za bivšo Štajersko so izpriča-
ne po Pleteršniku. (Štajersko, Caf.) Na
Koroškem je bila znana 1789, ker jo
je zapisal Gutsman v slovarju (str.
419), ki ima pa tudi slovenski izraz
valauniza: Walke, Tuchwalke, vauka
valauniza, vauftuba (Walkstube), vau-
kanifhe. Walken, vaukati, valati. Wal-
ker, vaukar, valar. Za Savo blizu Ra-
de so tudi bile valhe ali kaj podob-
nega. »Napravim se v kmečko »uni-
formo« (v počitnicah) ter grem na-
mesti očeta na Štajersko tje pod Raz-
bor k nekemu možu, ki raševno sto-
pa,« piše A. Okiški v »Potovanju za
Savo«, (Slov. Glasnik, 1862, str. 299).
Da je to Razbor pri Loki (Zidani
most), dokazuje nadaljevanje spisa,
ker se domu grede obrne skozi Loko,
iz Loke pa pride v Radeče. Erjavec
je v Boku zapisal izraz »valjalni-
ca«-e die Walkmühle (Ltp. M. Sl.
1882/83, str. 261). Za »walken« pa ima
(ibid. str. 256) izraz teniti, tenim v
impf. Dünn schlagen, walken, auszieh-
en. »Testo je tenjeno« Koblja glava na
Krasu. Treba bi bilo poiskati valjâl-
nice še po drugih naših krajih, poseb-
352
Kronika, referati in kritike.
no na bivšem Kranjskem, jih fotogra-
firati in ves proces pri valjanju opisati,
kakor ga je lepo orisal Geramb. Le-
ta 1428. je bila v Kamniku valjalnica
(Walkstampfe), ki jo je imel od de-
želnega kneza v fevd Viljem Herič.
L. 1496. jo je imela v najemu bratov-
ščina sv. Duha v Kamniku. (A. Luschin
von Ebengreuth, Ein Protokoll der
Stadt Stein in Krain aus den Jahren
1502/03. Iz zapuščine Vlad. Levca iz-
dano. Mitteilungen des Musealvereines
f. Krain. XVIII. Jg. (1905), str. 55). Iz-
delovanje bukovine kot domača obrt je
pri nas prav staro. Urbar gornjegraj-
ske gcspoščine iz 1. 1426. pripominja:
Podložnik »Janko droben am
G u p h« (na vrhu) servit de uno
manso... tres ulnas loden
(služi od ene kmetije tri vatle bukovi-
ne). Zato ni čudno, da je Savinjska
dolina — posebno pa Mozirje in oko-
lica — bila nekoč središče izdelovanja
bukovega sukna. (Prim. Geramb, str.
60.)
Lan in konoplja sta prastari
kulturni rastlini. Koliko poezije, na-
rodnega verovanja, koliko marljivosti
in zanimive tehnike je zvezane z la-
nom, prejo, tkalstvom in platnom!
Platno, sukno, tkanina, plašč, kožuh so
vseslovanski stari izrazi. Že iz dobe
pred Kristusom imamo na slovanskem
zapadu v grobovih konopljino seme.
(Niederle L 2, 409.) Slovenci pa še ni-
mamo izčrpne razprave o lanu. konop-
lji in tkalstvu. Zabeležiti pa moramo
lep Mantuanijev spis: »Ostanek pra-
zgodovinske tkalske tehnike na Kranj-
skem.« (Carniola, Nova vrsta VI. 1915),
ki jo tudi pogosto citira dr. Milovan
Gavazzi v razpravi: »Praslavenski tka-
lački stan i tkalačka daštica« (z 11 sli-
kami) v Zborniku za narodni život i
običaje južnih Slavena, XXVI, 1928,
str. 1—31. Pa sušilnica za lan — »fr-
njače« — izraz se rabi v Mežiški do-
lini; iz ital. fornace, der Ofen), teri-
tev, preja, predivo itd. — koliko dela
nas še čaka!
Raševina je stkana iz volne in
hodnika. Pleteršnik navaja: raš m.
der Rasch, eine Art Zeug, gew. aus
Wolle und Flachs gemischt; — ein
grober, aus diesem Stoffe gemachter
Frauenkittel. Polj.: pozimi nam rabi
kak star raš (v obleko) Lj. Zv. — ra-
sa = raš; rašar, rja m. — kdor raš
izdeluje. Cig. raševnik m = raš; hri-
bovci se oblačijo v raševnik (Pajek,
Črtice); raševa obleka Cig. Jan. C(af).
Ravn. Kakor je videti, je beseda in
seveda tudi izdelovanje raševine zna-
no skoraj po vsem Slovenskem. V po-
menu krila jo poznajo tudi Rezijani:
»Kada na Ostèrk pridemo,
naše Rezijanke videmo,
k' 'majo kratke janke, kratek ras.«
(Nekaj režij. nar. pesmij. Rutar,
Ben. Slov. 93.) Erjavec navaja v Ltp.
M. Sl. 1882/83, str. 233:
Ras, rasa m. Žensko volneno
krilo domačega dela. Raska f. isto.
Bole. Stsl. rasa f. das Kleid, vestis;
benetsko laški rassa f. ein sehr ordi-
näres wollenes Zeug. Štrekelj Lehnw.
44 pa izvaja raš iz Arras, po mestu,
kakor padvàn, -âna, eine Art Kleider-
stoff, »oblačilo iz domačga padvana«,
padvanka daraus gemachtes Kleid aus
ital. panno Paduano »aus Padua«, wo
noch heute berühmte Webereien sind.
(Lehnwörter 44). V srednjevisoki nem-
ščini se imenuje arraz in arreiz
(pannus e lino et lana factus) in je
izpričan že 1. 1370. (Geramb, 74). Iz-
peljava iz Arraz je mogoča, ker se je
takrat končni s v francoščini še izgo-
varjal. — Raševino še danes izdelujejo
kmetje na Pohorju, Kozjaku (na Ko-
banskem), po Strojni in Šent Danijelu
nad Prevaljami. Na semenj v Guštanj
jc prinesel še pred kratkim časom mož
iz Šent Danijela »resnaste« hlače na
prodaj. Za tkanine, ki so stkane na pol
Kronika, referati in kritike.
353
iz platna na pol iz volne, imamo še
druge izraze (Geramb, 75), med dru-
gimi meslan, ki ga imenuje Popović
(Vocabula austriaca et styriaca) »Me-
salan«, it. mezza lana, franc, meseline.
Okoli 1. 1780. pripoveduje B. F. Her-
mann o velikih manufakturah meslana
v Tržiču in Višnji gori.
»M u ž a n j e« (črno barvanje plat-
na in mogoče tudi raševine) je primi-
tivno staro barvanje v muzah, ki se je
ohranilo tudi na bivšem Kranjskem.
Geramb je objavil prevod članka dr.
Fr. Kovačiča iz ČZN 1906.
II. del 1. snopiča Gerambove knji-
ge obravnava oblike pranoš. O ličjaku
smo že govorili. Na naših planinah so
se odevali pastirji tudi v plašče iz
ovčje kože, volna je bila obrnjena na
znotraj. Treba bi bilo to nošo zgodo-
vinsko zasledovati, upoštevajoč tudi
freske pastirjev pred jaslicami v naših
cerkvah. — Ženska ogrinjala (plahte)
so izpričane za Ormož iz 1. 1813.: »In
nassen regnerischen Tagen wickeln sich
die Weiber in ein großes Tischtuch von
Leinen oder Tamask (Damask), welches
mitten durch einen dreifingerbreiten
baumwollenen roten Streif hat (Zbirka
dr. Goetha, Geramb, 871). Tudi; v Poljča-
nah so bile take plahte običajne (Ko-
vačič, ČZN, 1906). Ženske v Savinjski
■dolini so se okoli leta 1834. ogrinjale
s prtiči. Prim. članek: O narodni
noši v Savinjski dolini, Naš dom 1926,
str. 199.) Tudi Podravke, Haložanke in
Pesničanke so se L 1852. zavijale v
veliko belo rjuho. (Poročilo Fr. Hra-
ševca v Novicah o dvestoletnici cer-
kvice v Jeruzalemu, gl. članek »O
narodni noši v ptujski okolici« v Na-
šem domu 1927, str. 115.) — Ogrinja-
la, ki ga nosijo ob dežju in nevihti
gornještajerski gorjanci, drvarji, lovci,
-vozniki in splavarji in ki se zove
»Wetterfleck« in je narejeno danes iz
bukovine, pa med nami Slovenci nisem
nasledil. Iz mladosti se sicer spomi-
njam, da sem videl pri drvarjih nekaj
sličnega, kakor predstavlja sl. 39 v
knjigi, a opisati danes tega oblačila ne
bi več mogel. Pač pa je »Brustfleck«
prišel tudi k nam in je ime prešlo na
modernejšo obliko, na telovnik. Ple-
teršnik navaja: prslek, m. die Weste
Zora; proslek Sl. Gradec C. — iz nem.
»Brustfleck«. V laškem okraju so ne-
katere starejše ženske nosile »prišle«
s trakovi, kar je po zunanji obliki isto,
a bo menda iz »Briistel«. — V ilustra-
cijo bosa = Beinbinde, Strumpf, Ga-
masche, Wadenstutzen (str. 105) naj
navedem tudi slovensko paralelo. V
Podzemlju pomenijo »hlače« ženske
nogavice. »Poprej so nosile žene na-
vadno rdeče, volnene hlače.« (J. Barle,
Ltp. M. Sl. 1893, str. 12). Pleteršnik pa
navaja: hlača, der Strumpf, ogr. Dol.
Prim. Ben. C. Drežnica Erj. (Torb.).
Hlačica f. die Socke, Rez. C., ženska
nogavica, BI. Kr. — Sl. N., Mik. Tudi
v srbhrv. pomeni hlača f. der Strumpf.
Beseda je iz srednjelat. calcia, calcea
(»Schuh«), it. calzo, calza, frc. chausee
(Berneker, Slav. etymol. Wörterbuch
387). V 9. stoletju se je razširil tudi
pri nas »soccus«, ki je bil v grško-
rimskem starem veku lahka copata. Po
njem (soccus) imajo preko ital. zocco-
li tudi naše cokle ime. Soccus je bil
narejen iz usnja, klobučevine ali vol-
nene robe. V klasični dobi so nastali
iz njega visoki, do meč segajoči rim-
ski škornji in poleg njih v srednjem
veku kratke klobučevinaste ali volne-
ne nogavice, ki so tudi segale do meč.
(Geramb, 105). Kakor je »soccus« pr-
votno črevelj in se je pozneje iz njega
razvil pomen nogavice, tako je »hlača«
etim. prvotno črevelj, iz katerega se je
razvil pomen nogavice.
O bragešah (iz ital. brachesse, ta
iz. rom. lat. braca, to pa iz germ.
brôk — bhrâg) pa bo treba posebej
govoriti, istotako o našem črevlju in
23
354
Kronika, referati in kritike.
njegovih oblikah (opanke) na slovan-
skem jugu.
Gerambovo delo je solidno in me-
todično zelo instruktivno. Ker obrav-
nava tudi naše stvari, ga bo tudi naš
etnograf s pridom rabil. Zato sem na-
pravil tudi ta daljši ekskurz v naše
k^^j«- Fr. Kotnik.
Adam Fischer, Etnografija slowi-
anska. Zeszyt drugi: Luzyczanie. Ksi-
^žnica - Atlas Lwow - Warszawa 1932.
Str. 41—120. Z zemljevidom o prejšnji
in sedanji razširjenosti Lužičanov. Dr.
Adam Fischer, profesor na univerzi
Jana Kazimirja v Lwowu, bo v 12 sno-
pičih izdal slovansko etnografijo, in
sicer: 1. Polabani. 2. Lužičani. 3. Po-
ljaki. 4. Čehi. 5. Slovaki. 6. Slovenci.
7. Hrvati in Srbi. 8. Bolgari. 9. Malo-
rusi. 10. Belorusi. 11. Rusi. 12. Splošna
karakteristika slovanske etnografije.
Do sedaj sta izšla prva dva snopiča,
izmed katerih obsega prvi (Polabski
Slovani) 40 strani z 18 slikami (cena
2.40 zlotov), drugi pa str. 41—120 s
slikami 19—59. Ta je razdeljen v štiri
poglavja: 1. Etnografični obseg. 2. Ma-
terialna kultura. 3. Občestvena kultu-
ra. 4. Duševna kultura. Razdelitev je
prav primerna. K vsakemu odstavku
v posameznih poglavjih je navedena
tudi pripadajoča literatura, ki pa ni
popolna. Delo je pisano poljudno in je
informativen pripomoček.
Fr. Kotnik.
Sveslavenski Zbornik. Spomenica o
tisučgodišnjici hrvatskoga kraljestva.
Izdala Zajednica Slavenskih Društava
u Zagrebu. 1930. Tisak Zaklade tiska-
re »Narodnih Novina« u Zagrebu. Str.
424. Vel. 8».
Pod tem naslovom je že koncem
1. 1930. izšla obsežna in izredno zani-
miva publikacija, ki pa je ostala pri
nas skoro popolnoma neopažena. Knji-
go je izdala Zajednica Slavenskih dru-
štava v Zagrebu, ki je bila ustanovlje-
na 1. 1924. z namenom »da unapređuje
slavensku kulturnu uzajamnost«. Z iz-
dajo SZ je Zajednica pokazala, da v
polni meri izvršuje svoj namen, saj je
zbrala okrog SZ 35 učenjakov vseh
slovanskih narodov, ki so poslali svoje
prispevke v 10 slovanskih jezikih. Vsi
prispevki so tiskani v originalu ter so
bili napisani nalašč za SZ.
Skromno odmerjeni prostor mi ne
dopušča, da bi se podrobneje bavil s
posameznimi razpravami, zato se mo-
ram v sledečem omejiti samo na na-
števanje avtorjev in vprašanj, ki jih v
svojih prispevkih za SZ obravnavajo.
Za kratkim predgovorom, v kate-
rem redakcijski odbor (Nikola Andrič,.
