KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 8 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 3113.
Hohenloher Seifenfabriken A. G. Augsburg, Nemačka.
Postupak za pranje i Čiščenje tekstilija.
Prijava od 10. aprila 1924.	Važi od 1. avgusta 1924.
Predmet pronalaska je postupak za pranje i čišćenje tekstilija i drugih predmeta za pra nje tvrdom \odom.
Poznato je, da pri pranju tekstilnih materija tvrdom vodom, t. j. vodom koja sadrži više ili manje veliku količinu kalcijumovih i magnezijumovih soli, ove soli reaguju sa o-bičnim peraćim sapunima, koji se sastoje iz stneša rastvorenih alkalnih soli masnih kiselina, gradeći nerastvorna kaleijumova i ma-gnezijumova jedinjcnja masnih kiselina. Time se prouzrokuju nezgode najrajičnije vrste. Pre svega, postaje ponekad prilično veliki deo alkalnih soli masnih kiselina, čija je vrednost velika, neaktivna, usled toga što prelazi u ne-rastvoran oblik, i na taj način gubi ono dejstvo kome je namenjen, a to je, da utiče na čišćenje. Dalje se izdvojena kalciumova i ma-gnezijumova jedinjenja stalože na predivu, tkivu i t. d. koje se pere kao tvrda, lepljiva masa, koja s jedne strane omotava prljavšti-nu koja se nalazi na predmetu koji se pere, te na taj način sapun na nju ne može da dejstvuje, dok s druge strane vlakna posle sušenja postaju krta, usled čega gube u jačini i u boji i mogu se mnogo teže obojiti. Prema stepenu tvrdoće vode kvari se dakle normalan tok procesa pranja više ili manje i osobine tekstilija u hemiskora i lizičkom pogledu menjaju se više ili manje nepovoljno. Iz tog razloga je voda za pranje do sad stalno podvrgnuta procesu omekšavanja.
Proces pranja razvija se, kao što je nadjene, i pri upotrebi tvrdih ili čak i vrlo tvrdih
voda na potpuno normalan način, izbegava-jući sigurno napred opisane nezgode; kad se za piarije upotrebljavaju sapuni, koji sadrže metalna jedinjenja slabo bazisnog karaktera, kao n. pr. okside ili hidrokside magnezijuma, kalcijuma, barijuma, cinka i t. d. i to u o-nolikoj količini, koliko je potrebno za taloženje kalcijumovih i magnezijumovih jedinjenja, koja se nalaze u vodi za pranje. Ova se nerastvorena jedinjenja mogu dodati sapunima najprostije na taj način na pr. što se sirovini za tabrikaciju sapuna pre ili za vreme procesa sapunif.kacije dodaju u vodu rastvorene soli ili dvogube soli onih metala, koji dolaze u obzir, n. pr. magneziumsultat; a uz to se još treba pobrinuti, da je prisutna ona količina alkalija, koja je potrebna za reakciju tih soli. Postupa se n. pr. tako, da se odre-djena količina masnih kiselina zagreva sa takvom količinom alkalnog hidroksida, da je prisutni alkali dovoljan i za saponilikaciju masnih kiselina i za reakciju, dođatih rastvor-nih soli.
Nadjeno je dalje, da se kod raznih postupaka ubrzava izdvajanje onih sastojaka vode, koji oslovljavaju njegovu tvrdoću, kad sapuni, koji se upotrebljavaju za pranje, sadrže pored nerastvorenih metalnih jedinjenja bazisnog karaktera, kao n. pr. okside ili hidrokside magnezijuma, kalcijuma ili barijuma, još i jedinjenja ovih metala sa štirkom. Da bi se u sapun unela ova jedinjenja štirka zajedno sa drugim nerastvornim metalnim jedinjenji-ina, može se na prjmer sirovina sapuna pre
Din. S.
ili za vrtine procesa saponilikacije dodati još i štirak pored u vodi rastvorenih soli ili đvo-Subih soli onih metala, koji dolaze u obzir. Postupa se n. pr. tako, da se odredjena količina masnih kiselina i štirka zagreva sa o-nolikom količinom alkalnog hidroksida, koja je dovoljna i za saponiiikaciju masnik kiselina i za reakciju rastvornih metalnih soli; pri tome je metalni oksid, koji se nagradio, u gotovom sapunu prisutan delom kao takav, delom u obliku njegovog jedinjenja sa štirkom.
