eOSTARINA' PUA'ĆENA’ U GOTOVU
CENA T.— DIN.
Ш1ЈИ (UM
		
glasilo saveza sokola kraljevine		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJO!	Izlazi svakog pefka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br, 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 12 juli 1940 God. XI • Broj 28
Sokolsko hodočašče na Kajmakčalan
Hodočašče pretstavnika jugoslovenskog sokolstva na Kajmakčalan, na današnji Petrovdan, dan slave kajmak-čalanske spomenkapele, — za čijeg se domačina ove go-dine primio Savez Sokola K. J., — pretstavlja u ovom trenutku, više nego ikad, SIMBOLIČKI ČIN M1STIČNOG DODIRA SA ŽRTVENIKOM NAJVEĆEG SAMOPREGO-RA, najnepokolebljivije vere, najuzvišenije žrtve i najne-uporedivije slave, — za sve što sokolstvo u ovom času proživljuje i radi, za sve njegove napore, stremljenja, nade i verovanja, ko ji pretstavlja ju ujedno i verovanja čitavog našeg naroda.
DUH KAJMAKČALAN A JE NAJUZVIŠENlJI NASTA-VAK KOSOVSKOG DUHA. Proboj solunskog fronta, ta-koder velik po junaštvu i slavi, imao je daleko večih vidnih posledica, jer je nakon njega, u retkom naletu, bila oslobodena čitava otadzbina i postignuto potpuno oslo-bodenje i ujedinjenje našeg naroda. Posledice Kajmakčalana bile su, naprotiv, vrlo skromne, — zauzeče Bitolja i okoline, — a naš narod je gotovo čitave dve godine posle njega morao još uvek da snosi protivničku silu, i naša vojska, da uz najteže napore produži borbu. Pa ipak je v čitavom našem narodu Kajmakčalan uzdignui na rang najviše naše slave posle Kosova, — upravo zato što je bio težak i nadčovečanski mučan, kao i Kosovo; — što je to bila borba sa neprijateljem, koji je bio nadmočan i još u punoj snazi; — što je toni bitkom srpska vojska, tek opor avl jena posle Albanije i Krfa, i bez ikakvih rezervi, viteški htela da pomogne ostalim saveznicima; — i što su životi, žrtvovani na Kajmakčalanu, pali u fana-tičnom zanosu, da makar i naj man je parče srpske otadž-bine otmu neprijatelju, i da se sa tog parčeta spreme za konačnu pobedu. Tim činom je srpska vojska pokazala brači u porobljenoj otadžbini, i svima koji su verovali u njenu pravednu stvar, širom celog sveta, da ni strahote uzmaka preko Albanije, ni umiranja na Vidu nisu mogla tfa je slome, i da če ona, udružena sa jugoslovenskim do-brovoljcima, doneti konačno oslobodenje, — pre ili posle! Dok je proboj solunskog fronta mogao več unapred, bar sa pedeset od sto, da računa na uspeh, na Kajmakčalanu jc uspeh bio gotovo izvan logičnih kalkulacija; ali je zate ležao u duši, zanosu i veri onih, koji su odlučili da izvojštt pobedu, ili da izginul
U torne je VELIKO SIMBOLIČNO ZNAČENJE KAJ-MAKČALANA ZA DANAŠNJICU, ne samo za nas Sokole, nego i za sve svesne sinove Jugoslavije, ma kome njenom delu, ili grupi pripadali, a koji ni u najtežim prilikama ne žele da klonu, reč uvek veruju u konačnu pobedu sva-kog napora, koji je zasnovan na pravdi i samoprčgornom junaštvu, te na ozbiljnoj spremi i budnoj svesti, ma kakva bila sila, ko ja mu stoji nasuprot. Duh Kajmakčalana je Protivan svemu što znači kolebljivost, malodušnost, de-{anzivnost po svaku cenu, oslanjanje na betonske utvrde, j što vodi do sloma. Obratno, — DUH KAJMAKČALANA JE DUH NAJSMIONIJE PREDUZIMLJIVOST1, ODLUČ-NOSTI, SAMOPUZDANJA, FANATIČNOG RIZIKA 1 VERE U POBEDU, protiv svega što je tehničko, a cime. je pro-tivnik raspolagao daleko više, nego li oni koji su Kajmak-čalan osvojili. Taj duh pokazuje, da čak i onda, kada su vrata u slobodu zabarikadirana planinskim urvinama, visokim po nekoliko hiljada metara, i okupiranim od daleko nadmočnijih snaga, — ona moraju da se otvore, kad na njih kuca srce junačko, ljubav za rodnu grudu i vera u pravdu Boga velikoga!
Izaslanstvo jugoslovenskog sokolstva pošlo je na °vo hodočašče BAŠ ZATO, DA SE NA IZVORU NAPOJI Tim DUHOM I TAKVOM VEROMI Sve naše članstvo je na današnji dan, u misli i u srcu sa svojom bračom hodo-časnicima, napajajuči se skupa sa njima na istom izvoru, sa željom da taj duh preliju u čitav narod, za sve borbe ko je nas čekaju, bile one krvave ili nekrvave!
Povodom jubileja dr. Lazara Cara
Prilikom osamdesetgodišnjice života DR. LAZARA CARA, o kojoj je „Sokolski glasnik“ do-neo opširan članak u pretproš-lom broju, Savez Sokola K. J. je uputio br. L. Caru pismo ove sadržine:
Dragi brate starešino, — Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije smatra za prijatnu dužnost i rečnu priliku, što može da Ti čestita 80-godišnjicu Tvog retko plodnog života, ispunjenog ne-prekidnim radom i sjajnim delima, na korist naroda, otadžbine i čo-večanstva. Jugoslovensko Sokolstvo znade vrlo dobro, da si Ti bio jedan od pionira sokolske misli u našem narodu, i da Tvojim nastojanjima, Tvojim retkim sposobnostma i Tvojoj na daleko poznatoj čestitosti velika sokolska porodica ima da zahvali za mnoge svoje uspehe. Tvoj rad je bio mnogostruk i neumoran, na naučnom, socijalnom, kulturnom i političkom polju, ali si najviše od svoga srca i duše darovao sokolstvu. Tobom se ponosilo pred-ratno hrvatsko sokolstvo, čiji si zaslužni starešina bio kroz dugi niz godina, vodeči ga u duhu je-dinstva i najbratskije saradnje, sa srpskim i slovenačkim sokolstvom; zbog čega si bio progo-njen od naših narodnih neprija-telja, za vreme rata. Ali ta pro-gonstva dala su Ti samo nove snage i nove vere u pobedu ju-goslovenske misli i slovenskog bratstva. Jugoslovensko sokolstvo če ti biti večito zahvalno, što su je baš na Tvoj predlog jedno-glasnim zaključkom, spojili srp-ki, hrvatski i slovenački Sokoli u jeđan jedinstveni Jugosloven-;ki Sokolski Savez. 1 posle, kad više nisi saradivao sa Savezom Sokola K. J., mi vrlo dobro -znamo da si u čitavom svom radu o-stao nepokolebljivi Soko, dobar Hrvat, dobar Jugosloven i srda-čan Sloven, prijatelj i brat svim slovenskim narodima.
Sfečajuči se svega toga, prilikom Tvoje časne &0- godišnjice, Savez Sokola Kraljevine Jugosla vije Te moli, da primiš u ime £i tavog jugošlovenskog sokolstva, njegova bratska čestitanja i naj-srdačnije želje za dug život i što srečnije dane!
*
I Sokolska župa Zagreb upu
tila je takoder Dr. Lazaru Caru, povodom njegovog jubileja, če stitku, u kojoj vrlo toplim reči ma ističe njegove sokolske zaslu ge i njegov rodoljubivi rad, že
leči mu svako dobro.	____
asi
SOKOLSKO HODOČAŠČE NA OPLENCU Sokolsko društvo Kač, župa Novisad, organizovalo je izlet na Oplenac. 70 članova toga društva pošlo je autobusima da poseti grob Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra, a posle toga su poftetili Bukovičku banju i Venčačku ndrugu, te se poklonili grobu Neznanog junaka na Avali.
ПУТЕМ НОЕОГ [0К0ЛСК0Г АМТ0М1Д
Соколска Братства и Повереништва треба да проиесу сокомку цацноналну мнсао до најудаљенијих кутаиа Отаибине!
Са много страна долазе вести снажној акцији наших жупа друштава на организацији Соколских Братстава и Повере-ништава. Наша Братства и По-вереништва имају за циљ, да повежу све крајеве наше отаџ-бине уз моћну соколску орга,-низацију, да засеју семе еокол-ске националне мисли у најза-баченије делове земље и да ство-ре језгро соколске организаци-је и у оним местима, где је до-сад није било.
Стога се, из Савеза СКЈ, ор-ганизацнји Братстава и Повере-ништава поклања највећа пажња. Свака вест о новом Братству и Повереништву ретставља за Са-вез још један доказ животне снаге соколства и његове спрем-ности, да са увећаном органи-зационом снагом послужи оним интересима, којима је посвеће-но сво деловање соколске орга-низацнје, добру Краља, народа и отат.тбине! Кад се у овим ве-ликим дглшма јавља у широким народним рсдотшма оваклв ода-зив за органнзациЈу соколских Братстава и Повореништава, тр је знак, да народ у своје сокол-ство гледа са надсм и позере-њем. Соколство неће изневерити очекивања народа и оно he, ca новим напорима, са новим пре-галаштвом и одушевљењем, о-диста преузети све дужности, које му се, као водећој нацио-налној органнзацији, намећу.
Акцију оснивања Братстава и Повереништава треба настави-
ти са повећаним трудом н на-стојањем. Тај соколски улазак у најшире редове народа, тако одушевљено поздрављен на свом почетку, треба надовеза-ти на све ширу и емишљенију, планску акцију, са циљбм да не буде ни једног места, нм m* станца у нашој земљи, у нмм неће соколска национална ми> сао службе отаџбини имати eeo* је апостоле и борце.
Стога очекујамо од жупа и друштава нов снажан напор у овом смеру. Очекујемо извешта-је, који he нам донети нове до-казе о правилно схваћеном за-датку, који смо поставили со* колском организацијом Братста-ва и Повереништава. Сваки дан нека донесе нов успех у овом послу. Све зависи од нас. У. сваком месту и сеоцету нма људи који чекају само ва н&ш позггв и на наш глао. Акција Братстава и Повервниттава отвара пут новог апостолства у соколству. Она отвара путвве у срца народа и на широка про-странства националног живота, одакле he соколство бити за-дахнуто новим снагама, за сво-ју нову одговорну миисју у саr дашњостн.	•:
• -!*
Моле се све братске Жугтв, да управи Савеза доставе испу-њене формуларе о основаним Соколским Братствима и Пове-реништвима.
Soko nek pomogne sokolu!
