METODOLOGIJA IZRADE GEOGRAFSKIH MONOGRAFIJA VCJVODŽANSKIH OPŠTINA Dragoljub Bugareki, Pavle Tomid
IZVLEČEK UDK 911(497. 113)
Članek opisuje organizacijo izdelave geografskih monografij vojvodinskih občin, metodološki pristop ter opozarja na večstranske koristi takega dela.
ABSTRACT UDC 911(497. 113)
THE METHODOLOGV FOR GEOGRAPHICAL MONOGRAPHY OF COMMUNES IN VOIVODINA
The article represents the organization of series of regional mono-graphies of communities in Voivodina and its methodological scheme.
Inštitut za geografiju Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu u okviru plana svoje naučne delatnosti radi i na geografskem proučavanju vojvodžanskih opčtina.  Ova proučavanja obuhvačena su dugoročnim projektom čiji je naziv "Geografske monografije vojvodžanskih opština".  Pro-učavanje večih opština vrši se timskim radom, a manjih individualnim. Istraživački deo posla finansira Samoupravna interesna zajednica za nauč-ni rad Vojvodine neprekidno od 1970.  godine.  Ona manjim delom pomaže i objavljivanje monografija, dok veči deo finansijskih sredstava obezbe-džuju odgovarajuče opštine. Do sada je objavljena 21 monografija.
Metodologija  rada
Sve monografije predstavljaju regionalno geografske študije. Prilikom iz-rade monografija koriste se dva oblika rada: kabinetski i terenski.
U okviru kabinetskog dela rada, saradnici na ovom projektu konsultuju dosta bogatu stručnu literaturu, naših, madžarskih, nemačkih, rumun-skih i drugih autora. Dalje, vrše analizu karata iz XVI, XVII, XVIII, XIX i XX veka, naročito topografskih, geološki, geomorfološki, hidrološki i pedološki.  Zatim vrši se analiza starih planova naselja tia osnovu
* Dr., izr.prof., Institut za geografiju, PMF, Veljka Vlahoviča 1, 21000 Novi Sad.
- 136 -
D. Bugarski. P. Tomič_Metodologija izrade ...   .
- 137 -
kojih se prati prostorno širenje i morfologija naselja. Posebnu pogod-nost saradnici na projektu imaju što im je dostupno koriščenje najnovl-jih topografskih karata razmera 1 : 25. 000, kao i najnovijih rezultata naftno-gasnih istraživanja, na osnovu kojih rekonstruišu paleoreljef i imaju kompleksnije uvide u geološki sastav.
Za saradnike na ovoj študiji značajan izvor podataka predstavlja obiman i sadržajan satatistički materijal. Tako autori koriste austro-ugarsku, zatim jugoslovensku statistiku izmedžu dva svetska rata i najnoviju jugoslo-vensku statistiku.
Terenski rad je sveobuhvatan i pretežno je vezan za geomorfološka, hidrološka, biogeografska i društveno geografska istraživanja, kao i za prikupljanje podataka koji se ne mogu pronači u publikacijama.
Sadržaj   rada
Monografije se sastoje iz dva dela - opšteg i posebnog. Opšti   deo obuh-vata fizičkogeografeki i društvenogeografski pregled opštine kao celine. Posebni deo je posvečen kračem pregledu geografskih karakteristika i problema po naseljima.
Opšti deo. U okviru položaja, granica i veličine, geografski položaj svake opštine razmatra se sa više aspekata i to: njenog prostoriiog položaja premi teritoriji SAP Vojvodine, Jugoslavije i Panonske nizije, prema važnijim komunikacijama, geomorfološkim, klimatskim, hidrografskim, pedološkim i biogeografskim prilikama.  Zatim analizira se medžusobni položaj naselja u opštini i daje se opšta ocena o geografskem položaju opštine.
Kod geomorfoloških prilika opštine polazi se od ranije proučenih makro-oblika, a posebna pažnja se posvečuje mezo i mikro oblieima kao geomorfološkim agensima koji su učestvovali u njihovom stvaranju. Posebno -treba is-tači da su pojedini autori utvrdili postajanje fragmenata nekih elemenata reljefa koji raniji ispitivači u svojim radovima ne pominju (tako na primer deo lesne terase u južnom Sremu, fragmente aluvijalne terase u
D. Bugarski, P. Tomič_Metodologija izrade___
- 138 -
Potiš ju i južnom Banatu itd.).
Geološki sastav posmatra se u užem i širem prostoru. Prema raspolo-živlm podacima daje se dosta detaljan jietrografski i litološki sastav na osnovu kojih se izmedžu ostalog dolazi do rekonstrukcije paleoreljefa i savremenog reljefa.
Klimatske prilike u opštini se izučavaju u sklopu večeg prostora. Najpre se ukazuje na klimatske faktore i modifikatore, a zatim se daje detaljan prikaz klimatskih elemenata, najčešče za period od 20 godina. Zahvalju-juči gustoj mreži meteoroloških stanica u Vojvodini i relativno malih višinskih odnosa izmedžu pojedinih geomorfoloških oblika, autori ne nai-laze na teškoče prilikom obrade klimatskih podataika.