Franjo Bučar, Stjepan Ivšić, Pavao Ju-
šić. Srečko Kirin, Ilija Milarov in Josip
Nagy) prikazuje nastanek SZ, je ob-
javljen članek splitskega arheologa
Frana Bulica »Dolazak Hrvata i
pohrvačenje Dalmacije«, v katerem v
kratkih potezah prikazuje slovansko
naseljevanje Jadranske obale ter da-
našnji slovanski značaj Dalmacije. Po
njegovem mnenju so se na naši Ja-
dranski obali naselili prvi Slovani
okrog 1. 628, potem, ko so bili z Avari
vred pri Carigradu premagani. Bilo je
to »jedno pleme Slavena — ono rat-
ničkih Bijelih Hrvata«. —• Temu sledi
članek bivšega profesorja bratislavske
univerze Jožefa Skultétyja
»Slovaki in Hrvati«. Skultéty v njem
obravnava slovaško - hrvaško vzajem-
nost v madžarski državi do 1. 1875,
ko je ista radi vedno hujšega madžar-
skega pritiska prenehala. —■ Zelo za-
nimiv je prispevek znanega ruskega
slavista Petra Aleksijeviča
L a v r o v a »Dubrovniška pesem o
iPetru Velikem«. Po daljšem uvodu,
v katerem se bavi z idejo slovanske
vzajemnosti v starejši jugoslovenski,
predvsem dubrovniški literaturi, ob-
javlja do sedaj še neznano pesem o
Kronika, referati in kritike.
355
Petru Velikem, ki jo je spesnil ne-
znani dubrovniški pesnik. Pesem ima
67 štirivrstnih kitic in je prvič objav-
ljena v SZ. Originalni rokopis pesmi,
ki je pisan v latinici, hrani P. A. Lav-
rov, ki misli, da je ta pesem nastala
v začetku XVIII. stoletja. — Članek
Vasilija Zllatarskega, pred-
sednika Bolgarske akademije znanosti,
se bavi z bolgarsko-hrvatskimi odno-
šaji v prvi polovici X. stoletja. Temu
sledi prispevek Alberta Praža-
k a , profesorja bratislavske univerze,
o Nikoli Šubiču Zrinjskem in njegovi
popularnosti pri Slovakih, katerih spo-
štovanje Zrinjskega je dobilo v osem-
inštiridesetih letih značaj demonstra-
cije proti vsem sovražnikom slovaške-
ga naroda. — Nestor hrvatskih zgodo-
vinarjev, Vjekoslav Klaič, je
zastopan s hrvatskim prevodom svoje
odlične razprave »Regnum Croatiae
et Dalmatiae« (1059—1359), ki je bila
v nemščini objavljena že 1. 1911. v
Vjesniku kr. hrv. - slav. - dalm. zemalj-
skega arhiva ter 1. 1918. v delu Toma-
sič - Bojničič: Fundamente des Staats-
rechtes des Königsreiches Kroatien.
Älteste Zeit: Pacta conventa. Kakor
razvidimo iz predgovora SZ, je name-
raval Klaič za Zbornik napisati izvirni
članek »O porijetlu i historičnom zna-
čenju Bužana«, pa ga je pri tej nameri
zadržala težka bolezen, kateri je še
pred izidom SZ podlegel. — Ukrajin-
ski zgodovinar Mi hajlo Sergi-
jevič Hruševski razpravlja o
vprašanju »Zgodovina slovanskih lite-
ratur — fikcija ali prepotreben znan-
stveni postulat?«, kjer odgovarja polj-
skemu slavistu V. Lednickemu, ki je
v pariški reviji »Le Monde Slave«
pred leti objavil razpravo, v kateri pri-
znava slovanski komparativni lingvi-
stiki popolno realnost, ali odločno pro-
testira — »v interesu znanstvene ob-
jektivnosti« — proti »ideji sinteze
slovanskih literatur, ki je bila vedno
napačno postavljena s politiko pan-
slavizma, umetnimi, izmišljenimi že-
ljami, da se odstranijo globoke raz-
like med slovanskimi narodi, razlike,
ki so nastale v toku zgodovine radi
njihove kulture, njihove ustvarjajoče
sile, a posebno radi dveh slovanskih
svetov: katoliškega in pravoslavnega«.
—• Znani bolgarski pravni zgodovinar
Stefan S. Bobčev opisuje hrvat-
ske pravne spomenike in Veprinski za-
konik ter jih primerja z bolgarskimi.
—■ Edini slovenski prispevek je iz pe-
resa prof. Fr. Kovačiča o pomenu To-
mislavovega kraljestva za Slovence. —
Ljeningradski profesor Eu t im i j F.
K a r s k i, rodom Belorus, piše o sati-
rično - komičnih delih v beloruski knji-
ževnosti, ki je, po njegovem mnenju,
v glavnem služila zabavi plemiške in-
teligence, med tem ko je od beloruske
mase ostala zelo daleč. — Drugi lje-
ningradski profesor Konstantin A.
Puškarevič se bavi z ruskimi in
poljskimi pesniki v prevodu Stanka
Vraza. Ilirizem smatra za najzanimi-
vejše poglavje v kulturni zgodovini
Slovanstva, a literarno delovanje Stan-
ka Vraza imenuje »neprestano in po-
žrtvovalno služenje ideji slovanske
vzajemnosti«. — V sestavku »V mislih
pri Antih« dokazuje ukrajinski slavist
S t. Smajl Stocki, da se mora
Ante prištevati k južnim Slovanom in
da je ime »Anti« bilo ime neke prvot-
ne skupne organizacije Hrvatov in Sr-
bov, v dobi, ko so, živeči med Dnje-
strom in Dnjeprom nad Črnim mor-
jem, bili najbližji sosedi Ukrajincev.
— Zagrebški profesor slov. filologije
Stjepan Ivšić piše o hrvatski
glagolski književnosti v srednjem ve-
ku ter objavlja sliko hrv. glagolskega
pisma bana Nikole Zrinjskega. — Pro-
fesor poljskega prava v Lvovu, O s -
vald Balzer, razpravlja v članku
»Z meje etnologije in zgodovine slo-
vanskih prav« o nastanku in prvotnent
23»
356
Kronika, referati in kritike.
pomenu poljske besede »narzaz«, če-
ške »narez« in hrvatske »porez«. —
Profesor beloruske univerze v Minsku
P. A. B u z u k skuša v svoji razpravi
0 karakteristiki južno-beloruskih in v
ukrajinščino prehajajočih dialektov po-
tegniti etnografsko mejo med belo-
ruskimi in ukrajinskimi narečji. —■
Dclnjolužiški etnoglog in slavist Bo-
gumil Š w j e 1 a piše o »prelu« pri
dolnjelužiških Srbih. — Hrv. pravnik
Vladimir Mažuranič se na
podlagi obširne zgodovinske razprave
bavi s pojmoma »civitatensis« in »ur-
bicus«. —■ Belorus Konst. B. Jeza-
V i t a v obravnava v sestavku »Belo-
rusija v preteklosti in sedanjosti« belo-
rusko zgodovino. — Češki glasbeni fol-
klorist Ludvik Kuba opisuje v
članku »V Beli Krajini« belokranjsko
narodno nošo ter po svojih zapiskih
objavlja pesem »V ovi crni gori žarki
ogenj gori«. Njenemu belokranjskemu
napevu, ki ga smatra za najlepši, pri-
daja tudi črnogorsko in bolgarsko va-
rijanto. Kuba smatra to pesem za eno
najlepših, kolikor jih je do sedaj za-
pisal. —■ Ruski sociolog Sergij M a -
slov je za SZ prispeval članek »Ru-
sija in Slovanstvo«, ki naj »posluži
razjašnjeju bliskosti narodnih potreba
1 koristi u međuslavenskim odnosi-
ma«. — Evgenij A. Ljacki, pro-
fesor ruskega jezika in književnosti na
Karlovem vseučilišču v Pragi je napi-
sal zanimivo študijo o Križaniču, ob
priliki nove italijanske knjige E.
Šmurla. (Prof. Eugenico Šmurlo, Jurij
Križanič. Panslavista o missionario?
Traduzione di E. Lo Gatto, Roma
1926.) — Hrvatski zgodovinar M i -
lan Sufflay obravnava hrvatsko
zgodovino. — Belorus A. N. V o z -
nesen s ki piše o sodobnem belo-
ruskem teatru, t. j. zgodovino belo-
ruskega gledališča v Minsku od 1921
do 1926. — Praški slavist Josef
Pata se v članku »Slovenska knjiga
o Bolgariji in Srbiji iz 1. 1897.« bavi
z Ant. Bezenškom (1854—1915) in nje-
govo knjigo »Bolgarija in Srbija«, ki
jo je izdala D. sv. M. — Prof. Vla-
dimir A. Francev se bavi s Kol-
lârjevim bivanjem v Zagrebu v član-
ku »KoUar in ruski učenjaki v Zagrebu
(1840—1841)«. — Profesor harbinske
univerze Nikola V. Ustrjalov
razpravlja o ruski naciji ter polemi-
zira s francoskim državoslovcem L.
Duguitom, ki trdi o Rusiji, da ni na-
cija. Avtor poskuša definirati pojem
nacije tako-le; »Narodi niso prirodne,
ampak zgodovinsko - socialne tvorbe.
Kot svojina nacije se ne more sma-
trati niti edinstvo rase, niti politična
formacija, niti edinstvo jezika, vere,
meja. Izvir nacije je subjektiven. Na-
cija je obstojanje zavesti. Njena ob-
jektivna realnost je psihična. Sploš-
nost tradicije, potreb, stremljenj — to
je nacija.« — Profesor Josip Nagy
objavlja odlomek iz svoje studije o
hrvatskih pokretih šestdesetih let
»Zgodovinsko pravo v pokretih šest-
desetih let.« — Ruski književnik Va-
silj I. Nemirovič Dančenko
je prispeval za SZ svojo »Vječnajo
pamjatj«, ki jo je napisal ob priliki
petdesetletnice osvobodilne vojne 1877
in 1878. — Zelo zanimiv je članek ne-
storja slovanskih slavistov, lužiško-
srbskega učenjaka Arnošta Mu-
ke, v katerem opisuje nastanek svo-
jega ogromnega dolnjolužiškega slo-
varja »Thesaurus linguae Lusatiae in-
ferioris sorabicae«. — Hrv. muzikolog
Božidar Širola piše o tisočletni
zapuščini Svetih Bratov pri Hrvatih
čakavcih. — Ruski zgodovinar Peter
N. S a v i C k i j razpravlja v članku
»Literatura faktov v pesmi o Igorje-
vem pohodu«, v koliko je ta pesem v
zemljepisnem oziru spomenik »litera-
ture faktov«. V Rusiji se namreč zad-
nja leta mnogo govori o »literaturi
faktov«, t. j. o literaturi »ne naivne
Kronika, referati in kritike.
357;
in lažne verjetnosti, ampak najresnič-
nejše in maksimalno točno izrečene
resnice«. — Prof. F. Lukas objavlja
svojo antropogeografsko studijo o raz-
poredbi prebivalstva v Dalmaciji z
ozirom na prirodne in gospodarske
razmere. —■ Edini srbski prispevek
predstavlja članek beograjskega univ.
profesorja Tihomirja R. Dor-
deviča o zaobljubljenih dekletih pri
Arbanasih. — Bolgarski profesor kom-
parativne lingvistike Stefan Mla-
de n o v se bavi z vzajemnimi kultur-
nimi odnošaji južnih Slovanov v pre-
teklosti in sedanjosti. — Ruski filozof
Vladimir N. 11 j i n razpravlja o
bistvu in zmislu Evrazijstva, ki ga iz-
poveduje rusko pravoslavje kot višjo
vrednoto. Ta članek razključuje vrsto
kar sledi 23 straniq čč; qeulmhwyaum
zanimivih prispevkov SZ, nakar sledi
23 strani kratkih izvlečkov iz člankov,
ki niso napisani v kakem jugosloven-
skem narečju.
Kakor iz gornjega vidimo, je vse-
bina SZ zelo pestra, saj nam odkriva
mnogo dragocenosti iz vseh kulturnih
področij slovanskih narodov. Zato
tudi SZ najtopleje priporočamo.
Vekoslav Bučar.
Tič sv. Vicencija. Po nekaterih
krajih po Dolenjskem, kakor n. pr.
pod Sv. Goro nad Litijo in gotovo
tudi po drugih krajih so imele svoj
čas, ko so predle žene še skoraj po
vseh hišah v dolgih zimskih dneh in
nočeh, tudi predice svojega patrona,
in sicer sv. Vincencija, mučenca, čigar
spomin obhaja sv. cerkev dne 22. jan.
in o katerem pravi belokranjski pre-
govor, da je »sv. Vince —• sredozi-
mce«. Tega svetnika so predice tako
častile, da na njegov godovni dan ni-
so nikdar predle. Neka žena-predica
pa ni držala na to nič in je vseeno
predla na ta večer. Pa se prikaže po-
noči tič sv. Vincencija na oknu in za-
kliče ženi: sv. Vincenc, sv. Vincenc!
Predica pa odgovori: »Kaj meni mar
sv. Vincenc!« in je predla dalje. Tič
sv. Vincencija pa prileti nato v hišo,
se ji zaleti v glavo in ji izkljuje oči.
Ta pravljica o tiču sv. Vincencija
bo imela svojo podlago najbrž v le-
gendi o mučeniški smrti tega svetni-
ka. Ta nam pripoveduje, da je dal
oblastnik Dacijan truplo sv. Vincenci-
ja po njegovi mučeniški smrti vreči
pod milo nebo, da bi ga divje zveri in
tiči raztrgali in požrli. Pa Bog je po-
slal, kakor nekdaj preroku Eliji v pu-
ščavi, krokarja, ki je s svojimi ostri-
mi kremplji in peruti odganjal zveri-
ne in tiče od trupla, da mu niso sto-
rile nič zalega in da so je potem kri-
stjani nepoškodovano pokopali. Zato
se obrazuje sv. Vincencij navadno s
krokar j em-varuhom ob strani.
J. Šašelj.
[Dr. Jože Lavrič,] Samoupravno
gospodarstvo v dravski banovini. Iz-
dala kr. banska uprava dravske ba-
novine. Založila banovinska zaloga
šolskih knjig in učil, K 117/1. Ljub-
Ijna 1933.
Namen in pomen studije najlažje
prikažemo, če iznesemo njen predgo-
vor: »Bistven znak nove dobe je po-
rast javnega gospodarstva, ki zavze-
ma vedno večji delež na narodno-
gospodarskem dohodku. S tem se nje-
govi odnošaji do poedinca in poedin-
čevega gospodarstva intenzivirajo in
mncgobrojneje prepletajo, tako da je
posameznik, dejal bi, od vseh strani
omrežen v organizem javnega gospo-
darstva. V posledku tega raste inte-
res poedinca in družbe na njem; saj
je le-to žarišče, v katerem pridejo
razglasja v družbi do najvidnejšega
izraza. Zlasti pa se v dobi gospodar-
skih pretresov in kriz, ki povzročajo,
da dohodek pada, a potrebe javnega
gospodarstva rastejo, in da so toraj
358
Kronika, referati in kritike.
bremena mnogo težja, problemi javne-
ga gospodarstva se od vseh strani in
često z afektom razpravljajo. 2al do-
stikrat ne na osnovi konkretnih po-
datkov, katerih javnost deloma sploh
ne more dobiti, deloma pa se ji pred-
stavljajo v taki obliki, da si ne more
ustvariti prave slike o faktičnem sta-
nju. Da bi si faktorji, ki sodelujejo
in soodločujejo v javni upravi, bodisi
v občinah, sreskih cestnih odborih ali
banovini, mogli ustvariti potrebne
predpogoje za pravo razumevanje in
presojanje položaja — doba primiti-
vizma je minila in treba je vsak iz-
datek in vsako breme, ki se nalaga,
vsestransko analizirati — zlasti pa tu-
di, da bi se javnost navajala na kri-
tično in pravilno ocenjevanje vseh
dejstev javne uprave, se je banska
uprava odločila, dati ji na razpolago
konkretno gradivo, opremljeno s po-
trebnimi pojasnili.
