OGLASNIK št. 27. k 38. listu Novic. 1860. =* Kdor želi, kako oznanilo v oglasniku natisniti in Novicam pridjati, plača za vsako verstico s takimi čerkami kakor je ta opomba natisnjena, 7 kr., ako oznanilo le enkrat natisniti da; dvakrat 9 kr., trikrat pa 11 kr. — Večji čepke bodo po prostoru ki ga potrebujejo, prerajtane. Za vsakkratni natis je še 30 kr. za kolek (štempel) plačati. (90) CD Razglas. Kdor želi na novo v tukajšno c. k. spodnjo realno šolo vzet biti, naj se s svojimi starši ali njih namestniki oglasi od 25. do 28. tega mesca dopoldne od 8. do 12., popoldne pa od 2. do 4. ure v kanceiii te šole; prinese naj saboj potrebne šolske spričala in pa kerstni list. Kdor na novo v to šolo pride, plača 2 gold. 10 kr. nov. dn. za vpisnino; vsak učenec pa berž pri zapisu 35 kr. za šolsko bukvarnico. Učenci, ki pridejo že v 2. ali 3. razred (klas) te šole, naj se oglase še le 30. dan t. m. Učnina (šolski dnar) je po ukazu slav. c. k. ministerstva za bogočastje in nauk od 21. avgusta štev. 16690, za prihodnje šolsko leto na 10 gold. nov. du. določena. 29. dan t. m. zjutraj ob osmih bojo ponovljav-ne preskušnje, popoldne ob dveh pa preskušnje za ugodnost učencov za to šolo. 1. oktobra ob poli desetih naj pridejo vsi učenci v svojo šolo, da bojo odtod s svojimi učeniki se v cerkev podali sv. Duha na pomoč klicat. V Ljubljani 12. septembra 1860. Rudolf Šnedar^ vodja c. k. realke. (89) (1) Poziv na predplatu p o 1 i t i č k i h novinah: široko najpreče potrebe domovine, a pod plastem svojih riečih skriva svoju vlastitu korist ili slavicu. Tako se onda sire o občih potrebah sasvim protivne misli i mnjenja, te se narod razlazi na sto stranah; jer nije svatko dorastao, da razluči obmamu od istine. To mogu samo novine, gdje se sva ova mnjenja razlažu, i tako se zajedničkim umom iznosi na vidjelo što valja i što nevalja; kamo se kao na kakvu izložbu snose predloži i osnove, pak se jednim velikim sudom, sastavljenim od najvrstnijih narodnjakah, oddeljuje kukolj od pšenice, blistavilo od suhoga zlata. Al ovakovih novinah, ovakvoga organa javnoga mnjenja neima kod nas. Mislimo dakle, da če dobro doči i visokoj vladi i cielomu narodu, što smo se odvažili izdavati po-litičke novine, koje če biti vierno ogledalo narodnoga života i stanja, izkren tumačnik pravih naših potrebah i željah, pazljiv pozornik svega, što po svietu biva. Ova je zadača velika, ali je i velika potreba, koja nas nuka, da se je prihvatimo. Ako je naš narod kadšto i ojačao, ako je više putah i silno djelovao na dogadjaje svjetske, a ono su ga opet nemile okolnosti zapriečile, da mu se narodni i državni život nije mogao sasvim ustanoviti, učvrstiti i razviti; on nije mogao steči tolike sngge, da bude postojano stajao uz druge narode i lsao š njimi k odredjenomu si cilju: al se na-pokon nije ni brinuo zato: umoren od viekovitih borbah i naporah bio je zadovoljan što je mogao sprovoditi život prost i nevin. Tako je moglo biti donekle, ali nije moglo biti do vieka. Važni doga-djaji i veliki napredci svih znanostih kosnuli su se živo ostalih narodah i pokrenuli njimi u svakom obziru na čudnovati način. Ovo je moralo djelovati i na nas. A medjutim zatekao nas je narodni pokret Magjarah, pa zatim i godinal848. Žestoka borba za narodnost, nove želje i potrebe stvorile su nove odnošaje političke željene i neželjene. Uz ove nove odnošaje uredjena je zemlja naša po načelih sasvim novih i neizkušanih; u državnoj našoj sgradi nije ostao kamen na kamenu: preustrojeno je sve, od najvišjih državnih oblastih pa do najmanjih občinskih uredah; gotovo svi stari zakoni zamienjeni su novimi. Zemlja je razterečena; jednak porez je svim nametnut; jednako pravo posjedovanja i službovanja svim podieljeno: pravosudje sasvim pro-mienjeno; uprava preokrenuta; obrtnost oslobodje-na; škole zavedene. Nitko nesmije tajiti, da su mnoge ove uredbe u načelu koristne i spasonosne; jer svaki razboriti i napredni Hrvat mora priznati, da je u javnom životu ugarskom koješta ostarjelo i ukočeno , koješta izopačeno i nenaravno bilo. To su i mnogi važni muževi priznali na ugarskih saborih. Nu velikim državnim promjenam hoče se i velikih pripravah; hoče se i to, da se izvedu naravnim i urednim "P O Z O R." Visoka naša vlada sazvala je državno vieče, da dozna za potrebe i žeJje svojih narodah. Al jedan dva čovjeka, makar i od samoga naroda iza-brana, nemogu sami od sebe znati sve sta mu treba, ako im toga sam narod nekaže; a ovaj toga nemože za sada drugčije izjaviti nego novinami, koje su isto tako organ i glasilo njegovih pomislili, kao sto se i