KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZAŠTITU

KLASA 32 (1)

INDUSTRISKE SVOJINE

IZDAN 1 AVGUSTA 1937.

PATENTNI SPIS BR. 13454

Societe Anonyme des Manufactures des Glaces et Produits Chimiques de
Saint-Gobain, Chauny & Cirey, Pariš, Francuska.

Postupak i uredjaji za kaljenje predmeta iz stakla ili sličnih materija.

Prijava od 4 februara 1936. Važi od 1 novembra 1936.

Predmet ovog pronalaska jeste po¬
boljšani postupak za kaljenje predmeta iz
stakla, kojim se omogučuje da se postig-
nu prvoklasni proizvodi, t. j. proizvoi koji
s jedne Strane nemaju nikakvu deformisa-
nost, i s druge Strane nikakvu iskvarenost
površine, i koji imaju stanje kaljenja koje
im se želi dati, kao što je na primer jedno-
liko kaljenje.

Ovaj se pronalazak naročito prime-
njuje na kaljenje uglačanih stakala i stak-
lenih listova, ali se takode odnosi i na pred¬
met koji imaju veču debljinu, kao što su
pločice, ploče, i t. d., ili na predmete masiv¬
nih ili složenih oblika, kao što su kocke za
pločnike i liveni predmeti; uopšte se prona¬
lazak primenjuje na sve oblike staklenih
predmeta i na sve vrste stakla, kako na
providna tako i na neprovidna, obojena ili
neobojena i t. d.

Pronalazak se u suštini sastoji u to¬
rne, da se predmet koji treba da se kali za-
greva na temperaturu blisku tački njego-
vog umekšavanja, a zatim da se hladi po-
moču fluidnih struja (vazduha, gasa ili
pulverizovanih tečnosti) čije je dejstvo u
svakoj tačci površine predmeta regulisano
na naročiti način.

Svaki put kad to bude moguče, a to
je slučaj kod predmeta u vidu listova, na¬
ročito je korisno da se predmet održava
u vertikalnom položaju tako, da se ima
najmanji broj organa za držanje lista, što
organima za grejanje i za hladenje omogu-
čuje da dejstvuju što je moguče slobodnije
na predmet i da se osim toga izbegne svaki
kvar površine predmeta.

Osim toga se vertikalnim položajem
izbegava da se list deformiše kad dostigne
blizinu tačke omekšavanja i kombinujuči
ovaj raspored sa dejstvom simetričnog gre-
janja ili hladenja na obema stranama lista
ovome se po kaljenju sačuva njegov ravan
oblik. Predmeti koji treba da se kale kori¬
sno se za vreme hladenja drže istim ureda-
jem kojim su držani i za vreme grejanja.

Držanje lista u vertikalnom položaju
za vreme ovog tretiranja može biti ostva-
reno na različite načine. Može se list za
tretiranje obesiti na organe u vidu kuka
koje zahvataju u zaseke izvedene ili na
vertikalnim ivicama ili na stranama u nji-
hovom gornjem delu; sl. 1 i 2 pokazuju za¬
seke 1 izvedene u stranama lista 2. Ali se
takode može ostvariti vešanje lista, bez
potrebe obrazovanja zaseka primenjujuči
klješta kao n. pr. klješta P koja su
pokazana na sl. 3, i koja su snab-
devena zaoštrenim vrhovima (vilicama)
4 iz metala velike tvrdine i otpor-
nog prema toploti, koji kad su pritisnuti
velikom snagom na strane lista, zadiru do-
voljno u staklo da bi se obezbedilo njego¬
vo vešanje.

List može, umesto da se veša, da se o-
aržava u kakvom metalnom okviru 5, sl. 4,
koji je snabdeven nosačima odnosno o-
sloncima 6, čiji se položaj može regulisati
i na koje se staklo 2 oslanja svojom do-
njom ivicom. Okvir ima viljuške 7 koje su
namenjene da spreče bočna pomeranja
stakla. Okvir može biti promenljive veliči¬
ne i da se tako omoguči njegova upotreba
za stakla različitih dimenzija.

Din. 40.—

Nosači 6 i viljuške 7 obično obrazuju
jednu grupu organa u odnosu na list,
tako, da omogučuju slobodno širenje lista.
U slučaju kad se želi da oni ostanu u do-
diru sa listom, oni se snabdevaju uredaji-
rna koji ih elastično priljubljuju uz stak-
leni list, kao n. pr. opružnim uredajima.