Gradivo ni izčrpno; omejitev jc
diktirala težnja, seznaniti z njim čim
širšo javnost, radi česar je bilo obseg
skrčiti na najmanjšo mero in izvestne
probleme samo nakazati.
Kraljevska banska uprava, pri ka-
teri se je osnoval referat za statisti-
ko, namerava v bodoče objavljati sta-
tistično gradivo iz vseh panog javne-
ga življenja, v želji, da bi dobili čim
širši sloji vpogled v delovanje javne
uprave in tako mogli kritično preso-
diti uspehe uporabljenih sredstev. Na
kraju studije čitamo: »Kritika o jav-
nih dolgovih se da izreči še le, če se
upošteva tudi ta stran. Iz te perspek-
tive pomenijo javni dolgovi večjo raz-
gibanost, udejstvovanje, izvrševanje
javnih nalog, stvarjanje predpogojev
za razvoj gospodarstva in socialnega
življenja. Dejstvo samo, da ima ta ali
ona javna edinica manj dolgov, ne
govori za njeno boljše gospodarstvo,
ampak za njeno manjše udejstvova-
nje in izvrševanje nalog.«
Michal Cwirko-Godycki, Slowianie
potudniowi. Studjum antropclogiczne
ze szczegôlnem uwzglednieniem ty-
pôw morfologicznych. Nakladem po-
znafiskiego towarzystwa przyjaciol
nauk z zasilku pozn. wojewödzkiego
zwiazku komunalnego sklad glowny w
ksiçgarni Jana Jachowskiego. Poznan
1931.
Mladi in delovni poljski antropolog
M. Cwirko-Godycki je na 179 straneh
obdelal prikupljen aritropološki material
o vseh štirih jugoslovenskih plemenih:
Slovencih, Hrvatih, Srbih in Bolgarih.
V početku obravnava prazgodovinske
epohe, stari vek in se v glavnem bavi
po tem z naseljenjem Slovenov v No-
riku, Panoniji in na Balkanskem pol-
otoku. Omenja jezikovne grupe in na-
števa razna plemena in podplemena.
V glavnem podaja morfološko analizo
tipov pri Jugoslovanih kakor tudi po-
razdelitev raznih skupin kompleksije.
Dodano je inekoliko dijagramov in
zemljevidov, ki na nazoren način pri-
kazujejo geografsko razdelitev antro-
poloških tipov. Iz te pridno in pre-
gledno sestavljene razprave se vidi,
koliko je do danes storjeno med Ju-
goslovani na polju antropologije, kje
so vrzeli najbolj vidne in kje bi bilo
treba najprej zastaviti delo.
Hvaležni smo M. C. Godyckemu,
da je nas Jugoslovane dostojno pred-
stavil Poljakom v pogledu rasne ka-
kovosti.
Mićun M. Pavičević. Crnogorci u
pričama i anegdotama. Knjiga jeda-
naesta. Str. 160. Predgovor napisao
dr. Ivo Politeo. Zagreb 1932.
Medu nama Slovencima g. Pavi-
čevičeve edicije o Crnogorcima već su
postale popularne. Na ove žive, šaro-
like i dragocene dragulje skrenuo sam
pažnju i znanstvenom svetu kroz svoj
»Etnolog« još 1929 godine. O »Crno-
gorcima« je pisao pohvalno i naš od-
Kronika, referati in kritike.
359 i
lični esejista Božidar Borko, čitavu
rukovet preveo je dr. Ante Debeljak
kroz dnevne listove i mesečnike; na-
ročito su zapamčene recenzija ugled-
nog naučenjaka dra Vošnjaka i seri-
ozna studija uvaženog kriminaliste dra
Dolenca, koji je sa pravnog stanovi-
šta iscrpno analizirao ovaj tako va-
žan i ozbiljan rad.
Jedanaestu zbirku propratio je vr-
lo toplim, lepim i naučnim uvodom,
agilni hrvatski naučenjak dr. Ivo Po-
liteo, pretsednik odvetničke komore i
potpretsednik društva hrvatskih knji-
ževnika. Ova je knjiga naročito krca-
ta klasičnim folklorom i istorijskom
građom iz prošlosti naroda Crnih Br-
da i njegovih mitronosnih i kruno-
nosnih Gospodara.
Pavićevič svoje Crnogorce gleda
i ocrtava strogo realističnim okom,
bez romantičarske sladunjavosti i los
kalnog patriotizma, oportunizma i
konvencionalnosti. Pročitajmo samo
uvodnu, rečitu, zanimljivu i ubedlji-
vu priču »Gospodar u Nikšiću«, pa
ćemo se uveriti u tu neoborivu istinu.
Raznolikost motiva i bogastvo
sentencija upravo zapanjuju.
Ko hoće, ne samo da upozna sve-
ukupnu etničku i etičku stranu Crno-
goraca, nego da se koristi naročitim
bogastvom i narodnoga i književnoga
stila i jezika, mi mu najusrdnije pre-
poTučamo ovaj  odlični  zbornik.
Prazgodovinske topilnice železa na
hribu Kučarju na Belokranjskem.
Naš sloveči arheolog prof. dr. V.
Schmid, doma iz Gašteja pod Kra-
njem, je posetil Belokranjsko že več-
krat, še ko je vodil pred svetovno voj-
no tedanji deželni muzej, zbirajoč ar-
heološke ter etnografske predmete. Le-
tos je zopet počastil s svojim obiskom
Podzemelj, ali bolje rečeno: bližnji
hrib Kučar, kjer je že lani kopal sta-
rine. To pač dokazuje, da Belokranj-
ska ni privlačna samo iz klimatskih
in turističnih ozirov, ampak da hrani
tudi starinoslovske in etnografske za-
nimivosti, ki jih inteligenten turist
mimogrede rad vidi.
Hrib Kučar je značilen po svoji
samotni legi, ki se vzpenja kakor
vzvišen otok iz sredine velike ravnine
ob Kolpi. Ta prirodni skalnati basti-
jon z dvema vrhovoma (220 metrov
nad morjem) prisili Kolpo, da spre-
meni svojo južno-severno smer toka
in da se obrne proti vzhodu pod ko-
tom 90». Ker ni daleč odtod Metlika,
ki po imenu spominja na Metulum,
so nekateri zgodovinarji domnevali,
da je iskati junaško japodsko mesto
na Kučarju, česar pa znanost ne po-
trjuje. Vendar grobišča okoli Kučarja,
zlasti ogromne gomile na severni stra-
ni, dokazujejo, da je bil Kučar zna-
menit center v političnc-upravnem, vo-
jaškem in obrtniškem oziru. Stari Jer-
nej Pečnik je pisal, da je bila v pra-
zgodovinski dobi na Kučarju kraljev-
ska prestolnica. Nekateri predmeti,
razstavljeni v vitrinah ljubljanskega
»Narodnega muzeja«, pač dokazujejo,
da jih niso nosili navadni, marveč
mogočni in bogati ljudje — če ne čla-
ni vladarske rodbine. Velika ogrlica
iz debelih medeno-rumenih jantarjevih
jagod, je sigurno krasila poprsje
kakšne ilirske princeze ali veletrgovca
z železom, in antenski bronasti meč,
kakršnih so samo malo našli na tleh
bivše avstro-ogrske monarhije, je vi-
sel v VI. ali V. stoletju pred Kr. ob
boku tamošnjega vojvode ali kralja.
Vrednost velike jantarjeve ogrlice bi
mogli primerjati z vrednostjo biserne
ogrlice sedanje dobe.
Kaj pa je pripomoglo predzgodo-
vinskemu političnemu centru Belo-
kranjcev do moči in bogastva? Go-
tovo ne samo ugodna lega Kučarja in
plodnost tal  okoli njega, marveč še
360
Kronika, referati in kritike.
nekaj drugega — a to je železo in
železna industrija.
Če se po tem uvodu ozremo na
arheologa Schmida in njegovo pro-
učavanje Kučarja, omenjamo, da je
že lansko leto (1932) tam odkopal ne-
koliko prazgodovinskih topilnic želez-
ne rude, ki so po svoji vsebini in po
obliki kazale zelo starinski značaj,
kakor da bi bile iz zgodnje halštad-
ske dobe, po priliki 1000—600 pred
Kr. Kritično proučevanje in raziska-
vanje oblik in vsebine letos odkopa-
nih topilnic železa in vsebine grobov
iz stelnikov pri Grmu pa je pokazalo,
da kultura na Kučarju v tej belo-
kranjski »dolini smrti« spada v sred-
njo (VI. stoletje pred Kr.) in mlajšo
(V. stoletje) halštadsko dobo in da se
druži že z izdelki keltske (latenske)
kulture, po priliki 400 let pred Kri-
stovem rojstvom.
Rimski republikanski srebrnik iz
1. 83 pred Kr. (ko je bil konzul C.
Noirbanus, pristaš diktatorja C. Ma«
rija), ki so ga našli na severnem
poignožju Kučarja, kaže, da so te»
daj obstojale trgovske vezi med te«
danjim prebivalstvom Bele Kranjske
in Italije, posebno Akvileje. Ta denar
je bil prevrtan in so ga nosili kot
okrasni privesek okoli vrata. Lahko
da je Bela Krajina dobila denar za
svoje pridelke, v prvi vrsti za železo.
Lanska in letošnja raziskavanja so
namreč dokazala industrijsko proiz-
vajanje železa na hribu Kučarju.
Starinski način topljenja železa po
feelo primitivnih metodah, je sprva
kazal, da bi te topilnice utegnile biti
iz starejše halštadske dobe (posebno
zaradi tega, ker so ostanki lončenih
posod sprva kazali zelo primitivno
izdelavo  ter  ornamentiko. Šele letos
so našli fragmente keramike z značil-
nimi okraski najmlajše halštadske in
poizne latenske (La Tène) ornamentike,
tako, da kučarske topilnice spadajo v
mlajšo dobo, v drugo polovico I. ti-
sočletja pred Kr. '
Topilnice se nahajajo na južnem
pobočju Kučarja in so približno okro-
gle ali podolgovate naravne kotanje
med skalami, izmed katerih so bile
nekatere še posebej poglobljene. Dno
je bilo zaravnano z ilovico, ki je bila
debelo prepečena. Poleg ostankov ke-
ramike, kosti, posebno govejih, so na-
šli v topilnicah mncgo kosov žlindre
in sirovega železa, kakor tudi lepe
»matice« (Luppe). Na južnem pobočju
Kučarja pihajo namreč v nekih letnih
časih stalni močni vetrovi med 9. do-
poldansko in 2. popoldansko uro, in
ti so stalno vzdrževali ogenj v topil-
nicah prazgodovinske dobe. Starine
imajo bolj japodski karakter in teda-
nji prebivalci so bili Kolapijani (Po-
kupci).
Vzrok, da so na Kučarju napra-
vili topilnice, je v tem, da je ljubko
belokranjsko brezje, ki se vleče v po-
lukrogu od Žežlja pri Vinici do Metli-
ke, polno železne rude, specialno rja-
vega in rdečega železovca. Tudi so-
sednje hrvatsko ozemlje Brajcev, po-
sebno okolica vasi Pravutine, je polno
rdeče železne rude.
Najmlajša naslednica teh naših
prvotnih predzgodovinskih topilnic na
Belokranjskem, je bila v XIX. stoletju
velika topilnica in livarna železa v
Gradcu pri Črnomlju, ki jo je osnoval
baron Friedau na prigovarjanje koro-
škega inženjerja Homača.
Podzemelj na Kolpi 18. VIII. 1933.
N. Županič.
Kronika, referati in kritike.
361)
tTprava Etnografskog muzeja u Zagrebu
sa svim činovnicima i muzejskim osobljem
javlja ovime tužnu vijest, da je gospodin
SALOMON BERGER
osnivač i prvi direktor
Etnografskog muzeja u Zagrebu
u četvrtak, dne 11 siječnja 1934 godine iza
kratke i teške bolesti u 76 godini svog
neobično radinog života preminuo.
Smrtni ostanci pokojnikovi biće sahra-
njeni na skupnom groblju na Mirogoju
u nedjelju, dne 14 siječnja 1934 u U sati
prije podne.
U Zagrebu, dne U siječnja 1934.
Uprava
Etnografskog muzeja
u Zagrebu
Fr. Stele, K stavbni zgodovini do-
minikanskega samostana v Ptuju. Po-
natis iz »Časopisa za zgodovino in
narodopisje, XXVIII. Maribor 1933.
(Contribution à l'histoire de la con-
struction du couvent des dominicains
à Ptuj. Dans l'anoiem couvent des do»
minicains à Ptuj, depuis 1928,, plusieurs
découvertes, importantes pour l'histoi-
re de la construction de ce monument,
ont été faites, dont voici le résultat:)
1°. La première période de corn
struction suit immédiatement la fon-
dation du couvent, en 1230. La partie
principale du premier couvent a été
conservée, murée dans la partie orien-
tale du cloître actuel Deux contre-
fenêtres du style de transition et la
base d'un portail roman, formant une
chapelle plus tard gothisée, marquent
l'angle septentrional de cette partie
principale. Sous l'ancien clocher et
dans le mur occidental du choeur de
l'église actuelle, on a trouvé murés
quelques fragments des nervures de
la première église, terminée en 1252;
le profil de ces nervures est le même
que celui des nervures de l'église con-
ventuelle à Kostanjevica, bâtie après
1234, et du choeur encore existant de
l'église des frères mineurs à Ptuj.
C'est un fait important, parce qu'il
fixe l'époque de construction de l'égli-
se des frères mineurs — déjà, aupara-
vant, par l'auteur, d'après les frag-
ments des fresques conservés (v. Die
Denkmalpflege VI, pp. 224—228), et
par Fr. Kovačič, d'après la discussion
critique des faits historiques, présu-
mée entre 1260 et 1280 —• au début
de la seconde moitié du 13^ siècle. La
suite est sans doute la suivante: Tegfe
se de Kostanjevica, bâtie après 1234,
l'église des dominicains, terminée en
1252, l'église des frères mineurs, bien-
tôt après elle. À la premiere période
de construction appartient aussi le
puits du couvent, bâti env. 1240.