U sklopu hidrografskih karakteristika detaljno se izučavaju podzemne vode (freatske, arteške i termomineralne), površinske vode (reke, kanali, jezera, bare i močvare). Autori skoro redovno daju predloge u vezi sirih mogučnosti koriščenja vode i rešavanja odredženih vodoprivrednih problema. Posebno se ukazuje na mogučnosti navodnjavanja, odvodnjavan-ja, vodosnabdevanja naselja i industrije i do sada veoma slabo koriščenje termalnih voda.
Analizom pedološkog sastava (tipova, podtipova i varijeteta) utvrdžuju se u pojedinim opštinama mogučnosti racionalnijeg koriščenja zemljišta, naročito kada su u pitanju manje plodna zemljišta. Zanimljivo je istači da autori redovno ukazuju na primere degradacije zemljišta i smanjivanje poljoprivrednih površina.
Prilikom obrade stanovništva najpre se iznosi njegovo poreklo od najrani-jih vremena do danas. U vezi s tim istorijski podaci se koriste samo u onolikoj meri koliko je potrebno za ovakve vrste študija. Posebno se is-tiču periodi masovnijih doseljavanja pojedinih naroda. Pouzdani podaci o kvantitativnem kretanju stanovništva mogu se pratiti od prvog detaljnog popisa od 1869. godine. Raniji podaci o broju stanovnika su nedovoljno pouzdani i obično se odnose na broj domova u naseljima. U novije vreme
p. Bugarski, P. Tomič_Metodologija izrade   ...
- 139 -
daju se projekcije stanovništva do 2000. godine. Poseban problem pri obradi stanovništva predstavljaju izvesne promene u metodologiji poslednjih popisa, čime je onemogučeno pravljenje komparacija kod pojedinih struktura stanovništva izmedžu dva i više popisa.
Pregled privrednih delatnosti neki autori su obradili prema prioritetnem redosledu, odredženom na osnovu učešča pojedinih delatnosti u ukupnom narodnem d<*ietku opštine, a drugi su obradili po principu primarnih, sekundarnih i tercijarnih privrednih delatnosti.  Za svaku privrednu granu iznose se prirodni i društveni faktori njenog razvoja. Analizira se ukup--na proizvodnja i njeno učešče u Vojvodini. Posebno se povečuje pažnja izučavanju sirevinske baze, daje se ocena opravdanosti lokacija pojedinih industrijskih objekata, porekla i kvalifikacione strukture radne snage, problema tržišta i transporta. Takodže se ukazuje na odredžene privred-ne probleme i daju se predlogi za rešavanje najakutnij ih.
U posebnem delu monografija dati su geografski prikazi svih naselja. Kod obrade svakog naselja obuhvačeni su geografski položaj,najbitnije fi-zičko geografske i društveno geografske karakteristike, teritorijalno širenje naselja po pojedinim etapama, funkcije naselja, komunalna opremljenost,  zaštita životne sredine i mogučnosti rešavanja postoječih problema.
Zaključak
Geografske monografije vojvodžanskih opština predstavljaju dragoceni doprinos geografskoj literaturi. Geografske monografije opština uradžene su sa ciljem da doprinesu iznalaženju najboljih rešenja u daljem privredno-ekonomskom, društvenem i kulturnem razvoju opštine; ona se mogu koristiti kao dragoceni priručnik za društveno planiranje, regienalne-presterni plan, urbanističke planove, potrebe opšte narodne odbrane i si. Pored tega, one se mogu koristiti za zavičajnu nastavu, zatim za širenje opšte kulture stanovništva opština koje ima priliku da detaljnije i šire upezna sredinu u kojoj živi i radi.
'D. Bugarski, P. Tomič_Metodologija izrade ¦ . .
Les monographies g6ographiques font partie de la g6ographie regionale. Elles se composent d'une partie g6n6rale et d'une partie dčtaill6e.  La partie gSn6rale examine chaque commune comme une entitfe alors que la partie d6taill6e est un examen de chaque localit6 de la commune.
La gfeographie physique rend compte de la composition g6ologique, du relief, de l'hydrologie, de la composition p6dologique, de la faune et de la flore.  Cette analyse est bas6e sur la recherche sur le terrain ainsi   que sur les publications sp6cialis6es et celles d'un grand nombre de Sciences auxiliaires.
La g-6ographie humaine et economique examine la population, l'6conomie et les agglomšrations. Elle analyse l'origine de la population, le nombre des habitants, l'accroissement naturel, les migrations, les structures et les projections.
La partie 6conomique traite des ressources naturelles et du niveau de leur exploitation.  Les agglom6rations de la commune sont čtudičes au moyen des m6thodes les plus ršcentes.  On accorde une importance parti-culiere 1 la situation et i la morphologie des agglom^rations.
- 140 -
MONOGRAPHIES GEOGRAPHIQUES DES COMMUNES DE VOIVODINE