Ovi organi mogu biti snabdeveni izo-
lujučom materijom u njihovom delu ib
se nalazi u dodiru sa staklom, ali se prven¬
stveno obrazuju iz tankih delova i male
mase i izvode se iz metala ptpornog pri
visokoj temperaturi i sa slabom termi-
čkom sprovodljivošču. U ovom poslednjem
slučaju stvarno, promene koje mogu biti
prouzrokovane organima za držanje sve-
dene su na najmanju rneru; tada je rnoguče
da se prema želji umnoži broj organa duž
obima, a da iz toga ne proizadu nedostat-
ci u kaljenju i da se tako list drži celim
svojim obimom, tako, da se onemoguču-
je svako njegovo deformisanje u pravcu
u.pravnom na ravan lista.

Sl. 5 do 7 pokazuju jedan nosač o-
vog sistema, pri čemu sl. 6 pokazuje pre¬
seje po liniji 6—6 iz sl. 5, a sl. 7 pokazuje
jedan detalj.

Kao što je pokazano na sl. 7, viljuške
koje su u dodiru sa listom obrazovane su
iz jednog dela u vidu slova U čiji je vrat
prosečen i provijen kod 8. Ove viljuške su
montirane na kraju prstiju 9, sl. 6, koji
mogu biti poinerani, upravljani u različi-
te pravce i biti više ili manje približavani
iyici lista da bi se prilagodili svima oblici-
ma lista i utvrduju se u željenom položaju
pomoču krilatih navrtki 9 H  . Ako se treba
da tretira čitav niz listova iste veličine i
■pdjika, mogu se blokirani prsti ostaviti ne-
poremečeno na okviru, i da se umeštanje
i vadenje lista izvodi demontiranjem i po¬
novnim montiranjem okvira u podesnim
tačkama kao što su čoškovi 10, sl. 5.

Drugi jedan način za nošenje lista sa-
stoji se u torne,da se list drži kakvom tra¬
kom ili mekom žicom pričvrščenom na
donjoj ivici lista i privezanom sa oba svoja
kraja za organe za vešanje. Sl. 9 i 10 po¬
kazuju jedan primer izvodenja. Ova se tra¬
ka 11 naroeito odlikuje time, što je savitlji-
va u ravni lista 2, da bi se mogla bez teško-
ča prilagoditi konturama lista, ali ipak ima
veliku krutost u pravcu upravnom na ovu
r^v^n; osim toga jezičci 12 koji su usečeni
u trači, ili naneseni na ovoj, obrazuju vrstu
viljušaka u koje se staklo umešta. Tako
obrazovana traka ima korist, da u svojoj
vlastitoj ravni održava deo obima stakla sa
kojim se nalazi u dodiru. Ova se traka ko-
risno izvodi iz tankog sloja metala koji je
otporan prema visokoj temperaturi i koji
ima malu toplotnu sprovodljivost. Ova tra¬

ka ne pričinjava nikakve promene u dej¬
stvu termičkog treti ran ja vršenog u cilju
kaljenja. U izvesnim slučajevima se može
koristiti traka opisane vrste jedino da bi
se držao obim lista, pri čemu traka tada o-
kružuje celokupan list i celina se drži iji
pomoču mesta za vešanje, ili pomoču ka-
kvog okvira sa prstima sa viljuškama pre¬
ma gore opisanim sistemima.

Grejanje listova koji treba da se kale.
može biti postignuto na različite načine.

Ovo se grejanje može izvodit| u jed-
noj vrsti vertikalnih korica (kanjja) po¬
stavljenih u kakvoj električno j peči, u koje
se list uvodi i iz ovih izvodi uvek u obe-
šenom stanju. Ove metalne korice imaju
za dejstvo, da u svojoj unutrašnjosti ob¬
razuju zonu jednolike temperature. Ona u-
ostalom nije neophodna.

Struja u grejnom prostoru peči je ta¬
ko regulisana, da kad je postignuta urav¬
noteženost temperature stakla, ova tem¬
peratura bude temperatura pri kojoj po-
činje omekšavanje, t. j. u višini od 550°
do 620° za obična stakla.

Kada je u celoj masi stakla postignuta
uravnoteženost temperature, staklo se br-
zo vadi iz peči, na primer vertikalno po¬
moču svog sistema za vešanje, i odmah
se izlaže dejstvu vazdušnih mlazeva.

Drugi jedan način grejanja za izvo-
denje pronalaska ima za cilj da postigne
jednakost raspodele temperature u razli-
čitim slojevima stakla, što može biti posti¬
gnuto samo ako je dejstvo toplote bilo do-
voljno produženo.