2" La première reconstruction se
place après l'incendie, en 1302, et est
terminée au milieu du 14^ siècle. La
chapelle du couvent reçut alors un
nouveau portail et un choeur triangu-
laire dont on a trouvé les fondements.
La façade de la partie principale du
couvent fut décorée de fresques, re-
présentant une file de dominicains
agenouillés devant le Christ dans la
Mandorla, armoiries des bienfaiteurs
du couvent, et plusieurs aufres table«
aux. Remarquables sont: un ex-veto,
représentant la Vierge avec l'Enfant,
assise sur un riche trône de dais, avec
l'épitaphe de Nicolaus de Zwanovia,
un Ecce-homo grégorien, une Échelle
des vertus. St. Jean Baptiste et un
saint archevêque. Les peintures ap-
partiennent au style linéaire de l'Eu-
rope centrale de la première moitié
du 14e siècle, avec quelques essais ti-
mides de modelage plastique. Dans le
rez-de-chaussée de l'ancien clocher,
un ex-voto, de moindre valeur et d'une
autre main, représentant une copie de
l'Imago pietatis de S. Croce à Rome.
362
Kronika, referati in kritike.
3" La seconde reconstruction se
place dans la première moitié du 15<=
siècle. L'oeuvre principale de cette
période est le beau cloître. L'auteur
rejette la date de 1455, donnée par la
chronique du couvent, comme insou-
tenable, et constate que l'architecture
de cet important bâtiment concorde
tout-à-fait avec l'architecture des qua-
tre dernières travées de l'église pa-
roissiale de Pituj, idatée ide 1415. Le sty=
le identique de la déooration scüliptu«
rale des deux bâtiments suppose un
atelier commun, auquel l'auteur assigne
également une console un peu plius
ancienne du couvent des frères mi-
neurs, et le torse d'une Vierge chez
les dominicains. La galerie orientale
a été peinte pendant les premiers de-
cenniums du 16« siècle. De ces pein-
tures s'est conservée une Annoncia-
tion appartenant déjà au style de la
Renaissance, et des fragments de
peinture décorative.
4" La reconstruction baroque du
couvent. La chronique donne pour le
réfectoire l'année incertaine de 1683,
pour l'église celle de 1698. L'oeuvre
principale de cette période sont le
réfectoire décoré de stuc et de fres»
ques, et la nouvelle façade de l'église
décorée de stuc. Les deux construc-
tions appartiennent ,peut=être au même
atelier, le réfectoire paraît être un peu
plus ancien. La reconstructioin baroque
du couvent des dominicains est pro-
blement la suite du même procès
qu'a subi le couvent des frères mi-
neurs à Ptuj sous le père gardien
C. Dietl.
Le couvent fut supprimé en 1786.
Depuis 1928, le Musée municipal y est
logé.
ČASOPISI IN NOVE KNJIGE.
E. Pittard, Un problème d' Eugé-
nique: Les premiers — nés represent
— ils un état intelectuel privilégie?
(Comitato Italiano per lo studio dei
problemi della popolozione. Extrait).
Rome 1932.
Nordiska Museets och Skansens
Arsbock Fataburen. Stockholm 1933.
(Jahrbuch des Nordischen Museums
und Skansens Fataburen. Zusammen-
fassungen): Visem Lewin u. Sig-
rid B e h m. Aus Artur Hazelius Ta-
gen; — A. Lindblom, Die Tyresö
Schenkung; — S. W a 11 i n. Marquis
Lagergrems Arbeitszimmer; — S. K a r-
1 i n g, Schloss Tyresö, Ein Herrnsitz
durch drei Jahrhunderte; — B. Boet-
hius, Die Industrien auf Tyresö zur
Zeit Maria Sofia de la Gardies. — K.
E. Steneberg, Die Mörnerschen
Familienporträts auf Tyresö; — R. J i r-
low, Fussarbeit; — E. Thorman,
Die Stembergsche Damastweberei in
Jönköping; — L. Johansson, Sen-
nereien in einem Kirchspiel Jämtlands;
— N. S a n d b e r g, Eine smäländisch-
westgötisch -hallendische Malertradi-
tion; — M. Sauerland t. Ein Gu-
stav II Adolfs — Monument vom 1632;
— S. E r i X o n, Gerätestudien an der
Gustav Adolfs Ausstellungen; — S.
Svensson, Von Provinzial- und
Heimatsmuseen; — Das Nordische
Museum und Skansen 1932.
Heut Grafen von Cilly und Nim-
mermehr. Historischer Roman von
Anna Wambrechtsamer. Ley-
kam-Verlag. Graz 1933.
O. Spengler, Jahre der Entschei-
dung.   Erster  Teil,   Deutschland und
die weltgeschichtliche Entwicklung.
C. H. Beck. München 1933.
РасписЂ на лекцит^ћ за зимнин се-
местЂрЂ 1933 —1934 учеб. год. СофиИски
Универзитетг Sofija 1933.
A. Госар, Реформа друштва. Социо-
лошки и економски основи. Издавачка
књижарница Геце Кона. Београд 1931.
V. Suk, Les recherches anthropolo-
giques de la Valachie morave par la
methode selective. (Sur la population
dela Valachie Morave et ses quelques
rapports ä Γ anthropologie de la Rou-
manie par la methode selective. Insti-
tut d' Anthropologie de 1' Universite
Masaryk ä Brno). Brno 1933.
A. Dirr, Einführung in die kauka-
sischen Sprachen. Verlag Asia Major.
Leipzig 1928.
O. Reiser, St. Wolfgang am Ba-
chern. Topographische Beschreibung.
Selbstverlag. Maribor 1933.
C. Симић, Највећи реформатор ca-
дашњице Прештампано из XII. књиге,
свеске71.часописа „Живот и рад". Скоп-
ље 1932.
С. Симнћ, Жртва револуције. До-
живљаји једнога српског учитеља у Јуж-
ној Србији. Прештампано из часописа
„Живот и рад°. Београд 1932.
Е. Gangl, Govor na drugi redni
glavni skupščini Saveza Sokola Kralje-
vine Jugoslavije, ν Beogradu 10. apri-
la 1932. Beograd 1932.
B. СИЧИНСБКИА, ЕтрусБкиА дим и
гуџулвсБкиА оседок. Украшска архитек-
тура. Praga 1930.
V. Suk, Anthropological notes on
the peoples of carpathian Ruthenia.
With remarks on races in general and
364
Časopisi in nove knjige.
on some new methods in anthropology.
Publicaticns de la faculte des sciences
de Γ Universite Masaryk. Brno 1932.
M. АрнаудовЂ, Фолклорни приноси
отт> Родопско. СборникЂ за народни умо-
творенин и народописЂ, књига XXXV111.
Sofija 1930.
Μ. L. Tildesley, A critical analysis
of investigations nito facial growth
changes. Reprintet from The Inter-
national Journal of Orthodontie, oral
surgery and radiographie, Vol. XVIII,
No. 11. St. Louis 1932.
V. Rožič, Položaj nemške manjšine
ν Jugoslaviji in položaj Slovencev ν
Avstriji. Iz govora g. senatorja V. R.
ν senatu kraljevine Jugoslavije dne
28. marca 1933 ν načelni proračunski
debati. Beograd 1933.
Ш. Конгрес Словенских Географа
Η Етнографа у Југославији 1930. Са-
став и програм. Београд 1930.
И. Ђаја, Од живота до цивилиза-
ције. Издавачка књижарница Гезе Кона.
Београд 1933.
Sociedad Espanola de Antropo-
logia, Etnografia y Prehistoria. Actas
y Memorias. Tomo XI, Ano 1932. Mad-
rid 1932.
M. Pivec-iStele, Naše knjižnice.
(Glasnik muzejskega Društva za Slo-
venije XIII, posebni odtis). Ljubljana
1933.
Tiesos Draugas. Menesinis laikra-
stelis, Nro 1, IX, m. Kaunas (Litva)
1932.
В. Males e Μ. Grbić. Alcune im-
pronte digital! su un vaso neolitico.
Estratto dalla »Rivista di Antropolo-
gia«, vol. XXIX. Rim 1932.
В. Piaetschke, Die Tschetschenen.
Veröffentlichungen des Geographi-
schen Institut der Universität Königs-
berg Pr., Heft XI. Hamburg 1929.
L' Ethnographie, Bulletin semest-
rieL    Ncuvelle   serie   123.    Societe
d' Ethnographie de Paris, fondee en
1859. Libraire Orientale et Americaine.
G. P. Maisonneuve, Editeur. Paris
1932.
K. Šegvić, Borba za hrvatsko bo-
goslužje i Grgur Ninski ili skižma u
Hrvatskoj i Dalmaciji 1059—1075. Pre-
tiskano iz »Bogoslovske smotre«. Za-
greb 1930.
М. Β. Лутовац, Привреда, саобра-
haja насеља у Рожају и Бихору. Поссб-
на изданља Географског Друштва, св. 8.
Уредник Б Ж. Милојевић. Државна штам-
парија краљевине Југославије. Београд.
1930.
Л-ћтопнс на Бглгарката Академид
на наукит-ћ, XIII, 1929/1930. Sofija Ρ31.
Известин саратовского нижне-волж-
ского Института краеведенин имени М.
ГорБкого. Tom V. Историческал секцин,
Saratov 1932.
G. Venzmer, Körpergestalt und
Seelenanlage. Ein Überblick über die
biologische Verwandtschaft zwischen
Körperform und Wesenskern des Men-
schen. Frankh'sche Verlagshandlung.
Stuttgart 1933.
J. Grzybowski, Mecanique des gra-
nulations de pacchioni dans la circula-
tion veineuse de 1' encephale. Extrait
des Comptes Rendus de 1' Association
des Anatomistes (25—27 mars 1929).
Societe d' impressions typographiques
— Nansy.
M. Lascaris, Influences Byzantines
dans la diplomatique Bulgare, Serbe et
Slavo-Roumanie. Extrait de la Revue
Byzantinoslavica, III/3. Praga 1931.
N. Županić, Die Ethnogenesis der
Südslaven. Auszug aus der im »Rad«,
Bd. 222, S. 137—193 veröffentlichen
Abhandlung. Zagreb 1931.
Comte Begouin, Des dendrites
comme prevue d' anthenticite et de la
possibilite de travailler Γ ivoir fossile.
Observations presentees ä propos de la
časopisi in nove knjige.
365
Venus II de Vistcnitzê (Tschecoslo-
vaquie). Extrait du Bulletin de la So-
ciété Préhistorique Française, Nro 6.
Le Mans 1932.
Bulletin du Musée de Géorgie, to-
me VI. Tiflis 1931.
Sitzungsberichte der Gesellschaft
für Geschichte und Altertumskunde zu
Riga. Vorträge aus dem Jahre 1930/31.
Druck von W. F. Hacker. Riga 1931.
Vsebina: J. Paul. Zur baltischen Vor-
und Frühgeschichte; — \V. Essen,
Adel und Adelsdörfer in Litauen; —
P. Johansen. Zur baltischen Ge-
schichte des 13—19 Jahrhunderts; —
C. Redlich, Zur Gründungsgeschich-
te Revals; — H. Bosse, Die bäuer-
liche Hörigkeit in Livland der ausgeh-
enden Ordenszeit.
Ct. CTEHOJeBHh, Hctophckh Arnac
-3a onuiiy h napoÄHy HCTopHJy. üpyro no-
npaBÄ>eH0 mnaibe r.naBHa npoiiaja koä
HSiiaBaMKe KtbHJKapHHue Fese Kona. Uena
50-— ähh. BeorpaÄ 1931.
M. KapaHOBHh, HacwÄHa KHCHceBCKa
nopoÄHua y SiviHJaHHiy Cenaparan othchk
-„FjracHHKa SeMajbCKor Myseja y Bochh h
XepueroBHHH, XLIII, 2 (cip. 73 90). Ca-
pajeBO 1931.
Trabalhos da Sociedade Portugu-
esa de Antropologia e Etnologia, Vol.
V, fasc. 3. Subsidiado pela Junta de
educacäo nacional. Porto 1932. Vse-
bina: A. A. Mendes C o r r e a, Her-
man ten Kate; — J. R. dos Santos
Junior, Olarias de Muge; — A. d e
M a t os, A tradiçâo populär do trevo;
— Varia; — Revista bibliogrâfica.
F. Uršič, Jurski apnenec z Diceras
arietinum Lmk. v okolici Kočevja v
Sloveniji. Natisnila tiskarna Josip Pav-
liček, Kočevje 1932.
Wiener Zeitschrift für Volkskun-
de. (Vormals Zeitschrift für öster-
reichische Volkskunde). Herausgege-
ben von Verein für Volkskunde in
Wien, Geleitet von ProL Dr. Michael
Haberlandt. XXXVII Jahrgang, 1—2
Heft, Wien 1932.. Vsebina: R. Wolf-
ram, Schwerttanz und Schwerttanz-
spiel; — S. Svenson, Die magische
Bedeutung der weiblichen Kopfbedek-
kung; — H. Jungwirt h. Primitive
.Methoden der Speisenzubereitung. —
Literatur und Volkskunde.
S. Kranjec, Pregled zgodovine Ju-
goslovanov. Založila Jugoslovanska
knjigarna. Drugo izdanje. Ljubljana
1932.
K. Köster, Russland querdurch.
Erlebnisbericht einer Nord-Süd-Groß-
Wartburgstadt Eisenach 1933. Fahrt
deutscher Pfadfinder durch die Sow-
jet-Union. Verlag Ph. Kühner.
Don Frane Bulic, Povodom pede-
setgodišnjice jubileja »Vjesnika za Ar-
heologiju i Historiju Dalmatinsku«
(Bulletin d'Archéologie et d'Histoire
Dalmate) 1878—1928. Tisak Narodne
Tiskare »Novo Doba«. Split 1931.
V. Suk, Prvni pleistoceni kostra
člcvčka z Ameriky. Zvlaštni otisk z
časopisu »Biologicke Listy«, čislo 1,
ročnik XVIII. Brno 1933.
Italy and the Jugoslav Minority
Within her Borders. Published by the
Minorities Institute. Liubliana 1931.
n. J. OaaBHh, Ooä h>hxobhm bhah-
UHMa. HoBejie. lllTaMnapHJa Cb. Tioplje.
Beorpaa 1934.
