KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (7) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 aprila 1933. PATENTNI SPIS BR. 9915 Terret Henri-Georges, inženjer-hemičar, Alfortville, Francusha. Usavršenja kod grejanja katalizom. Prijava cd 7 januara 1932. Važi od 1 avgusta 1932. Traženo pravo prvenstva od 9 januara 1931 (Belgija). Grejanje katalizom para sagorljivih tečnosti tako, kako se vrši sada, ima mnogo neugodnosti, bilo da se razvijaju mirisi nesagorenih gasova, bilo što se ima teškoća pri paljenju i pored intenzivnog prethodnog zagrevanja, bilo što je nemoguće vršiti potpaljivanje na slobodnom vazdu-hu a još manje na promaji, bilo što se ne razvijaju u potpunosti kalorije usled njihove apsorpcije katalizatorom, bilo usled lomljivosti i brzog zagađivanja katalizatora nečistoćama tečnosti, koju treba kata-lizovati. Sa ovih razloga ovaj način grejanja, koji pruža najveće koristi usled e-konomičnosti i čistoće, koji je jednostavan i praktičan i koji je aps: lutno bezopasan što se tiče požara i eksplozije, nikada nije ušao u opštu upotrebu usled gore pobrojanih neugodnosti. Predmet ovoga pronalaska se odnosi na usavršenja kod postupaka i aparata za grejanje katalizom, kojima se uklanjaju sve neugodnosti ј omogućava se, da grejanje katalizom postane najpraktičnije i najeko-nomičnije od svih grejanja. Sadanji katalizatori vrše u opšte katah-zu para u unutrašnjosti. Oni se sastoje od dva sloja više ili manje gusta finih vlakana azbesta ne platiniranog. Između ova dva sloja smešten je ili vrlo laki sloj finih vlakana platiniziranog azbesta ili jednostavno laki sloj crnila platine. Ova tri sloja sme-štena su jedan nad drugim između dve metalne tkanine. Usled ovakvog rasporeda je katalizator veoma lomljiv, brzo se pr- lja i metalne tkanine apsorbuju izvesan broj kalorija i to baš toliko, koliko se manje razvija u cilju grejanja. Pored toga iz ovih katalizatora se razvija cdn. oslobađa miris gasa tečnosti, koji proizilazi otuda, što sagorevanje nije potpuno, pošto je unutrašnje i pošto mu smeta gornji sloj vlakana, te se nesagorene pare gube cdn. odilaze. Drugi katalizatori se sastoje od gornje platinizirane površine, koja počiva na sloju azbesta. Ovaj sistem, ma da je znatno boljii prema ostalim sistemima, pošto potpuno razvija kalorije, pošto se pare sago-revaju u dodiru sa atmosferskim vazdu-hom, ima ipak neugodnosti u toliko, što se ne vrši ravnomerna podela para, koje se troše i koje ne prolazeći preko katali-zacione površine dovoljno intenzivno i pr -vilno, ne mogu da se potpuno potroše i katalizator, ma da se manje prlja no kod drugih sistema ipak propušta da se izgube odn. da odiđu nesagorene pare, otkuda se i razvijaju i dobijaju mirisi i gubitci u kalorijama. Što se tiče aparata za proizvođenje toplote katalizom oni imaju ozbiljnih neugodnosti, pošto ne mogu da funkcionišu na slobodnom vazduhu a još manje na vetru ili na promaji. Osim toga potrebno ih je dugo potpaljivati usled čega su nepraktični za upotrebu. Usavršavanja, koja su predmet ovoga pronalaska sastoje se u sledečem: Din. 20. 