Ovaj se način grejanja sastoji:

1) u uzastopnom uvoden ju večeg bro-
ja stakala ili staklenih listova u jednu jedi-
nu peč či je su dimenzije i prilike grejanja
odredeni tako, da se, kad je uvedeno i po¬
slednje staklo, prvo staklo nalazi na povolj-
noj jednolikoj temperaturi da se može va¬
diti i iziagati kaljenju;

2) U brzom vadenju iz peči svakog
staklenog lista kad se njegove različite
tačke nalaze na povoljnoj temperaturi, pri
čemu se listovi vade jedni za drugima po
redu kojim su uvodeni u peč;

3) u uvodenju u peč novog lista koji
zauzima red iza drugih i tako redom.

U ovom načinu grejanja peč može biti
obrazovana jednim jedinim prostorom ili
iz više zasebnih prostora koji su razdvo¬
jeni ili ne vratima. Stakla se mogu nala-
ziti nepomično u peči, ili se mogu u njoj
porperati u toku zagrevanja. U prvom slu¬
čaju, njihovo uvodenje i njihovo vadenje
se vrše prvenstveno na gornjem delu, a
grejanje je obezbedeno ili pomoču zaseb¬
nih elemenata za svako staklo, ili pomoču
kakvog jedinog izvora koji obezbeduje jed-

noliku temperaturu u peči. U drugorn slu¬
čaju, listovi iz stakla ulaze na jednom
kraju a izlaze na drugorn kraju, pri čemu
su ovi krajevi zatvoreni vratima. Grejanje
može tada biti jednoliko ili progresivno.

Pomeranje stakla u toku grejanja
može se izvoditi konstantnem brzinom
ili se pak može izvoditi na mahove, pri
čemu kad staklo na čelu izlazi iz peči radi
kaljenja, sledeče staklo zauzima njegovo
mesto i tako redom.

U slučaju pomeranja konstantnom
brzinom staklo se uvodi u peč samo kad je
prethodno staklo odmaklo za dovoljnu
dužinu da za sobom ostavi potreban pro¬
stor. Isto tako se sa strane izlaza jedno
staklo brzo izvlači iz peči da bi moglo biti
kaljeno kad dospe u blizinu izlaznih vrata,
pri čemu za njim sledujuče staklo nastavlja
da se kreče napred, kao i sva druga, jed-
nolikom brzinom dok i ono ne dospe u
blizinu vrata da bi bilo izvadeno iz peči.

U slučaju pomeranja na mahove, svi
se stakleni listovi pomeraju u isto vreme i
za isti iznos.

Kad se stakleni listovi pomeraju u to¬
ku njihovo zagrevanja, kola koja noše no¬
sače, na kojima su ova stakla obešena, mo-
gu se pomerati po šinama i biti vučena na
primer kakvim užetom koje automatski
dohvata kola poslednjeg stakla, a naupšta
kola prvog stakla u trenutku kada ovo tre¬
ba da bude izvadeno iz peči da bi se izložilo
kaljenju. Ovo vadenje treba da se izvodi ili
u smeru kretanja stakala, ili vertikalno; u
ovom Dosldnjem slučaju, nosač svakog
stakla je rasporeden tako, da se odvaja od
kola koja su služila za njegovo pomeranje.

Drugi način grejanja predmeta sastoji
se u torne, da se ovaj ili bez posredstva
kakvih metalnih korica (kanije) izlaže dej¬
stvu goriljki za gas rasporedenih u dovolj-
nom broju i na podesan način, da bi se
proizvelo grejanje koje se želi, na primer
jednoliko grejanje.

Ma kakav bio način usvojenog greja¬
nja, korisno je da se list izlaže dejstvu or¬
gana za hladenje čim je dospeo povoljnu
temperaturu za kaljenje, t. j. od prilike
550° do 620° za obična stakla. Usled toga,
čim je staklo ili list dostiglo povoljnu tem¬
peraturu, ovo se vadi iz peči i, održavajuči
ga uvek vertikalno pomoču kakvog siste¬
ma za vešanje, izlaže se dejstvu toka (stru¬
je, mlaza) vazduha ili tečnosti (fluida).

Pod tokom (strujom, mlazem) vazdu¬
ha ili tečnosti treba razumeti svaki gaso-
viti mlaz ili tečan mlaz koji dospeva u do-
dir sa listom, pa bilo da se ova tečnost stav-
ija u kretanje u vidu mlazeva du v a njem
kroz otvore, ili usisavanjem (izvedenim
pomoču vakuuma proizvedenog blizu li¬

sta), ili proizvoljnim drugim sredstvom,
kao što je na primer mehaničko zahvata-
nje proizvedeno lopatama i t. d. Da bi se
obrazovali ovi tokovi, fluid (tečnost) može
biti bacan na površinu predmeta ili uprav¬
no, ili tangencijalno, ili pod izvesnim u-
padnim uglom koji se nalazi izmedu prva
dva pravca.