W. Schmid, die römische Poststa-
tion Noreia in Einöd. Sonderabdruck
aus »Blätter für Heimatkunde«, Heft
4, IX. Jahrgang.
Mitteilungen des Vereines für Ge-
schichte der Deutschen in Böhmen.
Mit Unterstützung des Ministeriums
für Schulwesen und Volkskultur. 71.
Jahrgang, Heft 1—2. Druck von Emü
Böhme, Gablonz a. N. Praga 1933.
M. Lâbkovâ a J. Bradač, Selska
svatba z okoli Plzenského. V ctyrech
366
Časopisi in nove knjige.
obrazech. Vydalo Närodopisnc Mu-
seum Plzeiiska. Tiskly Grafičke Zä-
vody v Plzni.
J. Mal, Iz torbe predmarčne biro-
kracije. Glasnik Muzejskega Društva
za Slovenijo, XII. Posebni odtis. Ljub-
ljana 1932.
Lužičkosrbsky Vestnik. Časopis
Společnosti prdtel Lužice ν Praze. Re-
dakce a administrace: Praha, II, Va-
clavske namesti 23 n. Rcčnik XIV, či-
slo 8. Praga 1933. Vsebina: Pametni
spis ο postaveni luzickych Srbu ν Ne-
meeku. — Projevi pro obranu luzi-
ckych Srbu. Všenarodni manifestace
na Mužskem pro kulturni svobodu
luž. Srbu.
Н. Steska, Κ pitanju staleškog za-
stupstva.  Zagreb  1931.
Мићун Μ. Павичевић, Црногорци
у причама и анегдотама. С предговором
Др Ника Жупанића. Књига XII. Библио-
тека „Банатског Гласника" (1). Штампа
М. Јефтића, Велики Бечкерек 1932.
Н. Marjanović, Šibenik i гека Kr-
ka. Kratak vodić. Izdaja propagandne-
ga cdseka »Jadranske Straže«, sve-
zek 1. Ljubljana 1932. Ί
Fr. Stele, L'art en Slovenie et le
Byzantinisme. Paris 1931.
ΜΗΝΙΑΙΟΝ ΣΤΑΤΙΣΤΙΚΟΝ JEA-
ΤΙΟΝ, τϊ/ς γενικής ατατιςτικης νηηρεαίας
τΤ/ς Ελλάδος. Ηλληνιχη δημοκρατία ιπο-
νργειον ε&νικης οίκονομίας. "Ετος, IV,
άρι». 6. Ά»ηναι 1932. (Bulletin Mensuel
de Statistique publie par la statistique
generale de la Grece. Republique Helle-
nique. Ministere de Teconomle nationale.
Annee, IV, Nro. 6 (42). Athenes 1932.
H. Bosse, Der livländische Bauer
am Ausgang der Ordenszeit (bis 1561).
Mitteilungen aus der livländischen Ge-
schichte. Herausgegeben von der Ge-
sellschaft f. Geschichte u. Altertums-
kunde in Riga, Bd. XXIV, Heft 4. Ri-
ga 1933.
Ivan Šašelj, Nekoliko zgodovine
župnije Adlešiči (nadaljevanje iz II.
letnika). (Vestnik Križniškega Reda,
leto III, št. 1). Ljubljana 1932.
Шпиро Кулишић, Оглед библио-
графије наших народних пословица. Пре-
штампано из „Гласника Етнографског
Музеја у Београду", књига V. Београд
1930.
L Šašelj, Trska gora. Ponatis iz
»Križa«. Tiskarna J. Krajec nasl. No-
vo mesto 1932.
Časopis za zgodovino in narodo-
pisje, letnik XXVIII, snopić 1. Izdaja
Zgodovinsko Društvo ν Mariboru.
Maribor 1933. Vsebina: V. Burian, Ko-
pitar kot Inspirator in propagator pr-
vih Vukovih zbirk narodnih pesmi; —
E. Baumgartner, Kovnici, Slovenjgradec
in Kamnik ν dobi Andechs-Merancev;
— Izvestja; — Slovstvo; — Društveni
Glasnik; Priloga.
К. Hahn, Deutsche Volkskunst.
(Jedermanns Bücherei, Abteilung: Bil-
dende Kunst, Herausgegeben von W.
Waetzold. Druck von F. Hirt. Breslau
1932.
Зборник за етнографију и фол-
клор Јужне Србије и суседних области.
Књига 1. (Скопско научно друштво; уред-
ник: Boj С. Радовановић.) Штампарија
Василија Димитријевића. Скопље 1931.
Vsebina: Глиша Елезовић, Ο пле-
менима и пореклу старих Муслиманских
породица у Скопљу; — С. Караман,
Рибарство на Катлановском језеру; —
М. С. Влаховић, Средачка жупа; —
Стојна Ристић, Обичаји приликом
рођења код православних Срба у Скоп-
л,у; — В. Радовановић, Маријовци
у песми, причи и шали — неколико пре-
гршти из ризнице духовног блага Јужно-
фбијанаца.
Е. Loth, HistoiT de Γ Anatomie en
Pologne. (Folia Morphologica, vol. III,.
Nro 2—3). Varšava 1931.
časopisi in nove knjige.
367
E. Loth, O nicktôrych rožnicach
antropologicznych jamy ustnej i jej
pochodnych. Odbitka iz Polska stoma-
tologia 1931. Nr. 4, 5, 6). Varšava 1931.
E. Loth, Le comité international
des rechrches sur les parties non
osseuses (molles) et ses travaux pour
l'antropologie des races. (IV« Session
de r Institut International d' Anthro-
pologie, Portugal 21—30 Septembre
1930. Extrait). Libraire E. Nourry.
Paris 1931.
Glasnik Muzejskega Društva za
Slovenijo, letnik XIII, zvezek 1—4.
Zgodovinska sekcija. Izdaja in zalaga
Muzejsko Društvo za Slovenijo. S so-
delovanjem članov uprave Zgodovin-
ske sekcije uredil dr. Josip Mal. Ljub-
ljana 1932. Vsebina: B. Saria, Arhe-
ološki zemljevidi; — B. Saria, Najd-
ba rimskih bronastih novcev v igriški
ulici v Ljubljani. — / Žontar, Banke
in bankirji v mestih srednjeveške Slo-
venije; — / Vrhovnik, Paberki iz
protireformacijske dobe; —• R. Andrej-
ka. Zemljiške razmere v Selški dolini
v začetku 18. stoletja; — F. Zwitte-,
Socialni in gospodarski problemi ilir-
skih provinc; — M. Pivec-Stelè, Naše
knjižnice; — Zapiski; — Slovstvo.
The National Geographie Magazi-
ne, Vol. LXin, 1. Published by the
National Geographie Society. Wa-
shington, P., C. Vsebina: A. J. Villiers,
The Cape Grain-Ship Race; — May-
nard Owen Wiliams, Czechoslovakia
Puts a Falcon Feather in Its Cap; —■
H. Hildenbrand, Golden Praha Enter-
tains the Majectic Lokol Festival; —
May Allan Brooks, Crows, magpies
and Jays; — R. Shippee, Air Adventu-
res in Peru; — E. J. Long, Montserrat,
Spains Mountain Shrine.
Uppsala Slott och dess Rikssal.
Upplands Foruminnes farenings Tid-
skrift XLIV. Stockholm 1932.
jQzyk Polski, XVIII, 1. Organ To-
warzystwa Miiosnikôw Komisji Jçzyka
Polskiego wydawany z Zasilkiem Mini-
sterstwa w. r. i Oswiecenia publicznego
Oraz Komisji Jçzykowej Polskiej
Akademji Umiej^tnossci. Drukarnia
Uniwersytetu Jagiell. w Krakowie pod
Zarz£^dem J. Filipowskiego. Krakow
1933. — Vsebina: T. Lehr-Splawinski,
Adam Antoni Krynski; — R. Nitsch,
Czy pozidana jest zmiana pisowni pol-
skiej na sposob czeski?; — Janina
Kostya, Olomuniec — Olomuc —-
Olmiitz; — K. Nitsch, Ataki na no-
we wydania Pisowni Polskiej Aka-
demji UmiJQtnosci; — /. Birkmajer,
Zrôdlo Reymontowego: bych zadzwo-
nili; — Zapiski bibljograficzne.
K. Stolychwo, Sprawozdanie z po-
drôzy do Brazylji, w sprawie badari
antropologicznych nad ludnosci^ pol-
sk^ w Paranie. Varšava 1932.
B. ÄpoÖHjaKOBHli, BHÔJiHorpaiJiHJa pa-
ÄOBa HaïuHx eiHOTOra. ripemiaMnano h3
„fjiacHHKa ExHorpaijjCKor Myaeja y Beo-
rpasy", KftHra V. Beorpa^ 1930.
František Pospišil, Folk Dance
Survey. (Extract From Papers and
Transactions of the Jubilee Congress
of the Folk Lore Socciety). London
1930.
S. Trojanovié, Tekunica (Citellus
citellus). Preštampano iz »Prirode«,
XXI, 2—3. Zagreb 1931.
L. Bykowski, Dzial wplywôw
ksiqzkowych biblijoteki publicznej m.
st. Warszawy podzial zakupôw. Wy-
dawnictwa bibljoteki publicznej m. st.
Warszawy. Varšava 1931.
B. Škerij, Švedove z otsrova Ru-
no a Jihoslované. Zvlaštni Otisk z
»Anthropologie«, VIII, 2—3. Praga
1930.
B. Škerij, Indeks rejenosti in teore-
tična teža. »Zdravniški Vestnik, III.
Higienski zavod v Ljubljani. Direktor
368
Časopisi in nove knjige.
Dr. J. Pire. Iz antropoioškega oddel-
ka). Ljubljana 1931.
L. A Graf, Über eine Schädelserie
aus West-Neu — Guinea. Ein Beitrag
zur Rassenkunde von Melanesien.
Inaugural — Dissertation Zur Erlan-
gung der philceophischen Doktorwürde
vorgelegt der philosophischen Fakul-
tät II der Universität Zürich. Begut-
achtet von H. Prof. Dr. O. Schlagin-
haufen. Zürich 1931.
M. АрнаудовЂ, Народни п-ђсми и
прикази отг С. Своге. СборникЂ за на-
родни умотворенн и народопнс, књига
XXXVIII Sofija 1930.
Цв. ТодоровЂ, ГоворЂТЂ на градЂ
Лом. СборникТ) за народни умотворенин
и народописг, књига XXXVIII. Sofija 1930
Fiume. Rivista Semstrale della So-
cieta di studi fiumani in Fiume. Anno
IX, 1 e 2 semestre 1931. Reka 1931.
Vsebina; II libri del cancelliere; —
S. Giganfe, Rivalitä fra i porti diFiu.ue
e di Buccari nel secolo XVII; — G.
Viezzoli, La compagnia di Gesü a
Fiume (1627—1773); — G. Lengyel, La
Fritillaria messanensis sul Monte Mag-
giore; — Atti della Societä di Studi
Fiumani.
Отчет ο дентеБности государствен-
ного русскаго географичкого обчества
в 1929 году. Len ngrad 1930.
Sbornik Muzeälnej Slovenskej spo-
lečnosti, ročnik XXVI, sošit 1—4,
Turčianski Sv. Martin 1932.
A. БурмовЂ, Народни умотворенил
отЂ С. Б-ћла-Черкова, ТЂрновско. Издава
БЂлгарската Академин на наукит^. So-
fija 1930.
Ivan Šašelj, Marijina božja pot
Zaplaz na Dolenjskem. Založil piša-
te! j. Natisnil I. Krajec. Novo mesto
1932.
Marijan Marolt, Dekanija Celje,
П. zvezek: cerkvene umetnine izven
celjske župnije. Izdalo Zgodovinsko
Društvo v Mariboru. Maribor 1932.
V. Strelec, Illegitimita narozenych
soüdniha okresu prerovskeho a bystri-
ckeho ν letech 1907—1927, zejmena s
ohledy na pomery vdlečne. Sociologi-
ckä Revue, roč. II, č. 1—2. Brno 1931.
V. Suk, Anthropological Institute,
Masaryk University, Brno, Czechoslo-
vakia. Introduction, Aims and ways
of modern Anthropology. Reprinted
from »Anthropologie«, IX, 1. Praga
1931.
V. Suk, Cabbage and Goitre in
Goethüv sbornik pamätce 100. vyroci
bdsnikovi smrti vydali česti germani-
ste. Statni nakladatelstvi. Praga 1932.
V. Suk, Calbage and Goitre in
Carpathion Ruthenia. A Contribution
to ethnic pathology. Reprinted From
»Anthropologie« IX, 1. Praga 1931.
Пут, часопис за хришћанску култу-
ру, година 1, свеска 3. Власник и одго-
ворни уредник: Димитрије Најда-
новић Београд 1933.
L. Kuščer, Höhlen- und Quellen-
schnecken aus dem Flussgebiet der
Ljubljanica. (Arch. Molluskenk. 64,
Nro 2, p. 48—62. Frankfurt a. M. 1932.
Потсетник кроз Београд, св. 2;
Народно претставништво краљевине Ју-
гославије — сенат и народна скупштина.
Beograd 1932.
Γ. Π. ИвановЂ, ОрханиАскинтЂ го-
Bop-b. Сборник за народни умотворенин
и народопис, књига XXXVIII. Sofija 1930.
Старинар. Орган Српског Археоло-
шког друштва Tpeha серија Књига VII.
Уредник Влад. Ρ Петковић. Државна
штампарија Краљевине Југославије. Бео-
град 1432. Vsebina: Л. Мирковић,
Пресвета Богородица Милостива (Јелеу-
са) у Дечанима; — J. Петровић, Не-
који ретки стари српски новци; — A.
Д е ρ ο κ ο, Морача; — ЗоркаСимић,
Иконостас Беле Цркве у селу Карану и
Каранска Богородица Тројеручица; —
časopisi in nove knjige.
369
A. Дероко, Црква св. Николе код Бо-
љевца; — J Петровић, Грчко благо
из села Заклопаче код Београда; — Ђ.
Мано-Зиси, Један рељеф од алаба-
стира; — М. Ћоровић, Црква у Бро-
дареву; — J. Петровић, Ископавање
у Стоби 1931; — М.Ђурић, Ο скида-
њу зидних сликарија у Стоби; — Ђ.
Бошковић, Белешке са путовања; —
Л. Мирковић, Икона са записом Бо-
жидара Вуковића; — J. Петровић, Je-
дан редак новац Народног Музеја у Бео-
граду; — Мађарски грошићи нађени у
Крагујевцу; један драгоцен налаз на-
шега новца; — Ђ. Бошковић, Пре-
глед књига.
Anthropos.   Internationale   Zeit-
schrift für Völker- und Sprachenkunde,
Bd. XXVIII, Heft 1—2. Fundator P.
