KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 10 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1926.
PATENTNI SPIS BROJ 3376.
Peter Graf von Radolin, Rawicz, Poljska.
Postupak i sprava za destilaciju rastresitih masa, naročito biljnih otpadaka Prijava od 19. februara 1924.	Važi od 1. januara 1925.
Traženo pravo prvenstva od 21. februara 1923. (Nemacka).
Ljuske od cerealija, kao što le žito, pirinae i tuluzina od kukuruza kao i takve materije kao slama i tome slično, sačinjavaju u zemljoradničkim zemljama velike količine otpadaka, pošto se malo ili baš ni malo koristi ne može izvuci iz njih u predelimc, gde istih ima. Transport takvih otpadaka suviše le skup u sravnjenju sa njihovom \ rednošču; i za sa-gorevanje u pećima Ш kotlovskim ložištima, na primer za proizvodjenje pare, ove se materije ne mogu povoljno iskoristiti, pošto njihovo sagorcvanje stvara opasne varuice.
Pronalasku je cilj da pruži jedan postupak i spravu, koja omogućava rta se takve materije kao i mnoge druge materije, koje se mogu destilirati, n. pr. treset, ugalj i ugljeni škri-Ijae iskoriste pomoću destilacije. Najslavnije sastoji se u tome, što se materije izlažu u jednom hermetićkom aparatu toplotnom tretiranju i pri tom dobija proizvedeni koks, gas, ugljovodonici kao ulje, katran i amonijak. Zatim se, prema pronalasku, sastavni delovi koksa, upotrebijujući jedan deo ili ćelu količinu dobivenog katrana ili smole, presuju u brikete, tako, da postaje dobro i sposobno za prenos i dragoceno gorivo.
Dragocene pojedinosti novog postupka sastoje se još i u tome, što se koks pre iznošenja na slobodan vazduh pretvara u sitan prah, tako da se isti čvrsto slaže i ne podleži više sagorevanju, i dalje u upotrebi struje, koja ne sadrži kiseonik, za prepiranje materiala pre nego što dodje u spravu, da bi se vazduh koji se nalazi u materijalu istisnuo i
time sačuvalo sagorevanje materijala pri za-grevanju.
Sprava se u glavnom sastoji iz jedne hermetične komore i iz jednog rotirajućeg doboša, koji je provučen kroz istu uz dobro zaptivanje, koja po svojoj spoljnoj strani nosi naprave za prijem sa spoljne strane dovedenog materijala, i uz čiju je unutarnju stranu prikijiK ena sprava za grejanje. Materijal seju tankom sloju prostire na dobošnoj površini, koja se iznutra greje, i brzo i ravnomerno destilira.
Važan je još i izvesan broj pojedinosti, koje su niže opisane, kao na primer, jezgro u unutrašnjosti doboša za gomilanje toplote; sprava, koja lepi material i na donji deo površine doboša; valjci za istiskivanje vazđuha iz materijala pri ulazu u aparat i razni drugi detalji.
Nacrt pokazuje pronalazak na jednom primeru izvodjenja i to je:
Fig. 1. uzdužni presek,
Fig. 2. poprečni presek.
Zagrevana površina je doboš 1, koji pomoću prstena 2 (ne pokazanih) leži na kalemo-vima obične vrste, i jedan ozupčani prsten 3 predvidjen je na dobošu, i koji se hvata sa zupčanikom 4, koji tera podesan izvor energije. Doboš je na svojoj spoljnoj strani opremljen lopaticama 5, koje su u oba periferiska pravca tako savijene, da grade kesice, koje hvataju materijal, koji leži na većem delu do-boševe periferije. Opasač 6, od gusto ispletene žilane mreže, zategnut je preko kalema
Din. 15.
7 tako, da on d obija materijal i dole na donjoj strani duboša tesno ležeči uz grejanu površinu doboša, da bi po raogućstvu produžio vreme zagrevanja.
