KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8069
Fa. Dr. Otto C. Strecker, Darmstadt, Nemačka.
Postupak za okluziju biljnih vlakana i za pretvaranje fenola pomoču fenolatnog postupka. Prijava od 6. juna 1930.	Važi od 1. oktobra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 7. juna 1929. (Nemačka)
Okluzija biljnih vlakana kuvanjem sa teč-nošču za kuvanje koja sadrži fenola poznata je iz nemačkih patentnih spisa 64 809 i 486 533, kao i iz jugoslovenskog pa-tenfnog spisa br. 5506.
Sad je ustanovljeno, da se kod organskih sastojaka tečnosti za kuvanje i biljnih vlakana, bar dok su oni zajedno i dejstvu-ju jedno na drugo, radi o vrlo osetljivim telima, koja se ponašaju sasvim obrnuto dosadašnjim gledišlima.
Doduše dosadašnje izvodenje femolat-nog postupka je zadovoljevalo, dok su se imale na raspoloženju sveže ili malo upo-trebljene tečnosti za kuvanje, ali ono nije zadovoljavalo kad se isključivo ponovno upotrebljavaju fenolasta jedinjenja, koja su nastala iz biljnih vlakana, kako bi to zahtevala pravila ekonomije. Naime ustanovljeno je da se pri izvodenju fenolatnog postupka ne radi samo o dobijanju celuloze, nego da se u prvom redu mora obratih pažnja. da se održi kakvoča fenolastih tela, koja se nalaze u tečnosti za kuvanje i da se ona ponovno proizvode sa potrebnim svojstvima i u izdašnjoj količini. Jer stanje tečnosti za kuvanje je vrlo važno za tok reakcija i za kakvoču proizvoda.
Prvo je frebalo da se dode do saznanja o pravom stanju stvari, k oj e je dovelo do ovog postupka, što dozvoljava proizvodnja mnogo više jedinstvenih i boljih celuloza i jedinjenja iz lignita.
Teško je opisati sve poteškoče, koje je trebalo savladati. Hemiske pojave nisu bile jasne, pa se jedva moglo ustanoviti sam sastaV i broj produkata. koji ulaze u tečnost za kuvanje. Oni su u svakom slučaju otežavali kuvanje ili su mnogo smefali svaku drugu upotrebu tečnosti za kuvanje. Doskočivalo se redovnim ili češčim doda-vanjem sveže lužine ili čiščenjem pomoču taloženja i odvajanja fenolastih tela od te-la, koja zaprljavaju lužinu i naposletku do-davanjem tečnosti za kuvanje materije sa redukcionim dejstvom.
Novim putem opisanim u nastavku i time postignutim poboljšanjima znatno su proširene mogučnosti fenolatnog postupka i to izvan granica čistog dobijanja celuloze. Dalje, opširnije poboljšanje fenolatnog postupka ne može se više ni očekivati.
Osnovano je saznanje da sa uopšte i to vrlo jako može uticah na dobitak i na kakvoču fenolastih materija iz biljnih vlakana. U tom pogledu je najinteresantniji uticaj tako zvanih fermenata za disanje i sličnih tela na fenolatnu lužinu i zatim na natrium-karbonat, koji se nalazi kao pro-pratna materija. Ti fermenti i encimi, koji igraj u važnu ulogn pri disanju biljaka ima-ju još vrlo jako dejstvo čak u vrlo starom drvetu, koje je odležalo nekoliko godina. Tako oni razlažu ugljenu kiselinu ili čak natrium-karbonat iznad izvesnih koncentracija, zatim fenolasta tela, a možda i sama biljna vlakna, pri čemu nastaju kod feno-
Din. 20.
tastih tela i kod biljnih vlakana u svakom slučaju neposredno ili posredno vrlo velike štete. Te reakcije nastaju i to vrlo br-zo i onda k-id se biljna vlakna sa fenoiat-nom lužinom zagrevaju pa i pri visokim temperaturama do 100°C.
Tu se može pomoči kad se dotična tela učine neškodljiva pomoču dovoljno viso-kog zagrevanja biljnih vlakana na koji bilo način i to pre nego šlo se biljna vlakna podvrgnu fenolatnom posiupku.