W. Schmidt,  S. V. D.   Mit   Unter-
stützung der Deutschen Corres- Ge-
sellschaft   und   der   Österreichischen
Leo- Gesellschaft, herausgegeben vom
Anthropos-Institut. Eigentum und Ver-
lag    der    Internationalen   Zeitshrift
»Anthropos«: St. Gabriel-Mödling bei
Wien,     Österreich.     Mechitharisten-
Buchdruckerei in Wien, VII., Mechi-
tharisten Gasse 4. Wien 1933. Vsebina;
H. Beyer, Emendations of the »Serpent
Nuribers« of the Dresden Maya Codex
(III); — R. Burkitt, Two stones in
Guatemala (ill.); — H. Meyer, Wune-
kau oder Sonnenverehrung in Neugui-
nea;  — R. P. R. Verhmgge,  La vie
chinoise en Mongolie; — V. Lebzelter,
Steinzeitliche Funde aus Ruanda und
vom Ituri.; — R. Schuller, The language
of the Tacana Indians   (Bolivia);  —
Weisse Väter, Die Fischerei bei Utinta
am Taganyka. — M. Gusinde, Zur Ge-
schichte   des   Yamana  —   Englisch
Dictionary by Th. Bridges; — Fr. F.
Siqulira,   Sin  and   Salvation  in   the
Early Rig-Veda; — Analecta et Addi-
tamenta;   Miscellanea;   Bibliographie;
Avis;   Zeitschriftenschau;   Revue des
Revues.
Lidio Cipriani, Considerazioni sc-
pra il passato e l'avvenire della popola-
ziooi africane. Comitato Italiano per
lo studio dei problemi della popola-
zione. Societa Italiana di genetica ed
eugenica. Serie II, vol. III. Firenze 1933.
Зорка Симић, Иконостас Беле Цр-
кве у селу Карану и каранска Богоро-
дица Тројеручица. Сепаратен отисак из
„Старинара". Београд 1932.
Т. Lukretius Karus, Vznik a Zä-
nik sveta človek a jeho dilo. Ζ basne
De rerum natura preložil Dr. Ferd.
Stiebitz. Antropologicka knihovna. Za-
ložili Dr. A. Hrdlička a Dr. J. Ма-
tiegha. Praga 1932.
Prager Rundschau, Jahrgang, I,
Heft 1. Herausgegeben von Dr. Kamil
Krofta. Verlag »Orbis«. Prag, Dr.
Walter Rothschild, Berlin. Praga 1931.
W. Schmid, Noreia. Zusammen-
fassung der Grabungsergebnisse 1929
bis 1932, mit 14 Abbildungen im Text.
Sonderdruck aus »Mannus« Zeitschrift
für Vorgeschichte, Bd. XXIV, Heft
1—3. Verlag von Curt Kabitzsch.
Leipzig 1932.
Человек. Издателвство Академни
Наук СССР, Nro 1. Leningrad 1928.
Β. Širola — Μ. Gavazzi, Muziko-
loški rad Etnografskog Muzeja u Za-
grebu. Etnološka Biblioteka, 12. Ure-
đuje Prof. Vlad. Tkalčić. Zagreb 1931.
Lud Organ Polskiego Towarzy-
stwa Etnologicznego, wydawany przes
Polskie Towarzystwo Ludoznawcze
we Lwowie. Redaktor: Adam Fischer.
Serja II — Tom XI — zeszut 1—4.
Lwöv 1932. Vsebina: Mar ja Znamie-
rowskasPrüfferowa, Muzeum Etnogra-
ficzne N. S. B. W Wilnie i jego przy-
slošć; /. Janow, Exemplum ο czarcie
wiodacym do zbrodni przes opilstwo.
— T. Seweryn, Lowiectwo Ludowe na
Wolyniu; — T. SuUmirski, Rybolow-
stwo na gornym Sanie; — K. Koranyi,
24
370
Časopisi in nove knjige.
Ο pohodzeniu zwyczaju Τ. Zw. »Os-
lego pogrzebn; — S Jodtowski, Swi?-
ty Marynus; — A. Jaworczak, Szopka
w Dabrowkach pow. Lancut; J. Zbo-
rowski, Ludoznawcze przyczynki ζ
Goralszczyzny; J. W. Szulczewski,
Rošling w mianownictwie, przesadach
i lecznictwie ludu wiekopolskiego; J.
Kuchta, Motyw Matki Boskiej — Uci-
eczki grzesznych w podanisch ludo-
wych ο czarnoksiezniku Twardow-
skim; S. Krgczgnski, Materjaly etnc-
graficzne; L. Kryczynski, Ο Tatarach
rzemiešlnikach w Polsce; J. Krzyza-
nowski, Facecje, zagadki i bajki Ks.
Μ. J. Kuligowskiego! — Recenzje i
sprawozdania.
Jože Rus, Krst prvih Hrvatov in
Srbov. Ncva poglavja ο zgodovini
kraljev Svevladičev, 614—654. Ljub-
ljana 1932.
Przegl^d Antropologiczny. Organ
Polskiego Towarzystwa Antropologicz-
nego i Zakladu Antropologji W Uniw.
Poznanskim. Redaktor Adam Wrzo-
sek. Tom V. Poznan 1931.
Verhandlungen des Internationalen
Kongresses für Bevölkerungsforschung
(Rom, 7—10 Sept. 1931). Herausgege-
ben durch den Präsidenten Prof. Dr.
Corrado Gini, Bd. III, Abteilung für
Alithropclogie und Geographie. Comi-
tato Itaiiano per lo Studio dei Proble-
mi della Popolazione. Instituto Poli-
grafico dello Stato. Rim 1933.
Η. Dopkewitsch, Die Burgsuchun-
gen in Kurland und Livland vom 13.
bis 16. Jahrhundert. (Mitteilungen aus
der livländischen Geschichte, heraus-
gegeben von der Gesellschaft für Ge-
schichte und Altertumskunde zu Riga,
Bd. XXV, Heft 1. Riga 1933.
Гласник Геоградског Друштва.
Уредник Боривоје Ж. Милојевић.
СвескаХУШ, Државна штампарија Краље-
вине Југославије. Београд 1932. Vsebina:
Μ. С.Филиповић, Прозор; — М. Ве-
м и h, Главни временски типови у нашој
земљи; — A. Л a з и h, Долина Требиш-
нице; — A Синдик, Задатак и значај
Историске картографије; — Р. Шτay-
дингep, Кућа грчко-оријенталског типа
у моравско-вардарској области; — В. С.
Радовановић, Гипсни рељеф Косов-
роста у долини Радике више Дебра; —
П. Вујевић, Ο поднебљу Хвара; — Е.
Науман, Принципи регионалне лимно-
логије: — Мањи прилози; Преглед гео-
графске литературе; Географска крони-
ка; Рад и чланови Географског друштва.
Прилози за познавање рељефа у
нашој земљи. Посебна издања Географ-
ског Друштва, свеска 10. Уредник Бо-
ривоје Ж, Милојевић. Штампано прихо-
дом из фонда Вл. Карића, Штампарија
„Давидовић", Павловића и друга Бео-
град 1931. — Vsebina: Љубица В.
Симић-Мањарић, Долира Љига; —
Јелена Д. Марковић-Марјано-
вић, Западно Потисје; — Ђ. Паунко-
вић, Североисточна подгоринаМајевице;
— Р. Б ο ш њ a к, Долина горње Купе; —
J. R ο g 1 i ć, Glacijalni tragovi na Biokovu.
Др. Рад. Симоновић, Дурмитор.
Атлас Географског Друштва, свеска 7.
Државна штампарија Краљевине Југо-
славије Цена 20 дин. Београд 1932.
С. М. Милојевић, Типови наших кра-
јева. Према специјалној карти 1: 75.000;
IL Долина, лесни платом и псшчаре. Атлас
Географског Друштва, свеска 10. Бео-
град 1932.
Slovene Studies. Being Studies car-
ried out by membexs of the Le Play
Society in the Alpine Walleys of Slo-
venia (Yugoslavia). Edited by L. Dud-
ley Sfamp, B. Α., D. S. c. University
of London. With a Foreword by The
Right Hon. Sir Halfort MaoKinnder,
P. C. Published by the Le Play Soci-
ety. London 1933.
III Congres International des Stü-
des Byzantines, Athenes 1930. Compte
časopisi in nove knjige.
371·;
— Rendu par Anast. C. Orlandos. —
Atene 1932.
Georg Widmer, Urkundliche Bei-
träge zur Geschichte des Gottscheer-
ländchens — Quellen und Studien zur
Kunde des Grenz — und Ausland-
deutschtums, Bd. VII. Verlag vcn
Günther Wolff zu Plauen, 1932.
Narodna Starina. Časopis za hi-
storiju i etnografiju Južnih Slovena.
Knjiga X. Glavni urednik dr. Josip
Matasović. Zagreb 1931. Vsebina: ß.
Gusić, Mljet; В. Širola, Fućkalice; J.
Matasović, Nekoji fragmenti historije
XVII stoleća, II; Н. Kreševljaković,
Dva Bašnjaka povjesničara (Kadić i
Jelenić); L. Thaller, Jedna polemika
protiv Attomyra đakovčanina; F.
Heffler, Krisnice i Zeleni Jure u kar-
lovačkoj okolici u XIX stoljeću; М.
Prelog, Hrvatski hodočasnici u Mo-
skvu godine 1867; Nekrolozi 1931; Pu-
blikacije; Bilješke.
Man. A monthly record of anthro-
pological science. Vol. XXXIII, noveni-
ber 1933. Published by The Royal An-
thropological Institute, 52, Upper Bed-
ford Place, London, W. C. 1. Vsebi-
na: Т. Ρ. O'brien, A chalcolithic cave
site in North Syria; — Ε. W. Gardner
and C. Caton Thompson, Summary
Report cn the Kharga Expedition of
1932 — 33; — G. Moretti, Α Hut-Um
recently discovered in the neighbour-
hood of Rieti, Italy; — Obituary, Re-
views, Correspondence.
Летопис Матице Српске. Година
CVII — књига 337, свеске за јули —
аугуст — септембар 1933. — Издање
„Матице Српске". Нови Сад 1933. Vse-
bina: Ρ. Врховац, Змај-Јован Јова-
новић; — С. Ђ у κ и h, Апотеоза Змају,
песма; — Васил Поповић, Источно
питање у Политовој политичкој идеоло-
гији; — Μ Цар, Змај и француска пое-
зија; — М, Л. Π 0 π ο в и h, Личност Ми-
хаила Полита-Десанчића; — Л Секу-
лић, Стогодишњем духу Мих Полита-
Десанчића; — A. Π огодин, Мих. По-
лит - Десанчић у Русији и ο Русији; —
С. П. Бешевић, Деца чика Јови, песма;
— Д. Ђуровић, Змај као песник Сло-
венске емоцијоналности; — Ђ. Глумац,
Магистрал неуморном Змају, песма; —
В. Новак, Мих. Полит. Десанчић и Хр-
вати; — J. Грчић, Политов белетри-
стички рад; — К. Н. Милутиновић,
Змај као политички и нацијонални пес-
ник; — Б. С. Стојковић, Змајева по-
зоришна делатност; — Мих Полит-
Десанчић, Покојници (завршни део);
— Ситни прилози; — Белешке; — Од
уредништва.
Sveta Cecilija. Smotra za crkvenu
glazbu s glazbenim prilogom. Glasilo
Cecilijana Društva u Zagrebu. God.
XXVIL sv. 4. Zagreb 1933. Vsebina:
A. Goglia, Učitelji violončela u Za-
grebu i njihovi učenici muzičari. —
К. Ρ. Manojlović, Muzika i njen razvoj u
Bugarskoj. — В. Birt, Prije izdanja no-
voga »Hrvatskoga crkvenog pjevnika«.
— Fr. Dugan, Orgulje stolne crkve u
Djakovu. — F. Dugan, Nekoje zanim-
ljive orgulje. — Đ Zv. Čop, Benediktin-
ska opatija u Sekavi. — O. В. Μ. Bi-
lješke ο crkvenim pučkim pjesmama
u Bosni i Hercegovini. — Iz hrvatske
glazbene prošlosti. —· Hrvatske pučke
popijevke; Naši dopisi; —· glazbena li-
teratura; —■ Razne vijesti; Vij.esti Će-
cilijina Društva; —· Nek je svašta; —
Glazbeni prilog.
Наш Језик. Издаје Лингвистичко
Друштво у Београду. Уређује одбор. Го-
дина II, свеска 3. Београд 1933. Vse-
bina: A. Белић, Позоришни језик; —
М. Rešetar, Prvi januara ili prvi ja-
nuar? — Fr. Ilešić, Iz savremenog ži-
vota našeg jezika. — Д Костић, Мно-
жина, обична и збирна. — М. С. Мо-
сковљевић, „Опкладионица" и тим
поводом ο именицама на -ионица, -аони-
ца. — М. С. Л a л е в и h, Ο значењу не-
ких речи и израза. — Д. Вушовић,
24*
372
Časopisi in nove knjige.
„Хвала лепа" и „Хвала лепо". — М. С
Лалевић, Однос предлога према не-
ким одличним речима. — Наша пошта.
Епископ Николај, Мисионарска
писма. Година II, број 8. Штампарија и
печаторезница. „Победа". Битољ 1933.
Bulletin American School of Pre-
historic Research. Edited by G. Grant
Mac-Curdy. No. 9 may 1933. Vsebina:
Th. D. МсСопп, Fossil Men of the
Mugharet es-Sukhul, пеат Athlit, Pale-
stine, Season 1932. — V. J Fewkes. Η.
Goldman and R. W. Ehrich, Prelimi-
пагу Report on an Archaeological Re-
connaissance in Yugoslavia, American
Expedition, Season 1932. — VI. Few-
kes, H. Coldmann and R. W. Ehrich,
Excavations at Starčevo, Yugoslavia,
Scason 1931 and 1932. A preliminary
Report. — R. W. Ehrich, Preliminary
Report on an Anthropological Recon-
naissance in Montenegro, Season of
1932. Old Lyme, Conn. U. S. A. 1933.
Зборник радова III конгреса сло-
венских географа и етнографа у кра-
љевини Јигославији 1930. У име при-
премног одбора уредио Павле Вује-
вић. Штампарија „Давидовић" Павло-
Biiha и друга. Београд 1933.
Vsebina tega velikega zbornika
tvori opis kongresa in predavanj. Ma-
terial je pravilno razvrščen in skrbno
urejen. Lepa knjiga dela čast ured-
niku.