Za zagrevanje doboša predvidjeno je na njegovom kraju 3 ognjište b, koje je uz unutarnji dobošev prostor vezano kroz savijeni dimnjak 9 posredstvom upusnog kanala 10, a na drugom kraju prtđvidjen je ispusni kanal 11. U svom srednjem delu doboš ima jezgro 12 sa konienom kapicom 13 na jednom ili na oba kraja u cilju da potiskuje grevne gasove prema unutarnjoj površini doboša, koja se treba grejsti. Delovi 10—13 načinjeni su od šamotnog materijala ili tome slišno i obrču se zajedno ša dobošem, da bi njegovu temperaturu držali po moguestvu stalnom. Ovi deiovi mogu biti i nekretni i to sa takvim ekscentricitetom u odnosu na doboš, da dejstvo zagrevanja bude različito po periferiji, na primer, da je temperatura pri ulazu manja i da se prema izlazu povećava.
Na donjem delu doboša, koji se obrće na gore predvidjeli je upust za obradjujući ma-ierijal u obliku upusne kućice 14, u čijem delu 1Ö leži jedan par valjaka 16, koji se mogu obrtati i koji su zgodno pokretani. Materijal za destiljranje dovodi se kućici 14 pod pritiskom na taj naan, što se vazduh iz materijala izgoni i sprečava istom ulaz u kućicu. -Ispusna kućica 17 nalazi se ispiđ doboša, i dole a na istoj predvidjeli je zatvarač proizvoljne vrste, koji omogućava izlaz koksu bez upuštanja vazduba, Ploča 19, koja dejstvuje kao čekić, ravna i koja se pokreće, postavljena je na vratilu 20 u ispušnoj kućici 17 a prema zidovima isto tako, da se izmedju nje i zidova destilirani material pulverizira i time pre dolaska na vazduh obrazuje kompaktna •Čvrsta masa. Zidovi kućice 17 mogu biti opkoljeni vodenim omotačem ili kakvom drugom spravom sa hladjenje, da bi štitio materijal dalje od gorenja u trenutku njegovog dodira sa vazduhom.
Oko gornje strane doboša I načinjena je jedna destilaciona komora pomoću dveju kućica 21, 22, koje obrazuju ispuste za gasne .sastojke, koji se razvijaju pri destilaciji. Jedna takva kućica bi bila dovopna, ako bi se svi gasni proizvodi zajedno odvodili, da bi se potom odvajali, ali mogu se postavili više takvih kućica, ako se želi neposredno odvajenje iz razno zagrevanih dobi ševib periferiskih površina. Otvor 2л (ili naročiti kanal) vezuje gornji đeo upusne kućice 14 sa ispustom 21, tako, -da struja proizvedenog gasa ide iz doboša kroz ulazeći materijal u kućicu 14 i sa vaz duhom iz materijala rdlazi kroz otvor 23 u kućicu 21. Tirne se materijal p-e ulaza u do 4>oš j otpuno oslobadja vazduba i šiiti od sa-
gorevanja pri zagrevanju; istovremeno vreli gas zagreva materijal, tako, da se proces de-stili.sanja akiivno ubrzava.
Hermetička v eza izmedju rptirajućeg doboša i obližnjih ivica kućica stvorena je za nekoliko prstena 24, 25, koji se nalaze na kueici odnosno dobošu, i koji zailaze jedan izmedju drugog. Na najdonjim mestima ovih kučića, koje ovi prstenovi obuhvata ju, vezane su cevi 26. koje se pune gasom, koji ne sadrži kise-onik, a koji ima nešto veći napon od atmosfere. Na primer pomoću crpke uvodi se u ove eevi jedan deo dobivenog svetlećeg gasa iz destilacije. Pritom je, čak i u slučaju da postane vakuum u destilacionoj komori onemogućen ulaz vazduba u istu, već se upušta sa mo potrebni gas, te se tako destilacioni materijal čuva od sagorevanja ili pak stvaranja eksplozivnih gasno vazdušnih smeša.
Još bolje je za hermetičnost kućice u odnosu na vazduh ako se izostavi si-dem prste-nova i doboš i kućica zatvori na kraju prema ognjištu 8, 9, pri čem se upusnii ispusni kanali postavljaju, oba, u unutrašnjosti doboša.