To se dejstvo postiže najekonomičnije time, što se odgovarajuči zagrejana lužina za kuvanje naglo sprovede na biljna vlakna, odprilike istovremeno odozdo i odozgo u kotlu pri čemu se metalne mase i materija za kuvanje mogu preimučstveno več napred predgrejati, Potpuno je dovoljno kad zbog toga nastane odmah početna tem peratura od 100 do 110 C- Može se još do dovoljnog oiklanjanja vazduha kotao držati gore neko vreme otvoren, jer lužina za kuvanje ima višu tačku vrenja od vode. Da li je ta mera dovela do potpunog uspeha može se videti na pr. spravljenjem koncentracije Na2C03 prethodno i naknadno. Ako se ustanovi da nije bilo razlaganje Na2C03, onda je postupak pravilan, šlo se inače primečuje več nestankom prilično ne-prijatnog zadaha fenolatnih tela, koji je zadah poznat kod starijeg fenolatnog postupka.
Zatim treba obratiti vrlo veliku pažnju pri dovodenju bazisnih tela u tečnost (lu-žinu) za kuvanje za vreme uticaja fenolet-nog postupka na biljna vlakna. Ovde po-stoji druga velika opasnost, da se fenola-ste materije i sva biljna vlakna mogu znat-■no pokvariti pošto vrlo lako pri torne nastaju reakcije, koje se nikako ne žele.
Tu se pokazalo kao nepovoljno da se bazisna tela, koje se odvajaju iz postoje-čeg fenolata od slučaja do slučaja dopu-njuju ili čak da se nova fenolasta tela, koja se obrazuju za vreme kuvanja, upo-trebe odmah pri istom kuvanju za obrazo-vanje dopunskog fenolata. Zatim se mora bezuslovno izbeči da unesene alkalije u nesjedinjenom ili još potpuno nesjedinjenom stanju sa sastojcima tečnosti za kuvanje dodu u dodir sa biljnim vlaknima. Pri torne nije rešeno kako se brzo može hemiski izvršiti samo obrazovanje fenolata. Ali je pouzdano da se pri unošenju kon-centrisanih rastvora bazisnih telu u tečnost za kuvanje mogu lako promeniti fenolasta tela, čime mogu kao i pri nespret-mom mešanju ili pri trenutno preteranom dodavanju bazisnih tela, pa da se tamo učvrste i izazovu štetu. Uopšte je potrebno radi više razloga da se dovodenje alkalija ne preduzme u prisustvu biljnih vlakana,
a da se izvrši što pre u ciklus tečnosti za kuvanje.
Pri dovodenju alkalija igra i temperatura neku ulogu. pošto je ona sve opasnija, što iznosi više stepeni toplote. Dodavanje alkalija lreba uopšte izbegavati pri temperaturi višoj od 160°C. Izvesno izjednače-nje postiže se obrazovanjem sloja tečnosti za kuvanje iznad biljnih vlakana, ili upotrebom po mogučstvu kratkog ili širo-kog voda za cirkulaciju, zatim kad se osta-vi da postoji ili dovodi uvek zaštitni višak nejedinjenih fenola ili fenolastih tela, ili koji su samo delimično zasičeni bazisnim telima. Taj višak ima još jednu ulogu, pošto on inače povoijno utiče na postupak.
Do sad navedenim merama postiže se več u glavnom ublaživanje napadanja na biljna vlakna i zatim njihovo razlaganje u metilni alkohol, masne kiseline, oksi-masne kiseline, humus-kiseline ili u fenolasta jedinjenja, koja liče materiji za Stavljenje. Daljim radom na toj osnovi mogu se izvesti više koncentracije fenolala, što je takode pronadeno kao potrebno a time i poštedno kuvanje sa kratkim trajanjem kuvanja. Polazeči sa tih mera ima se još i mogučnost za izdašno odvajanje tečnosti za kuvanje radi držanja dovoljno sveže i čiste tečnosti za njeno neprestano ponovno upotrebljivanje i to zbog male mo-gučnosti pojava razlaganja fenolastih tela i pošto se može postiči dvostruki priraštaj fenolastih tela iz biljnih vlakana prema starom stanju fenolatnog postupka. jer je vrlo važno da se vodi briga o mogočnosti izdešncg ponovnog uspostevljanja tečnosti za kuvanje, pošto se tako može učiniti neznatno trošenje fenolastih tela.
Zatim je donelo koristi proučevanje dejstva kiselog i bazisnog sastojka fenolatne lužine.