1. U sastavu samoga katalizatora. Katalizator može biti svakog geometriskog oblika i dimenzije. On se sastoji od površine azbestnog platna hemiskim putem platiniziranog i pod takvim uslovima da se platina ili drugi koji metal sličnih osobina nalazi utelovljen u samom platnu i da ga je nemoguće od njega odvojiti bez he-miske reakcije. Ova katalizaciona površina je uglavljena hermetički tako, samo koliko je to moguće, po njenim ivicama u metalnom pojasu. Ispod te površine, ali na promenljivom otstojanju od usvojene površine smešten je sloj dosta gustih vi kana azbesta ili drugog kakvog nesagorlj vi g materijala impregniranog kakvom veoma poroznom i higrome-tričkom substancom, kao što je to na pr. prah od kostiju. Ovo ima za cilj da se fil-truju pare tečnosti i da se oslobode svih njihovih nečistoća. Pare tako reći čiste raspodeljuju se u slobodnom međuprostoru između filtrirajućeg sloja i prolazeći katalizacionu površinu sagorevaju sa o-bičnim naponom odn. pritiskom, usled čega nema nesagorenih gasova, te nema ni oslobođenog i izmaklog mirisa niti izgubljenih kalorija, pošto pare sagorevaju baš pri dodiru sa atmosferskim vazduhom. Filtarski sloj je smešten tako, da se može menjati. Katalizator izrađen prema prednjem o-pisivanju može biti smešten u svakom položaju od vertikalnog pa do horizontalnog pa čak može biti i sasvim izvrnut. 2. U sastavu samoga aparata: .Jedna od glavnih teškoća je prethodno zagrevanje potrebno radi potpale ili bolje rečeno potrebno je više puta ponoviti ovu operaciju, što nije redak slučaj. Ovaj pronalazak uklanja ovu teškoću u-potrebom odgovarajućeg ponovnog zagre-vača u unutrašnjosti ili na drugom mestu prema vrsti aparata, koji je ponovni za-grevač od metala dobre sprovodljivosti i direktno ili indirektno je vezan sa katah-zatcrom ili sa sudom za ponovno zagrevanje. Ovaj ponovni zagrevač, koji apsorbu-je deo toplote prethodnog zagrevanja, predaje taj deo tečnosti i potpomažući obrazovanje para, aktivira kretanje i podržava stalno obrazovanje para, i isto tako omogućava i izaziva isparavapje tečnosti, koja se katalizira, do poslednje kapi. Nekoliko pomoćnih pribora, kao što su na pr. levak za automatsko regulisanje količine alkohola za prethodno zagrevanje, dopunjuju aparat. Upotreba dva ili više katalizatora omogućava, da se na malom pr storu debija ogromna količina kalorija. Kroz kanal izbušen u grliću, koji se može po volji zapušiti dobija se bolja promaja vazduha, aktivno sagorevamje, i racionalna podela oslobođenih kalorija. Upotrebom metalnog omotača, čije su jedna ili više površina snabdevene otvorima, koji se mogu regulisati ili ventilima, dobija se pravi kalorifer snažne radijacije. Na nacrtu je pretstavljeno nekoliko primera izvođenja predmeta pronalaska primera radi. Sl. 1 pretstavlja poprečni presek kroz katalizator. SI. 2 pretstavlj; katalizator u popreč-nom presek i smešten na aparatu u vidu rešoa (podgrevača). SI. 3 pretstavlja poprečan presek jednoga oblika izvođenja aparata, kod koga je katalizator vertikalno smešten. SI. 4 pretstavlja izgled spreda istoga a-parata (sa si. 3). SI. 5 pretstavlja izgled spreda aparata, koji ima više grejućih katalizatora smešte-nih na jednom istom rezervoaru. SI. 6 pretstavlja izgled spreda omotača u kome se može smestiti aparat pretstav-Ijen na si. 5. Omotač je snabdeven udeš-Ijivim kapcima u vidu radijatora. SI. 7 pretstavlja pola u preseku, a pola u izgledu omotač, koji može da primi, u sebe a'parat pretstavljen na si. 3 i 4 i to ta-kođe pola u izgledu, a pola u preseku. Katalizator se sastoji od spoljašnjeg pojasa 1, koji može biti svakog odgovarajućeg oblika, na pr. okrugao, kvadratan, o-valan ili drugi kakav oblik može imati, samo je to glavno da mu je gornja ivica malo povijena unutra (sl. 1, 2). U tome 'pojasu smeštena je kataliziraju-ća