Način rada je sledeči: Destilacioni se rua-ttrijal sipanjem dovodi u gore otvorenu kućicu 15 valjcima 16 i ovi ga tiskaju u kućicu 14, gde ga propira penjući se gas. Valjcima se pritom veći deo vazduha iz materijala iste-ra a gasom izvuče i ostatak istog; gas time ne gubi od svoje upotrebljivosti za osvetlenje i druge svrhe zbog ovih malih količina vazduha, pošlo su iste male, da bi mogle gas načiniti eksplozivnim
U kućici 14 material pada na rotirajući doboš 1 i 1 palice ga đohvataju, tako da isti stalno leži na doboševom zidu koji je stalno iznutra grejan i zagreva do temperature doboša oko 400° do 6u()o Kroz kanale 21 i 22 odlaze gasovi, koji odvode naročito tako ^vani sirovi katran t. j. katran, koji postaje na maloj temperaturi — i omogućavaju dobijanje svih dragocenih sastojaka, kao na pr. amonijaka, benzina, uglj'ivodonika, koji su od važnosti za anilinsku industriju.
Materijal koji leži uz doboš 1, pada nej zad sa ovog sasvim dole i pretvara se spravom 19, 20 u prah pri čem se ovaj jako rastresiti koks reduknje na jednu težinu pre-djašnje zapremine ili čak i na manji deo. Ovo ide bez teškoća, jer je materijal rie.-tilacijom potpuno izgubio svoj raniji elasticitet, tako, da se sa mahnu snagom da pretvorili u sitni i vrlo adhezivni prah, da negori više tako Uko i zato se može malo hladjeii izložiti \azdiihu. U mestr pretvaranja u prah dovoljno je kod nekih materijala hladjenje ili je pak dovoljno da sc materijal drži u zatvore no ш srnin Uo potpunog hlodjeiija.
Ukrašeni i ohtaujeni koks j> ег.и1,и e se za—
rtira u brikete, pošto se on jednim delom ili -sa eeiokupnom količinom iz destilacije dobivenog katrana ili smole vezu;e. Dobivaju se naročito dobri rezultati ako se 10—20 procenata vezivnog srestva dudadu koksu. Naročito povoljna sposobnost za vezivanje dolnja se dalje ako se katranasto spojno srestvo na odredjenim temperaturama dobija deslilacijom, na primer upotrebljavaše samo katran iz jednog od gasnih kanala 21 ili 22, iti se iz ce-lokupnog katrana još jednom destilacijom iz-medjo sasvim odredjenih temperatura dobija jedan deo vesivnog srestva. Na ovaj način dobija se vezivno srestvo, koje potpuno vezuje brikete, tako da ne nastupa ni rastočivanje briketa pri visokoj spoljnoj temperaturi, n. pr. u toplim predetima, niti rasparčavanje istog. Podesne temperature za destilaciju vezivnog srestva mogu se lako za svaki materijal probom ustanoviti.
Naročita dobra đestiiaeija dobija se upotrebom više doboša, koji koso jedan iznad drugog leže, tako. da materijal najkraćim putem i bez kovitlanja prašine s jednog doboša pada na drugi ;Gvi se doboši mogu vezati na red u jednom zajedničkom kanalu za dim, tako da isti imaju različito velike temperature za zagrevanje u destilaciju, i proizvedeni ga-•sovi mogu se na svakom pojedinom dobošu pojedinačno odvoditi Zatim se doboši mogu sa naizmenično suprotno postavljenih krajeva napajati zagrevnim gasovima, tako, da jedan deo destiliSućeg materijala, koji ide sa kraja najmanje toplog, na idućem dobošu naidje na najtopliji kraj. Na ovaj se način svi delovi materijala, koji se destilira, potpuno ravnome! no zagrevaju i destiiišu.
PATENTNI ZAHTEVI:
1. Postupak za -destiliranje rastresitih masa, naročito biljnih otpadaka, naznačen time, što se materija] bez prisustva vazduha žari, pri čem se dobijaju gasni sporedni proizvodi kao i u obliku pare i proizvedeni koks, upotreb-Ijujuei pri destilaciji dobivene ugljovodnike kao vezivna srestva, preradjnje u brikete.