Kiseli se sastojak pretvara neprestano naizmeničnim odnosom sa biljnim vlakna-ma, pa prima na sebe izvesne neizbežne škodljive uticaje u korist biljnih vlakana. Zatim on vodi neposredno do obrazovanja odgovarajučih tela iz biljnih vlakana, pri čemu nastaju u njihovoj strukturi pregrupi-ranja. Osim toga se iz učinjenih zapažanja a iz podataka i literature o obrezovanju fenol-lignina, zaključuje, da je za samo okluziono dejstvo fenola potrebno samo do izvesnog stepena, da su oni vezani za alkalije.
Bazisni sastojak ima kod fenolatnog postupka samo sporedne zadatke. Tako on služi da održava fenole ili tenolasta tela u rastvoru, da vezuje nastale kiseline, da ra-stvara silicisku kiselinu, belančevinu, vosak i smolu. Zatim se bazisni sastojak nahvata
uz materije slične šečeru, pa izaziva njihovo rastvaranje a izgleda da izaziva deli-mično njihovo obrazovanje iz biljnih vlaka-na, pri raskuvavanju veze vlakana. Na taj način ima bezisni sastojak ipak največi u-ticaj za osnovno razdvajanje biljnih vlakana i za konačno razlaganje u pojedina vlakna. Ali alkalije pri snviše labavom jedinjenju dovode do drukčijeg ispadanja reakcija, za obrazovanje metilnog alkohola, formaldehida, kao i pomenutih kiselina i do slabog dobitka i slabe kakvoče. Fenoli iz sveže tečnosti za kuvanje sjedinjuju se čvršče sa alkalijama nego fenolasta tela, koja se o-brazuju docnije, izgleda zato, što su ove pored toga još drukčije hemiski jedinjenje.
Ali mora se obratiti dovoljna pažnja i na-rednim okolnostima. Opiti su pokazali, da se mora praviti razlika izmedu rastvaranja fenolastih tela, razlabavljenja hemiskih je-dinjenja u biljnim vlaknama i odvajanja veze vlakana. Razlabavljanje se vrši celishod-no u glavnom pre primene najviših temperatura. Naprotiv rastvaranje fenolastih tela, nastaje primetno tek isključivo pri visim temperaturama, koje pri preradi drva poči-nju odprilike od 160° C. Odvajanje veze vlakana ide prilično brzo več pri I6O0C, dakle pri donjoj granice visoke temperature. Prema torne je dobro da se to raskuva-vanje veze vlakana udesi prema rastvaranju fenolastih tela tako, da se oba procesa do-vrše otprilike istovremeno sa željenim kraj njim rezultatom. Prema iskustvu trebale bi temperature pri torne normalno da iznose 170 do 175° C, a primene tih najviših temperatura ne bi trebala da traje duže od 2Vz—4 časa. Da bi se pri torne dobio že-ljeni uspeh potrebna je normalno, dakle pri kuvanju večine vrsta drva, presečno koncentracija fenolata oko 5°/0 sračunato na NaOH. Zbog raznih pomenutih okolnosti povoljno je da se pri kraju kuvanja koncentracija smanji na pr. do 4,5%.
Poštedno rastvaranje fenolastih materija je potpuno moguče i ako se primenjuju visoke temperature do kakvih 175° C, zbog kratkog vremena uticaja tih temperatura, koje uslovljava upotreba velike koncentracije fenolata. Ali u svakom slučaju je upotreba velike koncentracije fenolata ekonomična tek time, što se poboljšanjima feno-lastog postupka, koja su predmet ovog pronalaska, može dobiti mnogo više fenolastih tela i to sa naročilo dobrim svojstvi-ma. Za izvodene procesa za kuvanje u tom pravcu ne doprinosi samo upotreba neza-sičenog viška fenola, za koji je ustanovljeno da je preimučstven. Njegovo postoja-nje kod fenolatnog postupka doduše nije novo, pošto uvek kod najviših temperatura nastaju velike količine fenolastih tela, tako
da bi bar onda morao postojati višak tih tela. Ali taj višak, koji se pre mogao pestiči bez dodavanja, odprilike je donje granice, koja još može da pruži neko prei-mučstvo.
