KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 54 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14646
Gebriider Eirich, Hardheim/Nordbaden, Nemačka.
Postupak za proizvodnju odličnih sirovina za hartiju.
Prijava od 19 oktobra 1937.	Važi od 1 avgusta 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 28 juna 1937 (Austrija).
Predmet ovog pronalaska je postupak za proizvodnju odličnih sirovina za izradu hartije, lepenke i sličnih proizvoda. Mase koje se dobijaju po ovom postupku imaju sitniovlaknasitu labavu strukturu i nemaju ni brašnate, odn. praškovite robe, niti čvorove, grudvice, grudve i t. d.
Kao polazne materije za izvođenje načina rada prema ovom pronalasku dolaze u obzir: celuloza (sulfitna celuloza, natri-umska celuloza, sulfatna celuloza, beljena ili nebeljena) stara hartija, otpaci od hartije, krpe, slamaj, otpaci koji se sastoje od kombinacije hartije i tekstilne robe, drvo, grane, otpaci drveta. Po postupku prema ovom pronalasku mogu se pripremiti i materije koje se posredstvom uređenja druge vrste ne mogu dalje obrađivati. Kao primer može se navesti roba koja se odvaja grubim sortiranjem pri proizvodnji drvovine i koja je do sada pretstavljala otpadak koji se ne može iskoristiti.
Materije koje će preraditi, a koje sadrži vlaknaste materije kao takve, odn. u prvobitnom stanju međusobno siepljene ili mehanički sjedinejne, izlažu se dejstvu ce-panja dvaju koturova — koturastog žrv-nja, koji rade (kreću se) međusobno u suprotnom smislu. Na koturima je blizu periferije predviđena uzana zona cepačkih rebara, koja se protežu radialno ili približno radialno a obrazovana su tako, da ona, kako kada koturovi stoje tako i kad se ko-turovi okreću, imaju uvek približno upo-rcdne sečice. Roba koja treba da se raz-vlakna brzo se sprovodi kroz tu zonu, pa sc radi podupiranja dejstva uvodi eventu-
alno u radnu zonu pod pritiskom i neka tečnost, para, sabijen vazduh ili slično, a to se vrši kroz naročiti cevni sistem koji počinje od šuplje osovine obrtljivog žrv-njevog kotura, a završava se u brizgama za oticanje.
Suština ovog postupka je da se spreči svako dejstvo seckanja cepačkih organa. Cepačka rebra smeju da dejstvuju samo cepanjem ili trljanjem, kako bi se svaka proizvoljna roba, koja se sastoji od vlaknastih materija ili koja sadrži vlaknaste materije, pretvorila u labavu sitnovlakna-stu masu. Tako se izbegava praškovita roba, a i obrazovanje grudvica, ili čvorova.
Dakle, prema ovom pronalasku se roba koja treba da se razvlakna sprovodi kroz koturasti žrvanj sa cepačkim rebrima, koja su uvek bar približno upo-redna, pri čemu je predviđeno regulisanje pukotinskog razmaka zone cepanja, koji se podešava tako, da nemože nastati kvarenje pojedinih vlakana. Eventualno se može roba koja treba da se razvlakna sprovesti kroz više zona cepanja koje mogu imati podjednake ili sve manje i manje pukotinske razmake.
Dobiju se tršava masa koja se sastoji samo od sitnih vlakana kada se, što se može lako posmatrati kontrolom na mikroskopu, pukotinski razmak između koturova izabere toliki da n emože nastati kvarenje vlakana. Da bi se u pojedinim slučajevima naprava, koja stoji na raspolaganju, prilagodila potrebama predviđeno je regulisanje pukotinskog razmaka po-meranjem jednog žrvnjevog kotura. Tada
Din. 35.—
se može u vrlo kratko vreme ustanoviti koliki pukotdnski razmak treba da se uzme u pojedinom slučaju. Shodno je da se počne sa najužim položajem, pa se kontro-liše da li pri tom položaju nastaje kvarenje vlakana, te se, ako je takav slučaj, prema potrebi podešava veći pukotinski razmak.
Kod raznih polaznih materija se jednim sprovodenjem robe koja treba da se obradi kroz jednu zonu cepanja još ne može potstiči željeno razdvajanje i osloba-djanje svih vlaknastih delića. Tada treba roba koja se razvlaknavia da se sprovede kroz više zona cepanja koje morju imat; sve podjednake ili sve manji i manji pukotinski razmak, a uostalom odgovaraju na-pred iz netim uslovima. Dakle treba da se upotrebi više koturastih žrvnjeva, koji su n. pr. poredani jedan za drugim. Time se lako uklanjaju sve postojeće poteškoće.