2)	. Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao vezivna srestva za koks upotreb-Ijeni ugljovodnici dobijaju iz celokupne bitu-minozne mase dobivene destilacijom jednom drugom deslilacijom iz mre dj u podesnih tem pe ratara.
3)	. Postupak po sabtevu 1 ili 2, naznačen time, što se posle destilacije koksa, pre nego što se isti iznese na vazduh, pretvara u prah.
4)	. Postupak po zahtevu 1, 2 ili 3, nazna--čen time, što se jedna struja gasa, koji ne
sadrži kiseonik, provodi kroz materijal, pre nego što se ovaj podvrgava zagrevanju.
5)	. Postupak po zahtevu 1, 2, 3 ili 4, naznačen time, što se materijal u destilacionu komoru unosi pomoću jedne sprave, koja ga presu je u pantl jiku tankog spoja.
6)	. Sprava za izvodjenje postupka prema zahtevima 1-5, naznačena time, što sprava ima jedan, sa spoljne strane puneći se, rotirajući doboš, koji je bermetički provučen kroz komoru, koja prima slobodne gasne sastojke, i koja ima u unutrašnjosti svojih zidova vod za vrele gasove ili spravu za zagrevanje.
7)	. Sprava po zahtevu 6, naznačena time, što i zagrevani doboš po svom spoljnem obimu ima lopatice, koje su oblika kese. tako da one drže materijal na dobošu na velikom delu pe iferije.
8)	. Sprava po zahtevu 6 ili 7, naznačena time, što je na donjem delu doboša postavljen preko kalema razapeti pojas, tako da on pritiskuje materijal uz samu doboševu površinu.
9)	Sprava po zahtevu (j, 7 ili 8, naznačena time, što je kao dovodna sprava predvidjen jedan par valjaka, koji, najbolje je, leže paralelno prema dobošu, i koji gnječeni materijal uvodi u spravu.
10)	. Sprava po zahtevu (j, 7, 8 ili 9, naznačena time, što je predvidjena jedna upus-na komora, koja gore i dole stoji u vezi sa jednim ispuskom za vazduh i sa destilacionom komorom, tako da kroz ulazeći materijal prolazi gas.
11)	. Sprava po zahtevu 1, naznačena time, što zidovi kućice imaju na mestima, gde doboš dodiruju, prstenaste komore sa dovodnom spravom za gas, koji ne sadrži kiseonik.
12)	. Sprava po zahtevu jedan, naznačena time, što je u unutrašnjosti doboša predvi djeno jedno jezgro, da ono lera zagrevne gasove prema unutarnjim obimnim zidovima doboša.
18). Sprava po zahtevu 12, naznačena time, što se jezgro sastoji od šamotskog materijala, i što je utvrdjeno u dobošu tako, da se s ovim obrće.
14)	. sprava po zahtevu 6, naznačena time, što je u izlaznom delu kućice predvidjena pokretna sprava za pulveriziranje koksa pre njegovog dolaska na vazduh.
15)	. Sprava po jednom od zahteva 6—14, naznačena time, što su više doboša postavljeni koso jedan iznad drugog, tako cU materijal sa jednog pada na sledeči, i što su svi ovi doboši vezani na red u jednom zajedničkom kanalu za dim.




■
'
■
'
o. j,-f

.





•' i!l :	>	■ V.'	.....
.
■
• '	' ■	II. :i 3 ■ ; ■	•
:	■ i. . - ni • iq , /ri(jči ,(1 I
"
'i i	i ■	.
‘.'vije rai?o
*9ttr f ■
:	:	‘ i
>■ '
h	•'	■ ■	-i- ■i-
.
-
■
",1;‘ J' '	,
'
!
'
1
-o/; i • '! oinr.jHHj :tuvJmyh m ijo
,	.:i'i ■ ’ <л. j ifjß
. s; .v : :
' :-
■ ■ ■	■ »i. fin». ■ i ./.	•	j
. .
I«£;i
/. f
-d
ГНЗ!

'	в	••
.
.
.(I«iq mavhf f
лг.јј';' .<■ i:; L .,!	' >q	‘i . is