Piše nam prijatelj: Čitav niz dopisa, objavljenih u „Sokolskom glasniku11, sve-doči o tome da prilike, za članove Sokola u Banovini Hrvatskoj, a naročito u nekim krajevima bivše Primorske banovine, nisu ni najma-nje ružičaste. „Sokolski glasnik11 beleži, medutim, samo lične napadaje, kao i napadaje na sokolske domove i privatnu imovinu, te premeštanja i otpuštanja či-novnika itd. Ali ima i drugih područja, na kojima su članovi Sokola izvrgnuti teš-kom oštečivanju, a o kojima do sada nije bilo reči. Ma da formalni bojkot trgo-vaca, industrijalaca i obrtnika Sokola nije bio najavljen, izvestan stvarni bojkot ipak postoji, ne naravno u svima krajevima, ali prilično Štefan. Široki slojevi, a naročito seljaštvo, ne učestvuju u tom bojkotu, jer im je važ-nije, da dobiju dobru robu, u/. jeftinu cenu i da budu dobro pcoluženi, nego li da se ;pr>ninaju partizanskim osve-  u. Tui-ve pojave se pri-
mećuju ponajviše u varoši-ma, i to prema onim istak* nutim Sokolima, koji imajo ugostiteljske radnje, kafane, berbernice, manje prodavnice itd. Od izvesnih zadrtih voda, sa protivničke strane, izdata je parola, da niko ne sme da poseduje lokale i radnje tih Sokola, tako da su ta brača prilično ošteće-na, pogotovo ako se desi, da Sokoli u odnosnim mestima pohadaju i dalje protivničke lokale i radnje, a ne dolaze u pomoč svojoj teško pogo-denoj brači.
Mi ne želimo, naravno, da se služimo metodama pro* tivnika, niti da sejemo još veču mržnju i razdor, pa nam zato ni na kraj pameti ne dolazi, da odvračamo sličnim bojkotima, ili da pozivamo braču Sokole da ne posečuju lokale i radnje o-nih koji nisu Sokoli, ili koji su sokolski protivnici. Ali na jednu stvar imamo potpuno pravo, i to želimo u ovom članku naglasiti, — da je je-dna od najsvetijih dužnosti
Sokola, da bratu u ncvolji pomognu i da ne dozvole da, usled zloče protivnika, bude ©štečen. Tamo gde ne posto-ji tendencija bojkota, ili o-štečivanja sokolske braće, treba i Sokoli da postupaju pomirljivo. Ali, u slučajevi-ma gde se vidi, da neki brat propada samo zato što je Soko, i što ga zbog toga protivnici bojkotuju, — naj-osnovnija dužnost svakog Sokola glasi, da tome bratu pritekne u pomoč, time što če on sam kupovati kod njega i posečivati njegov lokal. To nam ne može niko pri-govoriti, jer to nije bojkot drugih, več pomaganje svo-ga! Uzrok za takvu meru ne leži u držanju Sokola, več u držanju protivnika.
Stavljamo ovo na srce svoj sokolskoj brači, ne samo onoj koja žive u odnosnim krajevima, več i onoj koja putuju tamo iz drugih krajeva. U vremenima, kad protivnici nemaju prečeg posla, nego da napadaju i oštečuju Sokole, moramo mi Sokoli na svakom koraku bratski da se pomažemo, i da na svaki način pritekne-mo u pomoč onima, koji su oštečeni zbog svoga rodo-ljubivog rada.	M.
Iz Načelništvai Tehničkog odbora Saveza sokola
Na sednicama Načdništva Saveza sokola, pored važnih sokolskih problema, koji zasecaju u telesno-vaspitnu granu sokolskog delovanja, raspravljano je i o programu rada za leto i jesen u svim sokolskim jedinica-ma. Odlučeno je, da se održe sve predvidene utakmice iz programa SOP, kao savezne stre-ljačke utakmice, savezne velosi-pedske utakmice, utakmice u košarci, lakoj atletici. Raspravljano je i o velikoj sokolskoj štafeti, koja će se održati na Ro-dendan Nj. V. Kralja, o izmeni njenog pravca itd. Konstatovano je, da su instruktorski tečajevi SOP po sokolskim župama, kao u Splitu, Šibeniku, Mariboru, Petrovgradu, Karlovcu (Zagrebu i Sušaku) održani sa veoma dobrim rezultatima. Zaključeno je, da i sve ostale župe moraju ove tečajeve održati u sedištu župe. Za tajnika Tehničkog odbora Saveza izabran ie Ivan Sedlaček, bivši savezni prednjak i voditelj kancelarije Tehničkog odbora. Primljeno je na znanje održava-nje naraštajskih tečajeva u Sušaku, koga če voditi Rafael Ban, i u Sarajevu, koga če voditi Janko Kavčič.
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Sokolsko društvo Ljubljana II
je priredilo u nedelju, 30 juna, vrlo uspelu javnu vežbu, spojenu sa unutarnjim otvorenjem svoga novoga doma, koji nosi ime „Sokolski dom Kralja Aleksandra U-jedinitelja“. 1 pored nepovoljnog vremena naštup je imao vrlo lep uspeh. Na vežbalište je došla velika množina sokolskih prijatelja, pretstavnici vojske, i Sokolske župe Ljubljana, zatim pretstavnici ostalih društava iz oko-line itd. U javnoj vežbi su nastu-pile sve društvene kategorije, sa vrlo lepim uspehom. Vežba je ng-žalost morala biti prekinuta zbog iznenadne oluje, ali je zato u dvorani novog doma nastavljena zabava, koja je protekla u naj-boljem raspoloženju.
*
Sokolsko društvo u Kastvu,
blagoslovilo je kamen temeljac svoga Sokolskog doma, na Vi-dovdan ove godine. Blagoslov je izvršio velečasni gospodin Žiganto
РДД С0К0ЛСКИХ ЧЕТД ЖУПЕ СК0ЛЉЕ
Соколска чета Бабуш (Уроше-
ван), једна од најраднијих ка подручју жупе, са великим у-СП€ХОМ спроводи соколску миси-'ЗУ у евоме крају. Чета је оку-пила велики број мештана, чоји са ннтересовањем прате и обил-но помажу рад и настојањз та-мошн>их учитеља, брата и сестре ИакшиК. Чета се учланил? у Српско пољопривредно друштво, основала је задругу за сакул-'љање лековитог биља и повела акцију за оснивање задруге за набавку пољопривредних спра-ва. Створиће огледно пољ^ за кгје ће један брат поклонити потребно земљиште. Идуће зиме одржаће се пољопривредиа кз-ложба, а У месецу септембру v Чети ће се одржати домаћичко-ткачки течај за сестре из свих »Јета друштва Приштина и Уро-шевац. Чета има одлично уређе-»у књижницу и прима гае*т рзз-HWt соколских и других листо-ва. Имају такође стрељачки и псзоришни отсек, који се napodimo у току прошле зиме исга-као у приказивању многоброших комада. Чета држи преко зиме ђлчко-соколску дечју кухињу у к. јој се прехрањује преко 4С ученика.
Соколска чета Елез (Уроше-nan), која је по својим ретким успесима на Петровој петолеши позната и изван жупе Скопљг, ради и поред тешких услова са великом љубављу за соколск} дело. Чета је из сопствених сред-става набавила врло лепу ззота ву за чије се освеНење спремл јавиа вежба. Основали су стре-љачки отсек и задругу за са-купљање лековитог биља, ч пс-вели су акцију да се ocnyte и задруга за набавку пол>опри-вредних справа. Уписали су се аа члана Српског пол>оприво.;д-иог друштва. Чета има врло 6i-гату књижнииу и примл пет рззиих листова. Ова чета сз у* спехом је завршила све посло-ве, на које се заветов«ла у вези са Петолетком, а многе oi њих в прсвазишла чак и са 20D°/e-
Иако су од чланова Управе све-ra остала два брата непозвана на војну вежбу, чета није из-губила главу, већ и даље ради подешавајући свој рад тренут-ним приликама, које у чети вла-дају.
Чета у Ђенерал Јанковићу
(Качаник) и поред изузетно тешких прилика настоји да се рад соколски корисно одрази на средину у којој чета спроводи соколске мисли. Чета има лепу књижницу, прима више листова, стрељачки отсек, позоришни и музички отсек. Чета је на школ-ском плацу у вези са заветом на Петрову петолетку засадила воћне саднице.
Чета у Сувом Долу (Пришти-
на) настоји такође да заџочете послове у оквиру Петрове пето-летке приведе крају иако су са-дањим светским приликама знат-но отежани услови за рад. По-диже свој дом за који су члано-ви сами допринели материјал и дали потребну радну снагу. И-мају књижницу и примају неко-лико листова. Уписали су чету за колективног члана Српског пољопривредног друштва, а no-вели акцију за оснивање задру-ra за сакупљан>е лековитог биља и набавку пољопривредних спра-ва. Основали су тамбурашки оркестар.
VIDOVDAN NA KORČULI
Pišu nam iz Blata, na Korčuli:
Na poziv Plebanskog ureda rimo-katoličke župe u Blatu, dostavljen okružnicom na potpis svim mesnim uredima, ustanovama i školama, održane su na Vidovdan zadušnice „za upokoj poginulih junaka za slobodu i ujedinjenje naše domovine". Zadušnicama ni-su prisustvovala školska deca, a spremljena sedala u crkvi uzalud su čekala nastavnike. Školska deca su, medutim, galamila izpred crkve, — bas za vreme akta pieteta neimarima Jugoslavije. Nisu deca kriva, jer im niti uobičajeno spo m en-predavanje o Vidovdanu nije održano...
Katolički župnik osvečuje kamen
Ivan, župnik .Sv. Jelene u Kastvu. U kamen-temeljac' uzidana je
spomenica. Sokolsko društvo u Kastvu time izvršava svoj zavet Petrove petoljetke, i to prigrad-njom gombaonice svome starom Narodnom domu.
*
Sokolsko društvo Kragujevac
proslavilo je i ove godine na svečan način Vidovdan, verno tradiciji ovog srca Šumadije, koje uvek u presudnim časovima ume da kaže pravu reč. Posle bogo-služenja u crkvi sakupilo se članstvo u sokolani, a zatim je povorka svih sokolskih kategorija, sa starešinstvom na čelu, pozdravljena od mnogobrojnog gradan-stva, prošla pred spomenik palim Šumadincima. U 11 časova služeč je parastos, a Sokoli i Sokolice nosili su velik venac od svežeg cveča. Prisustvovao je oficirski hor Šumadijske divizije, pretstavnici vlašti i udruženja, te veliko mnoštvo gradana i seoskog sveta iz okoline. Pevao je hor ženske Zanatske škole, pod upravom S. Karajankoviča. Prosvetar Sokolskog društva Kragujevac, brat Milan Sretenovlč, sveštenik, odr-žao je tom prilikom besedu, koja je ostavila najdublji utisak na sve prisutne. Podvukao je znače-nje Kosova za naš narodni otpor i za čitavu Evropu, koja mnogo duguje našem narodu. Toga se treba setiti i u današnjim teškim vremenima i verovati u pobedu dobra nad' zlim, vrativši se kultu Kosova i hrabrosti Obilica. Muzika Sokolskog društva Kragu.ie-vac-Matica, otsvirala je posmrtni marš. Popodne je priredeno dečije sokolsko poselo, a u veče vrlo uspela tehničko-prosvetna akademija, na kojoj je pozorišni otsek Društva Maticš prikazao rotnu epizodu „Srpske duše“. Po-■Kta je bila tolika, da velika sala nije m Tla da primi sve prisutne. *
Sokolsko društvo Borovo priredilo je 16 juna izlet ladom od Vukovara do lloka. Voda puta bio ie brat Vlado Hodovski, a
izlet je imao vanredan uspeh. U lloku su posetili Vinagradarsku školu i u najlepšem raspoloženju se vratili u Borovo.
*
Sokolsko društvo Split priredilo je, 5 jula, svečanu proslavu dana Sv. Cirila i Metodija. U programu je uzela učešča sokolska muzika, pod dirigiranjem M. Stankoviča, te naši poznati umetnici, g-de Maričič i Peraiič, i g. Petar Markovič.