Ali za vreme naglog unošenja tečnosti za kuvanje, koja je neprestano u upotrebi, zatim pri dodavanju alkalija u tečnost za kuvanje, naročilo pri temperaturama iznad 100° C, i naposletku porastom okluzije pri najvišim temperaturama povoljan je višak dvostruke do trostruke količine fenolastih materija prema količini, koja se može sje-diniti u dotičnoj količini fenolata. Da bi se to moglo izvesti, radi se preimučstveno prema izvedenim primerima navedenim u nastavku. Na svojstven način mogu se navedene povoljne mere i mere opisane u nastavku potpuno medusobno povezati.
Dovodenje alkalija za vreme kuvanja treba preimučstveno da se izvede tako, da se počne tek posle dužeg prethodnog tretira-nja biljnih vlakana ispod najviših temperatura pa da se u glavnom ili isključivo izvrši za vreme neke vrste pauze kuvarja, Ako se dovodenje alkalija vrši u dovoljno razblaženom obliku i pri niskoj temperaturi, onda se može, naročilo ispod 1001 C, izvesti konačno dovodenje alkalija bez uste-zanja do približnog zasičenja fenolastih tela. Preimučstveno se upotrebljava najviša koncentracija fenolata pre nego što se postignu najviše temperature, da bi se pri tim visokim temperaturama izbegao po mogučstvu isključivo škodljiv uticaj alkalija. Naime do izvesnog stepena je dovoljno, da se želje-na najviša koncentracija primeni bilo kad za vreme kuvanja. Dakle to se radi shod-no na početku kuvanja ili još bolje izdaš-nim dovodenjem alkalija posle prethodnog tretiranja vlakana. Pri torne se može po-stupati tako, da se alkalije dodaju potpuno ili delimično u tečnost za kuvanje, koja je privremeno izvedena. Ali bolje je da se redovno odvajanje viška tečnosti za kuvanje ne izvrši na kraju svakog kuvanja, nego tek, bar u glavnom, kod narednog kuvanja na kraju prethodnog tretiranja, i to uz za-menu odgovarajuče količine hladnog rastvora alkalija. Ovaj rastvor može tada da bude vrlo razblažen, pa je jeftiniji. Kad se tim dovodenjem alkalija uspostavi najviša sa-držina fenolata, onda se tečnost za kuvanje na početku kuvanja ne mora dodati nikakva ili samo mala količina alkalija. Novo spravljanje tečnosti za kuvanje odnosno odvajanje suvišnih fenola najpreimučstvenije je, da se izvede pre nego što se primene najviše temperature, jer se onda po mogučstvu. čista tečnost za kuvanje pri najopasnijim tempere turama. Pre svakog kuvanja postu-pa se tako, da se tečnost za kuvanje upo-
trebljava po mogučsivu u celom volumenu i u stanju u kom se nalazi na kraju kuva-njr, pri čemu se ona količina tečnosti za kuvanje, koja je ispušlena na kraju kuvanja, dopunjuje tečnostima za kuvcnje, lcoje su odvojene kao suvišne, jer su ove često još čistije od ostatka tečnosti za kuvanje, koje se nalaze u iznetoj celulozi, a koje se do-bijaju kao ispirke.
Na normalen način pri upotrebi uvek ušle tečnosti za kuvanje kuvače se odpri-like oveko: Kad drvo sadrži 10—14 '/„ vode sastave sa 180 kg. iverja smrče ili odgo-varajuče 200 kg. borovine ili kakvih200do 220kg bukovine’ vodeči obzira o onome, što je rečeno o tretiranju fermenata za di-sanuje sa nekih 800 lit. višesiruko upotre-bllene fenolatne tečnosti sa koncentracijom od 5—6°/0 sračunato na NaOH. Temperatura se održava bez dovodenja bazisnih tela odprilike 2 časa izmedu 110 i 125° C. Zalim se obuslavi loženje, pa se ispusti oko jedna četvrtina tečnosti za kuvanje kao suvišna i metne se na stranu. Sad se odmah ili docnije unosi ista količina vode-nog rastvora natrium-hidrata pazeči na sve več pomenute mere predostrožnosti. Rastvor natrium-hidrata unosi se za vreme od pola časa do jednog časa, pa prema računu na-staje ponovna koncentracija od 6 do 6,5 Posle ponovnog zagrevanja i pošto se po-stignu potrebne najviše temperature, treba kuvanje da se nastavi odprilike još 3 časa pri tim temperaturama. Od tečnosti za kuvanje uzima se posle dovršenog kuvanja koja se može ispustiti bez nezgode, pa se dopunjuju od prilike na normalni volumen zgusnutim ispirkama ili viškom tečnosti za kuvanje, eventualno i sa alkalijama.
