KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14728
Helita, Societe Fran^aisfi Anonyme, Pariš, Francuska.
Poboljšanja u radioaktivnim gromobranima i gradobranima.
Prijava od 26 juna 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Može se vrlo znatno povećati efikasnost izvesnih zaštitnih uređaja kao- što- su gromobrani, gradobrani itd., ako se postave radioaktivna tela u blizini njihovih vrhova i ako se jonima, koje ta tela izlučuju, dodeli izvesan ubrzavajući potencijal.
Smer jonizacije vrlo je važan i kon-stantovano je da grom udara najčešće na ona mesta, gde negativna jonizacija pre-ovlađuje.
Prema ovom pronalasku, vrlo je važno da se dejistvuje ne samo na ukupnu jonizaciju tih uređaja, već takođe i na odnos između negativne i pozitivne jonizacije.
Radi toga, a prema ovom pronalasku, upotrebljava se naročita meša vina radioaktivnih tela u odabranim proporcijama. Izvesna od tih radioaktivnih tela izlučuju samo negativne jone, a druga izlučuju samo pozitivne jone, dok neka od njih izlučuju i negativne i pozitivne jone. Prema tome, moguće je, pravilnim proporcio-niranjem tih radioaktivnih tela, dobiti poželjno složenu emisiju obe vrste jonova u željenim proporcijama.
Cd radijumovih soli odabira se neka nerastvorna so, na primer sulfat radiuma, i ravnomemo se izmeša sa nekom, drugom nerastvorenom soli, koja će služiti kao njegov nosač, ,na primer barijum sulfat. Ova se mešavina može dobiti i taloženjem nekog rastvora u kome su rastvorene neke soli tih elemenata, na primer, rastvor radijum bromida i barijum bromida. Tako pripremljena radioaktivna mešavina najradije se proseje kroz odgovarajuće sito da bi se dobilo zrnevlje jednake veličine.
Na priloženom crtežu prikazan je, primera radi, izgred preseka jednog takvog
radioaktivnog zaštitnog uređaja.
Na čvrstoj osnovi, označenoj sa 1, postavi se sloj 2 od neke lepljive materije. Po tome se sloju iravnomerno rasprostru zrnca 3 radijumove soli ili neke radioaktivne mešavine pripremljene kako je gore naznačeno. Tako Zasuta površina radioaktivnim zrnevljem pokriva se jednim ili više slojeva nekom zaštitnom materijom ili substancom, koja sačinjava neku vrstu filtra za jone. Guština ove substance i debljina zaštitnog sloja 4 omogućavaju da, se u željenom iznosu reguliše i podesi filtriranje alfa i beta zrakova koji odgovaraju pozitivnim i negativnim jonima.
Da bi se napired naznačeno sredstvo stavilo na radioaktivne porcelanske nosače postupa se na sledeči način: Nosač od sirovog porcelana ili steatita potopi se u kupatilo za gleđo,sanje, na primer u teško topljivu gled. Na taj se način površina nosača pokriva tankim slojem emalja — odnosno gleđi — koji ostaje vlažan i mekan za iizvesno vreme. Zatim se uzme radioaktivnog barijum sulfata, koji je prethodno dobro prosejan, i razmuti se u malo vode da se dobije suspenzija. Pomoću vaz-dušne prskalice ili tome slično, raspraši se suspenzija radioaktivnog barijum sulfata i nanese na sloj vlažne gleđi na način da se dobije ravno,merna raspodela te radioaktivne soli. Zatim se nosač ostavi da se osuši.
Ako se hoće da postigne maksimalno zračenje alfa i beta zrakova, onda se nosač izloži pečenju bez daljih priprema. U tome slučaju gled se istopi, i vitrificira, na temperaturi koja se odabere da bude niža od tačke topljenja radioaktivnog barijum sulfata, te tako učvrsti radioaktivno zrnev-
Din. IO.—
lje 3 na svojoj površini bez ikakvog prekrivanja i maskiranja. Ako se, na protiv, želi da izvrši kakvo filtriranje zračenja, onda se preko obrađenog nosača nanese još jedan sloj, najradije vazdušnom prskalicom, gledi 4, čija se debljina podesi po volji, posle čega se ceo nosač izloži pečenju. Ovaj drugi sloj od gledi obrazuje tanku prevlaku preko zrnevlja 3 radioaktivne soli i vrši ulogu željenog filtra.
Upotrebom steatita i gledi koja se peče na visokoj temperaturi dobijaju se proizvodi i predmeti koji su neosetljivi na sve promene u temperaturi i prema svim vrstama rastvarača.
\
Patentni zahtevi:
1.	Postupaak za izradu sredstva za poboljšanje dejstva gromobrana, naznačen time, što se neka nerastvorna so radijuma
izimeša, u zrnastom stanju, sa nekom drugom nerastvornom solju, pa se zrnevlje te radioaktivne mešavine proiseje.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se neki čvrsti nosač preVuče lepljivim slojem, po kojem se zatim ras-prostre radioaktivna so ili mešavina pa se to sve pokrije nekim zaštitnim slojem, posle čega se sve to stabiilizuje pečenjem ili na neki drugi podesan način.
3.	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se u slučaju upotrebe poredana ili steatita kao pomenutog čvrstog nosača, taj nosač potopi u kupatilo za gleđosanje pa se posle na njega nanosi, pomoću vazdušne prskalice, suspenzija radioaktivnog zrnevlja i ostavi se da se osuši, a u slučaju da se želi filtriranje zračenja, onda se nanosi na nosač još jedan sloj gledi, posle čega se pečenje nosača izvrši u pogodnom trenutku.
Ađ pat. br. 14728