*
Sokolsko društvo Beograd I
priredilo je u prošlu nedelju utak-
micu naraštaja sa članstvom Rus-kog Sokola na letnjem vežbalištu ruskog Sokola u Devojačkoj u-lici. Članstvo ruskog Sokola pokazalo je lep napredak u odboj-ci, ali je ipak pobedila ekipa na-raštajaca Sokola I, sa rezultatom 15:10 i 15:8.
*
Sokolsko društvo Kaštel Suču-
rac je održalo proslavu Vidov-dana, sa svečanom akademijom. Nastupile su sve kategorije sa sletskim prostim vježbama. Sa muškom i ženskom djecom izve-le su se 2 alegorijske slike. Diletantska sekcija izvela je dramu u 2 čina „Vidovdanske žrtve“. U-spjeh je bio potptm.
*
Sokolsko društvo Mandalina o-
ve je godine skromno proslavilo Vidovdan, zato što su od duže vremena na vežbi mnogi članovi koji vrše glavne službe u upravi i prednjačkom zboru. Kroz zadnja 3 meseca održavao se, u ve-čem delu sokolskog doma, radio-telegrafski tečaj podoficira suho-zemne vojske, koji su u domu i stanovali. Brat starešina održao je predavanje o Vidovdanu te po-zvao sestre i braču, da u ovim sudbonosnim vremenima slede požrtvovanim radom primer kosovskih junaka.
*
Sokolsko društvo Nova Gradiška je na skroman način proslavilo Vidovdan. Starešina dr. Gajski održao je zadržajan pozdravni govor istaknuvši etičku stranu vidovdanske misli, a društveni prosvetar, brat Svetozar Lončar, je u iserpnom govoru ocrtao po-litički razvoj dogadaja koji su prethodili kosovskoj bitci i ista-kao veličinu i vrednost kosovske misli u našoj vekovnoj borbi za nacionalno oslobodenje.
Sokolsko okružje pakračko
priredilo je vidovdansku proslavu pod vedrim nebom, u Pakra-cu, koja je izvela najdublji utisak. Vlasti su bile proslavu za-branile, ali je to još više povečalo njen uspeh. Parastos je održalo 5 sveštenika, a na proslavi se okupilo mnogo Sokola iz Pa-kraca i okoline, te odred vojske sa komandantom. Izveden je vrlo lep program, posle koga je održao sjajan govor starešina, Dr. Milenko Markovič. Bio sam duboko ganut njegovim govorom, koji je prikazivao stradanja našeg naroda, od Kosova do danas, i njegovu junačkti borbu za oslobodenje i ujedinjenje. Svi-ma Sokolima su oči sjale, kad ih je brat Dr. Markovič pozivao, da budu verni kosovskim tradicijama i spremni da se bore za ne-zavisnost Jugoslavije, jer naše junačko pokoljenje ne može ni-kada da bude sramno roblje. Ni* kako ne razumem, zašto se pokušalo ovako divnu proslavu za-braniti, kad na njoj nije bilo reči o drugome, nego o odbrani Kralja, naroda i Jugoslavije. Zailac Stevan, seljak dobrovoljac
Pohod na Kajmakčalan
U trenutku kada profiteri javni. Interese lične iznad opštih dižu, Iz domaje cele, na Kajmakčalan slavni,
Sa pietetom mnogi poklonlci stižu.
Za slobodu, ovde, junači su pali, Koji nisu hteli da živote štede, Jer su instinktivno dušom osečali, Prinesene žrtve kol’ko tadavrede.
I, čineči ovo poklonjenje sveto,
U srcima svima isti pogled vlada: „Dok se svet bez duše trese i propada
I kida se meso, na sili uzeto,
Mi čemo, nošeni kultom misli vaše, Biti mrtva straža otadžbine naše.“
Stanko O. Stankovič
Течај Уније за заштиту деце, за соколице
Унија за заштиту деце одржа-ла је специјални течај за соко-лице, који је успешно завршен. Течај се је одржавао у просто-ријама „Дома ученица”, у Крун-ској улици, а завршило ra je 40 соколица из београдских сокол-ских друштава. Течај је трајао месец дана, а предава«а је: »п-шта хигијена детета, опхођење с децом, исхрана деце, опхође-ње с децом у склоништима у, случају рата итд.
Предавачи су били: г.г. Др. Сарван, Др. Вуловић, Др. Сми-ља Костић, Др. Вајс-Гајић, Др. Милош Поповић, Др. А. Скала и сестра Антонија Шифер. Те-чајке су посетиле Материнско удружење, Прихватилиште у Звечанској улици и Дечије оде-љење Болнице железничког о-собл>а, где се сада налазе -на практичним радовима.
Течај је у сваком погледу ус-пео, а тому су много допринели предавачи, водница течаја Мр. фр. Живка Мелентијевић и саме течајке, које су пажљнво пра-тиле предавања и часове.
И. С.
Iz sokolske župe Osijek
Na sednici Stručnog odbora župe, 23 juna, izvršeno je kon-stituisanje ovog odbora, kako sledi:	članski	otsek:	Petelin,
Srb, Slijepčevič i Vukičevič; — naraštajski otsek:	Šafar,	Straž-
nicki, Sila i Ilakovac; — dečji otsek: Hodovski, Ilakovac i ing. Kvapil; — otsek za medužupsko takmičenje: Vukičevič, Ilakovac i Šafar.
Izvestioci: za laku atletiku: I* lakovac i Sila. Plivanje: Hodovski. Štampa Slijepčevič. Pregled jedinica:	ing.	Kvapil. Tečajevi:
ing. Kvapil i Slijepčevič. Takmi-čarske igre: Petelin i Srb. Vojno-odbranbeni: ing. Kvapil. Streljanje: Ilakovac i ing. Kvapil. Vodstvo administracije: Ilakovac. Za-pisničar Ilakovac.
Na sednici su doneti potrebni zaključci u pogledu održanjđ 10-dnevnog odbranbenog tečaja. Rešeno je, da se za članove Stručnog odbora župe održi jed-nodnevni tečaj odbranbenosti.
Sva predvidena neobvezatna takmičenja, ona u lakoj atletici, plivanju i odbojci imaju se održati u termine, koji su utvrdeni na sednici zbora društvenih i četnih načelnika. — Ove godine, po prvi puta, raspisače se bojna takmičenja sa izvidnicama, po tri člana, odnosno naraštajca, prema predlogu bratske sok. župe Maribor. Ovo takmičenje če s€ održati u toku meseca sep«em-bra ove godine u Osijeku.
B. S.
JE LI DANAS VREME ZA OVAKVE VULGARNOSTI I KO ODGOVARA ZA NJIH?
Uvek smo delili odgovorne političare od neodgovornih bukača, čak i onda kada se radi o grupama koje su u največoj protivnosti prema sokolstvu i jugosloven-stvu. Hočemo da istrajemo na torne i dalje, ali je zato potrebno, da se odgovorni političari sami ograde od tih bukača, bar u današnjem trenutku, koga svi odgovorni Priznaju da je naročito sud-bonosan, i kada se sa strane *vih merodavnih iz dana u ban naglašuje potreba što jače povezanosti našeg jav-n°g mišljenja, unutarnjeg sredivanja, smirivanja itd.
U takvom, eto trenutku, ~~ kad čitava rodoljubiva stampa, koja je svesna odgovornosti, izbegava svako Podsticanje medusobnih spo-fova i mržnje, mogu se u Jednom delu hrvatske štam-Pe> pa i takve koja se pri-znaje kao organ HSS, iz dana u dan čitati najvulgarniji napadaji na Sokole i Jugo-slovene, kao da je sve to od nekog zakletog neprijatelja naše zemlje poručeno, da navlaš truje atmosferu. Tipi-can primer takvih napadaja Pfetstavlja članak „Revoluci-Ja“. objavljen pre nekoliko °зпа u splitskom „Hrvat-®kom glasniku1*, u kome se tzmedu ostalog kaže:
»Ali bez obzira na to što mi imamo jedan dio naše domovine djelomično slobodan, ipak je iluzija i varka mišljenje da mi možemo potpuno osloboditi čitavu domovinu, i nju unutra urediti enako kako to mi hočemo, ako ne postupimo prema protivniku energično bez sentimentalnosti i odlučno... Prvi korak u torne moralo je biti Čiščenje onoga smeča, što nam ga je ostavila diktatura poslije njena pada. To smeče, što je sisalo naš narod i ispi-jalo njegovu krv do iznemog-losti, bili su brojni „jugoslo-venski patrioti1', koji su se u-gnjezdili po svim nadleštvima i koji su, dok je hrvatski narod proživljavao najteže bolo-ve i grcao u suzama, primali visoke nagrade za „nacionalne zasluge". A te „nacionalne zasluge" sastojale su se jedino i isključivo u torne, što se jače tlačio i ubijao hrvatski narod.
Sto onda može biti ispravnije ’ tačnije od onoga što tražl taj namučeni narod? On hoče čiščenje tih čankohza što ih je ostavila diktatura po državnim 1 samoupravnim tijelima". v Kad tako piše „Hrv. stra-2a“» „Hrv. gruda11 itd., može uyek da se kaže, da ti listo-У* ne pretstavljaju politiku pa se time stvar „likvidira11. Ali „Hrvatski glasnik11 Je priznat kao organ HSS 2a područje bivše Primorske banovine, pa se tu samo od sebe postavlja, i pitanje to-Па i pitanje sadržine: Sta li 2riaČi to, da je „jedan dio na^e domovine djelomično s‘Obodan“, i da „mi moramo P°tpuno osloboditi čitavu dornovinu i nju unutra ure-dtti, kao mi hočemo?!11 , A što se tiče „čankoliza11 •»smeča11, koje je „tlačilo i Obijalo hrvatski narod11, — grdnje bi trcbale da pret-s*9vljaju odgovor na opšte 2SraŽanje, što ga je škanda-
lozno šikaniranje nastavnika i ostalih činovnika Sokola, u današnjim sudbonosnim vre-menima, proizvelo na čitavu pristojnu javnost, pa i na sve razumne pristalice HSS. 1 to je ono što treba več je-dnom da se zna. Da li se ta-kav uličarski ton upotreb-ljava sa znanjem i odobre-njem odgovornih faktora, u čije ime list tvrdi da piše, ili ne?... Jer mi ne izbegava-mo, da se utvrde bilo čije krivice. Ako merodavni u Banovini Hrvatskoj, koji da-nas imaju u svojim rukama sve državne i samoupravne arhive, poseduju zaista dokaze, da su premešteni i ot-pušteni Jugosloveni, u Banovini Hrvatskoj, zaista „tlačili i ubijali hrvatski narod11, te da zaslužuju naziv „smeče11, onda treba da te dokaze u svojini listovima iznesu „bez milosrda, bez sentimentalnosti i odlučno11, — umesto da njihovi listovi samo psuju „odlučno i bez sentimentalnosti11, kukavički zaštičeni time, što njihova cenzura oklevetanim žrtvama ne dopusta niti da se brane! Mi smo u „Sokol-skom glasniku11 naveli čitav spisak progonjenih Sokola, sa punim imenom i prezime-nom, pa bi trebalo da se za svako od tih imena navede konkretno cime se optužuje, umesto da se anonimno i paušalno, na najniži uličarski način ti progonjeni rodoljubi vredaju i nazivaju „smeče m11. Kad to čini list, koji se iz dana u dan poziva na to, da govori u ime gg. Mačeka i šubašiča, onda treba da se zna, da li se i ti odgovorni faktori slažu sa time, da se u današnjim vre-menima neodgovorno seje mržnja i razdor, ili ne?