Podrobnim ispitivanjem utvrdjeno je, da postoje izvesni odnosi izmeđju metalnih soli, koje su sapunu dodate i stepen tvrdoće vode za pranje i to u toliko, da svaki deo metalne soli na pr. magnezijum-sultata, koji je dodat na 100 delova masne kiseline, prouzrokuje — pri upotrebi uobičajenih odnosa izmedju sapuna i vode — taloženje one količine kalci-umovih i magnezijumovih jedinjenja, koji pro-uzrokuju tvrdoću vode, koja odgovara jednom stepenu tvrdoće. Na osnovu ovoga saznanja može se sapun podesiti uvek prema tvrdoći vode, sa kojom se pere, dakle n. pr. za vodu od 40 stepena tvrdoće može se upotrebiti sapun kome je pri pravljenju na 100 delova masne količina dodalo 40 delova metalne soli; ili, sigurnosti radi, takav sapun, kome je dodat izvesan višak, dakle na pr. 45 do 50 delova metalne soli na 100 delova masne kiseline. Radi spravljanja sapuna, koji zajedno sa metalnim jedinjenjima slabo bazisnog karaktera sadrži još i jedinjenja tih dotičnih metala sa štirkom, mogu se uzeti 2—5 delova štirka na 100 delova masnih kiselina.
Pri upotrebi takvih sapuna za pranje koji sadrže nerastvorna metalna jedinjenja izdvoje se, kao što je nadjene, u vodi rastvorila kal-cijumova i magnezijumova jedinjenja u obliku lakog praška, a na to se ne utioše masne kiseline, koje su od velike vrednosti, a na predmetima, koji se peru, ne talože se nerastvorna jedinjenja masnih kiselina, koja nepovoljno utiču na osobine toga materijala.
Dodatkom metalnog jedinjenja štirka, n. pr. magnezijumovog štirka ne potpomaže se samo, kao što je napomenuto, izdvajanje ovih jedinjenja iz vode, koja uslovljavaju njegovu tvrdoću, već se i metalni oksid, koji je sapunu dodat, lakše održava u suspenziji.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Postupak za pranje i čišćenje tekstilija i drugih predmeta za pranje vrelom vodom, naznačen time, što se proces pranja vrši sa vodom koja nije omekšana, a omekšavanje vode biva pomoću peraćih sapuna, koji sadrže toliku količinu nerastvornih metalnih jedinjenja slabo bazisnog karaktera, koja je potrebna za izdvajanje u vodi rastvorenih kal-cijumovih i magnezijumovih jedinjenja.
2.	Postupak shodno zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljavaju sapuni, koji pored nerastvornih metalnih jedinjenja slabo bazisnog karaktera sadrže još i metalna jedinjenja slabo bazisnog karaktera sa štirkom.
3.	Postupak shodno zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se upotrebljavaju sapuni, kojima su dodata nerastvorna metalna jedinjtnja slabo bazisnog karaktera, a istovremeno i jedinjenja štirka istih metala, koja se dobijaju dodatkom rastvornih metalnih jedinjenja, na pr. magnezijum sultata i štirka i reakcijom gornjih metalnih jedinjenja sa alkalijama.
4.	Postupak shodno zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljavaju sapuni kojima je, radi stvaranja nerastvornih metalnih jedinjenja slabo bazisnog karaktera, na 100 delova masne kiseline dodavano bar toliko delova rastvorne metalne soli, n. pr. magnezijum-sulfata, koliko dotična voda za pranje ima stepena tvrdcće.
5.	Postupak shodno zahtevima 1—4, naznačen time, što se upotrebljavaju sapuni, kojima je na 100 delova masne kiseline dodavano bar 2—5 delova štirka radi stvaranja metalnih jedinjenja sa štirkom.