Pronalazak se zasniva na činjenici da
su uslovi dejstva ovih gasovitih tokova na
površinu predmeta regulisani, na naročiti
način za svaku tačku ove površine.

• Na primer teži se za tim da tokovi
(mlazevi) deluju tako, da obrazuju centre
ili zone hladenja raspodeljene prema izve-
snom unapred odredenom geometrijskom
zakonu. U naročitom slučaju, kad se želi
da postigne što je mouče ravnomernije ka¬
ljenje stakla po celoj dužini lista, zone su
raspodeljene na pravilan način, da bi hla¬
denje bilo isto po jedinici površine pred¬
meta. U drugim slučajevima, naprotiv, ova
se gustina hladenja menja od jednog do
drugog mesta predmeta. U večini sluča-
jeva je korisno da se imaju centri za hla¬
denje raspodeljeni na simetričan način u
odnosu na ose simetrije površina koje tre¬
ba da se kale. Uopšte raspodela ovih cen-
tara može se menjati na svaki željeni način
prema dimenzijama, obliku lista iz stakla
i prema dejstvima kaljenja koja treba da
se postignu, i prema torne da li kaljenje
predmeta treba da bude jednoliko ili razli-
čito na različitim mestima predmeta.

Praktično se ovo hladenje ostvaruje
po zonama pomoču mlazeva tečnosti u-
pravljenih na strane predmeta pri čemu
svaki mlaz odgovara zonama hladenja
koje se žele obrazovati na površini pred¬
meta.

Kad je ovaj predmet kakav list malih
dimenzija, može se zadovoljiti jednim
centrom za hladenje na svakoj površini i
može se ostvariti pomoču jednog mlaza u-
pravljenog na svaku od strana lista. U slu¬
čaju kad su u pitanju listovi normalnih di¬
menzija upotrebljuje se više mlazeva i mo-
gu se rasporediti jedni naspram drugih sa
svake strane lista i simetrično u odnosu na
srednju ravan paralelnu sa stranama stak¬
la. Ovi mlazevi mogu takode biti raspore-
deni tako, da se oni mlazevi koji udaraju
jednu od strana nalaze naizmenično po po¬
ložaju sa mlazevima koji udaraju drugu
stranu stakla.

Ovi različiti oblici izvodenja raspo-
dele mlazeva vazduha mogu biti ostvareni
pomoču cevastih elemenata složenih tako,
da obrazuju rešetke, ili pak šuplja tela, pri
čemu su ove rešetke, ili šuplja tela, snab-
devene otvorima sa dizama za duvanje,
koje su rasporedene prema usvojenoj ra-

spodeli i dobijaju vazduh ppd pritiskom.
Izvesni ovi otvori mogu biti zatvoreni, ako
se to želi, poomču podesnih zatvarača koji
zamenjuju dize, ili koji se postavljaju na
dizama tako, da se dobija povoljna raspo-
dela mlazeva vazduha.

Sl. 11 pokazuje jedan od ovih uredaja
za duvanje vazduha za hladenje koji sadrži
skup vertikalnih cevi 13 i horizontalnih
cevi 14 koje obrazuju neku vrstu rešetke.
Vazduh može biti upuštan na primer kao
što je to pokazano strelkama. Otvori- 15
su izvedeni u različitim cevima. Oni su
snabdeveni nepokazanim dizama i mogli
biti zatvarani svaki za sebe pomoču zatva¬
rača koji zamenjuju dize ili koji se postav¬
ljaju na ovima.

Jedna rešetka koja je izvedena prema
napred rečenem postavljena je sa svake
strane lista paralelno sa ovim. U izvesnim
primenama dimenzije ovih rešetaka su bar
jednake sa dimenzijama lista; zahvaljujuči
ovom rasporedu, može se dejstvovati na
celokupan list i jednovremeno na sve tačke
kaljenja, što je korisno u mnogim slu-
čajevima.

U pokazanem rasporedu mlazevi su
bacani normalno na list; raspored rupa je
jednolik i omogučuje da se dobije isto
tako jednolika raspodela za centre hladenja
na listu.

U rasporedu sl. 12 i 13, koji je poka¬
zan presekom po liniji 13—13 iz sl. 12, u-
mesto da se obrazuju slogovi cevi za ras-
podelu, koji obrazuju neku vrstu rešetki,
koriste se šuplja tela 16 kroz koja se upu-
čuje vazduh pod pritiskom. Ova šuplja
tela su snabdevena otvorima 17 podesno
raspodeljenim od kojih izvesni mogu even¬
tualno biti zatvoreni pomoču zatvarača.