vlada služi ovim sredstvom za očitovanje svojih namjerah i naredbah. Nije svagda želja ili potreba cieloga naroda, sto ovaj ili onaj tako prozove. Jedan vidi samo sadašnjost, nemareč za ono sto je bilo, ni za ono, sto če doči; a drugi se svejednako obzire i gleda samo ono, sto je bilo, pa je i prošlo, nevideč da je vrieme drugačije okrenulo. Jedan leti duhom svojim nebu pod oblake, pa sto mu se ondje prividi, to drži za živu istimi; drugi se je zavukao u svoju kuču, nit nežna, sto oko njega biva, pak opet hoče da izpravi sviet svojim ramenom. Jedan govoriuzhičeno o svekolikom narodu, a pred očima lebdi mu samo jedan diel njegov; drugi razlaže na 58 putem. A ovo je propušteno, treba dakle da se nadoknadi. Toga radi čemo mi i naši dopisnici razmatrati sa svake strane stanje naše, jer brez potankoga poznavanja naroda nemože uspjeti nijedna vlada; iztraživat čemo prokušana načela političke i sudbene uprave i nagovieštati, kako bi se imala našim od-nošajem prilagodjivati. Uz to čemo motriti duševni razvitak i materialni napredak ostalih austrijanskih narodah i razlagati u koliko treba da se i mi za njimi povedemo. Sve razborite želje i praktične predloge u pogledu javne uprave, procvietanja znanostih, promi-canja materialnoga napredka zastupat čemo svojski u naših novinah, al i odbijati krepko svako ne-pravedno nasrtanje na nas i što je naše. Ovo čemo tim laglje ciniti moči, što sada hvala Bogu, narod naš nije više na ubitačne stranke razciepljen, nego svi težimo jednomu cilju. Buduč da politički život ostalih narodah i svjet-ski dogadjaji silno djeluju i na našu državu, pri-občivat čemo i njih u koliko su važni. Evo nedavno zabielila je našoj domovini opet zora ljepše budučnosti. Smislimo dakle sve naše misli u tu jednu, kako čemo podiči naš narod. Ljubimo kao braču sve susjedne narode, al pre-stanimo več jedanput na njih se oslanjati i zahtevati, neka oni za nas skrbe — budimo svoji, u koliko biti možemo. Naša nas povjestnica na svakom listu krvavimi slovi uči, da svak na svoju vodenicu vodu navrača, da se primljena dobročin-stva skupo i preskupo plačaju. Osvješčavanju našega naroda u ovom pogledu smieratče ponajprije naše novine, i dokazat če, da se to može postiči bez uštrba lojalnosti, bez povrede starodavne sveže. Živa želja da koristimo narodu našemu na raz-kršču političkoga života, prinukala nas je na ovaj novinarski posao; dobra volja i poštena namjera bit če nam u tom pomočnica, a pravo i pravica kažiput k velikomu cilju narodne sreče. Mnogo nam je vrlih rodoljubah i vrstnih pisa-cah obečalo svoju viernu pomoč, pobrinuli smo se i za posebne dopisnike sa svih stranah naše domovine, te se nadamo da čemu složnimi silami zadovoljiti svojoj zadači. Pozivljemo dakle rodoljubivo občinstvo da se predplati na naše novine, koje če izlaziti svaki dan osim nedjelje i praznika na pol arka, na kakovom je i ovaj poziv štampan. S toga što su naše novine nezavisne, one su i skuplje od službenih, jer mi osim toga što moramo jamčevinu položiti, što neimamo od nikoga nikakve podpore, plačamo i posebnu bil jegovinu, koja za svaku iztisak čini 3 for. na godinu. Ciena im je dakle od i. Listopada o. g. do 1. Siečnja 1861: Za domače u novinarici 4 for., kad im se u kuču pošilja 4 for. 20 nove., a s poštarinom 5 for. Za oglase plača se 7 nove od redka za jedan put, al4novč. za tri puta. Carske pristojbe plača se za svaki oglas 30 novč. i to toliko putah, koliko se putah oglas uvrsti. Predplatu primaju sve c. kr. pošte i odprav-ničtvo Pozora u Ilici br. 571. U Zagrebu 1. ruma 1860. Slavoljub Vrbančic. izdavateJj i odgovorni urednik. (73) G*) Razglas. % Najvišje dovoljena zavarovavna družba: „Avstrijanski FENIKS na Dunaju." S tem naznanimo., da smo gospodu Frideriku Wagner-Ji v Ljubljani veliko opravništvo naše družbe za Krajnsko in Koroško izročili in da se 1. avgusta ("velik, serpana) zaterdno začne opravilo zavarovanja zoper ogenj in vožnjo. Na Dunaju 26. maliga serpana 1860. Oskerbovavni svetovavec: Vodja: Hugo starigrof v Salm-u, Juri Schmidt. predsednik. C79) (3) Cesarski notar doktor Jernej Suppanz v Ljubljani daje naznanje, da se je s svojo kan-celijo spet v stare Križanke v mesto Nr. 180 preselil. (83) (3) C. k. notar doktor Julijus Rebič ima svojo kancelijo od 23. avgusta t. 1. v križan- skih ulicah v grof Auerspergovi hiši štev. 181, ravno čez od c. k. okrajne sodnije ali Križanske hiše. (37) Dolgo CO človeško glisto (trakuljo) prežene brez bolečin in nevarnosti v 2 urah Dr. Bloch na Dimaji, Jagerzeile Nr. 528. Zdravilo se pošlje vsakemu, kdor se po pismu na-nj oberne.