Zatim se pokazalo kao preimućstveno da se roba koja treba da se tretira dovodi u aparaturu u komadima po mogućstvu sa podjednakom dužinom i debljinom. To se može postići time što se ispred zone cepanja, odn. ispred naprave prema ovom pronalasku, postavlja neka aparatura koja secka robu koja treba da se preradi u komade sa podjednakom ili po mogućstvu sa p o d j e d n ako m dm ži n o m.
Potom se pokazalo takode kao shodno da se roba koja treba da se razvlakna pre ulaska u zonu cepanja upravi uporedno sa cepačkim rebrima. To se može izvesti tako da cepački alati jednog kotura dobiju produžetak ka proširenom ulazu robe koja treba da se obradi, a ovde iznad tog produžetka cepučkih rebara da se obrću krilca koja teraju robu u međuprostore između tih produžetaka.
Važna je takode brzina kojom roba koja treba da se razvlakna prolazi kroz zonu cepanja ili kroz zone cepanja, kada se poredaju više zona cepanja jedna za drugom. Uvek treba trajanje prolaza robe kroz jednu zonu cepanja da iznosi samo razlomile delove jednog sekunda, ipak može u pojedinim slučajevima da bude shodno da se brzina prelaženja robe poveća ili smanji.
Vanredeno velika brzina prelaženja robe postiže se:
1.	) pri primeni velikog pritiska kod sredstva za teranje,
2.	) pri vrlo velikoj brzini obrtanja žrv-njevih koturova.
a.) pri pravocrtnom obrazovanju ce-paćkih alata.
Smanjenje brzine prolaženja robe može se postići:
1.) pri primeni slabog pritiska sred-
stva za teranje ,
2.	) pri maloj brzini obrtanja rotacionih žrvnjevih koturova,
3.	) pri stepenastom ili talasastom o-brazovanju cepačkih alata,
4.	) pri postavljanju malo u koso cepačkih rebara naspram pravcu kretanja robe koja se dovodi u zonu cepanja.
Za izvođenje ovog postupka služi o-krugli koturasti žrvanj sa radialnim ili približno radialnim cepačkim rebrima, koja su eventualno predvđena samo na rubu, i sa iako podešljivom zonom cepanja. Ali ume-sto toga mogu se upotrebiti i aparature koje su konstruktivno obrazovane drukčije. Radi primera mogu se upotrebiti i dve uporedne ploče pravougaonog oblika koje se u horizontalnom ili u vertikalnom položaju kreću jedna naspram drugoj tamo i ovamo.
Na slikama 1 do 10 pretstavljene su radi primera naprave za izvođenje ovog postupka sa rotacionim žrvnjevim koturima i uglavnom sa radialnim rasporede-njem cepačkih rebara na obimu žrvnjevom koturu i sa napravom za dovođenje robe. Pretstavljene su naprave sa vodoravnom osovinom, ali može se primeniti i vertikalna, ili nagnuta osovina.
Sl. 1 je uspravni uzdužni presek mašine;
SI. 2 uspravni uzdužni presek drugog izvođenja;
SI. 3 pola prstena radne zone sa radialno upravljenim rebrima prema si. 2;
SI. 4 izvođenje zubaca dvaju koturova;
SI. 5 do 7 cevni sistem za dovođenje tečnosti;
SI. 8 u većoj srazmeri dovođenje vođe kroz šuplju osovinu;
SI. 9 uspravni presek naprave za do-v odemje robe koja je u vezi sa mašinom za razvlaknavanje;
SI. 10 izgled spreda i delimioan presek krakova za noževe na kućici D prema si. 9.
Mašina prema sl. 1 sa dve radne zone, i to: sa jednom grubom i jednom uzanom sitnom zonom, ima na osovini a kotur b sa cepačkim rebrima raspoređenim radialno ib približno radialno na prstenastim površinama c. Osovina a sa pokretačkim remenikom d obrće se u težišnom toku d‘.
Na koturu b predviđena su krilca t koja se obrću zajedno sa tim koturom, a koja imaju oštre sečice da bi izvršila rad prethodnog usitnjavanja. Ova krilca te-raju robu u radnu zonu, pa istovremeno proizvode jaku vazdušnu struju koja odvodi dovoljno sitno iscepanu robu.