Umesto da se mlazevi vazduha duvaju
normalno ili koso na strane listova, mogu
se takode mlazevi vazduha upravljati na
obe strane listova pod izvesnim malim u-
padnim uglom i da se eventualno odvode-
nje vazduha po njegovom dodiru sa stak-
lom vrši pomoču uredaja za usisavanje.

Sl. 14 pokazuje jedan primer izvode-
nja ovog poslednje pomenutog načina ra¬
da. Cevi 18 imaju otvor 19 kroz koje se
izvestan fluid baca skoro tangencijalno na
strane lista 2 obešenog vertikalno na pro-
izvoljan podesan način. Vazduh koji je več
delovao biva usisavan dizama, odnosno ce¬
vima 20.

Istovrmeno kad se bacaju ovi mlazevi
vazduha na strane listove, može se, da bi
se dobilo povoljno kaljenje na ivicama,
izvesti upravljanje drugih mlazeva fluida
na ivice listova u pravcu normalno, koso
ili tangencijalno na ovu ivicu.

U prethodnom je posmatrano kako se

fluid baca na predmet koji treba da se
kali upučivanjem pod pritiskom kroz
cevi, šuplja tela ili kutije odakle izlazi u
vidu mlazeva koji pogadaju ovaj predmet.
Takode se mogu kod sv ih oblika izvodenja
pronalaska odrediti kretanja vazduha, ili
drugog fluida, u dodiru sa staklom pomoču
usisavanja. U ovom slučaju se može prona-
lazak ostvariti stavkanjem pod vakuum
unutrašnjosti cevi, šupljih tela ili kutija, i
sad ulaženje vazduha ili drugog fluida kroz
podesno rasporedene otvore proizvodi ka¬
ljenje dodirujuči pri prolazu predmet koji
treba da se kali.

Ovaj način rada može takode biti iz¬
veden postavljanjem stakala ili staklenih
listova, pošto su ovi podesno zagrejani, u
kakav prostor u kojem se obrazuje vaku¬
um koji se može regulisati i u koji se za¬
tira upušta da prodire vazduh, ili kakav
drugi gasoviti fluid, tako, da udara na obe
strane staklenih listova i da se zatim ukla¬
nja u tolikoj meri da se održava vakuum u
prostoru za vreme koje je potrebno za ka¬
ljenje.

Da bi se postiglo jednoliko kaljenje,
izbegavajuči sve opasnosti pojave zraka-
stih tragova ili mesta dvostrukog prelama-
nja, predvideno je po ovom pronalasku da
se za vreme kaljenja menja ili položaj
centara ili zona hladenja, ili jačina hladenja
u ovim centrima ili zonama, ili jednovre¬
meno i jedan i drugi od oba ova faktora.
Ova promena treba da se izvodi na obema
stranama lista i prvenstveno na jednak na¬
čin na ovima. Da bi se ostvarila ova pro¬
mena može se pribeči različitim sredstvi-
ma. Može se naročito za vreme kaljenja
vršiti pomeranje ili listova stakla, ili orga¬
na za duvanje, ili jednovremeno i jednih i
drugih. Ova kretanja mogu biti linearna i
naizmenična ili kružna; na opšti način ona
mogu biti izvedena prema svako j drugo j
datoj zatvorenoj ili otvorenoj krivoj. Naj.
zad putanja može biti ista za sve centre ili
zone hladenja, ili biti različita za svaku
grupu ovih centara ili zona. Može se ra-
diti na svaki drugi način, na primer ra-
sporedujuči pred svaku dizu za duvanje po
jedan obrtni organ, na primer u vidu tur¬
bine sa reakcijom, tako, da se izgonjenom
vazduhu dodeljuje vrtložno kretanje koje
izaziva pomeranje zone hladenja na povr¬
šini stakla. Obrtni organ može isto tako
biti predviden da bi se proizveli uzastopni
prekidi mlaza i da bi se na ovaj način pro-
izvela promena intenziteta dejstva hlade¬
nja. U različitim rasporedima u kojima se
koriste obrtni organi ovi mogu biti zahva-
tani ili dejstvom bacanog fluida ili meha-
nički.