Kad „Hrvatski glasnik11 govori o „revoluciji11, onda se mora utvrditi, da je g. 1918 provedena zaista revolucija, i da su za vreme te revolucije svi protivnici ju-goslovenstva bili sitniji od makova zrna. Pa i ako je bilo razloga da se prema mnogima od njih najoštrije po-stupi, ipak se preko svega prešlo, zato što je želja za konstruktivnom izgradnjom oslobodene otadžbine, bila daleko veča od želje za o-svetom i progonstvima. Onima koji danas pišu u „Hr-vatskom glasniku11 izgleda naprotiv, da je konsolidacija Jugoslavije, pa i same Banovine Hrvatske, deveta briga, i da im iznad svega stoji niška mržnja i otimanje položaja. Pri tom zaborav-ljaju, da i u svojoj vlastitoj sredini imaju autentičnih še-stojanuarskih „Jugoslove-na“, koji su bili na odlučuju-čim položajima, i koji bi daleko pre zasluživali rečnik kojim se „Hrvatski glasnik11 služi, nego li siroti pot-činjeni činovnici, koji su samo vršili svoju dužnost, i koji nisu hteli da menjaju svoje ubedenje ni onda, kada su morali da napuste do-tadašnjc položaje.
Što je najbednije, to je činjenica, da „Hrvatski glasnik11 piše sve to zato, što zna da su ti, koje naziva „smečem11, toliki hrvatski i jugoslovenski rodoljubi, da su u današnjim teškim vre-menima, zbog opšte stvari, spremni da otrpe i najteže uvrede, radije nego li da reagiranjem izazovu još teže svade, i da spoljnim nepri-jateljima pruže argumente za borbu protiv naše zemlje. Znamo pouzdano, da su iz-vesni bukači davali i instruk-cije u tom pravcu, da treba bez ikakvog obzira napadati sokolstvo, pošto je ono, u današnjim spoljnopolitičkim prilikama, prisiljeno da šuti. „Ne smeju da odgovore ni reči, — kazivao je jedan ta-kav „junačina11 — jer se boje za svoju Jugoslaviju!11... I ne računaju krivo, jer či-tava nacionalna štampa u našoj zemlji pokazuje zaista največu suzdržljivost, u uve-renjif, da se odgovorni faktori u Banovini Hrvatskoj ne slažu sa takvim načinom pisanja, pa da če postepeno nači načina da to spreče. Do-gada se medutim, obratno,
— da baš u trenutku kada i najodgovorniji faktori na sve strane daju izjave o potrebi da se naš unutarnji život liši medusobnih sporova,
— ti profesionalni bukači u-dvostručuju svoje grdnje, računajuči da je baš sada došlo vreme, da se nauživa-ju u psovanju jer če, zbog opštih prilika, jugoslovenski jaganjci i opet strpljivo šu-titi.
Znači, dakle, da naša šut-nja samo potstrekava šteto-čine. I zato postavljamo o-tvoreno pitanje, da li se faktori, u ime kojih se „Hrvatski glasnik11 hvali da govori, slažu sa takvim sejanjem mržnje, u današnjim sudbonosnim trenutcima, ili su voljni da u svojim listovima dovedu bar do najosnovnije pristojnosti? Mi smo za mir i konsolidaciju; ali ako je nekome, i u današnjem trenutku, više do osvete i do obračunavanja, nego li do konsolidacije, primarno i to. Samo otvoreno, sa punim i-menima, sa jednakom slo-bodom diskusije za sve, i viteški!
NARODNO - ODBRAMBF.NI RAD U STAROM SIVCU
Sokolsko društvo Stari Sivac
priredilo je uspelu zabavu, čiji program je imao za cilj da om-ladinu o.vog kraja zainteresuje za narodno odbrambeni rad i da joj dade uputstva u tom pogledu. Najpre je održao govor starešina, brat Radovan Kalič, koji je pozvao omladinu da se svom du-šom posveti narodnoodbrambe-noni radu, a zatim su mnogo-brojni Sokoli položili zavet. Posle toga su brača Sava Kolentič, Mile Komnenov i Mihajlo Količ recitovali različite rodoljubive pesme, pa je izveden pozorišni komad „Izdajica", koji je imao veliki uspeh. Odlučeno je da se organizuju i daljnje priredbe u ovom duhu.
Полазак соколских ходочасника на Најманчалан
Уторак на вече одпутовали су з„ Битољ делегати Савеза Соко-ла K. Ј. и соколских жупа узем-љи , који иду на, већ најавље-но ходочашће југословенског со-колства на Кајмакчалан. Ходо-чашће ће се извршити 12 јула, на Петровдан, када Спомен ка-пела на Кајмакчалану слави сво-ју славу. Већ неколико година слави се тај дан, под домаћин-ством неког нашег националног удружења, а ове године се за домаћина примио Савез Соколз К Ј, одлучившн уједно, дз ту прилику искористи да се Соколи из читаве Југославије поклоне па величанственом жртвенику јунзч-
кође своје делегате, а на про-слави ће узети учешћа изасла-ник Њ. В. Краља, затим изасла-ник Министра војске, ђенерал Десан Илић, изасланик Мини-стра за физичко васпитање др. Милан Стијић, изасланик самог Министарства, брат Стјепан Че-лар, те изасланици других мини-старстава. О свему томе, као и току читаве прославе, „Соколски гласник” ће објавити детаљни извештај у идућем броју.
Соколски ходочасници стигли су у Битољ у среду у вече, вр-ло срдачно дочекани од тамош« њег соколства и од родољуби*
Прошлогодишњи помен »а Кајмакчалану. Брат Брановачки, прима домаћинство славе за r. 1940, у име Савеза Сокола K. Ј.
ких напора и неупоредиве славе, на којима је саздана независ-ност и слобода Југославије На челу делегације, која је пошла из Београда налазе се за-меници старешине Савеза Соко-ла K. Ј., браћа Др. Владимир Белајчић, Јоже Смертник н Арх. Миливоје Смиљанић. Поред њих полазе и остали чланови савез-не управе, те многи претставни-ци жупа из читаве Југославије, тако да се рачуна, да he читава соколска делегација из целе зем-ље бројати преко 300 лица. Мно-ra национална удружења и прет-ставници власти одредили су та-
вог битољског грађанства. Јучг, у четвртак , обављено је у Биго-л>у освећење дома тамошњег со-колсног друштва, о чему ћемо такође известитн у идућем бро-ју Затим су дедегати пошли ва Јелак, где је Блаженопочивши Краљ Александар, после заузеКа Битоља, био подигао себи дво< рац; и ту је одржаво соколско зборовање и свечано истакнута државна застава.
Данас, у зору, су ходочасгашп проследили на Кајмакчалан, где he се пред кајмакчаланском *а-пелом, обавити сечење иодача и главни део свечаности.
IZ SLOVENSKOG SVETA
IZ ČEŠKO - MORAVSKOG PROTEKTORATA
Dnb javlja: Izdato je zvanično saopštenje u kome se kaže da je povedena istraga protiv jedne ilegalne grupe neprijatelja države, čiji su članovi održavali veze sa inostranstvom, pa su zato osumnjičeni za veleizdaju.
Uhapšen je dr. Klapka, dosa-dašnji pretsednik opštine grada Praga, pod optužbom da je po-magao rad pomenute grupe. Dr. Klapka tim svojim nedozvolje-nim radom došao je u protiv-rečnost, ne samo sa svojom duž-nošču pretsednika praške opštine, več i sa interesima češkog naroda.
VESTI IZ SLOVAČKE
Pretsednik slovačke vlade, Dr. Tuka, je proslavio prošlih dana 60-godišnjicu rodenja, kojom prilikom je davana svečana akademija u pozorištu u Bratislavi, na kojoj su uzeli učešča svi članovi vlade, šefovi nemačke vojne misije itd. Tom prilikom je nemački list „Grenzbote“ posve-tio uvodni članak Dr. Tuki, u kome kaže: „Ne umemo da kažemo, koje osobine ovoga veli-kog čoveka nas više oduževlja-•vaju. Znamo samo, da smo stari
drugovi na život i smrt; 1 aato mi Nemci stojimo u nepokoleb-ljivom prijateljstvu prema našem starom drugu Dr. Tuki. Dr. Taka je za nas program, kome demo pomoči do pobede".
ČESI U ENGLESKOJ
Reuter javlja da su na Radiu neki čehoslovački oficiri opisali kako su čehoslovačke trupe došle iz Francuske u Englesku. čehoslovački pukovi su se borili na Seni i Loari, imali su velikih gubita-ka, ali se njihova avijacija hrabro borila, i oborila bar 85 pro-tivničkih aviona. U momentu kada su čehoslovački pukovi bili ukrcani na francuske transportne brodove, sklopljeno je pri-mirje izmedu Nemačke i Francuske. Francuske vlasti su htele da se čehoslovački pukovi razoru-žaju, ali je to sprečila britanska mornarica, pod čijom su zašti-tom iskrcani u Englesku.
„Reuter" saopštava, da je glavni deo čehoslovačke legije, koja je zajedno sa sedmom francus-kom armijom učestvovala u borbama u Francuskoj, prebačena n Englesku i da se sada nalazt u logoru na severu Britanskog O-strva, u Škotsko^.
Приказ борби и големо значење херојске победе на Кајмакчалану
Поводом данашњег соколског ходочашћа на Кајмакчалан из-носимо у овом напису кратки преглед историјских дана, када је српска војска, r. 1916, заузе-ла Кајмакчалан и када је, после три године, проведене у изгнан-ству, ван отаџбине, поново сту-пила на тле своје домовине.
Операцију је изводила Дрин-ска дивизија под командом та-дањег ђ. штабиог пуковника Кр-сте Смиљанића, потпомогнута доцније седмим пешадиским пу-ком из Дунавске дивизије и до-бровољачким одредом. Дринска дивизија била је састава: 4 пе-шадиска пука (4, 5, 6 и 17) од по 3 батаљона — свега 12 бата-љона, дивизиска артилерија и дивизиски пионирски батаљон.
Кајмакчалан је био одлично утврђен по принципима ровов-ске војне, а бранила су га три бугарска пешадиска пука, те је по томе заиста заслуживао на-зив „Град“, како су га Бугари и назвали („Борисов Град“).
Српска војска, још недовољно одморена и снабдевена изашла је на гранични фронт између 17 и 25 јула, а до 31 јула био ie у главном завршен развој две-ју српских армија.
Дринска дивизија била је на положају: Јурки Кулбелери — Метериз Тепе — Чеганска пла-нина (до к. 1500). Десно од Дрииске дивизије била је Шу-мадиска, а лево Дунавска диви-зи;ја.
У ово време и Румунија сту-па у рат на страни наших са-везника. Да би се бугарске сна-ге задржале на дотадањим ме-стима и тиме, посредно, зашти-тила концентрација румунске војске, српска Врховна ко.чанда 31 јула наредила је, да се 4. ав-густа предузме демонстративан напад на целом фронту, с тим да се доцније, када се укаже по-годан тренутак, пређе у отсудан напад.
Међутим, 2 августа овај напад је одложен на неодређено време по наређењу српске Врховне ко-манде.
Српске армије, као и армије осталих савезника на Солунском фронту остале су у очекивању нарсђења зз напад све до 17 ав-густа. Овог дана непријатељ је изненада зором, са јаким снага-ма предузео офанзиву на битољ-ском фронту, у правцу Лерина и Острова, и на тај нзчин преду-хитрио савезнике. Тиме је ппчела Горничевска битка, којз je траја-ла.све до 14 септембра.