Stalni protivkotur e obrazovan je kao zid kućice. On nosi prstenaste površine c
sa cepačkim rebrima koja rade zajedno sa rebrima rotacionog kotura b. Ovaj pro-tivkotur može da bude fcakođe obrtljiv. Cev ni služi za dovođenje tečnosti, a sprovedena je uspravno ili koso kroz stalni žrvnjev kotur, pa je na kraju snabdevena kosom ili poelešljivom brizgom.
SI. 2 pokazuje mašinu sa nejednako širokim meljačkim prstenovima k, k1, a koji imaju podjednaki spoljašnji prečnik. Široki prsten k1 na kućici e je stalan, a uzani prsten k ma koturu b se obrće. Ovi radni prstenovi imaju cepačka rebra koja se protežu radi primera radialno ili približno radialno i imaju testerasti poprečni presek (si. 3 14). Pri rotaciji treba ova rebra da stoje uporedno. Zatim zupci rotacionog prstena treba da nailaze na kosu površinu, a ne na uspravnu površinu zubaca stalnog prstena kako bi se obrazovala dugačka vlakna. Na prstenu k predviđeni su kraci li koji prolaze pored slobodnog za-rubljenog dela širokog prstena k1 radi prethodnog usitnjavanja robe.
Tečnost i t. d. dovodi se kroz šuplju osovinu a, ili kroz cev g umetnutu u toj osovini, koja ima ogranke za radnu zonu. S druge strane služe za uvođenje tečnosti kroz stalnu radnu površinu više cevi m koje su upravljene koso ilii uspravno prema rotacionoj meljačkoj površini k (si. 2 i 5). Izlazni krajevi ovih cevi nose stalne koso upravljene blizge ili podešljive brizge s (si. 6, 7) tako, da prskana tečnost, radi boljeg dejstva čišćenja, nailazi upravno na radnu površinu; to važi i za krakove cevnog sistema g (si. 2).
Na si. 8 nacrtano je uspravno mailaženje tečnosti. Brizge p, koje prskaju meljačku putanju b, učvršćene su u stalnoj meljačkoj putanji e. Priključak uz cevni vod nacrtan je samo kod brizge koja se završava blizu dodirnog mesta obeju meljačkih zona i to sitne zone z i grube zone u. Druga brizga p označena je tačkastim linijama u gruboj zoni u. Prskanje stalne meljačke putanje e vrši se pomoću brizgi p u rotacionoj meljačkoj putanji b, a u koje se brizge dovodi tečnost i t. d. iz šuplje osovine a kroz cevni vod g.
Gotova roba koja izlazi između kotu-rova b, e, ili k, k1 (sl. 1 i 2) isteruje se napolje pomoću krilaca n. Pri eventualnom prolazu tvrdih tela nastaje proširenje zo-mne pukotine. Pomoću polužne naprave na kžišnorn tulcu može se podešavati prolazna širina radne zone.
Kao što je pomemuito, preimućstveno je da se roba koja treba 'da se obradi dovodi u zonu cepanja u komadima po mo-gućstvu podjednake dužine. U tu svrhu je ispred dovoda za materijal koji se završa-
va u unutrašnjost žrvnja postavljen prenosni uređaj na kome se roba istovremeno sa prenošenjem secka u deliće sa po mo-gućstvu podjednakom dužinom. Ovaj uređaj za prenošenje i seckanje sastoji se radi primera od dve prenosne trake koje rade jedna prema drugoj, a ispred njih su postavljeni rotacioni noževi. Obe prenosne trake postavljene su tako jedna prema drugoj da se roba koja se obrađuje između njih zbija i u zbijenom stanju dolazi u područje rotacionih sekačkih alata. Jedan izveden oblik takve naprave pretstavljen je na slikama 9 i 10.