površina 2 sastavljena od azbestne tkanine ili od kartona takode od azbesta ih od kakvog drugog mater jam koji nije sa-gorljiv i pri tom je platiniziran ili impregniran drugim kakvim metalom stih osobina. Ova metalizacija je dobivena hemiskim putem na visokoj temperaturi tako, da taj metal čini deo tela sa nesagorljivom materijom. Ivice katalizacione površine jako su stegnute između okova 'pojasa 1 pomoću finoga sita 5 sa ivicama povijenim obrazuju-ćim porub. Između sita 5 i katalizacione površine 2 nalazi se mali prostor 3, obrazujući šupljinu, što omogućava ravnemernu pedelu gasova. Ispod sita 5 je obično smešten sl: j 4 od azbestnih vlakana ili od kakvog nesa-gorljivog materijala hemiskim puteni impregniranog poroznom substancom, koja može da apsorbuje i koja ima za cilj da spreči slobodan prolaz gasovima, da ih fil- trira i da ili oslobodi od nečistoća, koje bi mogli sadržati. Najzad, taj sloj 4 održava se u pojasu 1 drugim metalnim sitom 6 sa manje stegnutim obručem, koji ga pritiskuje na sito 5 tako, da gasovi i ako ne prolaze sasvim slobodno ipak nemaju potrebu da vrše ma-kakav pritisak da bi prošli kroz sloj 4. Pare, koje treba da se po,roše pojavljuju se pod sitom 6 i prolaze sloj 4, gde se filtriraju i čiste, pa se potom rasprostiru po prostoru slobodnom, koji se nalazi između sita 5 i katalizirajuće površine, gde se šire gube malo od pritiska, kojim bi ras-polagale te se pojavljuju kao čisto sagore-vajuće sredstvo, kod sagorevanja. U trenutku kada pare prolaze katalizira-juću površinu i kada se susretnu sa atmosferskim vazduhom, gasovi izgore na metalu usijanom do crvenog usijanja, koji se nalaze u katalizacionoj površini. Iz ovoga rezultuje potpuno sagorevanje, potpuno o-slobođenje kalorija, sadržanih u tom odn. u tim gasovima k o i potpuno otsustvo rđavih mirisa. Aparat pretstavljen na si. 2, 3 i 4 sastoji se od suda 7 ma kakvog oblika i ma od kakvog metala ili gustine, obloženog ili ne. Ovaj je sud pun sbsorbirajuće materije 8 za tečnost, kao što su pamuk, sukno Ih druge, u kojoj je zagnjurena cev 9 od metala, u kojoj je smešten fitilj od pamuka 10. Sud 7 nosi na gornjoj površini glavu 13, određenu da primi katalizator, na mestu obeležene m sa 14. Glava 13 zatvara gornji deo cevi 9 i fitilj 10. Isto tako je na gornjoj površini suda 7 i to ispred glave 13 utvrđena čašica 11 određena za prijem materije potrebne za predgre javan je, kao što su to tečan alkohol, ili u čvrstom stanju i t. si. ispod č šice 11 pritvrđena je stabljika ili Iraka od metala dobrog toplonoše 12, koja je zagnjurena u sud. Sa jedne strane čašice 11 (si. 5) pritvr-dena je cev 15 koja je vezana odn. spojena s' levkom 16 snabdevenim stabljikom 17 završenom ventil m ili loptom 18, koji se održavaju da naležu oprugom 19, koja se jednim krajem oslanja na dno levka a gore se oslanja o čiviju 20 pritvrđenu na stabljici, a sve ovo drži se kapicom 21. Sadržina ovoga levka je ista sadržina leđne ili više čašica 11 za alkohol i tolike je veličine, da je dovoljna za predhodno zagrevanje jednoga ili više katalizatora. Cev 22 zatvorena dugmetom 23 pritvr-dena je na dnu sa jedne strane suda 7, koja omogućava punjenje suda a da se pri tome ne pređe potrebni nivo. SI. 7 'pretstavlja deo u preseku i deo u izgledu jednoga oblika izvođenja spoljaš-njeg omotača aparata za grejanje po si. 3 i 4 kao i način utvrđivanja aparata u o-motaču. Ovaj omotač nosi oprugu 25, čiji su krajevi povijeni, kao kod 26. Ova