До 1. септе.чбра Бугари су У овом нападу допрли до линије: Кајмакчалан—к. 1944—Стара По-падија —Малка Ниџе—с. Петр-ско—к. 540—с. Елевиш—с. Рлки-та, претрпевши огромне губитке и потлуно малаксали.
Овакво стање код непријате-л>а,' као и политички разл&зи због уласка Румуније у рат. од-лучили су српеку Врховиу ко-ману, да се из одбране npebe у офанзиву, чему је 8 септембра следовала и заповест, према *о-joj je Дринска дивизија добнла зада?ак, ла зауз.ме Кајмакчалан.
За извршење овога задатка ко-мандант дивиЗије образовао је две наладне колоне. Десну коло-иу образовао је 5 пешадиски пук од три батаљона са једном брд-ском батеријом. Ова колона и-мала је задатак да напада Кај-макчалан правцем МетеризТепе— Кајмакчалан. Леву колону обра-
зовао је 4 пешадиски пук ад 2 батаљона са једном брдском ба-геријом . Ова колона имала је задатак, да напада правцем пре-ко Девојачког Брега на Сиви Брег, који се често назива и Си-вом Стеном.
6 пешадиски пук од 3 батаљо-на остаје на Чеганском отсеку са задатком да потпомаже рад ле-ве колоне. Општа резерва, која се је састојала само из једног ба-таљона 4 пешадиског пука, по-што је 17 пешадиски пук за вре-ме Горничевске битке стављен на расположење команданту Дунав-ске дивизије, постављена је за унутрашњим крилом десне ко-лоне.
Идеја напада била је:	најпре
овладати линијом: Јужни крај. Кочобеја—Плоча—Kapa	Tene—
Девојачки Брег, па са те линије предузети мере за даље спрово-ћење напада. Према томе, ова линија претстављала је полазни положај за напад Дринске диви-зије. Напад је имао отпочети 12 септембра.
.12 септембар, на фронту Дрин-ске дивизије, освануо је са врло густом маглом, због чега пеша-дија није могла да крене у на-пад све до 13 часова, када је по-чео напад по магли.
Напад је трајао 12 и 13 сеп-тембра и Дринска диВиз^ја је овога дана извршила прзи део зздатка овладавши линијом: Ко-чобеј—Плоча—Kapa Tene— Де-војачки Брег—Попадија Бачије. У току 14 и 15 септембра, услед велике магле, напад није могао бити продужен. 14, око 20 часо-ва Бугари су искористили маглу и једновремено капали обе коло-не, али су одбијени.
15 септембра, Брховни коман-дант издао је наредбу за целу војску следеће садржине.
„Јунаци, у јуначксј борби ко-ју сте од 17 августа псвели npo-тиву надмоћннјег иепријатеља, ви сте показали да је обнОвље-на српска војска задахнута ве-ликим поимањем своје свеге дужиссти, силнии пожртвсвањем и духом патриотнзма.
Бн cie, јунаци, отпочели слав-iio побсђивати непријагеља на-nocehn му огромне губигке м о-тимајући му много разноврсног ратног матернја.ча, ,чеђу којим и 29 топова.
Пред вама је сада наша мила и потлачена Отаџбина; пред ва-ма су путеви иаше славе, наших традиција и наших мученичкнх испаштања; прод вама су неока-ђени и непреливени гробови на-ших изгинулих и помрлих дру-гсва; пред вама су наши мили » драги — наша нејач — noja упв-ре к вама очајне погледе н жељ-но очекује када he чути грмља-вину ваших топова и ваше гро-могласно и неустрашиво „Ура", које he њнма и свс.ч српству до-нети слободу.
Јунаци, — Чесгитајући вам cpehno започете витешке побдде ii јуначко држање, изјављујеи вам и обом приликом велико moje аадовиљство ц ^ахвалност
16.	у 6 чаеова продужен је на-пад, али је seh у 7 часова пала магла због чега је попустио елан код трупа. У 12.50 часова пон< в-л>ен је напад на Кајмакчалан. Непријатељ се је јуначки и упор-но држао. После огорчене оорбе заузет је први каменити Кувик на јуауној падини Кајмакчалана.
— У 22 чаеа десна колона про-дире кроз непријатељске препре-ке и заузима прву линију непри-јатељских ровова. Но да се овла-да највишом тачком на Кајмак-чалаиу треба освојити још две линије ровова са препрекама од жица и савладати отпор неприја-теља, који је имзо наређење да брани Кајмакчалан до последњег човека.
17 септембар на Кајмакчалану протекао је у обостраној ватре-ној борби, пошто наше трупе, због силне пешадиске и артиле риске ватре нису могле напред.
18 септембра напад је отпочео у 6 часова. Десно крило деспе келоне у 8 часова избија на ко-еу, која се од Флоке спушта ка реци Могленици и ту је заустав-л^ено енажном артилериско.ч ва-тро.ч. На осталом делу фронта чине се очајни покушаји за ов-лађивањем највишег врха на Кај-макчалану, али Бугари сваки по-кушај парирају контра нападо.м.
Непријателз, увиђајући озбиљ-ност ситуације на Кајмакчалану, упућује појачања са Старковог Гроба и од Доброг Пол>а. ^Тек око 16 часора примећено је код непријатеља неко комешање. У 16.30 часова Бугари почињу да напуштају своје ровове. У 17 ча-сова јуришем је заузет један део ровова у другој линији. После кеколико минута непријате.Ђ вр-ши. протнвнапад без успеха.
Наша артилерија убрзаном ва-тром туче непријатељске ровове на врху Кајмакчалана и његову позадину. У 17.30 часова постав-љен је један наш брдски топ на првој каменитој чуци. НеприЈа-тељ снажном ватром туче наше трупе и непрестано врши против-нападе, Ово је имало утицаја на нашу пешадију, чији се поједи-ни делови око 18 часова колебају и почињу да одступају. Благо-дарећи пожртвовању и личном при.меру старешина повлачење је зздржано и ред брзо повраћн.
У ово време 17 пешадиски пук поново улази у састав Дринске дивизије.
Десна колона ојачана је јед-ним батаљоном 17 пешадиског пука, а остатак пука упућен је према Добром Пољу ради за-штите наших трупа по избијашу на Кајмакчалан од бочног удара са те стране. У 19.10 часова ко-мандант 5 пука, пуковник Чола-ковић, извештава, да је заузео највишу тачку на Кајмакчалану. У исто време избијају на Кајмак-чалан један дебанжов артилери-скн вод и једна француска брд-ека батерија,. Oeora дана у Дрин. ској дивизији избачено је 619 људи из етроја од којих поги-нуло 7 официра и 98 подофици-ра, каплара и редова.
19 септембра у 4.30 чаеова не-пријатељ врши екажан препад на наше Јруие на Кајмакчзлану, али је одбијен са великим губит-цима. Бугари врте 4 напада на наше трупе на Кајмакчалану, ко-iC'M приликбм долази и до ба)о-нетске борбе, алп је увек одби-јен са великим губитиима.
Овога дана Дрпнска днвпзија имзлз је 164 човека избачена из строја. Лзко је раљен и кпман-дант пука, пуковник Чолакбвнћ У српском званичнбм извештају од овога дана речсно je и сле-деће:
„Заузећем Кајмакчалана наше иобедоноске трупе првн пут <~ту чају на земљиште евоје Огаџби-
не. Част за то припада Дринскп) дивизији."
20 септембра због велике Marne и недостатка артилериске муниције напад није могао би-ти продужен. И непријатељ је био неактиван. Обе стране су продужиле утврђивање својих линија. Ноћу 20-21 непријатељ је 8ршио два напада на десну ко-лону без успеха.
21 септембра, поред јаке Marne, почиње да пада и снег. Због овога и недостатка муниције У току овога дана напад није вр-шен.
22 септе.чбра око 16 часова Hama пешадија десне колоне напу-шта ровове и креће у напад, али убрзо бива зауетављена убистве-ном непријатељском ватром. О-вога дана на Кајмакчалану је из-бачено из строја 179 људи од којих 6 официра.
23 септембра на Кајмакчалану је велика хладноћа са јаким ве-тром и снегом. И поред оваквог времена напад је продужен у 7.40 часова. У 9.30 часова Бугари врше снажан противнапад, који је одбијен. Ово је већ пети дан како Дринска дивизија не мо-же да избори значајнији успех на Кајмакчалану. Међутим, др-жање Кајмакчалана и Старковог Гроба од стране непријатеља у-кочило је операције Дунавске дивизје и I армије.
25 септембар на фронту Дрин-ске дивизије прошао је на обо-страном пушкарању и повреме-ном артилериском дејству. Код трупа се oceha јак замор, јер се већ 13 дана и 13 ноћи без смене налази у борби. Међутим, трупа за смену кије било.
У току дана непријатељу је пристигао на Флоку још јелап пук као појачање, док је Дрит ска дивизија на томе правцу и-мала са.мо 7 чета и 4 топа.
26 септембра са добијеним пс-јачањи.ма Бугари су у 4.20 часо ва извршили снажан напад нз линију:	Флока—Кочобеј—Кај-макчалан. Овај напад није изне-иадио храбре, али већ преморе-ne Дринце; дочекали су ra нз бајонет и у првом моменту од-били. Непријатељ са највећом жестином понавља своје јурише без обзнра на огромне губитке и успева да потисне наше трупс.
Каква је ситуација у ово вре-ме била код Дринеке дивизаје најбоље се види из телеграфског саопштења начелника дивизи-ског штаба: „Непријатељски ју-риш одбијен. Гушамо се; ба-јонетска борба; непријатељ о-громном надмоћношћу напада огорчено; мушшије нема довољ-но; бригадне резерве утрошене; у дивизиској резервн остало само две чете, које ее сада троше. Потребно је појачање у пешади-ји и дотурити доста мунииије,,.
Непријзтел, продужује бесо-мучне нападе, али се наше тру-пе држе одлично. Теже је рањен ко.мандант 17. пука, храбри п.пу-ковник Алекса Стојшић.
Од 13 часова непријатељ ее одриче дзл^ег напада и наше тру-пе čy заноћиле на линији: Ви-рут—Куферасти камен (на Кочо-бејској коси) — другз линија ро-впва на Кајмакчалану. У ово време дивизнји ,ie прнспело по-јачаше од 2 бата.гона из 7 пе-шадиског пука Дунавске днви-зије, од којих ie један упућен клманланту десне колоне. а apv-ги зздржан у дивизискбј резер-
ви на Метериз Тепе. У току в*
вога дана Дринекој дивиЗији из-бачено је из строја 79 бфицнрз и 1180 подофицира, каплара и редова.
У званичном комуникеу ерП’ ске Врховне команде реченв ј*: „Ово је био један од ндјкрМ* вијих дана у целом рату“.
У току ноћи 27/28	17 пук **
састава десне колоне смењен ј* бата.Ђонмма 7. пешадиског пука, а команданту леве колоне ета|* л>ен је на расположење Добрв* вољачки одред (1200 пушака), којим је дивизија овога дана бн-ла ојачана. Овога дана кбд 4 ne* шадиска пука Дринске днвизиј« било је укупно 4330 пувдака иЗЗ митраљеза према 13 бугар>ских батаљона.
Колико је бриге задавала си-туација на Кај.махчалану и срв* ској Врховној команди види по томе, ијто је овога дана 4e‘ лазио на дивизиску осматрачни' цу начелник шгаба Врховне кв-манде, ђенерал Бојовић, ла сен* лицу места упозна са ситуацИ' јом. Овом приликом изјавио jfi. да је Кајмакчалан и тактички И стратегиски клјуч ситуаиие.