N. županić, Les Serbes έ Srbčište
(Macedonie) au Vlle siecle. Extrait de
»Byzantion«, tome IV (1927—1928)
Imprimerie Η. Vaillant-Carmaune. —
Liege 1929.
Прилози за књижевност, језик,
историју и фолклор. Уредник: Павле
Поповић. Књига XII, свеска 2, 3. Др-
жавна штампарија краљевине Југосла-
вије. Београд 1932. Vsebina: Ρ. Skok,
Beleške iz romansko - srpsko - hrvatskih
veza; — A. Vaillant, Trois Dieux Ra-
gusains:   Ноја,  Lero,  Dolerija;   — Д.
Пантелић, Пред сеобу моштију Сте-
вана Првовенчаног; — A. Ивић, Нова
акта ο Јоксиму Новићу; — Т. П. Ђop-
ђ е в и h, Један старински учитељ; —
Благ. Францев, Фр. Палацки и В. A.
Свобода преводиоци ода Л. Мушицког;
Нић Вукадиновић, Један мало по-
знати спис Јоакима Вујића; — Благ.
Ђоровић, Јован Томић; — Павле
Π 0 π ο в и h, Јован Томић и архивски рад;
— У. Џ ο н и h, Рад Јована Томића у На-
родној библиотеци; — М. Ибровац,
Јован Томић као професор кљижевности;
— Е. Оман, Јован Томић; — Павле
Π 0 π ο в и h Тестаменат Мароја Мажибра-
дића; — Павле Поповић и Сп. Ba-
CHAee, Ka познавању Милована Вида-
ковића; — Ситни прилози; — Књиге и
расправе; — Друштва и установе; —
Читуља; — Библиографија.
Geografski Vestnik. Letnik IX,
št. 1—4. Izdaja in zalaga Geografsko
Društvo V Ljubljani. Ljubljana 1933.
Vsebina: ^г; llešič. Kmetska naselja
na vzhodnem Gorenjskem. J. Rus, Tri-
glav V herojski dobi geološke vede;
— М. Maučec, Prenaseljenost in se-
zonsko izseljevanje ν Prekmurju; — /
Rakovec, Novi prispevki h geologiji
južnega dela Ljubljane. — A. Melik,
Kmetska naselja na Slovenskem. — O.
Reja, Odnošaji med padavinami in ci-
kloni ν Jugoslaviji; — Fr. Habe, Smeri
in poti našega izvoza; — R. Savnik,
Prirastek prebivalstva ν Evropi ν de-
setletju 1920—1930. — Obzornik. —
Književnost.
Revue Anthropologique. Organ de
L'Institut International D'Anthropolo-
gie. Libraire Emile Nourry. Annee
XLIII, Nro 7—9; Paris 1933." Vsebina:
A. Mendes - Correa, Les migrations рге-
historiques (le temoignage special de la
Peninsule iberique); — F. Regnoult,
Les maladies de Karl xMarx; — Ν. Kos-
sovitsch et F. Benoisl, Contribution ä
l'etude des indigenes du Maroc (Serie
časopisi in nove knjige.
373
féminine). —■ M. Priant, A propos d'un,
cas de persistance de la dentition tem-
poraire chez an homme adult. —■ R.
Martial, L'imnigration et le pouvoir de
résorption de la France (Science et po-
litique de l'immigration); — /. H.
Probst - Biraben, La main de Fatma et
ses antécédents symboliques; — P.
Deffontaines, L' obstacle de la forêt
et les défrichements; — Section d'Eu-
génique; — Livres ef Revues; — Bi-
bliographie.
Litterae Orientales. Orientalischer
Literaturbericht. Herausgegeben von
Otto Harrassowitz in Leipzig. Heft 56:
Oktober 1933. Vsebina: O. G. Wesen-
donk, Zur ältesten persischen Ge-
schichte; — Neuerscheinungen.
Slovenski Biografski Leksikon.
Urejuje Fr. Ks. Lukman s sodelova-
njem uredniškega odbora, zvezek 5:
Maas-Mrkun. Založila Zadružna Go-
spodarska Banka. Natisnila Jugoslo-
vanska tiskarna v Ljubljani. Ljubljana
1933.
JaApaHCKa Crpawa. Glasnik udru-
ženja Jadranske Straže, god. XI, br. 11.
Tisk Hrvatske Štamparije S. Vidovič.
Split 1933.
Don Carlos Rusconi, La destaca-
da obra geopaleontologica. Apariado
de la Revista de la Sociedad »Amigos
de la Sociedad »Amigos de la Arqueo-
logia«, tomo VI, 1932. Monte video-
Uruguay 1933.
Bulletin de L'Institut International
de Statistique. Tome XXVI, 2ème liu-
raison. Rapports et Communications
présentés a la XXéme Session de 1' In-
stitut International de Statistique, Ma-
drid 1931.
Československo - Jihoslovanskâ Re-
vue. Rediguji A. Uhlir — Praha a
Momčilo Milosevic — Beograd. Ročnik
III, čislo 8. Vsebina: K. Paul, Vzpo-
minka na ste vyroci prichodu Šafari-
kova do Prahy. — Lj. Jonke a Ot. Kol-
man. Slovenska solidarnost na lingvi-
stičkom polju; — A. Beringer, O vyu-
čovani srbochorvaštinč v Českosloven-
sku; — Zpravy a poznamky.
Pavel Breznik, Klic Gorjancev.
Roman. Izdala »Kmetijska Matica«.
Natisnili J. Blasnika nasl. Univerzi-
tetna tiskarna in litografija d. d. Ljub-
ljana 1933.
J0Ch4>   fopHHap,   Moj   HauHJOHHJIHH
paÄ aa CpÖHJy h JyrocJiaBHJy. Beorpaa 1934.
Stevo Vrlinić, Govor ob predaji di-
plome častnega občanstva adlešičkega
bivšemu ministru g. dr. Niku Zupaniču
v Adlešičih, dne 26. julija 1931. Izdali
jubilarjevi prijatelji. — Ljubljana
MCMXXXL
Jindrich Vesely, Don Juan jako
don Zan a don Sajn u ceskych lido-
vych loutkârù. Zvlaštni otisk z Nâro-
dopisného Vëstniku Českoslovanskeho,
Ročnik XXn, čislo 2—3. V Praze 1929.
Spominski listi ob tridesetletnici
Muzejskega društva v Ptuju (1893 do
1923). Ponatis iz Časopisa za zgodo-
vino in narodopisje 1. 1924. Založilo
Muzejsko društvo v Ptuju. Vsebina: V.
Skrabar, Ferdinand Raisp, Življenjska
slika iz preteklega stoletja; — Fr. Kot-
nik, Slovenska legenda o sv. Ožbaldu.
Krog. Zbornik umetnosti in raz-
prav. — Uredil R. Ložar. Natisnila ti-
skarna Veit in drug v Domžalah. —
Ljubljana 1933.
N. Zupanić, Der Anten Ursprung
und Name. Extrait des Actes du Ille
Congrès International des Etudes By-
zantines, p. 331—339. Athènes 1932.
Terra. Suomen Maantieteellisen
Seuran Aikakanskirja. Vuosik 45 Arg.
No. 3. Helsinki 1933.
I. Šašelj, Sv. Lovrenc ob Temenici
na Dolenjskem in njegove izkopine.
Ljubljana 1933.
FjiacHHK CKoncKor HayqHor Äpy-
iiiTBa, KibHra XI, OfleJieite ÄpyuiTBeHHx
Hayna. VpeamK P. M. Fpyjnh. Ckohac
374
Časopisi in nove knjige.
1932. Vsebina: Н. Вулић, Један hob
гроб код Требеништа; — ФГранић,
Отмица (αρπαγή, raptus) у грчко-рим-
ском праву; — Д. Анастасијевић,
Година завеза Фокина с Бугарима; —
Н. Радојчић, Један превиђен грчки
спомен Косовске битке?; — Р. Трујић,
Светогорски азили за српске владаоце
ивластелу;— Π Поповић и С. Смир-
н 0 в, Миниатура породице деспота Ђур-
ђа на повељи светогорском Манастиру
Есфигмену из 1429; — Л. Марковић,
Две српске плаштанице из XIV. столећа
у Хиландару; — A. Д е ρ ο κ о, Неманич-
ке цркве и манастири у Полимљу; —
М. Костић, Бератлиски кнез од Ста-
рога Влаха Атан. Рашковић. — Ф. Бар-
јактаровић, Једна бујурулдија ο пр-
вом српском устанку; — Γ Елезовић,
Скопски Исаковићи и паша Јагит-бег;
— М. Павловић, Ο тетовском говору
поводом књиге A. Селишчева „Полог";
— М. С. Филиповић, Тајни језици у
Велесу; — A. Урошевић, Качаник,
антропогеографска студија; — II. Изве-
штаји ο проучавању Јужне Србије на
терену; — Белешке; — Преглед лите-
ратуре; — Одговори.
Skrabar, Ferdinand Raišp, Zivljenjska
Ε. Pittard et S. Grintzesco, Unc
nouvelle Station Magdalenienne dans
la dordogne: Prekourbie II. (BuUeti-
nul Societatii de Stiinte din bluj).
Cluj 1931.
E. Pittard, A propos de la colo-
ration rouge des oquelettes prehisto-
riques. IV.^ Session de Γ Institut In-
ternational d' Anthropologie — Por-
tugal 1930 — Extrait). Paris 1931.
Memorandum relatif ä la Situation
des Serbes de Lusace (Wendes) en
AUemagne. Au Conseil de la Societe
des Nations. (Federation "des asso-
ciations des Amis de la Lusace 1"
septembre 1933.
Andjeo Uvodić, Juraj Ćulinović
(Giorgio Schiavone) dalmatinski slikar
XV stoleća. Prilikom 500 god. rođe-
nja. Izdanje Galerije Umjetnina Pri-
morske banovine, svezak II. Split 1933.
Mićun Pavićević, Svjediočanst\O
da su moji »Crnogorci« istiniti. Kao
predgovor XV. knjizi. Tiskara Slavko
Šek. Samobor 1933.
Akademsko Starešinsko Društvo
»Jadran«. Poročila na III. rednem let-
nem občnem zboru dne 12. jan. 1933.
Natisnila »Narodna tiskarna«. Ljub-
ljana 1933.
Милисав Β. Лутовац, Сточарство
на североисточним Проклетијама. (La vie
pastorale dans les Prokletije nord-orien-
tales.) Штампано приходом из фонда Вл.
Карића. Цена 15 динара. Београд 1933.
Lavo Čermelj, Jurij Vega. Ob sto-
petdesetletnici Vegovega Icgaritmov-
nika. (»Življenje in Svet«, knjiga 14,
štev. 20). Ljubljana 1933.
Zerbster Jahrbuch, Im Auftrage
des Zerbster Geschichtsvereins he-
rausgegeben von Reinhold Specht.
XVII Jahrgang. Verlag Fr. Gast.
Zerbst 1932.
Sociedad Espafiola de Antropolo-
gia etnografia y prehistoria. Actas y
Memorias, Tomo XII, cuaderno 1. Mu-
seo Antropologico Nacional. Madrid
1933.
Vsebina: Perez de Barrada, Elco-
loT en la vida y en el arte de los
pueblos. —· Barras Aracon, Notas
sobre humanos prehistoricos, proto-
historicos y antigucs de Espana. Mo;
ran, De etnografia antigua y moderna.
Borivoje Ž. Milojević, Littoral et
iles Dinariques dans le Royaume, de
Yougoslavie. Etüde geographique. Me-
moires de la Societe de Geographie
de Belgrad, volume 2. Imprimerie Na-
tionale du Royaume de Yougoslavie.
Prix 75 Dinars. Beograd 1933.
Η. Renier, Die Niederschlagsver-
teilung in Südosteuropa, Zemoires de
časopisi in nove knjige.
375
la Société de Geographie de Beograd,
vol. 1. Imprimerie »Mlada Srbija«.
Prix 30 Din. Beograd 1933.
Stevan Ivanić, 2iča. Ispitivanje
jednog naselja. Biblioteka Centralnog
Higijenskog Zavoda, 9. Beograd 1932.
Kerubin Šegvić, Hrvat, Got, Slava
djelu Tome Splićanina. Preštampano
iz »Nastavnog Vjesnika sv. 5—8, knj.
XL. Zagreb 1932.
W. Klingbeil, Kopf- und Masken-
zauber in der Vorgeschichte und bei
den Primitiven. Berlin 1932.
Branimir Gušić, Mljet. Antropo-
:geografska ispitivanja, I dio. Etnolo-
ška biblioteka, 14, uređuje prof. Vla-
dimir Tkalčić. Zagreb 1931.
J. A. Valšik, Sekundarni znaky
pohlavni u prazské školni mladeže.
Zvlaštni otisk z časopisu »Prakticky
lekar«. Praga 1933.
Carl Patsch, Beiträge zur Völker-
kunde von Südosteuropa. Die qua-
disch — jazygische Kriegsgemeinschaft
im Jahre 374/75. Mit einer Karten-
beilage. Akademie der Wissenschaf-
ten in Wien, philos, histot. Klasse,
Sitzungsberichte 209 Band, Abhand-
lung. Wien 1929.
Carl Patsch, Beiträge Zur Völker-
kunde von Südosteuropa. Die Völker-
bewegung an der unteren Donau in
der Zeit von Diokletian bis Heraklius.
1 Teil: Bis zur Abwanderung der Go-
ten und Taifalen aus Transdanubien.
Mit Zwei Kartenbeilagen. Akademie
der Wissenschaften in Wien. Philo-
sophisch-historische Klasse, Sitzungs-
berichte, 208 Bd., 2. Abhandlung,
Wien 1928.
Kazimira Jezowa, Politische Pro-
paganda in der deutschen Geographie.
Towarzystwo Prozyjaciol Nauki i
Sztuki w Gdafisku E. V. Danzig 1933.
n. J. OÄaBHh, O CKyjinxypH Memipo-
BHheBor „CnoMCHHKH saxBamocTH". )Khbot
H yMCTHOCT, I BeorpaÄ 1932.
Äpar. KocTHh, Crapoci napoÄHor en-
CKOr necHHiuTBa namer. IlpernTaMnano h3
JyÄHOcnoBeHCKor ^anonora, KibHra XII.
BeorpaÄ 1933.
Metod Dolenc, Sorodni odmevi
črnogorskih pravnih zgodbic in slo-
venskega običajnega prava. Ponatis iz
»Časopisa za zgodovino in narodo-
pisje«, letnik XXVI.  Maribor 1932.
A "B. KocTHh, CeKcya.i]H0CT y cppcKOj
HapoÄHOj noesHJH. Beorpaa 1933.
