KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1925
PATENTNI SPIS BR. 2680
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (2)
MIHAJLO BOHN, DIREKTOR CIGLANE, ZOMBOLJ, BANAT.
Ciglja za lake zidove.
Prijava od 25 juna 1923.
Dosad su zidani laki zidovi od šupljih ci-galja, koje se izrađuju mašinama i imaju prizmatične šupljine, koje prolaze kroz ćelu dužinu ciglje i tako znatno oduzimaju čvrstoću i otpornost te šuplje cigle.
Ovaj se pronalazak odnosi na ciglju za lake zidove, normalne veličine, koja se odlikuje time, što ima okrugle ovalne, jajaste, ili elipsiodne udubine t. j. šupljine sa postepenim prelazom, bez oštrih ivica, pa prema tome ovakve šupljine oduzimaju manje od cigljine čvrstoće i otpornosti, a prave ciglju oko 30% lakšom.
Druga preimućstvena osobina ciglje po o-vom pronalasku sastoji se u tome, što se o-vakve ciglje mogu da izrađuju u ručnim kalupima, pa prema tome nisu potrebne sku-pocene mašine.
Dosad su se doduše pravile udubine i žljebovi u cigljama ručnim kalupima, ali ne u tu celj da se proizvede ciglje za lake zidove, nego samo ciglje za oluke, i rubove ili za ornamentalne celji.
Jedan izveden oblik ciglje po ovom pronalasku predstavljen je, radi primera, na priloženom crtežu.
Sl. 1 pokazuje izgled ciglje odozgo, u perspektivi.
SI. 2 pokazuje izgled ciglje odozdo u perspektivi.
Kao što se vidi iz primera na priloženom crtežu, zamisao ovog pronalaska sastoji se u tome, da se u ciglji naprave ručnim kalupima šupljine a ne kao što se to dosad radilo mašinom, zatim su te šupljine raspore-
Važi od 1 marta 1924.
dene tako, i imaju takav oblik, da ciglja ne gubi od svoje čvrstoće i otpornosti.
Cigla po ovom pronalasku ima veličinu i u glavnom oblik normalne cigle, samo ima šupljine —a— u uzanim stranama i šupljine •—b— na jednoj od pljosnatih strana.
Šupljine u ciglji izrađuju se tako, da se u drvenom kalupu pričvrste ispupčenja, koja prave u cigli šupljine (izdubljenja).
Pri zidanju se cigla po ovom pronalasku, polaže tako, da se ona pljosnata strana, koja ima brazde —b—, položi prema dole uz sloj maltera, usled toga nastaju u zidu zatvorene šupljine, pa se dobija znatno lakši a ipak čvrst (masivan) zid.
Glavno preimućstvo ovog pronalaska sastoji se u tome, što se preimućstva šupljih cigalja koje su dosad izrađivanje samo mašinom, prenose na ciglje, koje se kalupe rukom, a koje se radi velike poroznosti preimućstveno upotrebljavaju za zidove.
Patentni zahtevi:
1.	Cigjla za šuplje zidove naznačena time, što ima mestimično a ne skroz, okrugle, o-valne, jajaste ili elipsiodne ili slične udubine u tu celj da celj da ciglja bude što lakša a da gubi što manje u čvrstoći i otpornosti.
2.	Ciglja za šuplje zidove, po zahtevu 1, naznačena time, što je kalupljena rukom, a udubine u ciglji se proizvode odgovarajućim ispupčenjima (izraštajima) u ručnom kalupu ili zaklopcu kalupa, u tu celj da zameni ma-šinski izrađene skroz šuplje cigle, koje su srazmerno malo otporne.
Din. 10.
/Icfp&tent aro/ Z680.
. -1. -








i!’-i ; /

■

■