Obe prenosne trake pretstavljene su kao gusemčaste trake A, odn. B. Gornju guseničastu traku nosi ležišni okvir bi koji se sa trakom kao celina, pri naizme-ničnoj debljini niza robe, koja treba da se seoka, klali oko rukavaca ci na oba bočna zida. Bušotina za rukavce ci predviđene su u donjem zadnjem delu ležišnog okvira bi blizu zupčanika (I2. Oba nosačka rukavca ci drže znatan deo sopstvene težine ležišnog okvira bi tako da se ovaj okvir lako klati na izlaznoj strani C. Da bi se izbeglo ispadanje seckatne robe kroz podužne o-tvoire ei bočnih zidova i njeno ulaženje u unutrašnjost lančanih članaka, to su na 0-sovini gi na izlaznoj strani C predviđene zaštitne ploče koje 11 svakom visinskom položaju trake prekrivaju podužne otvore et. Kao ploča za zbijanje predviđena je ploča bi u vidu lenjiira koja je kruto pričvršćena zavrtinjima uz dva ugaona zaliska klatlji-vog ležišnog okvira bi. Ova ploča bi za zbijanje pritiska jače tanak niz robe nego li debeli niz robe. Šestozubi zupčanici di, d*2 služe za pokretanje obeju traka A, B dok se obe trake na drugom kraju kreću preko slobodnih koturova ii koji se obrću na osovinama gi i mi. Menjanjem prečnika ovih koturova može se traka jače zategnuti. Za uporedno vođenje i za regulisanje pritiska gornje trake A služe dve poluge koje su kruto pričvršćene klinom na istaknutim krajevima osovine gi trake A i koje na kraju okrenutom izlaznoj strani imaju kratke zazubljene lukove sia zupcima spo-ija. Zupci ovih dveju po lugi zahvataju u lukove sa unutrašnjim zupoima pričvršćene na zidu mašine. Pri kretanju trake A na više i na niže povlači se poluga opterećena tegom, koja je pričvršćena na kratkoj poluzi zbog međusobnog zahvalan ja zazub-ijenih lukova. Donja gusemčasta traka leži svojim osovinama ka i nn u bušotinama bočnih zidova. Klize letve ui za nosački deo lanca mogu da budu neposredno postavljene na bočnim zidovima mašine. Ležišni okvir bi je u unutrašnjosti trake snabde-\en kliznim letvama ui za gornji i donji
deo lanca.
Pokretanje obeju traka vrši se čeonim zupčanioimta. Pokretački zupčanik ui leži labavo na rukavcu ci, oko kiog se klati le-žišni okvir bi, pa zahvata s jedne strane u zupčanik n na osovini pokretačkog zupčanika d2 gornje guseničaste trake A, a s druge strane pomoću međuzupčanika si pokreće zupčanik ti na osovini k2 zupčanika di donje trake B. Kućica za ubacivanje sa rotacionim noževima i sa pokretačkim mehanizmom obeležena je kao celina o-žnaikom D. Na koturastom žrvnju postavljen je dovodni levak E koji je predviđen ispod izlaznog otvora kućice D za izbacivanje.
Na si. 10 obeležena je oznakom 1 pokretačka osovina na kojoj su pričvršćeni kraci 3 za noževe pomoću stegačke glav-čine 2 ili sličnog. Na kracima 3, koji mogu da budu snabdeveni krilcima 4 za izbacivanje, a na zavrtnjiima 11 sa glavama u vidu laistinog repa leže držači 5 za noževe koji imaju žljebove u vidu lastinog repa koji odgovaraju glavama zavrtnja, a koji se držači mogu pomerati u aksijalnom pravcu. Da siadržač 5 noža pri pomeranju ne može da spadne sa zavrtanjskih glava, predviđen je neki odbojac n. pr. na držaču noža. Noževi 6 su pričvršćeni uz široke zalistke 9 držača noževa pomoću zavrtanja 8 za podešavanje. Zbog useka 12 za zavrt-nje mogu se noževi skidati, a da nije potrebno vađenje zavrtanja. Pri popuštanju navrtki, zavrtanja 11 u vidu lastinog repa mogu se držači 5 pomerati u aksijalnom pravcu i time dovesti u radni položaj i povući iz tog položaja.
UmestO predstavljenog raspoređenja koturastog žrvnja mogu se upotrebiti i koturovi koji su obrazovani kupasto i kao celine postavljeni uporedno tako, da naprava kao čelima ima levkasti oblik. U o-vom slučaju može se zona obrađivanja postaviti pod izvesnim ugUom prema levku, odn. konusu, pri čemu onda cepački alati leže potpuno uporedno koliko kada miruju toliko kada se kreću.