Sl. 15 i 16 pokazuju jedan aparat koji

se zasniva na proštom relativnom pomera-
nju organa za duvanje u odnosu na list i
pokazuju jedan osobeni raspored mehani¬
zma za proizvodenje ovog kretanja. List 2,
koji treba da se kali obešen je na nosaču
21 ko ji je nošen kracima 22 zglobljenim na
šasiji 23 aparata; krivaja 24 dodeljuje ovom
nosaču naizmenično približno horizontal¬
no kretanje. Kutije 25 za duvanje su noše¬
ne drugim nosačem 26 koji je vezan pomo-
ču nogu 27 za krivaje 28 koje ovim kuti-
jama dodeljuju naizmenična vertikalna
kretanja. Kombinacijom ova dva kretanja
i podesnim izborom poluprečnika krivaja
središta zone za hladenje opisuju na listu
krive koje se iseku i vode ka skoro jedno-
likom dejstvu hladenja.

Nadeno je da je korisno u izvesnim
slučajevima, naročito kad se organima za
duvanje dodeljuju kretanja radi pomera-
nja, da se sa svake strane lista, izmedu li¬
sta i ovih organa, umetne kakva diafragma
koja ima otvor odgovarajuči dimenzijama
lista. Na ova j se način izbegavaju izvesne
štetne promene na njegovim ivicama.

U različitim aparatima, koji su ovde
opisani organi za duvanje su odvojeni od
organa za grejanje i list treba da se pre¬
nosi od prvih ka drugim ili da se pomenuti
organi pomeraju da bi se prešlo od zagre-
vanja ka hladenju. Iz toga proizilazi izve-
stan gubitak vremena i izvesno hladenje li¬
sta pre no što se izloži dejstvu mlazeva za
kaljenje.

Da bi se izbegle ove nezgode, po pro-
nalasku se kombinuju organi za grejanje i
za hladenje tako, da se nema relativno po-
meranje lista i organa za grejanje i za
hladenje izmedu radova grejanja i kaljenja.
Na ovaj se način može pustiti da organi za
hladenje dejstvuju bez ikakvog razmaka u
vremenu posle dejstva organa za grejanje,
t. j. u trenutku kad je list najpodesniji za
preduzimanje kaljenja. Čak je predvideno
da se mogu staviti u rad organi za hlade¬
nje pre zaustavljanja organa za grejanje
u cilju da se otkloni sve neaktivno vreme
koje bi moglo proizači usled inercije or¬
gana.

Ovaj deo pronalaska može biti izvo-
den na različite načine. Na sl. 17 i 18 je po¬
kazan jedan primer u kojem su organi za
grejanje obrazovani pomoču grejnih otpo-
ra 29 koji su postavljeni pred reflektorima
30 i umešteni izmedu organa za hladenje
obrazovanih otvorima 31 za duvanje. Re¬
lativni položaj ovih organa u odnosu na
list, naročito rastojanje izmedu njih i lista,
regulisan je pre početka grejanja i ostaje
nepromenljiv za celo vreme trajanja terrnii-
čkog tretiranja (grejanje i hladenje). Obe
serije organa mogu biti montirane na jed-

noj i istoj šasiji i moguče je, prema slu¬
čaju, da se izmeni položaj jednih i drugih u
odnosu na ovu zajedničku šasiju u pogledu
regulisanja položaja koji prethode radu.

U jednom drugom obliku izvodenja
ovog postupka, prema kojem su organi za
grejanje i za hladenje kombinovani tako,
da ne treba da budu pomerani izmedu
rada grejanja i rada hladenja, može se
imati uredaj cevi u kojima su izbušeni o*
tvori sa strane lista i koji uzastopno služe
kao gasni organi za grejanje i kao organi
za duvanje kakvog fluida za hladenje. Naj-
zad dize koje duvaju vazduh za vreme pe¬
rioda hladenja mogu služiti kao dize za
usisavanje toplih gasova za vreme perioda
grejanja.

U jednom drugom obliku izvodenja li¬
stu se daje nepomični položaj i uzastopno
se prema njemu dovode organi za grejanje
i organi za hladenje, pri čemu se ovi na pri¬
mer pomeraju horizontalno pomoču šina,
ili vertikalno po načinu penjalica, ili na
proizvoljan drugi podesan način. Ovaj na¬
čin omogučuje da se izbegava svako kre¬
tanje lista kad je on zagrejan, t. j. kad je
on doveden na temperaturu koja se nalazi
blizu temperature koja odgovara tačci o-
mekšavanja i tako se izbegavaju opasnosti
deformisanja koja se javljaju usled inerci¬
je lista naročito na tačkama veze, kad se
ovaj list pomera po svom zagrevanju. Ra¬
zume se da se sve odlike koje su gore na¬
vedene za dejstvo mlazeva mogu primeniti
na poslednje tipove aparata u kojima se
htelo ili da ibzegne svaki razmak u vreme¬
nu izmedu dejstava organa za grejanje i
organa za hladenje, ili da se obezbedi ne-
pokretnost lista izmedu oba rada. Naročito
se može primeniti način menjanja mlazeva
po položaju i po jačini.