Opiti su pokazali da se fenoli, koji su več kuvanjem pretvoren! i fenolasta tela, koja poliču iz biljnih vlakana ne mogu izdesti-lisati vodenom parom, bar ne iz takvi tečnosti za kuvanje, koje potiču iz okluzije drva i sličnih jako drvenastih biljnih vlakana. To se objašnjava time, što se nago-milaju izvesni drugi sastojci iz biljnih vlakana. Pošto očigledno u prvom redu vi soka temperatura iz iziva ta nagomilavanja, to se to čvrsto ukopčavanje može postiči na pr. i pri okluziji slame, kad se za tu okluziju inače dovoljna niška temperatura od kakvih 140°C povisi na nekis 160 C. To je jedinjenje korisno na pr. za proizvodnja takvih jedinjenja, koja su odredena za biološke celji.
Ali ako se ne mogu izdestilisati fenolasta tela, onda se može preimučstveno predu-zeti više ili manje izdestilisanje ugljovodo-nika i sličnih tela, koja se obrazuju u sraz-merno malim količinama iz smola biljnih vlakana. To se izdestilisanje može izvesti
pri 140’C, pre ponovne upotrebe tečnost’ za kuvanje, kad ne odlazi više nikakav gasi ili za vreme rastvaranja fenolastih materija iz biljnih vlakana, odprilike za vreme pri-mene najviše temperature. Ti ugljovodonici ili gasovi, koji takode nastaju iz smola ometaju neposredno ili posredno dobija-nje celuloza, koje su sposobne za belenje i kvare kakvoču celuloze. Dobijanje ugljo-vodonika uobičajeno je inače na više načina, ali ne vrši se sa merama predostro-ženosfi, koje su ovde potrebne.
Ako se ti škodljivi sastojci izdestilišu, onda se oni mogu ukloniti bez znatnog od-laska pare, jer oni prelaze vrlo lako. Ali to izdestilisanje, ukoliko se ono vrši za vreme kuvanja, r.e sme se izvesti neposrednim smanjivanjem pritiska u parnom prostoru kotla. Ono se može izvesti prema ovom pronalasku izbegavajuči kakvo škodljivo dejstvo na biljna vlakna na pr. na taj način, da se ti sastojci vade iz pomoč-nog sadržača koji je umetnut izmedu crpke za ciklus i kotla za kuvanje, pri čemu je s jedne strane usisnim dejstvom pumpe i s druge strane zagušivačkim ventilom, sme-štenim izmedu kotla i sadržača omogočeno svaranje parnog prostora u tom pomoč-nom sadržaču iz kog se može sad izvesti izdestilisanje. Eventualno je za preporuku upotreba nekog plovca za regulisanje za-gušivačkog ventila ili neke druge naprave, koja reguliše nivo tečnosti.
Isto tako su važne mere za poboljšanje završnog kuvanja. Radi poštede celuloze i fenolastih tela ne ispušta se para i priti sak iz parnog prostora kotla za kuvanje, nego se delimično odvoji tečnost za kuvanje po mogučsivu pri izbegavanju obrazo-vanja pare medu biljnim vlaknama ili iz-laženja pare iz kotla, i to samo dotle dok počne odprilike da izlazi para iz kotla, što se može izvesti shodno polaganim prevo-denjem tečnosti za kuvanje kroz zaguši-vački venlil ili labirintski otvor ili kroz te-kav sud u kom vlada protivpritisak, koji se može regulisati, a koji je eventualno samo malo niži od dotičnog pritiska u kotlu za kuvanje. Zatim je za preporuku da se sinanji temperatura zaostale sadržine kotla.
Kao dalja zaštita protiv škodljivih napada i protiv rastvaranja i razlaganja tečnosti za kuvanje može se upotrebiti zatvara-nje prema gasovima atmosfere, kao što se to dobija na pr. podesnim izduvavanjem celuloze zajedno sa tečnošču za kuvanje, koja se još nalazi uz celulozu u neki za-tvoreni difuzer.