opruga se drži dvema kapicama 27. Klin 28 prolazi kroz dno grlića i utvrđuje se na sredini o-pruge. Glava aparata 13, nosi kod 24 (si. 4) u-šice (dve ušice). Ove ušice su zakačene za prevoje 26 opruge 25 i aparat je na taj način obešen u unutrašnjosti omotača. Omotač (si. 7) nosi, na svome delu, koji je okrenut kao lice, prema katalizatoru odn. koji je lice katalizatora bilo grliće, bilo ventile, bilo žljebove šuplje 30, koji se po volji mogu zatvarati, bilo pomoću odgovarajućih pločica pomoću čepa 31, koji se vodi u 32, bilo pomoću upravljača u vidu polužice, ako je to ventil, bilo odgovarajućom pločicom, koja se obrće oko sop-stvene osovine ili na koji drugi način. SI. 5 pretstavlja sud 7 kod koga je predviđeno više katalizatora, od kojih svaki ima sepstvenu čašicu 11 koje mogu biti napunjene sa- materij rn za zagrevanje bilo direktno, bilo pomoću levka 16 kao što je gore bilo opisano. Sud 7 je napunjen sa-gorl’ivom materijom, keja treba da se katalizira kao što je to ranije opisano pomoću cevi 22 zatvorene dugmetom 23. SI. 6 pretstavlja omotač za prijem aparata za grejanje pretstavljenog na si. 5. O-vaj omotač je snabdeven vratima 33, koja se otvaraju oko šarki 35 ili na dr.ugi koji način. Vrata su snabdevena takođe dugmetom 36, koje služi za zatvaranje istih. Vrata su snabdevena takođe ventilima 37, koji se 'po volji mogu otvarati i zatvarati pomoću kakvog upravljača ili t. si. poznatog sretstva. Omotač je snabdeven drškom 38, pomoću koje može da se premešta vrlo 1 ko a-parat, kao i da se prenesi. Da bi se stavio u dejstvo aparat za grejanje, treba, odvrteli dugme 23 (si. 4 i 5) i sijiati tečnost za sagorevanje, koju treba katalizirati, na cev 22 (si. 5) u s"d 7, pa ponovo dobro zavrtimo dugme 23 u cev 22. Potoni treba napuniti čašicu 11 direktno ili levak 16 sa materijalom za prethodno zagrevanje i potom pritisnut: stabljiku 17 da bi materija napunila čašicu ili čašice 11. Zatim se “pali tečnost u čašici 11 i čeka da ?e plamen ugasi. Plamen će lizati katalizirajuću površinu i usijaće je i toplota, koju taj plamen razvija na čašici 11 predaće se pomoću trake od metala 12 (si. 3), koja je zagnjurena u ab-sorpcionu materiju 8, olakšaće isparavanje tečn' sti, koja se nalazi u sudu. Usled kapilarnosti će se pare tečnosti, koju treba katalizirati penjati kroz fitilj u flavti 13 i pošto nemaju drugog puta osim katalizatora, prolaziće kroz filtrirajući sloj i sagcreće na katalizirajućoj površini razvijajući svoje kalorije. Prethodnim zagrevanjem usijani metal održava se u upaljivom stanju parama tečnosti, koje zagrevač 12 održava u ispara-vrnju. Jasno je da usavršenje i oblici izvođenja, koji su predmet ovoga pronalaska nisu o-graničeni samo na opisane konstrukcije, obl ke, dimenzije i mere preduzete za dopunu ovih aparata, kao što su uređaji za punjenje, za prethodno zagrevanje, zatim vertikalni položaj ili horizontalni položaj ili koji bilo drugi položaj katalizatora, broj k talizatora, oblik predgrejača, načini za-puš^vanja i otvaranja grlića omotača, kao i obl k vih mogu biti svak g odgovarajućeg sistem?-, a da ipak ostanemo u okviru pronalaska. Patentni zahtevi: 1. Usa vršenja kod grejanja katalizom, naznačen? time, što se upotrebljava katalizirajući elemenat, u kome je hemiskim putem utelcvljena platina ili drugi koji metal. koji ima iste katalizacione osobine. 2. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što katalizator ima filtri- rajući sloj snabdeven poroznom supstan-com, koja stovremenc i apsorbuje, radi filtriranja i prečišćavanja gasova, koji treba da se sagore. 3. Usavršenjai kod grejanja katalizom po zahtevu 2, naznačena time. što katalizaj tor ama između katalizacione površine i između filtrirajućeg sloj?' prostor za ras-ipodelu gasova. 4. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što se kod uređaja za prethodno zagrevanje upotrebljava masa, dobar sprovodnih toplote za olakšanje brzog d' bijanja pare katalizirajuće se tečnosti i koja osigurava razvijanje tih para u dovoljnoj količini, ma kakvo bilo stanje spoljašnje temperature, bilo vc‘r va iii drugih vazdušnih struja, kao što je to promaja i t. si. 5. Usavršenja kod aparata za grejanje katalizom, naznačena time, što se sastoje iz elemenata (1) (pojas, kutija) u kome se nalazi kombinacija, sastojeća se cd katalizirajuće površine (2), filtrirajućeg sloja (4) i komore (3) za raspodelu gasa između po- menute katalizirajuće površine (2) i filtrirajućeg sloja (4). 6. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što se katalizacioni elemenat može izraditi u svakom obliku kao na pr. pljošt, loptast, cilindričan, prstenast ili tome sličn . 7. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što se upotrebljavaju o-m Uči okrugli, ovalni ili drugog kakvog oblika, koji se smeštaju na glavi katalizatora, bilo na celom kaitalizacionom aparatu sadržavajući i sud i glavu katalizatora i snabdeveni su (omotači) otvorima u vidu kanala, rupica, i t. si., obrazuju pri tome vrstu k Milina radi olakšanja dovoda vazdu-ha za sagorevanje. 8. Usavršavanja aparata za grejanje ka-talizom, naznačena time, što su na omotaču aparata predviđeni otvori (30), koji se mogu zatvarati delimlčno ili potpuno poni ću kakvi g elementa, koji se vodi. 9. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što su omotači opisani u 7 i 8 zah evu snabdeveni takvim ventilima, koji se mogu po volji zatvarati bilo deh-mično, bilo potpuno, k ;ji ventili služe za ol ikša je cirkulacije vazduha, koji se greje i za radijaciju vazduha već ugrejanog. 10. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što su predviđene čašice p trebne za pr jem tečnosti ili materije, koja se upotrebljava za prethodno zagrevanje i smeštene su tako na aparatu da mogu da zagreju cdn. prethodno da zagreju k talizirajuću površinu, kao i sud, koji sadrži tečnost, koju treba katalizirati. 11. Usavršenja aparata za grejanje katU'-lizom, naznačena time, što je sud (7) određen da sadrži tečnost potrebnu za pred-greiavanje, spojen sprovodnicima (15) sa svakom čašicom (11) za tečnost, kojom se predgrejivaju ra^ni katalizatori (13), kojima ie snabdeven ovaj aparat za grejanje. 12. Usvršenjoi kod grejanja katalizom, naznačena time, što je sud (7) snabdeven zatvaračem automatskim, koji omogućava punjenje suda dovoljnom količinom tečnosti za prethodno zagrevanje jednoga ili više katalizatora, kao i za otvaranje istoga jednostavnim pritiskivanjem na primer na stabljiku (17) p menutoga automatskog zatvarača. 13. Usavršenja kod grejanja katalizom, naznačena time, što je aparat snabdeven u-r''dajem na pr. ušicama zai zakačinjanje, ve-šniU i za ' slrbađanje unutrašnjosti omo-f"či d l<'afal:z''cionog aparata, koji se nalazi u pj'tm’. A dpatent broj 9915, %. / Fig 3. Fig. 5. Adpatentbroj 9915. ' ■ ,,, ' VT:' V,l:, 4.' -I*». . • .4M ■ ■»i. . ■ « I* • > / \ * ' ■ \ • ...■ ■■ ..«-.-•»•av : .r • ... ... ‘ * /M&Äyäife - ~.r / ■'V/.