Različiti gore opisani rasporedi su dati
samo radi primera. Svi detalji izvodenja,
oblici, dimenzije i upotrebljeni materijah
mogu se menjati u svima slučajevima, a da
se time ništa ne izmeni suština pronalaska.

Patentni zahtevi:

1. ) Postupak za kaljenje staklenih
predmeta, izbegavajuči da se ovi predmeti
deformišu i da se iskvari uglačana povr¬
šina njegovih strana, naznačen time, što
se predmet koji treba da se kali zagreva
na temperaturu blisku njegovoj tačci o-
mekšavanja, a zatim se hladi pomoču teč¬
nih tokova (struja) (vazduhom, gasom ili
pulverizovanim tečnostima), čije su prilike
dejstva na površinu predmeta regulisane
na podesan način za svaku tačku ove po¬
vršine.

2. ) Postupak po zahtevu 1, naznačen

time, što tečne struje deluju tako da o-
brazuju centre iii zone hladenja raspode-
ljene na površini predmeta prema izvesnom
unapred odredenom zakonu.

3. ) Postupak po zahtevu 1, naznačen
time, što su centri ili zone hladenja raspo¬
deljeni simetrično u odnosu na ose simet¬
rije površina koje treba da se kale.

4. ) Postupak po zahtevu 1 do 3, na¬
značen time, što su centri ili zone za hla-
denje raspodeljeni jednoliko.

5. ) Postupak po zahtevu 1 do 3, na¬
značen time, što se izvodi promenljiva ra-
spodela centara za hladenje u odnosu na
dejstva kaljenja koje treba da se postigne
u različitim oblastima kalienog predmeta.

6. ) Postupak po zahtevu 1 do 5, na¬
značen time, što se za vreme hladenja mo¬
že menjati ili položaj centara, ili zona za
hladenje, ili njihov intenzitet, ili i jedno i
drugo.

7. ) Postupak po zahtevu 1 do 5, na¬
značen time, što su centri ili zone za
hladenje proizvedeni jednovremeno, ili u
svojoj celokupnosti ili po grupama.

8. j Postupak po zahtevu 1 do 7, za ka¬
ljenje listova, naznačen time, što se listovi
koji treba da se kale vešaju vertikalno za
vreme grejanja i za vreme hladenja.

9. ) Postupak po zahtevu 1 do 7, za
kaljenje listova, naznačen time, što su
centri ili zone za hladenje raspodeljeni po
celokupnoj površini lista.

10. ) Postupak po zahtevu 1 do 7, za
kaljenje listova, naznačen time, što su cen¬
tri ili zone za hladenje simetrični u odnosu
na Srednju ravan lista.

11. ) Postupak po zahtevu 1 do 7, za
kaljenje listova, naznačen time, što se cen¬
tri ili zone za hladenje, proizvedeni u istom
trenutku, nalaze naizmenično s jedne i dru¬
ge strane lista.

12. ) Postupak za kaljenje predmeta
po zahtevu 1 do 11, naznačen time, što su
centri ili zone za hladenje izvedeni pomo-
ču mlazeva fluida koji svaki odgovaraju
po jednom centru, ili zoni.

13. ) Postupak po' zahtevu 12, nazna¬
čen time, što su mlazevi fluida upravljeni
normalno na površinu kaljenog predmeta.

14. ) Postupak po zahtevu 12, nazna¬
čen time, što su mlazevi projektovani (ba-
cani) skoro tangencijalno na površinu ka¬
ljenog predmeta.

15. ) Postupak po zahtevu 12, nazna¬
čen time, što su mlazevi upravljeni koso na
površinu predmeta koji se kali.

16. ) Postupak po zahtevu 12, nazna¬
čen time, što se mlazevi izvode pomoču
fluida pod pritiskom.

17. ) Postupak po zahtevu 12, nazna¬
čen time, što se kretanje fluida postiže usi-

savanjem.

18. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1, naznačen time, što se sastoji iz
klješta čije vilice zahvataju u zaseke u ivi-
cama ili stranama predmeta koji treba da
se kali. o

19. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1, naznačen time, što se sastoji iz
klješta (P) sa zaoštrenim vilicama koje za-
diru u telo predmeta koji treba da se
kali.

20. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 8, naznačen time, što se u cilju
držanja lista u vertikalnom položaju sa¬
stoji iz kakvog okvira koji je snabdeven
nosačima, ili oskmcima, ko.ji mogu biti
montirani elastično i iz viljušaka koje
staklo drže nepomično.

21. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 8, naznačen time, što je sistem
za nošenje izveden tako, da se opire defor-
misanju ivica lista u smeru upravno na
ravan lista na celom obimu ili jednom delu
obima ovog lista.

22. ) Uredaj po zahtevu 1, naznačen ti¬
me, što sistem za nošenje ima organe koji
obuhvataju ivicu lista na žel jenom delu
obima i koji imaju mesta dodira sa ovim
listom dovoljno približena da bi delovali
na celom ovom delu obima i koji ga spre-
čavaju da se deformiše poprečno.

23. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 8, naznačen time, što ima naro¬
čiti sastav organa koji obuhvataju ivicu li¬
sta i čiji su delovi, koji se nalaze u dodiru
sa listom, obrazovani iz tankih delova i
male mase iz metala slabe toplotne spro-
vodljivosti.

24. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 21, naznačen time, što se sa¬
stoji iz okvira na kojem se nalaze prsti
koji mogu biti utvrdeni na promenljivim
tačkama ovoga okvira i imaju dužinu koja
se može regulisati i mogu se upravljati u
različite pravce u ravni okvira.

25. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 21, naznačen time, što su or¬
gani koji drže obim u pravcu upravnom
na ravan lista obrazovani iz kontinualne
trake koja je priljubljena uz obim i obu-
hvata ivicu u tačkama (mestima) dovoljno
bliskim jedna drugoj, pri čemu je ova tra¬
ka savitljiva u ravni lista, a kruta u prav¬
cu upravnom na ovu ravan.

26. ) Postupak po zahtevu 1 i 8, nazna¬
čen time, što se list koji treba da se zagre-
va veša vertikalno u vertikalnim koricama
(kanijama), postavljenim u ejektričnoj
peči.

27. ) Postupak po zahtevu 1, naznačen
time, što se radi zagrevanja predmeta uza-
stopno uvodi više predmeta u jednu jedi-

nu peč či.je su dimenzije i prilike za greja-
nje odredene tako, da se, kad se uvodi po¬
slednji predmet, prvi predmet nalazi na
podesnoj povoljnoj temperaturi da bi mo-
gao biti izvučen iz peči i biti izložen ka¬
ljenju, pri čemu se svaki predmet brzo vadi
iz peči kad se njegove različite tačke nala-
ze na povoljnoj temperaturi, a u peč se u-
vodi novi predmet koji zauzima mesto po
redu iza drugih i tako redom.

28. ) Postupak po zahtevu 1 i 27, na¬
značen time, što se predmeti iz stakla po-
meraju u peči konstantnom brzinom.

29. ) Postupak po zahtevu 1 i 28, na¬
značen time, što se predmeti iz stakla po¬
meraju u peči na mahove, tako, da se
predmet najbliži izlasku uklanja za vreme
dok sledeči zauzima mesto koje je ovaj
zauzimao i tako redom, pri čemu se svi
predmeti pomeraju jednovremeno i za istu
veličinu.

30. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 12, naznačen time, što se sa-
stoji iz rešetaka koje sadrže različite kom¬
binacije cevi u kojima su izvedeni otvori
za duvanje.

31. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1 i 12, naznačen time, što ima
šuplje prostore koji zamenjuju rešetke po
zahtevu 30.

32. ) Postupak po zahtevu 6, naznačen

time, što se za vreme kaljenja pomeraju
ili stakleni listovi ili organi za duvanje, ili
jednovremeno i jedni i drugi.

33. ) Postupak po zahtevu 6, nazna¬
čen time, što se pred otvore cevi za duva¬
nje postavljaju obrtni organi, na primer u
vidu turbina sa reakcijom, tako, da se iz-
gonjenom vazduhu dodeljuje vrtložno kre-
tanje koje izaziva pomeranje zona za
hladenje po površini predmeta za kalje¬
nje.

34. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 12 i 17, naznačen time, što su iz-
medu organa za duvanje i predmeta za o-
graničenje dejstva mlazeva rasporedene
diafragme.

35. ) Uredaj za izvodenje postupka po
zahtevu 1, naznačen time, što su organi
za grejanje i za hladenje kombinovani
tako, da nema nikakvog relativnog kreta-
nja ovih organa u odnosu na list izmedu
rada grejanja i rada hladenja.

36. ) Uredaj po zahtevu 35, naznačen ti¬
me, što su organi za grejanje umešteni iz¬
medu organa za hladenje.

37. ) Uredaj po zahtevu 35, naznačen
time, što se uredaj iz cevi u kojima su iz-
bušeni otvori sa strane prema staklenom
listu upotrebljuje naizmenično i kao grejni
organ i kao organ za duvanje kakvog hla-
dečeg fluida.

Ad pat. br. 13454