Dr. Kazimiera Jezowa, Die Bevöl-
kerungs- und Wirtschaftsverhältnisse
im westlichen Polen. Zu Rauschning's
Buch: Die Entdeutschung Westpreus-
sens und Posens. Towarzystwo Przy-
jaciol Nauki i Sztuki w Gdansku E. V.
Danzig 1933.
Dr. Božidar Širola, Etnografski
Zapisi s otoka Raba. Preštampano iz
XXVI11 knjige Zbornika za narodni
život i običaje južnih Slovena. Za-
greb 1931.
L. Golobic, Porod, svatba, smrt
(Semič v Beli Krajini). Zbornik za
narodni život i običaje južnih Slovena,
na svijet izdaje Jugoslavenska Aka-
demija Znanosti i Umjetnosti, knjiga
XXVIII, svezak 2. Urednik Dr. D. Bo-
ranič. Zagreb 1932.
Gino Bottiglioni, Atlante lingui-
stico etnografico italiano della Corsica.
Promosso dalla R. Universitâ di Ca-
gliari. Disegni di G. Colucci. L' Italia
dialettale, Supp. I, série II. Pisa 1932.
Äp.PaÄOeaH H.KasHMHpoBHli, Harne
HapoÄHe mape. CpncKa Kpa.ieBCKa Akü-
ÄBMHJa. 25 KibHra. Harpaljena h3 3aÄy-
jKÖHHe apxHMaHÄpHTa HHhHifiopa JXymha.
BeorpaÄ 1930.
T. W. König, A. Bychan und H.
Findeisen, Kaukasus, Armenien (Litte-
ratur). Sonderabdruck aus Ethnolo-
gischer Anzeiger, Bd. II, Heft 5.
376
Časopisi in nove knjige.
Marijana Heneberg - Gušić, Etno-
grafski prikaz Pive i Drobnjaka. Etno-
loška biblioteka, uredjuje prof. Vlad.
Tkalčić. Zagreb 1930.
Leo J. Sternberg, Die Ethnologie
der Gegenwart. Neueste Fortschritte.
Wissenschaftliche Strömungen und Me-
thoden. Ins Deutsche übertragen von
A. Bychan.
Otto Schlaginhaufen, Der Schädel
des Mathematikers Ludwig Schäfli.
Separatabdruck aus den Mitteilungen
der Naturforschenden Gesellschaft in
Bern aus dem Jahre 193L Akademi-
sche Buchhandlung vorm. M. Drechsel.
Bern 1931.
Else Krohn, Vorislamisches in ei-
nigen vorderasiatischen Sekten und
Derwischorden. Ethnologische Studien,
Band I, Heft 4. 1933.
JOBdH IlBHJHh, BaJIKaHCKO flMyOCTpHO
H jyjKHocJioBCHCKe seMJbe. OcHOBH aHTpono-
reorpacjjHJe, KH>Hra II: ÜCHXHqKe ocoöhhc
iy>KHHX CflOBena. (Ca 1 KapxoM HSBan
TCKCia.) npcBeo c 4)paHuycKor Rp. Bopn-
Boje /Ipo6H>aKOBHh. HsÄaBanKa khjH-
JKapHHua Feite Kona. BeorpaÄ 1931.
BjiaAHMHp TtopoBHii, HcTopHJa Jyro-
CÄaBHje. (HapoÄHo Jltno, ype^yje n. M.
IleTpOBHh.) BeorpaÄ 1933.
Jože Rus, Kralji dinastije Svevla-
dičev, najstarejši skupni vladarji Hr-
vatov in Srbov (454—614). Vel. 8», 207
strani. Ljubljana 1931.
Dr. René Martial, L'immigration
et le pouvoir de résorption de la
France. Science et politique et l'immi-
gration. (Revue Anthropologique, or-
gan de r Institut International d' An-
thropologie, Extrait). Libraire Émil
Nourry. Paris 1933.
Dr. René Martial, Etude de l'ali-
énation mentale dans ses rapports
avec immigration. Extrait de L' Hy:
giène. Journal de psychiatrie appli-
quée. Nros 2 et 3. Paris 1933.
Dr. Božidar Širola, Etnografski za-
pisi s otoka Raba. Preštampano iz
XXVIII. knjige Zbornika za narodni
život i običaje južnih Slovena. Za-
greb 1931.
H. ByjiHh, JeflaH hob rpo6 koä Tpe-
6eHHha. (CenapaiHH oiHcaK hs „fjiacHHKa
Ckohckof HayHHOr /IpyuiTBa" (Bulletin de
la Société Scientifique de Skopljé, XI, 5).
Skoplje 1932.
Ivan Vrhovnik, Ivan Vrhovec.
Doneski k njegovemu življenjepisu in
bibliografija njegovih del. Izdala zgo-
dovinska sekcija muzejskega društva
za Slovenijo. Ljubljana 1933.
Janko Polec, O odpravi nevoljni-
štva na Kranjskem. Ponatisk Zborni-
ka znanstvenih razprav pravne fakul-
tete v Ljubljani, št. IX. Tiskarna »Slo-
venija« v Ljubljani. 1933.
Michal Cwirko-Godycki, Zarys
antropometriji. Lw6w 1933.
A. Bychan et Else Krohn, Euro-
pa. Sonderdruck aus Ethnologischer
Anzeiger, Bd. II, Heft 5. 1931.
Glasnik Zemaljskog muzeja u
Bosni i Hercegovini, XLIII., 2. Ured-
nik Vladislav Skarić,  Sarajevo  1931.
Radmila Petrović-Radojčić, Zna-
čenje kamena o vratu po ispitivanji-
ma g. Ilije Jelića. Kritika jedne »isto-
risko-pravne studije«. Zagreb 1931.
Walter Schmid, Norisches Eisen.
Beiträge zur Geschichte des österrei-
chischen Eisenwesens. Im Auftrage
der Österreichisch-Alpinen Montan-
gesellschaft herausgegeben von Dr.
Maja Loehr e. c. Abt. I, Heft 2. Ver-
lag Julius Springer. Wien-Berlin 1932.
Erica Kugler, Körperproportionen
und Kopfform bei Neugeborenen.
Inaugural-Dissertation zur Erlangung
der philosophischen Doktorwürde vor-
gelegt der Philosoph. Fakultät II. Be-
gutachtet von Herrn Prof. Dr. O.
Schlaginhaufen. Art. Institut Orel!
Füssli. Zürich 1932.
časopisi in nove knjige.
377
Ρ. Bogatyrev, Zur Frage der ver-
gleichenden historischen Ethnographie.
(Charisteria Gvilelmo Mathesio Quin-
qvagenario a discipulis et circuli lin-
guistici pragensis Sodalibus oblata.
Praga 1932.
Η. C. Державин, Славнне и Визан-
тин Β VI Β (,НзБ1к и литература", том. VI.,
РАНИМХИРК, научно-исследователвскиИ
институт речевоА култури). ИздателЂСТво
Академии наук СССР. Leningrad 1930.
Edmund Schneeweis, Die Hochzeits-
bräuche der Serbokroaten in ihren Haupt-
elementen. (S. A. aus der Festschrift für
Prof. Spina.) Praga 1929.
Rig. Tidskrift atginen an Föreningen
for svensk Kulturbistoria. Sextonde ar-
gangen, Haft 4. Stockholm 1933.
Др. Миленко C. Филиповић, Мо-
дрича. Ca 2 карте и 6 фотографија у
тексту. Пишчево издање. „Немања" за-
дужбинска штампарија Вардарске бано-
вине. Скопље 1932.
N.Županić, Nepoznat Ketteov prevod
Marcijalovog epigrama „Galla, nega". . .
(„Зборник у част Богдана Поповића',
str. 174—176.) Издавачка књижарница
Геце Кона. Beograd 1929.
C.Täuber, Entwicklung der Mensch-
heit von den Ur-Australien bis Europa.
Auf Grund der neuesten Forschungen
über die Wanderungen der Ozeanier.
Grethlein et Co., A.-G., Zürich und
Leipzig 1933.
Milko Kos, Zgodovina Slovencev
od naselitve do reformacije. („Kosmos",
zbirka poljudno znanstvenih in gospodar-
skih spisov, spominov, potopisov, i.t. d.)
Jugoslovanska knjigama, 4", strani 256;
7 zemljevidov ter 32 ilustrovanih tablic.
Cena 98 Din. Ljubljana 1934.
Ct. Станојевић, Од Велбужда до
Косова. Отштампано из .Братства"
XXVL Београд 1931.
N. Županić, Bela Krajina, dežela
solnca in grozdja. („Dolenjska Metropola
Novo mesto", uredil A. Podbevšek, str.
8—9.) Izdal in založil „Progres", zavod
za pospeševanje mednarodnih trgovskih
zvez V Novem mestu. Ljubljana 1930.
Adolf Hitler, Mein Kampf. Zwei
Bände in einem Band. Ungekürzte Aus-
gabe. Erster Band: Eine Abrechnug;
zweiter Band: Die nationalsozialistische
Bewegung; 97—101 Auflage, 8", str. XX
+ 781. Verlag Franz Eher Nachfolger,
G. m. b. H. München 1934.
Ct. Станојевић, Постанак српског
народа. Београд 1934.
Dosedanji sotrudniki „Etnologa" 1927—1933:
Brejčeva Mia, ban. uradnica, Ljubljana.
Breznik dr. Pavel V., gimn. profesor, Ljubljana.
Bučar Vekoslav, publicist, Ljubljana.
Burian dr. Vaclav, univ. lektor, Ljubljana.
Ehrlich dr. Lambert, univ. profesor, Ljubljana.
Filipović dr. Milenko, univ. profesor, Skoplje.
Gaspari Maksim, akad. slikar in restavrator Etnografskega muzeja, Ljubljana.
Kelemina dr. ]akob, univ. profesor, Ljubljana.
t Koblar Anton, dekan, Kranj.
Kotnik dr. Fran, prosvetni inšpektor v p., Celje.
Kriss dr. Rudolf, zasebnik in znanstvenik, Berchtesgaden na Bavarskem.
Kus — Nikolajev dr. Mirko, kustos Etnografskega muzeja, Zagreb.
Maister Hrvoj, ban. uradnik, Ljubljana.
t Mantuani dr. Josip, direktor Narodnega muzeja v p., Ljubljana.
Markič Mihael, gimn. profesor v p., Ljubljana.
Murko dr. Matija, univ. profesor v p., Praga.
Oštir dr. Korl, univ. profesor, Ljubljana.
Pavel dr. Avgust, profesor, Sombatelj, Ogrsko.
Pavićević Mićun, inšpektor Glavne kontrole in književnik, Zagreb.
t Peisker dr. Jan, univ. profesor v p., Nemški Gradec.
Preobraženski dr. Nikolaj F., univ. lektor, Ljubljana.
Radojčič dr. Nikola, univ. profesor, Ljubljana.
Rus dr. Jože, knjižničar drž knjižnice, Ljubljana.
Saria dr. Balduin, univ. profesor, Ljubljana.
Skok dr. Petar, univ. profesor, Zagreb.
Stele dr. France, spomeniški konservator in banski spomeniški referent, Ljubljana-
Šašelj Ivan Feliks, župnik v p., Št. Lovrenc na Dolenjskem.
Škerij dr. Božo, priv. docent, Ljubljana.
Trojanovié dr. Sima, univ. profesor, Skoplje.
t Vurnik dr. Stanko, kustos Etnografskega muzeja, Ljubljana.
Zega Nikola, upravnik Etnografskega muzeja v p., Beograd.
Županič .dr. Niko, direktor Etnografskega muzeja, Ljubljana.
CONGRÈS INTERNATIONAL DES SCIENCES ANTHROPOLOGIQUES ET ETHNOLOGIQUES
International Congress
of
Anthropological and Ethnological Sciences
UNDER ROYAL PATRONAGE
FIRST SESSION: LONDON: 30 JULY — 4 AUGUST, 1934
PRESIDENT.
THE EARL OF ONSLOW.
PRESIDENTS OF SECTIONS.
Professor G. Elliot Smith, F.R.S..... Anatomg and Physical Anthropology.
Professor F. C. Bartlett, F.R.S...... Psychology.
Professor C. B. Fawcett     ....... Demography and Population Problems.
Dr. A. C. Haddon, F.R.S........ Ethnography.
Henry Balfour, F.R.S......... Technology; Arts and Crafts.
Professor C. G. SeUgman, F.R.S..... Sociology.
Professor Rev. Dr. E. O. James     .... Religions,
Dr. Alan H. Gardiner, F.B.A...... Language and Writing.
CHAIRMAN OF EXECUTIVE COMMITTEE: Captain Thomas A.Joyce.
TREASURER: Harry G. Beasley.
SECRETARIES: Professor John L. Myres, F.B.A.     Alan Houghton Brodrick
Assistant Secretary .-Adrian Digby.
This Congress is designed to include all those departments of research which contribute
to the scientific study of man, in their application to races, peoples and modes of life.
The Meetings will be held at University College, London, W.CJ, and at the Wellcome
Historical Medical Museum close by.
The Opening Session will be on Monday, July 30th, 1934, and will be followed by an
Official Reception. The Sections will meet daily until Saturday, August 4th. There will also be
General Sessions for the formal business of the Congress, and for addresses and discussions
of more than sectional interest.
After August 4th, visits will be arranged to the Universities of Oxford and Cambridge,
to the Public Museums ot Liverpool an Manchester, and to other places of interest.
The Subscription for Membership of the Congress is £l. This entitles the Member to
speak and vote at all meetings of the Congress, to receive the printed Proceedings, and to
purchase other pubUcations of the Congress at Members' prices.
Not more than two persons from the family of any Member may be registered as
Associates, and obtain a ticket at half-price. Associates may attend the meetings, excursions
and receptions, but may not speak or vote, and will not receive the printed Proceedings.
Subscriptions should be addressed to the Treasurer ; all other communications to the
Secretaries, do Royal Anthropological Institute, 52, Upper Bedford Place, London, W.C, 7.
Errata.
Na strani  86, vrsta  1  (naslov), bi moralo stati donje (severne) mo-
ravske doline mesto zgornje (juzne) moravske
doline.
„     „    157,    „   13, bi   morala   stati   pri   Levstik*   pripomba:
V. Levstik, Od rapsodije do epa. („Slovenski
Narod" LVII, st. 127,128,129). Ljubljana 1925.
„     „    158,    „     3, bi moralo stati pri Prodanovica pripomba:
Jaîûa ПродановиН, Књижевни преглед: Ha
народну. („Српски Књижевни Гласник" XIV,
Hob. Cep. стр. 439—447). Београд 1925.
„     „    159, V poslednji vrsti odpade pripomba pri besedi Dichtung*.
„ „ 330, bi moralo stati pod sliko J. Matiegke: rector magni-
ficus mesto rector magnifias