Отсудан напад наређен је s* 30. септембар. Tora да«а отпоче-ла је артилериска припрема с* једновременим нападом нашиХ помоћних снага на спољним кри-лима обеју нападних колона. Нв Вируту наши су деловн у почет-ку имали успеха, а доцнје сУ снажним бугарским противнапа-до.м враћени на полазни поло-жај. Нешто доцније п.пуковник Молеровић поново предузнма напад и у 8.30 чзсова заузима највиши врх на Вируту.
Према Кочобеју наши су дело-би спорије напредовали. У 9 ч*' сова допрли су до Куферасте Стене, где су задржани онажнРМ непријатељском ватром. На сви* ма тачкама непријател. је дао £>• горчен отпор, а према Вируту И Кочобеју предузимао и против* нападе. Губици су велики на обе стране.
У 10 часова командаит 2. б*' таљона 5. пука, п.пуковник Мо« леровић, ставља се на чело свог слабог батаљона и полази у на* пад са Вирута, али не успевв. У овом нападу, поред осталих, **• шао је смрт и храбри п.пуковних Молеровић.
У 11.30 часова предузет је of* еудан напад, али се непријател« очејнички брани и свбјом уби* тачном вагром спречава покр*т наших делова. Тек око 12 часоаа Добровољаки одред уепева д* крене напред, а одмах затим ** 5 и 7. пук.
У 12.40 часова наши пешзџ14 угкачу у бугарске ровове и поеле једночасовног гушања успеввЈУ да овладају највишим врхом Кајмакчалана. Добивши ватру Кочобеја 1 батаљон 5 пука ок* рете се фронтом ка КочвбејУ-
17.	пук из резерве пркетупа оД* мах утврбивању Кајмакчалана.
Густа магла и непознат терв* оне.могућили су продужење ак* ције и искоришћење добивеноГ успеха до краја.
Овога дана укупно le избач*' но ив строја 22 офнцира н 41® подофицира, каплара и редвз*-Дивизија ,ie добила као појач** ite и 1 бата.г>он 2. пешаднсхб^ Пука.
1.	октобра продужеи ie nttiM v 6.30 часова Напад je enop® папредовао, јер је дан бив м*'
^ловит, терен врло тежак, a пе-пријатељ добро утврђен.
Командант Дринске дивизије, Видећи да до 15 часова није по-стигнут никакав успех, наређује:
»Наређујем, да ме коиандант 'Десне колоне извести до 19 ча-сова да је очистио непријатеља са Кочобеја, а командант леве колоне да је овладао Сивим Бре-гом.“
У 15.50 часова командант де-сне колоне известио је, да је Ко-чобеј заузет и да је непријатељ °ДСтупио ка највишем врху на Флоци. Вирут је пао тек око 19 часова. Са овим је десна колона извршила свој задатак у одре-ђеном јој року.
Лева колона није успела да ^влада Сивим Брегом у току о-®ога дана до одређеног рока. До 2п часова Добровољачки одред, нападајући од Кајмакчалана у правцу Сивог Брега, успео је да заУзме неке предње ровове. Де-Лрви према Старковом Зубу до-прли су до самих жица.
ОвОга дана коиандант 111 зр-миЈе послао је Врховној коман-Ди извештај следеће садржиче:
„Успех на Кајмакчалану је п°тпун. Бугари су се разбегли t'a све стране. Наше се трупе Угврђују на заузетом земљишту ч продужују наступање како на север тако и дуж граничног Фронта у обе стране. Заплењено ј'■ 4 пољска топа. На бојишту и-i>a разбацаног сваковрсног мат*■ Ркјала. Губици Бугара су огром-ни- Бојно поље покривено је раз-иетим б угарским лешевнма и пРедставља ужасну слику."
2.	октобра десна колона про-ђУжила је напад на Флоку и пРиближила се највишем врху на 40.0r-r5OO м. Непријатељ је јак и Даје снажан отпор. Лева колона ВДе постигла никакав успех у т°ку дана због јаке магле, која •ie .ометала артилериско дгјство и због јако утврђеног положајл.
У току ноћи 2/3 октобра пре-Ча Флоци је било слабије 5ор-®е, док је према Сивом Брегу све до 3 часа била јака борб-1. У 3.40 часова 3. октобра лева ко-л°на је заузела положај Сиви Брег—Старков Зуб, а у 8 часова Делови ове колоне избили су иа Старков Гроб.
,На Флоци непријатељ се упор-h0 држао. Сви покушаји да се п0ложај заузме остали су без vc-n*xa све до 14 часова, кад су на-ц'и делови снажним јуришем зз-Узели највишу тачку на Флоци, °дакле је непријатељ у нереду °Дступио ка Црној Peim.
Ма да је Кајмакчалан заузет “0. септембра, његово олржање било гарантовано све док 1* непрнјатељ држао Флоку и Сиви Брег, те се овај дан може сматрати као дан дефинитивног 3аУзећа Кајмакчалана.
Из предњег вндимо: да је на-"ад на Кајмакчалан почео 12 ссптембра; да Је Кајмакчалан ве-делом први пут заузет 18 Септембра; да је 26. септембра Изгубл>ен; да је 30. септембра Чоново заузет, а 3. октобра је п°тпуно и дефиничивно овлала-Но КаЈмакчаланом. Према томе, ■^Ринска дивнзија, ојачана у no-Следњој фази деловима Дунав-Cke дивизнје и Добровољачким °Дредом, водила је крвлве бор-®е пуних 22 дана док ,ie дефи-ћитивно овладала Кајмакчалзном 3аУзимајући јуришем ров по ров и тачку па тачку.
За ових 22 дана Дринска ди-
визија (рачунајући и придодате делове) имала ,је следеће ry-битке: Погинулих: 39 официра, међу којима и 3 команданта ба-таљона и 347 подофицира, ка-плара и редова; — Рањених: 137 официра, међу којима и два ко-манданта пука и 2414 подофи-цира, каплара и редова; — Кон-тузованих: 15 официра и 183 по-дофицира, каплара и редова; — Несталих: 8 официра и 268 по-дофицира, каплара и редова;
Укупно избачених из строја: 192 официра и 3612 подофици-ра, каплара и редова.
О непријатељским губицима на Кајмакчалану немамо тачних по-датака, али према ономе што се видело на бојишту и према ис-казима великог броја заробље-ника, непријатељ је морао има-ти још веће губитке.
Заузећем Кајмакчалана доби-ло се:
1) Српска војска још једно.м је истакла своју високу ратни-чку вредност, а као народ нео-граничену љубав према Своме Краљу, Отаџбини и Слободи;
2) Заузећем Кајмакчалана срп-ски војник ступио је поново на тле своје Домовине и није ви-ше био изгнаник;
3) Заузећем Кајмакчалана о-могућена је успешна акција ар-мија западно од Кајмакчалана, а коју је акцију непријатељ био укочио само зато што је имао Кајмакчалан у својој власти.
Омогућивањем ове акције ос-лобођен је један део Краљевине Србије и већи део српске вој-ске нашао се на земљишту своје Отаџбине, што је било од вели-ког значаја по њен морал. Исто тако ово је имало и великог по-литичког значаја за Краљевину Србију.
Данас, Кајмакчалан је за нас најкрвавији камен на међи Ју-гославије. Кајмакчалан је крвава капија на коју је ушла слобода целом нашем народу. Као што Срби кроз векове нису забора-вили Косово, где је зашло сунце њихове слободе, тако ни Југо-словени неће заборавити Ka.i-макчалан, где је почело да се рађа сунце њихове независности.
Ценећи жртве пале иа Кајмак-чалану тадањи Врховни Коман-дант српске војске, Н>. Кр. Ви-сочанство Престолонаследник Д-лександар, док је још био на Солунском фронту, наредио .i?» да се на Кајмакчалану подигне спомен капела и у њу сахране кости свих жртава палих на Кај-макчалану. Ова спомен капела треба да се видн не само са А-вале, већ и са Триглава, Слеме-на, Динаре, Романије, Фрушке Горе и Ловћена, јер је она по свом значају толико велика, да се диже у нсбеса.
Риста Петровић
коњич. мајор за ђштаб. посл.
CITAJUCI NOVINE...
Mariborski list „VEČERNIK" ob-javluje, u broju od 6 jula, ovu vest:
„Razrešeni su funkcije odbornika u celjskom Fantov-skom potsavezu, dosadašnji pretsednik prof. Mavčec, voda omladine Ivan Vrabl i nekadašnji pretsednik prof. Janežič. Na njihova mesta su postavljeni, kao privre-meni vršioci dužnosti odbornika, prof. Bikenc, Lah i Vid Vrtačnik. Razrešenje gore pomenute gospode od dosada-šnjih funkcija je usledilo, kao što se tvrdi, zato, što su se vruče zauzimali za što užu sa-radnju i zbliženje sa Sokoli-ma“.,
Ova vest potvrduje naše ranije informacije, da se medu fantov-skom orr.ladinom bio javio zdrav pokret za saradnju svih nacionalnih j odbranbenih snaga u državi, koga je sokolstvo uvek zagovara-lo, ali da je sa strane viših voda doila najoštrija zabrana u tom pogledu, pod parolom, da se borba protiv sokolstva mora nastaviti još večom žestinom, bez obzira na prilike u kojima se narod nalazi, i bez obzira na konstruktivne narod-no-odbrambene napore jugosloven-skog sokolstva. Ili — upravo baš zbog toga.......
*
„POSAVSKA HRVATSKA" misli, da „za nas Hrvate n/je bitno ko nam je prijatelj“. A što se „neprijatelja“ tile, „sve priče o zaboravu i praltanju os ta ju samo prile", pogotovo kad se zna. da su izvesni ljudi, g. 1918, „odveli Hrvate putem, na kojem plačaju dar,as krvavi danak“. I da nebi ko bio u nedoumici o čemu se radi, „Posavska Hrvatska“ nadodaje: „Gotovo isti slučaj desio se je Slovačkom narodu, ali on je složnim radom a voden velikim Hlmkom, koji je od prvog dana znao Sta hoče i koji nije nikad povjerovao Danajskim darovima vlastodržaca s Hrad-čana, donio svom narodu, iako fizički mrtav, ostvarenje slovač-ke države..."
Da ostavimo po strani činjenicu, da su jugoslovenski listovi u Banovini Hrvatskoj išarani belinama, čim samo pokušaju da odgovore nešto na ovakve „rodoljubive" izjave, pitamo se — hoče li i u „novom poretku", o kome tol'ko pišu i listovi HSS, i koji bi trebao da done se „konsolidaciju prilika u našoj zemlji", biti moguče, da se šire ovakvi „konstruktivni" pogledi, i to još pod firmom „hr-vatskog narod nog glasila!?....
*
„Slovenski delavec" je ob javio nedavno vest, koju je prenela £i-tava slovenačka i hrvatska štam-pa, 1 koja nije ni najmanje be-zazlena. Ona glasi:
Za ^„Sokolski Gl ssnik1'
Našoj štampi dat je nov zamah, da bi mogla udo-voljiti svojim savremenim zadacima. Sve sokolske jedinicc i svi sokolski odbornici— sa maloin iznimkom, gde nisu još održane sednice društvenih uprava — rešeni su, da svojim pretplatama dadu našoj štampi prvu materijalnu platformu. Medu brojnlm društvima, koji su spremno i hitno izvršili odluku lzvršnog odbora SSKJ, vredno je istaknuti sa naročilom pollvalom bratsko SOKOLSKO DRUŠTVO AJ TROGIRU, koje je takoder uspelo, DA I VELIK DEO SVOGA ČLANSTVA UP1ŠE ZA PRETPLATNIKE „SOKOLSKOG GLASNIKA". Pored visoko uzgojene sokolske svesti braće Trogirana, dužnost nam je, da osobi-tom pohvalom Istaknemo agilni rad brata Ive Slade.