Nije teško spravljati fenolasta tela iz biljnih vlakana. Ali je veština da se to čini sa najboljim iskoriščavanjem. da se raz-laganjima i pretvaranjima dobiju materije
k oj e se mogu dobro upotrebiti za kuvanje, koje se mogu ekonomski iskoristiti i koje se mogu dobro odvojiti. Moglo bi se valj-da reči da se ovde radi o torne, da se izbegne uticaj fenolastih tela u pravcu obrazovcnja uglja i humin-kiseiina, koje se opažaju na fenolastim telima u dejstvima fermenata za disanje i prenosioca kiseoni-ka i u vezi sa razlaganjem ugljene kiseli-ne i njenim prethodnim obrezovanjem iz čeliske substance, kao i iz obrazovanja i nahvatanja formaldehida i suviše čvrstog nahvatanja materija sa struklurom na način aldehida, koje vode poreklo takode iz biljni vlakana. Uostalom zavise neke od potrebnih mera za preduzimanje od van-redno jakih apsorcionih pojava u biljnim vlaknama, u celulozi i u fenolastim telima. Te su pojave doduše štetne za preradu iskuvane celuloze ali potpomažu vrlo lako prodiranje tečnosti za kuvanje u biljna vlakna.
1 ako su razlaganja i pretvaranja biljnih vlakana i svih vrsta fenola več rešena novim načinom izvršivanja fenolastog postopka, to se ipak mora još razložiti suvišna tečnost za kuvanje, koja sadrži rastvorene materije, da bi se mogla dovršiti fenolasta tela za dalju upotrebu, kao što je to od-govarajuči potrebno za celulozu, čiji je proces dobijanja dovršen tek posle pot-punog odvajanja tečnosti za kuvanje. To razlaganje tečnosti za kuvanje vrši se inače poznatim uvodenjem ugljene kiseline ili dodavanjem drugih kiselina po mogučstvu slabog karaktera i takvih jedinjenja, koja polpuno ili delimično primaju bazisna tela, dakle večinom natrim, koja su se nasla-gala uz fenolaste materije. Nepažljivim suviše jakim ili suviše dugim uticanjem kise-linama.'dobijaju se lako kondenzacioni proizvodi, koji liče bakelitu, pa prema torne koji se večinom ne žele.
Najprostije je i najpouzdanije da se uzme ugljena kiselina pa da se sprovodi kroz suvišnu tečnost za kuvanje, koja je eventualno razblažena vodama za ispiranje, pri čemu se radi na dnevnoj temperaturi ili u toploti i shodno upotrebljavajuči tako zva-nu Mammutbateriju za mešanje. Pri torne nastaje soda tako da se fenolasta telu i to eventualno sa na njima naslaganim organskim materijama, mogu skoro potpuno fa-ložiti. Ako ugljovodonici nisu ranije izde-stilisani ili ako se oni sad dodaju, onda se u toploti obrazuje talog u vidu pogače ali u drugom slučaju mrvičast‘talog. Uovom drugom slučaju je shodno da se taloženje i odvajanje fenolastih tela, koja uostalom ostaju delimično sjedinjena sa alkalijama ili ga delimično zadržavaju u sebi, izvrši pri ladnoči, pa onda biva potpunije odva-
janje taloženih fenolastih materija od osta-log laloga. Slično dejstvuje prethodno tre-tiranje tečnosti za kuvanje kalcijum hidratom ili kalcijum oksidom, koje treba eventualno izvesti kuvanjem. Pri torne se talo-že i izvesne koloidne materije pa posle uvodenja ugljene kiseline nastaje bolje menjanje fenolastih materija. Obe ove mere mogu se preduzeti naizmenično.
Taložena j odvojena fenolasta tela, mogu se na poznati način vrlo dobro opel upotrebiti kao polazne materije za fenolat-na kuvanja na pr. za stavljanje u rad neke nove fabrike, ili kao polazne materije za hemiska pretvaranja razne vrste.
Naročilo je važno, eventualno posle ispi-ranja vodom, nagomilavanje kreča i sličnih malerija koje nemaju kondenzaciono dejstvo, kad se želi da se fenolasta tela potpuno odvaja od alkalija tečnosti za kuvanje i da se zaštife od napada gasova, koji se nalaze u atmosferi, da bi se ona mogla proizvodih u obliku pouzdanom na vazdu-hu, što se opel primečuje na ne razvijanju materija sa neprijetnim zaudaranjem i posle dužeg ležanja. Nagomilavanje kreča vrši se na pr. kuvanjem sa kalcijum hidratom, eventualno dodavanjem kalcijum karbonata, pošto su te materije dobro pomešane. Telo, koje ovako nastaje da se vrlo dobro ispariti, taloži se lako na dno a može se dobro odvojiti kroz filtar.