Ali žrvnjevi koturovi, odn. ploče mogu se obrazovati okrugli ili uglasti pa da se postave tako, da se u horizontalnom ili vertikalnom položaju pomeraju jedan prema drugom tamo i ovamo. Na pločama su predviđeni cepački alati u vidu testerinih zubaca ili trouglastd, koji su kad aparatura miruje ili kada se kreće potpuno upo-nedmi.
Postupak prema ovom pronalasku, odn. uređaj prema ovom pronalasku daje Mtnovlaknast'ii robu bez čvorova. Radi primera postavlja se tretiranje razvlaknava-n ja prema ovom pronalasku neposredno
iza kotla za kuvanje celuloze, a mase koje izlaze iz uređaja za razviaknavanje uvode se u holender.
Obrađivanje mias-e može se izvršiti koliko suvim putem toliko sa kvašenjem. U-opšte se postižu najveći efekti pri obradi sa kvašenjem, ali treba dati prvenstvo su-vom obrađivanju kada materije koje se obrađuju sadrže lepkove rhistvorljive u vodi i druge lepljive materije i slične sup-stance.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu odličnih sirovina za izradu hartije, lepenke i sličnog, naznačen time, što se materije koje sadrže vlakna kao takva, ili u prvobitnom stanju, raspoređena u tečnosti ugrudvana, u-valjama ili slepljena, kao otpaci celuloze, hartije i tekstilni otpaci, slama, drvo, otpaci drveta sprovode brzo kroz zonu u kojoj dejstvuju alati za cepanje koji čađe međusobno u suprotnom smislu i koji su uvek uporedni ili približno uporednui, pri takvom podešenju puikotinskog razmaka te zone da ne može nastati kvarenje vlakana.
2.	) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se u zonu cepanja dovodi roba koja treba da se tretira u obliku komada sa po mogućstvu podjednakom dužinom.
3.	) Postupak prema zahtevu 1 i 2 .naznačen time, što se roba koja treba da se razvlakna pre ulaska u zonu cepanja upravlja uporedno prema oepačkim alatima.
4.	) Postupak prema zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se brzo sprovođenje robe koja treba da se razvlakna kroz radnu zonu podupire pomoću nekog tečnog ih gasniog sredstva za potiskivanje.
5.	) Postupak prema zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se na brzinu kojom roba, ikoja treba da se tretira, prolazi kroz zonu cepanja, odn. kroz zone cepanja, utiče menjanjem pritiska gasnog ili tečnog sredstva za potiskivanjem, menjanjem brzine obrtanja kotu rova, pravolinijskim, odn. stepenastim ili tailasastim obrazova-niem cepačkih alata, ili postavljanjem ce-pačkdh alata u koso.
6.) Naprava za izvođenje postupka prema zahtevu 1 do 5, naznačena time, što se sastoji od ploča sia cepiafikim rebrima trouglastog poprečnog preseka, od kojih se koturova jedan ili oba kotura stavljaju u brzo kretanje tamo i ovamo, od levka-stog dovoda za robu koja treba da se tretira i od naprave za dovođenje nekog ga-snogjili tečnog sredstva za potiskivanje.
7.) Naprava za izvođenje postupka
prema zahtevu 1 do 5, naznačena time, što meljačke ploče imaju levkasti oblik, a postavljene su uporedno ili suprotno i eventualno pri uporednom rasporedenju obaju levaka zona cepačkih rebara je postavljena pod izvesnim uglom prema lev-cima koji leže u istom vertikalnom ili horizontalnom pravcu.
8.) Naprava za izvođenje postupka prema zahtevu 1 do 5, naznačena time, što se sastoji od žrvnja sa dva kotura koji rade u suprotnom smislu, od dovodnika za materijal koji se završava u unutrašnjosti žrvnja i od (prenosnog uređaja za robu koja treba da se tretira, a koji je ure-
đaj postavljen ispred tog dovodnika za materijal, a na njemu se ta roba istovremeno secka u delove po mogućstvu podjednake dužine.
9.	) Naprava prema zahtevu 8, naznačena time, što uređaj za prethodno secka-nje ima na zvezdi krakova noževe od kojih se radi proizvodnje seckane robe velike dužine može isključiti jedan ili drugi nož pomeranjem u aksijalnom pravcu zvezde krakova.
10.	) Postupak prema zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se razvlaknata roba u-nosi neposredno u holender.
J' .	'
• s
' '








'
.
'






0









]
Ad pat. br. 14646