Ovakav treba da bude sokolski rad u današnjim vre-menima!
„U jednoj industriji u okolici Beograda je, pored drugih radnika, zaposleno i nekoliko Slovenaca-katolika. Nedavno su od nadredenih organa dobili naredbu da svi katolici, mora-ju preči na pravoslavnu veru, ier da če inače biti otpušteni. Četiri ili pet radnika su pod pritiskom gospodarskih prilika, iako teška srca, istupili iz ka-toličke Crkve i prešli na pravoslavnu veru. Jedan od Slove-naca, odupro se, misleči, da je to samo pretnja. Uistinu je bio otpušten, a posle toga bilo je otpušteno više radnika katolika. Nadzorni organi su teško vre-dali katolicizam s napomenom, da če se akcija nastaviti do potpunoga istrebljenja katolika iz tvornice.“.
Do sada ni u jednom beograd-skom listu nismo našli odgovor, ns tu vest, ma da je Iako razumeti, KAKAV OTROV ĆE ONA POSEJATI U HRVATSK1M I SLO-VENAČKIM ŠIRIM SL0JE\1MA. Ako je tačna, dužnost merodavnih [aktora bi bila, da stvar izvide, pa da energično spreče takve po-stupke, ne dopuštajučl, da se ge-neralizacijom prenosi odium na čitavu srpsku industriju i na sve Srbe. A ako nije tačna, ili ako je preuveličana, onda bi isto tako energično trebalo istražiti, kako može da je objavi list, koji na-ročito ističe svoje veze sa mero-davnim i odgovornim krugovima?!
Daljnje otpušta-nje sokola
Pišu nam iz Splita: Ovih dana je, bez ikakvog razloga, otpuš* ten iz službe Barišič Ivan, član Sokolskog društva Solin, koji je več 4 godine bio namešten u svojstvu redara kod Gradskog poglavarstva u Splitu. Ni u sa-moj odluci o otpuštanju ne na-vodi se nikakav razlog, pa je tako brat Barišič bačen na ulicu, bez hleba, samo zato što je član sokolskog društva. Gotovo u isto vreme otpušten je i Ivan Klariča pok. Jože, član Sokolskog društva Split, koji je bio zaposlen kod Električnih preduzeča, koja su vlasništvo Gradskog poglavarstva u Splitu. Klariča je oženjen i ima 4 dece, pa je ovim otpus-tom vrlo teško pogoden.
*
Pišu nam iz Varaždina: „Sokolski glasnik11 je več više puta jav-ljao o neprilikama, na koje nai-lazi sokolski rad u Varaždinu u poslednje doba, kao n. pr. o odu-zimanju vežbaonice, vežbačkih sprava itd. te o premeStanju mnogobrojnih sokolskih radnika. Te šikanacije su neko doba prestale, valjda zato što su protiv-nici mislili, da su potpuno likvi* dirali naš rad. Ali kad su se uve-rili da mi i dalje živimo i radi-mo, pogodio nas je izneijada premeštaj naše društvene načelnice i tajnice, naravski „po potrebi službe". I zaista, naše Sokolsko društvo je ovim premeS-tajem pretrpelo težak gubitak, ali če ono ipak nači zamenu i nastaviti rad, istrajnije nego do sada.
Povodom knjige „Borbena obuka u sokolstvu"
Sokolska narodno-odbrambena akcija se nastavlja sa planom i oduševljenjetn!
Shvatajući svoj zadatak kao neprekidnu službu narodu i otadžbini. sokolstvo je znalo da u svakom času na-de one oblike službe, koji odgovaraiu savremenim potrebama otadžbine. Poslednji kritički period doneo je sokolstvu dužnost, da prilagodi svoj rad naivišim intere-sima zemlje, i sokolstvo je to znalo da izvrši na način, koji svedoči o niegovom zdravom nacionalnom instinktu i o snazi njegove močne organizacije. Sokolska narodno - odbrambena akcija, organizovana na osnovama i na metodama koje su nikle iz temeljitog proučavanja svih elemenata, vrši se na či-tavom područiu Saveza sa smišljenim planom i sa odu-ševljenim preealaštvom, pa su njeni rezultati več sad dokaz o vodečoi ulozi. koju sokolstvo vrši, sa punim oseča-njem odgovornosti, u našem nacionalnom životu.
Tečajevi koji se ovih dana održavaju po župama sve-doče o životnoi snazi sokolske organizacije. Kada su tim tečajevima, jednom žalosnom okoinošču, čiji če motivi, u najvišem nacionalnom interesu, morati ioš da se ra-smotre, oduzeti najglavniji tehnički preduslovi za uspdi, oni su nastavljeni, nadomfe-Štajuči tehničke elemente po-trostručenim moralnim sna-gama i pojačanim odušev-1 jen jem. Ti tečajevi če se i dalje vršiti, sa snagama kojima raspolaže sokolstvo, a či-ji su moralni osnovi neis-crpnl.
Jedno od sredstava. koji če
biti u ovim časovima i ovom radu na oomoči Sokolima, jeste i sokolska voina literatura čije četiri prve knjige čine Čast narodno - odbram-benim nastojanjima sokolske organizacije. Poslednja od tih knjiga, „BORBENA OBUKA U SOKOLSTVU", koju su spremili artiljeriski pukovnik Dimitrije S. Pavlovič i artiljeriski poručnik, Dragutin D. Valter, če naročito biti podesna da vodama sokolske odbrambene pripravnosti o-lakša niihov težak i odgovo-ran posao. Shvatajuči važnost tog posla, Savez je i odlučio da tu knjigu, koja obuhvata 18 tabaka, sa 288 stranica i 150 klišea. dade u prodaju uz cenu od 5 din. po komadu, omogučujuči time da ona dode u najšire redove sokolskih pripadnika. Dužnost je sada župa i dru-štava, da shodnom propagan-dom doprinesu, da naši pripadnici dodu do te knjige i da se na taj način doprinese uspehu sokolske odbrambene pripravnosti.
Važno upozorenje
Na predlog hratskog Sotte!* skog društva u Kucurl, uvaženo je, da se oslohode od obaveze pretptačlvanja na „Sokolski glasnik", po odredbi člana 19 pravilnika Novinarskog odseka SSKJ, oni sokolski odbornici, čiji je o-tac, mtiž, ili koji drugi član farni-lije u istom kučanstvu, več pret-plačen na „Sokolski glasnik".
Sva bratska društva, neka o-vaj predlog br. Društva u Kucu-
ri također uvaže.
Zanimljivosti iz doma i sveta
U centru pažnje čitavog sveta stoji poseta italijansko]; ministra spoljnih poslova, grofa Ciana, Berlinu, i njegovi razgovori sa vodom Rajha, g. Hitlerom. Ma da o tim razgovorima nisu još data nikakva zvanična saopšte-nja, italijanska i nemačka štam-pa se slažu u tome da je glavni predmet tih razgovora bio pri-prema što efikasnijeg rata pro-tiv Velike Britanije, zatim bu-duče uredenje Evrope sa stanovi-šta sila osovine, kao i izvesna sporna pitanja na jugoistoku E-vrope; a naročito ona, koja se tiču Rumunije s jedne Strane, te madarskih i bugarskih zahtevaš druge strane.
Što se rata protiv Engleske tiče, italijanska štampa i dalje nagovešta, da napad na Veliku Britaniju treba da usledi svakog dana i da su o tome več stvore-ni zamašni planovi. To isto tvr-di i nemačka štampa, a britanski listovi očekuju takode taj napad, podvlačeči da Engleska da-nas ima mobilizovano več preko 3 miliona ljudi; da je njena flota netaknuta, te da je produkcija njenih aviona poslednjih meseci udvostručena. Britanska vlada je kroz poslednju nedelju dana bar v glavnom rešila svoj odnos prema francuekoj floti, time što je jedan deo te flote mirnim putem preuzela, dok je prema francu-skim ratnim ladama, koje su se nalazile u luci Orana, upotrebila situ, pa je tako došlo do otvore-nog sukoba izmedu engleskih i franeuskih brodova, nakon čega je Francuska prekinufa diplomat *ke odnose aa Engleskom, a franeuski aviotri su bombardirali Gibraltar.
Ima listova koji tvrde, da če Francuska otvoreno uči u rat na strani sila osovine, protiv Engleske, ali zato nema još nikakvih odredenih indicija. Engleska videla tvrdi, da se u njenim rukama nalaze več četiri petine francu-ske ratne mornarice, a engleska štampa izjavljuje, da nema ni govora o miru. Još uvek medu-tim nije jasno, da li če navala na Englesku uslediti istovremeno, prema svim izloženim tačkama i prema britanskim ostrvima, ili če najpre doči do navale na Gibraltar, čiji bi gubitak doveo En-gleze u prilicno težak položaj.
*
Nakon zauzeča Besarabije i Bukovine, diplomacija Sovjetske Rusije ponovo šuti, pa se mnogi pitaju, kakav če biti stav Sovje* ta prema daljnjem vodenju r^ta n Evropi, prema dogadajima i sporovima na jugoistoku, a naročito prema Turskoj, Siriji itd. Otkriča nemačke „Bele knjige" o saradnji Turske sa saveznidma dala su povoda sovjetskoj štam-pi, da oštro napadne Tursku, iz čegs, kao i iz putovanja sovjfct-skog poslanika u Ankari, Teren-tijeva u Moskvu, izvesna štampa izvodi zaključke, da *e Sovjeti •premaju da poetave pitanje Dardanefa i da traže povratek onih krajeva u Armeniji, koje je nakon svetskog rata Turska dobila od Rusije. Turska štampa se trudi, medutim, da umiri ogorčenje sovjetske štampe, izjavlju jbči, da je politika Turske uvek bila prijateljska prema Rusiji da su pomenuta otkriča lažpa. Isto tako ima listova koji tvrde,
da nisu još raščiščeni odnosi Sovjetske Rusije prema Rumuni-ji, pa se uporno šire vesti -o do-lasku sovjetske flote u blizinu Konstanče i Varne, što se opet dovodi u vezu sa otštup&njem Dobrudze Bugarskoj: Treči glasovi tvrde, da Rusija sakuplja čete na granfci Perzije i da namerava da iskoristi momenat navale Nemačke na Englesku, zato da, preko Perzije dode do izlaza na Perzijski zaton, a time i na Indijski okean.
Prema poslednjim vestima, u Turskoj se svakog časa očekuje ruska nota ili ultimatom, a govori se i o tome da se u Bugarskoj sprema opšta mobilizacija, na što bi. itnala da usledi i opšta mobilizacija ju, Turskoj.
Još uvek se ne zna šta je ta-čno u tim vestima, kao ni to, da li ruska akcija u baltičkim zemljama i u Besarabiji ima • čisto defanzivni karakter, ili Sovjetska Rusija namerava da ide dalje u tom pravcu, i doklei? U vezi sa italijansko-nemačkim razgovorima u .Berlinu, ističe se, da če Sovjetska Rusija trebati takode da uzme stav prema tim zaključ-cima, naročito u odnosu na zemlje jugoistočne Evrope. Konačno treba zabeležiti i to, da se u Engleskoj i u Americi u poslednje doba šire glasovi o približe-nju, pa čak i o jednom bloku izmedu Amerike, Rusije i Engleske, ali se nemačka štampa pot-smeva tim glasoyima i veli, da oni služe samo za utehu En-gleza.	t	-
•
Obzjrom na,, suko.b. u .,5,r:e#o-zemnom moru, mnogo se ras-pravlja o vojnoj «na*r Turtk*. iti kopnu, na moru i u vazduhu.