Za biološke ceiji razne vrste može se dobro upotrebiti na vazduhu postojan oblik fenolastih tela na pr. za poboljšanje zem-ljišta ili za spravljanje metana eventualno posle dodavanja neorganskih hranjivih materija. Pošto su fenolasta tela spravljena u pravcu dragocenih humusnih materija protivno materijama humin-kiseline i kon-denzacionim proizvodima, koji liče bakelitu, to je razumljiva njihova upotrebljivost za biološke ceiji. Njihovo lako i jeftino spravljanje vrlo je važno zbog toga, jer takve malerije često potpuno nema ili ih malo ima u zemljištu, a one su se do sad mogle veštački spravljati šemo vrlo teško iz mr-kog uglja i treseta. Obradivanje biljnih vlakana u tom pravcu zajedno sa proiz-vodnjom celuloze bilo je davno celj hemi-čara. Prema ovom postupku mogu se tak-ve materije spravljati i pretvaranjem fenola zajedno sa podesnim biljnim vlaknama u fenolastom postupku. U ovom se slučaju može izvesti čak i kuvanje s obzirom na tu celj bez naročitog obzira na celulozu.
Druga upotreba fenolastih materija, dobljenih prema navedenim podacima sasto-ji se u obradi pomoču vakum-destilacije dodavanjem na pr. cink-amonium ili mag-
nezium-hlorida, pri čemu fenoli odlaze, a ostaje aktivni ugaij. Može se primeniti i vakum-destilacija sa pregrejanom parom, pri čemu se mogu ograničiti pojave razlaganja. Uostalom treba napomenuli da se kod celog postupka mora obratiti pažnja na dejstvo metala u aparaturi.
O dobljenim celulozama treba reči, da one imaju vrlo veliku čistoču u pogledu udrvljenih supstanaca, ostataka smola i belančevina, ali tako dobra vlakna da je na pr. stepen čvrstoče, koji se na uobiča-jen način ustanovi na hartijama, izradenim od ove celuloze, vrlo visok i delimično vanredno visok. Delom je to posledica po-menutog dobrog prodiranja tečnosti za ku-vanje. Tako se može objasniti i to, što kod ovog poslupka protivno od drugiž postu-paka ne igra ulogu starost i vrsta drvela za mogučnost okluzije. Mogu se na pr. uvek istom tečnošču za kuvanje i na način naveden u primeru obradiveti sve vrste četinara i brsnatog drvela pa i bambus. Uvek se dobijaju odlične materije i vanredno veliki dobitci. Naročilo naginju celuloze pri preradi u hartiju mnogoželjenom obrazovanju izdvojenih vlakana. Zbog svoje čistoče dadu se celuloze bez smetnji pre-radivati u mašinama za hartiju a daju i odličnu veštačku svilu, koja ima dobra opšta svojstva i vanrednu mekoču.
Materije slične šečeru, koje vode poreklo iz biljnih vlakana kao manan i ksilan, mogu se dobiti iz suvišnih tečnosti za kuvanje, čim se one odvoje od bazisnih te-la, taloženjem ovih tela. One ne mogu fer-mentisati pošto se izvede tretiranje kakvom kiselinom. Ponovno dobijanje alkalija je poznalo, ali kod ovog postupka sa raznih razloga može se izvesti s večim preimuč-stvom nego li kod natrium poštupka.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za okluziju biljnih vlakana i za pretvaranje fenola pomoču poznatog fenolastog postupka radi dobijanja celuloze izdvajanjem lignina iz tela po moguč-stvu jednakog sastava i za proizvodnju le-nolastih tela, koja pri torne nastaju i imaju takav sastav, da su ona upotrebljiva za spravljanje hemiskih pretvorenih proizvoda za biološke celji i opel kao polazne materije za postupak okluzije, naznačen time, što se za to uzimaju takva biljna vlakna, čiji su fermenti za disanje i slična tela učinjeni neškodljivi (bez dejstva) zagre-vanjem.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što su fermenti za disanje i slična tela pri početku procesa kuvanja učinjeni neškodljivim naglim dovodenjem odgovara-juči visoko zagrejane tečnosti za kuvanje u
prethodno zagrejana biljna vlakna, koja se nalaze u eventualno vrelom kotlu za kuvanje.