Turska država je podeljeni na 10 armijskih oblasti, koje daju tri arniije, ili' 23 pešadijske divizije. Sem toga postoje 3 mešo-vite planinske brigade i tri konjičke divizije: Sa svojih 16 miliona stanovnikai Turska raspolaie sa 20.000 oficira i- 10.000 podo-fici.ra,	a. u slučaju mobilizacije
mogla bi da skupi vojsku od maksimuih 1,600.000 ljudi. Turska vojska ima' dobre planinske i tvrdavske trupe, ali nema dov&lj-no motorizovartih jediniea, i nije još potpuno snabdevena svim potrebnim modernim materijalom. ’Avijacija raspolaže sa 8.000 ljudi, a broj. aviona se računa na 500 'do 8S0, od kojih, 100 bombar-dera. ..	' a'	.
Flota se sastoji iz jedne kr-starice od 23.000 tona, '2 kfstsriee od 7.000 tbna, 13 razarača, 17 torpiljtra, 15 podmornica i 11 bacača torpeda. Turska Ima dve važne ' hidroavionske baze, u zalivu Ismit i u nalivu Smirna.
SAOPSTENM ROAKCUE I ADMINISTRACIJE „SOKOLSKOG :• GLASNIKA*
Molimo braču sokolske odbornike, kojima su, preko društvenih jediniea uručene ispunjene čekovne uplatnice za prefptatu, da nadopone svoju tačnu adresu, kako se ne Bi dbgadao slučaj po-grtšne ‘dostave listova.
■ V' • ‘ I-'•*
Molimo bratska Društva, u či-jim sedištima još nije uspostav-Ijeno Povertništvo sokolskih listova, ‘ili postoječe pravilno ne funkcioniše,' da nam najhitnije dostaveVadresU novog poverini-ka, da'bi se s njime mogli staviti- u (iirektnu vezu, najdalje do 15 ovrig meseca.
Одликовање
сонолских стрелаца
Ценећи патриотски и за вој-ску од велике користи рад со-колиских јединица, ča највишег места одобрено је, да се н чла-нови стрељачких о^гсека, дру-штва и чета, могу одликовати војничком медаљом „Добром стрелцу“, ако испуне услове, предвнђене правилником, који је прописан од cipaHie Г. Мини-стра војске и морнарице и од-штампан у књизи „Потребна знања за соколске стрељачке отсе*е“.	<	-	■
По овом правилнику, код no-, једнних соколскнх јединица, код којих постоје стрељачки отсеци, нзвршене су утакмице по Пра-вилнику за извођење утакмица у гађању у Соколству (види књигу „Потребна знања за со-колскв стрељачке отсеке“).
Савез Сокола прнмио је од со-колске жупе Скопл>е списак за одликовање за 1939 годину за следећу браћу:
Соколско друштво Приштнна, браћа Ристић Ђ. Милан — тр-говац,, Ивчић М. Иван — наред-ник водник и АритоновиН Ј. Тодор, учитељ.
Медаље „Добром стрелцу“ и днпломе добиће соколско дру-штво у Приштини од Савеза Сокола K. Ј. преко жупе. Же-ља је да жупа преда дипломе н медаље одликованим на свечан иачнн.
Савез Сокола К. ј. са своје стране честита одликованим, препоручује и позива и осталу 6pafcy, да се угледају на н>их и да овој грани соколског рада поклоне пуну пажњу, чији ус-пех иде за добро Крал>а и 6-табнне.
Та повјесна пстина нек нам је пред очима нарочто у о-вин трагичним даннна, кад нови, и разорнији него икад досад, ратии вихори руше стољетна царства и краљсв-ства. У овој страховитој лом-љави држава и народа вје~ рујмо у себе и у своју опро-бану расну жилавост и от-порност. Кад је Душанова Србија, Звонимирова Хрват-ска и Коцељева Словенија у спјешно одољела сви^ пови-јесним, бурама и олујама, вјерујмо да he новим иску~ шењима још успјешније одо-љети Александрова Југосла-вија".
ГЛДСОВИ ШТАМПЕ
Београдски лист, „Н*пред“, је у претпрошлом броју објавио значајан чланак, под насловом „Ван отаџбине ' нема спаса", у коме, између осталог, каже:
;.То што важи за социјалио повлашћенс, важи исто тако и за социјално подвлашНене. Ни они не смеју рачунати на nontoh ту-ћииа, да би се тога положаја 'ослсбодили. И када' је отацби-на у животној' опасности н по-зива У борбу, ' морају се гоме позиву одазвати, ие питајућн се ни зашто нч 'за кога, остав-љајућн да та питата постаре и на њих одговоре после CBpujtr-ка борбе, кад то непријатељу не буде више могло корнстити.
НАЈВНШИ ОБЛИК СОЛИ-'ДАРН.ОСТИ И ДАИАС ЈЕ О-ТАЏБИНА, коју не треба руши-ти, да би се тобож. иека шира tomaapHOCT васпоставила. На-против, њу трсба јачати и уса-вршавати. Јер кад се све узне у обзир н проценн, неизбсжио će намеће закључак, да ван о-таџбнне неиа tnaca и да га онда ван огаџбине не треба ни тра-жпгиГ
‘: • • ■* •
„Соко на Јадраиу* nocethyje убоднк' чланак посЈЈедњег броја прослави Видо*дана, и каже: к,Патња и јуНачки самопри-jerop јест хисторија нашег рбда, рода вука и арслана. Caiko прско крвавих Косова, Петрбвих Гора' и Албанских Голгота-, Југбслдвени су до-шли до Првог Децембра 1918!
0 „Соколском Гласнику"
Лист „Југословен“, који изла-зи у Великој Кикинди, објављу-је у прошлом броју читав чла-нак, посвећен „Соколском глас-нику“. Кикиндски лист истиче голему разлику, која постоји из-међу уређивања и писања „Со-колског гласника“, који се „не бави ситничарством и фарисеј-ством, интригама или сензација-ма, него посматра догађаје у правој светлости, објективно и неприетрасно“, — и многоброј-них партизанских лисгова, који уносе забуну у народ. У „Сокол-ском гласнику“ је „тон увек од-мерен, миран и срдачан, непри-страсан и искрен, дубоко на-ционалан и трпељив. То је рет-ка врлина за наше данашње, несреНено и невитешко доба“. Чланак завршава:
„Ако је који наш лист за-служио пажњу, похвалу и истииање за свој нскрен н уорисин националии-соиијал-ни рад, то је несумњиво „СО-КОЛСКИ ГЛАСНИК”. Њего-во име посгаће симбол објек-тивне, достојанствене и пра-ве штампе. У наше жалосао доба то је једна права рет-кост и несвакндашњост. „Со-колски гласник“ је несумњи-во наш најустрајнији борац за једииство, братство, част и Југославију.“
РЕУЛТАТ СОКОЛСКОГ МУЗИЧКОГ НАТЕЧАЈА
Просветни одбор Савеза Соко ла K. Ј., на расписани натечај од 26 априла, за соколски марш, примио ј« 14 радова до одређе-ног времена.
Жнри кога су сачнњавали- r.r-мајор Драг. Ж. Живановић, в. в. капелник, Коста П. Манојловић, проф. музичке академије, Др. Владимир Белајчић, зам. старе шине ССКЈ, Милош Ст. Стансје-внћ, претседник Просветног од-бора ССКЈ, Елза Скаларјева, на
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
И. МИТРОВИЋ
Теразије 22 (до Мосиве)
ш швајцарских часовннка за руку и џеп, златног н&-кита, кристала, сре-бра, пехара и плакета
EpaltM n сестрама попуст Цене врло солидие. Струнви рвд Тражите цеие u израду клинаца и »начака
челница ССКЈ, Иван Ковач, ua-челник ССКЈ (зам. Јосип Богнер, зам. начелника), Богол>уб Кргј* чик, ппретседЛнк Просветног од-бора ССКЈ, одржао је 8 јула 1940 седницу, на којој је обав-љен избор најбољег марша, У смислу натечаја.
Радови су бнли под шифром: 1) „А. Д”; 2) „14110“; 3) „Ако je марш добар, добнће награду и овако без партитуре“; 4) „Соко-ли Кралза Петра"; 5) „Орлић‘; 6) „Гама“; 7) „Бета”; 8) „Живил* Југославија"; 9) „Алфа”; 10) Сретно 1941 год.“; 11) „Соко-ли“; 12) „А—Б“; 13) „Лира бр. ; и 14) „Небојша“.
Жири је доделио једину награ-ду од 5.000 дин. аутору рада под шифром „Небојша11, чији <е композитор r. Светолик Пашћан-Којанов, из Новог Сада.
Остали ненаграђени радови могу се, само- лично или преко опуномоћеника подићи у кание-ларији Просветиог одбора ССКЈ у Београду (Престолонаследни-ков трг 34). нли he се послати поштом ауторима. ако их писме-но затраже.
IZIŠAO JE IZ ŠTAMPE „PRIRUCNIK ZA SOKOLSKI PROSVETNI RAD“.
U izdanju Prosvetnog odbora Saveza Sokola K. J. i-zašla je, vrlo ukusno opremljena, . 8 sveska „Sokolske misli“» posvečena sokolskom prosvetnom radu. To je „Priručnik za sokolski pro-svent rad‘V izdat u redakciji brata Miloša Stanojeviča, sa-veznog prosvetara.
Priručnik ima teoriski i praktični deo, sa vrlo oda-branom sadržinom. Naročito je istaknuto organizovanje sokolskih prosvetnih odbora, sokolskih priredaba, predavanja, govora, tečajeva, itd. Priručniku su priključena i objašnjenja za sastav prosvetnih statističkih izveš-taja, kao i načrti za predavanja i govore pred vrstom. Navedena je i celokupna sokolska štampa, kao i sve glavne teme o kojima se pisalo poslednjih 20 godina u sokolskim listovima. Na kraju je štampana i rezolucija Saveza Sokola, donesena još 1931 godine, pod imenom sokolskih „Puteva i ciljeva“.
Knjiga može korisno da posluži za prosvetnu akciju na našem selu, ne samo za sokolska, več i za druga prosvena i humana društva, koja rade na podizanju na-rodn« prosvečenosti.
Priručnik staje svega 20 dinara, i naručuje se kod Saveza Sokola, Beograd.
TKO JE MALOKRVAN, BLIJED
i uopit slsbog 7dra-vlja, neka upotrebi najnoviji specijalitet „FERkODOVIM" koji otvara vanredan apetit i vrlo br*o o-. poravlja svaku oso-bu ko joj je bito kak-va bolest naruSiU zdravlje. Za dobar usnjeh dovoljne su 1-3 flaše. Ciiena 1 fl. O.40.- sa požtarinom D. 45.-, 3 fl. D. 1J0.-franko. Proizvada Mr. Ph. A. Mrkuiić, apotekar u Moataru (banovina Hrvatska). 'Dobiva «e i u apotekama Re*. S. Br. 668Г32
HUM
deva za avione U svemu francu-Ije (arh. M. Smiljanič, Alekse NeMdoviča 6) - .Uriduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad Belajčič) - Odsrovornl urednik Dr Ttoomir Protičl Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 - St.mparija .Luč", Mitrovič i Lazarevič - Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772.