3.	Postupak za okluziju biljnih vlakana i za pretvaranje fenola pomoču poznalog fe-nolatnog postupka upotrebljavajuči tečnost za kuvanje, koja sadrži pored fenolata Slobodan fenol ili slobodna fenolasta tela,radi dobijanja celuloze, izdvajanja lignina iz tela po mogučstvu jednakog sastava i za proizvodnju fenolastih tela, koja pri torne nastaju a imaju takav sastav da su ona upotrebljiva za spravljanje hemiskih pretvorenih proizvoda, za biološke celji i opel kao polazne materije za postupak okluzije, naznačen time, što je sadržina slobodnog fenola ili sličnog za vreme procesa kuvanja delimično najmanje odprilike za polovinu veča nego što odgovara sadržini alkalija u do-tičnom fenolatu.
4.	Postupak za okluziju biljnih vlakana i za pretvaranje fenola pomoču poznatog fe-nolatnog postupka dovodenjem alkali za vreme procesa kuvanja, radi dobijanja celuloze, izdvajanja lignina u telima po mogučstvu jednakog sastava i za proizvodnju fenolastih tela, koja pri torne nastaju a imaju takav sastav, da su upotrebljiva za spravljanje hemiskih pretvorenih proizvoda, za biološke celji i opet kao polazne materije za postupak okluzije, naznačen time, što se alkaiije dovode ispod najviših temperatura na taj način, da su one pri naila-ženju na biljna vlakna več zasičene sastoj-cima tečnosti za kuvanje.
5.	Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što se za vreme procesa kuvanja pri-menjuje najviša sadržina fenolata pre po-stizanja najviših temperatura.
6.	Postupak prema zahtavu 4, naznačen time, što se alkaiije unose za vreme procesa kuvanja samo ili večim delom tek posle prethodnog tretiranja biljnih vlakana ispod najviših temperatura.
7.	Postupak prema zahtevima 1, 3 ili 4, kod kog se tečnost za kuvanje ponovno spravlju redovnim odvajanjem fenolnog sa-stojka, koji nije više potreban i dopunjava-njem tečnosti, naznačen time, što se ponovno spravljanje vrši tek pri narednom kuva-nju pošto se delimično razlože biljna vlakna.
8.	Postupak prema zahtevima 1, 3 ili 4, naznačen time, što se upotrebljavaju tako visoke koncentracije fenolata za vreme pri-mene najviših temperatura, da je za rastva-ranje fenolastih tela iz biljnih vlakana do-voljno vreme oko 2*/2 do 4 časa.
9.	Postupak prema zahtevima 1, 3 ili 4 kod kog se gasovi, koji nastaju pri kuva-nju i ugljovodnici uklanjaju, naznačen time, što se oni zbog izbegavanja sporednog-dejstva, koje bi škodilo biljnim vlaknama^
izdestilišu iz tečnosti za k u vanj e posle Ruvanja i pre ponovne upotrebe tečnosti za ili iz tečnosti za Ruvanje, Roja cirkuliše iz-van dejstvujučeg prostora kotla za Ruvanje i izvan pernog prostora, Roji se naiazi nad tim dejstvujučim prostorom kotla.
10.	Postupak prema zahtevima 1, 3 ili 4, naznačen time, što se fenolasta tela, Roja se nalaze u suvišnoj tečnosti za Ruvanje, dalože tretiranjem ugljenom kiselinom eventualno dodavanjem ugljo-vodonika ili pak ;-posle potpune ili delimične izdestilacije po-^stoječih ugljo vodonika.
11.	Postupak prema zahtevu 10, nazna-
čen time, što se tečnost za Ruvanje, koja se ima razložiti, osim toga pre, za vreme ili neizmenično sa tretiranjem ugljenom kiselinom, tretira kalcijumom ili sličnim materijama.
12.	Postupak prema zahtevu 10 ili 11, naznačen time, što se taloženje i odvajanje vrši pri niskoj temperaturi.
13.	Postupak prema zahtevima 10, 11 ili 12, naznačen time, što se fenolasta tela posle njihovog odvajanja, eventualno posle prethodnog ispiranja, tretiraju zemno alka-lijama, njihovim karbonatima ili njihovim mešavinama.